SADRAJ:

UVOD..............................................................................................................................................1
ISTORIJT OBRAZOVANJA NA DALJINU..................................................................................3
DEFINISANJE POJMA OBRAZOVANJA NA DALJIN...............................................................6
OBRAZOVANJE NA DALJINU....................................................................................................7
PREDNOSTI OBRAZOVANJA NA DALJINU.............................................................................9
ZAKLJUAK................................................................................................................................11
LITERATURA:..............................................................................................................................12

UVOD
Obrazovanje se danas smatra uslovom opstanka i razvoja modernih drutava. U oblasti
informacionih tehnologija znaaj obrazovanja je u proporcionalnoj srazmeri sa tehnolokim
razvojem drutva.
Sa ekspanzijom tehnologije i inovacija u oblasti uenja na daljinu, raspoloivost takvog naina
edukacije poveava se dramatino. Mnoge tradicionalne kole neke od svojih programa
koncipiraju u obliku uenja na daljinu, a mnoge kole su izrasle fokusirajui se iskljuivo na
uenje na daljinu. Nove mogunosti i obaveze u karijeri mladih ljudi, u smislu promene mesta
rada, promene posla zbog boljih finansijskih uslova, promenljivog radnog vremena, velikog
broja sastanaka i poslovnih putovanja, rada na terenu, ine da nove generacije studenata, koje su
u mogunosti da svoje kolovanje radei finansiraju, sve vie pristupaju programima uenja na
daljinu.
Ovo je od posebnog znaaja za one studente koji nisu u mogunosti da se zbog studiranja presele
u gradove koji predstavljaju obrazovne centre, bilo da je razlog tome finansijske prirode, bilo da
su zbog poslovnih ili drugih obaveza vezani za trenutno mesto stanovanja u kome ne postoje
obrazovne institucije za profile koje ih zanimaju. Takoe, postoji i veliki broj studenata koji nisu
u mogunosti da prate nastavu u uionicama, ak iako ive u istom gradu gde se ta nastava
odvija. U ovu grupaciju spada veliki broj zaposlenih studenata, kojima je zbog poslovnih
obaveza obrazovanje na daljinu prihvatljivija opcija od tradicionalnog obrazovanja.
Razvoj privrede koji nas oekuje u buduem vremenu svakako nam ne dozvoljava situaciju da su
nam studenti, mladi ljudi od 18 do 25 godina poslovno neaktivni ili da pak biraju izmeu studija
i posla. Te dve vrlo bitne stvari ne mogu biti nikako suprostavljene. Mladom oveku treba
omoguiti da radi i ui u isto vreme.
Veina kola u svetu danas ima u svojoj ponudi ozbiljno organizovane Distance Learning(u
prevodu Obrazovanje na daljinu) programe. Pre svega, takve programe karakterie velika
poseenost i uee novih generacija studenata. Podaci koje je iznela u javnost gore pomenuta
asocijacija govore o vie miliona studenata irom Amerike i Evrope koji su trenutno u nekom od
oblika Distance Learning studija.
2

Kod nas to nije sluaj. Pojedinani sluajevi koji se u naem okruenju gotovo jedva mogu i
pronai i sresti tretiraju uenje na daljinu samo kao dodatni servis za pomo svojim studentima u
nastavnom procesu i to najee u formi objavljivanja tekstualnih materijala na Internetu.
Bez obzira to u svojim razmatranjima polazimo od toga da e budui polaznici biti generacija
nezaposlenih svrenih srednjokolaca, ne smemo iz vida ispustiti jednu veliku populaciju
stanovnitva i to pre svega:

nezaposleni odrasli ljudi (sa potrebom sticanja trino korisnih strunih znanja)

zaposlenih ljudi sa srednjom strunom spremom (sa potrebom nastavka obrazovanja)

zaposlenih sa visokom strunom spremom (sa potrebom inoviranja i nadogradnje

postojeih znanja)

Veliki broj konvencija, inicijativa i strategija izvedenih ili promovisanih unutar Evropske Unije
govori o tome da su najvea oekivanja od obrazovanja upravo u domenu potrebe neprekidnog
uenja tokom ivota.

