Kurs o Čudima PDF

1
O "KURSU O ÛDIMA"
ZA[TO "KURS O ÛDIMA"?
Da bismo videli {ta je dovelo do pojave KURSA O ÛDIMA, prethodno treba da pogledamo {ta
je to {to ga je u~inilo neophodnim. Postoji jedan Ve~ni Zakon koji kaè da se potreba mora
zadovoljiti. Tako i sam KURS nije ne{to hirovito {to je neko, eto, tek tako napisao. To je Boìji
dar Svom Sinu. Mi moramo videti njegovu va`nost. Kad pristupi{ ne~emu {to je bezgrani~no, ti mu
pristupa{ sa po{tovanjem - prijem~iv i smiren - a ne sa znanjem. Negde, duboko u svakom od nas,
mora da se pojavio jedan ogroman vapaj za ne~im {to je izvan domena onoga {to je ve} napisano
u svetim knjigama - za ne~im {to bi bilo direktno, tako da se odmah moè shvatiti. Najve}i deo
svetih spisa u svetu prevo|en je i tuma~en. A kada do|e do tuma~enja, odmah se ume{a ljudska
misao koja pripada relativnom znanju. A ipak u svakom od nas postoji ~e`nja da se spozna Bog,
da se spozna istina, da se spozna mir, da se spozna ljubav - sve ono {to nije dostupno svesnom
umu.
Mi menjamo vezanost za ljubav, unapred stvoreno mi{ljenje i verovanje za istinu, zadovoljstvo za
radost. I te{ko da je iko iza{ao izvan domena tih zamena. Svaki ~ovek misli da voli, da zna {ta je
istina. Mi smo tako uvereni u vezi sa svojim unapred stvorenim mi{ljenjima i svojim ose}anjima pa ~ak i u vezi sa svojim ograni~enjima. Ali mi kaèmo da izvan domena na{ih unapred stvorenih
mi{ljenja i na{ih ose}anja postoji i ~e`nja da se spozna istina, da se spozna realno, da se spozna
bezvremenost na{eg bi}a. Ta nas je ùdnja vodila vekovima. Ta je ~e`nja postojala i pre Bude, i
pre Isusa, i pre Mojsija, i pre Muhameda. Ta se ~e`nja javlja u trenutku kad se odvajam od Boga.
A to stanje odvojenosti je jedino stanje koje poznajem tokom celog svog ìvota.
Odvojenost.
To je razlog {to postoji ~e`nja za celovito{}u i sveto{}u. Ako sam celovit, sve su stvari re{ene, sve
je re{eno. Odvojenost mora uvek imati potrebu za mirom, celovito{}u, za zadovoljstvom. Sve dok
postoji odvojenost, postoja}e i ~e`nja. Ta ~e`nja u svakom od nas je ono {to je proizvelo KURS O
ÛDIMA. Nikada se nije pojavio sveti spis ovakve vrste. On je na engleskom - na najrazvijenijem
engleskom jeziku koji }ete bilo gde sresti. Pod ovim mislim da je taj engleski jezik precizan, ta~an.
On defini{e svaku re~. On nije dvosmislen i ne upotrebljava ni jednu jedinu re~ koja nije ~injenica.
Zato, on ne propoveda, on samo iznosi ~injenicu.
KURS O ÛDIMA uspostavlja direktni kontakt sa ~ovekom. On se bavi pitanjima s kojima se
moramo suo~iti u nama samima. A to je stvar koju je ~ove~anstvo dosledno izbegavalo vekovima.
Moèmo uvek ~itati o ìvotima drugih ljudi. Ali nam ne treba Mojsije da do|e i da ponovo
razdvoji more. Zato {to se KURS bavi na{im problemima, a ne pro{lo{}u, mi moramo tu pro{lost
ukloniti. Ova jasno}a - ovo Apsolutno Boìje Znanje moè se primiti jedino u sada{njosti. Kad smo
u sada{njosti, tad smo istiniti sami prema sebi i tek onda moèmo primiti ono {to nam dolazi od
Apsoluta. Tada smo slobodni od svog na{eg znanja, zato {to onda pro{lost ne moè u}i. Kada
pro{lost ne moè u}i, onda si svetlost samom sebi. A to je stanje koje se moè nazvati religioznim.
Kad si u sada{njosti, {ta god da je neko rekao u pro{losti, sada vi{e ne vaì. Kada je Isus rekao
"Ja i moj Otac smo jedno" (Jovan 10:30), to je bila Njegova istina u to vreme, a nije tvoja kad je
ti sada izgovori{. Ako kaè{, "Ja i moj Otac smo jedno" - zar nije to la`? To su samo re~i
ograni~ene na mozak. Neophodno nam je da razumemo {ta je ljudski mozak i {ta on radi. Ljudski
mozak je fizi~ki. U njemu je zapisano sve {to se jednom pojedincu dogodilo, sve {to je taj
pojedinac doìveo i nau~io. On je skladi{te. On ne zna ni{ta drugo, osim onoga {to je u njega bilo
stavljeno. Tako je on ograni~en na ono {to zna. To je ono {to se zove ljudski mozak. On
funkcioni{e sli~no kompjuteru - {ta se u njega stavi, to iz njega i iza|e. Kao {to je poznato,
ljudsko bi}e je danas drugorazredni kompjuter, redukovan ni na {ta drugo do na zaposlenje. To je
tragi~no.
Mi postavljamo osnovu, tako da zaista moè{ postati svestan ~e`nje unutar samog sebe za
KURSOM O ÛDIMA, direktnom Boìjom re~ju. Moèmo li do}i do tok intenziteta, tako da
postane{ svestan svoje èlje da se izvu~e{ iz ove zbrke zvane znanje, koja je zapravo predrasuda,
da èli{ da se ponovo rodi{, da oìvi{, da vaskrsne{, da èli{ spoznati Apsolut - ne unapred
stvorena mi{ljenja, ve} ba{ Apsolut. Ljubav je Apsolut. Mozak je ne moè spoznati i kompjuter je
ne moè spoznati. Ti, kao pojedinac, ima{ odgovornost da bude{ mudar i da se ne da{ zavesti. Ti
si Boìje dete, stvorenje koje je jasno}a stvorila. Nemoj nikada podcenjivati svoj potencijal. Sistemi
se uvek raspadaju. Bilo da su rimski ili gr~ki ili britanski - sistemi nikada ne uspevaju. Napoleoni
su dolazili i odlazili, a tako|e i Hitleri i carevi. Oni nisu trajni. Ali ljudsko bi}e jeste. Mudrac
nikada ne gubi poverenje u ljudsko bi}e i nikada ne veruje sistemima. Nije bitno pod kakvim
imenom sistem postoji - na kraju se svi oni pokvare. To je rezultat delovanja vremena na stvari vreme korodira sve, obara sve i kvari sve. âk i ako sistem dobro zapo~ne, daj mu vremena i on
}e po~eti da se raspada. Svugde je to tako. ôve~anstvo danas oboàva bespomo}nost. A u
bespomo}nosti nema ni~ega religioznog. Reci mi ko danas nije bespomo}an i ko nije zavisan o
nekom drugom. Gde postoji zavisnost, tu nema pravog odnosa. Odnos se nalazi na nivou samog
ìvota, a ne na nivou koncepata i ideja. Dati va`nost sistemima, dogmama i ideologijama zna~i
ignorisati vlastitu va`nost. Ti si daleko izvan domena svih njih i daleko si ve}i od svih njih. Ti si
ve~an, a oni nisu. Kada ljudi zavaraju ljude i navedu ih da veruju u sistem, moè{ odmah da vidi{
kraj tog sistema. U svojoj 19 godini, Ralf Valdo Emerson, vide}i pronalazak lokomotive, rekao je
da je seme razaranja uro|eno tom napretku. Da li smo sposobni da to uo~imo, ili }emo nastaviti da
unapre|ujemo taj takozvani progres? I Linkoln nas je upozoravao. Rekao je da prosperitet pora|a
tirane. Da li moèmo ovo ~uti? Ako bismo to mogli, to bi revolucionisalo na{e ìvote. Moramo
do}i do mudrosti da bismo se izvukli iz zbrke u kojoj smo sada. Drogirani smo, ali jo{ uvek idemo
dalje. Gde je na{a nezavisnost? Gde je na{a individualnost? Niko nije stvarna individua zato {to
nama svima vladaju strah i nesigurnost. Imamo samo jedan mozak i svi smo objekti njegovog
uslovljavanja. Strah nije kineski. Niti je bes indijski. Niti je nesigurnost ameri~ka. Iako ih je sve
~ovek napravio. Jednom kad si u strahu, bilo da si Indijac, Kinez ili Amerikanac, uvek }e{ se
pona{ati na isti na~in. Da bi bio individua, mora{ se osloboditi straha. Mora{ imati druga~ije
gledanje na ìvot. Kako moè{ re}i da si individua, kad si `rtva straha, nesigurnosti, besa, pohlepe,
ljubomore i svega ostalog? Zavaravali smo se. Vreme je da se probudimo! Ali, da li si to moèmo
priu{titi? Za to je potrebna mudrost. Mudrost je retka. Ona zahteva petlju. Ona zahteva ose}aj
dostojanstva, odgovornosti. Mudrost je sposobnost da se kaè "ne", sposobnost da se ne reaguje.
Mudrost je tvoja vlastita ljubav, tvoje vlastito bu|enje. Ona se rascvetava u tebi. Kada si sa
mudro{}u, onda zna{ da si svet.
A svetac ne pla{i svet. Sveci ni{ta ne organizuju, niti promovi{u bilo kakav sistem verovanja. Oni
postaju ljudski i njihovu svetlost je nemogu}e sakriti. Uvek je novo {to oni rade, zato {to je to
pro{irenje Izvora ìvota, a nije odvojeno od @ivota. Kada nisi povezan u odnos, onda si izolovan.
Tada ti je potrebno zaposlenje da bi mogao ìveti i sve ostale vrste podraàja da bi mogao da ìvi{
sam sa sobom - pivo, cigarete, televizija, magazini. Sve. Da bi zaboravio na samog sebe. Samo da
se ne bi slu~ajno suo~io sa samim sobom. Stalni nemir. Vekovima je ~ovek mislio da }e biti sretan
ako ne bude siroma{an. A danas smo bogati, a uz to bogatstvo ide i vi{e psihosomatskih bolesti,
vi{e silovanja, vi{e ubistava, vi{e samoubistava nego u bilo koje poznato nam vreme. Kud su
brakovi oti{li? Kud je nestalo po{tovanje dece prema roditeljima? A mi jo{ i dalje verujemo u
svoje iluzije? Mislimo da }e nam {kolovanje pobolj{ati sudbinu: mo`da se sva ìvotna beda i
sastoji u tome {to nismo {kolovani. I tako se ~ovek {koluje. Ali jo{ uvek nema mudrosti. Postajemo
bogati, jo{ uvek nema mudrosti. [kolovanost i bogatstvo postali su sredstva za dalje propadanje.
Vidi{ li to? Vi{e ratova, vi{e mr`nje, vi{e propagande, vi{e nemira, vi{e smu{enosti. Nemir,
rastre{enost. Smu{enost. @ivot je postao prepu{tanje uìcima: rad, sli~no ma{ini, od 9 do 17 za
nekog drugog, sveden ni na {ta drugo osim navike i rutine. I planiramo pun udar, naglava~ke,
totalno uni{tenje. To je ~injenica. [kolovanost bez mudrosti je samo-razorno.
Postoji svet koji je stvorio ~ovek i svet koji je stvorio Bog. @ivimo u svetu koji je stvorio ~ovek.
Svet koji je Bog stvorio zahteva mudrost. Nije bitno da li si filozof ili seljak. Mudrost je
neophodna da bi se spoznao svet koji je Bog stvorio. Kad bude{ uspostavio odnos sa ovim svetom,
istovremeno time koristi{ i njegove energije i mudrost. A onda spoznaje{ i vlastito dostojanstvo i
vlastitu svetost. A sada poznaje{ svoje ve{tine, svoju nesigurnost i svoj strah da ne izgubi{
zaposlenje. A onda pomislimo: "Hm, mo`da religije i mogu pomo}i". Ni religije ne pomaù - ni
kabala, ni joga, ni BAGAVAD GITA, ni BIBLIJA. Zato {to mislimo da }emo u~enjem.... Hm, reci
mi {ta si nau~io? Moè{ li nau~iti mudrost? Moè{ li nau~iti da se oslobodi{ straha? Moè{
pro~itati o Mojsiju sve {to èli{, o Iliji ili Danilu. Moè{ pro~itati KURAN i moè{ pro~itati
VEDE ali tvoje ~itanje samo je aktivnost mozga. Moè{ ih nau~iti napamet, postati profesor,
sve{tenik. A na kraju ne}e{ biti ni{ta drugo do profesionalac.
Svetac nije profesionalac. Nikad on nije u svetili{tima u kojima ~oveka indoktriniraju jednim
"izmom" za drugim. Kako moè{ ìveti u razdrobljenom svetu? Da li moè{ biti istovremeno i
svetac i hri{}anin? Moè{ li biti svetac i istovremeno hinduist? Moè{ li biti svetac, a istovremeno
ostati musliman? Zahvalan si da je tvoja dosada{nja konfesija posluìla svrsi. Iza{ao si iz nje.
Postao si univerzalan. Tek tada moè{ osloba|ati ~oveka od njegovih predrasuda, od njegovih
konflikata. Govori{ o celovitosti, zato {to si i sam postigao celovitost. I tako vidimo religije ne
pomaù, bogatstvo ne pomaè, obrazovanje ne pomaè. Tako|e ni sve politi~ke dogme. ôvek je
porobljeniji nego ikada ranije. Ali sada se ~udo dogodilo, posle tolikih vekova. Pravo ~udo. I
nekako, moè{ li to i zamisliti, mi vi{e ne moèmo ni da prepoznamo ~udo. Toliko nas je rutina
zamorila. Tako smo obrazovani - preko glave - da smo izgubili nevinost! Izgubili smo ti{inu! Ne
poznajemo unutra{nju smirenost. Na{e tzv. znanje postalo je na{e ropstvo. I to znanje ne poznaje
realnost. Ono zna imena zvezda, metala, drve}a i ìvotinja, ali ono ne poznaje ìvot. I tako se
dogodi ~udo. Do|e KURS O ÛDIMA.
On nam kaè da je u~enje neefikasno, i religije, i bogatstvo - ni jedna od tih stvari nije delotvorna.
Za{to? Zato {to je jedina delotvorna stvar - primena onog {to se nau~ilo - ono {to nedostaje jeste
primena. I tako politi~ar pri~a O ne~emu, ali niko to ne primenjuje. Politi~ari pri~aju o miru, a
pripremaju rat. Reci mi koji od njih to ne radi. Da ne radi, ne bi bio u igri. Danas niko ne bi
nominovao Linkolna za predsedni~kog kandidata. On bi odbio da potkre{e svoju bradu i da
izglanca cipele i obu~e odelo koje mu preporu~i Medison Avenija. On bi bio ~ovek od uverenja
koji ne pravi kompromise, koji ima svoj glas. I niko ga ne bi slu{ao. ôvek sli~an Linkolnu po~eo
bi da ti uklanja iluzije. Da li bi? Da bi ti pomogao, po~eo bi da uklanja - da pravi malo prostora da bi te oslobodio ropstva. Ali ti ne èli{ da se odrekne{ svog sistema verovanja. I to je svugde
isto. Ne govorim o odre|enoj zemlji ili narodu. Govorim o tome kako je svugde u svetu. Govorim
o ~oveku - ljudskom bi}u. Kako su ga indoktrinirali, bilo u îleu, Kini ili Indiji. Nije bitno gde.
Ukoliko nisi deo klana, u nevolji si. A mase jednostavno slede, zato {to nemaju svog vlastitog
uma. Da bi imao um, mora{ imati mudrost. Tada se ne uklapa{ u sistem. Ima{ svoje vlastite izvore
i ono {to radi{ je novo. A onda }e{ ceniti KURS O ÛDIMA zato {to on po~inje sa uklanjanjem.
On ni{ta ne promovi{e.
KURS O ÛDIMA nam govori istinu. I ~ovek se pita za{to, posle toliko hiljada i hiljada godina,
treba da do|e jedan KURS da bi nam rekao istinu. Jesi li ikada o tome mislio? Moè{ ~itati
BIBLIJU, TALMUD, KURAN i [ASTRE. Svi ovi sveti spisi su vrlo inspirativni i vrlo istiniti, ali
KURS je taj koji nam govori istinu tako da je razumemo. Prorok za prorokom je dolazio svetu.
U~ili su velike stvari i mi ih oboàvamo, po{tujemo i odajemo im po~ast. Ali, oni su uvek ti koji
~ine te velike stvari, da tako kaèmo. Mi ostali ponovo se gubimo u potrazi za zadovoljenjem i
sigurno{}u, uhva}eni u svoje predrasude i aktivnost fizi~kih ~ula. KURS O ÛDIMA n a m a
daje klju~eve da prevladamo svet. On nema nikakve simbologije. To je fenomenalno. To je slede}i
korak koji treba da se napravi. Onaj Koji je prevladao svet morao je da prona|e na~in da i nama
pomogne da u~inimo to isto. To je sli~no drànju brata za ruku i njegovo vo|enje ka oslobo|enju
od ovoga sveta. Kakva smo mi blagoslovena generacija. To se desilo u na{e vreme, a kako mi
malo o tome znamo. U svim svojim eonima ìvota, izabrali smo da se ba{ sada rodimo da bismo
bili u ovoj blagoslovenoj generaciji koja moè spoznati istinu. Samo ako imamo u{i da bismo ~uli.
ûdo je da takva stvar moè postojati. Koliko samo sami sebe li{avamo zbog nedostatka
sposobnosti da razlikujemo i da cenimo prave vrednosti. To li~i na neku vrstu paralize, ta ~injenica
da se ne moèmo uzdi}i i ceniti ono {to je zaista vredno. Tako smo daleko od zahvalnosti. KURS
O ÛDIMA nema imena autora. Neko nam je darovao KURS. Taj se neko izdigao do stanja na
kome se KURS nalazi - prevazi{ao je bezimena imena, postao je Jedno i zato nikada nije napisao
svoje ime na KURSU, nikad nije rekao "To sam ja". Vrlo je interesantno da se iz, verovatno,
najmaterijalisti~kije zemlje sveta pojavio najve}i dar koji je ~ove~anstvu ikada poklonjen. To prkosi
svim zakonima, svim pretpostavkama, svom prosu|ivanju. To li~i na Mojsijevo osloba|anje robova,
na ~in guru Nanaka koji je nedodirljive izvukao iz bede, dok nas KURS osloba|a materijalisti~kog
mentaliteta. Dugo vremena niko nije prepoznao Isusa. Da bi se prepoznala, da bi se shvatila
Isusova veli~ina u Njegovom vremenu, trebalo je posedovati ogroman ose}aj razlikovanja. Da bi se
prepoznalo ono {to je ve~no mora se posedovati mudrost, o~i da se vidi. I zbog toga je malo njih
prepoznalo Isusa, prepoznalo ko je On zaista bio. Pojava je varljiva.
KURS O ÛDIMA do{ao je Novom Svetu da bi ga priveo novoj svesti. KURS nudi primenu.
Pomaè nam primenom. Kaè nam: nije bitan sistem verovanja - da li si budist, hri{}anin, hindu,
bilo {ta da si. To nije va`no. Moè{ ~itati KURS zato {to ~uda nisu sistem verovanja. ûdo je
samo odnos tela prema onome {to ne pripada telu. Ispravka treba da se dogodi unutar tebe, a ne u
sinagogi, crkvi ili hramu. Ti si hram Bo`ji, zato {to si ti mesto gde se doga|a preobraàj. Religije
su se organizovale i propovedaju svoje dogme. Budisti podu~avaju budizam. Zar ne rade to?
Izvestan ritual, izvestan oblik, izvesna procedura. I hinduizam i hri{}anstvo i tako dalje ~ine isto.
Ali niko od njih ni{ta ne primenjuje, oni samo {ire svoje sisteme verovanja. Hri{}anski misionari
idu unaokolo i islamski misionari idu unaokolo. Ti i ne zna{ koliko su i oni sami bili deo ratova
koji su ih pratili. Kad pre|e{ iz jedne konfesije u drugu, na kraju, zavr{ava{ susretom sa tom
silom. Razume{ li? One se sukobljavaju. Prevode}i ljude iz jedne veroispovesti u drugu, ti ih ne
povezuje{ sa Izvorom, ti ih povezuje{ jednostavno sa svojim sistemom verovanja. A sistemi
verovanja pripadaju mozgu, zemlji. Ono {to ne pripada zemlji daje ti se onda kad si smiren i kada,
tako, pripada{ Boìjem Umu. Bez smirenosti nikad ne}e{ spoznati ono {to je ve~no, ono {to je
realno. U svetu je sve manje smirenosti, a sve vi{e ùrbe i pritisaka. I tako nam dolazi KURS O
ÛDIMA i kaè nam da ne moramo zavisiti o drugom smrtniku ili o drugom sistemu. KURS
zapo~inje sa tobom. A ti to ne}e{ da veruje{ i to, zapravo, i nije ono {to mi zaista èlimo. Mi
èlimo da se bavimo drugim ljudima, tamo, u svetu. Sve }emo u~initi samo da se ne moramo
suo~iti sa samim sobom. Postoje dve vrste u~itelja. Jedna vrsta propoveda dogmu - budisti su tako
sretni, oni pri~aju o Nirvani; a hri{}ani su sretni pri~aju}i o Boìjem Kraljevstvu. Hinduisti imaju
svoje Bogove, a muslimani kaù da postoji sveti prorok Muhamed. Svaka to religija ima. One sve
eksternalizuju. Ali da bi ne{to eksternalizovao, mora{ se koristiti mozgom, zato {to za Boìji Um
ni{ta nije spolja{nje. Za prosvetljeno bi}e ni{ta nije spolja{nje. To je razlog za{to ono moè gledati
u drvo i videti ve~nu, o~i{}avaju}u vitalnost vode i vazduha. Po{to je jedno sa Boìjim Umom, koji
ni{ta ne smatra spolja{njim, prosvetljeno bi}e vidi la`nost onoga u {ta se ~ovek uhvatio. Zar ne
vidi{? I ono poku{ava da obnovi to ve~no, govore}i: "Pogledaj! Ti si ve~an!" Ali prosvetljeno bi}e
ne kaè da je to ve~no budisti~ko ili hinduisti~ko. Ono samo kaè - to si ti. Pa tako, i u KURSU
O ÛDIMA ti si taj ko postaje vaàn. Po{to i ti sam nisi ni{ta manje vaàn od bilo kog proroka
koji je ìveo bilo kada. Ti si isto toliko deo Boìjeg Uma, kao {to je to i takozvani prorok. Jedina
stvar koja te razlikuje od proroka jeste da je prorok shvatio tu istinu. Shvata{ li?
A prorok je to poku{ao da podeli sa drugim ljudima, govore}i im: "I vi to moète u~initi". "Zaista,
zaista vam kaèm: Ko veruje u mene, dela koja ja ~inim i on }e ~initi, i ve}a od ovih ~initi; jer ja
idem Ocu svome".(Jovan 14:12). A svetu je jako potrebno da mi to znamo. A onda }emo to mo}i
s njim podeliti, automatski. Po~e}e{ {iriti celovitost, zato {to si i sam celovit. Ina~e }e{ {iriti neki
sistem verovanja - bilo da je to hri{}anski ili hinduisti~ki, politi~ki ili ekonomski. [ta je to {to
{iri{? Ako si sam zbrkan, izabra}e{ konfuznog predsednika. Zbrka mora projektovati zbrku.
Konfuzni ljudi biraju konfuzne predsednike vlada. To je tako detinjasto i jednostavno. Za{to mora{
pripadati toj maniji? Za{to ne bi prona{ao svoju vlastitu realnost, svoje vlastite izvore? [ta misli{
gde bi KURS O ÛDIMA trebalo da zapo~ne? [ta bi trebalo da bude startna ta~ka Boìjeg Uma?
Gde? On mora po~eti sa uklanjanjem. On to mora. Govorili smo o dve vrste u~itelja. Jedan u~itelj
{iri sistem verovanja koji ga podràva. Taj u~itelj ne veruje u misao MENE PODR@AVA
BO@ANSKA LJUBAV. On zna da ga podràva njegova crkva. I to je ono {to on nastoji da
unapredi. Ja mogu biti vrlo uspe{an u {irenju hinduizma, ~ak i sa svom njegovom nedodirljivo{}u.
Ja mogu re}i lepe stvari o karmi i reinkarnaciji i ti }e{ pomisliti : "Hri{}anstvo nema toga. To
zvu~i sjajno!" Moèmo li se zaustaviti? Moè{ li otkriti svoje vlastito ja? To bi zahtevalo ne{to
smirenosti, zar ne?
KURS O ÛDIMA nema ni{ta za prodaju. On nije sistem verovanja. KURS je Boìja Misao. Kad
on kaè MENE PODR@AVA BO@ANSKA LJUBAV, onda je to istina. Ako shvati{ tu istinu, onda
je i zna{. Ako samo èli{ da je intelektualno poznaje{, onda ta istina nije delotvorna. Tako je
odgovornost i tvoja i moja. KURS mora zapo~eti - Boìja Misao mora zapo~eti - sa uklanjanjem.
Uklanjanje zna~i staviti u pitanje zavaravanja u koja smo upali. Da li sada shvata{ tu re~?
Uklanjanje. Ne vi{e u~enja, ve} odu~avanja. Stavljanje pod znak pitanja svega {to smo nau~ili.
Za{to bi KURS zapo~eo na ovaj na~in i za{to pravi u~itelj zapo~inje na ovaj na~in?
Ovo je ~udesno pitanje, zar nije? Za{to pravi u~itelj, za{to Boìja Misao, za{to KURS O ÛDIMA
zapo~inje sa uklanjanjem, za{to nam kaè: pogledajte sve te varke? Za{to? Zato {to je realan samo
Jedan koji je shvatio istinu - da si ve} sada savr{en. Svaki onaj koji je shvatio istinu da si ti ve}
sada savr{en, ne}e i}i da ti prodaje savr{enstvo ili {ta mora{ uraditi da bi stigao do njega. On }e ti
re}i: "Pogledaj, ono {to mora{ uraditi jeste samo da ukloni{ sve one mnogobrojne slojeve
uslovljavanja koji te ~ine slepim za svetlost". A onaj drugi koji do|e i koji prodaje sistem
verovanja ni{ta ne zna o ~injenici da je ljudsko bi}e savr{eno. I tako KURS zapo~inje sa
uklanjanjem. Kako on to uklanja?
U prvoj se lekciji kaè SVE ONO [TO VIDIM...NE ZNAÎ NI[TA.
To je pravi udar. Ukoliko ne dospe{ do skromnosti u vezi sa ovim, bi}e{ i dalje u ratu. Misli{ da
sve zna{. KURS ti kaè da ne zna{.
Slede}a lekcija je SVEMU [TO VIDIM DAO SAM...SVO ZNAÊNJE KOJE TO SVE IMA ZA
MENE.
A to je tako|e ta~no. Kad kupim stolicu, ja je {titim, drìm se nje i zovem policiju ako vidim da
je ti uzima{. Tako ja toj stolici dajem zna~enje. Ali ideje nemaju zna~enja. Poznavanje misaonog
sistema koji je ~ovek stvorio nije nikakvo znanje. Sli~no tome kao {to re~ stolica ne zna~i ni{ta to je samo ime dato simbolu - tako su i ideje apstraktne. Me|u idejama, ovo je dobro, a ovo je
lo{e, zato {to su one zasnovane na dvojnosti. KURS ne ulazi u dvojnost. Dvojnost je na{ sukob.
Ovo li~i na ona dva zen - kalu|era. Trebalo je da pre|u reku. Videli su mladu ènu koja nije
mogla da je pre|e. Jedan od dvojice kalu|era stavi je na le|a i prenese na drugu obalu. Posle
nekog vremena onaj ga drugi izgrdi: "Ne mogu to razumeti. Nikad nisi ni pogledao ènsku. Nikad
je nisi ni dodirnuo. [ta si sada uradio? Kako si to mogao uraditi? Pa ti si kalu|er!" A drugi re~e:
"Hm, ja sam je tamo ostavio. A ti je jo{ uvek nosi{". KURS O ÛDIMA nas dovodi do zdravlja
koje stavlja sve pod znak pitanja. A stavljanjem u pitanje na{eg sistema verovanja, mi ga time
rastvaramo. To je Boìja Misao, zato {to Boìja Misao moè rastvoriti misao koju je ~ovek stvorio.
A kada ona rastvori misao koju je ~ovek stvorio, onda si slobodan. Jedina sloboda, kao {to je Toro
rekao, jeste sloboda od samog sebe. Kad sam, u pravom smislu, odgovoran za samog sebe, tada
sam slobodan od aktivnosti vlastitog mozga i "zemaljske energije" sa svom njenom agresijom i
instinktom za samoodrànje. Kada sam od toga slobodan, onda sam miran. Onda sam u onom
stanju smirenosti. Tada ni{ta ne èli{, po{to nisi od ovoga sveta, jer onda pripada{ Boìjem
Kraljevstvu. I ne mora{ ni{ta propovedati. Uvodi{ svoju bra}u u ve~nost, a to onda ne napla}uje{,
zato {to si prevladao nesigurnost. Tada vi{e nisi deo ljudskog sistema za preìvljavanje koji te vodi
ka pohlepi, lukavstvu i rutinskom ìvotu.Ti si slobodna li~nost, puna zahvalnosti u svom srcu za
slavu stvaranja. âk i zemlja stvara najlep{e cve}e u svojoj radosti bitisanja. Sve {to postoji peva u
samom stvaranju Bogu u ~ast, nikad ne èle}i da bude bilo {ta drugo osim onog {to ve} jeste.
Drvo je drvo, a plod je plod. Postoji savr{enstvo u jednoj narandì. Postoji savr{enstvo ve} i u
semenu narandè koje dalje moè proizvesti bezbrojne druge narandè, a u soku postoji izvanredna
boja. Boja. Ko poznaje realnost boje? Moè{ le~iti ako samo gleda{ u boju samu, samo ako zna{
{ta je zapravo boja. Gledamo na svet o~ima koje ne mogu videti zato {to smo prezauzeti mozgom i
mi{lju.
Vreme je da otvorimo o~i. O~i smirenog uma vide ~udo u samom drvetu, vide ~udo u detetu - vide
savr{enstvo u svemu. Manifestovani svet moè te povezati sa onim {to je savr{eno, ali ti to mora{
videti u svojoj smirenosti. Svrha svega {to je ispoljeno u svetu jeste da te poveè sa svojim
izvorom. A taj je izvor ve~an, sveobuhvatan. Cvet se ne moè ostvariti bez meseca, bez meseca on
ne moè rasti. Cvet te povezuje sa svim {to postoji. Mozak sve razdvaja. Mozak sve odvaja od
celine i sve secka. Akcija Boìje Misli jeste da sve to ponovo vrati celini. KURS O ÛDIMA
zapo~inje uklanjanjem. On stavlja pod znak pitanja na{e sisteme verovanja, pa ~ak i na{e
razumevanje. A ipak je njegov pristup milosrdan. KURS isti~e da, ~ak i ako u njega ne veruje{,
~ak i ako ga ne razume{ dobro, to je sve u redu - samo radi jednostavne ve`be i ne pravi od toga
probleme. Kako bude{ napredovao po~e}e{ da uvi|a{ da ove jednostavne lekcije dovode do
promena koje su sasvim nevoljne. Verovatno je u tim lekcijama vi{e nego {to to shvatamo. Svaki
sveti spis ima svoju odre|enu vlastitu vitalnost. Po{to uradimo pribli`no deset lekcija, vidimo da se
neke od njih ponavljaju u ne{to druga~ijem obliku. To je sli~no spirali.
KURS O ÛDIMA nagla{ava da je to proces Atonementa. Atonement je re~ - religiozna re~ prema kojoj neki ljudi reaguju. On jednostavno zna~i dokraj~enje odvajanja. KURS je proces
dokraj~enja odvajanja. I kada se ista lekcija, manje ili vi{e, ponovo pojavljuje izgleda da je onda
bolje razumemo. Izgleda nam kao da je mnogo smislenija nego kad smo je prvi put videli. OVE
MISLI NE ZNAÊ NI[TA javljaju se drugi put kao MOJE MISLI NE ZNAÊ NI[TA. Ako
moè{ re}i po{teno MOJE MISLI NE ZNAÊ NI[TA, prosvetli}e{ se. Sad moèmo videti da mi
govorimo mnogo stvari, da moèmo izre}i re~i, pa moèmo ~ak i re}i da ih razumemo - da se s
njima slaèmo - ali to u stvari ne zna~i bogzna {ta. Ono {to je istinito mora se ìveti. Po~injemo
uvi|ati na vrlo blag na~in da problem ne leì u razumevanju stvari. Mi moèmo mnogo toga
razumeti. Ustvari, dana{nji ~ovekov problem ne sastoji se u tome da on ne zna dovoljno, ve} da
zna previ{e. A njegovo razumevanje nije uvek validno. Postoji ogromna provalija izme|u
razumevanja i primene i potrebna je iskrenost da bi se premostila ta provalija. Ve}ina svetskih
religija inspirisala je ~oveka da ìvi u skladu s Boìjim Zakonima ili da se drì puta vrline. I svaka
religija kaè manje-vi{e istu stvar: voli svog suseda, budi istinit, spoznaj samog sebe i tako dalje.
KURS O ÛDIMA ne zaustavlja se na ovome, vide}i da mi moèmo ponavljati re~i, a ipak ih ne
ìveti. KURS nagla{ava da njega treba ìveti. Primena je ono {to je bitno. Na primer, jedna od
lekcija jeste NE POSTOJI NI[TA ÊGA BI SE TREBALO BOJATI.
Mi se sada moèmo svi s tim sloìti, moèmo ~ak re}i i da to ~inimo, ali ako je u nama strah jo{
uvek prisutan, to onda zna~i da se mi uistinu s tim zapravo ne slaèmo. KURS nas jako izaziva i
jako nam se suprotstavlja. I mi onda, na ovaj ili onaj na~in, opravdavamo ~injenicu da ga ne
primenjujemo. Ili kaèmo da smo umorni ili kada bi okolnosti bile druga~ije mi bismo voleli da ga
prakti~no primenjujemo - i sve takve stvari. Jako, jako malo je onih koji primenjuju KURS. Vrlo je
malo njih koji mogu re}i zaista NEMA NIÊGA ÊGA BI SE TREBALO BOJATI ili koji kaù
bilo {ta {to zaista i misle. To je uistinu alarmantno - da govorimo stvari koje zapravo ne mislimo.
MENE PODR@AVA BO@ANSKA LJUBAV.
Ako to moè{ re}i i to zaista i misliti, a ne samo intelektualno razumevati, onda nema mesta
nesigurnosti. To }e onda ~oveku izmeniti ìvot, izmeni}e mu vrednosti, odnose sa drugima, odnose
sa svim stvarima. ôvek onda po~inje da vidi svu mudrost KURSA, po{to on zapo~inje
uklanjanjem na{eg znanja koje zapravo uop{te ne poznaje realnost. Misao ne povezuje ~oveka sa
realno{}u. A mi smo ti koji smo joj dali svu vlast nad samim sobom. Jedna od naj~udesnijih stvari
u vezi sa KURSOM O ÛDIMA jeste ta da on ne propoveda. To je ne{to! Sve{tenstvo celog
sveta, najve}im delom, nije ni{ta vi{e u~inilo nego propovedalo koncepte i verovanja, re~i i misli.
Da je sve to primenjeno u ìvotu, da li bi onda bilo ratova u svetu? A mi se ose}amo lako i
ugodno sa tim nedoslednostima u ìvotu. Hri{}anstvo, sli~no budizmu i hinduizmu i drugim
religijama, kaè da TI NE]E[ UBIJATI. A sve{tenstvo na svim stranama je to previdelo. Potpuno
je bezna~ajno samo verbalno razumevanje. Razumevanje postoji samo onda kad se ìvi, kad se
primenjuje. KURS ne propoveda, ustvari on ~ak i ne podu~ava, ako se vrlo o{troumno u njega
pogleda. Podu~avanje bi opet bilo samo verbalno zar ne? [ta se podu~ava, osim ideja i pojmova?
A najve}i deo nas nikada i nije doveo u pitanje svoju sposobnost da podu~ava. Uzimamo kao samo
po sebi razumljivo da nas neko drugi moè ne~emu podu~avati. Naravno, ti moè{ nekoga
podu~avati nekoj ve{tini, ali mi govorimo ovde o realnosti. Neko ti moè re}i kako da oguli{
krompir. Ali ukloniti psiholo{ke strahove koje projektujemo i koncepte koji nas dovode u sukobe s
drugim ljudima, sasvim je druga stvar. Ako se konflikt nastavlja unutar samog ~oveka, tada je rat i
nesloga samo spolja{nja manifestacija tog unutra{njeg konflikta. KURS nema ~emu da podu~ava,
zato {to on ne podràva zavisnost. Treba staviti pod znak pitanja sva u~enja koja kaù: ja znam, a
ti ne zna{, ili sve{tenik zna, a vernik ne zna, ili neki politi~ar zna, a ti ne zna{. Ako svi oni ne
poseduju svoj unutra{nji mir i ako i ti ne poseduje{ svoj unutra{nji mir - onda se svi mi zajedno
susre}emo na istom nivou.
