PRILOZI

DMITAR TASI, asistent

Institut za strategijska istraivanja
Beograd, Neznanog junaka 33

IZMEU SLAVE I OPTUBE

KOSTA MILOVANOVI PEANAC 1919
APSTRAKT: U radu se razmatraju status i angaman vojvode Koste Milovanovia Peanca i njegovog odreda na Kosovu i Metohiji tokom 1919,
uzroci njegovog angaovanja, nain rada, problemi do kojih je tom prilikom dolo i razlozi njegovog konanog rasputanja. Rad je zasnovan na
grai Arhiva Vojnoistorijskog instituta i domaoj literaturi.
Novija srpska istorija ispunjena je plejadom izuzetno traginih linosti.
Tu plejadu ini niz ljudi koji su u jednom trenutku svog ivota podneli ogromne
rtve i zbog toga bili veoma hvaljeni i cenjeni da bi relativno brzo njihove podvige pokrio zaborav, a oni postajali rtve korenitih promena i linog nesnalaenja u
izmenjenim prilikama i novim drutvenim odnosima.
Jedna od tih linosti bio je i Kosta Milovanovi Peanac. Roen je 1879.
u selu Deani u Metohiji. Kada je imao etiri godine ostao je bez roditelja koje su
ubili albanski napadai prilikom napada na manastir Visoki Deani. Staranje o
njemu preuzeo je ujak. Posle boravka u zatvoru 1892. prelazi u Srbiju i nastanjuje se u Kosanikom srezu gde je radio kao najamnik. Budui da nije bio kolovan, tek u Srbiji savladava elementarna znanja iz itanja i pisanja. Kadrovski rok
odsluio je u inenjeriji, a iz kadra je izaao kao rezervni podoficir. Milovanovi
je oduvek pokazivao naklonost ka vojnikom pozivu, tako da je posle boravka u
kadru ostao u slubi kao kaplar u graninoj andarmeriji kod Vranja. Ubrzo zatim, otputen je iz slube pod nerazjanjenim okolnostima, a 1904. prikljuio se
eti Jovana Stanojkovia Dovezenskog i otiao u kumanovski kraj. O Boiu iste
godine i sam je postao etniki vojvoda. Usledile su mnoge borbe, uee u etiri
rata dva balkanska i dva svetska, ogromni fiziki i psihiki napori, pri emu je
vojvoda Peanac podneo i velike line rtve troje njegove dece umrlo je u internaciji u Bugarskoj.1 Tragika njegovog lika ogleda se u injenici da je od istaknutog nacionalnog delatnika i patriote vremenom postao personifikacija izdaje i kolaboracionizma.
O ivotu i radu Koste Milovanovia Peanca napisan je niz radova u kojima je poseban akcenat stavljen na njegovo uee u srpskoj etnikoj akciji u
1

Videti: , , ,
18791944, , 2006 (najkompletnija Peaneva biografija).

120

Istorija 20. veka, 2/2007

Dmitar Tasi
2

Makedoniji, Toplikom ustanku i Drugom svetskom ratu. Nepoznanicu u ivotu

vojvode Peanca predstavljao je period od zavretka borbenih dejstava u Prvom
svetskom ratu do pojavljivanja pred Anketnim odborom Narodne skuptine 10.
avgusta 1919. Jo za vreme Prvog svetskog rata u aprilu 1918. na Krfu Narodna
skuptina u izbeglitvu donela je odluku da e se po okonanju ratnih dejstava
posebno razmatrati uzrok i posledice pobune u Toplikom okrugu.3 Pored injenice da je vojvoda Petar Bojovi direktno optuio Peanca da je odgovoran za
prerano podizanje ustanka i stradanje civilnog stanovnitva, Peanevo svedoenje je bilo veoma vano za utvrivanje injeninog stanja i konkretne odgovornosti samog Peanca i njegovih pretpostavljenih.4

