KOMITSKI VOJVODA U BALKANSKIM I PRVOM SVETSKOM RATU

Kosta Milovanovi je roen 1871. godine u selu urakovac kod Pei. Posle srpsko-turskih
ratova 1876-1878. godine, njegova porodica se naseljava u selu Kosanika Raa, u tek
osloboenoj Toplici. U periodu pred Balkanski rat uestvuje u komitskim akcijama na teritoriji
Makedonije (stare Srbije) kada je bio i voa jedne komitske grupe. Prvi svetski rat ga zatie kao
aktivnog narednika srpske vojske sa kojom odstupa preko Albanije. Na Krfu, 1916. godine,
krupan - gortakog izgleda, sa velikim brkovima i gustom kovrdavom bradom, bio je glavna
meta saveznikih fotoreportera i novinara, koji u reportaama o srpskoj vojsci istiu njegov lik,
kao uzor prekaljenih srpskih vojnika. Do tada malo zapaen, zbog svoje komitske prolosti
izabran je od srpske vojne komande na Krfu i upuen u okupiranu Srbiju da izvidi stanje i
organizuje otpor kada se srpska vojska priblii Srbiji. Francuskim avionom ubaen je nadomak
svoga sela Rae, gde se prikrio kod svoje porodice. Stigao je u Toplicu 15. septembra 1916.
godine, u vreme kada se spremao ustanak naroda Toplice protiv austrijskih i bugarskih
okupatorskih vlasti, o kome je Kosta Peanac saznao tek kada su planule prve ustanike puke.
Naime, jo avgusta 1916. godine, rezervni oficir srpske vojske, Kosta Vojinovi, osnovao je u
Leposaviu Ibarsko-kopaoniki ustaniki odred radi pruanja otpora neprijatelju i zatite naroda
od neuvenih zverstava bugarskog i austro-ugarskog okupatora. Teror okupatora, naroito
bugarskog u junim delovima okupirane Srbije, bio je nepodnoljiv, pa je do ustanka dolo
spontano, kada su bugarske okupacione vlasti pokuale da na planu bugarizacije ovih krajeva,
pokupe regrute za bugarsku vojsku. Ustaniki odred Koste Vojinovia u prvim danima ustanka
predstavlja glavnu borbenu snagu pobunjenog naroda Toplice, Jablanice i drugih krajeva na jugu
Srbije, a Kosta Vojinovi je prihvaen kao nesporni voa ustanka. Tek kada su ustanike puke
zapratale, izaao je iz svoga sklonita narednik Kosta Milovanovi i autoritetom srpske vrhovne
komande, koju je predstavljao, zauzeo mesto u vostvu ustanka, da bi posle pogibije Vojinovia
1917. godine, nakon osloboenja, prigrabio vlast i u i-tavom periodu izmeu dva rata gajio kult
ustanikog voe.
Kosta Vojinovi, roen 1886. godine u Smederevu, ija je poro-dica ivela u okolini Vuitrna na
Kosovu, bio je obrazovan ovek. Studirao je ekonomske nauke u Beu, koje je prekinuo da bi
uestvovao u balkanskim ratovima 1912 - 1913. godine. Pri povlaenju srpske vojske 1915.
godine, ostao je kao ranjenik u bolnici u Kurumliji i bio svedok masovnog pokolja, pljake i
bugarizacije koju je sprovodio bugarski okupator. Ustanak je zapoeo borbom protiv jakog
bugarskog odreda kod sela Makovca, a potom su ustanici u munjevitom pohodu, 14. februara
1917. godine oslobodili Kurumliju, da bi ve 18. februara naterali bugarski garnizon u
Prokuplju na predaju. Dan kasnije, 19. februara, osloboeno je Blace, a do kraja februara cela
Toplica, Jablanica i drugi krajevi toga dela Srbije bili su slobodni. Stvorena je ogromna slobodna
teritorija, prva i jedina u porobljenoj Evropi. Samo u Toplici ustanika vojska zarobila je preko
hiljadu bugarskih vojnika. Narednik Kosta Milovanovi, koji se pridruio ustanicima tek po
osloboenju Prokuplja, da bi na belom konju prodefilovao gradom, odmah potom je nestao i
ostavio ustanike na milost i nemilost okupatora. Posle propasti ustanka nastaju jo stravinija
zverstva bugarskog okupatora u kojima je ubijeno preko 20.000 ljudi, ena i dece, a hiljade
oterano u zarobljenike logore. Ustanik Kosta Vojinovi se borio do poslednjeg asa, do pogibije
17. decembra 1917. godine, kada je opkoljen sa borcima svoga odreda u selu Grguru kod Blaca.