ôvek koji poseduje svoj unutra{nji mir nije ambiciozna osoba. Te{ko moèmo ~ak i da zamislimo
na {ta bi taj ~ovek li~io, kakva bi mu bila funkcija u dru{tvu. Verovatno je jedna stvar sigurna,
vrlo bi ga brzo strpali u zatvor. Ili mu ne bi dali vizu da do|e u zemlju. Isus bi doìvljavao te{ke
trenutke. Poku{ao bi da nas podseti da kaèmo U BOGA MI VERUJEMO. Ko veruje u Boga? A
ipak mi imamo tu frazu koja ve} vekovima cirkuli{e. Kad smo zapo~eli na{e seanse u Fondaciji
obi~no smo mirno sedeli, ~esto oko 15 minuta. A tih 15 minuta bilo je vrlo intenzivno. ôvek
po~inje da uvi|a vitalnu va`nost ti{ine, direktno je ose}a{. A to moè{ u~initi bilo gde da si, samo
ako ti to dozvoli unutra{nje brbljanje, pritisak vremena ili unutra{nji konflikt. Postoje dve stvari na
ovom svetu koje sebi ne moèmo priu{titi, a jedna od njih je ti{ina. Moramo toliko toga da
uradimo, toliko smo zapleteni u poslove. Druga stvar je nevinost. Ti{ina ~oveka dovodi do
nevinosti. Mo`da tek sada moèmo da shvatimo KURS O ÛDIMA - on ne podu~ava, ve} dovodi
do ti{ine, do nevinosti. To i jeste razlog da se zove KURS O ÛDIMA.
îtanje KURSA - svakog paragrafa, svake re~enice - privodi iluzije istini i rastvara ih. A onda se
doga|a ~udo. Molim te, poku{aj da do|e{ do tog stanja u kome se doga|a ~udo. Moramo potpuno
izmeniti svoj pristup ~itanju, a malo je ljudi u svetu koji znaju ~itati. îtanje zna~i uti{avanje uma,
a ne gomilanje znanja. Nemamo ispravan odnos sa KURSOM ako gomilamo jo{ vi{e ideja, jo{ vi{e
verovanja, jo{ vi{e znanja. KURS mora, pri svakoj re~enici, dovesti do ti{ine, a onda, na kraju,
nalazi{ se u sasvim drugom prostoru. U tebi se javlja vitalnost koju nikad ranije nisi ose}ao.
Najsna`nije iskustvo koje je ~ovek ikada imao na ovoj planeti jeste vitalnost ti{ine. Re~i ne mogu
dodirnuti ti{inu. Ti{ina je stanje u kome se zavr{avaju suprotnosti i u kome dolazi do obnove. U
tome nema ni~ega tajanstvenog, niti isto~nja~kog. Za to ne trebaju nikakva sredstva, nikakve
tehnike, nikakve mantre. Ono {to zahteva neki metod, dovodi ponovo do preokupiranosti mislima.
Sve ono {to upo{ljava um je u suprotnosti sa nevino{}u i ti{inom i samo rasipa energiju. Tako
svaka re~enica KURSA O ÛDIMA nudi dar ti{ine i prostora u kome ne{to {to postoji unutar
svakog od nas dolazi do celovitosti. To je ne{to {to direktno doìvljava{. To nije ne{to {to ti neko
spolja kaè. A to je onda ~udesno. Tvoje vlastito direktno iskustvo izmeni}e kvalitet tvog ~itanja
KURSA. Tada }e{, govore}i, MENE PODR@AVA BO@ANSKA LJUBAV, insistirati na istinitosti
tih re~i. Mislimo da moèmo u svetu ìveti bez integriteta, bez uverenja, a konflikt se i dalje
nastavlja. A dokle god se konflikt nastavlja, neizbe`na je i potreba za sigurnosnim ventilima. @ivot
postaje sve vi{e i vi{e ve{ta~ki. I danas se ~ovek suo~ava sa problemom zaposlenja i
nezaposlenosti. Za industrijsku ekonomiju i tako ljudsko bi}e nije vi{e va`no - nuklearne
podmornice jesu. Ljudi mogu umreti od gladi i mi nemamo novca da ih nahranimo, ali imamo da
{aljemo oru`je. Svakog se sata potro{e milioni dolara na oru`je od strane ljudske rase, a u svetu
postoji glad, li{avanje. Sve je to suprotno ljubavi. îtaju}i KURS po~enje{ uvi|ati da je ìvot ve~an
i da su i njegovi zakoni ve~ni. Ve~ni zakoni podràvaju ìvot. Ki{a pada hiljadama godina, svaki
dan sunce sija. [ume preìvljavaju ve} milionima godina. One imaju svoju vlastitu vitalnost, zato
{to im je ìvot uskla|en sa ve~nim zakonima. Njihov ìvot ima svoj vlastiti ritam, svoju vlastitu
lepotu. Planete, godi{nja doba, sve je povezano. Ni{ta ne postoji izvan toga. @ivot je jedan. A
~ovek, u svojoj izolaciji, u svojoj odvojenosti, stvara svoj unutra{nji konflikt, koji ima za posledicu
iskori{}avanje ~oveka. U celom svetu bogata{i postaju sve bogatiji, a na{ sistem vrednosti sve se
vi{e kvari. Tako nas KURS po~inje povezivati s na{om ve~no{}u. Ve} smo ranije rekli da KURS
ne propoveda, niti podu~ava, zato {to on stoji na premisi da je ~ovek ve} sada savr{en. A nama je
tako te{ko da u to poverujemo. Ustvari, te{ko nam je da poverujemo da na{e misli ne zna~e ni{ta.
Mislimo: "Boè moj, one ipak ne{to zna~e!"
MOJE MI BEZNAÂJNE MISLI POKAZUJU BEZNAÂJAN SVET izgleda tako izaziva~ki.

[okiran si i ne voli{ to, a onda po~inje{ uvi|ati istinitost ovih re~i. KURS O ÛDIMA dovodi u
pitanje na{e zaklju~ke, na{e pretpostavke i na{a mi{ljenja u koja smo se uhvatili - u ropstvo znanja.
Akcija Ljubavi zna~i - osloboditi ~oveka njegovih koncepata i njegovih verovanja. êga drugog tu
moè biti? Ako si ve} sada savr{en, onda sve {to treba da zna{ jeste ko si ti. KURS potom
poduzima drugi korak - budi te i dovodi do tvog vlastitog identiteta (istovetnosti). Ne{to se u tebi
de{ava, a da ti to mo`da ~ak ni ne zna{. Po~inje{ uvi|ati: "Moj Boè, ovo je fantasti~no! KURS
me ne podu~ava. On me ~ini svesnim". Zato {to je Akcija KURSA Akcija Ljubavi. Ona se ne ra|a
iz misli, ona se ne ra|a na zemlji. Ona ne uti~e, zato {to je to bu|enje Ljubavi. Ljubav je
nezavisna i Ona zato mora i dovesti do nezavisnosti. Podu~avaju}i, mnogi ljudi èle da se
prilagodi{ njihovom sistemu verovanja. To ih jako te{i, oni privla~e pa`nju. Ali to njihovo
podu~avanje ne moè da bude bez motiva. ôvekov misaoni sistem nikada ne funkcioni{e bez
motiva, zato {to je on uvek nezadovoljan. Samo u Ljubavi nema nezadovoljenja. Jedino je Ljubav
nezavisna, zato {to je jedino Ljubav od Boga.
KURS O ÛDIMA nema skrivenih motiva ili interesa. On te povezuje s tvojim vlastitim
Identitetom - ne samo sa Mojsijem, ili Isusom ili Budom, ili Amerikom ili ovim ili onim. Ti
iskora~uje{ iz sveta zato {to ti i nisi od ovoga sveta. I ti prerasta{ sve {to je ro|eno u vremenu.
ôvekov misaoni sistem pripada vremenu. Svo na{e mi{ljenje pripada vremenu. A, na neki na~in, i
sam dodir svesnosti da smo ve~ni uklanja sve pritiske. I sve to se ne moè posti}i propovedanjem ve} samo bu|enjem. A AKO TI TO POMA@E, ZAMISLI ME KAKO TE DR@IM ZA RUKU I
KAKO TE VODIM. UVERAVAM TE DA TO NE]E BITI SAMO PUSTO MA[TANJE. To su
Hristove re~i. A ovo obe}anje On izvr{ava u svakoj pojedina~noj dnevnoj lekciji. Svaka od tih
lekcija posve}ena je i blagoslovena. Po~inje{ da menja{ stavove. Ja~a{ svoju snagu, samopouzdanje
i veru. KURS govori pojedincu: ti to sve jo{ moè{ u~initi. Sistem to ne moè u~initi, ali ti moè{.
Kakav Boìji dar! Za svakoga - ti to moè{ u~initi. KURS saop{tava Boìje Zakone koje moramo
razumeti da bismo do{li do mira i do smirenosti. U uvodu Teksta se kaè da i ja i ti imamo jedan
izbor, a taj je izbor - k a d a èlimo da nau~imo te Boìje Zakone. A sam KURS je {kolski
program. On ne iznosi nikakvu dogmu. On govori o ve~nim zakonima koje smo izgubili iz vida.
Uhva}eni smo u ideje. KURS nas uvodi u na{u vlastitu svetost, a bez te svetosti, ovaj je svet u
haosu. KURS O ÛDIMA obuhvata sve religije. Ni{ta nije izvan njega, isto tako kao {to i ni{ta
nije izvan tebe. KURS dokraj~uje izlomljenost i dvojnost izme|u tebe i Boga. On kaè da je Boìja
Volja istovremeno i tvoja volja.
KURS je Boìji dar Svom Sinu i on ti govori istinu. To nisu koncepti. To nisu teorije. To nisu
ideje. A kada po~ne{ to da otkriva{, po~inje{ da se zaljubljuje{ u re~i istine. Menja nas i samo
~uvenje ovih re~i. ôvek se preobraàva i samim tim ~uvenjem. I zato KURS ~itaj srcem. Samo je
jedna lekcija dnevno. Izjutra ~itaj lekciju. A onda se seti svoje vlastite Realnosti. To se}anje ne
zna~i da svaki sat treba samo da misli{ o lekciji. To prise}anje stvarno zna~i da sve~ano izjavljuje{
da si oslobo|en vremena, spoljnih pritisaka i od sveta iluzija i nestvarnosti, zato {to se usu|uje{ da
se priseti{ da si ve~an. A onda moè{ re}i MIR MOME UMU...I vreme te ne moè dota}i. Vreme
ne moè dota}i mir. Nikakve okolnosti ne mogu napasti na NEKA SVE MOJE MISLI BUDU
SMIRENE. Ni{ta ne moè napasti smirenost. A to je ne{to {to nam je uro|eno. Neophodno nam je
da otkrijemo ono {to je ve~no. Upravo kao {to uspostavlja{ kontakt s KURSOM izjutra, koji
oìvljava se}anje tokom dana, tako isto, pre nego {to ode{ u postelju, sedi tiho, mirno spokojno i
~itaj Tekst. Ako tako bude{ radio, u toku jedne godine prona}i }e{ svoju funkciju. Ono {to je
nerealno ne}e te vi{e ugroàvati. Po{to otkrije{ svoju vlastitu realnost, onda }e{ nju i pro{irivati. I
ne}e{ vi{e stvarati uzroke, ne}e{ morati da pripada{ ni~emu. Postaje{ svetlost. Postaje{ deo onoga
{to je Univerzalno. Oslobo|eno bi}e donosi spasenje svim ljudima. A mi svi imamo taj potencijal.
Tako, gde god da si, {ta god da radi{, po~ni da stvara{ malo prostora. I kako bude{ po~eo da budi{
vlastite potencijale, tako }e se menjati i spolja{nje okolnosti. Same od sebe. Tvoja vlastita mudrost
zna}e {ta je ispravno. I bilo kada da se na|e{ pod kakvim pritiskom, moè{ re}i:
MIR MOME UMU. NEKA SE STI[AJU SVE MOJE MISLI.

Jednom kad se misli uti{aju, onda nema ni problema, zato {to energija smirenosti sagoreva sve {to
je nerealno. Sli~na je svetlosti koja rastapa tamu - raspr{uje je. Smireni um je Boìji Um. On je
apsolutno nezavisan od suprotno-sti. Onda i jeste u miru. A svetu koji je u nevolji, vrlo je potreban
smiren ~ovek. Moèmo li zapo~eti na ovakav na~in? Onda je gotovo s onim {to volimo i {to ne
volimo. Ima li kakvih problema? Kako moè biti problema u ìvotu? Bilo kakvih pitanja? To je
ista stvar. Mir i spokojstvo ne znaju za probleme, nemaju nikakvih pitanja i ne pirhvataju nikakve
odgovore. Po{to su slobodni - od ideja.
Tara Sing
PRISTUP ISTINI: KAKO ÎTATI "KURS O ÛDIMA"
Kroz kakvu pripremu vi treba da pro|ete, prijatelji moji, da bi komunicirali s Boìjim Mislima?
Kakvu iskrenost, kakvu ~isto}u treba da unesete u svoje vlastito ja, u svoje vlastito stanje svesti?
Sa kakvim po{tovanjem treba da pristupite Boìjim Mislima? Sa kakvim stavom? Tako da biste
do{li u potpuno razli~ito stanje bi}a, u poniznost koja moè re}i: "Do{ao sam da primim". [ta je
poniznost? Uklanjanje svog vlastitog misaonog sistema, uklanjanje "mene i mog". Zar to nije tako?
A onda si skoro u meditaciji, upravo zato {to pristupa{ Boìjoj Misli.
TVOJ ME MIR OKRU@UJE, OÊ. GDE GOD DA IDEM, I TVOJ JE MIR SA MNOM. OVAJ
MIR SVOJOM SVETLO[]U OBASJAVA SVAKOG KOGA SRETNEM. JA DONOSIM OVAJ
MIR SAMOTNOME, USAMLJENOM I UPLA[ENOM. JA DAJEM TVOJ MIR ONIMA KOJI
PATE ZBOG BOLA ILI TUGUJU ZBOG GUBITKA ILI MISLE DA SU LI[ENI NADE I
SRE]E. PO[ALJI IH MENI, OÊ MOJ. DOZVOLI MI DA SA SOBOM DONESEM I TVOJ
MIR. JA ]U SPASTI TVOG SINA, KAO [TO JE TVOJA VOLJA, KAKO BIH I SAM MOGAO
PREPOZNATI VLASTITO PRAVO JA.
I TAKO MI IDEMO U MIRU. CELOM SVETU PREDAJEMO PORUKU KOJU SMO PRIMILI.
I TAKO MI DOLAZIMO DA ÛJEMO BO@IJI GLAS, KOJI NAM GOVORI DOK MI DALJE
PRENOSIMO NJEGOVU RE^, ÎJU LJUBAV MI PREPOZNAJEMO ZATO [TO ME\USOBNO
DELIMO RE^ KOJU NAM JE ON DAO.
Hajdemo malo porazgovarati o KURSU O ÛDIMA i o ~itanju knjiga. Jedna lekcija iz Radne
knjige kaè: VOLIM TE, OÊ, I VOLIM TVOG SINA. I svi mi mislimo da znamo {ta ovo zna~i.
Ali - da li znamo? Da bi se spoznala istina neophodno je po{tenje. Pretpostavljam da bi se
petogodi{nje ili {estogodi{nje dete moglo nau~iti da ovo pro~ita, i petogodi{nje i {estogodi{nje dete
tako|e moè re}i "Ja te volim" i "Ja volim mog psi}a" i tako dalje. Sve dok se zadovoljavamo
samo re~ima - a mnogi od nas to ~ine - nikada ne}emo znati {ta ovo stvarno zna~i. I kako se
moglo desiti da mi nismo sami sebi postavili ovo pitanje? Tako ~esto koristimo re~ "ljubav", ali
te{ko da imamo bilo kakav pojam {ta ova re~ stvarno zna~i. Pod ovim mislim na ono {to stoji iza
re~i. Na aktuelno stanje ljubavi. Svako pojedina~no znanje zna~i ne{to spolja{nje u odnosu na ovo
stanje. Svaka pojedina~na re~ - uklju~uju}i i samu re~ "ljubav" - ne{to je spolja{nje u odnosu na
aktuelno stanje ljubavi. A to je upravo ono {to ljubav jeste. To je stanje koje nije zaraèno re~ima.
Ovo stanje obnavlja samo sebe celo vreme, u svakom deli}u sekunde. U svakom deli}u sekunde
planeta rotira. Ti zna{, energija. Da li je moè{ zamisliti? Koliko samo milijardi udisaja se udahne
svake sekunde? Moè{ li videti energiju koja se nalazi iza tih udisaja? To je ono {to Ljubav jeste.
Ova vrsta energije. Prvi udar ove energije rastapa sve re~i i dovodi do nevinosti, do sveta~ke
~isto}e. I mo`da samo svetac ima pravo da se koristi ovom re~ju i niko vi{e. Sve dok budemo i
dalje koristili re~i, a bez znanja o realnosti koja se nalazi iza re~i, nikada ne}emo mo}i shvatiti {ta
nam govori KURS O ÛDIMA. Na{e ~itanje nije uop{te ~itanje. Vekovima smo u~ili da u~imo sve
vi{e. Ova manija da uvek èlimo vi{e jeste ono {to vlada na{im ìvotom. Uvek to èljenje da se
ima vi{e i vi{e. Bilo da se radi o stvarima, bilo o prijateljima, bilo o imetku, bilo o tzv. znanju.
10
Svaka pojedina~na stvar - èlimo da je imamo {to vi{e. I tako smo postali `rtve te "vi{osti". Ali to
je funkcija mozga! To je prva stvar koju }e ljubav otkriti. Mozak je gladan vi{osti da bi sa~uvao
opstanak svoje preokupacije. On ~ak pretenduje da govori i o ljubavi, ne poznaju}i je. To je
iluzorna ljubav. Ona nije realna. To je ljubav sastavljena od re~i. To je samo frazeologija. Mi ne
moèmo ~itati KURS O ÛDIMA sve dok smo pod vla{}u ideja, zato {to Kurs nije ideja.
On nije apstraktan. On ne govori o teorijama. On govori o aktuelnosti tog stanja svesti - to su re~i
izre~ene iz te aktuelnosti, iz tog Stanja svesti. A svrha re~i koje su izre~ene iz tog Stanja svesti
jeste da dovede i tebe i mene u to Stanje. Boìji ~ovek dolazi do smirenosti - do smirenog uma zato {to je uspeo da svojim pogledom prodre kroz varke misli. A jedna od lukav{tina koje on vidi
jeste da on nikada ne moè ne{to nau~iti. Ovo }e te malo {okirati. Prva stvar koju smirenost
otkriva jeste da ~ovek ne moè ne{to nau~iti - da je takozvano u~enje samo manija ~ovekova za
samo-popravljanjem. ôvek je ve} savr{en, ali on misli da nije. Pa je tako i svo njegovo u~enje
samo prepu{tanje uìtcima. A mi ne volimo da nam se to oduzme. Postali smo ovisnici o svojoj
preokupaciji da imamo sve vi{e i vi{e. Ova funkcija mo`dane aktivnosti, mozga-kompjutera jeste
prva stvar koju Boìji ~ovek otkriva. Kakav iznena|uju}i fakt. Shvatanje ove ~injenice dovodi ga
do smirenosti. Dodirnuo je istinu, do{ao je do otkri}a u svojoj nutrini, do{ao je do onoga "spoznaj
samog sebe". Ovaj je trenutak, trenutak ve~nosti. [to god da ìvo bi}e iskaè u ovom trenutku
smirenosti deo je ve~nosti. Um koji se oslobodi od svih iluzija i varki dolazi do smirenosti. On
onda otkriva da su bezna~ajne sve one re~i koje pripadaju idejama. Te su re~i la`ne. Ideje nemaju
nikakve vrednosti. Istina je ne{to potpuno razli~ito.
Istina se izgovara stanjem bi}a. Bilo koja li~nost kojom vladaju ideje - a ve}ina nas spada u ovu
kategoriju - ìvi nestabilnim i neispunjenim ìvotom. U dana{njem svetu mnogo je {kola - svugde
postoje univerziteti. A ìvimo i u izobilju. Pogledajte kakve su posledice ovoga. ôvek na ovoj
planeti nikada nije bio tako iscrpljen. Svoju nervnu energiju tro{imo na ispunjenje sve ve}ih i ve}ih
èlja, na sve vi{e ideja i sukoba, na sve vi{e trvenja, dvojnosti, konflikta, frustracija. A i sama
planeta je umorna. Otrcana. âk i seme gubi svoju vitalnost. A seme ne pripada vremenu. Seme je
ve~no. Moè{ ga sa~uvati hiljadu godina i ono ne stari. Ali sada, sve je otrcano i umorno. I mi
smo tako sretni kad sretnemo bilo koga ko nam prodaje mir i tamjan. A onda, jednog dana - dolazi
do erupcije vulkana u tvojoj nutrini i ti pobesni{ i mira nema. Mir pripada jednoj drugoj vrsti
~isto}e koja ne zavisi od ideja. Govorimo o smirenom umu onoga ko je uvideo i koji zaista shvata
da mozak èli sve vi{e i vi{e, da mozak misli da moè ne{to nau~iti. A danas smo zapali u te{ko}u
da ~ak i ne znamo kako da se ne~ega odu~imo. Nestalo je spontanosti, nestalo je nevinosti.
A "znanje" nam ne ostavlja nikakvog izbora. Ono samo ide sve dalje i dalje, ono je tako ubrzano.
Moramo nau~iti da iskora~imo iz zamaha napetosti i aktivnosti. Napravite malo prostora u svom
ìvotu. Zapo~nite jednostavno. Zapo~nite spolja - iako uistinu ne postoji ni spolja, ni iznutra. Tu
zapo~nite. Ostavete na stranu malo vremena kad se moète opustiti. Dajte samom sebi pauzu, za
ime Boìje. Dobro se odmorite. Moglo bi da bude te{ko dokraj~iti projekcije ili se ~ak samo i
boriti s njima. Za to je potrebno po{tenje i hrabrost, ogromna mudrost i snaga. Tako je lako ~itati
novine. Lako je re}i: "Dozvoli mi da telefoniram to i to". Tako je lako postati dobro~initelj. Moè{
li staviti sve svoje projekcije ustranu, bar za jedan sat? Spoznati sebe samo jedan sat? Ako moè{,
onda }e{ ne{to prona}i u svojoj nutrini - kad se oporavi{, opusti{ i kada tvoj um ne bude
projektovao. A ako zaspi{, zaspi. Ne brini o meditaciji.
Kao prvo, budi dobrostiv prema samom sebi.
Ne teì da radi{ meditaciju sve vi{e i vi{e. I tako je ne}e{ prona}i. Budi ljubazan sa samim sobom.
Neka te neko dobro izmasira, a onda i ti njega izmasiraj. Potrebno nam je da iskora~imo iz
iscrpljivanja i iz pritiska svojih vlastitih projekcija. Na|i izvesno vreme da se pozabavi{ Kursom iz
relativno smirenog du{evnog stanja u kome ima{ dovoljno prostora. Ne ùri se da pro~ita{ slede}u
re~enicu iz Kursa. Napravi dovoljno prostora ne samo da bi mogao da ~ita{ re~i, nego i da
iskoristi{ energiju istine koja se nalazi iza tih re~i. A onda }e{ videti kako }e Kurs poja~ati tu
smirenost. Mo}i }e{ spoznati realnost - a ne samo re~i. Ova }e realnost poja~ati mir i probuditi
Boànske Sposobnosti. Probuditi tebe. A bu|enje ne èli vi{e bilo {ta da u~i. Ovo bu|enje je toliko
11
slatko, toliko divno, toliko puno energije. Ukoliko se ne probudimo za ovu stvarnu unutra{nju
radost, nastavi}emo da traìmo, da èlimo i da ~eznemo za ne~im spolja{njim. Ali ova radost je u
na{oj nutrini. Ovo {to je unutra nezavisno je od ideja. Ono je nezavisno od svih spolja{njih stvari
zato {to je ljubav ne{to stvarno, a sve spolja{nje stvari su samo ideje. A onda, {ta god da uradi{
postaje izraz tvoje dobrote i smiruje drugu osobu. Ti shvata{ da je tvoja vlastita dobrota zapravo
dobrota koju ti daju Boànske sile.
Po~inje{ da shvata{ da nisi odvojen. A onda vi{e ne}e{ suditi drugima koji se od tebe razlikuju
samo zato {to imaju neke druge ideje. Nikada ne stvara{ zaklju~ke, zato {to u trenutku kada ne{to
zaklju~uje{, ti istovremeno i osu|uje{. U trenutku kada ne{to sudi{, istovremeno time vr{i{ nasilje.
Upada{ u zamku znanja. Zadrì svoju nevinost. Nevinost moè slu{ati i moè voditi ra~una o
mirnom tihom glasu iz nutrine. Nevinost moè slu{ati i voditi ra~una o KURSU O ÛDIMA. Kurs
je svet. On je posve}en. Korak po korak on te dovodi do tvog vlastitog savr{enstva, tvoje vlastite
svetosti. On te ne ~ini zavisnim od bilo koga. On te uvodi u samodovoljnost. A onda, {ta god da
uradi{ bi}e pro{irenje Boga. U tome vi{e ne}e biti "tebe". I to }e biti ne{to najradosnije {to }e
uticati na ovu planetu jo{ u vekovima koji dolaze. Zato {to trenutak istine ima mo} da zauvek
vibrira na ovoj planeti. A time se KURS O ÛDIMA isklju~ivo i bavi. Svaka pojedina~na lekcija
Kursa dovodi do tog stanja svesti, do Boìjeg Uma. Svaka pojedina~na lekcija.
O~ito, postoji i druga~iji na~in da se Kurs ~ita i da mu se pri|e. Mi mu moramo pristupiti s
po{tovanjem. To nije samo tek ne{to {to radi{ kao {to radi{ i ostale stvari. Kako bi pristupio
Kursu? Naglo bi uzeo knjigu - bacao bi je tamo-amo - ~itao je - navukao cipele - "Treba da
idem". Ako ovako postupa{, to zna~i da poku{ava{ Kurs smestiti u svoj model i na~in ìvota. Ako
ima{ neki program i èli{ i Kurs u njega smestiti, ti onda nisi pogodan ni spreman da se podesi{
na Boìji Um. Ti mora{ uvideti sva ova zavaravanja. Da li si voljan da sve ovo susretljivo utvrdi{?
Negde u dubini du{e, ne mislim da se mogu promeniti, ali ja èlim sebe popraviti. I sada smo
dobili komplet knjiga koji se zove KURS O ÛDIMA i ja ga ~itam i imam neke ideje o njemu.
Onog trenutka kada Kurs reduciram na puke ideje, on se onda vi{e ne razlikuje od bilo ~ega
drugog. Da li si ikada i ~inio bilo {ta drugo? Bilo da se radi o BIBLIJI, o KURANU ili o
VEDAMA ili VEDANTI, o bilo ~emu, zar nismo sve to reducirali na puke ideje? A ono {to sam
ja, nastavlja se. Ni{ta ne prekida to. U dubini du{e moramo uvideti da moramo umreti za ego.
Govorimo o tome kako pristupiti KURSU O ÛDIMA. Mnogo zavisi od toga kako ga ~itamo i
te{ko da sam ikada sreo nekoga ko bi znao kako da ga ~ita. Mi ~itamo re~i, ali re~i nisu stvar koju
predstavljaju. Re~i samo ne{to predstavljaju. Re~ "ljubav" nije ljubav. Re~ "Amerika" sama po sebi
ni{ta ne zna~i. Re~i su apstraktne. Na{e re~i imaju zna~enje samo na nivou nerealnosti, na nivou
stvari koje smo projektovali. Prema tome, mi nismo stvarno misle}i ljudi - ljudi koji mogu
rastvoriti svoju apstraktnu misao. To zahteva jednu druga~iju vrstu ~itanja, jednu druga~iju vrstu
mi{ljenja, jednu druga~iju vrstu svetlosti. Da li pristupa{ KURSU O ÛDIMA zato {to zaista èli{
iskora~iti iz ove stalne uùrbanosti koja ti ne dozvoljava da se smiri{? Da li zaista èli{ da uti{a{
mozak, da vidi{ njegove varke i iluzije i da ih dokraj~i{? Da li se moè{ dovoljno pobrinuti kako
bi do{ao do druga~ijeg stanja svesti? Da li moè{ ~itati Kurs sa takvom bri`ljivo{}u ili sa takvim
intenzitetom koji moè do}i do stanja tihog uma? Ti mora{ sebi postaviti neku vrstu izazova. A mi
ne izgleda da to ~inimo.
Ako postoji ovakva nasu{na potreba, onda tvoj odnos sa Kursom postaje druga~iji. Ali ako je taj
odnos povr{an, onda ti Kurs moè{ ~itati, ~itati i ~itati. I ljudi ga ~itaju i opet ~itaju. Ti moè{ re}i
da ili KURS O ÛDIMA nije efikasan, ili da ti sam radi{ ne{to {to nije dovoljno dosledno. Ali da
bi rekao da Kurs nije efikasan, ti mora{ u samom sebi do}i do neke vrste celovitosti. Ti ne moè{
biti delimi~an i re}i da Kurs nije efikasan. Uop{teno govore}i, mi ostavljamo stvari na pola puta, ni
ovde ni tamo. Pola mleko, pola voda. Da bismo izmenili svoj na~in ìvota, moramo do}i do toga
da jako volimo ono {to radimo. Da budemo vrlo ozbiljni. To je ono {to nedostaje. Tamo gde nema
ozbiljnosti, stvari postaju ritual, zato {to mozak voli naviku. Mozak funkcioni{e rutinski. On nije
lenj, on voli rutinu, on nastavlja da misli i onda kad ne treba da misli. Mozak nije jako
inteligentan. Da bismo se oslobodili povr{nosti, moramo svoju pa`nju ne~emu pokloniti. [ta je to
{to voli{, za {ta se zaista brine{? Gde je to svojstvo po{tovanja, pri ~emu ne poku{avamo stalno da
stvari prilagodimo svojoj rutini? Svaka re~enica Kursa suo~ava nas sa ovim izazovom. Ali ni ti, ni
12
ja nemamo vremena. Nemamo prostora. I verovatno, pa makar i ne mario za ovo {to kaèm, mi ne
ìvimo ispravno. I tako rasipamo svoje energije. Tako, kad nam se pojavi izazov, onda ga ili
odga|amo ili po~injemo zevati: "Jednog }u dana to u~initi". To je sli~no onome {to kaè i
Hemingvej: "Sutra ja mogu sve u~initi". To je pravo smetli{te. Da li si voljan da napusti{
kompromise? Ako jesi, onda postoji hitnost. Da li po~enje{ uvi|ati o ~emu ja govorim? Hitnost
~oveka dovodi do pa`nje. A mi ne moèmo do}i do pa`nje sve dok nema hitnosti. I tako moramo
videti {ta je to {to nam donosi hitnost. Kad je pred tobom sve~arka, onda ti je hitno. Za{to
pravimo kompromise? Ne moèmo ~itati Kurs ako ne budemo shvatili {ta je kompromis.
Kompromis stvara suprotnosti. To je klju~.
Ova vam mala pri~a moè preneti poentu. Ja sam do{ao iz jednog indijskog sela u kome nema ba{
mnogo ljudi koji su i{li u {kolu. Mi smo imali {kolu u selu, ali smo se radije igrali nego i{li u
{kolu. Neki su roditelji, pak, bili vrlo osetljivi na to da njihovo dete ide u {kolu. Posle ovog
stepena {kolovanja, ono bi i{lo u {kolu u malom gradu koja je bila udaljena 5-6 kilometara. A
posle toga - gimnazija. Ako bi i{lo u koled`, bilo bi tri do ~etiri godine odsutno od ku}e i dolazilo
bi ku}i tokom ferija. I bilo bi dobro obu~eno itd. Svako iz sela bi u njega gledao. Imao bi oko
sebe druga~iju auru i, da tako kaèmo, ne bi bio vi{e seljak. Bio bi profinjeniji. I sa sobom bi dete
onda donelo razne vrste engleskih re~i i pro~italo bi o ovoj ili onoj stvari i mi bismo se svemu
tome jako ~udili. Ovaj {kolovani bi imao informacije o stvarima, ali nikad ne bi znao stvar. To je
Gospodin Obrazovanje. Ljudi bi govorili: "Utro{io si 14 godina i jo{ uvek si sebi~an? [ta si onda
nau~io?" îtavo bi selo bilo {okirano time da se on jo{ uvek mogao naljutiti i da je sebi~an.
Seljaci su mislili da {kolovanje treba da te dovede do neke ~isto}e, do neke ispravnosti, do neke
samo-spoznaje. [ok za ljude. Moè{ li shvatiti kako su nevini bili {okirani? Sada, ovo je podloga
za ovu pri~u iz MAHABHARATE.
Jednom je bio kralj u Indiji ~ije je ime bilo Judi{tira. Ova se pri~a doga|a kad je on bio mali
de~ko. Imao je ~etvoro bra}e. Oni su bili prin~evi i i{li su u {kolu. A Judi{tira je bio vrlo bistar.
Sve je znao, bio je vrlo pametno dete. I u~itelji su bili s njim vrlo sretni. Samo jedan nagove{taj i
on bi razumeo princip. Mudri ne prolaze kroz napor u~enja, oni odmah shvate princip, a onda
otkrivaju ostalo. Da li zna{ kako to oni otkrivaju? Tome ostalom naprave prostora u svojoj nutrini,
a onda se istina u njima samima razotkriva. Oni ne u~e spolja, kroz ideje i re~i. Oni u~e kroz
bu|enje u svojoj nutrini. U trenutku kada postave pitanje - "Ja ne znam {ta je ljubav, {ta je mir" to postaje molitva, zato {to pitanje u sebi poseduje vitalnost. A pitanje je blagosloveno, zato {to
ono sada ne prihvata re~i. Nema kompromisa. Vlastite su re~i ono {to te zavarava. Ako ne prihvati{
re~i, do}i }e{ do smirenosti i vide}e{ kako se ne{to drugo rascvetava. I tako Judi{tira nije u~io
napreù}i se, uz pomo} ~ula. Samo jedan nagove{taj i on bi razumeo princip, razumeo bi Zakon.
On bi razumeo {ta je ljubav, a onda bi uvideo: "Boè moj, Ljubav je sve stvorila". Ovo se trenutno
razotkriva u njegovoj nutrini, zato {to je on za to ostavio prostora. Mi u sebi imamo populacionu
eksploziju ideja. Moè{ li zamisliti nekoga ko poseduje taj prostor, koji moè dozvoliti da se cela
stvar razotkrije, sva Boìja Slava? On onda vidi Kraljevstvo Boìje. Pa tako su i u~itelji bili vrlo
sretni zato {to bi on mogao munjevito shvatiti stvari. Zato {to je bio potpuno prisutan, on je mogao
do}i do svesnosti, pre nego do re~i. Svesnost zna sve, ali ona ne poti~e od re~i. Jednog ga je dana
u~itelj podu~avao iz jedne male knjige, a knjiga je rekla: "Nikad se ne sme{ ljutiti i nikad ne sme{
lagati". Ova je knjiga li~ila na indijski bukvar, za prvi i drugi razred osnovne {kole. "Ne sme{ se
nikad naljutiti i nikada ne sme{ lagati". Slede}eg je dana u~itelj drào drugo predavanje, a ovo
briljantno bi}e nije ~italo ni{ta dalje. Jezik mu se zavezao. Nije mogao nastaviti. Reko{e: mo`da ga
èludac boli ili ne{to sli~no. A to se nastavilo i slede}eg dana i slede}e nedelje. On je istrajavao u
tome. Roditelji su se zabrinuli. U~itelji su se zabrinuli. U~enici su se zabrinuli. "[ta se to s njim
dogodilo?" Na kraju, u~itelj je stvarno èleo da ga protrese, "Do|i sada. Svako prolazi pored tebe.
[ta je to s tobom?" I u~itelj je tako poludeo da ga je o{amario. "Do|i! Ima ve} preko mesec dana
da si u ovakvom stanju. Pro~itaj bar jedan red. Za{to ne moè{ u~iti? [ta ti se dogodilo?" Judi{tira
re~e: "Nau~io sam jednu stvar: o{amario si me i ja nisam ljut. Ali ja jo{ uvek laèm". I nije hteo
dalje ~itati.
Da li }e{ ~itati Kurs na ovakav na~in - tako da ne zna{ {ta je to kompromis? KURS O ÛDIMA
donosi akciju u tvoj ìvot kako bi dokraj~io sa idejama i otkrio svoju vlastitu svetost koja ne pravi
13
nikakve kompromise. Kurs dovodi ~oveka u stanje svesti i stanje bi}a koga ne moè dohvatiti
kompromis. Ako se zadovoljava{ sa svojom vrstom ne-~itanja, to je tvoja stvar. Ako u tvom ìvotu
postoji hitnost i ako si ozbiljan, onda moèmo ne{to u~initi. Nau~i se {ta zna~i ne praviti
kompromise. Ina~e }emo znati mnogo re~i, ali one ne}e zna~iti i stvar koju predstavljaju. Vrlo lepa
èna nedavno je razgovarala sa mnom. Rekla je: "Prou~avala sam ove knjige {est godina i jo{ uvek
se mogu naljutiti. Danas pla~em. Ne mogu nau~iti Kurs. Mogu da ga razumem, a onda ga ne mogu
u potpunosti nau~iti. Ne mogu postati Kurs. Ne mogu postati ono {to se pretpostavlja da bih mogla
postati, uz pomo} knjige. Ja shvatam na~in na koji On podu~ava, kako um funkcioni{e, ili pre,
kako ljudski ego funkcioni{e, pa iako mogu sve to shvatiti, ja ne mogu..." Na izvestan na~in, to je
dilema u kojoj se svako nalazi, zar nije tako? Po~injemo tako uvi|anjem da je pitanje jedne osobe
sva~ije pitanje. Svi smo u istom ~amcu. I uvi|amo da nam kompromis oduzima bolji deo nas
samih, da nas ometa. A kompromis je tamo gde nema hitnosti. Hitnost nam je potrebna zato {to
nas ona dovodi do ozbiljnosti, dovodi nas do toga da budemo vrlo pa`ljivi. Ako je to ono {to nas
zanima, onda imamo izvrsnu osnovu od koje moèmo zapo~eti. Ako èli{ da do|e{ do ozbiljnosti,
onda istovremeno i uvi|a{ da nas kompromis ne vodi nigde - tokom 6 godina, 60 godina ili 6000
godina. To je sli~no onome {to je rekao Karl Sandberg: "Postoji samo jedan ~ovek u svetu, a ime
mu je svi ljudi. Postoji samo jedna èna na svetu, a ime joj je sve ène. Postoji samo jedno dete
na svetu, a ime mu je sva deca". Svi se bavimo istim mozgom koji voli kompromise i koji voli da
odga|a, koji ima svoje iluzije i koji je uhva}en u znanje koje ne zna. I da bismo razbili te okove,
moramo do}i u stanje svesti koje ne poznaje kompromis. I to je na{a pote{ko}a. Suvi{e smo
komotni, moèmo sami sebi dozvoliti da pravimo kompromise. I ako to mozak moè odloìti, to }e
i u~initi. On je izmislio sutra, on }e i sedmi put pro~itati Kurs. Mozak }e u~initi sve, osim da
zaustavi svoje brbljanje ili postavljanje pitanja. Ono o ~emu ovde govorimo jeste ozbiljnost.