Kraj rata, poetak nemira na Kosovu i Metohiji

i uloga vojvode Peanca
Vojvoda Kosta Milovanovi Peanac je u jesen 1918. odigrao vanu ulogu u oslobaanju Kosova i Metohije. Njegove ustanike ete zarobile su veliki
broj austrougarskih i nemakih vojnika i zaplenile obilje ratnog materijala. Tom
prilikom izvojevao je i pobedu u borbi kod Rudnika. Vojvoda je lino primio predaju austrougarskog garnizona u Pei i posade u manastiru Visoki Deani.5 Iz Pei je upravljao dejstvima eta u Crnoj Gori, Hercegovini, Sandaku i zapadnoj
Srbiji.
Kada su okonana ratna dejstva Peanac je ostao u slubi mesne komande u Pei. Nesreene prilike u Metohiji kao i njegove prethodne zasluge na izvestan nain produili su njegov samozvani status komandanta ustakih trupa i
tokom naredne 1919. godine. Meutim, u trenutku uspostavljanja civilnih i vojnih vlasti i definisanja njihovih nadlenosti, Peanac i njegovi dobrovoljci su se
nali na niijoj zemlji budui da su sutinski predstavljali neregularne vojne
snage. Istovremeno, prestala je potreba za njihovom daljom upotrebom u ratnim
dejstvima. Oni su mogli da prue izvesnu pomo regularnim snagama prilikom
akcija razoruavanja ili u borbi sa kaacima, ali se ubrzo uvidelo da su efekti pomoi dobrovoljaca i uopte neregularnih snaga esto bili kompromitovani pljakom i nasiljem nad albanskim civilima.6
Meutim, lokalne vojne i civilne vlasti u Metohiji nastavile su da angauju Peanca i njegove etnike. Krajem aprila, komanda 1. jugoslovenske brigade
stavila je na raspolaganje vojvodi Kosti Peancu 105 vojnika iz ete koja se nalazila u Rudniku. Vojnici su ostali pod komandom svojih stareina, a Peancu treba2
, 1114. Autori su dali detaljan pregled radova o Kosti Milovanoviu Peancu,
kao i monografija i zbornika dokumenata u kojima se on pominje.
3
. , . M, . ., 129.
4
, 127.
5
, , , I,
1998, 117. Prema tvrdnji Peanca, iznesenoj u izvetaju srpskoj Vrhovnoj komandi, njegove ete su
tih dana zarobile vie od 12.000 neprijateljskih vojnika i oficira.
6
, I, 258.

