Osnovni pojmovi

Medicinski model u odreenju bolesti

zavisnosti

ZAVISNOST je
Najire definisano, ZAVISNOST je:
samovoljno p o n a a nj e,
koje se regularno ponavlja i pored toga to dovodi
do
tetnih, neprijatnih, pa progresivno ak i opasnih
posledica po sebe i druge.
Zavisnici po pravilu imaju pogrena uverenja o
tetnosti i opasnosti od svoje zavisnosti. Smatraju:
da teta i opasnost ne postoji, ili
da se teta i opasnost mogu kontrolisati, i/ili
da je teta i opasnost cena koju vredi platiti, da nije

prevelika za ono to dobijaju.

2

ZAVISNOST OD EGA?
Zavisnost moe biti:
Od psihoaktivnih supstanci. Spisak supstanci od kojih se
stvara zavisnost je ogroman:
u opticaju je preko 250 hemijskih jedinjenja, a spisak
nije konaan
taj broj je jo vei ako se tome doda mogunost
kombinovanja u ulinim pakovanjima
Od aktivnosti i situacija:
koje poveavaju uzbuenje : zavisnost od situacija sa
visokim rizikom (kockanje; po ivot opasne situacije)
koje omoguavaju iskljuenje iz realnog sveta:
zavisnost od interneta, mobilnog telefona, videoigrica, televizije
3

Psihoaktivna svojstva supstanci/1

Najea je zavisnost od psihoaktivnih supstanci,
koja je fokus ovog predmeta. Ona spada u
mentalne poremeaje (MKB-10: Mentalni poremeaji i
poremeaji ponaanja zbog upotrebe psihoaktivnih
supstanci, Sindrom zavisnosti F1x.2).
Psihoaktivne supstance - PAS su hemijske supstance,
koje unete u sistem deluju primarno na funkcije
centralnog nervnog sistema - stanje svesti, opaanje,
raspoloenje, miljenje i ponaanje.
Droge: psihoaktivne supstance (PAS) koje izazivaju
psihiku i fiziku zavisnost (nije nauni termin).
Obino iskljuuju alkohol (da bi se obuhvatila zavisnost
od psihoaktivnih supstanci obino se navode alkohol i
droge)
4

Psihoaktivna svojstva supstanci/2

Psihoaktivna i potkrepljujua (pojaavajua)

svojstva raznih supstanci su zasnovana na

vrlo razliitim mehanizmima, vrlo
kompleksnim i esto nejasnim ili
neuhvatljivim.
Delovanje psihoaktivnih hemijskih supstanci
po formuli jedna droga - jedno dejstvo
pouzdano se moe odbaciti.
Postoji telesna reakcija na nedostatak
psihoaktivne supstance na koje se telo
naviklo, tzv. apstinencijalni sindrom.
5

Dobici od zavisnosti
irok je repertoar nagrada i zadovoljstva,
rastereenja, olakanja, oprotaja ili kazni koje
izaziva unoenje supstanci i koje imaju visoku vrednost
za zavisnika,
iz ega proistie ponavljanje doivljenog iskustva.
Sam efekat droge, bez obzira na opise arobnosti ili
blaenstva, nije najbitniji.
Iako na poetku unoenje supstance ili praktikovanje
odredjenog ponaanja donosi zadovoljstvo, sa duim
unoenjem supstance ovo zadovoljstvo izostaje
Tzv. nove zavisnosti od objekata i radnji (kockanje,
seksualna zavisnosti, internet, video igre, spenderi,):
Postoje gotovo svi elementi zavisnikog ponaanja, pa i

psihijatrijska oteenja
iako ih ne karakterie ih unoenje hemijske
supstance koja izaziva promene u psihikom i telesnom
funkcionisanju.

ta je to zavisnost od psihoaktivnih
supstanci?
Prvo nastaje psiholoka/psihika zavisnost: jaka elja ili
oseanje prinude da se droga uzme zbog oseanja
zadovoljstva, rastereenja ili otklanjanja oseanja nelagodnosti.
Zatim moe doi do telesne zavisnosti: stanja nenormalne
adaptacije celog organizma na drogu, a posebno
neuroadaptacije. Dva najizrazitija simptoma:
Promena tolerancije na uzimanje supstance: promena

reagovanja organizma na unetu drogu - iste doze droge stvaraju manji

efekat, potreba za poveanjem doze da bi se postigao isti efekat.
Apstinencijalni sindrom kada je upotreba supstance prestala
ili je smanjena: proces adaptiranja organizma na funkcionisanje bez
droge manje ili vie neprijatan i bolan, do nivoa neizdrljivosti, kada
je potrebna lekarska pomo. Stoji u osnovi potrebe da se droga
ponovo uzme da bi se izbegla neprijatnost.

Kako odrediti da neko ima bolest

zavisnosti (BZ)?
Osnovni simptom bolesti, psiholoka zavisnost , se
procenjuje na osnovu iskaza klijenta. Meutim, zavisnici po
pravilu nisu spremni da uvide sopstvenu zavisnost .
Objektivniji kriterijum je fizioloka zavisnost. Prepreke:
Iako je apstinencijalni sindrom j pouzdan znak zavisnosti,
za to je potrebno da osoba bude due bez psihoak.
supstance
Poveanje tolerancije je tee odrediti zbog velikih
individualnih razlika; i toga to kod nekih droga
(amfetamina, kokaina) apstinencijalni sindrom moe
postojati i bez poveanja tolerancije
Neophodno je uvoenje drugih kriterijuma/simptoma vezanih
za karakteristino ponaanje
Dijagnoza se vidi kao m o z a i k, kombinacija
kognitivnih, telesnih i bihejvioralnih simptoma.
8

KRITERIJUMI ZA UTVRIVANJE BZ
Psihika zavisnost: jaka udnja ili oseanje prinude da se droga
uzme
Telesna zavisnost: a) Dokaz o poveanoj toleranciji (izuzetno
visoka u odnosu na prosek); b) Fizioloki apstinencijalni
sidrom po smanjenju ili prestanku uzimanja supstance
Karakteristina ponaanja:
Oteana kontrola nad ponaanjem da se supstanca uzme u
smislu poetka, zavretka i nivoa upotrebe
Provoenje sve vie vremena u traenju, uzimanju ili pravljenju
droge
Progresivno zanemarivanje drugih zadovoljstava i
interesovanja
Nastavljanje uzimanja i pored jasnih injenica o direktnom i
indirektnim tetnim dejstvima i posledicama uzimanja
supstance
Trajanje: MKB-10: neki period u prethodnoj god.; DSM IV: min. 1
9
god.