ISTORIJT OBRAZOVANJA NA DALJINU

Obrazovanje na daljinu nikada nije bilo mejn-strim, ono je uvek bilo alternativa, esto
osporavano i odbacivano. Taj stav se menja tek u poslednjih nekoliko godina i to pre svega u
zemljama Zapadne Evrope i Severne Amerike, kada se u koncept obrazovanja na daljinu
ugrauju mogunosti savremenih informaciono-komunikacionih tehnologija.
Negde od poetka devedesetih godina prolog veka taj spoj obrazovanja na daljinu uz upotrebu
IKT-a dobija naziv i formu onoga to danas zovemo onlajn obrazovanjem na daljinu.
Dobar primer za ovaj razvojni put je britanski Otvoreni univerzitet - institucija koja ve dugo
prua usluge obrazovanja na daljinu, a koja je osnovana 1969. godine. Univerzitet je u Velikoj
Britaniji u prolosti bio esto osporavan zbog velikih trokova koje je drava imala u za njega, da
bi taj isti Univerzitet danas imao veliki ugled ne samo u Velikoj Britaniji ve i u svetu.
Obrazovanje na daljinu podrazumeva prostornu udaljenost izmeu nastavnika i uenika, a za
premoavanje te razdaljine potrebni su mediji. Ti mediji mogu biti vrlo raznovrsni - od
pomenutih koija do dananjeg Interneta esto se zaboravlja i na itavu listu medija izmeu ovih
ekstrema koji mogu da se koriste u obrazovnom procesu. Takoe, ne treba zaboraviti da je svaki
medij dobar za obrazovni proces ako omoguava ostvarenje obrazovnih ciljeva.
Uenje na daljinu se u engleskoj Vikipediji spominje kao metod uenja koji ne zahteva da
studenti budu fiziki prisutni na odreenom mestu tokom semestra. Ovaj metod otvara nove
mogunosti za doivotno u enje studentima iz svih zemalja i svih starosnih dobi i daje im ansu
da dobiju diplome i sertifikate gotovo svakog online univerziteta u svetu.
Uenje na daljinu nastalo je mnogo pre nego to bismo najpre pomislili. Naravno, ne u obliku u
kojem ga mi danas poznajemo i koristimo, ali ono je imalo istu ulogu prevazii fiziku
udaljenost zarad prenoenja znanja.

Teko je tono odrediti ko i kada je prvi zapoeo sa nekim didaktikim reenjima obrazovanja na
daljinu, ali je poznato da su prvi pokuaji pruanja pomoi osobama koje samostalno ue
uinjeni putem dopisivanja.
Izvesni Caleb Philips je 1728. godine objavio oglas kojim nudi program obrazovanja na daljinu
iz stenografije. Stotinjak godina kasnije imamo ve prve ozbiljnije obrazovne projekte. Tako je
englez Isaac Pitman 1840. godine eksperimentirao s dopisnim obrazovanjem na podruju
stenografije (Ponogorac, 1985, p. 60) .
Pionir uenja na daljinu Isaac Pitman je svojim studentima zadavao da prepisuju kratke poruke iz
Biblije i vraaju mu na pregled potom. Odravao je komunikaciju sa studentima irom zemlje
putem potanskog sistema i podjednako uspeno im prenosio znanje.
Takav nain obuavanja studenata, pretea dananjeg u enja na daljinu, pokazao je odmah svoju
kvalitativnu, ekonominu, pragmatinu stranu i slobodniju primenu, u odnosu na tradicionalne
metode.
Obrazovanje na daljinu je pokret koji je nastao prvenstveno kako bi se prevazile razliite
prepreke (vreme, prostor, skromna finansijska sredstva) i izalo u susret pre svega
marginalizovanim grupama (npr. enama) koje u tadanjem obrazovnom sistemu nisu imale
adekvatan pristup obrazovnim sadrajima. Tada je tehnologija bila znatno drugaija. Pisma su se
prenosila koijama, a u pismima su bili sadraji koji su se uili, praktino ono to bismo danas
nazvali nastavnim materijalima. Pojedinci su mogli da se prijave da dobijaju ta pisma.
Generacije i generacije misionara, prosvetitelja na ovaj nain irili informacije i znanja.
Osim knjiga i pisama za obrazovanje na daljinu kasnije su upotrbljivani svi komunikacijski
mediji: novine, telefon, radio, televizija, faks, kompijuteri i, u najnovije vrieme - internet.
Pored obrazovnih projekata koji su ostvareni uz pomo samo jednog medija, razvijeni su brojni
multimedijski projekti obrazovanja na daljinu u kojima se dva ili vie medija meusobno
dopunjuju i obogauju u delovanju (nem. Enrichmentfunktion der Medien). U zavisnosti od
ciljeva obrazovanja i prirode sadraja uenja ovi su projekti dopunjavani i raznim oblicima
direktnih kontakata profesora i studenata (uenika). Takvi su projekti ostvarivani na nivou drave
(npr. dopisna poljoprivredna sredja kola u Poljskoj ili Open University u Velikoj Britaniji),

