Poglavlje

1
Raunarske
mree i
internet

Dananji internet je, sa milionima povezanih raunara, komunikacionih linkova i

komutatora; milijardama korisnika koji se povezuju putem prenosivih raunara, tableta i pametnih telefona; i nizom novih povezanih ureaja: senzora, veb kamera,
igrakih konzola, okvira za slike, pa ak i ve maina, najvei je inenjerski sistem
koji je oveanstvo ikada kreiralo. S obzirom da je internet toliko veliki i da sadri
i koristi mnotvo razliitih komponenti, ima li nade da shvatimo nain njegovog
funkcionisanja? Postoje li vodei principi i strukture koji pruaju osnovu za razumevanje tako udesno velikog i sloenog sistema? I ako postoje, da li je mogue da
uenje o umreavanju raunara bude i interesantno i zabavno? Sreom, odgovori na
sva ova pitanja su DA! U stvari, na cilj u ovoj knjizi je da vam pruimo moderan
uvod u dinamiko polje umreavanja raunara, dajui vam principe i praktina znanja koja e vam biti potrebna za razumevanje ne samo dananje, ve i mrea koje
e se tek pojaviti.
Pvo poglavlje predstavlja samo iri pregled umreavanja raunara i interneta.
Na cilj je da damo najoptiji prikaz i da uspostavimo okvir za ostatak knjige, kako
bismo sagledali celu sliku. U ovom uvodnom poglavlju obradiemo i razmotriti
osnovu i mnogo toga to se tie raunarskih mrea, pri emu opta slika nee biti
zanemarena.
1

2POGLAVLJE 1Raunarske mree i internet

Evo kako e izgledati prikaz raunarskih mrea u ovom poglavlju. Poto predstavimo neke osnovne termine i pojmove, ispitaemo osnovne hardverske i softverske komponente koje ine raunarsku mreu. Poeemo od oboda raunarske mree
i razmotriti krajnje sisteme i mrene aplikacije koje se izvravaju u mrei. Posle
toga, prelazimo na jezgro raunarskih mrea, istraujemo linkove i komutatore za
prenos podataka, kao i pristupane mree i fizike medijume koji krajnje sisteme
povezuju sa jezgrom mree. Saznaete da je internet mrea svih mrea, a nauiete
i na koji nain su te mree meusobno povezane.
Kada zavrimo sa tim uvodom o obodu i jezgru raunarskih mrea, u drugom
delu ovog poglavlja prelazimo na ire i mnogo apstraktnije sagledavanje raunarskih mrea. Ispitaemo kanjenje i gubitak podataka u raunarskim mreama, kao
i propusnu mo raunarskih mrea i ponuditi jednostavne kvantitativne modele za
odreivanje propusne moi i kanjenja od jednog do drugog kraja mree, modele
koji uzimaju u obzir kanjenja nastala u prenosu, prostiranju i zbog ekanja. Zatim
emo predstaviti i neke kljune principe u arhitekturi umreavanja raunara, tanije,
slojevitost protokola i modele usluga. Takoe emo nauiti da su mree podlone
raznim vrstama napada; razmotriemo neke od tih napada i nain na koji raunarske
mree mogu postati mnogo bezbednije. Konano, ovo poglavlje zavravamo kraom istorijom raunarskih mrea.

1.1 ta je internet?
Svima dostupni internet, svojevrsnu raunarsku mreu, u ovoj knjizi koristimo kao
osnovno sredstvo za razmatranje raunarskih mrea i njihovih protokola. Ali ta je
internet? Na ovo pitanje se moe odgovoriti na nekoliko naina. Prvo, moemo dati
praktian opis interneta, koji Je sainjen od osnovnih komponenti hardvera i softvera. Drugo, moemo internet prikazati kao infrstrukturu za umreavanje koja prua
usluge za distribuirane aplikacije. Ponimo sa praktinim opisom, koristei sliku 1.1
za ilustraciju nae diskusije.

1.1.1 Praktian opis

Internet je raunarska mrea koja meusobno povezuje milione raunarskih ureaja irom sveta. Do nedavno su veinu ovih ureaja inili tradicionalni stoni PC
raunari, Linux radne stanice i tzv. serveri koji uvaju i prenose informacije, kao
to su veb stranice i elektronska pota. Meutim, sve vie neoubiajenih krajnjih
ureaja, kao to su: prenosivi raunari, mobilni telefoni, tableti, televizori, igrake
konzole, veb kamere, automobili, senzori za praenje stanja ivotne sredine, okviri
za slike, kuni elektronski i bezbednosni ureaji, povezuje se sa internetom. tavie,
izraz raunarska mrea poinje da zvui pomalo zastarelo, imajui u vidu sve vei
broj neuobiajenih ureaja koji se povezuju sa internetom. U argonu raunarskih
mrea, svi ovi ureaji nazivaju se matini raunari (eng. host) ili krajnji sistemi. U

1.1 ta je internet?3

julu 2011. godine skoro 850 miliona krajnjih sistema bilo je povezano na internet
[ISC 2012], ne raunajui mobilne telefone, prenosive raunare i ostale ureaje, koji
se povremeno povezuju na internet. Uopte, procenjeno je da ima oko 2 milijarde
internet korisnika [ITU 2011].

Nacionalni ili
globalni posrednik
za internet usluge

Mobilna mrea

Lokalni ili
regionalni posrednik
za internet usluge

Kuna mrea

Kompanijska mrea
Legenda:

Matini
Server
raunar (ili krajnji
sistem)

Mobilni
raunar

Usmeriva Komutatori
(ruter)
sloja veze

Modem

Bazna
stanica

Slika 1.1 u Neke komponente koje sainjavaju internet

Mobilni
telefon

Predajnik
mobilne
telefonije

4POGLAVLJE 1Raunarske mree i internet

Krajnji sistemi su meusobno povezani u mreu komunikacionim linkovima i

komutatorima paketa. U odeljku 1.2 videete da postoje razliiti tipovi komunikacionih linkova, koji se prave korienjem razliitih fizikih medijuma, kao to su koaksijalni kablovi, bakarni provodnici, optiki kablovi i radio talasi. Razliiti linkovi
prenose podatke razliitim brzinama, pri emu se brzina prenosa linka meri brojem
bitova u sekundi. Kada jedan krajnji sistem alje podatke drugom krajnjem sistemu,
polazni krajnji sistem deli te podatke na manje delove i svim tim delovima dodaje
odreeni blok bajtova zaglavlja. Dobijeni delovi informacija, u argonu raunarskih
mrea poznati kao paketi se kroz mreu alju do odredinog krajnjeg sistema, gde
se ponovo slau u prvobitne podatke.
Komutator paketa preuzima paket koji stie nekim od dolaznih komunikacionih
linkova i prosleuje ga dalje nekima od svojih odlaznih komunikacionih linkova.
Postoji vie razliitih oblika i modela komutatora paketa, ali dva najrasprostranjenija u savremenom internetu su usmerivai (ruteri) i komutatori sloja veze (svievi). Zajedniko za obe ove vrste komutatora je to da pakete prosleuju do njihovih
konanih odredita. Komutatori sloja veze se tipino koriste u pristupnim mreama,
dok se usmerivai obino koriste u jezgru mree. Od polaznog krajnjeg sistema
do odredinog krajnjeg sistema, postoji itav niz komunikacionih linkova i komutatora paketa kojima prolaze paketi. Ovaj prenos je poznat kao ruta ili putanja
kroz mreu. Taan obim saobraaja na internetu teko je proceniti, ali Cisko [Cisko
VNI 2011] procenjuje da e globalni internet saobraaj u 2012. godini biti blizu 40
egzabajtova po mesecu.
Mree sa komutiranjem paketa (koje prenose pakete) po mnogo emu su sline saobraajnim mreama autoputeva, drumova i raskrsnica (kojima putuju vozila).
Uzmimo, na primer, fabriku koja bi trebalo da isporui veliku koliinu tereta do
nekog odredinog skladita koje se nalazi hiljadama kilometara daleko. U fabrici se
teret razdvaja na manje delove i utovara na vie kamiona. Svaki od tih kamiona zatim
putuje kroz mreu autoputeva, drumova i raskrsnica do odredinog skladita. U tom
skladitu, teret se istovara i grupie sa ostatkom tereta koji je stigao istom isporukom.
Stoga, na mnogo naina, paketi su slini kamionima, komunikacioni linkovi autoputevima i drumovima, komutatori paketa lie na raskrsnice, a krajnji sistemi zgradama. Kao to kamioni putuju putnom mreom, paketi putuju raunarskom mreom.
Krajnji sistemi pristupaju internetu preko posrednika za internet usluge
(Internet Service Provider, ISP). To mogu biti posrednici koji svoje usluge pruaju domainstvima, kao to su lokalni kablovski operateri ili telefonske kompanije, zatim posrednici za preduzea i univerzitete, kao i posrednici koji obezbeuju
beini pristup na aerodromima, u hotelima, kafeima i na drugim javnim mestima.
Svaki posrednik za internet usluge, u stvari, predstavlja mreu komutatora paketa i
komunikacionih linkova. Posrednici za internet usluge krajnjim sistemima nude razliite naine za pristupanje mrei, kao to su irokopojasni pristup za domainstva
kablovskim ili DSL modemima, pristup velike brzine preko lokalne raunarske mree, beini pristup i modemski pristup brzine 56 Kb/s. Posrednici za internet usluge
obezbeuju pristup internetu i davaocima sadraja, povezujui veb sajtove direktno