BZ, osnovni kriterijumi mentalnog

poremeaja
po
medicinskom
Da bi se dala dijagnoza mentalnog poremeaja po DSM
modelu
motivi
za leenje
IV,
potrebno jei da
kliniki znaajan
bihejvioralni sindrom ili
obrazac koji se pojavljuje u pojedincu bude povezan sa:
aktuelnim distresom (bolni simptomi): uglavnom nije
prisutan kod zavisnika dok uzimaju supstancu
nesposobnou (oteenjem jedne ili vie oblasti
funkcionisanja): svaka kultura ima PAS ije se uzimanje
smatra prihvatljivim (kod nas duvan i alkohol), pa dolazi do
nejasnog razlikovanja izmeu normalne i patoloke
nesposobnosti posledica je kanjenje u dijagnozi
znaajno poveanim rizikom od smrtnosti, bola,
nesposobnosti ili znaajnog gubitka slobode prisutno kod
zavisnika, ali oni sami nisu time alarmirani (uzimanje
uprkos saznanju od tetnosti)
10

Motivi za leenje BZ
Interpersonalni aspekt bolesti je znaajan za
dijagnostiku i leenje
Patnja i trpljenje okoline (lanova porodice, tako i
radnog kolektiva i lokalne zajednice) je est
razlog procene / dijagnostikovanja
Tretmani koji podrazumevaju direktan rad sa
interpersonalnim aspektom bolesti su tretmani
izbora za ove pacijente.

11

Etiologija BZ
Etiologija (uzrok i razvoj) bolesti zavisnosti nije
jasna:
Samo uzimanje PAS nije direktno i obavezno
povezan sa pojavom bolesti: najmasovnije bolesti
zavisnosti su od onih PAS koje su drutveno
prihvaene (nikotin, kofein, alkohol), ipak, samo manji
deo drutva postane zavisan
Genetika je inilac alkoholizma, pa i nekih drugih
BZ, ali ne u svim sluajevima
Uticaj sredine: deca zavisnika imaju veu
verovatnou da budu zavisni, ali ne svi
Moemo govoriti o etiolokom etovorouglu:
meu-odnos oveka - naslea - sredine - PAS.
12

Etioloki etovorougao
Moemo govoriti o etiolokom etovorouglu:
meu-odnos oveka - naslea - sredine - PAS.
ovek

PAS

Sredin
a

Nasle
e
13

Diskusija
Da li je zavisnost bolest?
Da li se moe se smatrati uzrokom ili

simptomom bolesti ono sto se smatra socijalno

prihvatljivim oblikom ponaanja i praktikuje od
strane veine ljudi (npr. uzimanje alkohola)?
Kako nedostatak veze uzrok posledica
oteava praktinu primenu medicinskog modela?
Zato je vaan medicinski model bolesti?

14

Diskusija - odgovori
Adikcije ili zavisnosti jesu bolest.
U praktinom smislu, bolesti zavisnosti se mogu lako

verifikovati. Ali, usled u drutvu nejasno odreenih granica

izmeu adaptivnog ponaanja i zavisnosti, medicinska
dijagnoza se daje vrlo kasno - tek u poodmakloj fazi
bolesti.
Medicinski model omoguuje:
rano dijagnostikovanje
angaovanje drutva u prevenciji i leenju
svrstavanje u medicinske klasifikacije,
epidemioloka praenja - stopa morbiditeta i mortaliteta
solidarnosti zdravih za pomo bolesnima

15

Mentalni poremeaji i poremeaji

ponaanja nastali zbog upotrebe
PAS
po
MKB-10
/1 ponaanja nastali zbog
Mentalni
poremeaji
i poremeaji

upotrebe PAS po MKB-10 klasifikaciji (F1x.-) po vrsti PAS:

F10.- Alkohol
F11.- Opijati
F12.- Kanaboidi
F13.- Sedativi ili hipnotici
F14.- Kokain
F15.- Drugi stimulansi ukljuujui kofein
F16.- Halucinogeni
F17.- Duvan
F18.- Isparljivi rastvarai
F19.- Brojne droge i druge PAS
16

Mentalni poremeaji i poremeaji

ponaanja nastali zbog upotrebe
PAS
-MKB-10
/2stanja kljune kategorije:
Specifikacija
klinikog
F1x.0 Akutna intoksikacija - prolazna, smetnje nivoa
svesti, percepcije, afekta ,ponaanja
F1x.1 tetna upotreba - oteenje fizikog ili
mentalnog zdravlja, nema sindroma zavisnosti
F1x.2 Sindrom zavisnosti (bolest zavisnosti)
F1x.3, F1x.4 Apstinencijalni sindrom (po
apsolutnom prekidu uzimanja PAS)
F1x.5 Psihotini poremeaj (psihotini simptomi
tokom ili nakon upotrebe PAS)
F1x.6 Sindrom amnezije (hronino i upadljivo
oteenje pamenja)
17