takoei na nivou industrijskih kombinata ili komunalnih zajednica (Ponogorac, 1985) (Matijevi,
1985)
Danas se uenje na daljinu razvilo tako da koristi prednosti moderne tehnologije. Ono se odvija
na Internetu i studenti mogu da dobiju diplomu, a da nisu kroili u klasinu uionicu. Prednosti
uenja na daljinu su dovele do revolucije u oblasti naprednog obrazovanja.
Na primer:
Predavanja se mogu odravati putem striminga, pr enosa multimedijalnih sadraja koji ne
zahteva da prvo preuzmete kompletan fajl, a zatim ga posmatrate, ve to moete initi
dok je prenos podataka u toku.

Predavanja mogu biti dostupna u vidu tampanih m aterijala koji su kao fajlovi sauvani
na serveru obrazovnog radnika.

Studenti mogu da komuniciraju izmeu sebe i sa nastavnikom putem email-a, eta i

Internet foruma.
Zadaci se mogu staviti u padaju i meni, a testovi i ispiti mogu da budu automatizovani i
da se polau online.

Materijali za kurs su uvek dostupni i lako se a uriraju. Online formati omoguavaju

fleksibilnost, kao i da sami sebi odreujete brzinu rada i napredovanja.

Univerzitet u Londonu, 1859. godine, prvi je univerzitet koji je ponudio stepen ili rang obuke za
uenje na daljinu, zasnovan na njegovom spoljanjem programu. Veliki doprinos tome dala je
kraljica Viktorija.

Drugi pionir u institucionalizovanju ovog vida edukacije bio je Univerzitet u Junoj Africi, koji
je uveo Correspondence Education kurseve pre 1946. godine. Najvei Distance Education
univerzitet u Velikoj Britaniji, Open University, postoji od 1969. godine. U Nemakoj je slian
otvoren 1974. godine, Fern Universitat u Hagenu.
irom sveta danas postoji vie od 90 institucija, naje e pod nazivom Open University, po
uzoru na davno nastali Otvoreni Univezitet u Engleskoj, koji primarno istiu znaaj uenja na
daljinu.

DEFINISANJE POJMA OBRAZOVANJA NA DALJINU

Kada se govori o uenju na daljinu, esto je u upotrebi niz termina: Distance Learning(uenje na
daljinu), Distance Training(trning na daljinu), Distance Education(edukacija na daljinu),
eLearning

(e-uenje

tj

online-uenje),

Instruction(virtualne

instrukcije),

Classrooms(virtualne

uionice),

Online

Virtual
Electronic

Education(online

edukacija),

Virtual

Education(virtualna

edukacija),

Virtual

Classroom(elektronske

uionice),

Blended

Learning(meano uenje)...
Postoji miljenje da se pod obrazovanjem na daljinu podrazumevaju nastava i uenje, pri emu
se ovi procesi odvijaju na razliitim lokacijama (University, 2001). Ovako shvaeno obrazovanje
na daljinu predstavlja iri pojam od uenja na daljinu, jer pored uenja podrazumeva i izvoenje
nastave (op. cit.). Meutim, mnogi ova dva pojma koriste kao sinonime.
Obrazovanje na daljinu (distance education), u asopisu The Quarterly Review of Distance
Education, definisano je kao institucionalno zasnovano for-malno obrazovanje, gde su grupe koje
ue odvojene i gde se koriste sistemi za interaktivnu komunikaciju za povezivanje nastavnika,
onih koji ue, i resursa
Amerika asocijacija za uenje na daljinu (The United States Distan-ce Learning Association)
definie pojam uenja na daljinu kao stica-nje znanja i vetina putem indirektnih informacija i
uputstava, primenom razliitih tehnologija i ostalih formi uenja na daljinu (Association, 2016).
7

Jedna od jednostavnih i prihvaenih definicija obrazovanja na daljinu je strukturirano uenje

koje se obavlja bez fizikog prisustva nastavni-ka, usvojena 1989. godine na konferenciji u Los
Alamosu (Holden & Westfall).