1.1 ta je internet?5

na internet. Sutina interneta je meusobno povezivanje krajnjih sistema, tako da i

posrednici za internet usluge, koji povezuju krajnje sisteme, moraju da budu meusobno povezani. Ovi posrednici nieg reda su meusobno povezani preko nacionalnih i internacionalnih posrednika vieg reda, kao to su Level 3 Communications,
AT&T ,Sprint i NTT. Posrednike vieg reda sainjava vei broj rutera velike brzine
meusobno povezanih veoma brzim linkovima za koje se koriste optiki kablovi.
Svakom ISP mreom, bez obzira na to da li je vieg ili nieg reda, upravlja se nezavisno. U svakoj se koristi IP protokol (videti u produetku), i potuju se izvesna
pravila za raspodelu naziva i adresa. Posrednike za internet usluge i njihove meusobne veze podrobnije obraujemo u odeljku 1.3.
Krajnji sistemi, komutatori paketa i ostale komponente interneta, koriste protokole koji kontroliu slanje i prijem informacija preko interneta. Protokol za kontrolu
prenosa TCP (Transmission Control Protocol) i internet protokol IP (Internet
Protocol) predstavljaju dva najvanija internet protokola. Protokol IP utvruje format paketa, koje ruteri i krajnji sistemi alju i primaju izmeu sebe. Glavni internet
protokoli zbirno, poznati su pod nazivom TCP/IP. Ve u ovom uvodnom poglavlju
pozabaviemo se ovim protokolima. Ali, to je samo poetak u veem delu ove
knjige bavimoe se protokolima raunarskih mrea!
Imajui u vidu znaaj protokola na internetu, veoma je vano da postoji opta
saglasnost o tome ta svaki od tih protokola tano radi, kako bi mogli da se prave sistemi i proizvodi razliitih proizvoaa koji meusobno funkcioniu. Za to su
zadueni standardi. Za internet standarde zaduena je Tehnika radna grupa za
internet (Internet Engineering Task Force, IETF) [IETF 2012]. IETF standardi nazivaju se RFC dokumenti (Request For Comments zahtevi za komentarima). RFC
dokumenti nastali su kao opti zahtevi za komentarima (otuda i njihov naziv) kako
bi se reili problemi pri projektovanju mrea i protokola sa kojima su se suoavali
projektanti mrea, koje su prethodile internetu [Allman 2011]. RFC dokumenti puni
su tehnikih izraza i veoma su detaljni. Njima su definisani protokoli kao to su:
TCP, IP, HTTP (za veb) i SMTP (za elektronsku potu). Trenutno postoji vie od
6000 RFC dokumenata. Postoje jo neka tela koja se bave standardizacijom mrenih
komponenti, posebno kada su u pitanju mreni linkovi. Primera radi, grupa IEEE
802 LAN/MAN Standards Committee [IEEE 802 2012] bavi se standardizacijom
Ethernet i beinih Wi-Fi mrea.

1.1.2 Opis usluga

U prethodnom odeljku upoznali smo mnoge komponente koje sainjavaju internet. Internet moemo da opiemo i iz sasvim drugaijeg ugla tanije, kao infrastrukturu koja odreenim aplikacijama obezbeuje odreene usluge. U te aplikacije
ubrajamo: elektronsku potu, pretraivanje veba, drutvene mree, trenutnu razmenu poruka, telefoniranje preko interneta (VoIP), protok video zapisa, distribuirane
igrice, deljenje fajlova izmeu ravnopravnih raunara (peer-to-peer, P2P), televizija
preko interneta, udaljeni pristup i jo mnogo, mnogo toga. Za ove aplikacije se kae

6POGLAVLJE 1Raunarske mree i internet

da su distribuirane aplikacije, poto se za njih koristi vie krajnjih sistema koji

meusobno razmenjuju podatke. Ono to je vano jeste da se internet aplikacije
izvravaju na krajnjim sistemima, a ne u komutatorima paketa u jezgru mree. Iako
komutatori paketa omoguavaju razmenu podataka izmeu krajnjih sistema i oni
ne vode rauna o aplikacijama iz kojih ti podaci potiu, ili koje koriste te podatke.
Objasniemo podrobnije ta podrazumevamo pod infrastrukturom koja odreenim aplikacijama obezbeuje odreene usluge. Pretpostavimo da imate novu sjajnu
ideju za distribuiranu internet aplikacije od koje bi korist imalo itavo oveanstvo,
ili biste bar vi postali bogati i uveni. Na koji biste nain tu svoju ideju pretvorili
u stvarnu internet aplikaciju? Poto se aplikacije izvravaju na krajnjim sistemima,
bie potrebno da napiete delove programa koji bi se izvravao na krajnjim sistemima. Mogli biste, na primer, da te delove programa napiete, koristei programske
jezike Java, C ili Python. I sad, poto razvijate distribuiranu internet aplikaciju, neophodno je da ti delovi programa koji se izvravaju na razliitim krajnjim sistemima
meusobno razmenjuju podatke. I tu stiemo do najvanijeg pitanja onog koje vodi
do drugaijeg naina za opisivanje interneta kao platforme za aplikacije. Na koji
nain da se program koji se izvrava na jednom krajnjem sistemu uputi internet da
isporui podatke drugom programu koji se izvrava na drugom krajnjem sistemu?
Krajnji sistemi povezani sa internetom obezbeuju programski interfejs aplikacije (Application Programming Interface, API) kojima se utvruje nain na koji
program koji se izvrava na jednom krajnjem sistemu trai od infrastrukture interneta
da isporui podatke do tano odreenog odredinog dela softvera koji se izvrava na
drugom krajnjem sistemu. Internet API je skup pravila koji polazni program mora da
potuje, tako da internet odreene podatke isporui odredinom programu. Internet
API podrobnije razmatramo u poglavlju 2. Za sada emo se posluiti jednostavnim
poreenjem kakva inae esto koristimo u ovoj knjizi. Pretpostavimo da Alisa eli da
poalje pismo Bobu, koristei obinu potu. Naravno da Alisa ne moe jednostavno
da napie pismo (podaci) i da ga baci kroz prozor. U stvari, pota trai da Alisa stavi
pismo u kovertu, napie Bobovo puno ime, adresu i i potanski broj na sredini koverte, zatvori kovertu, zalepi markicu u gornji desni ugao koverte i da, kada sve to
zavri, koverat ubaci u potansko sandue. Drugim reima, pota ima sopstveni potanski API, ili skup pravila, koja Alisa mora da potuje kako bi pota njeno pismo
isporuila Bobu. Slino tome, internet ima API koji polazni program mora da sledi,
kako bi internet isporuio podatke programu koji prima podatke.
Pota, naravno, svojim korisnicima nudi vie razliitih usluga, a meu njima
su ekspresna isporuka, potvrda o prijemu, obina usluga i jo mnogo drugih usluga.
Slino tome, internet svojim aplikacijama nudi vie razliitih usluga. Kada razvijate
internet aplikaciju morate da izaberete jednu od tih internet usluga za nju. Internet
usluge opisujemo u poglavlju 2.
Upravo smo dali dva opisa interneta, jedan sa stanovita njegovih hardverskih i
softverskih sastavnih delova, drugi u smislu infrastrukture kojom se distribuiranim
aplikacijama obezbeuju odreene usluge. Ipak, verovatno ste i dalje zbunjeni time
ta je internet u stvari. ta je to komutiranje paketa i TCP/IP? ta su ruteri? Koje se

1.1 ta je internet?7

sve vrste komunikacionih linkova koriste unutar interneta? ta je distribuirana aplikacija? Kako i zbog ega bi se toster ili meteoroloki senzor povezivali sa internetom? Ukoliko ste jo uvek pomalo zbunjeni svim tim pitanjima, ne brinite se svrha
ove knjige i jeste da predstavi sastavne delove interneta i principe koji upravljaju
time kako i zato sve to radi. U odeljcima i poglavljima koja slede objasniemo sve
ove vane pojmove i dati odgovore na ta pitanja.

1.1.3 ta je protokol?
Poto sada imamo osnovnu predstavu o tome ta je internet, razmotriemo jo jedan
veoma vaan termin koji se stalno pominje u umreavanju raunara: protokol. ta je
protokol? ta protokol radi?

Poreenje sa ljudima
Verovatno najjednostavniji nain za objanjenje pojma protokola raunarskih mrea
je poreenje sa ljudima poto se mi, ljudi, stalno drimo nekakvih protokola, odnosno pravila ponaanja. Uzmite recimo sluaj kada bi nekoga trebalo da pitate koliko
je sati. Uobiajeni razgovor prikazan je na slici 1.2. Pravila ponaanja meu ljudima (ili makar, dobro vaspitanje) nalae da sve poinje pozdravom (prvo: Zdravo
na slici 1.2). Uobiajen odgovor bi takoe glasio: Zdravo. Jasno je da srdaan
odgovor: Zdravo prvoj osobi znai da se razgovor moe nastaviti i da se moe
pitati koliko je sati. Drugaiji odgovor na poetno Zdravo (recimo, Ostavi me na
miru! ili Ne razumem!, ili neki odgovor koji nije kulturan) ukazivao bi na to da
druga osoba ne eli, ili ne moe da nastavi razgovor. U tom sluaju, prema pravilima
ponaanja meu ljudima, prva osoba ne bi ni upitala: Koliko je sati? Deava se da
prva osoba ne dobije odgovor na svoj pozdrav i u tom sluaju ona odustaje od toga
da pita koliko je sati. Uoavate da u pravilima ponaanja meu ljudima vai to da
postoje odreene poruke koje aljemo kao i odreeni postupci koje preduzimamo u
zavisnosti od dobijenog odgovora i drugih okolnosti (recimo da ne dobijemo odgovor u toku nekog odreenog vremena). Jasno je da poslate i primljene poruke, kao i
postupci koje preduzimamo prilikom slanja i primanja tih poruka, ili dok ekamo na
odgovor, imaju kljunu ulogu u pravilima ponaanja meu ljudima, to jest ljudskom
protokolu. Ukoliko bi se ljudi ponaali drugaije, to jest koristili drugaije protokole
(na primer, jedna je osoba dobro vaspitana, ali druga nije, ili jedna razume pojam
vremena, a druga ne) razgovor izmeu njih ne bi bio mogu i ne bi se postiglo nita
korisno. Isto vai i za umreavanje neophodno je da dva (ili vie) ureaja koji
meusobno komuniciraju koriste isti protokol, kako bi ispunili neki zadatak.
Razmotrimo sada jo jednu slinost sa ljudima. Pretpostavimo da ste na predavanjima (na predavanju iz raunarskih mrea, recimo). Predava nejasno pria o
protokolima i zbunjeni ste. Predava zastaje i pita: Ima li nekih pitanja? (poruka
je poslata i primili su je svi studenti koji ne spavaju). Diete ruku (aljui nedvosmislenu poruku predavau). Predava razume ta elite i nasmei se, izgovarajui:
Izvolite... (alje poruku koja vas ohrabruje da postavite pitanje predavai vole da

8POGLAVLJE 1Raunarske mree i internet

im se postavljaju pitanja), vi postavljate pitanje (to jest, aljete svoju poruku predavau). Predava slua vae pitanje (prima poruku sa vaim pitanjem) i odgovara na
njega (alje poruku sa odgovorom). I iz ovog primera vidite da su prenoenje i primanje poruka, kao i niz uobiajenih postupaka koji se preduzimaju prilikom slanja
i prijema tih poruka predstavljaju sr protokola za postavljanje pitanja i dobijanje
odgovora na njih.