Ukoliko ~ovek nije ozbiljan, nikad ne}e iskora~iti iz onoga ~ime je mozak preokupiran. A mi smo
bili zadovoljni svojim odgovorima. Ako ne moèmo na}i odgovore, onda pronalazimo gurua koji
nam daje odgovor koji nas smiruje. To je ono {to zna~i kompromis. Kad se ne moè{ smiriti uz
pomo} vlastitih zaklju~aka, onda }e{ preuzeti ne~ije tu|e zaklju~ke. Zaklju~ke nekoga koji je
o{troumniji u toj stvari. Ali to nije religiozno, zato {to je religija stanje bi}a. Religija je nevina i
tiha i ona zahteva razumevanje za{to pravimo kompromise. Moramo zapo~eti sa uvidom ~injenice
da je i sam na{ ìvot serija kompromisa. Realna religija u~inila bi nas vrlo bednim. Moè{ li
uvideti da smo deca kompromisa, da je to ono na {ta smo sami sebe reducirali? Bojimo se krize i
èlimo da igramo nasigurno. Moramo videti ~injenicu kao ~injenicu: da pravimo kompromise, a
religija nema ni~eg zajedni~kog sa kompromisima. Ali nemoj sebe osu|ivati. Budi samo svedok i
posmatraj. A onda }e{ uvideti da mi ne èlimo da posmatramo sami sebe. Uvek èlimo da
skrenemo u ne{to drugo. Moèmo li biti po{teni i samo posmatrati? Po~ni sa upoznavanjem samog
sebe. Kako ubija{ vreme? Kud ti ide energija? Ustanovi da li stvarno èli{ religiozni ìvot koji je
stanje svesti, a ne dogma. "Spoznaj samog sebe" po~etak je mudrosti. I to je sve {to treba da
znamo. Svoj idealizam skloni u stranu. Spoznaj samog sebe - svoje motive, svoje doslednosti i
nedoslednosti. I ne prikrivaj ih. Opravdanja nikada ne vrede. Posmatraj. Ne boj se i ne okrivljuj ili
kudi. Samo posmatraj. Ti i ja moramo nau~iti jo{ jednu stvar - ne{to {to se zove po{tovanje. To je
ne{to vrlo strano Zapadu, iako ni Istok nema na to monopol. Bez po{tovanja ne}emo sti}i do ti{ine.
Ovo je vrlo va`no. Po{tovanje nije ni isto~no, ni zapadno, ni hri{}ansko, ni ne-hri{}ansko. Ono se
ne uklapa ni u {ta. Po{tovanje je svojstvo. To je sli~no kao i blagost. Kad nekog voli{, zna{ li
kako si samo blag prema njemu? Da li si to ikada primetio? Kad nekog voli{, onda si blag i onda
si ljubazan. I ta blagost stvara atmosferu u kojoj svaka osoba moè da se otvori kako bi ne{to dala
od sebe. Ti si onda promi{ljen i sam tvoj dodir govori ne{to. Tvoja briga o drugome te civilizuje.
Stvara{ atmosferu u kojoj se moè onda me|usobno deliti ne{to {to je mnogo dublje. To je ne{to
{to je vrlo lepo. I razli~ito. To je po{tovanje ìvota, uvaàvanje drugog, ljubav prema samom sebi.
Zato {to je po{tovanje tamo gde ti èli{ da ne{to da{ od sebe. Bez po{tovanja, ti èli{ samo da
uzme{. Ve}ina seksualnih odnosa su takvi da, uz njihovu pomo}, èli{ samo ne{to da uzme{, da se
oslobodi{ napetosti, da upotrebi{ i zloupotrebi{ tela. A to nije to. Kad sam prvi put dodirnuo Kurs,
on mi je pruìo ne{to {to je najvrednija stvar koju sam ikad poznavao. Dragocenija od mog
vlastitog ìvota. Zato {to bez te stvari ja ne bih imao ni ìvot. I zato ja imam po{tovanje. Ako bih
prelazio reku, nose}i sa sobom knjige Kursa, ne bih dozvolio da ih voda dotakne. A kada putujem,
ja nosim Kurs u maloj torbi. Nikad ne gubim te knjige iz vida. Nikada ih ne dajem nekom
drugom, niti ih stavljam na pod.
14
Za mene KURS O ÛDIMA zna~i Boìje Misli. On me civilizuje. On me podiè. Imati jedan
uzvi{eni odnos zahteva ~isto}u sa moje strane. I ja Kurs ne mogu bacati unaokolo ili ga tretirati
kao da se radi o pukim re~ima. Ako bih to ~inio, ne bih onda mogao uspostaviti odnos sa Kursom.
Kada ~itam KURS O ÛDIMA, ja ~ujem Boga kako govori. To onda nisu re~i, to je ne{to drugo.
To me vodi ka istini koju jedna lekcija u sebi sadrì, ka energiji te lekcije. To je izvanredno.
Videti jednog dana da mi MOJE BEZNAÂJNE MISLI POKAZUJU BEZNAÂJAN SVET - i to
sam otkriti - osloba|a te od sve svetske gungule i planova. Oni te onda ne mogu vi{e dirnuti.
Moè{ biti u svetu, ali istovremeno ne dozvoliti da taj svet bude u tebi. Izmeni svoj odnos sa
dnevnom lekcijom. Sedi mirno, ostavi prostora u svojoj nutrini, do|i do stanja zahvalnosti i
po{tovanja, tako da moè{ primati.
Kurs ti nudi Boìje Misli. I neophodno je da mu pri|emo s po{tovanjem. Religija kao celina,
tokom vekova, posebno je stavljala naglasak na koncentraciju. Koncentracija zna~i negaciju svega
drugog. Sama po sebi, koncentracija izoluje. Prema tome, koncentracija nije ono {to se ovde traì.
Postizanjem koncentracije postaje{ usmeren na sebe i time samog sebe jo{ vi{e odvaja{ od celine
Kosmosa. Moèmo li uvideti nesre}u koju stvara organizovana religija time {to poti~e odvajanje?
Postoji razlika izme|u pa`nje i koncentracije. Kada si opu{ten, a ne koncentrisan, kada si svesniji,
ti onda moè{ ~itati Kurs a da i ne izgovara{ re~i, zato {to si u svojoj nutrini oslobodio prostor.
Prema tome, ovde nije naglasak na re~ima, ve} na onome {to te re~i prenose. Svaka re~ onda
postaje zakon. A dubina svakog reda je otkrovenje. Kurs ~oveka prenosi izvan podru~ja
razumevanja. Kurs prenosi ~oveka izvan podru~ja otkri}a. Prenosi ga i preko granica shvatanja.
Kurs ga dovodi u aktuelno stanje svesti prepoznavanja. I ti onda prepoznaje{ da nisi vi{e odvojen.
Kurs rastvara odvojenost. Svaka pojedina~na lekcija to ~ini. Svako pojedina~no ~itanje. Kakav je to
samo blagoslov ìveti u skladu sa nastavnim programom KURSA O ÛDIMA, Boìjim nastavnim
programom, jednu ~itavu godinu.
Ali, ~ini to sa po{tovanjem i daj tome prostora u svojoj nutrini. Kada si u ùrbi, ti onda ne moè{
podesiti Kurs sa svojim ìvotom. T I se mora{ izmeniti. A promena je najteà stvar u ìvotu. To i
jeste razlog {to pravi u~itelj ima tako malo u~enika. On insistira na menjanju, a oni insistiraju na
u~enju. A ovo dvoje nemaju nikakve me|usobne veze.
KURS O ÛDIMA se mora ìveti. Ina~e je on onda sli~an svemu ostalom ~ime se bavimo preokupacija. I do sada je bilo mnogo religioznih spisa i svi su oni sveti. Ali nas ni jedan od njih
nije doveo, korak po korak, do primene. Ti su spisi govorili o Mojsiju i Isusu, Rami i td. Ali,
~itaju}i ih, ~ovek ne zna odakle bi po~eo. A ovde je, kona~no, dato ne{to {to nas vodi, korak po
korak, dat nam je jedan razvojni proces. Da li }emo onda uzeti samo da ~itamo Kurs, a da ga ne
primenimo? [ta nam Kurs daje? Da li prima{ blagoslov koji daje svaka lekcija? Da li uvi|a{ kakve
su to te{ko}e da se Kurs primeni u svakodnevnom ìvotu? Koliko daleko ide razumevanje? Da li
postoji u ìvotu takva stvar kao {to je razumevanje? Nemoj prihvatati ni{ta kao razumljivo samo po
sebi. Ti moè{ oti}i i druge podu~avati o Kursu, kao {to to ~ine ve} stotine njih, mo`da i hiljade,
ali stvarno znati {ta je Kurs, znati istinu o njemu, je sasvim ne{to drugo. Kurs mora da pre|e
granice tvog tuma~enja. Moè{ se koristiti Kursom kako bi zara|ivao sredstva za ìvot i moè{
tako|e misliti da pomaè{ ljudima. Sve dok postoji ta iluzija, da li je to eti~no? Kurs nije ne{to {to
neko moè preuzeti kako bi druge u tome podu~avao. Kurs zahteva izvesnu etiku. ôvek ga mora
primeniti u svemu {to ~ini. U drugim svetim spisima nikada nismo imali klju~ kako da primenimo
ono {to je rekao Mojsije ili {to je rekao Nanak ili {to je rekao Rama ili {to je rekao Isus. Re~eno
nam je kako je sve to dobro, ali nam nije ni{ta re~eno kako da sve to {to je re~eno i primenimo.
Ja mislim, kad kaèm primenimo, kako da to primenimo na jedan sistemati~an na~in. A Kurs
poseduje osnovnu, uro|enu vitalnost i blagoslov u tome {to nas vodi ka primenjivanju onoga {to se
u njemu kaè. To je ono {to Kurs ~ini Boìjim Darom. 34.-ta lekcija nam kaè:
UMESTO OVOGA JA MOGU VIDETI MIR.
Svi mi volimo da vidimo mir, zar ne? I {ta nas u tome spre~ava? Mi ~ak i ne znamo {ta je to
mir? Te{ko nam je da to prihvatimo, da ne znamo. Ali, ako budemo po{teni, to }e revulucionirati
15
na{ ìvot. Kako? Iz jednostavnog razloga - ako bismo znali {ta je to mir, onda se ne bismo odlu~ili
ni za {ta drugo. U miru ne postoje alternative. Mir je tako lep, tako potpun, tako celovit. Mir ~ini
sve drugo sekundarnim i trivijalnim. U tom stanju svesti ti vidi{ sve drugo kao iluziju i ti vi{e ne
moè{ postati deo te iluzije. Ti se vi{e ne moè{ ume{ati u tu iluziju. Ti onda ~vrsto veruje{ u
Boànski red postojanja. I zato se dokraj~uje sve {to poti~e od odvojenosti: strahovi koje je ~ovek
proizveo, pravila koja je ~ovek ustanovio, uslovljavanja koja je ~ovek postavio, ono {to se voli i
ono {to se ne voli. I te{ko nam je da prihvatimo da mi sve to ne znamo. [ta sa~injava mir? Kakva
bi bila akcija mira? O~igledno, akcija mira bila bi nezavisna od na{e li~nosti. To bi bila Akcija
samog Stvaranja. Postoji samo jedna Realnost - to je Stvarala~ka Akcija @ivota. Biljke {ire tu
Akciju. Ptice u letu ispoljavaju tu Akciju. Morski talasi, kretanje planeta - sve je to pro{irenje iste
Stvarala~ke Sile. I tu ne postoji opasnost za jednu od tih ìvotnih pojava od druge ìvotne pojave
zato {to u tome ne postoji onaj drugi. Prema tome, UMESTO OVOGA JA MOGU VIDETI MIR,
zna~i da mi vidimo mir, ili da vidimo Realnost, a ne ono {to projektuje na{a misao. Zar ne vidimo
uvek samo ono {to projektuje na{a misao? To je verovatno jedino vi|enje za koje uop{te i znamo,
zato {to mi mislimo svojim mislima i {to mi vidimo svojim mislima. Mi gledamo kroz misao. U
vreme kad nam je do{la 34. lekcija KURSA O ÛDIMA, mi smo ve} videli ideju MOJE
BEZNAÂJNE MISLI POKAZUJU MI BEZNAÂJAN SVET. U to vreme smo ve} pro{li i kroz
izazov ideje MOJE MISLI NE ZNAÊ NI[TA. Ve} se dogodilo ovo oslobo|enje od iluzija i ovo
prerastanje. A ako se to nije dogodilo, onda to nismo ispravno ~itali ili nismo tom ~itanju odali
du`no po{tovanje, nismo mu poklonili du`nu pa`nju, nismo mu oslobodili prostor u svojoj nutrini
koji mu je potreban. Zar mi, na neki na~in, ne daje poleta spoznaja da nikada nisam ni znao {ta je
to mir? Ja sam znao {ta to zna~i zadovoljenje ~ula: kad sam bio sretan, onda sam dolazio do
zadovoljenja. Za takve sam trenutke znao. Ali nikada nisam znao za mir - za jedno razumevanje
koje prevazilazi ono {to se moè re~ima izre}i, za ono {to misao ne moè ni dota}i. To i mora biti
izvan podru~ja re~i, ina~e bi ga na{a misao vrlo brzo preuzela stavljanjem u njega ne{to brige,
ne{to teskobe. Misao bi se nesumnjivo za to pobrinula. Ne bi ostalo ni{ta od mira, ~ak i ako bismo
se spotakli o taj mir. Kad treba da ~itam lekciju UMESTO OVOGA JA MOGU VIDETI MIR, to
zna~i da ja dopu{tam svemu drugome da ode. A ako ne mogu dozvoliti svemu ostalom da ode, to
onda zna~i da }u radije videti to ostalo umesto mira. Mora do}i do izvesne akcije, izvesne odluke,
izvesnog preobraàja. Ali mi ne dozvoljavamo da do toga do|e. I zato ne doseèmo do mira. Mir
ostaje samo re~, politi~ari, oni su ti koji se igraju sa ovom re~ju. Ali re~ nikada nije ono stanje
koje ona samo ozna~ava, ona nije nikada aktuelnost. [ta da se kaè o aktuelnom, onom {to stvarno
jeste? Za{to ne èlimo mir? Mi smo od mira napravili neku vrstu u~enja. Kakva varljiva re~! Pitam
se da li smo ikada i{ta nau~ili? Kakva je samo to iluzija, ta stvar koju zovemo "u~enjem". Ona
mora da negde ima svoj kraj. Kakvo je to oslobo|enje samo osloboditi se re~i "u~enje". Neophodno
je da do|emo do kraja u~enja da bismo spoznali {ta je to mir. Mir nije misao, a nije ni li~nost.
Li~nost na neki na~in mora da stoji izvan mira, ali ne izgleda da smo spremni da joj dopustimo da
ode. Pa tako, li~nost èli mir, a sprema rat - naoruànje, ~itava nacionalna politika, ekonomija ni{ta od toga nije u saglasnosti sa mirom. I na neki na~in, veliko ~udo KURSA O ÛDIMA dolazi
u na{e ruke i kaè: ti mir mora{ na}i u svojoj nutrini. Sve ono {to je spolja{nje ne}e ti dati taj mir
- ni ono {to je trgova~ko, niti ono {to je religiozno, ni ono {to je politi~ko. Bilo ko ko je bar malo
objektivan i svestan vidi degeneraciju Stvari su se izmakle kontroli, izmakle iz ruke, svugde u
svetu. Obilje je najsiroma{nije stanje bi}a. Niko nema svoju vlastitu vodu. Sve je odvojeno, nema
~ak ni prirodnog odevanja. Nema morala. Nema etike. Ne postoje ve~ne re~i u ~ove~ijem ìvotu na
koje ne mogu uticati okolnosti. Pogledaj kriminal, droge. Posmatraj porodi~nu situaciju, svaki
pojedina~ni ìvot. A KURS O ÛDIMA ti kaè da umesto ovoga moè{ imati mir. A mi ne
znamo {ta ovo zna~i. @ivimo ìvot koji je podvrgnut tako ogromnoj stimulaciji. No} nije no}.
Sumrak nije sumrak. Samo idenje, idenje, idenje. Ne postoji pauza u na{em ìvotu kako bismo
mogli iskora~iti iz tog zamaha i dràti se za ruke s Bogom. Po~ni da uvi|a{ siroma{tvo i napetost
ovog zamaha, njegovo ubrzanje. Kuda odlazi ljudska energija? Ljudska energija, energija koju je
Bog dao? Korporacije su bogate. A mi smo tako zaboravni. Svaka pojedina~na stvar protivre~i
sama sebi. Kada su ljudi sli~ni Dèfersonu radili na Ustavu, to je onda bilo ne{to novo za svet, to
je bio veliki dar. Oni su to zvali Demokratija. Koliko smo samo zastranili od toga. Oti{li smo
potpuno suprotnim putem u odnosu na onaj koji je bio pred nas postavljen. U ono vreme glasali
ste za ne{to {to ste poznavali. Znali ste sve o etici kandidata, znali ste ne{to o moralnim principima
na osnovu kojih je on ìveo. A danas glasate za osobu koju niste nikada sreli ili o kojoj ne znate
16
ni{ta. Kako su ti ljudi zaradili sav taj novac koji im je potreban da bi se takmi~ili za neki poloàj?
[ta }e ti ljudi da urade? Konflikt koji postoji u njihovoj vlastitoj nutrini ~ini ih nesposobnim za
mir. A ti onda misli{ da }e nas oni dovesti do mira? Tu mora postojati neka vrsta pravednosti - tu,
u ìvotu. Pa tako, u sred ove degeneracije dolazi nam KURS O ÛDIMA koji nam daje dnevnu
lekciju koja kaè: umesto ove spoljne nevolje i iluzije, ti moè{ videti mir, u svetu nerealnosti u
kome si bespomo}an i u kome nema ni~ega {to bi mogao u~initi.
A Princ Mira nudi Svoju Ruku i kaè: AKO TI TO MO@E POMO]I, ZAMISLI KAKO TE
DR@IM ZA RUKU I KAKO TE VODIM. I JA TE UVERAVAM DA TO NE]E BITI PRAZNA
FANTAZIJA.
Ima{ li bar jedan trenutak na raspolaganju da se uhvati{ za ruke? Kada se bude{ drào za ruke s
Njim, tada }e{ iskora~iti iz vremena i u}i u ve~nost. I nikada se vi{e ne}e{ vratiti u vreme. Po{to
postaje{ odgovoran u trenutku kada bude{ ~itao 34. lekciju. Onda dobija{ samo jednu funkciju - da
dokraj~i{ sve svoje upletenosti i svu svoju zbrku Po~inje{ onda ispravno koristiti vreme, ìvot ti
postaje produktivan. I nikada ne}e{ re{iti probleme time {to }e{ preterano gre{iti. Ti si promi{ljen,
ti voli{, ti nisi nestrpljiv. Ti si preobrazio svoj ìvot, a tvoj je ìvot povezan sa ìvotom ostalih
ljudi, zato {to mi postojimo u odnosu. Sada je tu dobrota i ljubaznost. Odmah sada dolazi do
promene u tebi. I ne}e{ vi{e ni{ta u~initi {to ne bi bilo s tim u skladu. I vide}e{ da }e ti
Stvarala~ka Akcija, koja je uvek savr{ena, pomo}i da dokraj~i{ svoje zamr{ene situacije i svoje
obaveze. I onda }e{ re}i: "Moj Boè, nikad nisam do sada bio svestan Akcije Milosti". U svojoj
}e{ nutrini biti tako zadovoljan, zadovoljan zato {to ti u svemu Kosmos pomaè da dokraj~i{ ono
{to je la`no. [ta je to? Izgubljeni Sin se vratio svojoj ku}i. Zato {to sada gleda{ druga~ije na
nestvarni svet. A kada si u miru, tako i vidi{ taj svet - druga~ije. Ti se vi{e ne sva|a{ sa tim
svetom. Ne postaje{ reformator, ne bori{ se vi{e za neku posebnu stvar, ne me{a{ se vi{e u ìvote
drugih ljudi. Mi se te{ko moèmo brinuti i za svoj vlastiti ìvot. Ali mi ipak mislimo da je
nesigurnost va`nija od Boga i da je neposlu{nost u odnosu na Boànske Principe bolja od
pravednosti. A postoji i druga~iji pristup @ivotu. A sada moèmo malo porazgovarati i o samoj re~i
"pristup". [ta misli{ {ta ova re~ ozna~ava? Idemo da ~itamo KURS O ÛDIMA, pa se tako i sve
mora menjati. Moramo znati ~injenicu i realnost onoga {to se ozna~ava re~ju "pristup". Moramo i}i
dalje od zna~enja koje nalazimo u re~niku. Moramo ukloniti sve {to znamo o tome {ta zna~i
pristup. I mi hodamo unaokolo misle}i da znamo ne{to, a u stvari to, zapravo, ne znamo. Da li
znamo {ta to zna~i, ta re~ "pristup"? Pogledajmo {ta zna~i pristup.
Kada pristupim 34. lekciji, ja to mogu u~initi tako kao da mi je du`nost da je pro~itam i onda
knjigu vratim na mesto i nastavim da radim ono {to treba da uradim. Zamah onoga {to ozna~avamo
kao "ja i moje" izgleda kao da nikada ne prestaje. Vidi{ li? Ja nastojim da Kurs smestim negde u
taj zamah, da pro~itam svoju lekciju i da onda nastavim {to sam zapo~eo da radim. Zar to ne
radim? Da li si po{ten sa samim sobom kada ~ita{ Kurs? Ako si ve} unapred napravio neke
planove, ti onda vi{e ne misli{ da }e se ~udo dogoditi u tvom ìvotu. Ti ne misli{ da }e te 34.
lekcija preobraziti, a ako to misli{, onda ne moè{ imati plan o tome {ta }e{ raditi po{to zavr{i{ sa
~itanjem lekcije. Da li si ikada ~itao KURS O ÛDIMA na ovakav na~in? Bez plana? Da si ~itao
Kurs i da nisi planirao da uradi{ ovo ili da uradi{ ono.
Zato {to ne zna{ {ta }e sam Kurs da uradi.
Ako ima{ unapred stvoren plan {ta }e{ raditi posle ~itanja Kursa, to onda zna~i da zapravo ni
nema{ nameru da ga ~ita{. Da li si zainteresovan da dokraj~i{ svoj ego, da dokraj~i{ "ja i moje"?
Da li si ikada pristupio Kursu na druga~iji na~in? Kakav bi taj pristup morao biti? U trenutku kada
se prihvati{ lekcije da ne projektuje{ bilo {ta u smislu {ta }e se dogoditi kao rezultat rada sa tom
lekcijom. Ako ovako radi{ lekciju, onda to zna~i da ~ita{ druga~ije, zar ne? Da bih ovo razjasnio,
koristi}u se dvema pri~ama.
Bio jednom jedan veliki prorok po imenu Nanak. Izvanredno bi}e. @iveo je u Indiji, ali je mnogo
putovao. Putovao je od Asama i Burme, pa sve do Meke. I uvek je osloba|ao ljude od njihovog
sistema verovanja. Prorok nema ni~emu da nau~i ljude. On te samo osloba|a tvojih vlastitih
17
zavaravanja. To i jeste posao proroka, zar ne? On nije bio onaj ko bi ti dao nekakav drugi sistem
verovanja. Verovanje je ropstvo. Nanak bi ljudima postavljao pitanja. I uvek bi ~inio stvari koje ne
bi bile u skladu sa sistemima verovanja, sa ritualima. I zato je i zapadao u nevolje. Ali, u
stvarnosti, drugi su ljudi zapadali u nevolje, zato {to im je on postavljao fundamentalna pitanja. I
on bi pitao: "[ta podrazumeva{ pod re~ju "pristup?" Oh, Boè, oni to nikada nisu o~ekivali. Ako bi
oti{ao u Meku, spavao bi sa stopalima usmerenim ka Meki. Oh, Muslimani bi umrli zbog takvog
svetogr|a. âk i ako je na drugom nekom kontinentu, musliman }e se prethodno uveriti u kom se
smeru nalazi Meka pre nego ode na spavanje. Nadam se da zna{, glava mora biti usmerena ka
Meki. A Nanak je ~inio ba{ suprotno, a oni mu reko{e: "Pomakni svoje noge". Mo`da su mislili da
je slep, star ili bilo {ta drugo. A on je po~eo da im pokazuje ko je slep kad je rekao da je Bog
svugde, a ne samo u Meki.
"Pokaì mi gde Boga nema, pa da tamo okrenem noge. Postoji li mesto gde Boga nema?", pitao je.
Jednostavno pitanje.
Mi moramo staviti pod znak pitanja sve stvari u svom ìvotu. Jednom je Nanak sreo sve{tenika i
sve{tenik re~e: "@elim da sa mnom meditira{". Nanak je stajao na raspolaganju. To mu je bio
posao. On bi razre{avao ljude od njihovog znanja. Predstavljao je Nepoznato, neograni~enu Slavu
Boìju. On je glasnik Ljubavi i Svetlosti. ôvek mira koje je prerastao re~i i koncepte koje je
~ovek napravio. "Neka bude", re~e i sede. Sve{tenik se dugo molio, a onda kona~no sede da
meditira. Pro|e neko vreme, sve{tenik ustade i re~e hvala. A Nanak re~e: "[ta podrazumeva{ pod
tim "hvala"? Da li si meditirao? Celo si se vreme brinuo o `drebetu koje je upalo u rupu".
Sve{tenik je imao `drebe i meditiraju}i je mislio:"Oh, Boè, zaboravio sam da ga priveèm. Pa{}e
u rupu. Trebao sam re}i sinu". "Ti se brine{ o `drebetu koje upada u rupu. A ja sam mislio da
}emo meditirati".
Da li }e{ ~itati KURS O ÛDIMA a da ne{to ne dokraj~i{? Ako ne}e{, onda to uop{te i nije
~itanje. I staro se nastavlja. Da li ima{ ovakvo po{tovanje prema KURSU? @eli{ li da te Kurs
dovede do ~uda sa svakom lekcijom, koja dokraj~uje pro{lost i dovodi te do mira i do
bezvremenosti, do istine o tvom bi}u? Druga~iji pristup, zar ne? Kako pristupamo ~itanju jedne
lekcije KURSA O ÛDIMA? Povr{no? Kao du`nosti? Kao rituali? Kao ne~em {to se ponavlja? U
tom slu~aju, moèmo pro~itati celu knjigu, a da nismo pro~itali ni prvu lekciju. A hteo bih znati da
li je upravo ista stvar i sa svim ostalim {to radimo. Da, ako tako ~inimo sa Kursom, ~inimo to isto
i sa svim drugim stvarima. Polumere i polu-istine. Moète li mi navesti bar jednu stvar koju radite,
a pri ~emu ste totalno prisutni? Recimo da postoje dva pristupa. Ima jedan pristup koji nastavlja sa
starim, koji nastavlja sa "ja i moje", koji nastavlja sa pro{lo{}u. A postoji i drugi pristup koji to
dokraj~uje, koji ~oveka dovodi do ne~eg novog.
KURS O ÛDIMA je zami{ljena da, svakog dana, dokraj~i stari pristup, da dokraj~i - ritual,
poluistinu, neprisustvo. Pogledajmo sada {ta to zaista zna~i. Li~nost ima svoj pristup sa svojim
ciljevima i svojom aktivno{}u usmerenom ka samoodrànju: potraga za bezbedno{}u, za sigurno{}u,
za zadovoljstvom - kako god da to nazovete - ti zna{, ova stvar se nastavlja i nastavlja. To je
jedan pristup. Moè se nazvati pristup u vezi sa motivima koji se uvek kre}e prema li~noj koristi. I
u tom svetu mi prodajemo svakojake vrste ve{tina i svakojake vrste lekova za sve, svakojake vrste
religiozne frazeologije, jednu za drugom, kako bi sebe popravili. Zen, ekonomska sloboda,
demokratije, komunizam, poduzetni{tvo - tako ih naziva{. Sve je to na prodaju, zar ne? Medicinski
sistemi, istorija - mrtva pro{lost koja kopa grobove. Pa tako, postoji prvi pristup, pristup polu-istina
i delimi~nog delovanja. Nazva}emo ga "aktivno{}u", a drugi }emo pristup nazvati "akcijom". Akcija
pripada @ivotu, a aktivnost pripada li~nosti. Ako na{ vlastiti pristup spada u onu vrstu koja pripada
li~nosti, onda se on kre}e ka postizanju li~ne koristi i tako stvara strah, sebi~nost, usmerenost na
sebe, {to su sve samo razne vrste iluzija i odvojenosti. I tako nikada ne zakora~ujemo u ono {to je
zaista novo - mir. Drugi pristup je ne{to {to li~i na molitvu. Molitva - to nisu re~i.
To je jedna akcija koja prethodi misli - jedna druga~ija akcija koja se doga|a pre same molitve.
"Oh, Gospode..." na na~in koji smo uve`bavali i u kome smo ve{ti. Zna{, na isti na~in bi mogao
oti}i i voziti bicikl. To nije molitva. To je ritual. I mi se za to odlu~ujemo. "Molio sam se".
18
Nikada ne priznajemo da to nema nikakvog efekta. Moramo se suo~iti sa izvesnim izazovima, zar
ne? "Nisam se ispravno molio". ili "Ja sam hipokrit ".(neko ko simulira da je ne{to {to nije,
posebno da je poboàn, pun vrlina, a ustvari to nije) ili "Za{to ja ne mogu da se molim?" Mi ne
èlimo do}i u ove krize. A onda se ponovo molimo - sutra. Ali, ako je to sve bez efekta, onda se
~ovek jednom mora upitati da to mo`da nije pogre{an pristup. Re}i }u ti {ta 34. lekcija zna~i.
Koristili smo se pri~om o Nanaku i sve{teniku. Nanak je rekao: "Sedi tamo. Ti nisi meditirao. Bio
si zabrinut za `drebe. Tvoj je mozak bio time zauzet". I tako je ovaj sve{tenik kao bajagi
meditirao, a da nije uop{te ni znao {ta je to zapravo meditacija. Za{to sami sebe laèmo? Gde nam
je energija da stavimo pod znak pitanja svoju la`nost, svoju bespomo}nost, svoju hipokriziju? To bi
bila religiozna akcija, zar ne? Jedna akcija @ivota bez koje ne moèmo ìveti. Evo jo{ jedne pri~e
koju bih èleo da sa vama podelim i koja je tako|e u skladu sa 34. lekcijom.
Bio jednom jedan sve{tenik u Indiji i bio je tako|e i jedan mali hram o kome se on obi~no brinuo.
On je bio profesionalni sve{tenik. Znate ve} takve - dobar, sa blagim re~ima, i sve to tako. Nikada
ne zna{ kakva vatra gori u njemu, ali spolja - profesionalac. U hramu je bilo nekoliko slika
bogova, a hinduski je obi~aj da sve{tenik priprema hranu i pre nego {to po~ne da jede, on bi
posluàvnik stavio pred idole. Pa tako je u~inio isto i ovaj sve{tenik. Zatvorio bi o~i, molio se,
ponudio hranu bogovima, uzeo posluàvnik natrag i jeo. Hrana je bila blagoslovljena, nahranio je
bogove, a onda i samog sebe. Sve je bilo u redu. (Nikada nije bilo sistema u svetu koji ne bi radio
stvari u svoju korist. Svaka poslovna politika, svaka politi~ka partija, svako religiozno pravilo - sve
je to usmereno na korist datog sistema. Zar nije tako? Otvori o~i i vidi.) Jednog se dana ne{to
desilo sve{tenikovom sinu koji je bio na izvesnoj udaljenosti od hrama. Sve{tenik se na{ao u krizi.
Morao je i}i. Morao je i}i i nije mogao hraniti bogove. Razume{ li? Taj ritual. I nije znao {ta da
radi. Pogledao je unaokolo i tu je bio ovaj glupan - selja~i} koji nikada nije video knjigu, nije znao
da ~ita, nije znao da pi{e. Ime mu je bilo Dana. Ugleda de~aka u polju i re~e: "Zna{, moram i}i.
Sine moj...moram i}i. Sad slu{aj. Operi se. Okupaj se. Brzo. A onda pripremi ne{to hrane i nahrani
bogove. Ovaj put }e{ ti hraniti bogove". De~ko se jako upla{io. Ose}ao se tako nespretno, tako
deplasirano, tako primitivno. Od straha se uko~io. Nikad sebe nije smatrao ~ak ni toliko vrednim da
bi bar mogao i}I u hram. A popu se sada toliko ùri, u krizi je, tako da ne moè mnogo ni da
obja{njava. Pop mu re~e: ovde je hrana, uradi to i tako dalje. "Nemoj mi re}i da ne moè{ to
uraditi. Ja moram i}i." I ode. I tako se Dana okupa. A onda skuva ne{to hrane. Sve vreme se
ose}ao nedoraslim tom poslu. Tresao se. Ipak nekako pripremi jelo i odnese ga bogovima u hram,
zazvoni, zatvori o~i i izre~e svoju molitvu "Ram Ram" - bilo kakvu - otvori o~i, a hrana je jo{
uvek bila tu. Re~e:"Ja nisam niza{ta. Molim vas, molim vas, smilujte se. Pojedite hranu. Sutra }u
opet do}i, ali sada samo uzmite hranu." Zna{, tako je lepo biti nevin. Hrana je jo{ uvek tu. A on je
preklinjao. Molio je jo{ vi{e. Ovog puta sporije. Hrana je jo{ uvek tu Re~e: "Oh, Boè, ja sam
tako primitivan". Vrati se i pripremi drugo jelo, ovog puta pa`ljivije. I celo se vreme molio. Sve
{to je znao uloìo je u tu molitvu. Nespretna stvar, u Indiji mu{karci ne kuvaju. Ali ovde je on
dobio jedan posao da obavi. I tako on pripremi hranu i vrati se. Re~e samom sebi: "Kasno je.
Mora biti da su gladni." Stavio je opet hranu pred bogove, sede i stvarno se pomoli. Otvori o~i, a
hrana je jo{ uvek tu. Re~e: "Boè sad te molim. Hrana nije tako ukusna, ali sad je kasno i ti mora
da si gladan, a ja svemu tome nisam dorastao." Ali hrana je i dalje bila tu. Po~eo je da uvi|a da je
primitivan. @eleo je da bude ose}ajniji. @eleo je da zna kuvati. @eleo je da moè u~initi razne
stvari. A onda se pokloni i stavi ~elo na pod i pomoli se zaista {to je bolje mogao. "On }e se
vratiti. Rekao mi je da }e se vratiti. Samo jedan obrok." I pogleda. Hrana je jo{ uvek bila tu. Sad
vi{e nije znao {ta da radi. Ode i uze kuhinjski no`. I re~e: "Ja vi{e ne mogu ìveti ako sam tako
r|av da vi ne}ete da prihvatite moju hranu. Ja ne mogu ìveti". Za njega se zavr{ila budu}nost.
Nije imao nikakvih drugih planova, osim da bogovi pojedu tu hranu. Imaju na raspolaganju popa
koji }e ga zameniti! Uze no` i re~e: "Ili }ete pojesti ovu hranu, ili }u se ja ubiti".
I HRANE NESTADE.
Dana postade svetac u jednom trenu zato {to je nestalo njegovog sutra. Do{ao je do novog
pristupa. Celo svoje bi}e uloìo je u ovu stvar i otkrio da je iskrenost religiozna. Kada postavlja{
pitanja samom sebi da li ho}e{ ili ne}e{ zatraìti odgovor od svog kompjutera - mozga? Ako ne}e{,
onda postoje re~i koje ne pripadaju kompjuteru - mozgu. I tako ovaj pristup nikada ne}e biti
zavaran od strane vlastitog ego-znanja, ve} }e biti spreman da primi ono {to je Dato da se da.