Izmeu slave i optube Kosta Milovanovi Peanac

121

lo da pomognu u guenju pobune u selu Kobili. Tehniki gledano, takvo reenje

bilo je mogue budui da je Peanac u tom trenutku imao in rezervnog kapetana.
Peanac je tada uz sebe imao 20-ak etnika koji su inili jezgro tzv. Centralnog komitskog odreda vojvode K. Peanaca. Tokom maja oni su se nalazili u
blizini Mitrovice gde su bili angaovani u suzbijanju odmetnika i osiguravanju
puta. Zbog toga je Peanac iz Rudnika od komandanta 22. puka u Mitrovici zatraio da njegov odred bude zaislen na hrani, to jest da se snabdeva kod jedinica tog puka budui da zbog nedostatka prevoznih sredstava nije mogao da se
snabdeva iz Pei.8 Ipak, i pored kvalitetnih usluga koje je pruao vlastima, injenica da su Kosta Peanac i njegovi dobrovoljci nalazili u jurisdikcijskom vakuumu poela je da izlazi na videlo prvenstveno zbog njegovih javnih istupa i
dopisa. U elji da zatiti svoje nekadanje etnike i prijatelje iz doba Toplikog
ustanka, a koji su po raznim osnovama bili u zatvoru, Peanac se obratio okrunom naelniku u Prokuplju i sreskom naelniku u Dobriu. Tom prilikom je izaao izvan okvira svojih inae nedefinisanih nadlenosti, alei se na odluke i reenja sudskih i policijskih vlasti zbog kojih su njegovi prijatelji zavrili u zatvoru. Peanevo specifino paradiranje pretencioznom titulom, nazivom jedinice,
posebnim peatom, zatim pozivanje na prethodne zasluge za optu stvar, kako
njega samog tako i njegovih saradnika, doveli su do konkretne reakcije. Ministarstvo unutranjih dela zatrailo je od Ministarstva vojnog da se Kosta Peanac
upozori da ne ulazi u poslove koji nisu u njegovoj nadlenosti kao i da se utvrdi da li je Peanac zaista bio komandant Ustakih trupa.9 Ministar vojni, eneral
Stevan Hadi, 7. juna izdao je posebno nareenje koje je Peancu trebalo da se
saopti na potpis da se vie ne mea u rad i nadlenost policijskih i civilnih vlasti, da im ne upuuje nikakve predstavke, da se ne slui nazivom komandanta ustakih trupa jer se to nije slagalo sa njegovim statusom rezervnog kapetana II klase, vojnim pozivom i pravilima slube.
Peanac je nareenje potpisao tek 13. jula.10 Ministar vojni je dalje naredio da se Kosta Peanac u budunosti ne upotrebljava ni za kakve vane stvari.
Posebno je trebalo da se obrati vea panja na dojave o njegovom nelojalnom dranju. 11 To se odnosilo i na njegove bive komite koje je takoe trebalo pratiti i
proveravati.12 Meutim, Peanac i njegovi etnici su i dalje bili na slubi kod ko7
AVII, p. 4/3, k. 56, f. 11, d. 10/1, Izvetaj komande I jugoslovenske brigade komandi
Kosovske divizijske oblasti, O. Br. 3659 od 28. aprila 1919.
8
AVII, p. 4/3, k. 56, f. 10, d. 2/311, Zahtev komande Centralnog komitskog odreda vojvode K. Peanca, komandantu XXII puka, Br. slu. od 23. maja 1919.
9
AVII, p. 4/3, k. 56, f. 11, d. 10/5, Zahtev Ministarstva unutranjih dela Ministarstvu vojnom i mornarice, pov. br. 3976 od 28. maja 1919, prosleen izvetaj naalstva okruga Toplikog,
pov. br. 68 od 14. maja 1919.
10
AVII, p. 4/3, k. 56, f. 11, d. 10/5, Nareenje Ministarstva vojnog i mornarice komandantu Tree armijske oblasti, pov. br. 26539 od 7. juna 1919. Kosta Peanac je nareenje potpisao pet nedelja kasnije zbog komplikovane procedure po kojoj je nareenje ministra vojnog moralo
da pree dug put preko komande Tree armijske oblasti, komande Ibarske divizijske oblasti i komande mesta Pe.
11
AVII, p. 4/3, k. 56, f. 11, d. 10/1, Nareenje Ministarstva vojnog i mornarice komandantu Tree armijske oblasti, pov. br. 26539 od 17. juna 1919.
12
AVII, p. 4/3, k. 56, f. 11, d. 10/4, Nareenje Ministarstva vojnog i mornarice komandantu Tree armijske oblasti, pov. br. 30917 od 18. juna 1919.

122

Dmitar Tasi

Istorija 20. veka, 2/2007

mande mesta Pe i u tom trenutku, prema izvetajima, nije bilo manifestacija njihove nelojalnosti.13