TCP
Zdra

zaht

ev z

vo

o
drav

GET

Koli

ko j

e sa

ti?

htt

p:/

post

za

/ww

avlja

nje

nje

avlja

st
uspo

w.a

wl.

com

/ku

veze

veze

ros

e-r

oss

a>

otek

2:00

Vreme

vor

dgo

o
TCP

a us

<dat

Vreme

Vreme

Vreme

Slika 1.2 u Pravila ponaanja meu ljudima, ljudski protokol, i protokol raunarske
mree

Mreni protokoli
Mreni protokol slian je pravilu ponaanja meu ljudima, ljudskim protokolima,
osim to poruke razmenjuju i odreene postupke sprovode hardverske i softverske
komponente nekog ureaja (raunara, mobilnog telefona, tableta, rutera, ili nekog
drugog ureaja koji moe da se umrei). Sve to se deava na internetu, a obuhvata
komunikaciju dva ili vie udaljenih entiteta upravlja neki protokol. Na primer, protokoli koji su hardverski implementirani u mrenim karticama dva fiziki povezana
raunara upravljaju protokom bitova kroz icu izmeu ove dve mrene kartice;
protokoli za kontrolu zaguenja saobraaja u krajnjim sistemima kontroliu brzinu
kojom se paketi prenose izmeu poiljaoca i primaoca; protokoli u ruterima odre-

1.2 Obod mree9

uju putanju kojom paketi putuju od polazita do odredita. Protokoli se izvravaju

u svim delovima interneta, pa je upravo zbog toga dobar deo ove knjige posveen
protokolima raunarskih mrea.
Kao primer protokola raunarskih mrea koji verovatno poznajete, razmotriemo ta se dogaa kada poaljete zahtev veb serveru, odnosno kada u svoj veb
ita upiete URL adresu neke veb strane. Ono to se deava prikazano je na desnoj
polovini slike 1.2. Prvo, va raunar alje poruku sa zahtevom za povezivanje odgovarajuem veb serveru i eka njegov odgovor. U najveem broju sluajeva, veb
server prima ovaj zahtev i odgovara porukom da je povezivanje mogue. Znajui da
sada moe da zatrai odreeni veb dokument, va raunar porukom GET alje naziv
veb stranice koju eli da preuzme sa veb servera. Na kraju, veb server alje tu veb
stranicu (datoteku) vaem raunaru.
Navedeni primeri ponaanja meu ljudima i primer mrenog protokola ukazuju
na to da kljuni elementi koji definiu protokole su razmena poruka i postupci koji
se preduzimaju prilikom slanja ili prijema tih poruka:
Protokol definie format poruka i redosled po kome se te poruke razmenjuju
izmeu najmanje dve zasebne celine koje meusobno komuniciraju, kao i
postupke koji se preduzimaju posle slanja i/ili prijema odreenih poruka ili
nekog drugog dogaaja.
Internet, a i sve druge raunarske mree, dosta koriste protokole. Prilikom komunikacije se za ispunjavanje razliitih zadataka koriste razliiti protokoli. itajui
ovu knjigu, saznaete da su neki protokoli veoma jednostavni i lako razumljivi, dok
ima i onih koji su sloeni i teko razumljivi. Ovladavanje znanjem o umreavanju
raunara znai da se razume ta protokoli rade, zato to rade i kako to rade.

1.2 Obod mree

U prethodnom odeljku predstavili smo internet i mrene protokole na uopteniji nain. Sada elimo da malo dublje uronimo u prikaz sastavnih delova raunarske mree
(interneta posebno). Ovaj odeljak poinjemo od oboda mree i od onih komponenti
koje najbolje poznajemo, a to su raunari, mobilni telefoni i drugi ureaji koje svakodnevno koristimo. U narednom odeljku prelazimo sa tog oboda mree ka njenom
sreditu i istraujemo komutiranje i rutiranje paketa u raunarskim mreama.

10POGLAVLJE 1Raunarske mree i internet

ISTORIJSKA ITANKA
Vrtoglavo mnotvo krajnjih sistema na internetu
Ne tako davno, skoro jedini ureaji koji su se kao krajnji sistemu povezivali na internet bili su tradicionalni raunari, kao to su stoni raunari i moni serveri. Poevi od kasnih devedesetih godina, pa
sve do danas, sve vie interesantnih ureaja se povezuje sa internetom, irei njihovu sposobnost da
alju i primaju digitalne podatke. Zahvaljujui sveprisutnosti interneta, njegovim dobro definisanim
(standardizovanim) protokolima i dostupnosti hardvera koji moe da se povee na internet, bilo je
prirodno da se internet tehnologija iskoristi za meusobno povezivanje tih ureaja i umreavanje
sa serverima povezanim na internet.
Veina ovih ureaja je za kunu upotrebu konzole za video igre (npr. Microsoft Xbox),
internet televizija, digitalni okviri za slike koji preuzimaju i prikazuju digitalne fotografije, ve maine, friideri, pa ak i toster koji preuzima meteoroloke informacije i na va jutarnji tost dodaje
prognozu vremena za taj dan (npr. prikazujui oblanost i sunane periode dana) [BBC 2001].
Mobilni telefoni koji koriste IP protokol i imaju GPS mogunosti pruaju lokacijske i geografske usluge (mape, informacije o najbliim uslugama ili ljudima) na dohvat ruke. Umreeni senzori ugrauju
se u predmete koji nas okruuju i omoguavaju da nadziremo zgrade, mostove, seizmike pojave,
navike divljih ivotinja, korita reka i vreme. Takoe, mogue je ugraditi i umreiti biomedicinske senzore u line mree. Sa toliko razliitih ureaja koji su meusobno povezani, internet zaista postaje
internet stvari (eng. Internet of things) [ITU 2005b].

Seate se iz prethodnog poglavlja da se za raunare i ostale ureaje povezane

sa internetom, u argonu raunarskih mrea, koristi izraz krajnji sistemi. Zovemo
ih tako poto se nalaze na obodu (krajnjim takama) interneta, kao to je prikazano
na slici 1.3. U krajnje sisteme interneta spadaju stoni raunari (tj. stoni PC raunari,
Mac raunari i Linux sistemi), serveri (tj. veb serveri i serveri za e-potu) i prenosivi
raunari (tj. laptopovi, mobilni telefoni i tableti). Pored njih, sve vie drugih ureaja
koji se povezuju sa internetom, povezuju se kao krajnji sistemi (videti izdvojeni
tekst).
Krajnji sistemi se takoe nazivaju matini raunari (eng. hosts) poto predstavljaju maticu za aplikacije (koje se na njima se izvravaju) kao to su programi
za pregledanje sadraja na internetu, programi za distribuciju sadraja na internetu
(veb serveri), programi za itanje e-pote (klijent e-pote), ili programi za opsluivanje e-pote (serveri e-pote). U itavoj knjizi ravnopravno koristimo izraze matini raunar i krajnji sistem; drugim reima, matini raunar = krajnji sistem. Matini
raunari dalje se ponekad dele na dve vrste: klijenti i serveri. To nije uvek sluaj,
ali klijenti su obino stoni ili prenosni raunari, mobilni telefoni i tako dalje, dok su
serveri mnogo moniji raunari koji se koriste za uvanje i distribuciju veb stranica,
protok video zapisa, prosleivanje e-pote i tome slino. Danas se veina servera iz

1.2 Obod mree11

kojih primamo rezultate pretrage, e-potu, veb strane i video zapise preraspodeljuje
u velike centre podataka. Na primer, Google ima 30-50 centara podataka od kojih
veina ima vie od sto hiljada servera.

Nacionalni ili
globalni posrednik
za internet usluge
Mobilna mrea

Lokalni ili
regionalni posrednik
za internet usluge

Kuna mrea

Kompanijska mrea

Slika 1.3 u Meusobna povezanost krajnjih sistema

12POGLAVLJE 1Raunarske mree i internet

1.2.1 Pristupne mree

Poto smo razmotrili aplikacije i krajnje sisteme na obodu mree, razmotriemo
pristupne mree mree koje fiziki povezuju neki krajnji sistem sa prvim ruterom
(takoe se naziva i ivini ruter) na putanji od tog krajnjeg sistema do bilo kog
udaljenog krajnjeg sistema. Na slici 1.4 prikazano je nekoliko vrsta pristupnih mrea podebljanim, osenenim linijama i okruenjima (kua, preduze i irokopojasna
mobilna beina mrea) u kojima se koriste.

Nacionalni ili
globalni posrednik
za internet usluge
Mobilna mrea

Lokalni ili
regionalni posrednik
za internet usluge

Kuna mrea

Kompanijska mrea

Slika 1.4 u Pristupne mree

1.2 Obod mree13

Pristup za domainstva: DSL, kablovski, FTTH, Dial-Up i satelitski

Danas, vie od 65% u razvijenim zemljama ima pristup internetu, pri emu su
Koreja, Holandija, Finska i vedska vodee, u kojima vie od 80% domainstava ima pristup internetu, koristei veinom irokopojasne veze velike brzine [ITU
2011]. Finska i panija su pristup brzom internetu proglasile zakonskim pravom.
S obzirom na ovako veliki interes u pristupu graanstva, ponimo na pregled pristupa mreama tako to emo objasniti kako se iz kue moete povezati na internet.
Danas su dva najrasprostranjenija tipa irokopojasnih pristupa od kue digitalna
pretplatnika linija (DSL) i kablovski sistemi prenosa. Kua obino dobija DSL
internet pristup od iste lokalne telefonske kompanije koja prua i lokalni oien telefonski pristup. Stoga, kada se koristi DSL, telefonska kompanija je takoe i posrednik za internet usluge klijenta. Kao to je prikazano na slici 1.5, svaki DSL modem
klijenta koristi postojeu telefonsku liniju (upredena parica bakarne ice, o kojoj
emo govoriti u odeljku 1.2.2) za razmenu podataka pomou multipleksera, pristupa
digitalnoj pretplatnikoj liniji (DSLAM) koji se nalazi u lokalnoj centrali telefonske
kompanije (CO). Kuni DSL modem uzima digitalne podatke i prevodi ih u visokofrekventne tonove za prenoenje putem telefonskih ica do CO; analogni signali se iz
veeg broja ovih domainstava prevode nazad u digitalni format u DSLAM-u.
Kuna telefonska linija nosi u isto vreme podatke i tradicionalne signale, koji su
kodirani na razliitim frekvencijama:

nizvodni kanal (eng. downstream) velike brzine, u opsegu od 50 kHz do 1 MHz;

uzvodni kanal (eng. upstream) srednje brzine, u opsegu od 4 kHz do 50 kHz;

o bian dvosmerni telefonski kanal, u opsegu od 0 do 4 kHz.