Svako seme proizvodi ono {to je i ono samo, zar ne? Kada primi{ ono {to je Dato da se da -
19
pogledaj kako je to lepo - nikada onda nisi ograni~en. Izvori su ti onda bezgrani~ni. Ne moè{ vi{e
prora~unavati. Tvoji su svi izvori Neba i kosmosa, kako bi ih dalje mogao dati, zato {to si nau~io
da prima{ kako bi mogao dati. A onda otkriva{ {ta je to On podrazumevao pod onim "Volite jedan
drugoga". Otkriva{ da je ljubav jedina stvar koju moèmo ja i ti me|usobno podeliti. Ne postoji
drugo me|usobno deljenje u svetu osim deljenja ljubavi. I ona te inspiri{e. "Boè moj, mislio sam
da postoji vi{e vrsta me|usobnog deljenja". U stvarnosti, jedina stvar koju Bog razdeljuje jeste
Ljubav. I to je sve {to ti i ja moèmo me|usobno podeliti, me|usobnu ljubav. I ni{ta ne moè
dirnuti u tu ljubav. Ni{ta je ne moè prestra{iti. Ni{ta je ne moè kupiti. Kada ~ovek poseduje
ljubav koju moè razdeliti, on pripada Nebu. Bogat je. Ne treba mu obrazovanje. Ako je
obrazovan, u redu. Ali, ni{ta mu drugo nije potrebno. Dana se nikada nije {kolovao. On je
doslovno shvatio da bogovi treba da jedu. Tako je lepo biti nevin. Mi smo isuvi{e lukavi. Niko od
nas nikada vi{e ne moè biti Dana. On jednostavno nije znao Pop je rekao: "Nahrani bogove". I on
je to shvatio kao ne{to samo po sebi razumljivo. On je do{ao do celovitosti i oni su morali pojesti
tu hranu. Postoji jedan pristup koji se zove iskrenost. Ako ne poseduje{ iskrenost koju }e{ ponuditi
da bi primio ~uda jedne lekcije, istinu jedne lekcije, onda je to sve samo jedan ritual. Ali ako si
iskren, toj se iskrenosti daje veli~anstvenost lekcije o kojoj se radi. Iskrenost }e primiti mir. Budi
iskren u vezi sa lekcijom. Ne poznajem ni{ta drugo prema ~emu bismo mogli biti iskreni i {to bi
nam moglo pruìti mir, umesto problema i preokupacija u koje smo uhva}eni. Teskoba, pritisak,
stalno i stalno, aktivnost. Moramo se osloboditi sebe samih. Mir ~oveka osloba|a iz njegovog
vlastitog ropstva. A to se ropstvo nikada ne moè popraviti uz pomo} politi~kih sistema, ili
ekonomskih sistema ili organizovanih religija. Upoznali smo se sa delimi~nim akcijama u svom
ìvotu, a sada nam KURS O ÛDIMA nudi Boìje Misli.
Molim vas, da li moèmo biti iskreni?
Jedina funkcija ~oveka na ovoj zemlji jeste da otkrije svoj vlastiti identitet - a to je da je
bezvremen. Mi smo Boìja pro{irenja. I nismo pozvani da podrìmo bilo ~ije takozvano za ili
protiv u odnosu na ta Boìja pro{irenja. Mi smo tu da volimo jedan drugoga. Zato {to je ljubav
ne{to stvarno, a na{e ideje o pravom i krivom su la`ne, nudi nam se sistem Boìjih Misli kako
bismo mogli prerasti misaoni sistem koji je ~ovek izgradio. ôvekov misaoni sistem zasnovan je na
usredsre|enosti na samog sebe (na svoj ego) i na odvojenost. "Moram se brinuti o samom sebi,
moram sebe popraviti". A Boìji Misaoni Sis- tem kaè: "Svi smo mi pro{irenje Jednog @ivota i
moèmo videti mir, umesto odvojenosti". Potrebno nam je da izmenimo pristup. Potrebno nam je
da do|emo do po{tovanja i da Kurs ~itamo tako da smo pri tome potpuno prisutni. A dar koji
}emo pri tome primiti bi}e dar koji nam je ve} dat. I bi}emo najzahvalniji samo zato {to }emo
spoznati da je taj dar oduvek bio tu, a da smo mi bili ti koji smo bili odsutni. Pristup koji
odsutnoga dovodi natrag njegovom vlastitom identitetu (istovetnosti) jeste pristup iskrenosti. [ta god
ovaj pristup ~inio, to }e biti pro{irenje pravednosti. I ni{ta {to je spolja{nje ne}e mo}i uticati na
ovu pravednost. Ova pravednost dovodi do promene u samoj li~nosti. Ti si po{ten i ti ima{ svoje
uverenje zato {to si pravedan. I ni{ta spolja{nje - ni atomske bombe, ni zemljotresi, ni ekonomske
depresije, niti nezaposlenost, niti recesije - ne mogu dirnuti osobu koja poseduje tu pravednost.
KURS O ÛDIMA dat je ~oveku u vreme kad smo postali tako zavisni, kad je ~ove~anstvo sa
svojim militarizmom, svojom politikom i svojom komercijalizacijom pomahnitalo. Ti to moè{
videti. Moèmo li se okrenuti od onoga {to je spolja{nje prema unutra{njoj akciji Boga u svojoj
nutrini? UMESTO OVOGA JA MOGU VIDETI MIR.
Mir je uro|en, a strepnju smo mi sami izgradili. Strepnja nije od Boga. Ljubav je od Boga, ali mi
je sebi ne moèmo priu{titi. Oti{li smo u mr`nju i u strah i u ratove. Te{ko da ima ikakve nade u
dru{tvu. Ovo su jake re~i. Ali postoji nada u pojedincu. I mi moramo preuzeti tu odgovornost svaka osoba. Gde god da ste, to je mogu}e. Ko god da ste, to je mogu}e. To je mogu}e, zato {to,
ko god da si, kada do|e{ do ovakvog pristupa, nisi vi{e ono {to si bio. Prestaju pore|enja i
zavr{ava se "ja i moje". Kad do|e{ do mira, taj mir je onda ono {to pruà{ svom susedu, svom
detetu, svojoj supruzi, svom muù. Mir koji je u tebi - ne onaj mir o kome se samo pri~a. Kad
postigne{ taj mir, drve}e }e to ve} znati i zna}e to i zemlja po kojoj kora~a{. Svojim mirom uti~e{
na ~itavu atmosferu planete. Time samo jedan ~ovek menja sve u ~itavom stvaranju. Jedan Isus
koji moè re}i: "Prevladao sam svet" nudi svoju ruku svakome da i on savlada svet. A ovaj mir
20
nudi svaka pojedina lekcija. Kako ti i ja moèmo ~itati tu lekciju s po{tovanjem ili joj dati prostora
u vlastitoj nutrini? Ne mora{ biti zavistan o bilo kome. Tvoja dnevna lekcija je tvoj dnevni hleb tvoj dnevni hleb Istine. Kad si u miru, ni{ta spolja{nje ne moè da te ugrozi. I u ovom
grozni~avom svetu panike i straha i pritisaka i ti moè{ nekoga dràti za ruku. Ti onda u svojoj
nutrini ima{ dovoljno prostora da ga ustupi{ nekoj osobi, da saslu{a{ njene probleme. Svi su se
problemi rodili iz bespomo}- nosti i svi su oni samo iluzije. Oni nisu realni. I ti onda moè{ datoj
osobi re}i: "Mi se moèmo nositi s tim problemima. Ja sam s tobom". Kad se dvoje sakupe u
Njegovo Ime, Nebo je me|u njima. Jo{ nismo spoznali mo} i veli~anstvenost mira. Kad bi bio u
miru, ~ovek nikada ne bi uzimao oru`je ili varao ili lagao. Mir donosi jednostavnost u ~ovekov
ìvot, mir iskorenjuje sve {to nije bitno. Mir poseduje prostor i slobodu od vremena. Pa je tako i
sam pristup razli~it. Svakog dana ti ùdno pristupa{ lekciji. Ti posmatra{ kako se lekcija pred
tobom razotkriva, njeno veselje, pesmu radosti. Mirno sedi{. I gde god da ide{, to mesto postaje
sveto. Odmah sobu time ~ini{ skladnom i jednostavno otmenom. Po~inje{ da uvi|a{:"Dobroto moja,
ovo mi nije potrebno..." I soba ti je onakva kakav ti je i um - pretrpana! Nastoji{ da se oslobodi{
stvari. I ti ih ne izba- cuje{ jednostavno napolje. Gleda{ unaokolo da bi video kome su potrebne.
Sve {to }e{ uraditi rodi}e se iz pravednosti zato {to vi{e nisi pod pritiskom. To je akcija brige i
ljubavi. I tako ulazi jednostavnost u tvoj ìvot, a sa njom i Nebeska Svetlost. A ti tiho sedi{, u
miru. I sama se soba menja. Sve blagosilja Boìji Mir, ~ovekov mir. Prema tome, kada ~ita{ Kurs
onda nema nikakve ùrbe ni naglosti. Svaka pojedina~na re~ Kursa uvodi te u celovitost - u istinu
celovitosti. KURS O ÛDIMA - to nisu re~i. To je stanje bi}a koje je preraslo re~i i koje je
istovetno sa mirom o kome govori. Kursu je uro|en blagoslov da nas moè dovesti do ovog Stanja.
To je najve}i dar. Pristupi Kursu sa ljubavlju i po{tovanjem. Daj mu svo svoje srce.
KAKO UÎTI IZ "KURSA O ÛDIMA"

KURS O ÛDIMA je sistematska boànska vrsta {kolovanja koja otkriva na{e uro|eno savr{enstvo.
Kurs se sastoji od 3 dela: Teksta, Radne knjige za u~enike i Priru~nika za u~itelje. U njemu je 365
lekcija, za svaki dan u godini po jedna lekcija. îtanje Kursa priziva iz tvoje nutrine energije koje
mo`da nikada ranije nisi osetio. Sva su tvoja pitanja dobila odgovore. Svrha Kursa jeste da ti
omogu}i da bude{ dovoljan samom sebi i da ukloni la`nu pretpostavku o tvojoj bespomo}nosti.
Prema tome, Kurs se mora ìveti, a ne samo ~itati. ZAR NE VIDI[ DA SVA TVOJA BEDA
PROISTIÊ IZ TVOG ÛDNOVATOG VEROVANJA DA SI BESPOMO]AN? Mi ne moèmo
primeniti KURS O ÛDIMA sve dok se budemo zadovoljavali idejama, zato {to Kurs nije ideja.
On nije apstraktan. On ne govori o ne~emu. On govori iz aktuelnosti Same Istine. Ako si uvideo
ograni~enja i la`nost ideja, onda dolazi{ do smirenosti i komunicira{ s ne~im {to se nalazi izvan
podru~ja tvoje vlastite misli. A ovo i jeste svrha Kursa, da dokraj~i sa idejama koje ne poznaju
Ljubav i Istinu. Da li moèmo ~itati Kurs na ovaj na~in? Po{tovanje je ono {to nam daje prostora
da moèmo primiti ono {to ne pripada misli, ve} Milosti. Po{tovanje nas osloba|a misli i smiruje
um. Po{tovanje aktivira srce. Kad ne{to voli{, onda je tu i po{tovanje, zato {to onda to ne{to
postaje potpuno i celovito i poseduje svoju vlastitu atmosferu. Zato je va`no da se Kurs nau~i ~itati
s po{tovanjem i prostorom.
KURS O ÛDIMA nam je do{ao u vreme kad je ~ove~anstvu potreban sveti spis koji podu~ava
primeni. Svi sveti spisi su vertikalne re~i. Sveti spis je samo onda sveti spis kada se ne ra|a iz
odvojenosti od Boga. Svrha svetog spisa jeste da dokraj~i ~ovekovo ograni~enje i da ga dovede do
celovitosti, {to ~ovek zapravo i jeste. U~enje, prema KURSU O ÛDIMA, jeste ~udo koje uklanja
sistem verovanja u odvojenost. Tako, osnovno pitanje s kojim se suo~avamo jeste odvojenost u
nama samima koja poti~e strah, usamljenost i nesigurnost, a ovi, sa svoje strane, poti~u opet èlje i
"oskudicu" neispunjenosti. ûda nam nose jasno}u unutra{njeg bu|enja koje je direktno iskustvo
onog:
NE MO@E SE UGROZITI NI[TA [TO JE STVARNO. A ONO [TO NIJE STVARNO, NI NE
POSTOJI.
21
ûdo Svetog Trenutka dove{}e te do objektivnosti i otkri}e ovu ~injenicu. To je razli~ita vrsta
u~enja. Ste}i sposobnost da se la`no vidi kao la`no zna~i osloboditi se la`nog. Ovaj trenutak
slobode je religiozan. To je prostor u kome se doga|a ûdo. Ali ako tome ne pokloni{ svu svoju
pa`nju, onda prijanja{ za ideju, a ne za ~udo. ôvekov misaoni sistem poti~e odvojenost, bez
obzira koliko njegove ideje izgledale osetljive i mudre i dobre. ûda ovo sve uklanjaju. ûdo nas
osloba|a od pro{losti i budu}nosti. Jasno}a nas osloba|a od èlja, patnje i strepnje - njih smo sami
proizveli zbog svog nepoznavanja Realnosti. Realnost je Boìja Volja, svetlost savr{enstva. To je
Boànska Odluka. Mudrac po{to je uvideo la`nost li~ne odluke, donosi samo jednu odluku: da
nikada ne odlu~uje nezavisno od Boìje Volje. U svojoj nesvesnosti donosimo odluke koje proisti~u
iz na{e usamljenosti i nesigurnosti. Ali u @ivotu nema nesigurnosti, niti postoji zbrka tamo gde je
Ljubav. Samo èlje, ambicije i potreba za aktivno{}u vode ka li~nim odlukama. Ako smo zahvalni i
smireni, tada otkrivamo da je svim potrebama udovoljeno i da su te potrebe blagoslovene.
STVARNOST JE JEDINA ODLUKA. Znaju}i ovo, ne}emo vi{e biti rob svoje bede koja projektuje
èlje i "oskudicu" Ako Kurs ~itamo sa smirenim umom, onda }emo znati sigurno da se Bog
savr{eno brine za nas.
A kad ovo shvatimo, onda nema vi{e nikakve potrebe da strepimo ili da se brinemo. Za ~oveka je
predvi|eno da bude u miru i u skladu sa @ivotom, po{to ONAKO KAKO VE] JESTE jeste
zapravo savr{enstvo. Postavlja se samo pitanje da li mi to zaista i ZNAMO? Da li smo smireni ili
smo deca nesigurnosti? Govorimo o KURSU O ÛDIMA i o tome kako da iz njega direktno
u~imo. Svakog dana ~itamo lekciju iz Radne knjige. Na primer: LJUBAV ME JE STVORILA
SLI^NIM SAMOJ SEBI. Mo`da mislimo da znamo {ta zna~i re~ "ljubav", ali - da li mi to zaista
znamo? Da bi se spoznala istina o ovome, neophodno je po{tenje. Sve dok se budemo
zadovoljavali praznim re~ima - a to ve}ina nas i ~ini - nikad ne}emo spoznati {ta stvarno zna~i
ljubav. Za{to ve} nismo stavili pod upitnik re~ koju tako ~esto upotrebljavamo, kako bismo otkrili
{ta je to aktuelno stanje Ljubavi? Ljubav, koja pripada Nebu, jeste jedino stanje bi}a koje se ne
nalazi pod pritiskom vremena ili bilo ~ega spolja. Svako pojedina~no znanje je ne{to spolja{nje u
odnosu na ovo stanje bi}a. Svaka pojedina~na re~, uklju~uju}i i samu re~ "ljubav", jeste ne{to
spolja{nje u odnosu na aktuelno stanje Ljubavi. Ovo stanje nije zaraèno re~ima i ono se obnavlja
svakog trenutka. Svaki od nas poti~e od tog autenti~nog stanja Ljubavi. Svakog trena planete
rotiraju. Kakva je to samo energija! Moè{ li zamisliti koliko samo milijardi i mili jardi udaha se
udahne svakog sekunda? I sve ono {to di{e istovremeno i raste. Moè{ li videti energiju koja stoji
u pozadini @ivota?
Ta energija je Ljubav i ~itavo stvaranje je njeno pro{irenje.
Njen prvi udar rastvara sve re~i i dovodi ~oveka do nevinosti do ~isto}e jednog sveca. Stanje bi}a
koje poznaje ono {to je Stvarno ima pravo da se koristi re~ju "Ljubav". Niko drugi to nema pravo.
Akcija Kursa je akcija Ljubavi. Ova akcija ne vr{i uticaj, zato {to je to akcija bu|enja Ljubavi,
koja je nezavisna, i zato mora pruìti oslobo|enje. Ova akcija obnavlja tvoju istovetnost sa tvojom
realno{}u i sa ve~no{}u. Sve dok budemo nastavi li da se koristimo re~ima, ne znaju}i za
realno:koje se nalazi iza re~i, ne}emo znati {ta nam daje KURS O ÛDIMA. Neophodno je da
Kursu oslobodimo prostor u svojoj nutrini i da ga ~itamo sa smirenim umom koji se ne nalazi pod
pritiskom. Ponudi svoju ti{inu i ona }e se ispuniti mirom.
Neobi~no je va`no kako pristupamo u~enju iz KURSA O ÛDIMA, a isto je tako va`no i svojstvo
po{tenja koje mu dajemo. Ne èlimo u~enja iz Kursa pretvoriti u jo{ jedno verovanje unutar
ograni~enog ~ovekovog misaonog sistema, zato {to je KURS O ÛDIMA ne{to {to spada u Boìje
Misli i {to ~oveka budi iz njegovih vlastitih misli i vodi ga ka njegovoj vlastitoj bezgrani~nosti.
Radna knjiga za u~enike zapo~inje sa lekcijom:
NI[TA [TO VIDIM U OVOJ SOBI (NA OVOJ ULICI, SA OVOG PROZORA, NA OVOM
MESTU) NE ZNAÎ NI[TA.
Pa onda nastavlja i kaè: A SADA POLAKO POGLEDAJ OKO SEBE. Da li smo obratili bilo
kakvu pa`nju na re~ "polako"? Da li smo to ikada u~inili? Verovatno ne. Uop{te nije tako lako
22
usporiti misaoni proces. To je sli~no kao kad se kaè "opusti se". Da li ti se puls usporio istog
trena zato {to si upotrebio re~ "opustiti se"? Ali ako si u atmosferi po{tovanja, u kojoj voli{ ono
{to }e{ ~itati i raditi, onda si ve} pripremljen. Ve} si onda iskora~io iz zamaha napetosti i
aktivnosti i na{ao si nekoliko trenutaka samo da BUDE[.
Akcija opu{tanja je ono {to pro{iruje pukotine me|u mislima. I onda, kad bude{ ~itao A SADA
POLAKO POGLEDAJ OKO SEBE, dao si sebi slobodu i prostor da to zaista i u~ini{. U lekcijama
Kursa postoje stalni podsetnici koji podvla~e da treba raditi "bez ùrbe" i "polako". Ovo mora da
bude bitna stvar, zato {to prvi redak lekcije kaè: SADA POLAKO POGLEDAJ OKO SEBE I
VE@BAJ PRIMENU IDEJE VRLO SPECIFI^NO NA SVE ONO [TO VIDI[:
OVAJ STO NE ZNAÎ NI[TA, OVA STOLICA NE ZNAÎ NI[TA.
Kurs insistira na tome da ovo ve`banje ne u~ini{ nekom vrstom rituala. Ritual zna~i ponavljanje
ne~ega. Samo izgovaranje re~i lekcije ne zna~i ni{ta. Moè{ li stvarno gledati ruku pred sobom i
re}i: OVA RUKA NE ZNAÎ NI[TA? Kurs zapo~inje sa uklanjanjem na{ih sistema verovanja i
na{ih "znanja" - okova u koje smo uhva}eni. Na{i zaklju~ci su ono {to se dovodi u pitanje, a
pitanje poseduje vitalnost koja se sastoji u tome da ne prihvata bilo koji od na{ih verbalnih
odgovora. Bitno je uklanjanje zato {to smo uslovljeni u visokom stepenu. Ono {to mislimo da
znamo retko je kada realno, zato {to je to samo na{e mi{ljenje. Mi ne doseèmo do realnosti, mi
donosimo zaklju~ak i zato nikada ne vidimo celinu, totalitet. Po{to smo i sami u sebi razdvojeni,
mi nastojimo da rascepimo i sve ostalo. Sve {to je izolovano, sve ono ~emu dajemo ime, jeste
nerealno, zato {to je sve deo celine. A ukoliko ne budemo videli tu celinu, mi ne}emo uop{te ni{ta
ni videti.
Svaka lekcija Kursa privodi svesnosti na{u odvojenost i u jednom trenutku dolazi do bu|enja koje
dokraj~uje ovu odvojenost. Spoznaja istine zna~i istovremeno i trenutnu primenu te istine.
ISTINA JE ISTINITA. NI[TA DRUGO I NIJE VA@NO, NI[TA DRUGO I NIJE REALNO I
NEMA NIÊG DRUGOG [TO BI POSTOJALO ISTOVREMENO SA OVIM.
DOZVOLI MI DA ZA TEBE NAPRAVIM JEDNU RAZLIKU KOJU TI NE MO@E[
NAPRAVITI, A KOJU JE POTREBNO DA NAUÎ[. TEBE VARA TVOJA VERA U NI[TA.
PONUDI SVOJU VERU MENI JA ]U JE SMESTITI NA SVETO MESTO, GDE I PRIPADA.
TAMO NE]E[ NA]I NIKAKVU VARKU, VE] SAMO JEDNOSTAVNU ISTINU. I TI ]E[ JE
ONDA ZAVOLETI ZATO [TO ]E[ JE RAZUMETI.
U tom }e{ trenutku mo}i videti ve~nost. U tom }e{ se trenu osloboditi vremena i otkri}e{ svoju
vlastitu realnost, svoju bezgrani~nost, njen sveti trenutak. To je trenutak u kome se doga|a ~udo.
ûdo se de{ava onda kada vreme prestaje i kada ostaje samo ve~nost. Kurs ima mnogo toga da ti
da {to je vi{e od pukog intelektualnog znanja.
Kurs treba da dokraj~i ose}aj odvojenosti u ìvotu pojedinca i da ~oveka dovede do celovitosti
vlastitog bi}a.
ôvek se ~isti uz pomo} ~isto}e svoje vlastite Realnosti!
JA NISAM TELO. JA SAM SLOBODAN. JA SAM JO[ UVEK ONAKAV KAKVIM ME JE
BOG STVORIO.
Tamo gde postoji telo, postoji i misao. Oni nisu dve pojave. Ako ~ovek do|e do istine sadràne u
re~enici JA NISAM TELO, onda moè re}i i re~enicu JA SAM SLOBODAN. I onda }e svaki
pojedinac shvatiti JA SAM JO[ UVEK ONAKAV KAKVIM ME JE BOG STVORIO. Time se
dokraj~uju pojmovi i koncepti kazne, karme i krivice. KURS O ÛDIMA zasnovan je na
uro|enom savr{enstvu svake osobe i na{ pristup ~itanju Kursa tako|e treba da bude zasnovan na
na{em savr{enstvu. Ako je bog koga traìmo bog koji se rodio iz na{e neispunjenosti, zavr{i}emo
kao projekcija vlastite neispunjenosti. Projekcija je slika, a ne Istina.
Kurs kaè: BOG JE SA MNOM. JA @IVIM I KRE]EM SE U NJEMU.
23
Istinski odnos postoji na ve~noj razini. Reka je povezana sa okeanom, sa nebom. Sve je me|usobno
povezano. Ni{ta ne postoji samo za sebe. Odnos zna~i da si i ti sam povezan sa planetama, sa
svetlo{}u, sa zemljom, sa svim. Ti ne moè{ postojati bez svega toga, zato {to ni{ta ne moè
postojati izolovano. U odnosu ne postoji takva stvar kao {to je strah, nesigurnost ili neispunjenost.
Cvet je cvet i on nije neispunjen. On je radost svog vlastitog savr{enstva. Cvet nema èlja. On ne
èli da bude stolica ili lonac. Ako bude{ mogao da vidi{ cvet, on te moè dovesti do ti{ine. Tvoja
rastre{enost i èljenje i nu`ne potrebe tako|e }e prestati. Zato {to si u tom trenutku povezan sa
celinom. Pogledaj u zvezdu, i ona }e te uvesti u tvoju vlastitu ve~nost. Zvezda je od tebe udaljena
mnogim svetlosnim godinama, ali ti ipak moè{ uspostaviti odnos sa njom. Ako si je istinski video,
ona ti onda smiruje um. Ako si ne~im drugim zauzet dok gleda{ u zvezdu, ti onda samo gleda{, ali
ne vidi{. Kurs nam kaè: ÛDA SE VIDE U SVETLOSTI. To nije fizi~ka svetlost sunca. Sunce je
sitna stvar. Postoje druge sfere koje ne osvetljava ovo malo sunce. Ovo je Svetlost koja sadrì u
sebi milion sunaca.
To je Svetlost u kojoj je razumevanje n e ~ e g a.
U tom slu~aju ta stvar bi bila tamo, a ti bi bio ovde. Da li sada uvi|a{ kakvo odvajanje stvara
takozvano razumevanje? Za Svetlost svesnosti ni{ta ne postoji {to bi bilo izvan tebe. Mi ovde
govorimo o stanju svesti u kome spoljni pojavni svet nestaje i u kome Jedna Realnost jeste. Na
nesre}u, mi smo vekovima bili opsednuti gomilanjem sve vi{e i vi{e znanja. Ova manija koja nas
je terala da sakupljamo sve vi{e i vi{e informacija jeste ono {to odraàva na ìvotu neispunjenost i
{to upravlja na{im intelektualnim sposobnostima. Da li moèmo u~enju pristupiti s pozicije nove
premise: ispunjenja? Mi govorimo o u~enju koje proisti~e iz namere da se oslobodimo
preokupiranosti, a ne da gomilamo informacije. Na taj na~in mi ~itamo na druga~iji na~in. Isus
stalno ponavlja u BIBLIJI:
"ONAJ KO IMA U[I DA ÛJE, NEKA ÛJE". (Matej 11:15)
Da li }e{ slu{ati? Mi obi~no ne slu{amo zato {to tuma~imo ono {to ~ujemo i zato {to ~itamo
svojim vlastitim mislima. Mi slu{amo svoja vlastita tuma~enja, zar ne? Mi procenjujemo drugu
osobu: "Ja volim ovo". "Ja ne volim ono". I brbljanje se nastavlja. U trenutku kad smo stvarno
pa`ljivi, prestaje misaoni tok. Na primer: pa`ljivi smo ako nagazimo na zmiju zve~arku. Onda
ne}emo razmi{ljati o tome da li smo nagazili na mu`jaka ili ènku. Mi moèmo postati pa`ljivi.
Ali to ne}emo u~initi sve dok smo mlakonje. Kad smo mlaki, ponovo se vra}amo na misao koja
nam kaè: "U~ini}u to sutra".
Misli ìve uz pomo} odlaganja. Nikada ne vidimo da je odlaganje misaoni proces i da odlaganje
nije realno. Odlaganje pripada svetu relativnih ideja. Odlaganje }e se polako drobiti zato {to ideje,
sli~no emocijama, spla{njavaju, diù se i padaju. Kod ideja nema doslednosti. Ali doslednost postoji
kad smo potpuno pa`ljivi, zato {to smo u tom trenutku oslobo|eni od aktivnosti mozga. Tada se
otvara prostor koji je deo Boìjeg Uma, {to smo i mi sami. Boìji Um }emo spoznati kada se uti{a
brbljanje mozga. Mozak ima svoja ~ula, mozak koristimo za preìvljavanje, mozak sakuplja se}anja.
Ali um je Boìji Um ~iji smo mi svi deo. Kada se mozak ne me{a, tada nas ti{ina uvodi u Boìji
Um. Otkrivamo da je svako pojedina~no bi}e blagosloveno, po{to je deo Boìjeg Uma. A onda
nema vi{e nikakve odvojenosti izme|u tebe i mene. Na razini mozga, postoji odvojenost. Na razini
Uma, svi smo mi Jedno. Boìji Um je taj koji je religiozan, mozak to nije. Mozak je hinduisti~ki,
islamski ili hri{}anski
Mozak je uslovljen, njega su uobli~ili okolina i li~no iskustvo. Ali Boìji Um nije uslovljen, niti je
podloàn iskustvu. Jednom kad se shvati ova ~injenica, na{ odnos sa KURSOM O ÛDIMA
podvrgava se promeni. Postajemo pa`ljiviji i ~itamo ga druga~ije. Moèmo ~itati lekciju iz Kursa,
koja se koristi re~ima da bi se tako zapo~elo, ali nas svaka re~enica Kursa odvodi od na{eg
misaonog toka i dovodi Boìjem Umu. Ovo je jedinstvena stvar u vezi sa Kursom. Oraganizovane
religije nam govore {ta je uradio Isus, {ta je uradio Muhamed i {ta je Bog Rama uradio. KURS O
ÛDIMA nam ne kaè {ta je neko drugi uradio. Kurs ne propoveda. On nas dovodi do ti{ine i do
Boìjeg Uma.
Sve to pak zavisi od toga koliko smo pri tome ozbiljni i sa kakvim svojstvom po{tovanja ~itamo
Kurs. Ako smo zainteresovani za oslobo|enje od ega, onda pravilno procenjujemo da u Kursu ima
ne{to {to u sebi nerazdvojivo nosi blagoslov koji nas odvodi od na{eg misaonog procesa - na{e
24
mozgovne preokupacije - i dovodi nas u druga~ije stanje svesti. Dok ~itamo Kurs, dolazi do
stavljanja pod upitnik na{ih neshva}enih re~i i do otkri}a na{e vezanosti za na{e misli - {to zna~i
da dolazimo do ne~eg novog {to se nalazi izvan podru~ja re~i. Ova se aktuelnost direktnog iskustva
doga|a tokom ~itanja Kursa, ali samo ako ga pa`ljivo ~itamo.
MOJ UM JE PREOKUPIRAN PRO[LIM MISLIMA.
Ovo i jeste problem. Mi ne moèmo upregnuti energiju Sada{njeg Trenutka. Mi ne ìvimo iz
trenutka u trenutak, da bismo primili ili da bismo zra~ili stvarala~ku energiju Sada{njeg Trenutka
koja je tako potrebna ovoj planeti. ôvekova funkcija jeste da dovede Nebesko Kraljevstvo na
zemlju. A mnogi od nas su se izgubili u pro{losti. Iz lekcije u lekciju, Kurs zapo~inje sa
stavljanjem svega pod upitnik i sa uklanjanjem, da bi nas oslobodio od pro{losti. U jednoj od
lekcija Kurs kaè:
JA NI[TA NE VIDIM ONAKVIM KAKVO JE ONO SADA.
Kako je to samo jednostavno re~eno! Kurs je zaista kurs o ~udima, tako da moè{ do}i do istine,
do celovitosti i do ispravnog umovanja. ûda se doga|aju u ispravnom umovanju. Iskreno re}i:
MOJE MISLI NE ZNAÊ NI[TA zna~i u{tedeti jedan ~itav ìvot. To je 10. lekcija. Da li postoji
i{ta u svetu {to moè osobu dovesti u ovo stanje svesti i u nevinost skromnosti tokom celih 10
dana? îtaju}i Kurs, po~injemo ceniti njegovu vrednost i u nama se poja~ava po{tovanje i ljubav za
Kurs. Lekcija nastavlja:
OVA SE IDEJA PRIMENJUJE NA SVE MISLI KOJIH SI SVESTAN ILI KOJIH POSTAJE[
SVESTAN TOKOM VE@BANJA. RAZLOG ZA[TO JE OVA IDEJA PRIMENLJIVA NA SVE
NJIH LE@I U TOME DA TE MISLI NISU TVOJE PRAVE MISLI.
Postoje prave misli kojih nismo svesni. To je zaista otkri}e!
RANIJE SMO VE] NAPRAVILI OVU RAZLIKU I ÎNI]EMO TO PONOVO. TI JO[ NEMA[
OSNOVE ZA UPORE\I- VANJE. A KADA TO BUDE[ UÎNIO, ONDA VI[E NE]E[
SUMNJATI U TO DA ONO ZA [TA SI MISLIO DA SU TVOJE MISLI ZAISTA NE ZNAÎ
NI[TA.
Kakvo bu|enje!
To je kao da nas Gospod drì za ruku i dovodi nas do preobraàja u ciglih deset dana. U Kursu
ima mnogo radosti i uzbu|enja. Kurs dovodi ~oveka do strasti. Postoji interesovanje i mi se sve
vi{e pribliàvamo Sada{njem Trenutku i svojoj vlastitoj svetosti. Postajemo svoje Pravo Ja. Doga|a
se prerastanje. Ne{to novo se javlja. Po~injemo stavljati pod upitnik svoj vlastiti fanatizam,
verovanja koja poznajemo. Sada smo spremni da vidimo - da umremo za pro{lost i za
uslovljavanja. Vi{e nismo igra~ka pro{losti i dolazi do uskrsnu}a. A onda zna~ajna 11. lekcija:
MOJE BEZNAÂJNE MISLI POKAZUJU MI BEZNAÂJAN SVET.
Samo videti bezna~ajan svet i sluìti mu, a potom umreti, zna~i nikada ne ìveti. Kurs nastavlja:
BEZNAÂJAN SVET RA\A STRAH.
Strah postoji zato {to je ono ~emu pridajemo vrednost zapravo bezna~ajno. Jedna zemlja ima jednu
skalu vrednosti, a druga zemlja ima drugu skalu vrednosti. A po{to su te skale razli~ite, te se
zemlje sukobljavaju. A obe skale su bezna~ajne.
Ali: BOG NIJE STVORIO BEZNAÂJAN SVET.
25
Vidimo onda da postoje dva sveta: svet koji je Bog stvorio, bez kog ni{ta ne moè postojati, i
bezna~ajan svet koji je ~ovek proizveo. Po~inju}i da se osloba|amo sveta koji je ~ovek proizveo,
uvi|amo da je svet koji je Bog stvorio zapravo ona osnova koja sve podràva. ôvek nije stvorio
vazduh koji di{emo, niti vodu koju pijemo, ni no}, ni nebo, niti hranu koju jedemo. Kako smo se
samo odsekli od sveta koji je Bog stvorio kroz svoju strepnju i brigu. Toliki mnogi od nas tro{e
svoje ìvote i energiju koju im je Bog dao podràvaju}i ono {to je bezna~ajno.
MOJE MISLI SU SLIKE KOJE SAM SAM PROIZVEO. TO JE ZBOG TOGA [TO SE MISLI
ZA KOJE SAMO MISLI[ DA IH TI MISLI[ POJAVLJUJU KAO SLIKE, A TI IH NE MO@E[
PREPOZNATI KAO NE[TO [TO JE ZAPRAVO NI[TAVNO.
Uvidi da su ove misli za koje samo misli{ da ih misli{ samo tvoje slike. TI SAMO MISLI[ DA
IH MISLI[ I TAKO TI MISLI[ DA IH VIDI[. OVO JE NAÎN KAKO JE IZGRA\ENO
TVOJE "VI\ENJE". OVO JE FUNKCIJA KOJU SI DODELIO SVOJIM TELESNIM OÎMA. TO
NIJE VI\ENJE. TO JE PROIZVODNJA SLIKA. OVA PROIZVO- DNJA SLIKA PREUZIMA
MESTO VI\ENJA, ZAMENJUJU]I TAKO VI\ENJE ILUZIJAMA. Kurs dalje nastavlja: OVE TI
VE@BE NE]E OTKRITI ZNANJE. ALI ]E ONE PRIPREMITI PUT KA NJEMU.
îtalac po~inje uvi|ati kako je zapravo uhva}en u svojim vlastitim slikama. Vi|enje je na{e
prirodno stanje, a mi smo ga zamenili iluzijama slika. A lekcija nam ute{no kaè da }e ove na{e
slike biti zamenjene. Nerazdvojan od svake lekcije, od svakog retka Kursa je blagoslov koji ~itaoca
vodi ka jasno}i istine.
Boìja je Volja, Njegova Mo}, Njegov Blagoslov, da se cilj Kursa postigne u toku jedne godine.
To moè u~initi bilo ko ko po{teno i posve}eno prou~ava Kurs.
Molim te, shvati {ta zna~i ova izjava. [ta bi ti drugo ikada i mogao poèleti? Ako u bilo kojoj
lekciji postoji potencijal da te dovede do celovitosti, kako }e{ ti pristupiti onda toj lekciji? Da li
}e{ poku{avati da lekciju podesi{ svom modelu ìvota, svom programu? Ako je tako, ti onda nisi
spreman da se uklopi{ u Boìji Um. Da li si voljan da se ljubazno ovoga drì{? Da li ~ita{ KURS
O ÛDIMA kao ideju, kao jo{ jednu ideju o tome kako da sebe popravi{? U trenutku kada Kurs
reducira{ na ideje, onda on ni na koji na~in vi{e nije razli~it od bilo ~ega drugog i ti nisi primio
~udo koje ti Kurs nudi. Za{to Kurs reduciramo na ideje? Da li smo ikada i ~inili bilo {ta drugo,
bilo da se radi o BIBLIJI, KURANU ili VEDAMA? I nastavlja se ono {to "ja jesam". Ni{ta ne
prekida ono staro. Ipak, negde jednom moramo videti da moramo prerasti ego. Mi govorimo
ovoliko o pristupu Kursu zato {to mnogo toga zavisi o na~inu kako ~itamo Kurs. Retko sam sreo
bilo koga ko zna kako da ga ~ita. Mi ~itamo re~i, ali re~i nisu stvar. Na{e re~i imaju zna~enje na
nivou nerealnosti - na nivou stvari koje smo projektovali. A da bi se rastvorila misao, to zahteva
druga~iju vrstu ~itanja, druga~ije svojstvo pa`nje.
NE ZABORAVI DA JE MOTIVACIJA ZA RAD NA OVOM KURSU POSTIGNU]E I
OÛVANJE STANJA MIRA. PO[TO POSTIGNE OVO STANJE, UM JE SMIREN, A ONDA SE
POSTI@E STANJE SVESTI U KOME SE ÔVEK SE]A BOGA... UÊNJE OVOG KURSA
ZAHTEVA VOLJNOST DA SE STAVI POD ZNAK PITANJA SVAKA VREDNOST KOJU
CENI[. NI JEDNA SE OD OVIH VREDNOSTI NE MO@E ZADR@ATI SAKRIVENOM I
NEJASNOM, PO[TO BI TO UGROZILO TVOJE UÊNJE. NI JEDNO VEROVANJE NIJE
NEUTRALNO.
Da li pristupa{ KURSU O ÛDIMA zato {to zaista èli{ da se oslobodi{ stalne preokupacije koja
ti ne da mira? Da li èli{ da uti{a{ varke mozga? Ako postoji ova goru}a potreba, onda tvoj odnos
sa Kursom postaje druga~iji. Ipak, ljudi Kurs ~itaju i ~itaju ne shvataju}i njegovu istinu. Da li
moè{ ~itati Kurs sa tako jakim interesovanjem koje }e te dovesti do tog druga~ijeg Stanja svesti?