Epilog
Poetkom avgusta vojvoda Kosta Peanac dao je izjavu pred Anketnim
odborom Narodne skuptine. Odbor je, sasluavi niz drugih svedoka, sastavio
izvetaj koji je sa Peanca praktino skinuo krivicu za prerano dizanje ustanka.
Kao dva glavna krivca navedeni su Vrhovna komanda i Kraljevska vlada, prvenstveno zbog nekoordinisanog rada i loih procena.14
Krajem avgusta, komanda Ibarske divizijske oblasti zatraila je miljenje
od okrunog naelnika u Pei o tome da li je i dalje potrebno angaovanje Peanevih etnika ili bi bilo bolje da se raspuste kuama i oslobode dalje slube.15
Iako je odgovor okrunog naelnika ostao nepoznat, na osnovu kasnijeg
dopisa iz avgusta iste godine moe da se zakljui u kakvom je statusu u tom trenutku bio odred vojvode Peanca. Komanda Ibarske divizijske oblasti zatraila je
da se odred kao nepotreban raspusti, jer vie nije postojala potreba za neregularnim snagama. Pogotovo ako se uzmu u obzir injenice da nije bio podreen nijednoj vojnoj komandi, da se nije nalazio pod vojnom kontrolom i da njegov rad
nije bio regulisan zakonom ili posebnim nareenjem. U suprotnom, zatraeno je
da se njegov status, nain delovanja, snabdevanje, prinadlenosti i popuna to pre
reguliu. Zahtev je prosleen ministru vojnom. 16
Kao i u drugim sluajevima, poput sluaja Jovana Babunskog,17 vojne
vlasti su elele da iskoriste znanje, energinost, veze i efikasnost neregularnih, to
jest etnikih snaga i njihovih voa. Ime proslavljenog komitskog i ustanikog
vojvode Koste Milovanovia Peanca imalo je posebnu teinu. Bila je potrebna
izuzetna hrabrost da se on 1917. spusti avionom u okupiranu Srbiju i uestvuje u
traginom Toplikom ustanku. U trenutku pribliavanja saveznikih snaga Peanac je aktivirao svoje ustanike i u znatnoj meri doprineo brzom porazu nemakih
i austrougarskih snaga dejstvujui u njihovoj pozadini, vodei tzv. mali rat. Meutim, mir je doneo nove okolnosti u kojima je manevarski prostor za delovanje
neregularnih snaga bio izuzetno suen. Peanac je bio sklon specifinoj vrsti paradiranja, sebi i svojim akcijama pridavao je veu vanost, svoje bive etnike i
pristalice smatrao je za naroito vane ljude sa posebnim zaslugama zbog kojih
13
AVII, p. 4/3, k. 56, f. 11, d. 10/1, Izvetaj komande Ibarske divizijske oblasti komandi
Tree armijske oblasti, pov. br. 3085 od 21. juna 1919.
14
. , . , . ., 130.
15
AVII, p. 4/3, k. 56, f. 10, d. 2/311, Zahtev komande Ibarske divizijske oblasti naalstvu
okruga Pekog, pov. br. 3755 od 25. avgusta 1919.
16
AVII, p. 4/3, k. 56, f. 10, d. 2/311, Izvetaj komande Ibarske divizijske oblasti komandi
Tree armijske oblasti, pov. br. 4147 od 5. oktobra 1919, zahtev prosleen Ministarstvu vojnom,
pod pov. br. 5416 od 15. oktobra 1919.
17
Vojvoda Jovan Stojkovi Babunski je istovremeno bio angaovan na suzbijanju komitske akcije VMRO u Makedoniji. Njegov odred je tokom 1919. rasputan u dva navrata, a vojvoda
je doao pod udar zakona zbog surovosti prema protivnicima. Prerana vojvodina smrt u februaru
1920. spreila je da ta epizoda dobije sudski epilog.

Izmeu slave i optube Kosta Milovanovi Peanac

123

su predstavnici vlasti morali da im progledaju kroz prste ukoliko bi doli u sukob sa zakonom. Sa druge strane, civilnim i vojnim vlastima u veoma sloenim
okolnostima u Junoj i Staroj Srbiji postojanje i delovanje neregularnih formacija
komplikovalo je prilike. Oni su i pored na momente zavidne efikasnosti zahtevali
posebnu brigu i nadzor, za ta na tom podruju nisu postojala ni sredstava ni ljudi. ire sagledano, njihove akcije su i pored poetne efikasnosti esto donosile vie tete nego koristi.

Dmitar Tasi

124

Istorija 20. veka, 2/2007

Dmitar Tasi

IZMEU SLAVE I OPTUBE

KOSTA MILOVANOVI PEANAC 1919
Rezime
Vojvoda Kosta Milovanovi Peanac predstavlja jednu od znaajnih linosti novije srpske istorije. O njegovom ivotu i radu napisan je niz radova ije je
teite bilo na njegovom ueu u srpskoj komitskoj akciji u Makedoniji, Toplikom ustanku i Drugom svetskom ratu. Nepoznanica ta se sa vojvodom deavalo
u periodu od kraja ratnih dejstava u Prvom svetskom ratu do avgusta 1919. kada
je pred Anketnim odborom Narodne skuptine dao izjavu o svom ueu u Toplikom ustanku ovde je delimino rasvetljena. Vojvoda i njegov malobrojni etniki odred bili su i dalje angaovani na ouvanju reda u Metohiji. Njihov nereen status, ali i vojvodini javni nastupi doprineli su da je u krugovima zvaninih
vojni i civilnih vlasti sazreo stav da odred treba raspustiti.