Na ovaj nain, jedan DSL link izgleda kao da postoje tri zasebna linka, tako da je
DSL linkom mogue istovremeno razgovarati telefonom i biti povezan sa internetom. (Ovu tehniku frekvencijskog multipleksiranja opisujemo u poglavlju 1.3.1.)
Kod korisnika, razdelnik razdvaja podatke i telefonski signal koji stiu u domainstvo i prosleuje signal sa podacima u DSL modem. U telefonskoj kompaniji, u CO,
DSLAM razdvaja podatke i telefonski signal i alje podatke na internet. Stotine, pa
ak i hiljade domainstava se povezuju na jedan DSLAM [Dischinger 2007].

14POGLAVLJE 1Raunarske mree i internet

Kuni
telefon

Internet
Postojea telefonska linija:
0-4KHz telefon; 4-50KHz
uzvodni podaci; 50-1MHz
nizvodni podaci

DSLAM

Razdelnik

Telefonska
mrea

Centrala
(CO)

DSL
modem
Kuni PC

Slika 1.5 u Pristup internetu preko DSL tehnologije:

DSL standardi definiu brzinu prenosa od 12 Mb/s za nizvodni protok i 2,5 Mb/s
za uzvodni protok [ITU 2003]. Poto su brzine prenosa podataka nizvodno i uzvodno
razliite, i pristup je asimetrian. Stvarne brzine nizvodnog i uzvodnog prenosa podataka mogu biti manje od gore navedenih, jer davalac DSL internet usluga moe smisleno da ogranii brzine za domainstva emu nudi vie razliitih nivoa usluge (razliite
brzine raspoloive po razliitim cenama), ili maksimalna brzina moe biti ograniena i
udaljenou izmeu domainstva i CO, prenika provodnika uporednih parica i nivoa
elektrinih smetnji. Ininjeri su namerno dizajnirali DSL za kratke udaljenosti izmeu
domainstva i CO; uopteno, ako se domainstvo ne nalazi na oko 8 do 16 kilometara
od CO, najee mora da pree na alternativnu formu internet pristupa.

Koaksijalni kabl
Stotine
domainstava

Optiki
razdelnik

Optiki
kabl

Internet

CMTS

Stotine
domainstava

Optiki
razdelnik

Glavna stanica
kablovske mree

Slika 1.6 u Hibridna optiko-koaksijalna pristupna mrea

Dok DSL i standardni modemi koriste obine telefonske linije, kablovski pristup internetu koristi postojee kablove kablovske televizije. Domainstvo dobija
kablovski pristup internetu od iste kompanije koja prua uslugu kablovske televizije. Kao to je prikazano na slici 1.6, glavna stanica je optikim kablovima povezana sa razdelnicima u pojedinim delovima grada, od kojih se klasini koaksijalni

1.2 Obod mree15

kablovi koriste za povezivanje pojedinanih kua i stanova. Ovi razdelnici obino

slue za prikljuivanje izmeu 500 i 5000 kua. S obzirom da se u sistemu koriste i
optiki i koaksijalni kablovi, esto se nazivaju hibridni optiko-koaksijalni sistemi
(HFC, engl. hybrid fiber coax).
Kablovski pristup internetu zahteva specijalne modeme, nazvane kablovski
modemi. Kao i DSL modem, i kablovski modem je tipino eksterni ureaj koji
se pomou Eternet prikljuka povezuje na kuni PC. (O Eternetu emo detaljnije
govoriti u poglalju 5). U glavnoj stanici kablovskog sistema, zavrni sistem kablovskog modema (CMTS engl. cable modem termination system) ima slinu ulogu
kao i DSLAM kod DSL mree pretvara analogni signal poslat iz kablovskih modema brojnih domainstava koja se nalaze nizvodno u digitalni format. Kablovski
modemi dele HFC mreu na dva kanala: nizvodni kanal i uzvodni kanal. Kao i kod
DSL, pristup je obino asimetrian, tako da se nizvodnom kanalu obino dodeljuje
vea brzina prenosa nego uzvodnom kanalu. Standard DOCSIS 2.0 definie nizvodnu brzinu prenosa podataka od 42,8 Mb/s i uzvodnu brzinu od 30,7 Mb/s. Kao i u
sluaju DSL mrea, maksimalno mogua brzina nee biti realizovana zbog niih
ugovorenih brzina podataka ili neprilagoenosti medijuma.
Bitna karakteristika kablovskog pristupa internetu je to to je re o irokopojasnom medijumu. Naime, svaki paket poslat od strane glavne stanice putuje nizvodnim kanalom svakim linkom ka svakom domainstvu, a svaki paket poslat iz domainstva putuje uzvodnim kanalom do glavne stanice. Iz tih razloga, ako nekoliko
korisnika istovremeno preuzima datoteku sa video zapisom na nizvodnom kanalu,
stvarna brzina po kojoj svaki korisnik prima tu video datoteku bie znatno nia od
zbirne nizvodne brizne kabla. S druge strane, ukoliko je samo nekoliko korisnika
aktivno i oni svi pretrauju veb, tada e svaki korisnik moi da primi veb strane pri
punoj nizvodnoj brzini kabla, jer e oni retko zahtevati veb strane u istom trenutku.
S obzirom da se i uzvodni kanal takoe deli, potreban je distribuirani protokol za
viestruki pristup kako bi se koordinisao prenos i izbegle kolizije. (Pitanjem kolizija
baviemo se detaljnije u poglavlju 5).
Iako DSL i kablovske mree predstavljaju trenutno vie od 90 procenata irokopojanog pristupa za domainstva u Sjedinjenim Dravama, najnovija dolazea tehnologija pod nazivom optika do kue (FTTH engl. Fiber To The Home) obeava ak i
vee brzine [FTTH Council 2011a]. Kao to i ime govori, FTTH koncep je jednostavan
prua optiki put od CO direktno do domainstva. U Sjedinjenim Dravama, kompanija Verizon forsira ovu tehnologiju i svoju FIOS uslugu [Verizon FIOS 2012].
Postoji nekoliko konkurentnih tehnologija za optiku distribuciju od CO do
kue. Najjednostavnija mrea za optiku distribuciju zove se direktno vlakno (engl.
direct fiber), u kojoj po jedno vlakno vodi iz CO u svako domainstvo. ei sluaj
je da vlakno koje naputa centralu bude u stvari deljeno za potrebe mnogih domainstava; ono je deljeno sve dok ne bude relativno blizu domainstava, gde se
onda razvrstava u pojedinana vlakna za korisnike. Postoje dve konkurentne mrene
arhitekture za optiku distributivnu mreu koje vre ovo razdvajanje: aktivne optike mree (AONs) i pasivne optike mree (PONs). AON je u sutini komutirani
Eternet, o kome emo govoriti u poglavlju 5.

16POGLAVLJE 1Raunarske mree i internet

Ovde emo ukratko neto rei o PON, koji se koristi u usluzi FIOS kompanije
Verizon. Slika 1.7 prikazuje FTTH koji koristi PON arhitetkturu za distribuciju.
Svako domainstvo ima jedan terminator optike mree (ONT engl. optical network
terminator), koji je povezan pomou namenskog optikog vlakna na razdelnik u odreenom delu grada. Razdelnik kombinuje odreeni broj domainstava (obino manje
od 100) na jedno, deljeno optiko vlakno, koje se povezuje na terminator optike linije
(OLT engl. optical line terminator) u CO telekomunikacione kompanije. OLT koji
omoguava konverziju izmeu optikih i elektronskih signala se povezuje na internet
preko rutera telekomunikacione kompanije. U PON arhitekturi, svi paketi poslati iz
OLT ka razdelniku se umnoavaju na razdelniku (slino kao i kod glavne centrale).
Internet

Centrala

ONT

Optiki
razdelnik

ONT

OLT
ONT

Optika
vlakna
Skraenice:
ONT - terminator optike mree
OLT - terminator optike linije

Slika 1.7 u FTTH pristup internetu:

FTTH moe da prui brzine internet pristupa u gigabitima po sekundi. Meutim,

veina FTTH posrednika za internet usluge prua razliite brzine, pri emu vee brzine kotaju vie. Prosena nizvodna brzina za US FTTH korisnike bila je otprilike
oko 20 Mb/s u 2011. godini (u poreenju sa 13 Mb/s za mree sa kablovskim pristupom i manje od 5 Mb/s za DSL) [FTTH Council 2011b].
Preostale dve tehnologije pristupnih mrea takoe obezbeuju pristup internetu za
domainstva. Na lokacijama na kojima DSL, kablovski pristup i FTTH nisu raspoloivi
(npr. neka ruralna podruja), moe se koristiti satelitski link za povezivanje domainstava na internet brzinom koja je vea od 1 Mb/s; StarBand i HughesNet su jedni od davaoci ovakvog satelitskog pristupa. Dial-up pristup preko tradicionalne telefonske linije
bazira se na istom modelu kao i DSL kuni modem se preko telefonske linije povezuje
na modem posrednika za internet usluge. U poreenju sa DSL-om i drugim irokopojasnim mrenim pristupima, dial-up pristup je uasno spor sa brzinom od 56 kb/s.

Pristup kompanija (i domainstava): Eternet i WiFi

U preduzeima i na univerzitetima, a sve vie i u kunom okruenju, za povezivanje krajnjeg sistema i pristupnog rutera obino se koristi lokalna raunarska mrea
(Local Area Network, LAN). Postoji vie vrsta LAN tehnologija, ali je tehnologija
Eternet trenutno ubedljivo najrasprostranjenija tehnologija u kompanijama, na uni-

1.2 Obod mree17

verzitetima i kunim mreama. Kao to je prikazano na slici 1.8, Eternet korisnici koriste kablove sa upredenim bakarnim paricama za povezivanje sa Eternet komutatorom, tehnologijom o kojoj emo detaljnije govoriti u poglavlju 5. Eternet komutator,
to jest svi, ili mrea takvih meusobno povezanih komutatora se zatim povezuje na
vei internet. Uz pristup Eternetu korisnici obino imaju pristup Eternet komutatoru
brzine 100 Mb/s, gde serveri mogu imati pristup pri brzini od 1 Gb/s ili ak 10 Gb/s.