Da bi to postigao, neophodno je da pred sobom postavi{ izazov. Po{to, bez ozbiljnosti, ~itanje
postaje ritual. Mozak voli naviku, on funkcioni{e rutinski. Svaka nas re~enica iz Kursa suo~ava sa
izazovom. Da li mi tom izazovu moèmo dati dovoljno prostora kako bi se razotkrio? Obi~no, kada
se pojavi izazov, mi ga obeshrabrimo. Mi ne prepoznajemo uzrok nedoraslosti koja ne moè
odgovoriti na izazov datog trenutka. Kuda odlazi energija? Kako je rasipamo? Postavljanje ovakvih
pitanja i svesnost su oni ~inioci koji dovode do izmene na~ina ìvota. U ovom hitnom odgovoru ne
26
postoji pukotina, nema vremena da se prizna nedoraslost. Bespomo}nost je na{e verovanje. Ona nije
realna. Akcaja bespomo}nosti je kompromis. Tokom ~itanja Kursa, da li si voljan da odmah
odbaci{ sve kompromise? Ovo zna~i primeniti Kurs. Ovo je otkri}e. Moramo shvatiti va`nost
namere. Tek onda moè postojati hitnost. Hitnost ~oveka dovodi do pa`nje. Jedino vitalna snaga
hitnosti moè da se bori sa non{alantnim stavom kompromisa. Rade}i tako, dolazi se do strasti.
Doga|a se preobraàj. Postaje se su-stvaralac. Da li ~ita{ Kurs kao su-stvaralac, tako da u vreme
kad zavr{i{ sa ~itanjem, istovremeno zavr{ava{ i sa kompromisom i postaje{ totalno prisutan? To je
vrlo razli~it na~in ~itanja. Sve ono {to stavlja pod znak pitanja misaoni sistem koji je ~ovek
izgradio ve} je samim tim akcija Boìje Milosti. Kurs ti direktno daje novu voljnost da vidi{.
JA SAM ODGOVORAN ZA ONO [TO VIDIM. JA BIRAM OSE]ANJA KOJA DO@IVLJAVAM
I JA ODLUÛJEM O CILJU KOJI BIH DA POSTIGNEM. I SVE [TO SAMO IZGLEDA DA
MI SE DOGA\A JA SAM TRA@IO, A ONDA I DOBIJAM ONO [TO SAM TRA@IO.
KURS O ÛDIMA je radosna avantura. Ne treba ga pretvoriti u naviku. Dnevna lekcija celog dana
nosi svoj blagoslov. Ve`banje lekcije postaje akcija koja se obavlja bez napora i velika radost.
MOJA SADA[NJA SRE]A JE SVE [TO JA VIDIM.
Nema potrebe da te ikad dotakne strah nesigurnosti, zato {to je on najve}im svojim delom
psiholo{ki. Tako ti po~inje{ da {iri{ Boìji mir na zemlji:
"DA DO\E CARSTVO TVOJE, DA BUDE VOLJA TVOJA I NA ZEMLJI KAO NA NEBU..."
(Matej 6:10)
I ovo je mesto gde se drìte za ruke, kao {to se to nudi u:
A AKO TI TO POMA@E, ZAMISLI KAKO TE DR@IM ZA RUKU I KAKO TE VODIM.
UVERAVAM TE DA TO NE]E BITI SAMO PUSTO MA[TANJE.
Kakav je to samo blagoslov znati da nikada i nisi bio usamljen! Svetlost i Ljubav, ono {to je Dato,
uvek te okruìvalo. Snaga jeste shvatiti da je ono {to je ve} Dato ujedno i dostupno. Kakav Boìji
dar svakome od nas ko ima KURS O ÛDIMA! Kurs nam pomaè s primenom istine koju nam
daje. A ipak mi to znamo intelektualno, kao {to znamo da ne treba da laèmo ili da treba da
volimo svog suseda. Ali mi ne znamo kako sve to i da primenimo. Poznavanje ideja ne zna~i
mnogo. Ideja je apstraktna zato {to je zasnovana na dvojstvu. Kurs rastvara dvojnost ~ak i izme|u
tebe i Boga. Kurs kaè da je tvoja volja istovetna s Bo`jom. A Boìja Volja istovremeno je i tvoja.
Postepeno, mi se na- vikavamo na Jedno radije nego na fragmentaciju i odvajanje. Kakvo ~udo!
ôvek bi pomislio da }e neko sko~iti od radosti kad otkrije da jeste i da moè biti oslobo|en. Kurs
kaè da smo postavli uslovljeni i da smo uhva}eni u zamku navike i gre{ke. On isti~e da se i
navika i gre{ka mogu ispraviti.
ISTINA ]E ISPRAVITI SVE GRE[KE U MOM UMU.
Ispravljanje je tvoja funkcija. Izvr{avaju}i svoju funkciju, ti postaje{ pro{irenje Kursa. I po{to se
gre{ke mogu ispraviti, ti ne moè{ biti ravnodu{an ni prema svojim, ni prema tu|im gre{kama.
Kada tvoja funkcija postane:
SPASENJE JE MOJA JEDINA FUNKCIJA OVDE, tada se konflikt zavr{ava i ti shvata{:
JA ]U PRIHVATITI SVOJU ULOGU U BO@IJEM PLANU ZA SPASENJE.
Od sada se mora{ nau~iti da pro{iruje{ ono {to si shvatio kao istinu. Kada po~ne{ {iriti istinu, onda
postaje{ nosilac Svetlosti. Tako te kurs dovodi do tvoje funkcije.
ZATO [TO GOD DA BOG DAJE MO@E BITI SAMO DOBRO.
Moè{ li u to ~vrsto verovati?
27
I JA PRIHVATAM SAMO ONO [TO ON DAJE I [TO MI PRIPADA.

Pogledaj samo kakvu ~ast Bog daje Svojoj Deci. Po{to nam je dao svo stvaranje, On onda kaè:
"âk ni meni niste ni{ta du`ni. Ovo pripada vama". Od samog po~etka data nam je sloboda. Kako
je samo sveta slava Boga, na{eg Oca! Ne postoji ni{ta {to bismo trebali èleti ili {to bi trebalo da
nam skrene pa`nju. "RADNA KNJIGA ZA UÊNIKE" kaè:
SVE SU STVARI LEKCIJE KOJE BOG @ELI DA MI NAUÎMO. LEKCIJA JE ÛDO KOJE
MI BOG NUDI, UMESTO MISLI KOJE SAM SAM PROIZVEO I KOJE ME POVRE\UJU.
Bez obzira kakve su i kako samo mogu izgledati dobre, sve misli koje sami proizvodimo obavezno
nas povre|uju. ONO [TO OD NJEGA NAUÎM, POSTAJE NAÎN KAKO SE OSLOBA\AM.
Ono {to od Njega u~im jeste ~udo, po{to je to trenutak jasno}e u kome vreme prestaje. Ono {to od
Njega u~im osloba|a me od mojih vlastitih ograni~enih odluka. I TAKO JA BIRAM DA NAUÎM
NJEGOVE LEKCIJE I DA ZABORAVIM SVOJE VLASTITE. Da li moè{ zaboraviti svoje
vlastite lekcije? Mi smo pod pritiskom svojih potreba, svojih sutra, svojih ju~e i ~itavog predmeta
rasprave o li~nosti. Na nivou ~uda, pak, nema li~nosti. Ti si u sada{njem trenutku i ni{ta drugo nije
realno. Kurs sa nama deli i ovo:
JA STAVLJAM BUDU]NOST U BO@IJE RUKE.
Kakvo bezbri`no zadovoljstvo! Kurs tako|e kaè i:
PRO[LOST JE OTI[LA, BUDU]NOST JO[ NIJE DO[LA. JA SAM OSLOBO\EN OD OBE.
Kako je samo prostrano ve~no s a d a. Kurs je neposredan. Moè{ li odmah osetiti da si se
oslobodio i pro{losti i budu}nosti? Zar ne}e{ vi{e boraviti u pro{losti? Budu}nosti jo{ nema, pa
tako i ne treba da se o njoj brine{. Ako samo ~ita{ Kurs i ne dodirne{ ovo stanje svesti, onda znaj
da sam sebe li{ava{. Sve dok bude pro{losti i budu}nosti, dotle ne}e biti mira. Gde nema vi{e
pro{losti i budu}nosti, tu nema ni tela. I sama misao nestaje. Ako misao ostaje, onda to zna~i da
nisi ni ~itao Kurs.
MENE PODR@AVA BO@IJA LJUBAV.
Ti ovo ne mora{ ~ak ni da traì{. Jedino mora{ shvatiti da je Ljubav ono {to si do{ao da daje{.
Izbor je tvoj, s obzirom da ima{ slobodnu volju.
OÊ, DANAS SAM SLOBODAN, ZATO [TO JE MOJA VOLJA ISTOVREMENO I TVOJA.
Izbor je ili mir ili misao o pro{losti i budu}nosti, naseljena sa nestvarnim osobama. Ti èli{ Boìji
Mir, ali tog Mira nema ako se ne dozvoli da odu iluzije o pro{lim i budu}im isku{enjima. Jedna
neìvljena Istina ostaje neistinita. Spoznati Istinu zna~i odmah je i primeniti. U odsustvu primene,
ìvot ostaje na nivou li~nosti. U odnosu na Hristovo Stanje Svesti, telo i misli su ne{to spoljnje,
po{to oni pripadaju svetu odvojenosti. Misao je nastala tek onda po{to je ve} do{lo do odvajanja,
dok je spasenje oslobo|enje od misli koje nas povre|uju. Jezik sustvaraoca je ne-li~ni, pa tako i
razli~it.
ZAR JE TO GUBITAK AKO SE UMESTO OVOGA PRONA\E SVET U KOME JE NEMOGU]
GUBITAK, U KOME LJUBAV VE^NO TRAJE, U KOME MR@NJA NE MO@E POSTOJATI I
U KOME OSVETA NEMA NIKAKVOG ZNAÊNJA? ZAR JE GUBITAK AKO SE PRONA\U
STVARI KOJE STVARNO @ELI[ I AKO ZNA[ DA IM NEMA KRAJA I DA ]E ONE OSTATI
UPRAVO ONAKVE KAO [TO I @ELI[ DA BUDU TOKOM VREMENA? ÂK ]E I ONE NA
KRAJU BITI ZAMENJENE ZA NE[TO O ÊMU NE MO@EMO GOVORITI, PO[TO ONDA
ODLAZI[ ODAVDE KA MESTU GDE REÎ POTPUNO POSTAJU BEZNAÂJNE, U TI[INU
U KOJOJ SE KOMUNICIRA NEIZGOVORENIM JEZIKOM, ALI KOG SE IPAK SIGURNO
RAZUME. KOMUNIKACIJA, NEDVOJBENA I JASNA KAO DAN, OSTAJE NEOGRANIÊNA
ZA CELU VE^NOST. I SAM BOG GOVORI SVOM SINU, A NJEGOV SIN TAKO\E
28
GOVORI NJEMU. NJIHOV JEZIK NEMA REÎ, ZATO [TO ONO [TO ONI KA@U NE MO@E
DA SE SIMBOLIZIRA. NJIHOVO JE ZNANJE DIREKTNO I POTPUNO ME\USOBNO
DELJIVO I POTPUNO JEDINSTVENO. KOLIKO SI SAMO DALEKO OD OVOGA TI, KOJI
OSTAJE[ VEZAN ZA OVAJ SVET. A IPAK, KOLIKO SI BLIZU, KADA OVAJ SVET
ZAMENI[ SVETOM KOJI @ELI[. SADA JE POSLEDNJI KORAK IZVESTAN, SADA STOJI[
UDALJEN OD BEZVREMENOSTI SAMO ZA PROSTOR JEDNOG TRENUTKA.
Re~i KURSA O ÛDIMA inspiri{u te da do|e{ u stanje smirenosti. Kurs sa sobom nosi ve~ni mir
i budi Svetlost u tebi. Kad pro~ita{ tri ~etvrtine Teksta i Radnu knjigu, onda ti Kurs kaè: pro{ao
si dug put i sada ne moè{ natrag. Zar to nije lepo? Ne{to se dogodilo {to je fundamentalno
izmenilo tvoj ìvot. Zar to nije blagoslov?
UVO\ENJE RAZUMA U EGOV MISAONI SISTEM JESTE POÊTAK NJEGOVOG
UKLANJANJA ZATO [TO SU RAZUM I EGO PROTIVRE^NI JEDAN DRUGOME. NIJE
MOGU]E NI DA NJIH OBOJE KOEGZISTIRAJU U TVOJOJ SVESNOSTI. CILJ RAZUMA
JESTE DA UÎNI JASNIM, PA TAKO I OÎGLEDNIM. TI MO@E[ VIDETI RAZUM..... KADA
DO\E[ NA MESTO NA KOME SE JASNO VIDI DA SE PUT RAZDVAJA, NE MO@E[
DALJE I]I. MORA[ KRENUTI ILI JEDNIM ILI DRUGIM OD DVA PUTA NA KOJA SE
RAZDVOJIO PRVOBITNI PUT...KO GOD STIGNE TAKO DALEKO NE MO@E DONETI
POGRE[NU ODLUKU, IAKO MO@E ODLAGATI. I NEMA DELA PUTOVA- NJA KOJI BI
IZGLEDAO BEZNADNIJE I JALOVIJE NEGO [TO JE STAJANJE NA MESTU NA KOME SE
PUT GRANA I RAZDVAJA I NE ODLUÎTI SA KOJIM OD PUTEVA DALJE
NASTAVITI....SAMO TI PRVIH NEKOLIKO KORAKA DU@ ISPRAVNOG PUTA IZGLEDAJU
TE[KI, PO[TO SI IH ODABRAO, IAKO JO[ UVEK MO@E[ MISLITI DA SE MO@E[
VRATITI I NAPRAVITI DRUGI IZBOR. TO NIJE TAKO. NE MO@E SE UKLONITI IZBOR
KOJI JE NAÎNJEN UZ POMO] NEBESKE MO]I. TVOJ PUT JE ODLUÊN. NE]E BITI
NIÊGA [TO TI SE NE]E RE]I, SAMO AKO OVO PRIMI[ K ZNANJU.
Mora{ napraviti jo{ jedan korak. Kurs kaè da si izabrao da napreduje{, ali ne moè{ izabrati da se
vrati{. Onda Kurs dalje kaè:
OVAJ JE KURS LAGAN BA[ ZATO [TO NE PRAVI NIKAKVOG KOMPROMISA. ALI ON
JO[ UVEK IZGLEDA TE@AK ONIMA KOJI JO[ UVEK VERUJU DA JE MOGU]
KOMPROMIS.
Ako dalje zakora~i{, oseti}e{ novi blagoslov, napon vitalnosti, ìvi ose}aj Njegovog Prisustva.
OTI[AO SI VE] DALEKO PUTEM KOJI VODI ISTINI, ISUVI[E DALEKO DA BI SADA
POSRNUO. JO[ SAMO JEDAN KORAK I U LJUBAVI ]E SE RASTOPITI I POSLEDNJI
OSTATAK STRAHA OD BOGA.
Jedini odgovor koji mora{ shvatiti jeste da si i ti i tvoj brat pro{irenje Jednog @ivota. Ti vi{e ne
gleda{ {ta on ~ini u telu, ve} vidi{ njegovu svetost.
TI BI DA SE PROTIVI[ OVOM KURSU ZATO [TO TE ON PODUÂVA DA SI SLIÂN
SVOME BRATU. VI NEMATE NIKAKVE SVRHE KOJA NE BI BILA ISTA I NIKAKVE
DRUGE SVRHE KOJU VA[ OTAC NE BI S VAMA DELIO, ZATO [TO JE VA[ ODNOS
OÎ[]EN OD POSEBNIH CILJEVA. I DA LI BI TI SADA HTEO DA PORAZI[ CILJ
SVETOSTI KOJI JE NEBO DALO VA[EM ODNOSU? ONDA IZABERI [TA @ELI[ VIDETI:
BRATOVO TELO ILI NJEGOVU SVETOST, A ONO [TO BUDE[ IZABRAO U TO ]E[ I
GLEDATI. A ONDA ]E[ IZABRATI U BEZBROJNIM SITUACIJAMA I KROZ VREME KOJE
IZGLEDA BESKRAJNO SVE DOK ISTINA NE BUDE TVOJA ODLUKA. VE^NOST SE NE
MO@E PONOVO ZADOBITI JO[ JEDNOM NEGACIJOM HRISTA U SVOM BRATU. A GDE
JE ONDA TVOJE SPASENJE AKO JE TVOJ BRAT SAMO TELO? GDE BI TVOJ MIR
DRUGO MOGAO BITI AKO NE U NJEGOVOJ SVETOSTI? A GDE JE ONDA I SAM BOG
AKO NE U ONOM NJEGOVOM DELU KOJI JE ON ZAUVEK OSTAVIO U SVETOSTI
29
TVOGA BRATA, TAKO DA U TOJ SVETOSTI MO@E[ VIDETI I ISTINU O SAMOM SEBI
KOJA JE KONA^NO OBJA[NJENA POJMOVIMA KOJE SI PREPOZNAO I RAZUMEO?
SVETOST TVOGA BRATA JE SVETINJA I BLAGOSLOV ZA TEBE. NJEGOVE GRE[KE NE
MOGU ZADR@ATI BO@IJI BLAGOSLOV KOJI MU BOG DAJE, A TE NJEGOVE GRE[KE
NE MOGU ZADR@ATI NI BO@IJI BLAGOSLOV TEBI, AKO SVOGA BRATA ISTINSKI
VIDI[. NJEGOVE GRE[KE MOGU PROUZROKOVATI ODLAGANJE, A TEBI JE DATO DA
TO ODLAGANJE OD NJEGA PREUZME[, KAKO BISTE OBOJICA MOGLI ZAVR[ITI
PUTOVANJE KOJE NIKADA I NIJE ZAPOÊLO I KOME NE TREBA NIKAKAV KRAJ. ONO
ÊGA NIKADA I NIJE BILO I NIJE DEO TEBE. ALI ]E[ TI MISLITI DA JESTE SVE DOK
NE SHVATI[ DA TO NIJE DEO NI ONOGA KOJI STOJI PORED TEBE. TAJ KOJI STOJI
PORED TEBE TVOJE JE OGLEDALO U KOME VIDI[ PRESUDU KOJU SI DONEO O VAMA
OBOJICI. HRIST U TEBI VIDI SVOJU SVETOST.
Ovo je kraj sveta - kraj iluzije pojavnosti. Ovde ~ovek shvata istinu i vrednost izreke: "VOLITE
JEDAN DRUGOGA". (Jovan 13:34)
A onda dolazi mir na zemlju. Gde god postoji ovakvo probu|eno bi}e, tu postoji i zra~enje, postoji
mir. âk se ni ptice, ni ostale ìvotinje vi{e ne pla{e, zato {to ovakvo bi}e oduzima atmosferi svu
histeriju i svu napetost. I kada ovakvo bi}e kora~a kroz {ume ili kroz grad, ono za sobom ostavlja
mir. Sve postaje posve}eno i blagosloveno, po{to se re~i ne doti~u ovakvog bi}a. Molim vas
nemojte sebe potcenjivati. Vi sa sobom nosite blagoslov. Budite u miru i znajte da ste deo
Ve~nosti.
ONAJ KO JE SIGURAN, SAVR[ENO JE MIRAN, ZATO [TO NEMA SUMNJI. SIGURNI NE

POSTAVLJAJU PITANJA, ZATO [TO NI[TA NE ULAZI U NJIHOVE UMOVE [TO JE POD
ZNAKOM PITANJA. OVO IH DR@I U SAVR[ENOM SPOKOJSTVU, ZATO [TO JE
SPOKOJSTVO TO [TO ONI DELE S DRUGIMA. ZNAJU]I [TA SU I SAMI.
PRVIH ÊTRDESET LEKCIJA

Kako je samo dragocena ti{ina. Ona je potpuna. U ti{ini mozak se obnavlja i to uti~e na svaku
}eliju tela. Ti{ina i mir toliko se poja~avaju da ~ak nisi ni svestan da si telo. Nema boljeg leka od
posedovanja smirenog uma. U ti{ini i miru nema dvojnosti ve} postoji samo svesnost koja
posmatra. Ova svesnost je vrlo inteligentna. Problemi i uverenja - koji su zapravo la`ni - rastvaraju se. Smireni um je svestan dolaska i nestanka zvukova koji dolaze spolja, ali ovi zvukovi ne
remete mir zato {to o tim zvukovima u smirenom umu nema nikakvih sudova ni uverenja. Dobrota
smirenog uma apsorbuje sve i blagosilja sve. Kada ti{ina ili mir u|e u ne~iji ìvot, onda ova ti{ina
u~ini da osoba postane svesna svega {to je nebitno, svega {to je ro|eno iz ideja. A onda ova ti{ina
po~inje to da uklanja. Ovaj mir po~inje da prerasta - verovanja, koncepte, psiholo{ke povrede sli~no detetu koje prerasta svoje igra~ke i lutke. [ta misli{ {ta bi ta ti{ina drugo i mogla otkriti?
Ona po~inje da otkriva:
NI[TA OD ONOGA [TO VIDIM.....NE ZNAÎ NI[TA. SVEMU [TO VIDIM DAO SAM SVO
ZNAÊNJE KOJE ONO IMA ZA MENE.
Vidi istinu ovih iskaza, a ne samo re~i. To postaje jednostavno i direktno.
NI[TA OD ONOGA [TO VIDIM NE ZNAÎ NI[TA.
Kada bude{ uvideo istinu ovih iskaza, taj }e uvid dovesti tvoj um do mira, do opu{tenosti. To je
ono {to daje energiju bu|enju koje se odvija u na{oj nutrini. Nemoj aktivirati druge misli. Neka
ovo bude otkri}e, blagoslov, SVEMU [TO VIDIM DAO SAM SVO ZNAÊNJE KOJE ONO
30
IMA ZA MENE! Nemoj poku{avati da se oslobodi{ ovoga. Da bi se ovoga oslobodio, zapo~e}e{

akciju kroz samu misao. Ve} je dovoljno ako uvidi{ istinu ovog iskaza. Vi|enje je akcija,
"poku{avanje" nije akcija, ve} reakcija. Akcija uklanja, ono {to "poku{ava" jeste napor i ~ini ìvot
li~nim. Ono prvo je dato, a ovo drugo zna~i nastojanje. Mudrost zna~i biti opu{ten i prisutan s
lekcijom. Ti lekciju nisi zaista pro~itao ako si ostao uhva}en u zamci svog "znanja" i nagomilanih
informacija. Ako jo{ uvek svoje aktivnosti smatra{ zna~ajnim, ti onda nisi stvarno pro~itao lekciju.
Ako nisi uspostavio odnos sa procesom Atounmenta (uklanjanje ega i le~enje verovanja u
odvojenost), onda si se izgubio u svom vlastitom delovanju, zauzet svojim vlastitim
preìvljavanjem.
SVEMU [TO VIDIM DAO SAM SVO ZNAÊNJE KOJE ONO IMA ZA MENE.
Ove lekcije imaju mnogo dublje zna~enje nego {to to mi shvatamo. Zato vas molim da ih s
po{tovanjem ve`bate. Ovo je bitno zato {to bez po{tovanja ne moèmo ni{ta primati. Sve {to je
~oveku potrebno da zna moè na}i u KURSU O ÛDIMA. Koliko samo zahvalnosti ~ovek duguje
Kursu! Svo bogatstvo sveta ne moè kupiti ono {to Kurs ~ini za pojedinca. Svaki od nas poseduje
potencijal da spozna Kurs. [ta ja podrazumevam pod "potencijalom"? Potencijal zna~i da imamo
sposobnost da primimo ono {to je od Boga. Bez ovog potencijala, mi to ne bismo mogli primiti.
Kad posedujemo ovaj potencijal? Mi sami j e s m o taj potencijal - ali jo{ toga nismo svesni.
Religije i gurui poku{avaju da nas zaposle da radimo razne stvari: mantre, jogu, sve vrste razli~itih
tehnika itd. Ali osoba koja zaista zna {ta jeste potencijal prerasla je sve ovo. Ova je osoba otkrila
da je "ja i moje" apstrakcija, da to nije realno. Ova osoba uvi|a: "Kao potencijal, ja sam slobodan
i od svoje vlastite li~nosti"! Prema tome, potencijal prerasta ego. Prva lekcija potencijala jeste da
smiri mozak. Mi posedujemo potencijal da sebe potpuno uti{amo. Jednom kad smo uti{ani, onda
vi{e nema ni sutra, ni ju~e. Potencijal poseduje sposobnost da bude vrlo pa`ljiv. U ovoj pa`nji um
stiè do ti{ine. Pa`nja rastvara sve re~i i sve "preke potrebe". To je stanje ispunjenosti. A onda
smirenost po~inje da ti daje svoju istinu:
NE RAZUMEM NI[TA OD ONOGA [TO VIDIM.
Po~inje{ postavljati pitanje: "Kako ja to vidim? Da li je istina da ne razumem ni{ta od onoga {to
vidim?" Kako bi to potencijal video? Potencijal bi to video smirenim umom. Pogledaj da li moè{
do}i do ovog smirenog uma. Za trenutak odbaci sve. A onda - u {ta god gledao, ti to vi{e ne deli{.
Onda smireni um gleda na stvari, a da ih ne lomi, a da im ne daje imena. U trenutku kada nekoj
stvari dajemo ime, mi joj istovremeno dajemo i zna~enje. Pogledaj samo kako se proces
fragmentacije odvijao u na{oj nutrini. Ova tendencija da se prave razlike jeste ono {to odvaja. A mi
to zovemo "znanjem". [to se vi{e hvatamo u zamku fragmentacije - a to je separacija koja razdvaja
stvari - to ta fragmentacija sve vi{e i vi{e spre~ava da se shvati ono {to je ve~no. Jedino stvarno
"znanje" jeste direktno iskustvo u kome se u tebi zavr{ava odvojenost.
JA NI[TA NE RAZUMEM - pa ~ak ni to {ta je cvet. Da li mi razumemo {ta je cvet, izuzev {to
smo mu dali ime? Da li moè{ odvojiti cvet od tla na kome raste? Da li ga moè{ odvojiti od
sunca, od godi{njih doba? Gde bi to zavr{ilo? Cvet pro{iruje celo stvaranje. Ne moè se izolovati.
Kada to shvati{ na ovaj na~in, dokraj~uje{ tako|e i svoju izolaciju, svoju odvojenost. [ta bi trebalo
da se dogodi da se vi{e ne bi pravile razlike? Ti bi trebalo da posmatra{ sa smirenim umom, zar
ne? Kad je um smiren, onda nema prosu|ivanja. Poku{aj gledati oko sebe sa ovim smirenim
umom, a da ni{ta ne imenuje{ - da gleda{ iz puke radosti, bez bilo kakvog stvaranja vlastitog
mi{ljenja o vi|enim stvarima bez prosu|ivanja. Kada si smiren, to je ono {to se de{ava. A onda
otkriva{:
OVE MISLI NE ZNAÊ NI[TA.
Da li istinski moè{ ovo re}i? êmu misao pridaje va`nost? Zar je ne pridaje svojim vlastitim
vezanostima? Mi malo {ta drugo znamo osim svog li~nog, ograni~enog sveta "ja i mene". OVE
MISLI NE ZNAÊ NI[TA zato {to su li~ne. A {ta je onda misao? Sva misao je samo reakcija i
prema tome je bezna~ajna. Misao je verovanje koje nije zasnovano na pozitivnom znanju, ve} na
31
onome {to se na{em umu ~ini verovatnim, misao je li~na, pa prema tome, ona ~oveka ograni~ava.
Ako to bude{ celog dana otkrivao - o svojoj vlastitoj misli - {ta }e se dogoditi? Ti se onda ne}e{
uklopiti u ovaj svet. I kakva }e to samo dobra stvar biti! Onda ne}e biti vi{e straha - da }e{
izgubiti posao ili bilo {ta drugo. Sve }e postati sekundarno. Ima}e{ funkciju koja }e se o svemu
brinuti. Posta}e{ zakon samom sebi i blagosilja}e{ svo stvaranje. Ne}e{ vi{e biti pot~injen grubosti
i prostoti. Te{ko}a nastupa onda kada kaè{: "Ja sada u to verujem, ali ja moram od ne~ega ìveti.
Ja to ne mogu primeniti." Treba staviti pod upitnik ovo verovanje da ne moèmo istinu primeniti.
Da li si dovoljno hrabar da stavi{ pod znak pitanja ovo verovanje? Postoji izazov koji misao uvek
izbegava - izazov akcije. Akcija ima mo} i vitalnost da rastvori misao. Akcija nas ~isti od misli
koje su bezna~ajne. Ako sami sebi budemo mogli darovati dar ti{ine, onda }emo znati {ta je akcija.
Da li ose}a{ kakav izazov ovo postavlja? Pri bavljenju sa izazovom mi moramo da se nosimo sa
svojim ose}anjem nedovoljnosti i nedoraslosti. [ta ~inimo sa svojim ose}anjem nedoraslosti?
Ignori{emo ga? Postajemo zbog njega deprimirani? Ovo su sve dobri na~ini bekstva kao i svi
ostali. Odlaganje nije nikakvo re{enje, a mi jo{ uvek izgleda da ne moèmo spre~iti odlaganje:
"Nadam se da }u to mo}i uraditi sutra". I tako su na{e nedoraslosti izumele sutra. Na neki na~in
mi uvek mislimo: "Ja sada to ne mogu potpuno uraditi". Kako se zove nedoraslost? Sutra. A to
smo radili ~itavog svog ìvota. Izazov nas dovodi u krizu. Ose}amo se nedorasli izazovu,
odlaèmo. A onda ìvimo ìvot poraènog - poraènog od strane vlastitog pronalaska koji se zove
vreme, od strane vlastite pretpostavke o nedoraslosti. [ta je stvorilo sve ovo? Misao, zar ne? Misao
}e tako|e re}i: "Ja mogu ponoviti re~i iz lekcije, ali ja ih ne mogu primeniti". Ali ovo je laàn
iskaz. Mi smo toliko leèrni da ne èlimo da idemo dalje. U stvarnosti, mi se ne èlimo menjati.
"Ja èlim da u r a d i m stvari. @elim da budem aktivan. @elim popraviti sebe". Ali ovde nedostaje
strasti da bi se bilo {ta od toga moglo primeniti. Kada iskoristi{ pogonsku snagu istine, u istom
tom trenutku dolazi do primene te energije do kraja tvog ìvota.
Prema tome, mi ` e l i m o istinu, ali ne èlimo da se promenimo.
A to jeste razlog za{to nikada nemamo istinu. Svaka osoba mora ovo otkriti. A onda - za{to sebe
ne~im zapo{ljava{? Za{to zapo~inje{ konflikt u svojoj nutrini? Najmanje {to moè{ u~initi to je da
postane{ svestan ove varke. VI\ENJE LA@NOG KAO LA@NOG JESTE ONO [TO TE
OSLOBA\A OD LA@NOG. Ovo vi|enje u nama budi svesnost o varci u koju smo se uhvatili.
Nemoj se osetiti bespomo}nim i re}i: "[ta treba da uradim?" To zvu~i sli~no onome kako misao
govori. Da li ti jo{ uvek slu{a{ misli? Upravo si rekao OVE MISLI NE ZNAÊ NI[TA! Pa tako,
mi nismo ni tamo, ni ovamo. Ali bi}emo. Budi zbog toga zadovoljan. I samo uvi|anje la`nog kao
la`nog poseduje u sebi svoju vlastitu akciju. Akcija svesnosti mnogo je ja~a od akcije misli. Na{a
jedina odgovornost jeste da budemo po{teni. [ta misli{ da }e svesnost u~initi? Kad kaè{: "Slaèm
se da OVE MISLI NE ZNAÊ NI[TA, ali ja imam odgovornosti, ja ne mogu napustiti svoj posao"
- svesnost }e ti re}i da su to upravo one misli koje te drè u ropstvu. A onda }e svesnost nastaviti
da sve vi{e i vi{e rastvara misli i da te ~ini svesnim da i ove misli tako|e ni{ta ne zna~e. Kad
kaè{: "[ta mogu u~initi?" svesnost uvi|a i kaè ti: "Pogledaj na bespomo}nost! Ona me je
iskori{tavala i sa mnom manipulisala ~itavog mog ìvota". Svesnost je svetlost koja se ne moè
prevariti. Svesnost je bu|enje u vlastitoj nutrini. Ali svesnost ti ne govori {ta da radi{. Ona ti samo
kaè: "Uvidi da ono {to radi{ jeste la`no". Pa onda, {ta svesnost zapravo ~ini? Akcija svesnosti
sastoji se u tome da ukloni aktivnost misli. Da li bi ti dozvolio svesnosti da ukloni stvari u koje
veruje{ - svoje pogre{no opaànje, svoje varke?
Svesnost, prema tome, ~ini te sve vi{e i vi{e svesnim la`nosti li~nog ìvota, sve dok ne otkrije{
jedinu stvar koja nije la`na: Boìju Volju Boìja Volja sadrì u sebi vitalnost koja se brine o
tvojim sredstvima za ìvot.
Boìja Volja poseduje vitalnost da moè rotirati planete i pokretati okeane. Ona u sebi sadrì sve
{to postoji. Moèmo videti njenu vrhunsku mudrost: ritam dana i no}i, godi{nja doba, ritam rada i
samog tvog srca i cirkulacije krvi. Ritam svega. I zar ne moè{ imati u to poverenja? Zar bi radije
svoje poverenje poklonio mislima koje ne zna~e ni{ta? Ako misli ne zna~e ni{ta - a mi samo
vidimo kroz misli - mi onda ne moèmo ni{ta ni videti. Sve ima svoje zna~enje, ali mi to zna~enje
nikada nismo videli. Mi ne vidimo ni{ta. Kada v i d i { , u pravom smislu, ti onda nisi vi{e
32
nesiguran, zar ne? Ti onda vidi{ savr{enstvo koje snabdeva svim {to je potrebno i onda shvata{: "Ja
ni{ta ne razumem!"
I vrati}e{ se svojoj ti{ini. Va`no je nau~iti da se otkriju vrline ti{ine. Ti{ina moè spoznati realnost,
misao ne moè. Ti{ina koja poznaje realnost govori misli {ta da radi. A misao }e onda uvek
izraziti ono {to poti~e od ti{ine, ono {to je ve~no, ono {to poti~e od Boga. Ali bez ti{ine mi smo
svesni samo tela i telesnih ~ula. A jedina stvar na koju smo osetljivi jeste oset (senzacija). I mi
onda èlimo sve vi{e i vi{e tih oseta. Telesna ~ula se ne mogu nikada zadovoljiti. Postajemo rob
fizi~kih ~ula i zato smo stalno njima zauzeti. Vide}i ovo spopada te uàs! U ovoj preokupiranosti
nema prostora da bi se moglo do}i do duboke ti{ine i mira. Shvata{: "Ja sam u zatvoru i sve ono o
~emu se brinem jeste {ta ~ula mogu u~initi za mene. U tome nema pa`ljivosti, u tome nema
ljubavi. Svo vreme - samo ~ula". U odsutnosti unutra{njeg mira mi smo robovi svojih ~ula. Ali
kada se smiri{, tada otkriva{ da u ìvotu postoji i ne{to vi{e od ~ula. U ovoj ti{ini, u ovoj bezgrani~nosti, postoji zadovoljstvo u gledanju savr{enstva stvaranja. Ponekad pesnici i umetnici imaju
letimi~an uvid u ovo kada uspostave direktan kontakt sa ti{inom objekta. Oni poku{avaju da uhvate
ovu ti{inu u svojoj poeziji ili svojim slikama. Mistik, pak, ide ~ak i dalje. On ide dalje i po~inje da
sve to prerasta. A to je ono {to moramo otkriti, tako da moèmo zavr{iti sa konfliktom i
dvojno{}u. I mi negde posedujemo dostojanstvo koje pripada duhu. Postoji jedno unutra{nje
pozivanje, ~ovekova vlastita funkcija, koja je istovetna i jedno sa Boìjom Voljom.
Kada to otkrije{, onda istovremeno nalazi{ i svoj mir i dolazi{ u poloàj da i ti daje{ drugima
ne{to od sebe. Ni{ta spolja{nje ne moè delovati na li~nost koja je uspostavila odnos sa svojom
funkcijom. Onda ova li~nost spoznaje istinu iskaza: NIKAD NISAM UZBU\EN ZBOG
RAZLOGA ZBOG KOGA MISLIM DA JESAM. Funkcija razuma jeste da ispravi gre{ku. Kada
do|e{ do tog razuma, onda si oslobo|en od bilo kakve gre{ke ili pogre{nog opaànja. Prema tome,
nikad se ne}e{ uzbuditi. Odmah prepoznaje{ da je tvoje vlastito tuma~enje ono {to te uzbu|uje.
Razum je jasno}a koja je d a t a, svetlost koja ispravlja sve reakcije iz tvoje nutrine. Ova lekcija
daje ti inicijativu da raspr{i{ iluzije i dozvoljava ti da se oslobodi{ stvari koje te uzbu|uju. U
trenutku kada se varka rastvori, uveden si u ~udo U trenutku kada uvidi{ da NIKAD NISAM
UZBU\EN ZBOG RAZLOGA ZBOG KOG MISLIM DA JESAM. Onda se ra{~i{}ava prostor
koga misli ne doti~u - to je trenutak ve~nosti. Uvi|a{ kako te motivi uvek odvode od ovog
trenutka ve~nosti. Motivi odràvaju ~oveka aktivnim i zaposlenim, oni u sebi sadrè strah i
ambiciju, èlju i mr`nju.
Ovo je gra|a od koje su motivi proizvedeni i oni ti nikada ne dozvoljavaju da bude{ ono {to zaista
j e s i. Ako èli{ da nikada ne bude{ uzbu|en, onda vibracija ove lekcije moè to dovesti do
primene. Ova }e ti vibracija pojednostaviti ìvot, promeni}e ti na~in ìvota.