OBRAZOVANJE NA DALJINU
Obrazovanje je do sada bilo fokusirano na tradicionalni sistem kolovanja. Sa razvojem
elektronskog uenja taj fokus se premeta na intelektualne potrebe individualnog korisnika,
studenta. Digitalno doba e znaajno utie na obrazovanje i radikalno e menja postojei proces
uenja i poduavanja.
Jedna od osnovnih karakteristika uenja na daljinu je to to ovaj na in obrazovanja nudi razne
vrste kurseva uenicima koji su na razliitom mestu od nastavnika ili izvora informacija.
Programi ili kursevi uenja na daljinu mogu biti prilagoeni razliitim osobinama uenika i
mogu da se razlikuju po strukturi programa, po stepenu nadzora polaznika, po stepenu znanja
polaznika kao i po tehnologiji koja se koristi pri realizaciji uenja.
Kurseve uenja na daljinu i obrazovanja na daljinu naje e pohaaju, osim redovnih studenata,
sledee grupe korisnika:

odrasli,tzv.netradicionalnistudenti,
zaposlenibezmogunostidapohaajuklasinunastavu,

osobekojezahtevajuvieaktivnostiiinterakcijekoduenja,
licasafizikimogranienjimailiporemeajima,
osobegeografskiudaljeneodnastavnihcentara

Kljuni faktori obrazovanja na daljinu su:

Korisnici( uenici, student, zaposleni,)
Nastavnici. Uspeh svakog daljinskog obrazovanja lei u najveoj meri na nastavnicima.
U tradicionalnoj uionici, odgovornost nastavnika obuhvata planiranje nastavnog
sadraja i razumevanje potreba uenika.
Asistenti. Nastavnici esto smatraju korisnim ukoliko postoji asistent koji slui kao most
izme u uenika i nastavnika. Da bi bio uspean, asistent mora razumeti studente i
uskladiti svoje aktivnosti kako bi ispnio njihove potrebe i oekivanja nastavnika. Jo
vanije, asistent mora biti voljan da sledi direktive koje ustanovljava nastavnik.
Pomono osoblje. Oni su nezaobilazan faktor daljinskog obrazovanja i obezbeuju da bezbroj
detalja koji su neophodni za uspeh programa budu pravovremeno reeni. Veina uspenih
programa daljinskog obrazovanja podrazumeva i registraciju uenika, kopiranje i distribuciju
materijala, naruivanje knjiga, pribavljanje prava za kopiranje, pravljenje rasporeda, obradu
izvetaja sa ocenama, odravanje tehnike opreme i tako dalje.
Administratori - Mada administratori obino uestvuju u planiranju programa daljinskog
obrazovanja neke ustanove, kada program postane operativan, oni esto gube kontakt i
preputaju kontrolu tehnikim direktorima. Meutim, administratori uspenog daljinskog
obrazovanja moraju biti vie od samo ljudi koji daju ideje. Oni blisko sarauju sa tehnikim i
pomonim osobljem da bi obezbedili da se tehnoloki resursi efikasno koriste u cilju unapre enja
akademske misije nastavnika. Jo vanije, oni odravaju akademski fokus ustanove shvatajui da
je zadovoljenje obrazovnih potreba udaljenih uenika njihov krajnji cilj.

S obzirom da se profesor i studenti ne nalaze na istim lokacijama, sticanje znanja, kao i njihova
meusobna interakcija, vre se uz pomo komijutera (Blai, 2007). A pored postojanja
prostorne razdvojenosti, obrazovanje na daljinu moe karakterisati i vremenska razdvojenost.