100 Mb/s
100 Mb/s

Eternet
svi

Ruter
institucije
Ka ISP
institucije

100 Mb/s

Server

Slika 1.8 u Eternet pristup internetu

Meutim, sve vei broj ljudi pristupa internetu beino, putem laptopova, pametnih telefona, tableta i ostalih ureaja (videti ranije izdvojeni tekst pod naslovom
Beskrajni niz ureaja). U beinoj LAN postavci, beini korisnici prenose/primaju
pakete ka/od pristupne take koja je povezana u kompanijsku mreu (najee ukljuuje ini Eternet), koja je povezana na oieni internet. Korisnik beine LAN tehnologije mora obino da bude udaljen do nekoliko desetina metara od pristupne take.
Beini LAN pristup zasnovan na IEEE 802.11 tehnologiji, kolokvijalno nazvan WiFi,
nalazi se apsolutno svugde univerziteti, kancelarije, kafii, aerodromi, domainstva,
pa ak i avioni. U mnogim gradovima, neko ko se nalazi na raskrsnici moe da bude
u dometu deset ili dvadeset baznih stanica (za pretraivu mapu 802.11 baznih stanica
koje su pronali i preko kojih su se povezali sa internetom mnogi ljudi koji su uivali
u tome, pogledajte [wigle.net 2012]). Najee koriena tehnologija 802.11, o kojoj
emo podrobnije govoriti u poglavlju 6, nudi deljenu bezinu prenosa od 54 Mb/s.
Iako su Ethernet i WiFi pristupne mree prvenstveno postavljane u kompanijskom (univerziteti, kompanije) okruenju, nedavno su postale sve uobiajenije komponente kunih mrea. Mnoga domainstva kombinacijom irokopojasnog
kunog pristupa (kablovskih ili DSL modema) i jeftine beine LAN tehnologije
kreiraju mone kune mree [Edwards 2011]. Slika 1.9 predstavlja ematski prikaz
uobiajene kune mree. Ovu kunu mreu ine jedan prenosivi raunar i jedan
oieni PC; bazna stanica (taka beinog pristupa) koja komunicira sa beinim
raunarom; kablovski modem koji obezbeuje irokopojasni pristup internetu i ruter
koji povezuje baznu stanicu i stacionarni raunar sa kablovskim modemom. Ovakva
mrea omoguava lanovima domainstva da imaju irokopojasni pristup internetu,
pri emu jedan od njih moe da se kree od kuhinje do dvorita i spavaih soba.

18POGLAVLJE 1Raunarske mree i internet

Kua

Kablovska
glavna
stanica

Internet

Slika 1.9 u Uobiajena kuna mrea

Beini pristup irokog opsega: 3G i LTE

Sve vie ureaja poput iPhones, BlackBerrys i android ureaja se koristi za slanje
elektronske pote, pretraivanje veba, tvitovanje i preuzimanje muzike u pokretu.
Ovi ureaji koriste istu beinu tehnologiju koja se koristi u mobilnoj telefoniji
za slanje/primanje paketa preko bazne stanice kojom upravlja mobilni operater. Za
razliku od WiFi tehnologije, potrebno je da se korisnik nalazi na udaljenosti do
nekoliko desetina kilometara (nasuprot nekoliko desetina metara) od bazne stanice.
Telekomunikacione kompanije izuzetno mnogo ulau u tzv. treu generaciju
(3G) mobilne telefonije, koja obezbeuje beini pristup internetu sa komutiranjem
paketa na irem prostoru pri brzinama pristupa veim od 1 Mb/s. Ve su razvijene
i u upotrebi i pristupne tehnologije vee brzine etvrta generacija (4G) beinih
mrea irokog opsega. LTE tehnologija (Long Term Evolution, kandidat za godinju nagradu Lo akronim) ima svoje korene u 3G tehnologiji i moe eventualno da
dostigne brzine pristupa od 10 Mb/s. Nizvodne brzine komercijalnih LTE sistema u
upotrebi su reda veliine nekoliko desetina Mb/s. Baviemo se osnovnim principa
beinih mrea i mobilnosti, kao i tehnologijama WiFi, 3G i LTE (i mnogo vie!) u
poglavlju 6.

1.2.2 Fiziki medijumi

U prethodnom pododeljku prikazali smo neke od najvanijih tehnologija za pristupne mree koje se koriste na internetu. Opisujui ove tehnologije, naveli smo i fizike medijume koji se u njima koriste. Na primer, rekli smo da se u HFC pristupnim
mreama delom koriste optiki, a delom koaksijalni kablovi. Rekli smo da obini
DSL pristupne mree i Eternet koriste kablove sa upredenim bakarnim paricama.
Rekli smo i to da se u mreama sa mobilnim pristupom koriste radio talasi. U ovom
pododeljku ukratko emo opisati ove i druge prenosne medijume koji se esto koriste u okviru interneta.

1.2 Obod mree19

Da bismo pojasnili ta podrazumevamo pod fizikim medijumom, zamisliemo

kako izgleda kratak ivot jednog bita. Zamislite jedan bit koji putuje od jednog krajnjeg sistema, kroz seriju linkova i rutera, do drugog krajnjeg sistema. Taj na jadni
bit mora da luta okolo i prenosi se mnogo puta sa jednog mesta na drugo. Izvorni
krajnji sistem alje taj bit i ubrzo zatim prvi ruter u nizu prima taj bit; zatim ga taj
prvi ruter alje dalje, a ubrzo potom prima ga drugi ruter i tako redom. Tako na bit,
putujui od svog izvora do svog odredita, prolazi kroz itav niz parova predajnika
i prijemnika. Za svaki par predajnika i prijemnika, bit se alje prostiranjem elektromagnetnih talasa ili optikih impulsa kroz neki fiziki medijum. Fiziki medijumi
mogu da budu razliitih oblika i izgleda, a ne moraju da budu isti za sve parove
predajnika i prijemnika du putanje. Primeri fizikih medijuma su kablovi sa upredenim bakarnim paricama, koaksijalni kablovi, kablovi sa multimodnim optikim
vlaknima, zemaljski i satelitski radio talasi. Fiziki medijumi dele se na dve vrste:
voeni i nevoeni medijumi. Kod voenih fizikih medijuma, talasi se vode kroz
vrsti medijum kao to su kablovi sa optikim vlaknima, kablovi sa upredenim bakarnim paricama ili koaksijalni kablovi. Kod nevoenih medijuma talasi se prostiru
kroz atmosferu ili kroz vasionski prostor, kao u sluaju beinih lokalnih mrea
(LAN) ili digitalnih satelitskih kanala.
Pre nego to preemo na karakteristike razliitih tipova medijuma, recimo nekoliko rei i o njihovim cenama. Stvarna cena fizikog linka (bakarnog ili optikog kabla i tako redom) obino je zanemarljiva u poreenju sa ostalim trokovima
umreavanja. Na primer, trokovi radne snage vezani za instaliranje fizikih linkova
esto nekoliko puta premauju cenu samog materijala. Iz tog razloga, u mnogim novijim zgradama se u svakoj prostoriji istovremeno instaliraju kablovi sa upredenim
paricama, optiki i koaksijalni kablovi. ak i ako se u poetku koristi samo jedan od
ovih medijuma, sva je prilika da e se u bliskoj budunosti koristiti jo neki, tako da
se na ovaj nain smanjuju trokovi za naknadno postavljanje kablova.

Kablovi sa upredenim bakarnim paricama

Najjeftiniji i najrasprostranjeniji usmereni prenosni medijum jesu kablovi sa upredenim bakarnim paricama. Telefonske mree koriste ove kablove preko stotinu
godina. U stvari, za vie od 99 procenata ianih linkova izmeu telefonskog aparata i lokalnog telefonskog komutatora koriste se kablovi sa upredenim bakarnim
paricama. Ove kablove ste sigurno ve videli u svom domu ili na radnom mestu.
Upredena parica sastoji se od dva ravnomerno spiralno upredena izolovana bakarna
provodnika, od kojih je svaki debljine oko 1 mm. ice su upredene da bi se smanjile
elektromagnetne smetnje od slinog para ica u blizini. Najee se vie ovakvih parica spaja u kabl, omotavanjem parica zatitnim omotaem. Par ica ini jednu komunikacioni link. Kablovi sa neoklopljenim upredenim paricama (Unshielded
Twisted Pairs, UTP) obino se koriste u okviru iste zgrade, to jest, za lokalne raunarske mree (LAN). Brzina prenosa podataka za LAN mree koje koriste upredene
parice kree se od 10 Mb/s do 10 Gb/s. Brzina prenosa koju je mogue postii zavisi
od debljine provodnika i rastojanja izmeu predajnika i prijemnika.

20POGLAVLJE 1Raunarske mree i internet

Kada se osamdesetih godina pojavila tehnologija optikih vlakana, mnogi su

poeli da omalovaavaju kablove sa upredenim paricama zbog njihove relativno
male brzine prenosa. Neki su ak mislili da e tehnologija optikih vlakana potpuno
potisnuti kablove sa upredenim paricama. Ali upredene parice se nisu tako lako
predale. Savremena tehnologija upredenih parica, kao to su kablovi kategorije 6a,
omoguava brzine prenosa od 10 Gb/s na udaljenostima do nekoliko stotina metara. U svakom sluaju, upredene parice se jo uvek najee koriste za LAN mree
velike brzine.
Kao to smo ve napomenuli, kablovi sa upredenim paricama najvie se koriste za pristup domainstava internetu. Videli smo da tehnologija obinih modema
omoguava brzine prenosa do 56 kb/s korienjem kablova sa upredenim paricama.
Takoe, videli smo i to da je DSL (Digital Subscriber Line) tehnologija omoguila
korisnicima da iz svojih kua pristupaju internetu brzinom od nekoliko desetina
Mb/s korienjem kablova sa upredenim paricama (ukoliko ive blizu modema posrednika za internet usluge).