Lekciju ~itaj s ljubavlju.
Ona poseduje potencijal da te oslobodi od onoga za {ta misli{ da ti se doga|a zbog spoljnjih
uzroka. Ni{ta se ne doga|a zbog spoljnjih uzroka. Ova lekcija sve dovodi do svetosti i moè
dokraj~iti odvojenost i fragmentaciju. Ova te lekcija dovodi do stanja bi}a koje misao ne dodiruje.
Lako je ponoviti lekciju - lako je ~ak i pretendirati da je razumemo - ali predmet rasprave je i
dalje primena lekcije. Bez primene lekcija nema vrednosti. Za{to nema primene lekcije? Mi
poznajemo njene re~i, ali za{to mi ne èlimo znati ~injenicu koja stoji iza tih re~i? Ovo drugo je i
mogu}no i apsolutno potrebno. Kurs je radosna avantura i on nas dovodi do ne~eg novog. Ne
moè{ mi re}i da si nau~io lekciju ako nisi do{ao do tog novog. Jednom kad se ovo razume,
u~enje o kome govorim ostaje ve~no zato {to ono ne pripada misli. [ta }e nas navesti da ovo
uvidimo? [ta }e dovesti do hitnosti da bismo ovo videli?
JA SAM UZBU\EN ZATO [TO VIDIM NE[TO ÊGA NEMA.
Ovo sada treba da unese stvarnu razliku u tvoj ìvot! Za mene, druga osoba nije ne{to spolja{nje.
Da li zna{ {ta to zna~i? To zna~i da ono {to li~nost ~ini u telu nije ono sa ~im }e{ ti uspostaviti
odnos. Onaj drugi ima li~nost i temperament, ali to nije ono sa ~im se ti poistove}uje{. On je
tako|e i ve~an, i njega je Bog stvorio. Ovo nikada ne}e{ znati, ako ne bude{ voleo tu drugu osobu.
33
U odsutnosti o~iju koje bi videle realnost onoga {ta je drugo ljudsko bi}e, mi onda gledamo na
fizi~ku aktivnost i na nju onda stavljamo etiketu "ovo je dobro", "ovo je lo{e" itd. Zar mi to svi ne
~inimo?
Ali ljubav mora i}i dalje od ovoga.
Kad nismo svesni toga ko smo uistinu, onda se varamo, poistove}ujemo se sa svojim telima i
svojim nesigurnostima. Prirodno kad bismo nau~ili {ta je to ljubav, mi se onda ne bismo
poistove}ivali sa telom i li~no{}u. Ono {to li~nost radi u telu n i j e realno.
Ono {to osoba j e s t e jeste realno. A ono {to osoba j e s t e nije telo.Da li se moè{ ìvo
zainteresovati i poèleti da spozna{ istinu o ovome? Ako je tako, onda }e{ prizvati onaj potencijal
iz svoje nutrine - potencijal za primanje. A to i jeste akcija KURSA O ÛDIMA. Nema ve}eg
blagoslova koji je ikada bio dat ~oveku nego {to je to svaka lekcija koju Kurs sadrì. Mi lekcije
moramo raditi vrlo temeljito zato {to su one proces bu|enja poverenja u samog sebe i
samospoznaje. Treba pogledati u sve ono {to nas uznemirava i {to nas li{ava mira zato {to, po
svojoj prirodi, mi treba da smo u miru. Mi moramo biti u miru. Ukoliko ne zavlada mir u na{oj
nutrini, ne}e biti mira ni u spolja{njem svetu. Mi smo odgovorni za ratove i za sve ostalo {to se
doga|a u spolja{njem svetu. Mi snosimo odgovornost da ne poja~avamo napetost i trvenje. Kad
smo ti i ja u miru, i napolju se doga|a ne{to {to je analogno tome. Ti{ina privla~i k sebi mnogo
vi{e toga nego {to to mi moèmo shvatiti. Ni{ta drugo ne moè ponuditi ono {to moè ti{ina. A mi
toj ti{ini okre}emo le|a. A lekcija kaè: MOJE MISLI NE ZNAÊ NI[TA.
Ovo je tako zna~ajna lekcija. Kako moèmo izgovoriti ove re~i i posle toga svojim mislima pridati
neko zna~enje? Ti{ina ~oveku pomaè da ne pridaje vrednost i va`nost misli. Ti{ina uklanja
vladavinu misli nad nama. U ovoj jednoj jedinoj lekciji sve je sadràno. To je lekcija koju ~ovek
voli da ~ita ponovo i ponovo. Ona ~ini stvari tako jasnim - samo ako si voljan da lekciji da{
prostora. Ona te osloba|a od svega u {ta sada veruje{.
MOJE MISLI NE ZNAÊ NI[TA.
Ne mislim da se bilo ko od nas ne slaè sa ovim u principu, ali ipak nekako ne moèmo da se
odlepimo od svojih misli. Puko slaganje nije dovoljno. Mi se moramo odlepiti od svojih misli.
Najmanje {to }emo time posti}i jeste da }emo postati svesniji.
[ta je to {to daje misli zna~enje? Misao se ne}e odlepiti od misli pa ~ak iako se jedna misao sloì
da je ona druga bezna~ajna Da li si zahvalan lekciji koja je ovo tako jasno iznela u àri{te tvoje
pa`nje? Mo`da }e{ re}i: "U redu, ja to cenim. Ali ja se jo{ uvek ne mogu odlepiti". Mo`da, ako se
smirimo i ako ne budemo tako jako uvereni da moèmo u~initi nemogu}e, do}i }emo do
inspiracije. Iz te inspiracije moè se roditi ne{to drugo. Tada otpada prezauzetost samim sobom.
Postani za trenutak svestan Za{to nastavlja{ da pridaje{ zna~enje re~enici kao {to je: "Ja to ne
mogu odbaciti", a onda nastavlja{ govoriti: "MOJE MISLI NE ZNAÊ NI[TA"? Ti ne samo {to
nisi dokraj~io svoju misao, ti si ~ak i dodao jo{ jednu frazu svom repertoaru. A lekcija lepo kaè:
u redu, ako se ne moè{ odlepiti od svojih misli, onda samo ponovi ovo i to vrlo polako:
OVA ]E MI IDEJA POMO]I DA SE OSLOBODIM OD SVEGA U [TA SADA VERUJEM.
Zar te ovo ne inspiri{e? Ovo li~i na garanciju, na obe}anje. Moè{ li prihvatiti ovo obe}anje? To je
obe}anje koje ti On daje. Da li si to ~itao na ovakav na~in? Onaj Ko upravlja procesom uklanjanja
ega i le~enja verovanja u odvojenost (Atounment) je Onaj ko ti daje ovo obe}anje. MOJE MISLI
NE ZNAÊ NI[TA. [ta se de{ava kada uzme{ jedan trenutak i iskoristi{ ga da bi spoznao svoje
misli? Pa, pre svega, ovaj te trenutak ponovo vra}a samom sebi - ti se sada bavi{ samim sobom, a
ne apstraktnom mi{lju. Ti sada posmatra{ samog sebe, postaje{ svestan svojih misli. Ako kre}e{ da
vidi{ la`no kao la`no, zapo~ni sa gledanjem u svoju nutrinu, a ne sa spolja{njim svetom. I to je
mesto gde ~udo preseca vreme. Moèmo posmatrati kako smo samo malo svesni svojih vlastitih
misli. Uvek smo svesni misli nekog drugog ~oveka. Prema tome, radije nego svesnosti, mi dajemo
ovla{}enja o~ima koje ne vide dalje od granica sveta pojavnosti i nikada ne budimo svoje
34
unutra{nje oko ili unutra{nju svesnost. Moèmo li uvideti da me misao povezuje sa onim {to je
spolja{nje, a da me svesnost povezuje sa mojom vlastitom mi{lju? Vidi{ li u ~emu je razlika?
Umesto da postanem svestan nekog drugog ~oveka, ja sada postajem svestan svoje vlastite misli.
Doga|a se ono "spoznaj samog sebe".
Ose}am se manje bespomo}nim i manje zbrkanim zato {to se bavim upravo ovim. Jedina stvar
kojom moram da se bavim jeste moja vlastita misao. Po~inje{ da u~i{ vi{e o sebi - o svojim
impulsima, o svojim ustaljenim interesovanjima, o onome {to te ljuti ili {to te ugroàva - ali bez
ikakvog ku|enja. Svesnost uklanja prosu|ivanje, bilo da se prosu|uje o samom sebi ili o nekoj
situaciji ili drugoj osobi. Da li sada shvata{ da je najve}i deo na{eg "znanja" zapravo prosu|ivanje?
To, u stvari, nije nikakvo znanje, ve} predrasuda. Shvatanje ovoga moè dovesti do bezbrojnih
promena u na{em na~inu gledanja na stvari i na{e vlastito mi{ljenje. Mo`da }e biti ne{to lak{e se
odlepiti od svojih ljutitih misli o nekom drugom ~oveku, ako znamo: MOJE MISLI NE ZNAÊ
NI[TA. Posmatranje svoje vlastite misli i uvi|anje la`nog kao la`nog budi nas i osposobljava da
razlikujemo. "Moje misli mo`da ne zna~e ni{ta, ali onda mora postojati druga misao, Boìja
Misao". Ovo shvatanje sve vi{e raste kada se Kurs ~ita smirenim umom. Kurs se mora ~itati
smirenim umom, ina~e ga zapravo uop{te i ne ~itamo. Smireni um je taj koji moè re}i: MOJE
BEZNAÂJNE MISLI POKAZUJU MI BEZNAÂJAN SVET.
Ina~e je to la`. îtamo BIBLIJU, KURAN, VEDE - kakva je razlika? Na{i su ìvoti suprotni istini
koju daju ove svete knjige. @ive}i u hipokriziji (praviti se da jesi ono {to nisi; igranje la`ne uloge;
prevara u vezi sa pravim karakterom, ose}anjima, posebno u vezi sa moralom i religijom Vebster), mi od sebe pravimo jo{ ve}e budale. Mi poznajemo re~i, ali moramo prerasti te re~i. Mi
moramo da uklonimo. Ukoliko ne postanemo tihi, ne}emo znati {ta je to uklanjanje. Mi
jednostavno nastavljamo dalje sa ose}ajem "znanja", sa ose}ajem da u~imo. Da li zna{ kakva je to
samo zamka? Ali i ovo je senzacija (ose}aj) zar ne? Smirenost zna:
Ukoliko nismo smireni, mi stvarno i ne ~itamo ove re~i. A ako smo smireni, Kurs onda postaje
pa`nja - pa`nja koju samo ti{ina moè poznavati. Isus je govorio i govorio - siguran sam da i
svaka druga osoba koja poseduje smireni um obavezno kazuje istu stvar - "ako imate u{i da ~ujete"
(Matej 13:13-17). Mi ne moèmo ~uti zato {to tuma~imo. Tuma~enje je aktivnost misli koja
deformi{e slu{anje. Ovo je 11. lekcija. Za jedanaest dana dovedeni smo u stanje u kome se doga|a
unutra{nji preobraàj. Kad bi nam se ova lekcija dala sedmog dana, ne bismo je mogli razumeti na
ovaj poseban na~in. Ovo nije samo jedan iskaz. Jedanaestog dana, uvi|aju}i istinu koju sadrì ova
lekcija, ~ovek se moè preobraziti. Mi stvarno prepoznajemo da ove re~i Kursa sadrè u sebi
izvesnu sli~nost sa istinom. Sad je potrebno manje obja{njavati da bi se ove re~i razjasnile. Ali,
ako treba da do|e do preobraàja, lekciju treba primeniti - primeniti realnu spoznaju istine koju
lekcija u sebi sadrì, ne intelektualnost lekcije, ne re~i lekcije. "Lekcija je istinita, ali ja sam jo{
zarobljen u bezna~ajnom svetu i ja sam time jo{ uvek potpuno zadovoljan". Ovo dvoje ne idu
zajedno. Mi toliko mnogo energije utro{imo na svoj nemir, na prepu{tanje èljama i na razna
skretanja. A to je ona ista energija koja je neophodna za preobraàj. Ili se energija rasipa na
usputne i nebitne aktivnosti ili se pak zadràva i onda raspolaè{ vitalno{}u koja dovodi do
preobraàja. Ti to moè{ u~initi u bilo kom trenutku.
[ta ovo zna~i? To zna~i da ti nisi vi{e bezna~ajan, zato {to ne pripada{ ovom svetu, nisi od ovoga
sveta. Ako bude{ svet video kao bezna~ajan, onda TI mora{ postati zna~ajan. A samo i jedno
ljudsko bi}e koje postane zna~ajno u bezna~ajnom svetu jeste blagoslov za ljudsku rasu. Istina te
~ini zna~ajnim. Primi dar koji ti lekcija daje.
JA SAM UZBU\EN ZATO [TO VIDIM BEZNAÂJAN SVET.
35
Mi moramo pro}i kroz ovo. Ti i ja jesmo svet. A sada vidi kako ti sam odràva{ ovo uzbu|enje.
"Nisam trebao to u~initi. U~ini}u ovo." I ~ovek odmah uvi|a: "Ponovo sam se vratio svojim
bezna~ajnim mislima!" [ta dovodi do ovog uvida? [ta je to {to donosi ovu svesnost da si ponovo u
dru{tvu sa svojim bezna~ajnim mislima?...Smireni um. Smireni um smiruje sve. Manija za u~enjem
jeste jedna od stvari koja je uti{ana. [kolovanje je postalo jedna od naj{tetnijih stvari za
~ove~anstvo, zato {to ono ljude ve`ba isklju~ivo za to da bi se podesili dru{tvenom sistemu. Za{to
bismo bili i~ija svojina? Kad ne bi bilo nesigurnosti i pohlepe, ti ne bi èleo da nagomila{ vi{e
bogatstva od drugog ~oveka. U ìvotu postoji tako obilje. Ali tamo gde postoji izve{ta~enost tu
postoji i pohlepa. Postoji i drugi svet - svet mira, svet svetosti. To je tvoje pravo prebivali{te.
Smireni um ne èli ni{ta {to je od ovog sveta. Sveta koji je podeljen i u kome ve}a riba jede
manju ribu. U ovom drugom svetu ti si u miru i onda otkriva{ da ima{ sve {to ti je potrebno. Niko
ti nije dao zube, ali u detinjstvu zubi sami ni~u. Ni jedan dru{tveni sistem ti ne moè dati
trepavice.
Dobija{ sve {to ti je potrebno.
I ti onda postaje{ deo te Inteligencije, deo te akcije @ivota.
BEZNAÂJAN SVET RA\A STRAH.
Ako nisi deo bezna~ajnog sveta - a taj svet pripada misli - za{to bi se onda bilo ~ega pla{io? [ta
misli{ {ta je to nesigurnost? Zar nismo svi njeni zarobljenici? Mi sebi ne moèmo dozvoliti ~ak ni
da stavimo ovu nesigurnost pod znak pitanja! "Ko se brine o nama?" Ako bismo zaista znali svoju
funkciju, da li bi se ovo pitanje ikada postavilo? U odsutnosti spoznaje svoje realne funkcije, mi
postajemo nesigurni i zapo~injemo kretanje u svojim ìvotima koje nije vi{e vezano za realnost.
Jedan je mudrac jednom rekao: "Napravi od sebe mazgu i neko }e te uzja{iti!" I lekcija tako|e
kaè: ...BEZNAÂJAN SVET JE NEMOGU]. NI[TA NE POSTOJI [TO JE BEZ ZNAÊNJA.
Svet koji je ~ovek proizveo, svet verovanja, nacionalizma, naoruànja i tako dalje, jeste bezna~ajan,
ali taj svet nije Bog stvorio.
BOG NIJE STVORIO BEZNAÂJAN SVET.
Zar ovo nije lepo? BOG NIJE STVORIO BEZNAÂJAN SVET zato {to sada ti vidi{ svet koji
Bog jeste stvorio. To je shvatanje, to je prepoznavanje jedne ~injenice, to nije prazna fraza Ako bi
to bila prazna fraza, onda ti ne bi pripadao svetu koji je Bog stvorio. BOG NIJE STVORIO
BEZNAÂJAN SVET zna~i da ti vidi{ {ta jeste zna~ajno, a zna~ajno je ono {to je od Boga, ono
{to je ve~no i {to se ne menja. A onda otkriva{:
MOJE MISLI SU SLIKE KOJE SAM SAM PROIZVEO.
Tvoja su bra}a proizvela iste slike i te su ih slike zarobile, ali tebe nisu. I ti moè{ svoju bra}u
u~initi svesnim u vezi sa ovim: "I ja sam jednom bio rob". Kakva je to samo zahvalna funkcija
pokazati svom bratu da nije slepac! Ti mu pomaè{ da ukloni slike. A onda ide{ i dalje i dolazi{
do:
BOG JE U SVEMU [TO JA VIDIM ZATO [TO JE BOG U MOM UMU.
Jedna jedina istina u tvom ìvotu proizvodi ogromnu razliku. Ona menja celi tvoj sistem vrednosti.
Ali ako ne radimo na primeni lekcija, onda je sva na{a intelektualnost i svo na{e "znanje" potpuno
jalovo. U stvari, to "znanje" i ta intelektualnost su u tom slu~aju neprijatelji. Sadàj i izvor svega
jeste Bog. Ali je lak{e re}i "Bog je u ovom drvetu" nego re}i "Bog je u ovom stolu", zato {to je
drvo ìvo i {to raste. Ono je deo kretanja @ivota. Ali, kao {to smo ve} ranije rekli, lepota nije u
samom objektu, ve} u vi|enju. A mi smo bili zapeli za objekat. Mi imamo svoje mi{ljenje o tom
objektu. Ako ga volim, onda èlim i da ga posedujem. A ako ga ne volim èlim da ga se re{im.
Moè{ li uvideti koliku samo ulogu u tvom ìvotu igra aktivnost misli? U kom stepenu misao
gospodari tobom? Za{to ti je potrebno mi{ljenje o ne~emu? Po~ni da otkriva{: "Ja nisam ni{ta
36
drugo ve} verovanje koje nije zasnovano na pozitivnom znanju, ve} na onome {to se umu ~ini
verovatnim i ja ne znam kako da postojim bez tog verovanja". U redu, po{to si uvideo u ~emu se
problem sastoji, ti onda moè{ i da se nosi{ sa tim problemom. Videli smo ve} da misli treba da
se stave pod znak pitanja, a pod taj upitnik ih moèmo staviti tek ako smo u stanju spokojstva ili
ti{ine. Ako to nije slu~aj, tj. ako nismo smireni, onda nas stimuli{e na{e "znanje", zarobljava nas
kome{anje mozgovne aktivnosti. Ali um je ne{to sasvim drugo. Kada si u umu, onda postoji
ozbiljnost i odlu~nost koja ne skre}e u mozgovnu aktivnost. Da bi rastvorio mozgovnu aktivnost,
mora{ do}i do one vitalnosti u kojoj nema alternativa. Da li je to ono {to èli{ vi{e od bilo ~ega u
svom ìvotu? Ako nije tako, onda je to sve samo ponovno prilago|avanje na nivou mozgovne
aktivnosti. Da li je sada jasno da te aktivnost mozga spre~ava da spozna{ Boga koji je u tvom
umu? Postoji samo jedan um - Boìji Um. Tako|e postoji samo jedan mozak. Svaki mozak poznaje
strah, poseduje èlje, nije ispunjen, uslovljen je. Mozak ima svoja ograni~enja. On je vezan za telo,
za svoju li~nost. Svrha mozga, koji je deo fizikalnosti, jeste da se brine o telu. Ali mi smo isuvi{e
zauzeti aktivno{}u mozga. Jedna od glavnih karakteristika mozga jeste da on izgleda kao da je
uvek u stanju neispunjenosti. On uvek èli v i { e. I on stalno sve vi{e gomila svega i sva~ega,
sve do dana kada umre{. Sve {to mozak "nau~i", na kraju mora biti odu~eno. Neispunjeni mozak
nikada ne voli ti{inu, nikada ne voli mir. Ali tihi um ve}i je od mozga. Ti{ina moè posmatrati, t i
{ i n a moè re}i:
BOG JE U SVEMU [TO VIDIM.
Ti{ina je Boìje oko. Ovo oko posmatra unutra{nji i spolja{nji pejza`. Ono {to svedo~i to nije
kretanje misli. Misli nestaju ba{ kao {to i tama nestaje sa dolaskom zore. Kako je samo blaga
akcija zore! Da li moè{ ubediti sunce da postoji tama u svetu? Ne{to se sli~no tome doga|a kada
se do|e do smirenog uma. Ti{ina uvi|a: JA NISAM @RTVA SVETA KOJI VIDIM. Ti{ina nije
nikada `rtva sveta, zato {to ti{ina i nije od ovoga sveta. Sve dok ti{ina ne postane deo tvog ìvota,
ti }e{ i dalje biti `rtva ovog sveta. Va`no je da se prizna i shvati ~injenica onoga {to jeste. Glad,
spavanje, strah i seks - svi su oni zajedni~ki svakome ~oveku na ovoj planeti. Ono {to razlikuje i
isti~e ~oveka u odnosu na ìvotinje jeste njegova sposobnost da spozna Boga. Ukoliko ~ovek ne
spozna Boga, on ostaje podre|en onome {to je vezano vremenom, ostaje podre|en zakonu
preìvljavanja. I tako svaka osoba ostaje izolovana i vezana za ono {to je li~no. Na{e "znanje" uvek
je ograni~eno nama samima i vremenom. Ovo "znanje" uvek pripada pro{losti ili budu}nosti. Ali
postoji stanje svesti u kome se nikada ne doìvljava strah.
A KURS O ÛDIMA poku{ava da probudi u nama ~e`nju za onim {to je realno, zato {to je ono
{to je realno neodvojivo prisutno u nama samima. Odlu~uju}i ~inilac jeste na{ stepen prijem~ivosti.
Nije problem u tome da nam Isus ne moè dati Istinu - to je upravo ono {to je On i u~inio problem je u tome da je tu istinu primilo samo njih jedanaest od mnogo hiljada drugih. Sve zavisi
od tvoje sposobnosti da primi{. Mi moramo ~itati KURS O ÛDIMA s prijem~ivo{}u, zato {to
prijem~ivost ima pravi odnos sa istinom. Prijem~ivost budi ~ovekov vlastiti potencijal. To ne moè
u~initi delimi~na pa`nja - ona ostaje na nivou aktivnosti mozga, na nivou relativnog znanja, na
nivou na{eg "znanja". Moramo biti prijem~ivi da ne bismo bili `rtve sveta. Izbor pripada nama. To
nije ~ak ni izbor, to je odluka. Ti ne moè{ ve~nost postaviti u vreme, ali moè{ staviti vreme u
ve~nost i tamo ga rastvoriti.
JA SAM IZUMEO SVET KOJI VIDIM.
[ta se doga|a u tebi kada ovo ~ita{? Puka intelektualna spoznaja potpuno je bezvredna - ova
spoznaja moè samo izumeti la`ni svet koji ne postoji. Sada nam to treba biti ve} sasvim jasno.
Religija je za one koji su nezadovoljni sa onim {to je la`no - sa svetom slika i iluzija. Akcija je ta
koja odbija da bude deo onoga {to je la`no. A poku{avanje da se iza|e iz onog {to je la`no samo
po sebi je jo{ jedna iluzija, zato {to poku{avanje proizvodi vreme. I tako ti uvi|a{ da lekcije same
po sebi postaju ne{to {to se potpuno suprotstavlja la`nom svetu. Ovo je jasno re~eno u Tekstu:
SAVR[ENA LJUBAV ODBACUJE STRAH. AKO STRAH POSTOJI, ONDA NEMA SAVR[ENE
LJUBAVI. Ali: POSTOJI SAMO SAVR[ENA LJUBAV. AKO JE TU STRAH, ON ONDA
PROIZVODI STANJE KOJE NE POSTOJI.
37
Nedostatak ljubavi u nama je proizveo stanje koje ne postoji. To stanje zna~i bekstvo od realnosti,
pa ~ak i od blaènstva. I sve {to vidimo onda jeste svet koji je ~ovek proizveo, svet koji je
proizveden uz pomo} ideja. A to je svet koji vidimo. I mi smo uvereni da ne moèmo opstati bez
tog sveta. A to je jo{ jedan pronalazak. U osnovi ovog pronalaska leì strah. Opstanak je projekcija
straha. A Kurs kaè:
POSTOJI SAMO SAVR[ENA LJUBAV. AKO JE TU STRAH, ON ONDA PROIZVODI STANJE
KOJE NE POSTOJI.
I tako, treba da se bavimo strahom. Ali mi èlimo da budemo u savr{enom stanju ljubavi, {to je
opet èlja, zna~i jo{ jedna iluzija. MI smo izumeli strah, pa prema tome, mi se moèmo i brinuti o
strahu.
TI GA SE MO@E[ ODRE]I ISTO ONAKO LAKO KAKO SI GA I PROIZVEO.
Ono {to smo sami proizveli, sigurno je da moèmo i prestati da projektujemo.
POSTOJI I DRUGAÎJI NAÎN DA SE GLEDA NA SVET.
Sve ove lekcije postaju istine. Odmah sada ti po~inje{ uklanjati ono {to je misao izumela. Sve vi{e
i vi{e ti{ina ulazi u tvoj ìvot, a sve manje i manje re~i. Mi jo{ ne znamo kakvu mo} ima ti{ina.
Mo} ti{ine zna da se Onaj Koji je stvorio @ivot i brine o njemu.
MOJ UM JE DEO BO@IJEG UMA. JA SAM VRLO SVET.
Da li si se uskladio sa razvojnim procesom uklanjanja ega i le~enja verovanja u odvojenost dok
ovo ~ita{? Ako je tako, u vreme dok ~ita{ ovu 35. lekciju, ti si ve} ogroman kao nebo, vi{i si od
zvezda. U svom dlanu moè{ dràti sunce i mesec. Tvoja je svesnost ve}a od kosmosa. Sa 35.
lekcijom doga|a se velika promena tokom Kursa. To je novi po~etak, novo otkri}e za one koji su
obratili pa`nju na prethodne 34 lekcije. Posebno za njih ovo je vaàn dar.
MOJ UM JE DEO BO@IJEG UMA. JA SAM VRLO SVET
moè se razumeti samo onda ako smo uradili sve ono {to je od nas zahtevala svaka od tih dnevnih
34 lekcije. Ako nismo osetili stanje svesti koje nudi ova lekcija u vreme kad smo do{li do 35.
dana, mi onda verovatno nismo lekcijama poklonili pa`nju i po{tenje koje ove lekcije zahtevaju.
Postoji lepa zen-poslovica koja kaè: "Kada strelac proma{i bikovo oko, on uvek u sebi samom
pronalazi uzrok gre{ke". Trebali bi da smo vrlo radosni {to smo shvatili ovu istinu i da prona|emo
ono {to nas je spre~ilo da istinski ~itamo 34 lekcije. Za{to ne znamo da je MOJ UM DEO
BO@IJEG UMA? Da li moèmo poèleti ikada i{ta vi{e? Da li se ose}a{ svetim? [ta mi onda
uop{te znamo ako ne znamo da SAM JA VRLO SVET? Bez ove istine ìvot postaje rutina, ritual.
MOJ UM JE DEO BO@IJEG UMA, a i tvoj je. Ti si vrlo svet. Ti moè{ pro{iriti svoje zdravlje
proisteklo iz ispunjenja na svet koji je uhva}en u iskustvu i agoniji i ropstvu neispunjenosti. To je
svetu potrebno. Svet treba T E B E. Svaka od 34 lekcije Kursa dovodila nas je sve bliè i bliè
istini 35. lekcije. Svaka pojedina~na lekcija odlomila je jedan komadi} na{e bespomo}nosti. Svaka
od lekcija nam jasno pokazuje da ìvimo u psiholo{kom svetu nerealnosti, u svetu ideja koje su
projektovane. Svaka od lekcija nam donosi oslobo|enje od vlasti koju je imala misao nad nama i
uvodi nas u stanje u kome stavljamo na{a uslovljavanja pod znak pitanja. Svaka nas lekcija dovodi
do izreke "Spoznaj samoga sebe" da bismo znali:
MOJ UM JE DEO BO@IJEG UMA. JA SAM VRLO SVET.
Pri ovome treba da se jako radujemo. Ali ipak u na{oj nutrini negde postoji èlja da zatvorimo ta
vrata koja vode ka stvarnom znanju zato {to imamo lo{e mi{ljenje o samima sebi. Postoji otpor da
se spozna ono {to je istinito. Ovaj je otpor bio svojstven ~oveku vekovima. Za{to se odupiremo
38
spoznaji MOJ UM JE DEO BO@IJEG UMA. JA SAM VRLO SVET? Blagoslov lekcije vrlo nam
je stran. Ali sa svakom dnevnom lekcijom, On nam prilazi sve vi{e. Treba napraviti ovo otkri}e.
MOJA SVETOST OBUHVATA SVE [TO VIDIM.
Nama je te{ko i samo da poverujemo da je to ono {to smo uistinu, a da ne govorimo o direktnoj
spoznaji toga. Da li smo onda stvarno zainteresovani za Atounment - {to zna~i za dokraj~enje
odvojenosti - ili je to samo jo{ jedna èlja koju }emo uskoro zameniti ne~im drugim?
MOJA SVETOST BLAGOSILJA SVET.
Mora da se rodi iz kontakta za Realno{}u samoga sebe. Da li tvoja svetost blagosilja svet? Da li
veruje{ da to ona moè? Ako MOJA SVETOST BLAGOSILJA SVET, {ta onda ja moram biti?
NEMA NIÊGA [TO MOJA SVETOST NE BI MOGLA UÎNITI.
Na{ prvi odgovor na ovo verovatno }e biti: "Ja bih to voleo kad bih m o g a o!" I u vezi s ovim
postoji dodir sumnje. Umesto da sumnjamo, moèmo li upitati: "Ako ja mogu sve u~initi, {ta je to
onda {to me u tome spre~ava?" Moèmo li uvideti koliku samo mo} ima na{e uslovljavanje nad
nama? Ono u {ta verujemo poseduje veliku mo}. Vidimo li to? I to je jedina stvar koja nas
spre~ava. "Ja sam uveren da ja to ne mogu u~initi". To ne{to {to se zove TI zaista ne moè, ali
svetost sigurno moè. ôvek je doveden dole do svoje li~nosti, do fizikalnosti, do ograni~enosti.
Kako smo samo postali indoktrinirani. Jedna mala varka, jedna mala gre{ka, jedan mali ulazak
misli - i pogledaj samo koliko nas je to vekova i vekova dràlo slepim. Postali smo uvereni da
smo mali i mi sada ~vrsto verujemo da je to istina. Ako nas to moè spre~iti da spoznamo istinu o
na{oj svetosti, onda moramo prihvatiti da na{e uslovljavanje ima ogromnu mo} nad nama. Da li
smo voljni da se s ovim suo~imo kao sa ~injenicom? Problem je u tome da smo mi sami sebe u to
uverili. I onda, jednom zauvek, mi moèmo shvatiti jednu stvar: predmet rasprave nije ne{to {to je
izvan mene, predmet rasprave sam JA. Pogledaj samo {ta je sve potrebno da bi se ~ovek mogao
baviti svojom vlastitom sumnjom. Ako to moè{ videti, ti }e{ verovatno uspostaviti druga~iji
kontakt sa KURSOM O ÛDIMA. Ova sumnja koja te obmanjuje deo je tvog vlastitog verovanja
o samom sebi, tvoje predrasude o samom sebi. Vidi samo koliko ti je misao na{kodila. Ona te je
varala. Koliki je samo stepen budnosti potreban da se nikada ne formuli{e misao - znaju}i od
samog po~etka da misao ne zna, da misao i ne moè znati. Kad bude{ video istinu, onda za tebe
postoji samo istina, a ne misao. Istina je ono {to misao ne doti~e. Do sada smo ìveli sa mi{lju, a
sada moramo misao odbaciti. Predmet rasprave jeste: misao nasuprot svetosti.
MOJA SVETOST JE MOJE SPASENJE. JA SAM BLAGOSLOVEN KAO BO@IJI SIN. GDE
GOD DA IDEM, BOG JE SA MNOM.
Da bi se bilo u skladu sa evolutivnim procesom uklanjanja ega i le~enja verovanja u odvojenost,
mora se do}i do istine koju donosi 41. lekcija. Pre nego po~ne{ ~itati lekciju, zatraì pomo} od
Njega Koji upravlja procesom uklanjanja ega i le~enja verovanja u odvojenost. On je obe}ao:
AKO TI TO POMA@E, ZAMISLI KAKO TE DR@IM ZA RUKU I KAKO TE VODIM. I JA TE
UVERAVAM DA TO NE]E BITI SAMO PUSTO MA[TANJE.
Ovo su njegove re~i. Oslobodi im ne{to prostora, a onda ~itaj lekciju, znaju}i da je On s tobom. I
On to stvarno i jeste. Sve postaje tiho. Nema ni~ega {to bi bilo izvan te ti{ine. Ova ti{ina
apsorbuje sve i sve ponovo vra}a u mir.
GDE GOD DA IDEM BOG JE SA MNOM. DANA[NJA ]E IDEJA KONA^NO I POTPUNO
SAVLADATI OSE]AJ USAMLJENOSTI I NAPU[TENOSTI [TO DO@IVLJAVAJU SVI ONI
KOJI SU ODVOJENI. DEPRESIJA JE NEIZBE@NA POSLEDICA ODVOJENOSTI. A TO SU I
BRIGA, STREPNJA, DUBOKI OSE]AJ BESPOMO]NOSTI, BEDA, PATNJA I JAK STRAH
OD GUBITKA. ONI KOJI SE OSE]AJU ODVOJENIMA IZUMELI SU MNOGE "LEKOVE" ZA
39
ONO [TO VERUJU DA SU "BOLESTI SVETA". ALI ONI NISU UÎNILI SAMO JEDNU
JEDINU STVAR, A TO JE DA REALNOST PROBLEMA STAVE U PITANJE. POSLEDICE
PROBLEMA NE MOGU SE IZLEÎTI ZATO [TO I SAM PROBLEM NIJE REALAN.
DANA[NJA IDEJA IMA MO] DA ZAUVEK DOKRAJÎ OVU GLUPOST. A OVO I JESTE
GLUPOST, UPRKOS OZBILJNIH I TRAGI^NIH OBLIKA KOJE MO@E PREUZETI. DUBOKO
U TVOJOJ NUTRINI SVE JE SAVR[ENO, SPREMNO DA KROZ TEBE ZRAÎ NAPOLJE, U
SPOLJA[NJI SVET. OVO ZRAÊNJE ]E IZLEÎTI SVU TUGU I BOL I STRAH I OSE]AJ
GUBITKA ZATO [TO ]E OVO ZRAÊNJE IZLEÎTI UM KOJI MISLI DA SU OVE STVARI
REALNE I KOJI JE PATIO ZBOG SVOJE LOJALNOSTI PREMA OVIM STVARIMA. TI
NIKADA NE MO@E[ BITI LI[EN SVOJE SAVR[ENE SVETOSTI ZATO [TO IZVOR OVE
SVETOSTI IDE S TOBOM MA GDE DA IDE[. TI NIKADA NE MO@E[ PATITI ZATO [TO
IZVOR SVE RADOSTI IDE S TOBOM MA GDE DA IDE[. TI NIKADA NE MO@E[ BITI
USAMLJEN ZATO [TO IZVOR SVEG @IVOTA IDE S TOBOM MA GDE DA IDE[. NI[TA
NE MO@E RAZORITI MIR TVOGA UMA ZATO [TO BOG IDE S TOBOM MA GDE DA TI
IDE[.
Ako bilo {ta razori mir tvoga uma, razlog za to jeste da si ti nekome ili ne~emu dao mo} da to
u~ini. To je upravo tako jednostavno. "Ja sam dajem ovla{}enje i vlast svojoj vlastitoj misli koja
me deprimira. Ni{ta me drugo ne deprimira, niti u meni proizvodi strepnju". Ipak, negde ti i ja
vladamo. "Ja sam ljudsko bi}e. Ja sam Boìji Sin - a ne misao". Spoznaju}i ovo, ti se osloba|a{
misli koje nisu ispunjene ljubavlju. Verovatno, u jednom odre|enom stadijumu, nama je potrebno
ne{to spolja{nje da nam pomogne da uklonimo svoju misao. To bi bilo pravo obrazovanje, to bi
bio ispravan odgoj. Ali, ako bi ta osoba bila autenti~na, ona bi se postarala da ti ne postane{
zavisan od nje. Niti bi osnovala religiju. Posao ove osobe sastoji se u tome da uklanja. Prema
tome, ta osoba ne pripada nikome. Ona ti ne}e re}i: "U~ini to na ovaj ili onaj na~in". Moè{ pre
o~ekivati da }e ti re}i: "Pogledaj, ti to moè{ u~initi. TI po~inje{ da to uklanja{". Za nas je bitno
da poznajemo proces uklanjanja. A onda po~inje{ razumevati kakva je razlika izme|u KURSA O
ÛDIMA i drugih svetih spisa.
KURS O ÛDIMA zapo~inje sa uklanjanjem. Ose}a{ se tako blagoslovenim {to je Kurs do{ao, {to
si TI taj kome je dat ovaj dar (Kurs) da BOG IDE SA MNOM GDE GOD DA JA IDEM. Ti vi{e
nisi usamljen. Ti si uspostavio odnos sa Kursom i ti ima{ prijatelja - prijatelja, brata, Svetlost
sveta, Koji je preuzeo upravljanje procesom uklanjanja ega i le~enja verovanja u odvojenost i Koji
ti je dao KURS O ÛDIMA. Ti vidi{ Nebesku milost, a to je da smo i ti i ja deo Boìje Volje. I
ti ceni{ taj blagoslov.
NI[TA NE MO@E RAZORITI MIR TVOG UMA ZATO [TO BOG IDE GDE GOD I TI IDE[.