Tako, u zavisnosti od vida interakcije, postoje dve kategorije obrazovanja na daljinu: sinhrono i
asinhrono (amilovi, 2013).
Sinhrono obrazovanje na daljinu podrazumeva da se interakcija izmeu profesora i studenta
odvija u realnom vremenu, to znai da u ovom sluaju postoji samo njihova prostorna, a ne i
vremenska razdvojenost. Iako ovakav vid komunikacije nije uvek mogu, u nekim sluajevima je
neophodan (amilovi, 2013, p. 31).
Sinhrona komunikacija je od presudnog znaaja za motivaciju studenata, omoguava im da
dobiju dodatna objanjenja od profesora, ali i da sa svojim kolegama diskutuju i razmene
miljenja i neposredno dobiju povratne informacije (Kung-Ming & Khoon-Seng, 2009).
Obrazovanje na daljinu se moe realizovati na svim nivoima obrazovanja, a najvie je
zastupljeno u okviru visokog obrazovanja. Ono moe postojati kao dopuna klasinom
obrazovanju (ovo je tzv. hibridno obrazovanje), ili kao potpuno samostalno. Prednost hibridnog
obrazovanja lei u injenici da se mogu iskoristiti najbolje osobine oba oblika obrazovanja. Ipak,
ono se uglavnom koristi kao prelazni model pri potpunom prelasku na obrazovanje na daljinu
(amilovi, 2013).

PREDNOSTI OBRAZOVANJA NA DALJINU

Brojne su prednosti obrazovanja na daljinu:
Fleksibilnost, koja se ogleda u tome to ovakav vid interakcije dozvoljava studentima da
nastavnim sadrajima pristupaju u bilo koje vreme i sa bilo kog mesta (Kung-Ming &
Khoon-Seng, 2009). Dok je u tradicionalnom sistemu obrazovanja geografska
podudarnost bila nunost obavljanja nastave, danas je to sasvim nebitan detalj. Nije
nuno da su svi uesnici u procesu obrazovanja na istom mestu i u isto vreme.

Razlikujemo nekoliko vrsta izvoenja nastave s obzirom na vreme i mesto:

isto vreme, isto mesto (klasine uionice sa multimedijalnim prezentacijama),
isto vreme, razliita mesta (videokonferencije, sobe za askanje [chat rooms]),
razliita vremena, isto mesto (radne stanice, oglasne ploe [eng. bulletin boards]),
10

razliita vremena, razliita mesta (elektronska pota, mreni forumi, video konferencije,
'shared' baze podataka, individualna mrena mesta za uenje).

Pruanje dodatnog vremena za razmiljanje, u smislu da student, pre nego to se ukljui

u diskusiju, moe da dodatno proui tematiku i preciznije formulie i koncipira svoje
ideje (Kung-Ming & Khoon-Seng, 2009).
Anonimnost, koja je znaajna iz razloga to mnogi studenti rae uestvuju u diskusijama
u sluaju da im je zagarantovana anonimnost.
Ne postojanje ogranienja vezanog za vremenske zone, to je bitno u sluaju da se
studenti nalaze na razliitim stranama sveta.
Isplativost, se ogleda u tome to korieni servisi, npr. elektronska pota, ne zahtevaju

upotrebu skupih raunara, niti internet velikog protoka.

Brzo prilagoavanje uenika na ovakav vid uenja. Kod ovakvih reenja studenti se ne
boje da e pogreiti ve slobodno istrauju i isprobavaju sva reenja, za razliku od

klasinog uenja sa instruktorom, gde esto postoji strah od greke.

Konzistentnost podataka. Svim uesnicima u sistemu omoguava se uvid u jednak
materijal. Na taj nain se izbegava opasnost da je deo studenata pristupio delu gradiva, a

drugi deo studenata nije. Sigurno je da e svi korisnici videti isti materijal na isti nain.
Mogunost merenja efikasnosti uenja. Jedan od standarda elektronskog uenja ukazuje
na neizostavnost praenja postignua korisnika. Na ovaj nain se moe tano i
jednostavno videti koliko je vremena utroeno na uenje, a daljim se posmatranjem moe

videti koliko se poveala produktivnost.

Smanjenje trokova uenja. Prema podacima stranih organizacija (primer: BrandonHall.com, koja meri uspenost studenata koji koriste raunar za uenje) ovakav nain
uenja ostvario je 40-60% utede kod velikih kompanija.Prema istraivanju, samo je
IBM ostvario utedu od gotovo 200 mil. USD u jednoj godini koritenjem uenja

pomou raunara (Ani & Barlovac, 2010) .

Individualizacija uenja. Uenik moe pratiti gradivo onim tempom koji mu odgovara,
dinamikom koja mu odgovara, i na nain koji prilagoava sam sebi. Ovde nema
optereenja koje postoji kod klasinog uenja s instruktorom u grupi gde se pojedinac

mora prilagoavati grupi.