Koaksijalni kablovi
Slino kablovima sa upredenim paricama i koaksijalni kablovi se sastoje od dva
bakarna provodnika, s tim da su provodnici koncentrini umesto paralelni. Takvom
konstrukcijom i posebnom izolacijom i omotaem, koaksijalni kablovi omoguavaju velike brzine prenosa. Koaksijalni kablovi su uobiajeno se koriste u sistemima
kablovske televizije. Kao to smo ve rekli, sistemi kablovske televizije od nedavno
se dopunjuju kablovskim modemima koji kunim korisnicima omoguuju pristup
internetu brzinama od nekoliko desetina Mb/s. U kablovskoj televiziji i kablovskom
pristupu internetu, predajnik premeta digitalni signal u neki odreeni frekventni
opseg, a dobijeni analogni signal alje se prema jednom prijemniku ili vie njih.
Koaksijalni kabl se koristi kao voeni deljeni medijum. Drugim reima, to znai
da istim kablom moe da bude povezan vei broj krajnjih sistema, pri emu svako
od njih prima sve ono to alju svi drugi krajnji sistemi.

Optiki kablovi
Optiko vlakno je tanki, savitljivi medijum koji provodi svetlosne impulse, pri emu
svaki impuls predstavlja jedan bit. Optiki kabl sa jednim vlaknom podrava izuzetno velike brzine prenosa, ak do nekoliko desetina pa i stotina gigabita po sekundi.
Ovi kablovi nisu podloni elektromagnetnim smetnjama, imaju neznatno slabljenje
signala do razdaljine do100 kilometara i veoma teko se prislukuju. Zahvaljujui
ovim karakteristikama, optiki kablovi su najbolji voeni prenosni medijumi za velika rastojanja, posebno za prekomorske linkove. U mnogim meugradskim telefonskim mreama u SAD, ali i u drugim krajevima sveta, sada se koriste iskljuivo
kablovi od optikih vlakana. U okosnici interneta takoe preovladava ova vrsta kablova. Meutim, visoka cena optikih ureaja kao to su predajnici, prijemnici i
komutatori smanjila je njihovu primenu u prenosu na kraim rastojanjima, kao to
su LAN mree ili pristupne mree u domainstvima. Brzina prenosa preko standar-

1.2 Obod mree21

dnog optikog linka (Optical Carrier, OC) kree se od 51,8 Mb/s do 39,8 Gb/s; ove
brzine obino se oznaavaju kao OC-n, gde je brzina prenosa n 51,8 Mb/s. Danas
se koriste standardne brzine OC-1, OC-3, OC-12, OC-24, OC-48, OC-96, OC-192,
OC-768. U radovima [Mukherjee 2006, Ramaswamy 2010] obuhvaeni su razni
aspekati optikih mrea.

Zemaljski radio talasi

Radio kanali prenose signale, koristei elektromagnetni spektar. Njihova prednost
je u tome to ne zahtevaju postavljanje kablova, mogu da prolaze kroz zidove, obezbeuju povezivanje mobilnim korisnicima i signal mogu da prenesu signal na vee
rastojanje. Karakteristike radio kanala u velikoj meri zavise od sredine kroz koju se
prenose i rastojanja koje signali treba da preu. Sredina kroz koju se signali prenose
moe na njih da utie tako to se javlja slabljenje usled rastojanja i slabljenje u senci
(jaina signala se smanjuje sa poveanjem udaljenosti i prolaskom signala oko prepreka ili kroz njih), slabljenje usled viestrukih putanja (signali se odbijaju o objekte
koji im se nau na putu) i meusobnih smetnji (koje stvaraju drugi radio kanali ili
elektromagnetni signali).
Zemaljski radio kanali mogu grubo da se podele u tri grupe: one koji se koriste
na kraim rastojanjima (od jednog do dva metra); one koji se koriste u lokalnom
okruenju, najee od deset do nekoliko stotina metara, i one koji se koriste na
velikim rastojanjima do nekoliko desetina kilometara. Lini ureaji poput beinih
slualica, tastature, i medicinski ureaji rade na kraim rastojanjima; tehnologija beinih LAN mrea opisana u odeljku 1.2.1 koristi radio talase lokalnog dometa, dok
tehnologije za mobilni pristup koriste radio kanale velikog dometa. Radio kanale
podrobnije razmatramo u poglavlju 6.

Satelitski radio kanali

Komunikacioni sateliti povezuju dva ili vie mikrotalasnih zemaljskih predajnika i
prijemnika, poznatih pod imenom zemaljske stanice. Satelit prima signale u jednom
frekventnom opsegu, zatim regenerie primljeni signal pomou repetitora (objanjen u nastavku teksta) i onda alje signal na drugoj frekvenciji. Za komunikacije
se koriste dve vrste satelita: geostacionarni sateliti i sateliti sa niskim orbitama
(low-earth orbiting, LEO).
Geostacionarni sateliti su trajno pozicionirani iznad iste take na Zemlji.
Nepromenljivost poloaja postie se postavljanjem satelita u orbitu na visinu od
36000 kilometara iznad povrine Zemlje. Zbog ogromne udaljenosti koju bi signal
trebalo da pree od zemaljske stanice do satelita i natrag do druge zemaljske stanice,
javlja se znaajno kanjenje od 280 milisekundi. Meutim, satelitski linkovi, koji
mogu da rade pri brzinama od nekoliko stotina Mb/s, esto se koriste u oblastima
gde ne postoji mogunost za DSL ili kablovski pristup internetu.
LEO sateliti nalaze se mnogo blie Zemlji i nisu stalno iznad iste take na
Zemljinoj povrini. Oni rotiraju oko Zemlje (slino kao i Mesec) i mogu da meusobno komuniciraju i da ostvaruju vezu sa zemaljskim stanicama. Da bi neka oblast

22POGLAVLJE 1Raunarske mree i internet

bila stalno pokrivena, potrebno je u orbitu poslati mnogo satelita. Trenutno ima
mnogo komunikacionih sistema na manjim visinama koji su u fazi razvoja. Lojdova
veb stranica o konstelaciji satelita [Wood 2012] nudi i sakuplja informacije o trenutnom poloaju satelitskih komunikacionih sistema. Mogue je da e se u budunosti
za pristup internetu koristiti upravo tehnologija niskih satelita (LEO).

1.3 Jezgro mree

Poto smo ispitali obod interneta, zaronimo malo dublje unutar jezgra mree smeu sainjenu od komutatora paketa i linkova koji meusobno povezuju krajnje sisteme interneta. Na slici 1. 10 jezgo mree je istaknuto podebljanim, osenenim
linijama.

1.3.1 Komutiranje paketa

U mrenim aplikacijama, krajnji sistemi meusobno razmenjuju poruke. U porukama se moe nalaziti sve to je programer aplikacije zamislio. Poruke mogu da
vre kontrolnu funkciju (na primer, poruka Zdravo iz naeg primera o rukovanju
sa slike 1.2), ili mogu da sadre podatke, kao to su poruke e-pote, JPEG slike, ili
MP3 muziki fajl. Da bi se poslala poruka od izvornog krajnjeg sistema do odredinog krajnjeg sistema, izvor dugake poruke se razbija na manje fragmente poznate pod nazivom paketi. Ovi paketi, od svog izvora pa do svog odredita, prolaze
kroz komunikacione linkove i komutatore paketa (koji postoje u jednom od dva
najzastupljenija oblika, kao ruteri ili kao komutatori sloja veze). Paketi se preko komunikacionih linkova prenose brzinom koja je jednaka punoj brzini prenosa
odreenog linka. Stoga, ako izvorni krajnji sistem ili komutator paketa alje paket
od L bitova preko linka ija je brzina prenosa R bita/s, onda je vreme prenosa paketa
L/R sekundi.

Princip prenosa podataka uskladiti pa prosledi

Veina komutatora paketa prilikom slanja na neki link koristi princip prenosa podataka uskladiti pa prosledi . Prenos uskladiti pa prosledi znai da komutator
mora da primi itav paket pre nego to pone da prenosi prvi bit tog paketa na
izlazni link. Da bismo detaljnije objasnili princip uskladiti pa prosledi, uzmimo
u obzir jednostavnu mreu koja se sastoji iz dva krajnja sistema povezana jednim
ruterom, kao to je prikazano na slici 1.11. Ruter obino ima vie povezanih linkova, jer je njegov zadatak da komutira dolazei paket na odlazni link; u ovom jednostavnom primeru, ruter ima poprilino jednostavan zadatak da prenese paket od
jednog (ulaznog) linka do drugog prikljuenog linka. U ovom primeru, izvor ima tri
paketa koja alje do odredita, pri emu se svaki sastoji od L bitova. U vremenskom
preseku prikazanom na slici 1.11, izvor je preneo deo paketa 1, i poetni deo paketa
1 je ve stigao do rutera. S obzirom da ruter koristi princip uskladiti pa prosledi, u

1.3 Jezgro mree23

Nacionalni ili
globalni posrednik
za internet usluge
Mobilna mrea

Lokalni ili
regionalni posrednik
za internet usluge

Kuna mrea

Kompanijska mrea

Slika 1.10 u Jezgro mree:

24POGLAVLJE 1Raunarske mree i internet

tom vremenskom intervalu ruter ne moe da prenosi bitove koje je primio. Umesto
toga on mora prvo da smesti bitove paketa u bafer, odnosno prihvatnu memoriju
(tj. da ih uskladiti). Onda kada ruter primi sve bitove paketa, moe da pone sa
prenoenjem (tj. prosleivanjem) paketa na izlazni link. Da biste imali neki uvid u
princip prenosa uskladiti pa prosledi, izraunaemo koliko vremena protekne od
momenta kada izvor pone da alje paket, do momenta kada odredite prihvati ceo
ovaj paket. (Ovde emo ignorisati kanjenje usled prostiranja vreme potrebno da
se bitovi poalju du ice, priblino brzinom svetlosti o emu e biti rei u odeljku
1.4). Izvor poinje sa slanjem u vremenu 0; u trenutku L/R sekundi, izvor je preneo
ceo paket, a ruter ga je primio i uskladitio u celosti (jer nema kanjenja usled prostiranja). U trenutku L/R sekundi, moe zapoeti prenoenje paketa na izlazni link prema odreditu, jer je ruter upravo primio ceo paket; u trenutku 2L/R, ruter je preneo
ceo paket, i on je na odreditu primljen u celosti. Otuda je ukupno kanjenje 2L/R.
Ukoliko bi komutator prosledio bitove im stignu (bez skladitenja celog paketa),
onda bi ukupno kanjenje bilo L/R, jer bitovi nisu zadrani na ruteru. Meutim, kao
to smo ve rekli u odeljku 1.4, ruteri bi trebalo da prime, uskladite i obrade ceo
paket pre nego to ga proslede.
321