MI RAZUMEMO DA TI NI[TA OD OVOGA NE VERUJE[. KAKO BI I MOGAO KAD JE
ISTINA DUBOKO SKRIVENA U TVOJOJ NUTRINI, ISPOD TE[KOG OBLAKA LUDIH
MISLI, GUSTOG I TAMNOG, A KOJI IPAK PREDSTAVLJA SVE ONO [TO TI VIDI[.
A sada ko je taj koji slu{a lude misli? Ako smo zaista ~uli {ta nam Kurs kaè, kad god nam do|e
kakva luda misao, mi je moèmo rastvoriti. Ti{ina }e znati {ta je ludo, zato {to ti{ina nikada ne
daje mo} ludilu. To i jeste razlog za{to je ti{ina uvek smirena. A onda zapo~inje jedna akcija o
kojoj za sada ne znamo ni{ta. Ali, ta }e se akcija sama razviti i razotkriti.
DANAS ]EMO PRVI PUT STVARNO POKU[ATI DA PRO\EMO KROZ OVAJ TAMNI I
TE[KI OBLAK, DA IZA\EMO IZ NJEGA I DA STIGNEMO DO SVETLOSTI KOJA JE S
DRUGE STRANE. DANAS ]EMO IMATI SAMO JEDNU DUGA^KU VE@BU. UJUTRU, PO
MOGU]NOSTI ÎM USTANE[, MIRNO SEDI 3-5 MINUTA SA ZATVORENIM OÎMA. NA
POÊTKU VE@BE VRLO POLAGANO PONOVI DANA[NJU IDEJU. A ONDA SE NEMOJ
NAPREZATI DA MISLI[ BILO O ÊMU. UMESTO TOGA, POKU[AJ DA OSETI[ DA SI SE
OKRENUO PREMA SVOJOJ NUTRINI, MIMO SVIH SUVI[NIH MISLI SVETA. POKU[AJ DA
VRLO DUBOKO U\E[ U SVOJ UM, SVOJ VLASTITI UM, ÛVAJU]I GA ÎSTIM OD BILO
KAKVIH MISLI KOJE BI TI MOGLE ODVRATITI PA@NJU. POVREMENO MO@E[
PONOVITI IDEJU, AKO USTANOVI[ DA TI TO KORISTI. ALI PRE SVEGA, NASTOJ DA
40
POTONE[ DUBOKO U SVOJU NUTRINU, DALEKO OD SVETA I SVIH NJEGOVIH LUDIH

MISLI. TI POKU[AVA[ DOSEGNUTI PODRU^JE KOJE JE IZVAN GRANICA SVIH TIH
STVARI. TI NASTOJI[ DA NAPUSTI[ POJAVNI SVET I DA PRIS- TUPI[ REALNOSTI.
SASVIM JE MOGU]E DOSEGNUTI BOGA. U STVARI, TO JE VRLO LAKO, ZATO [TO JE
TO NAJPRIRODNIJA STVAR NA SVETU. MO@E SE ÂK RE]I DA JE TO JEDINA
PRIRODNA STVAR NA SVETU. PUT ]E TI SE OTVORITI, AKO VERUJE[ DA JE TO
MOGU]E. OVA VE@BA MO@E DONETI VRLO IZNENA\UJU]E REZULTATE, ÂK I KAD
SE POKU[A PO PRVI PUT, A PRE ILI KASNIJE, UVEK JE USPE[NA. KAKO BUDEMO
NAPREDOVALI, TAKO ]EMO DETALJNIJE ZALAZITI U OVU VRSTU VE@BANJA. ALI
OVA VE@BA NIKADA NE]E POTPUNO BITI NESPE[NA, A MOGU]I SU I TRENUTNI
USPESI. TOKOM CELOG DANA ÊSTO SE KORISTI OVOM IDEJOM, PONAVLJAJU]I JE
VRLO POLAGANO, PO MOGU]NOSTI SA ZATVORENIM OÎMA. MISLI O ONOME [TO
GOVORI[, [TA TE REÎ ZNAÊ. KONCENTRI[I SE NA SVETOST KOJU TE REÎ
PODRAZUMEVAJU U VEZI SA TOBOM, O TVOM PARTNERSTVU KOJE NE MO@E, A DA
NE USPE, O POTPUNOJ ZA[TITI KOJA TE OKRU@UJE. MO@E[ SEBI ZAISTA DOZVOLITI
DA SE NASMEJE[ KAD TI SE JAVE ZASTRA[UJU]E MISLI, PAMTE]I DA BOG IDE S
TOBOM GDE GOD DA TI IDE[.
Prvi odgovor na ovo od strane mozga jeste strah i sumnja - neka nedoraslost. Poku{aj da radi{ ovu
ve`bu. Ovo je ~injenica. Kakav je tvoj odgovor na ovu lekciju, BOG IDE SA MNOM, GDE GOD
DA JA IDEM, ako si je stvarno ~uo? Ovaj odgovor bi mogao biti i neka vrsta zahvalnosti, jedan
radosni ose}aj koji je ve~an, zato {to je i Boìja Misao ve~na. Moèmo li re}i jedno "hvala" koje
bi bilo ve~no? Moèmo li re}i "hvala" svojom realnom mi{lju, Boìjom Mi{lju? Neko ko stvarno
kaè "hvala" uvek }e i biti s Bogom. Kako smo samo malo re~i u svojim ìvotima rekli koje su
ve~ne! MOJE MISLI NE ZNAÊ NI[TA. Dobro je biti ovoga svestan, zar ne? Druga stvar u vezi
sa ovom lekcijom koje treba da smo svesni jeste da je ovo opis meditacije. Meditacija je stanje
nevinosti koje moè re}i: "Ne znam". To je najve}i Boìji Dar. Misao ne zna. Prema tome, ona je
slobodna. Mozak postaje potencijal kad se isprazni od misli. A iz ove praznine ra|a se novi izraz.
Ovaj izraz je nov, zato {to nije projektovan, nije li~an. A {ta je to novo? Novo zna~i odbacivanje
la`nosti li~nog ìvota i postajanje delom sveukupnog @ivota. Pa tako, utro{i izvesno vreme i dobro
se upoznaj sa ovom lekcijom. Ustanovi}e{ da BOG IDE SA MNOM GDE GOD DA JA IDEM od bezna~ajne misli iz tvoje nutrine prema mestu u kome vlada ti{ina i gde ni{ta nije odvojeno,
gde je sve celina. Ako krene{ na taj put, blagosloven si. Nema drugog putovanja. Posedujemo dar
koji se zove KURS O ÛDIMA.
Svaki dan se mogu sti{ati i o~istiti i dovesti do druga~ijeg stanja svesti sva na{a pitanja, sve na{e
sumnje, sva zbrka, sve ono {to misao kao takva deformi{e. Kakav je to samo blagoslov roditi se u
vreme u kome je ljudima do{ao KURS O ÛDIMA. Nau~i se da po{tuje{ i voli{ ono {to je
istinito. Obogati se slavom istine i blagoslovom koji ti nudi ta istina.
41
DNEVNA LEKCIJA
Kako je samo ~udesno lepo mirno sedeti. ôvek nekako iskora~uje iz svetske tame i uzdiè se sve
vi{e i vi{e sve dok ne do|e u potpuno razli~ito stanje svesti. Ovo te stanje svesti ~ini nezavisnim
~ak i od tela. A to i jeste ono {to ti{ina daje, te trenutke smirenosti. Telo ne upada vi{e, ono je
zadovoljno, ono je u miru. ôvek moè sedeti satima, a da se ne pokrene. Smiruje se aktivnost
mozga, kao da je sve re{eno. Uop{te nema strepnje, nema ni~ega {to nije razre{eno. Pre bi se reklo
da postoji ne{to drugo - nepoznato, ono {to se ne moè re~ima izraziti. Mozak ovo i ne poku{ava
da razume, zato {to je to izvan njegovog dosega. Mozak pronalazi veliku radost u skromnosti i u
otkrivanju nevinosti ove neaktivnosti. Nikad ne bi ni pomislio da mozak moè u~initi ovakvo
otkri}e, ali on to zaista moè. A onda se mozak pro~i{}ava, uti{ava. I to ne tako da mu se nametne
ti{ina, ve} on jednostavno sam od sebe postaje tih. I tako, iz poloàja ne-me{anja ti po~inje{ videti
o~ima koje ne pripadaju fizi~kim ~ulima. Vi|enje koje poznajemo moè dose}i do daljine gde
po~inje ovaj zid, a onda to vi|enje postaje blokirano. Ili, moèmo re}i, vi|enje moè i}i dotle
dokle doseù na{e predrasude i na{e ideje, a onda postaje blokirano. Ali, u ti{ini sve ovo prestaje i
ti onda otkriva{ kako je ~ovek samo bezgrani~an i svet. Sve dok je mozak li{en te svetosti, on se
ose}a kao siro~e. On se onda la}a traènja, èljenja, pipanja u mraku - nadaju}i se da on sam sebe
moè zadovoljiti i u~initi celovitim. Ali se necelovitost i dalje nastavlja. U tome nema stvarnog
zadovoljstva. To stanje ostaje zavisno od spoljnih ~inilaca. Stanje svesti o kome govorimo ne
poznaje ni{ta {to bi bilo spolja{nje, zato {to je ovo stanje povezano sa svim. U njemu nema
konflikta. U njemu je sve sadràno. Spolja{nji ~inioci nikada nisu realni, izuzev za mozak koji je
uhva}en u zamku iluzije. Mirno sedenje dovodi ~oveka do ovog stanja svesti. A mi se hvatamo u
zamku, ne u zamku ti{ine, ve} u zamku aktivnosti da bi smo do{li do te ti{ine. Onog trena kada
mozgom o ovome razmi{lja{, hvata{ se u zamku spolja{njih ~inilaca koji nisu realni. I te{ko da iko
vidi ovaj paradoks. I tako traènje postaje va`no. Ali ako postoji traènje, to onda zna~i da nisi
postigao to stanje svesti. Traènje te moè samo odvesti sve dalje od ovog stanja svesti, zato {to je
traènje jedna aktivnost, a ti{ina je ne-aktivnost. To je tako jednostavno. 242. lekcija kaè:
OVAJ DAN JE BO@IJI DAN. TO JE MOJ DAR NJEMU.
[ta ovo stvarno zna~i? Kakav bi to dar ~ovek darovao Bogu? [ta misli{ kakav to dar Bog èli? Ti
Mu ne moè{ pokloniti mesec i ti Mu ne moè{ pokloniti cve}e. [ta da Mu da{? Saglasno lekciji,
ovo je dan koji ti poklanja{ Bogu. OVO JE MOJ DAR NJEMU. O~igledno pitanje jeste: {ta bi Mu
ti mogao dati? Lekciju moèmo ~itati povr{no - OVO JE BO@IJI DAN. TO JE MOJ DAR NJEMU
i to ne}e ni{ta zna~iti. Mi imamo tendenciju da to radimo upravo na ovaj na~in. Mislimo da smo
pro~itali lekciju zato {to smo promrmljali re~i. Izgleda da nije do{lo do bilo kakve promene u
nama. Moèmo ~itati BIBLIJU ili KURAN, bilo {ta, ali to ne}e dovesti stvarno ni do kakve
promene. Mi mislimo da promena dolazi sa naporom i borbom. "Moram u~initi ovo. Moram u~initi
ono". Mi nismo dovoljno prisutni da bismo mogli uvideti da je "~injenje" opet jedna aktivnost.
Kako moè{ re}i OVAJ DAN JE BO@IJI DAN? Ova lekcija je izazov. Zaista, svaka je lekcija
izazov. [ta misli{ kada ~ita{ lekciju? I upravo to i jeste problem, zar ne, zato {to u trenu kada
po~ne{ misliti o lekciji, ti postaje{ blokiran i oslepljen od strane vlastitog mi{ljenja. U trenutku kad
se lati{ mi{ljenja, ve} si zalutao, zato {to onda vi{e nisi sa ovim danom - ti si onda istovetan sa
milionom onih ju~e. Mi{ljenje je odjek ju~era{njeg dana. Prema tome, ti Njemu ne moè{ darovati
ovaj dan Ti si ispunjen svojim odjecima. Ovaj dan se moè darovati kada ti je um apsolutno
smiren, kada u tvoj um ni{ta ne upada spolja. A tek onda moè{ re}i: OVAJ DAN JE BO@IJI
DAN. TO JE MOJ DAR NJEMU. "Ja Mu ne mogu pokloniti neki predmet, ali Mu ja mogu
darovati moju ti{inu". Kada nisi sa ne~im zauzet, ti si Mu ve} poklonio svoj dar. Kako je to samo
jednostavno! Kako je to samo direktno! Ali danas, sve {to je jednostavno i direktno postalo je
~oveku vrlo te{ko. To je postalo te{ko zato {to su strepnja i preokupiranost stalne - tokom
spavanja, tokom vo`nje automobila, tokom jela - strepnja i preokupiranost sve se dalje nastavljaju.
OVAJ DAN JE BO@IJI DAN zna~i da ni{ta ne projektuje{, da nema nikakvih slika, da nema
nikakvih poslova. Moèmo li sebi dozvoliti da ovakvom stanju svesti poklonimo bar jedan minut?
Ovim se ne èli re}i da ne treba da jede{ ili da se kupa{. Ako mora{ kinuti, ne mora{ to
kontrolisati. To su telesne potrebe i njih treba jednostavno zadovoljiti. One ne ometaju ovo o ~emu
govorimo. I tako vidimo ne{to {to je vrlo lepo: telesne potrebe su direktne. Glad je direktna. Ti
42
zbog toga ne mora{ i}i u {kolu da bi ne{to o gladi nau~io. Ako èli{ da kine{, ti kine{. Bol je
direktan, ti odmah zna{ {ta }e{ u~initi u vezi s njim. Stavi ruku na vrelu pe} i brzo }e{ je povu}i.
Telo zna {ta treba da radi. Ono poseduje svoju vlastitu inteligenciju. U tome nema nikakve
filozofije. Telesne su potrebe direktne i ti ih direktno zadovoljava{. Od telesnih potreba napraviti
psiholo{ke potrebe jeste la` i prevara. Problem se pojavljuje onda kada sebi poku{avamo ne{to
nametnuti - npr. meditaciju u jednom odre|enom poloàju - zato {to su to onda na{e vlastite slike.
Ja govorim o tome da, ako postoji te`nja za ne~im, onda to zna~i da to ne{to nisi zadobio. Ja
govorim o "imanju ne~ega", a ne o "te`nji za ne~im". Razre{ili smo problem tela. Kad je telo
gladno, onda je ono gladno, kada mu je vru}e, onda mu je vru}e, a ti zna{ {ta }e{ u tom slu~aju
u~initi. Pa tako, dnevne telesne potrebe se zadovoljavaju - imamo dovoljno vode za pi}e i hrane za
jelo, na{i domovi su topli i ugodni. Pa onda, moèmo li Bogu pokloniti taj jedan dan?
O~igledno, nije telo ono {to Njemu treba. On èli tvoju ti{inu, tako da s tobom moè komunicirati.
Na{a teskoba u vezi sa telom - {to je povezano sa opstankom - spre~ava nas da poklonimo dan
Bogu. Jedan jedini dan. Ako uspemo da jedan dan poklonimo Bogu, vi{e nikada ne}emo biti
usamljeni. Kada direktno otkrijem da nikada nisam usamljen, onda moje strepnje nestaju. Dan mi je
pun veselja i radosti. I ja postièm ono {to BIBLIJA kaè:
"DA DO\E CARSTVO TVOJE, DA BUDE VOLJA TVOJA I NA ZEMLJI KAO NA NEBU"
(Matej 6:10).
I onda ja dolazim do jedne druga~ije vrste mira, potpuno nezavisne od "ja i moje", potpuno
nezavisne od psiholo{ke zbrke i te`nje i èljenja. Telesne potrebe su direktne i priroda se za njih
brine. Tamo gde postoji potreba, ta se potreba i zadovoljava. Ovoj su planeti bile potrebne
milijarde godina da se pripremi za dolazak ~ove~anstva. Kad je ~ovek stigao, temperatura je bila
odgovaraju}a, voda je bila ~ista, potoci su ùborili, ptice su pevale. Velika je lepota vladala
zemljom. Sve je bilo pripremljeno da bi Boìji Sin mogao kora~ati zemljom! Sve je bilo dato i jo{
uvek se daje, uprkos na{im korporacijama koje zanima samo profit. Poklanjanje jednog dana zna~i
nedozvoljavanje ju~era{njem danu da upada. To je sve. To zna~i dokraj~ivanje onoga {to je mrtvo,
pro{lost. Pro{lost nikada nije u sada{njosti. Sada{njost je ovde, a mi smo uvek odsutni. A ovo je
na{ dan kada ne smemo biti odsutni. Svaka dnevna lekcija ima toliko toga da nam da. OVAJ DAN
JE BO@IJI DAN. TO JE MOJ POKLON NJEMU. Samo radost {to se moè pokloniti dar. Po~inje{
razumevati da je ljubav najdragocenija stvar od svega {to postoji. Iz ljubavi proizilazi sav pojavni
svet. Iz ljubavi smo stvoreni i ja i ti. Ljubav je ono {to Bog jeste, a ono {to On jeste i mi jesmo.
Samo Bog moè podariti ovaj dar - totalno, potpuno, bezvremeno, zauvek. Mo} ljubavi moè
u~initi bilo {ta. Ona moè razdvojiti more. Sve je mogu}e sa ljubavlju. Prvobitni ~ovek je mogao
re}i drvetu da donese plod i drvo bi to i u~inilo. ôvek je mogao da obdari sa mo}i bilo koju
biljku ili list i time da izle~i svog sabrata ~oveka. Mi smo sve to izgubili. Ovo smo zamenili sa
mo}i koju poseduje fizika i hemija i razna oru`ja. Ali to nije mo}, to je ludilo. Mo} ljubavi je
zamenjena sa mo}i koju ima strah. I ti i ja smo pod vla{}u straha. I ti i ja smo odgovorni zbog
svoje vlastite teskobe- za to nije odgovoran neko ko je "spolja". Svi mi imamo iste crte karaktera,
bilo da smo Jevreji ili Indijci, muslimani ili hri{}ani. Ko je od nas oslobo|en od besa? I {ta je to
{to bes ~ini jevrejskim, a ne muslimanskim? Sve je to tako glupo. Bes je bes. On nema ni religije,
ni nacionalnosti. Strah je strah. Pogledaj samo kakva je to komedija koja se doga|a ljudskom bi}u
koje misli da je druga osoba "r|ava", a da je on "dobar". Za{to okrivljavati druge ljude? Tvoja
nutrina je mesto na kome treba da do|e do ispravljanja. A jednom kad do|e do tog ispravljanja,
niko onda nije vi{e izvan tebe. Ti uvi|a{ da je ~ovek Boìji oltar, iako je ~ovek zbrkan i pogre{no
vo|en - sli~no tebi i meni koji smo bili zbrkani i zalutali. Mi smo sve pretvorili u ne{to
psiholo{ko. Mi toliko mnogo znamo O svemu, ali mi uistinu ne poznajemo ni{ta. Da li poznaje{
~udo jednog prsta ili kapi krvi? [ta ti moè{ re}i {to bi bilo ~injenica, {to bi bilo istina? Istina
obuhvata sve, zar ne vidi{? Ni{ta nije izvan podru~ja istine. Ali istina koju mi znamo kaè nam da
su Meksikanci ovakvi, a da su Kana|ani onakvi. Ovo nije istina - to je samo verovanje koje nije
zasnovano na pozitivnom znanju, ve} na ne~emu {to se nekom ~ini istinitim ili verovatnim, to je
predrasuda. Sve dok smo uhva}eni u zamku predrasuda i proizvoljnih verovanja o drugim ljudima,
43
zar smo i{ta bolji od onih koje osu|ujemo? OVAJ DAN PRIPADA BOGU. TO JE MOJ DAR
NJEMU. DANAS NE]U VODITI SVOJ @IVOT KAO USAMLJENIK.. Zar nije ovo lepo? Vidi{ u
trenutku kad se i ti i ja spustimo na nivo mozga, postajemo izolovani jedan od drugog i iskaz "ja
sam usamljen" postaje ~injenica. A jednom kad sam usamljen, ja se onda brinem kako }u preìveti
i onda dobro pazim ko mi stoji pri tome na putu. I kako se pove}ava broj stanovni{tva, tako se
poja~ava i konkurencija i mi svi postajemo sve izolovaniji.
DANAS NE]U VODITI SVOJ @IVOT KAO USAMLJENIK.
Moè{ li ovo re}i? Mora{, ovo je dana{nja lekcija. Ima{ li u sebi glas koji to moè re}i i to zaista
i podrazumevati? Ili mi ne{to kaèmo, ali to ne mislimo ozbiljno? Zar to nije onda dekadencija?
Moè{ li re}i: DANAS NE]U VODITI SVOJ @IVOT KAO USAMLJENIK. Da li bi ti da okrene{
le|a Bogu ili da se okrene{ od svoje ti{ine? Mnogi od nas èle biti u tom Prisustvu. Ali na{
prioritet smo jo{ uvek mi sami, na{e preokupacije. Za{to smo tako poraèni? Za{to imamo unapred
tako lo{e mi{ljenje o samima sebi? Obavezno }e{ pomisliti da ti mora{ ne{to u~initi. Kad krene{ da
ne{to u~ini{, ti se istovremeno kre}e{ ka svom porazu - na nivou aktivnosti i delanja, s tobom je
svr{eno. Ali ako do|e{ do ti{ine, onda u tu ti{inu ne moè upasti ni{ta {to pripada misli. U ti{ini
nema upore|ivanja, nema nedoraslosti, nema ambicija, nema èlja, zato {to ta duboka ti{ina u sebi
sadrì celovitost. ôvek je deo akcije ispunjenja, a ne aktivnosti neispunjenosti koja uvek ne{to
traì, koja uvek ne{to èli. Potrebno je da nas dodirne ta ispunjenost. Sve vi{e i vi{e, svaka se
generacija pogre{no usmerava i {koluje samo za opstanak. Mi smo odgovorni da iza sebe ostavimo
druga~iji svet svojoj deci. A gde su oni ljudi koji }e iza sebe ostaviti ne{to mudrije? Gde su oni
koji mogu re}i: "Slu{aj, trebale su mi godine, ali sam se ipak kona~no probudio. I sada }u iza sebe
ostaviti mudrost koja }e odse}i vreme, mudrost koja }e ukloniti prevaru."? Tek onda si dao svoj
doprinos. Ti ovim pomaè{ drugom ljudskom bi}u, tako da ono ne mora pro}i kroz 50 godina
neznanja i iluzija zato {to si i ti kroz njih pro{ao. Kakav ve}i dar moè{ nekome dati nego to {to
}e{ redukovati spolja{nju teskobu i dete dovesti do njegove vlastite svetosti? A zar nisu danas
stariji ljudi najve}im delom neodgovorni? Kakvu }e to mudrost ostaviti iza sebe budu}im
generacijama? Televizija ih je zarobila. A i mi ostali razbacujemo tako mnogo vremena zato {to ne
znamo {ta da radimo. Postalo je va`no popu{tanje vlastitim èljama. To je neizbe`no kad se bavi{
onim {to je nebitno. Kada obavlja{ posao koji ne voli{, onda mora{ olabaviti tu prisilu i ventili ti
postaju va`ni. Gde je mudrac koji }e nas u~initi svesnim ovoga? Gde god se okrene{, vidi{ reklame
cigareta Marlboro - kupi ovaj viski, kupi one cigarete. Milijarde dolara tro{e se na publicitet i na
reklamu. Nestalo je jednostavnosti. Kakva je samo prokleta stvar to obilje. Bogatstvo je isto tako
prokleto kao siroma{tvo. DANAS NE]U VODITI USAMLJENI^KI @IVOT. JA NE RAZUMEM
SVET, PA TAKO I POKU[AJ DA VODIM USAMLJENI^KI @IVOT MORA BITI SAMO MOJA
LUDOST. ALI POSTOJI JEDAN KOJI ZNA [TA JE ZA MENE NAJBOLJE...A ko je taj Jedan?
To bi morao biti neko sli~an Hristu - neko ko je celovit, a ne neko ko je podeljen u nutrini. Neko
ko ne zna ni za ju~e, ni za sutra, neko ko je ogroman kao sada{njost. Sada{njost je bezgrani~na, a
to bezgrani~no stanje nalazi se u na{oj nutrini. ALI POSTOJI JEDAN KOJI ZNA [TA JE ZA
MENE NAJBOLJE...Zar ne èli{ da to spozna{? Da spozna{ [TA JE ZA MENE NAJBOLJE! Ako
se ikada bude{ molio, za {ta }e{ moliti? O~igledno, ne za stvari. Ako Bog ne èli mesec, za{to bi
ti onda èleo mesec ili planinu ili ran~? Za{to? [ta bi ti poèleo?
Ono {to je za tebe najbolje - oslobo|enje od vezanosti.
Da li si se ikada za to molio? To uop{te ne spada u èlje. I onda ima{ Jednoga Ko }e ti pomo}i
da to i dobije{. Ako èli{ "stvari", onda ti ide{ na zemlju da bi ih dobio. Ako èli{ stanje svesti,
onda se mora{ obratiti Nebu. Nebo pripada Boìjoj Ljubavi. Nebo je Stanje Bi}a, a ne mesto. U
smislu mesta, ne postoji nebo, u smislu mesta, ne postoji pakao. Gde postoje suprotnosti, taj svet
nije realan, nikada. ALI POSTOJI JEDAN KOJI ZNA [TA JE ZA MENE NAJBOLJE I ON JE
SRETAN [TO MO@E U MOJE IME NAPRAVITI IZBOR I TO SAMO JEDAN IZBOR, ONAJ
KOJI VODI KA BOGU. Bez izbora - to i jeste sloboda! Ako si zaista zainteresovan da kaè{
OVAJ DAN PRIPADA BOGU, onda mora{ odstraniti sve izbore. Upravo tu i jeste sloboda.
Jednom kad rastvori{ sve izbore, ili kada pobedi{ sve izbore, ili kada razume{ sve izbore, tada si ih
se i oslobodio. Tako ti lekcija daje vitalnost, daje ti uvid. Uvid ti pokazuje da bez izabiranja nema
44
ni èlja. Izabiranje nije ni{ta drugo no konflikt. Izabiranje ~oveka veè za prevaru i za zemlju. To
je klju~.
I ON JE SRETAN [TO MO@E U MOJE IME NAPRAVITI IZBOR I TO SAMO JEDAN IZBOR,
ONAJ KOJI VODI KA BOGU.
Kako je to lepo! Mi mislimo da ne moèmo ìveti bez izbora. Ovo je "slobodna zemlja" zato {to
mogu izabrati ono {to volim. Ali ono {to odabiram i ono {to ja volim mo`da nije u saglasnosti sa
onim {to VODI KA BOGU. Po{to ovaj dan daje{ Bogu na dar, o~ito da èli{ lekciju koja }e ti
pomo}i da to i u~ini{. Tako u tome postoji doslednost.
Moè{ biti zahvalan da su u dnevnoj lekciji dati i klju~evi. Dat je uvid.
JA DAJEM OVAJ DAN NJEMU ZATO [TO NE]U DA ODLA@EM SVOJ DOLAZAK DOMU
SVOME.
Postoji hitnost. U trenu kad stigne{ do hitnosti, istovremeno si se pribliìo i velikom s a d a .
Povr{an i leèran um nikada ne}e spoznati Nebo, nikad ne}e spoznati radost. Povr{nost i nemarnost
je kolevka slika, izbora i èlja - sli~no ulozi koja igra mo~vara za komarce. A ovde postoji hitnost,
zato {to je ovo "dan". U jednom se danu moè{ osloboditi. NE]U ODLAGATI SVOJ DOLAZAK
DOMU SVOME. Ali na{a sada{nja "ku}a" nije to stanje svesti - na{ sada{nji "dom" jeste: "Ja
èlim ovo. Ja èlim ono". Na tako privla~e zemaljske stvari - stvari koje je ~ovek proizveo, a koje
nije Bog stvorio. I mi ne moèmo ~ak ni videti da su stvari koje je ~ovek proizveo, najve}im
svojim delom, iskori{tavanje onoga {to je Bog stvorio i od ~ega mi zara|ujemo novac. Kad bismo
samo mogli videti koliko je ~ovek surov prema ~oveku. Gde je tu po{tovanje @ivota?
A ON JE TAJ KO POZNAJE PUT KA BOGU.
Jedan Koji poznaje put koji vodi ka Bogu! Ti nisi usamljen zato {to je On s tobom. Ti si deo istog
duha.
Hrist je stanje svesti.
Bio je jednom ~ovek po imenu Isus Koji je, dok je jo{ bio u svojoj li~nosti, ostvario ovo Stanje
svesti i postao Hrist. Ovo Hristovo Stanje svesti postoji u svakome od nas, postoji i u tebi. Za{to
se onda pona{a{ kao li~nost? Svaka je osoba Hrist. Ako si poklonio dan Bogu, ti onda moè{ i
druge ljude videti kao Hrista, a ne kao na~in mi{ljenja i pona{anja koje je svojstveno nekoj osobi,
bez obzira {ta ti ljudi rade. I ti }e{ se onda ose}ati blagoslovenim.
OVAJ DAN JE BO@IJI DAN. TO JE MOJ DAR NJEMU.
A ovaj dan postaje "moj" dar "tebi", zato {to ti pripada{ Bogu. Ti si Boìje pro{irenje. I onda
po~inje molitva: I TAKO MI DAJEMO OVAJ DAN TEBI. Onaj Ko je Hrist, s tobom je. On te
vodi za ruku i vi zajedno kazujete ovu molitvu. I TAKO MI DAJEMO OVAJ DAN TEBI. ...Bogu.
On vi{e nije daleko zato, kada do|e{ u sada{njost, On je upravo tu, u sada{njosti. To je isto
vibrantno Stanje svesti. DOLAZIMO SA POTPUNO OTVORENIM UMOVIMA. Ni na kakav
drugi na~in ti ne moè{ i}i k Njemu. A sada razja{njava{ {ta te je ovde dovelo.
MI NE TRA@IMO NI[TA...
Milostiva dobrota! Nema vi{e izbora - ~ak ni u vezi sa izborom nirvane! Tako je sve okon~ano.
MI NE TRA@IMO NI[TA [TO BISMO MO@DA MISLILI DA @ELIMO.
@eljenje postoji samo tamo gde postoji i misao.
DAJ NAM ONO [TO BI TI @ELEO DA PRIMIMO.
45
Sada, dvoje koji ovo govore - Hrist i ti - traè od Boga DAJ NAM ONO [TO BI TI @ELEO DA
PRIMIMO. Ti moè{ uzvratiti samo ljubavlju. I zapovest "Volite jedan drugoga" postaje jedna
jedina funkcija na ovoj planeti. Kada tebi pruàm ljubav ja je istovremeno pruàm i Bogu.
TI POZNAJE[ SVE NA[E @ELJE I POTREBE. I TI ]E[ NAM DATI SVE [TO NAM JE
POTREBNO DA BI NAM POMOGAO DA PRONA\EMO PUT KA TEBI.
Nama sigurno nisu potrebne èlje, nama sigurno nije potrebno ni{ta za ~im bismo ùdeli ili {to bi
nam nedostajalo. Jedino {to nam zaista treba jeste da prona|emo put ka Njemu ili ka svom
vlastitom Identitetu. ôvek je ignorisao taj osnovni problem, a ni{ta drugo ne postoji {to bi donelo
mir ni ~oveku, ni svetu. Mir nije ne{to spolja{nje. Ja kaèm da ti i ja moramo preuzeti
odgovornost. Mi moramo osetiti nu`nu potrebu da idemo domu svome, tom Stanju Jedno}e u kome
postoji samo uzajamna podela ljubavi. Politi~ari ne traè ljubav. Oni govore o miru, a traè rat,
zato {to industrijska ekonomija samo na ratu napreduje i razvija se. Znaju}i to, ti i ja imamo
odgovornost da prona|emo mir u sebi samima. Tek onda taj mir moèmo ponuditi svome bratu.
Ako taj mir ne moè{ na}i, nemoj o~ekivati da to za tebe u~ini neko drugi. Jo{ smrtonosnija
oru`ja, jo{ ve}i ratni brodovi, jo{ brè rakete - ni{ta od toga ne}e za tebe prona}i mir. U tome
nema ljubavi. OVAJ DAN JE BO@IJI DAN. TO JE MOJ DAR NJEMU - dovodi me do duboke
ti{ine. [ta god da uradim iz te duboke ti{ine vi{e ne remeti tu ti{inu. Telo se moè kretati zato {to
ono ima svoje vlastite potrebe, ali to ne uznemirava ovu ti{inu. I ja nikada ne pravim ni od ~ega
problem, zato {to u ìvotu nema problema. Problemi su ne{to {to smo projektovali iz sebe. U
realnosti sve je dobro. U ~ovekovom srcu se javlja takva sre}a i radost kada "sve je dobro" postane
realnost, a ne samo puka ideja.
Sve je dobro - onda nema vi{e nikakve potrage i nastojanja i ti si u miru. Ova dobrota postoji u
svakoj li~nosti. Kako je to tu`no da to zaboravljamo. Zamisli samo {ta bi ti video, znaju}i da je
sve dobro. Izbor ne bi nikada ni dodirnuo tvoj ìvot. Mi smo uhva}eni u zamku davanja prednosti
ne~emu, zato {to nismo svesni da je sve dobro. Jednom kad bude{ istovetan sa ovim "sve je
dobro", uvide}e{ samo kolika je mudrost tog stanja svesti koji to prati. Jednom kad uvidi{ da je
"sve dobro", onda postaje{ istovetan sa mudro{}u tog stanja svesti. A to je Boìji dar Svom Sinu.
Mudrost je superiornija od izbora i dobrota donosi radost u ~ovekovo srce. Ovo moè{ podeliti sa
nekim ko ina~e misli da dobrota ne postoji. Kakva je to samo stvar, {ta ta stvar {iri dalje. Ako si
zabrinut, ti onda {iri{ brigu. Ali ako postoji dobrota, onda ona tako|e {iri sebe samu. I tek tada ti
moè{ odgovoriti na potrebu svoga brata, zato {to nema{ vi{e vlastitih potreba. To je funkcija
Boìjeg sve}enika.
KURS O ÛDIMA priprema svakog onog ko se njime bavi da kona~no postane Boìji sve}enik.
To postaje ~ovekova vlastita poslednja funkcija. Neko }e re}i: "Kako mogu postati Boìji sve}enik?
Ja sam neznalica". Ali Kurs nagla{ava da, ako si samo iskren, kada zapo~ne{ da pomaè{ drugima
da isprave svoje nedostatke, tada }e se povesti briga i ispraviti i tvoji vlastiti nedostaci i
manjkavosti. Ima jedna lepa molitva u Tekstu koja kaè:
JA SAM OVDE SAMO ZBOG TOGA DA BIH BIO ISTINSKI KORISTAN.
Ovo su jake re~i. JA SAM OVDE S A M O Z A T O...Ovo "samo" ga ~ini celovitim. Ovo ne
moè biti delimi~no, po{to bi to onda bilo jedna ideja ili ideal, a oni oboje stvaraju konflikt.
JA SAM OVDE DA PREDSTAVLJAM ONOGA KO ME JE POSLAO.
Onaj Ko te je poslao uvek je s tobom. Ako su ti re~i po{tene, onda dolazi do bu|enja i ti onda
ide{ izvan podru~ja re~i.
46
NE TREBA DA SE BRINEM...
Ti si taj ko ovo kaè. Ti ne ponavlja{ samo re~i. U trenutku kada bude{ ovde s a m o z a t o da
bi predstavljao Onoga Ko te je poslao, to }e{ onda shvatiti.
NE TREBA DA SE BRINEM O TOME [TA ]U RE]I ILI [TA ]U URADITI ZATO [TO ]E
ME USMERAVATI ONAJ KOJI ME JE I POSLAO.
Sve se zavr{ilo, zar ne? Nema nikakve potrebe da se gomila mnogo formacija ideja. I {to god da si
slobodniji, to sve vi{e svoj dan poklanja{ Bogu. Mi mislimo da je jedina va`na stvar ve{tina i
tehnika - ono "kako" u dobu razaranja. ...ONAJ KOJI ME JE POSLAO TAJ ]E ME I
USMERAVATI. On postaje ti, odvojenost se okon~ava i ti si u miru. Um mora do}i do duboke
ti{ine. Ti ne mora{ da se vrati{ mozgu da bi o tome mislio. Ti si deo Boìjeg Uma. Ti pro{iruje{
Njegovu Misao.
JA SAM ZADOVOLJAN DA BUDEM TAMO GDE GOD ON TO @ELI...
Kako je to lepo! Nema vi{e odvojenosti, nema vi{e izbora.
JA SAM ZADOVOLJAN.
Sve dok je tu izbor i "nesta{ica", nikada ne}emo znati {ta je to zadovoljstvo. Zadovoljstvo je stanje
~ovekove nutrine i to zadovoljstvo zna {ta je to mir. ZADOVOLJAN SAM DA BUDEM TAMO
GDE GOD ON TO @ELI...To je istinska posve}enost, istinska ~isto}a. To je ~ovekova vertikalnost.
JA SAM ZADOVOLJAN DA BUDEM GDE GOD ON TO @ELI ZNAJU]I DA ON UVEK IDE
SA MNOM.
Uvek si okruèn Nebeskim mirom, rado{}u @ivota - po{to je @ivot ne{to radosno. @ivot ne pripada
problemima.
JA ]U BITI IZLEÊN...
Dopustiv{i da postoje nedostaci, ali ~uj {ta On kaè:
JA ]U SE IZLEÎTI I JA ]U MU DOPUSTITI DA ME PODUÎ KAKO DA JA I DRUGE
LEÎM.