Bolje pamenje sadraja. Prema istraivanju Research Institute of America utvreno je
da 33 minuta nakon zavretka kursa s instruktorom u jednoj celini studenti pamte oko
58% materijala koji je bio obraen na kursu. Do sledeeg dana pamte oko 33%, a tri
nedelje nakon kursa pamti se oko 15% steenog znanja. Uenje u manjim celinama
11

pridonosi duem i kvalitetnijem pamenju materijala. Dok kod instruktora studenti pamte
oko 58% materijala, ovde se pamti od 25- 60% materijala na due (Ani & Barlovac,

2010)
Uteda. Vea koliina zapamenog materijala znatno doprinosi i isplativosti ovakvog
naina uenja. Prema asopisu Training Magazine, korporacije ostvaruju utedu od 50 do
70% zamenom uenja s instruktorom uenjem pomou raunara.

ZAKLJUAK
12

ovek komunicira multimedijalno i njegov svet je u sutini multimedijalan, pa nije ni udna

njegova tenja da to prenese u nastavni proces.
Svaki sistem uenja na daljinu treba da obezbedi:

irok izbor modela uenja, koji odgovara svakoj linosti,

individualizaciju obima i sloe-nosti nastavnih materijala,
naina i tempa njegove obrade,
individualizaciju u odnosu na tempo uenja i u odnosu na sposobnosti i osobine linosti
uenika.

Nova tehnoloka dostignua ulivaju nam nadu da e ovek uskoro moi da zagolica sva svoja
ula putem maina, a ne samo vida, sluha i dodira.
Korienje tehnologije za unapreenje obrazovnog procesa poinje istraivanjem kako ljudi ue.
Utvreno je da se korienjem informacionih tehnologija poveava iskustvo u uenju i
poboljava efkasnost, a u nekim sluajevima ostvaruje jedini mogui vid obrazovanja. Uporedo
sa tim, smanjuju se i trokovi uenja. Tradicionalni koncept obuke u uionici postepeno gubi
dominantnu ulogu koju je imao sve donedavno. Nova paradigma uenja svakako e biti
elektronsko uenje.
Obrazovanje je do sada bilo fokusirano na tradicionalni sistem kolovanja. Sa razvojem
elektronskog uenja taj fokus se premeta na intelektualne potrebe individualnog korisnika,
uenika, studenta. Digitalno doba e znaajno uticati na obrazovanje i radikalno e izmeniti
postojei proces uenja i poduavanja. U mnogim zemljama ve su pokrenute, ili se pokreu
inicijative, koje e oznaiti revoluciju u korienju novih tehnologija u obrazovnim institucijama.

13

LITERATURA:

Ani, O., & Barlovac, B. (2010). Uenje na daljinu, e-obrazovanje. TEHNIKA I

INFORMATIKA U OBRAZOVANJU , 7-9.
Association, T. U. (2016). Distance Learning. Retrieved 01 23, 2016, from The United States
Distance Learning Association: https://www.usdla.org/
Blai, M. (2007). Didactical dimensions of e-education, Electronic Services Opportunities
ans Obstacles, School of Business ans Management, Novo Mesto, pp. 105-114. Novo Mesto:
School of Business ans Management, pp. 105-114.
amilovi, D. (2013). VISOKOKOLSKO OBRAZOVANJE NA DALJINU. HRAK,portal
znavstvenih asopisa Republike Hrvacke , 29 - 39 .
Holden, T. J., & Westfall, J. An Instructional Media Selection Guide for Distance Learning,
United States Distance Learning Association. 2006: United States Distance Learning
Association.
Kung-Ming, T., & Khoon-Seng, S. (2009). Asynchronous vs. Synchronous Interaction. London:
5 Kung-Ming T., Khoon-Seng S. (2009) Asyn Encyclopedia of Distance Learning Second
Edition, Information Science Reference, London, pp. 122-132.
Matijevi, M. (1985). Tehnologija dopisnog obrazovanja. Zagreb: CDO Birotehnika, str.
71-120.
Ponogorac, S. (1985). Komunikacije u dopisnom obrazovanju. Zagreb: NIRO "kolske novine".
University, T. P. (2001, 06). Glossary of Distance Education Terms. Retrieved 01 24, 2016, from
The

Pennsylvania

State

University:

https://courses.worldcampus.psu.edu/public/faculty/DEGlossary.shtml

14

15