Izvor

R B/s

Prednji deo paketa 1

uskladiten na ruteru,
koji eka preostale bitove
pre prosleivanja

Odredite

Slika 1.11 u Komutiranje paketa po principu uskladiti pa prosledi:

Izraunajmo sada vreme koje protekne od trenutka kada izvor pone da alje
prvi paket do trenutka kada odredite primi sva tri paketa. Kao i ranije, u trenutku
L/R, ruter poinje da prosleuje prvi paket. Takoe, u trenutku L/R izvor poinje
da alje i drugi paket, jer je upravo zavrio sa slanjem celog prvog paketa. Stoga, u
trenutku 2L/R odredite je primilo prvi paket, a ruter je primio drugi paket. Na slian
nain, u trenutku 3L/R odredite je primilo prva dva paketa, a ruter je primio trei
paket. Konano, u trenutku 4L/R, odredite je primilo sva tri paketa!
Razmotirimo sada opti sluaj slanja jednog paketa od izvora do odredita du
putanje koja se sastoji od N liknova brzine R (na taj nain ima N 1 rutera izmeu
izvora i odredita). Primenjujui istu, gore pomenutu logiku , vidimo da je kanjenje
s kraja na kraj:
d s kraja na kraj = N

L
R

(1.1)

Moda sada elite da odredite kanjenje za P paketa poslatih preko niza od N

linkova.

1.3 Jezgro mree25

Kanjenje usled ekanja u redu i gubici paketa

Svi komutatori paketa su povezani na vie linkova. Za svaki prikljueni link, komutator paketa ima, izlaznu privremenu memoriju, izlazni bafer, (engl. output
buffer, naziva se i izlazni red ekanja) u kome se smetaju paketi koje e ruter
da poalje preko izlaznog linka. Taj izlazni bafer ima kljunu ulogu u komutiranju
paketa. Ukoliko je link kroz koji bi neki paket trebalo da se poalje trenutno zauzet
slanjem drugog paketa, pristigli paket mora da saeka u izlaznom baferu. Zbog toga,
osim kanjenja usled principa uskladiti pa prosledi, paketi trpe i kanjenje zbog
ekanja u izlaznombaferu. Ova kanjenja su promenljiva i zavise od nivoa zaguenja u mrei. Poto je prostor u baferu ogranien, pristigli paket moe da stigne u
trenutku kada je bafer ve potpuno popunjen drugim paketima koji ekaju u redu za
prenos. U tom sluaju dolazi do gubitka paketa odbacuje se, ili upravo pristigli
paket, ili jedan od onih koji ekaju u redu.
Na slici 1.12 prikazana je jednostavna mrea sa komutiranjem paketa. Kao i
na slici 1.11, paketi su predstavljeni trodimenzionalnim ploicama. irina ploice
predstavlja broj bitova u odreenom paketu. Na ovoj slici sve ploice imaju jednaku
irinu, to znai da su svi paketi jednake duine. Pretpostavimo da raunari A i B alju pakete raunaru E. Raunari A i B prvo alju svoje pakete preko Eternet linkova
brzine 10 Mb/s do prvog rutera. Taj ruter ih zatim preusmerava na link ija je brzina
1,5 Mb/s. Ukoliko je tokom kratkog vremenskog intervala brzina kojom paketi pristiu na ruter (pretvorena u bite u sekundi) nadmaila brzinu od 1,5 Mb/s, doi e
do zaguenja na ruteru, poto paketi ekaju u redu u izlaznom baferu pre nego to
budu poslati na link. Na primer, ako raunari A i B poalju u isto vreme rafale od po
pet paketa s kraja na kraj, onda e veina ovih paketa provesti neko vreme ekajui
u redu. Situacija je u potunosti analogna mnogim svakodnevnim situacijama na
primer, moemo da ekamo u redu u banci ili ispred nekog altera. Kanjenje zbog
ekanja u redu emo podrobnije razmatrati u odeljku 1.4.
10 Mb/s Eternet

A
1.5 Mb/s
Red paketa
koji ekaju na
izlazni link
B

Legenda:
Paketi

Slika 1.12 u Komutiranje paketa:

26POGLAVLJE 1Raunarske mree i internet

Tabele prosleivanja i protokoli za rutiranje

Reeno je da ruter preuzima paket koji stie jednim od komunikacionih linkova
povezanih sa njim i prosleuje taj paket drugim komunikacionim linkom koji je povezan njim. Ali, kako ruter odreuje na koji link bi trebalo da prosledi taj paket? U
razliitim raunarskim mreama prosleivanje paketa se obavlja na razliite naine.
Ovde emo ukratko opisati reenje koje se koristi na internetu.
Svaki krajnji sistem na internetu ima adresu koja se zove IP adresa (IP internet
protocol). Kada izvorni krajnji sistem eli da poalje paket do odredinog krajnjeg
sistema, izvor ukljuuje IP adresu odredita u zaglavlje paketa. Slino potanskim
adresama i ove adrese imaju hijerarhijsku strukturu. Kada paket stigne do nekog
rutera u mrei, taj ruter ispituje deo odredine adrese tog paketa i prosleuje ga
susednom ruteru. Tanije govorei, svi ruteri imaju tabele prosleivanja kojima se
odredine adrese (ili delovi odredine adrese) pridruuju na izlazne linkove. Kada
neki paket stigne u ruter, taj ruter ispituje adresu i pretrauje svoju tabelu prosleivanja, koristei odredinu adresu kako bi pronaao odgovarajui izlazni link. Ruter
zatim usmerava paket na odgovarajui izlazni link.
Postupak usmeravanja sa jednog kraja na drugi kraj moe se porediti sa vozaem koji ne koristi auto-kartu, ve vie voli da pita za put. Na primer, pretpostavimo
da Do putuje iz Filadelfije do ulice Lejksajd Drajv 156 u Orlandu na Floridi. Do
prvo vozi do najblie benzinske pumpe i pita kako da stigne do ulice Lejksajd Drajv
156 u Orlandu na Floridi. Radnik na pumpi iz adrese izdvaja deo u kome se pominje
Florida i kae Dou da je potrebno da ide meudravnim autoputem I-95 jug, na
koji moe da izae odmah pored benzinske pumpe. Takoe, kae Dou da bi kad
stigne na Floridu trebalo da zatrai pomo od nekog tamo. Do vozi putem I-95 jug
sve dok ne stigne u Deksonvil na Floridi gde od drugog radnika na pumpi zatrai
pomo. Taj radnik iz adrese izdvaja deo u kome se pominje Orlando i kae Dou da
bi trebalo da nastavi putem I-95 jug do Dejtona Bia i da se tamo raspita kod nekog
drugog. Radnik na pumpi u Dejton Biu takoe izdvaja deo iz adrese u kome se pominje Orlando i kae Dou da bi trebalo da ide putem I-4 koji vodi neposredno do
Orlanda. Do vozi ovim putem i stie do odvajanja za Orlando. Do svraa do jo
jedne pumpe, a radnik na toj pumpi ovog puta iz adrese izdvaja deo u kome se pominje ulica Lejksajd Drajv i kae Dou kojim putem da ide da bi stigao tamo. Poto
stigne u ovu ulicu, Do pita deaka na biciklu kako da stigne do svog odredita.
Deak iz adrese izdvaja deo u kome pie broj 156 i pokazuje odgovarajuu kuu.
Do konano stie na svoje krajnje odredite. U prethodnom poreenju, radnici na
pumpi i deak na biciklu ponaaju se kao ruteri u mrei.
Upravo ste nauili da ruter adresu odredita paketa koristi za indeksiranje tabele prosleivanja i odreivanje odgovarajueg izlaznog linka. Meutim ova tvrdnja
zahteva odgovore na jo nekoliko pitanja: Kako se popunjavaju tabele prosleivanja? Da li se konfiguriu runo u svakom i za svaki ruter, ili internet koristi automatizovaniju proceduru? Ovim pitanjima emo se detajnije baviti u poglavlju 4. Da

1.3 Jezgro mree27

bismo zadovoljili vae apetite , sada emo napomenuti da internet ima brojne specijalne protokole za rutiranje koji se koriste za automatsko popunjavanje tabela
prosleivanja. Protokoli za rutiranje mogu, na primer, da utvrde najkrau putanju od
svakog rutera do odredita i da koriste rezultate najkrae putanje za konfigurisanje
tabela prosleivanja u ruterima.
Da li biste zaista eleli da vidite putanju koju paketi prelaze na internet, kreui se sa jednog kraja na drugi? Pozivamo vas da to pokuate, koristei program
Traceroute. Jednostavno posetite http://www.traceroute.org,izaberite izvor u odreenoj zemlji i pratite putanju od tog izvora do vaeg raunara. (Priu o programu
Traceroute moe nai u odeljku 1.4.)

1.3.2 Komutiranje kola

Prilikom prenoenja podataka kroz mreu linkova i komutatora primenjuju se dva
osnovna pristupa: komutiranje kola i komutiranje paketa. Poto smo u prethodnom pododeljku ispitali mree sa komutiranjem paketa, sada emo panju preusmeriti na mree sa komutiranjem kola.
U mreama sa komutiranjem kola, potrebni resursi du putanje (baferi, brzina
prenosa linka) za komunikaciju izmeu dva krajnja sistema su rezervisani za vreme
trajanja komunikacione sesije izmeu krajnjih sistema. U mreama sa komutiranjem paketa, ovi resursi nisu rezervisani i poruke koje pripadaju sesiji koriste resurse na zahtev, pa zato ponekad moraju da ekaju (stanu u red) na pristup komunikacionom linku. Kao jednostavno poreenje, zamislite dva restorana: jedan u kome su
rezervacije neophodne i drugi u kome se one niti trae, niti prihvataju. Za mesto u
restoranu u kome su rezervacije neophodne pre polaska moramo pozvati telefonom
i rezervisati. Ali kada stignemo u restoran, praktino odmah moemo da pozovemo
konobara i poruimo jelo. Za restoran koji ne prihvata rezervacije ne moramo da
brinemo o rezervaciji stola. Ali kada stignemo u restoran, moda emo prvo morati
da saekamo na red za sto pa emo tek onda moi da pozovemo konobara.
Tradicionalne telefonske mree predstavljaju primere mrea sa komutiranjem
kola. Razmotrimo ta se dogaa kada jedna osoba telefonskom mreom eli da poalje informacije (glas ili faks) drugoj osobi. Da bi poiljalac mogao da poalje svoje
informacije, telefonska mrea najpre mora da uspostavi vezu izmeu poiljaoca i
primaoca. Ovo je bona fide veza u kojoj komutatori na putanji izmeu poiljaoca i
primaoca odravaju stanje veze za datu vezu. U argonu telekomunikacija ovakva
veza se naziva kolo. Uspostavljanjem kola, mrea takoe rezervie nepromenljivu
brzinu prenosa na linkovima mree (koja predstavlja deo kapaciteta prenosa svakog
linka) tokom trajanja te veze. Poto je data brzina prenosa rezervisana za ovu vezu
izmeu poiljaoca i primaoca, poiljalac moe primaocu da prenosi podatke garantovanom konstantnom brzinom.