Tek kada su mu svi borci izginuli, on se ubija da ne bi pao iv u ruke neprijatelju.

Narednik Kosta Milovanovi izvlai se iz mije rupe tek pri osloboenju. On tavie, po
sopstvenom kazivanju pred skuptinskom komisijom 1919. godine, "nije ni znao kada se front
pribliio niti je preduzimao bilo kakvu akciju sabotae u pozadini protivnika".
Odnos izmeu komitskih voa, Koste Milovanovia i Koste Vojinovia, kao i uloga Peanca u
ustanku i njegovo kukaviko dranje posle propasti ustanka, za ta on snosi mnogo krivice, moe
da se sagleda i iz sauvanih pisama koje su Kosta Vojinovi i Dimitrije Dimitrijevi, svetenik,
takoe komitski vojvoda uputili Kosti Milovanoviu - Peancu. U pismu Vojinovia, poto Kosti
Peancu zamera "to je kao kukavica posle osloboenja Prokuplja pobegao ne znano kuda,
raspustivi sve etnike reima": "Idite kud koji zna, zakopajte oruje i krijte se", Vojinovi pie:
"Dokle sam ja, slavni vojvodo, vodio borbu sa neprijateljem, dotle se vi sa pet ljudi krijete po
potocima i mirno posmatrate kako vai etnici vre neuvena zla" - navodei da su Peanevi
ljudi, posle propasti ustanka, uinili brojna nedela, ne samo sa njegovim znanjem, "nego i po
njegovom (Peanevom) nareenju, kada su ubijani pojedini bogati ljudi iji je novac Peanac
dobijao". Vojinovi, zatim optuuje Peanca da je "slao etnika Jovu Bulajia da i njega Vojinovia ubije". Vojinovi dalje pie: "Ti nikada (u ustanku - primedba autora) puku nisi
omrio, niti u jednoj borbi aktivno uestvovao", da bi zavrio reima: "Najzad skreem vam
panju da e narod sutra imati prava suda pred kojim sam ja u svako doba gotov poi a i vas u
naterati, pa e svaije delo i zasluge izai na videlo."4
Ustaniki voa Dimitrije Dimitrijevi jedva uspevi da sazna gde se Peanac krije, uputio je 28.
juna 1917. godine pismo koje je oslovio: "Velikom vojvodi Kosti Milovanoviu - Peancu skrive-no mesto", da bi zatim rekao:
"to se krije, to ne izae u narod i da se o njemu kao i sirotim etnicima postara Da si
ovek, kao to nisi, ti bi sam trebao da naie na neprijatelja i da pogine da ne bi ekao sud koji
e za tebe biti straan i na kome e uestvovati cela Srbija
. uvaj glavu trebae ti posle rata za poslanitvo Ti si sve napustio, krije se od ostalih
vojvoda, etnika i naroda, sedi u svojoj rupi i uvaj glavu za strani sud Ceo narod pobiti ne
moe, te da ukrije svoja prljava dela u ovom poslu. Sedi u budaku i uti."5
Meutim, i vojvoda Dimitrije Dimitrijevi je poginuo pri pokuaju da prodre do Solunskog
fronta, a osloboenje nisu doekali ni poznate vojvode u ustanku profesor Jovan Radovi,
student Toko Vlahovi, kapetan Milinko Vlahovi i brojni drugi.
A zna se: izvetaj pie i lovorike pobede bere onaj ko preivi. Ali za narod ustanike Toplice
jedini pravi lik voe i dua ustanka, bio je i ostao Kosta Vojinovi.
Iz knjige: ETNICI KOSTE PEANCA U DRUGOM SVETSKOM RATU - Milorada Kozia