28POGLAVLJE 1Raunarske mree i internet

Na slici 1.13 prikazana je mrea sa komutiranjem kola. U ovoj mrei etiri komutatora kola su meusobno povezana preko etiri linka. Svaki od ovih linkova ima
4 kola (kanala), to znai da svaki link moe da podri 4 istovremene veze. Svi raunari (na primer, PC raunari i radne stanice) neposredno su povezani sa jednim od
komutatora. Kada dva raunara ele da komuniciraju, mrea izmeu njih uspostavlja
posveenu vezu od jednog do drugog kraja. Prema tome, da bi raunar A komunicirao sa raunarom B, mrea najpre mora da zauzme po jedno kolo na oba linka.
U ovom primeru, posveena veza od jednog do drugog kraja koristi drugo kolo na
prvom linku i etvrto kolo na drugom linku. Poto svaki link ima 4 kola, za svaki link
koji se koristi u vezi od jednog do drugog kraja, veza dobija jednu etvrtinu ukupnog
kapaciteta linka za vreme trajanja veze. Stoga, na primer, ako svaki link izmeu susednih komutatora ima brzinu prenosa od 1 Mb/s, tada svaka veza sa komutiranjem
kola od jednog do drugog kraja dobija po 250 kb/s posveene brzine prenosa.
I obrnuto, pogledajmo ta se deava kada jedan raunar eli da poalje paket
drugom raunaru putem mree sa komutiranjem paketa, kao to je internet. Kao i
kod komutiranja kola, paket se prenosi preko niza komunikacionih linkova. Ali, za
razliku od komutiranja kola, paket se alje u mreu bez rezervisanja bilo kakvih
resursa linka. Ako je neki od linkova zaguen zato to bi preko tog linka u isto vreme trebalo da se prenesu drugi paketi , onda e paket morati da saeka u baferu na
predajnoj strani linka to e izazvati kanjenje. Internet e preduzimati najefikasnije
naine da blagovremeno isporui pakete , ali ne daje nikakve garancije.

Multipleksiranje u mreama sa komutiranjem kola

Kola u linku se realizuju multipleksiranjem dodeljenih frekvencija (FrequencyDivision Multiplexing, FDM) ili multipleksiranjem dodeljenog vremena (TimeDivision Multiplexing, TDM). Kod FDM mrea,frekventni spektar se deli izmeu
veza koje su uspostavljene du linka.

Slika 1.13 u Jednostavna mrea sa komutiranjem kola koju sainjavaju etiri

01.13.eps

komutatoraKR
i etiri
linka
AW/Kurose and Ross
Computer Networking 6/e
17p8 Wide x 12p5 Deep
9/6/11, 11/9/11, 11/22/11 rossi

1.3 Jezgro mree29

Drugim reima, link dodeljuje odreeni frekventni opseg svakoj vezi tokom
itavog njenog trajanja. U telefonskim mreama ovaj frekventni opseg obino ima
irinu od 4 kHz (4000 herca ili 4000 ciklusa u sekundi). irina ovog opsega se naziva propusni opseg. FM radio stanice takoe koriste tehnologiju FDM za deljenje
frekventnog spektra izmeu 88 MHz i 108 MHz, pri emu se svakoj stanici dodeljuje odreeni frekventni opseg.
Na TDM linkovima,vreme se deli na okvire fiksne duine, pri emu je svaki okvir
podeljen na isti broj vremenskih odseaka. Kada mrea uspostavi vezu du odreenog
linka, toj vezi se dodeljuje po jedan vremenski odseak u svakom okviru. Ovi vremenski odseci namenjeni su samo za tu vezu, pri emu se jedan vremenski odseak moe
koristiti (u svakom okviru) za prenoenje podataka koji pripadaju toj vezi.
Na slici 1.14 je prikazanarealizacija FDM i TDM reenja za odreeni mreni
link koji podrava do etiri kola. Kod FDM pristupa, frekventni opseg podeljen je
na etiri podopsega od kojih svaki ima irinu od 4 kHz. KodTDM pristupa, vremenski opseg podeljen je na okvire sa po etiri vremenska odseaka u svakom okviru;
svakom kolu dodeljen je isti vremenski odseak u TDM okvirima koji se ponavljaju.
U TDM sluaju, brzina prenosa kola jednaka je broju okvira u sekundi koji se mnoi
brojem bitova u odseku. Na primer, ukoliko link prenosi 8000 okvira u sekundi,
a svaki vremenski odseak obuhvata osam bitova, onda je brzina prenosa jednog
kola64 kb/s.
Zagovornici komutiranja paketa su oduvek tvrdili da komutiranje kola predstavlja raspodelu resursa, poto su posveena kola besposlena tokom perioda tiine.
FDM
4 kHz
Link

Frekvencija

4 kHz

TDM
1 2

4 1 2

Vremenski odseak

1 2

4 1 2

Okvir
Vreme

Legenda:
2

Svi vremenski odseci obeleeni sa 2

namenjeni su za odreeni par poiljalac-primalac.

Slika 1.14 u Sa FDM linkovima svako kolo neprekidno dobija deo propusnog
opsega. Sa TDM linkovima svako kolo periodino dobija itav propusni
opseg tokom kraih intervala (to jest, tokom vremenskih odseaka)

30POGLAVLJE 1Raunarske mree i internet

Na primer: kada jedna osoba u telefonskom razgovoru prestane da pria, neuposlenemrene resurse (frekventne opsege ili vremenske odseke u linkovima du
putanje veze) nije mogue koristiti za drugu aktivnu vezu. Drugi primer nedovoljne iskorienosti tih resursa bio bi, recimo, sluaj radiologa koji koristi mreu sa
komutiranjem kola za daljinsko pristupanje nizu rendgenskih snimaka. Radiolog
uspostavlja vezu, zahteva snimak, prouava ga i zatim zahteva novi snimak. Mreni
resursi su dodeljeni toj vezi, ali se ne koriste (tj. protraeni su ) dok radiolog prouava snimke. Sa neskrivenim zadovoljstvom zagovornici komutiranja paketa takoe
istiu da su uspostavljanje kola i rezervisanje propusnog opsega od jednog do drugog kraja isuvie sloeni i da je za njih neophodan sloen softver za signalizaciju
koji bi trebalo da uskladi rad komutatora du putanje od jednog do drugog kraja.
Pre nego to zavrimo razmatranje komutiranja kola, naveemo i jedan brojani primer koji e dodatno pojasniti ono o emu priamo. Dakle, pogledajmo koliko
je vremena potrebno za slanje datoteke od 640 000 bitova od raunara A do raunara
B kroz mreu sa komutiranjem kola. Pretpostavimo da svi linkovi u mrei koriste
TDM sa 24 vremenska odseka i da imaju brzinu od 1.536 Mb/s. Takoe emo
pretpostaviti da je za uspostavljanje kola od jednog do drugog kraja potrebno 500
ms, nakon ega raunar A poinje prenos datoteke. Koliko je vremena potrebno za
prenos te datoteke? Svako kolo ima brzinu prenosa od (1.536 Mb/s)/24 = 64 kb/s,
to znai da je za prenos datoteke potrebno (640000 bitova)/(64 kb/s) = 10 sekundi.
Kada ovome dodamo i vreme potrebno za uspostavljanje kola, dobijamo 10,5 sekundi. Panja! Vreme prenosa ne zavisi od broja linkova: prenos traje 10 sekundi
bez obzira da li kolo od jednog do drugog kraja prolazi kroz jedan link ili sto linkova. (Stvarno kanjenje od jednog do drugog kraja takoe obuhvata i kanjenje usled
prostiranja; proitajte odeljak 1.4).

Poreenje komutiranja paketa i komutiranja kola

Poto smo opisali komutiranje kolai komutiranje paketa, videemo u emu se razlikuju. Protivnici komutiranja paketa obino tvrde da komutiranje paketa nije
pogodno za usluge u realnom vremenu (na primer, za telefonske pozive i video
konferencije) zbog promenljivog i nepredvidivog kanjenja izmeu krajnjih taaka
(prvenstveno usled promenljivog i nepredvidivog kanjenja zbog ekanja u redu).
Zagovornici komutiranja paketa tvrde da: (1) komutiranje paketa obezbeuje bolju
deobu kapaciteta prenosa; (2) da je komutiranje paketa jednostavnije, efikasnije i
jeftinije za implementaciju u odnosu na komutiranje kola. Veoma zanimljivo poreenje komutiranja paketa i komutiranja kola moete pronai u [Molinero-Fernandez
2002]. Uopteno govorei, ljudi koji ne vole da se optereuju rezervacijama u restoranu prednost daju komutiranju paketa u odnosu na komutiranje kola.
Zato je komutiranje paketa efikasnije? Evo jednostavnog primera. Pretpostavimo
da korisnici zajedniki koriste link od 1 Mb/s i da svaki korisnik ima periode kada je
aktivan i proizvodi podatke konstantnom brzinom od 100 kb/s i periode mirovanja
u kojima ne proizvodi nikakve podatke. Pretpostavimo, dalje, da je svaki korisnik
aktivan samo 10 procenata vremena (i da besposleno pijucka kafu tokom preostalih
90 procenata vremena). Kod komutiranja kola 100 kb/s za svakog korisnika mora