Pa tako, mi moramo le~iti druge da bismo se i sami izle~ili. Prema tome, voleti drugoga je jedini
na~in. Ljubav poznaje samo Jedan @ivot. U ljubavi nema "drugoga". Sva se fragmentacija
okon~ava. Kada u ~oveku prestanu reakcije, on onda postaje deo Boìjeg Kraljevstva. Ko moè
re}i: "Ja sam do{ao kako bih iskora~io iz vremena i iz njegovih reakcija i iluzija da bih spoznao
ono {to je ve~no".? Ko moè re}i: "Do{ao sam da svoju volju sjedinim s Boìjom."? Postoje svi
razlozi da se bude sretan i radostan. Tvoja namera je ono {to dovodi do ove sre}e i radosti.
ZAKLJUÂK
Krajnje je va`no kako se ~ovek odnosi prema dnevnoj lekciji. Ukoliko se ~ovekova energija ne
slije sa ja~inom interesovanja, ~ovek ne}e mo}i lekciji odati po{tovanje, a ne}e joj mo}i ni
osloboditi tihi prostor u svojoj nutrini. Puko ~itanje ne}e ostvariti Istinu Boìjih Misli koju lekcija
sadrì. Mi insistiramo da Kurs mora da se ìvi, a ne da se o njemu samo teoreti{e. Ozbiljni u~enik
KURSA O ÛDIMA ne ìvi vi{e na osnovu pretpostavki - on ceni samo ono {to je Ve~no, a za to
47
je neophodna iskrenost. Da li }e{ okon~ati sa prevarama u svom ìvotu? Zar nije uklanjanje prevara
prva funkcija odgovornosti? Mi ne moèmo opravdati to {to su nad nama preuzele vlast spolja{nje
stvari, a da ne uzmemo u obzir da smo sami sebi nametnuli ili pridali vrednost slabostima koje su
u na{oj nutrini. Uprkos tome, te slabosti nisu realne. Ovo shvatanje zna~i prodor koji mora
napraviti ozbiljni u~enik KURSA O ÛDIMA da bi postao pro{irenje Boìjeg Uma. Obavezno je
da u~enik prevazi|e u~enje da bi izgradio svoje vlastito uverenje. Tek onda }e on spoznati svoju
vlastitu svetost.
AMIN
LJUBAV NE RASPINJE.
ONA SAMO SPASAVA.
NE MO@E SE POVREDITI BO@IJEG SINA.
NEKA NE MISLI DA JE ROB
VREMENA ILI KAZNE.
LJUBAVLJU STVOREN,
NJEGOVA GLAVA KOJA SVETLI
I SRCE KOJE VOLI
MOGU SAMO DA SPASU SVET.
KO MO@E TAJ SVET SPASITI,
AKO NE ONAJ
KO GA JE NAPRAVIO?
[TA, OSIM REÎ ISTINE,
MO@E OSLOBODITI ONOGA
KOGA JE ON ZAROBIO?
NEKA ON BUDE
ONO [TO I JESTE,
I NI JEDNA ZVEZDA
NE MO@E IZGUBITI
NI JEDAN JEDINI TRAÂK SVETLA,
NITI MO@E DALEKA GALAKSIJA SVETLUCATI
BEZ SVRHE I BEZ UZROKA.
NE POSTOJI NI VLAT TRAVE
KOJA NE BI SAVR[ENO RASLA
OD ZEMLJE KA NEBU.
I NEMA TOG GREHA
KOJI BI ZADR@AO U SENI
ONOGA KOG NEBO VOLI
BOG NE RASPINJE.
ON SAMO JESTE.
Helena [akman: iz zbirke BO@IJI DAROVI
48
KURS O UDIMA
II TOM
Radna knjiga za uenike
Preveo: dr. Petar Vasiljevi
49
UVOD
Teoretska osnova koju daje tekst ( I TOM Kursa o udima) neophodan je kao okvir koji
daje znaenje vebama u ovoj radnoj knjizi. Ipak, samo obavljanje ovih vebi je ono to
omoguava postizanje cilja ovog kursa. Netrenirani um ne moe nita postii. Svrha ove
radne knjige je da trenira va um da misli u smeru koji je postavio tekst. Vebe su vrlo
jednostavne. Ne zahtevaju mnogo vremena i nije vano gde ih obavljate. Nije im
potrebna nikakva priprema. Vreme treninga je jedna godina. Vebe su numerisane od 1
do 365. Ne radite vie od jedne vebe dnevno. Radna knjiga je podeljena na dva glavna
dela. Prvi se bavi uklanjanjem naina na koji se sada vidi, a drugi sticanjem istinske
percepcije (opaanja). Sa izuzetkom pregleda, svakodnevne vebe su tako planirane da
se bave sredinjom idejom koja se odmah iskazuje. Tome sledi opis specifinih
procedura pomou kojih se primenjuje ideja za taj dan. Svrha radne knjige jeste da
veba va um na sistematian nain za drugaije opaanje svakoga i svega na svetu.
Vebe su planirane da vam pomognu da uoptite lekcije, tako da shvatite da je svaka od
njih jednako primenjiva na svakoga i sve to vidite. Prenos vebanja u istinskom
opaanju ne odvija se onako kako se odvija vebanje u svetu. Ako se postigne istinsko
opaanje u vezi sa bilo kojom osobom, situacijom ili dogadjajem, onda je osiguran
potpuni prenos na svakoga i sve. S druge strane, jedan izuzetak izdvojen od istinske
percepcije ini nemoguim njeno postignue bilo gde. Jedina opta pravila kojih se treba
drati u toku svog vebanja jesu: prvo, vebe se moraju izvravati sa velikom
specifinou, kao to e biti oznaeno. To e vam pomoi da uoptite ideje koje se
odnose na svaku situaciju u kojoj se nadjete i na svakoga i sve u njoj. Drugo, budite
sigurni da za sebe ne odluujete da postoje neki ljudi, situacije ili stvari na koje su ove
ideje neprimenjive. To e ometati prenos treninga. Prava priroda istinske percepcije jeste
da ona nema granica. To je suprotno od naina kako vi sada na to gledate. Sveobuhvatni
cilj vebi jeste da povisi vau sposobnost da proirite ideje koje ete praktikovati tako da
u sebe ukljue sve. To nee zahtevati nikakvog napora s vae strane. Same vebe
ispunjavaju uslove koji su potrebni za ovu vrstu prenosa. U neke ideje koje vam radna
knjiga predstavlja teko je verovati, a druge mogu izgledati potpuno iznenadjujue. To
nije vano. Jedino to treba da uradite jeste da primenite ideje onako kako vas se
upuuje. Niste pozvani da ih procenjujete ni u kom sluaju. Jedino treba da ih
primenjujete. Njihova je upotreba ta koja im daje znaenje za vas i ona e vam pokazati
da su one istinite. Zapamtite jedino ovo: vi ne treba da verujete u ove ideje, ne treba ni
da ih prihvatite, ne treba ak ni da ih srdano doekate. Nekima se moete i aktivno
suprotstavljati. Nita od ovoga nije vano niti e smanjiti njihovu efikasnost. Ali ne
dozvolite sebi da pravite izuzetke u primeni ideja koje sadri radna knjiga i bilo kakva da
je vaa reakcija na ideje, koristite ih. Nita vie od toga se ne trai od vas.
50
PRVI DEO
1. LEKCIJA
NITA TO VIDIM U OVOJ SOBI ( NA OVOJ ULICI, SA OVOG PROZORA, NA OVOM
MESTU) NE ZNAI NITA
Sada lagano pogledajte oko sebe i vebajte primenjujui ovu ideju specifino na bilo ta
to vidite.
-OVAJ STO NE ZNAI NITA
-OVA FOTELJA NE ZNAI NITA
-OVA RUKA NE ZNAI NITA
-OVO STOPALO NE ZNAI NITA
-OVA OLOVKA NE ZNAI NITA
Onda pogledajte dalje od mesta na kome ste i primenite ovu ideju na irem prostoru:
-OVA VRATA NE ZNAE NITA
-OVO TELO NE ZNAI NITA
-OVA LAMPA NE ZNAI NITA
-OVAJ ZNAK NE ZNAI NITA
-OVA SENKA NE ZNAI NITA
Uoite da ovi iskazi nisu sloeni ni u kom redu i ne pristajte ni na kakve razlike prema
vrsti stvari na koje se ove ideje primenjuju. To i jeste cilj vebe. Tvrdnja treba jedino da
se primeni na bilo ta to vidite. Dok ideju primenjujete tokom dana, koristite je potpuno
bez razlikovanja. Ne pokuavajte da je primenite na sve to vidite, poto ove vebe ne
treba da budu ritualne. Jedino budite sigurni da nita to vidite nije specifino iskljueno.
Jedna stvar je slina drugoj, bar to se tie primene ideje. Ni jedna od prve tri lekcije ne
treba da se veba vie od dva puta dnevno svaka, po mogunosti izjutra i uvee. Niti
treba da se rade od jednog minuta ili neto slino, ukoliko to ne povlai za sobom oseaj
urbe. Bitan je ugodan oseaj dokolice.
2. LEKCIJA
SVEMU TO VIDIM U OVOJ SOBI (NA OVOJ ULICI, SA OVOG PROZORA, NA OVOM
MESTU) DAO SAM SVO ZNAENJE KOJE ONO IMA ZA MENE
Vebe se ovom idejom iste su kao i one u prvoj lekciji. Ponite sa stvarima koje su vam
blizu i primenite ideju na svemu na emu vam se pogled zaustavi. Tada proirite to
podruje. Okrenite glavu tako da ukljuite sve to je na jednoj i drugoj strani. Ako je
mogue, okrenite se unaokolo i primenite ideju na ono to je iza vas. Ostanite
neprobirljivi to je mogue vie u izboru predmeta za primenu, ne koncentriite se ni na
ta posebno i ne pokuavajte da ukljuite sve to vidite u datom predelu. U protivnom,
javie se napetost. Gledajte lagano i dosta brzo oko sebe pokuavajui da izbegnete
izbor po veliini, svetlosti, boji, materijalu ili relativnoj vanosti za vas. Uzimajte
predmete jednostavno onako kako ih vidite. Pokuajte da primenite vebu s jednakom
lakoom na telo ili na dugme, na muvu ili na pod, na ruku ili na jabuku. Jedini kriterijum
za primenu ideje na bilo ta jedino je da su vam se oi na tome zaustavile. Ne
pokuavajte da ukljuite bilo ta posebno, ali budite i sigurni da niste nita specifino ni
iskljuili.
51
3. LEKCIJA
NITA NE RAZUMEM TO VIDIM U OVOJ SOBI ( NA OVOJ ULICI, SA OVOG PROZORA,
NA OVOM MESTU )
Primenite ovu ideju na isti nain kao i one pre bez pravljenja bilo kakve razlike. Sve to
vidite postaje pravi objekat za primenu ideje. Budite sigurni da ne stavljate pod znak
pitanja pogodnost bilo ega za primenu ideje. Ovo nisu vebe u prosudjivanju. Bilo ta je
pogodno ako ga vidite. Neke od stvari koje vidite mogu imati emocijama nabijeno
znaenje za vas. Pokuajte da takva oseanja stavite u stranu i da ove stvari upotrebite
iskljuivo i precizno onako kako biste to uinili i sa bilo im drugim. Poenta ovih vebi
jeste da vam pomognu da oistite svoj um od svih prolih asocijacija, da vidite stvari
tano onako kako vam se sada javljaju i da shvatite kako ih zapravo malo vi stvarno
razumete. Zato je bitno da sauvate savreno otvoren um, neometan od procenjivanja,
u odabiranju stvari na koje e se primeniti ideja za dananji dan. Za ovu svrhu jedna
stvar je slina drugoj, jednako pogodna i zato jednako korisna.
4. LEKCIJA
OVE MISLI NE ZNAE NITA. SLINE SU STVARIMA KOJE VIDIM U OVOJ SOBI ( NA
OVOJ ULICI, SA OVOG PROZORA, NA OVOM MESTU )
Za razliku od prethodnih, ove vebe ne poinju sa idejom za tekui dan. U vreme
vebanja, zaponite sa opaanjem misli koje vam tokom jednog minuta prolaze kroz
glavu. Tada ideju primenite na njih. Ako ste ve svesni nesretnih misli, iskoristite ih kao
teme za ideju. Ne birajte samo misli za koje smatrate da su loe. Ustanoviete, ako se
budete vebali da posmatrate svoje misli, da one predstavljaju takvu meavinu da, u
izvesnom smislu, ni jednu od njih ne moete nazvati dobrom ili loom. To i jeste
razlog zato one ne znae nita. Pri odabiranju objekata za primenu dananje ideje, trai
se uobiajena specifinost. Ne plaite se da upotrebite dobre, a isto tako i loe misli.
Ni jedna od njih ne predstavlja vae prave misli, koje ove prve zapravo prekrivaju.
Dobre misli su samo senke onoga to se nalazi izvan njih, a senke oteavaju vid.
Loe misli su barijere za vidjenje i onemoguavaju vidjenje. Nita od toga vi ne elite.
Ovo je velika veba i ponavljae se s vremena na vreme u neto drugaijem obliku.
Ovde joj je sada cilj da vas veba u prvim koracima prema cilju - odvajanju znaajnog
od beznaajnog. To je prvi pokuaj u dalekosenoj svrsi uenja da se vidi beznaajno
izvan sebe, a znaajno u sebi. Ovo je takodje poetak treninga vaeg uma da prepozna
ta je isto, a ta je razliito. Pri korienju misli za primenu dananje ideje, identifikujte
svaku misao uz pomo centralne figure ili dogadjaja koji ona sadri. Na primer:
OVA MISAO O ..........NE ZNAI NITA. SLINA JE STVARIMA KOJE VIDIM U OVOJ SOBI,
NA OVOJ ULICI I TAKO DALJE.
Ideju moete primeniti takodje i na neku posebnu misao koju prepoznajete kao tetnu.
Ova je praksa korisna, ali ona nije zamena za nasumine procedure kojih se treba drati
prilikom vebanja. Ne ispitujte svoj um due od jedne minute ili priblino toliko. Suvie
ste neiskusni za sada da biste mogli izbei tendenciju da postanete besmisleno
preokupirani. Dalje, poto su ove vebe prve ove vrste, moda ete ustanoviti da je
posebno teko zaustaviti prosudjivanje u vezi sa mislima. Ne ponavljajte ove vebe vie
od tri do etiri puta tokom dana. Kasnije emo se vratiti na njih.
52
5. LEKCIJA
NIKAD NISAM UZRUJAN ZBOG RAZLOGA ZBOG KOGA MISLIM DA JESAM
Ova ideja, slino prethodnoj, moe se iskoristiti sa bilo kojom osobom, situacijom ili
dogadjajem za koje mislite da vam prouzrokuju bol. Primenite je specifino na bilo ta,
za ta verujete da je uzrok vaeg uzbudjenja, koristei opis oseanja u bilo kom terminu
koji vam se ini taan. Uzbudjenost moe izgledati kao strah, briga, depresija, ljutnja,
mrnja, ljubomora ili bilo koji drugi oblik, a svaki od njih se opaa kao razliit. To nije
istina. Ipak, dok ne nauite da oblik nije vaan, svaki oblik postaje prava tema za vebe
tokom dana.
Primena iste ideje na svaki od ovih oblika uzbudjenja posebno, je prvi korak prema
krajnjem prepoznavanju da su oni svi isti. Kada koristite dananju ideju za specifino
opaen uzrok jednog uzrujanja u bilo kom obliku, koristite i ime oblika u kome vi vidite
uzbudjenje i uzrok koji mu pripisujete. Na primer:
NISAM LJUT NA .........IZ RAZLOGA ZA KOJI MISLIM DA JESAM
NE BOJIM SE...............IZ RAZLOGA ZA KOJI MISLIM DA SE BOJIM
Ponovo upozoravam, ovo ne sme biti zamena za periode u kojima vebate da prvo
istraujete svoj um u vezi sa izvorima uzbudjenja za koje verujete da su uzroci ovog
poslednjeg i u oblike uzbudjenja za koje mislite da su rezultat. U ovim vebama, vie
nego u prethodnim, moete ustanoviti da je teko ne praviti razliku i izbegavati da se da
vea teina nekim subjektima nego drugim. Moda e vam pomoi ako pre vebanja
iskaete ovu tvrdnju:
NEMA MALIH UZRUJANJA. SVA ONA JEDNAKO REMETE MIR MOGA UMA
Tada ispitajte svoj um u vezi sa bilo im to vas mui, bez obzira ta vi mislili koliko je to
mnogo ili malo. Moete sebe uhvatiti i da ste manje voljni da dananju ideju primenite
na neke prividne (opaene) izvore uzrujanja nego na druge. Ako se to javi, pomislite
prvo na ovo:
JA NE MOGU UVATI OVAJ OBLIK UZRUJANJA, A DRUGE PUTATI DA ODU, ZBOG
SVRHE OVIH VEBI, ONDA, SVE U IH SMATRATI ISTIMA
Tada istraite svoj um ne vie od minuta ili priblino toliko, pokuajte da identifikujete
izvestan broj razliitih oblika uzrujanja koji vas ometaju, bez obzira na relativni znaaj
koji im pridajete. Primenite dananju ideju na svakoga od njih, koristei pri tome i ime
izvora uzbudjenja kako ga sami opaate i oseanja koje doivljavate. Dalji primeri su:
NISAM ZABRINUT ZA............ZBOG RAZLOGA ZA KOJI MISLIM DA JESAM. NISAM
DEPRESIVAN.......... IZ RAZLOGA ZA KOJI MISLIM DA JESAM.
Tri do etiri vebanja dnevno je dosta.
6. LEKCIJA
JA SAM UZRUJAN ZATO TO VIDIM NETO EGA NEMA
Vebe sa ovom idejom vrlo su sline prethodnim. Ponovo, potrebno je imenovati oboje: i
oblik nerviranja (bes, strah, briga, depresija itd.) i njegov izvor koji mi opaamo i to vrlo
specifino za svaku primenu ideje. Na primer:
JA SE LJUTIM NA.....................ZATO TO TAMO VIDIM NETO EGA NEMA
JA SAM ZABRINUT ZBOG......................ZATO TO TAMO VIDIM NETO EGA NEMA
Dananja ideja korisna je za primenu na bilo ta to izgleda da nas uzbudjuje i moe se
plodonosno upotrebiti tokom celog dana za ovu svrhu. Ipak, tri ili etiri perioda
predvidjena za vebanje treba da slede posle jednog minuta pretraivanja uma, kao i
ranije, a potom treba dananju ideju primeniti na svaku uznemirujuu misao koju
otkrijemo tokom pretraivanja uma. Ponovimo, ako osetite otpor primeni dananje ideje
na neke uznemirujue misli vie nego to vai za druge, podsetite se dva upozorenja
izreena u prethodnoj lekciji:
NEMA MALIH UZNEMIRENJA. SVA ONA JEDNAKO REMETE MOJ DUEVNI MIR
53
JA NE MOGU ZADRATI OVAJ OBLIK UZNEMIRENJA, A DRUGE OBLIKE PUSTITI DA
ODU. ZA SVRHU OVIH VEBI, SMATRAU IH SVE KAO ISTE
7. LEKCIJA
JA VIDIM SAMO PROLOST
Ovoj misli je na poetku posebno teko poverovati. A ipak je ona objanjenje za sve
prethodne. Ona je razlog zato sve to vidite ne znai nita. Ona je razlog zato ste
svemu to vidite pridali znaenje koje ono ima za vas. Ona je razlog zato nita ne
razumete to vidite. Ona je razlog zato niste nikada uznemireni zbog razloga zbog koga
mislite da jeste.
Ona je razlog zato ste uznemireni zato to vidite ono ega nema. Stare ideje o vremenu
vrlo je teko izmeniti zato to je sve ono u ta verujete ukorenjeno u vremenu i te stare
ideje zahvaljuju svoj opstanak injenici da niste nauili ove nove ideje. A to je upravo i
razlog zato su vam potrebne nove ideje o vremenu. Ova prva ideja o vremenu i nije
stvarno toliko udna koliko se to moe uiniti u prvi mah. Na primer, pogledajte olju. Da
li vi stvarno vidite olju ili samo preispitujete svoja prola iskustva uzimanja olje,
bivanja ednim, pijenja iz olje, oseaja dodira ruba olje i svojih usana, dorukovanja
itd? Zar nisu vae estetske reakcije na olju takodje zasnovane na prolim iskustvima?
Kako biste inae znali da li e se ili nee ova vrsta olje razbiti ako je ispustite? ta vi
zapravo znate o ovoj olji izuzev onoga to ste nauili u prolosti? Vi zapravo nemate
nikakve predstave o tome ta je ova olja izuzev svog ranijeg uenja. Da li je onda
zaista vidite??? Pogledajte oko sebe. Ovo vai i za sve ostalo to gledate. Priznajte ovo
primenjujui dananju ideju na sve, bez razlike ta hvata vae oko. Na primer:
JA VIDIM SAMO PROLOST U OVOJ OLOVCI
JA VIDIM SAMO PROLOST U OVOJ CIPELI
JA VIDIM SAMO PROLOST U OVOJ RUCI
JA VIDIM SAMO PROLOST U OVOM TELU
JA VIDIM SAMO PROLOST U ONOM LICU
Ne zadravajte se posebno ni na jednoj stvari, ali zapamtite - nemojte nita posebno ni
preskoiti. Kratko pogledajte na svaki predmet i onda krenite na sledei. Bie dovoljno tri
ili etiri perioda vebanja i svaki od njih treba da traje oko jednog minuta.
8. LEKCIJA
MOJ SE UM BAVI PROLIM MISLIMA
Ova ideja je, naravno, razlog zato vidite samo prolost. Niko u stvari i ne vidi nita. Vidi
samo svoje misli koje projektuje napolje. Preokupiranost uma prolou uzrok je
pogrenog pojma vremena od koga pati vae vidjenje. Va um ne moe shvatiti
sadanjost koja je jedino vreme koje zaista postoji. On, prema tome, ne moe razumeti
vreme i ne moe, u stvari, razumeti nita. Jedina potpuno istinita misao koja se moe
imati o prolosti jeste da prolosti zapravo nema. Misliti o prolosti uopte, prema tome,
znai misliti o iluzijama. Vrlo je malo ljudi shvatilo ta zaista znai stvaranje slika o
prolosti ili predvidjanje budunosti. Um je stvarno prazan kada to ini, zato to u tom
sluaju ne misli zaista ni o emu. Svrha dananjih vebi je da ponu trenirati va um da
prepozna kad zaista nita ne misli. Kada ideje bez misli zapoljavaju va um istina je
blokirana. Prepoznavanje da vam je um u stvari prazan i ne verujui vie da je ispunjen
stvarnim idejama, prvi je korak ka otvaranju puta da se zaista vidi. Dananje vebe
treba raditi zatvorenih oiju. To je zbog toga to vi zapravo nita i ne moete videti i
lake je to prepoznati, bez obzira koliko da slikovno prikaete misao, ako ne vidite nita
54
ni u fizikom smislu. Pretraujte svoj um sa to je mogue manjim ulaganjem energije
oko jednog minuta, registrujui samo misli koje sretnete u polju svesti. Imenujte svaku
od misli pomou glavnog lika ili teme koju sadri i predjite na sledeu. Period vebanja
uvedite govorei:
IZGLEDA DA MISLIM O .............
Onda spomenite svaku od misli specifino, kao npr:
IZGLEDA DA MISLIM O (IME OSOBE), O (IME OBJEKTA), O (IME EMOCIJE)
i tako dalje, zakljuujui na kraju ovaj period pretraivanja uma sa:
ALI MOJ UM JE ZAUZET PROLIM MISLIMA
Ovo se moe uraditi etiri ili pet puta dnevno, ukoliko vas ne razdrauje. Ako vam to
bude muno, dovoljno je tri ili etiri puta. Moete, pak, ustanoviti da vam pomae
ukljuivanje vlastitog razdraenja, ili bilo koje emocije koju dananja ideja eventualno
izazove, u samo pretraivanje uma.
9. LEKCIJA
NITA NE VIDIM ONAKVIM KAKVO JE SADA
Ova ideja oigledno proizilazi iz dve prethodne. Ali, dok je mogue da je intelektualno
prihvatite, nije verovatno da e ona za sada za vas bilo ta znaiti. Ipak, razumevanje
nije neophodno u ovom trenutku. U stvari, priznanje da ne razumete je preduslov za
uklanjanje lanih ideja. Ove se vebe bave praksom, a ne razumevanjem. Ne treba vam
da praktikujete ono to ve razumete. Bilo bi isuvie komplikovano da sada teimo
razumevanju i pretpostavite da ga ve posedujete. Neuvebanom umu je teko da
veruje da ne postoji ono to taj um sam sebi prividno slikovno prikazuje. Ova ideja moe
jako smetati i moe naii na bezbroj oblika aktivnog otpora. Ipak, to ne spreava da je
primenimo. Nita vie od toga se i ne trai za ovu ili bilo koju drugu vebu. Svaki mali
korak oistie malo tame i na kraju e doi razumevanje da osvetli svaki ugao uma
oienog od smea koje ga je pomraivalo. Ove vebe se sastoje od gledanja oko sebe i
primene dananje ideje na sve to se vidi, imajui na umu potrebu da se ona primeni na
sve bez razlike i na osnovno pravilo da se nita ne iskljuuje. Dovoljna su tri ili etiri
perioda praktine primene. Na primer:
JA NE VIDIM OVU PISAU MAINU ONAKVOM KAKVA JE ONA SADA
JA NE VIDIM OVAJ TELEFON ONAKVIM KAKAV JE ON SADA
JA NE VIDIM OVU RUKU ONAKVOM KAKVA JE ONA SADA
Ponite sa najbliim stvarima, a onda to proirite dalje:
JA NE VIDIM ONU VEALICU ZA KAPUTE ONAKVOM KAKVA JE ONA SADA
JA NE VIDIM ONA VRATA ONAKVIMA KAKVA SU ONA SADA
JA NE VIDIM ONO LICE ONAKVIM KAKVO JE ONO SADA
Ponovo podvlaim da ne treba pokuati da se sve ukljui, a mora se izbei da se neto
posebno iskljui. Budite sigurni da ste poteni sami sa sobom pri ovom razlikovanju.
Moete doi u iskuenje da ovu razliku uinite nejasnom.
10. LEKCIJA
MOJE MISLI NE ZNAE NITA
Ova se ideja primenjuje na sve misli kojih ste svesni ili kojih postanete svesni tokom
vebe. Razlog da se ova ideja moe primeniti na sve misli lei u tome da te misli nisu
vae stvarne misli. Tu smo razliku napravili ranije i ponovo emo je napraviti. Jo
nemate osnove za uporedjivanje. Kad je budete imali, neete vie sumnjati da ono za ta
ste nekada verovali da su vae misli, ne znai nita. Ovo je drugi put da koristimo ovu
55
vrstu ideje. Oblik je malice razliit. Ovog puta ideja poinje sa Moje misli, umesto
Ove misli i nismo je otvoreno povezali sa stvarima oko sebe. Naglasak je sada na
nepostojanju realnosti onoga to mislite da mislite. Ovaj aspekt procesa ispravljanja
poinje idejom da su misli kojih ste svesni bez znaenja, da su pre spoljanje nego
unutranje, a onda se podvlai njihov proli, a ne sadanji status. Sada, pak, podvlaimo
da prisustvo ovih misli znai da vi zapravo i ne mislite. To je samo drugi nain
ponavljanja ranije tvrdnje da vam je um u stvari prazan. Prepoznavanje ove injenice
znai prepoznavanje nitavila kada vam se ini da neto vidite. Ovo prepoznavanje
nitavila kao takvog preduslov je za stvarno i istinito vidjenje. Zatvorite oi i zaponite
ovu vebu polaganim ponavljanjem ove ideje samom sebi. Tada dodajte:
OVA E MI IDEJA POMOI DA SE OSLOBODIM SVEGA U TA SADA VERUJEM
Kao i ranije, veba se sastoji u ispitivanju svog uma i potrazi za svim mislima koje su
vam dostupne, bez odabiranja i bez prosudjivanja. Nastojte da izbegnete bilo koju vrstu
rasporedjivanja. U stvari, ako vam to pomae, moete zamisliti da posmatrate udno
rasporedjenu povorku koja prolazi pored vas i koja za vas ima malo ili nikakvo znaenje.
Dok svaka pojedina misao prolazi preko ekrana svesti, recite:
MOJA MISAO O ............ NE ZNAI NITA
MOJA MISAO O ............ NE ZNAI NITA
Dananja misao oigledno moe sluiti za bilo koju misao koja vam zadaje bol u bilo koje
vreme. Preporuujem pet perioda za vebanje u trajanju od oko jednog minuta
ispitivanja uma. Ne preporuujem da se produava vreme vebanja, a moe se i skratiti
na pola minuta ili manje ako vam bude neugodno. Zapamtite: polagano ponavljajte ideju
pre nego to je specifino primenite. I dodajte:
OVA E MI IDEJA POMOI DA SE OSLOBODIM SVEGA U TA SADA VERUJEM
11. LEKCIJA
MOJE BEZNAAJNE MISLI POKAZUJU MI BEZNAAJAN SVET
Ovo je prva ideja koju imamo i koja je u vezi sa bitnom fazom procesa ispravljanja:
obrtanje miljenja o svetu. Izgleda nam kao da svet odredjuje ono to vidimo. Dananja
ideja uvodi pojam da nae misli odredjuju svet koji vidimo. Budi zaista srean to
primenjuje ideju u njenom poetnom obliku, poto je ovom idejom tvoje oslobodjenje
osigurano. U njoj lei klju za opratanje. Vreme za primenu dananje ideje rasporedie
neto drugaije od onih pre nje. Zaponi sa zatvorenim oima i polagano sebi ponavljaj
ovu misao. Tada otvori oi i pogledaj okolo, blizu i daleko, gore i dole - bilo gde. Tokom
jednog minuta, koliko e utroiti za primenu ove misli, samo je ponavljaj samom sebi i
budi siguran da to ini bez urbe i bez bilo kakvog oseaja hitnosti ili napora. Da bi se
ove vebe izvele sa maksimumom koristi, oi treba dosta brzo da se kreu s jedne stvari
na drugu, poto ne treba da se zadravaju ni na emu posebno. Rei treba koristiti na
jedan smiren, slobodan nain. Uvodjenje u ovu ideju, posebno treba uraditi to je
mogue leernije. Ona sadri osnovu za mir, oputanje i slobodu od briga, koju
nastojimo da postignemo. Zakljuujui vebe, zatvori oi i jo jednom ponovi ideju
polagano samom sebi. Verovatno e biti dovoljno da tri puta radite tokom dana. Ako,
pak, ne bude pri tome teskobe ili je bude malo i ako bude sklon da uradi vie, moe
raditi i pet puta. Ne preporuujem vie od toga.
56
12. LEKCIJA
JA SAM UZRUJAN ZATO TO VIDIM BEZNAAJAN SVET
Vanost ove ideje lei u injenici da ona sadri ispravku velike iskrivljenosti opaanja. Ti
misli da te uznemirava zastraujui svet, ili tuni svet, ili nasilniki svet, ili ludi svet.
Sva ova svojstva ti si sam dao svetu. Svet sam po sebi je bez ikakvog znaenja. Ove se
vebe rade otvorenim oima. Pogledaj oko sebe, ovog puta sasvim sporo. Pokuaj da
odredi sam sebi tempo tako da sporo pomicanje tvog pogleda s jedne stvari na drugu
obuhvati jedan dosta stalan vremenski interval. Ne dozvoli da vreme, dok gleda jednu
stvar, postane izrazitije due ili krae od vremena dok gleda drugu stvar. Umesto toga,
pokuaj da odri celo vreme odmeren, jednak tempo. Nije vano ono to vidi. Naui
samog sebe samo ovo: svemu to gleda pokloni jednaku panju i jednako vreme. To je
poetni korak u uenju da svemu prida jednaku vrednost. Dok okolo gleda, reci
samom sebi:
JA MISLIM DA VIDIM ZASTRAUJUI SVET, OPASAN SVET, NEPRIJATELJSKI SVET,
TUNI SVET, ZAO SVET, LUDI SVET
I tako dalje, koristei bilo koji opisani termin koji ti padne na pamet. Ako ti padnu na
pamet termini koji izgledaju pozitivni, pre nego negativni, ukljui ih u to govorenje. Na
primer: moe misliti o dobrom svetu ili zadovoljavajuem svetu. Ako ti se jave
ovakvi termini, koristi ih zajedno sa ostalima. Moda jo nee shvatiti zato ovi lepi
pridevi spadaju u ove vebe, ali zapamti da dobar svet povlai za sobom i onaj lo, a
zadovoljavajui onaj nezadovoljavajui. Svi termini koji ti prolaze kroz glavu su
odgovarajui predmeti za dananju vebu. Nisu bitna njihova prividna svojstva. Budi
siguran da ne menja vremenske intervale izmedju primene dananje ideje na ono to
misli da je prijatno i onoga to misli da je neprijatno. Za svrhu ovih vebi, nema
razlike medju njima. Na kraju vebe dodaj:
ALI JA SAM UZNEMIREN ZATO TO VIDIM BEZNAAJAN SVET
Ono to je bez znaaja nije ni dobro ni loe. Zato bi te onda uznemiravao beznaajan
svet? Ako moe prihvatiti svet kao beznaajan i dozvoliti da na njemu bude ispisana
istina za tebe, to e te uiniti neopisivo srenim. Ali zato to je svet sam po sebi bez
znaenja, prisiljen si da u njega upie ono to eli da taj svet bude. I to je onda ono
to ti u njemu vidi. I to je ono to je uistinu beznaajno. Ispod tvojih rei ispisana je
Boija Re. Sada te istina uzrujava, ali kad se izbriu tvoje rei, videe Njegovu. To i
jeste krajnji cilj ovih vebi. Dananju je ideju dovoljno primeniti tri ili etiri puta dnevno.
Vreme vebanja ne treba da premai jedan minut. Moda e ustanoviti da ti je i to
predugo. Kad god oseti naprezanje, zavri sa vebama.
13. LEKCIJA
BEZNAAJAN SVET RADjA STRAH
Dananja ideja je stvarno drugi oblik one prethodne, izuzev da je specifinija u vezi sa
izazvanim emocijama. U stvarnosti, svet bez znaenja je nemogu. Nita ne postoji to
nema znaenja. Ipak, iz toga ne proizilazi da nee pomisliti da opaa neto to nema
znaenja. Ba obrnuto, posebno e biti verovatno da e pomisliti da ba to opaa.
Prepoznavanje beznaajnosti izaziva intenzivnu strepnju u svima koji se oseaju
odvojenima. Ovo prepoznavanje predstavlja situaciju u kojoj Bog i ego izazivaju jedan
drugog u vezi s tim ije e znaenje biti upisano u prazni prostor koji beznaajnost nudi.
Ego grozniavo uri da uskoi u taj prostor da bi uspostavio u njemu svoje ideje, u
strahu da bi se praznina inae mogla upotrebiti za pokazivanje njegove vlastite nemoi i
nerealnosti. I samo u vezi s tim ego je u pravu. Zato je bitno da naui da prepozna
beznaajno i da ga prihvati bez straha. Ako si prestraen, izvesno je da e svet
obdariti svojstvima koje on ne poseduje i da e ga pretrpati slikama koje ne postoje. Za
ego, iluzije su sigurnosne naprave, kao to moraju biti i za tebe takodje koji se
izjednaava sa egom. Dananje vebe, koje treba raditi tri ili etiri puta i to ne vie od
57
jednog minuta svaki put, treba obavljati na neto drugaiji nain od prethodnih. Sa
zatvorenim oima, ponavljaj sebi dananju ideju. Tada otvori oi i polako pogledaj oko
sebe govorei:
JA GLEDAM NA BEZNAAJAN SVET
Ponovi ovu izjavu sebi dok gleda okolo. Tada zatvori oi i zakljui sa:
BEZNAAJAN SVET RADjA STRAH ZATO TO JA MISLIM DA SE TAKMIIM SA BOGOM
Moe ti biti teko da izbegne otpor, u jednom ili drugom obliku, u odnosu na ovu
zakljunu izjavu. Bilo kakav oblik da preuzme ovaj otpor, podseti se da si u stvari
preplaen od ovakve misli zbog osvete od strane neprijatelja. Ne oekuje se da
poveruje u ovu izjavu u ovom trenutku i verovatno e je odbaciti kao naopaku. Ipak,
obrati panju na bilo kakve znake otvorenog ili skrivenog straha koji ova misao moe
izazvati. Ovo je na prvi pokuaj iskazivanja jednog jasnog odnosa uzroka i posledice,
vrste za koju si vrlo neiskusan da je prepozna. Ne zadravaj se na zakljunom iskazu i
ne pokuavaj ak ni da misli o njemu, izuzev za vreme vebe. To e za sada biti
dovoljno.
14. LEKCIJA
BOG NIJE STVORIO BEZNAAJAN SVET
Dananja ideja je, naravno, razlog zato je nemogu beznaajan svet. Ono to Bog nije
stvorio i ne postoji. A sve to postoji, postoji onako kako ga je On stvorio. Svet koji
vidimo nema nikakve veze sa stvarnou. Ti si ga sam stvorio i on ne postoji. Dananje
vebe treba raditi sve vreme sa zatvorenim oima. Period pretraivanja uma treba da
bude kratak, najvie jedan minut. Ne radi vie od tri puta sa dananjom idejom, ukoliko
ti nije ugodno. A ako ti je ugodno, to je zato to stvarno shvata emu slue dananje
vebe. Dananja ideja je drugi korak u uenju naputanja misli koje si upisao u svet i
vidjenja Boije Rei umesto njih. Rani koraci u ovoj promeni, koja se zaista moe nazvati
spasenjem, mogu biti vrlo teki i ak vrlo bolni. Neki od ovih koraka vodie te direktno u
strah. Nee ostati u tom strahu. Otii e daleko izvan njega. Na je smer prema
savrenoj sigurnosti i savrenom miru. Sa zatvorenim oima, pomisli na sve uase u
svetu koji ti padaju na pamet. Imenuj svakog od njih kako ti se javi i onda negiraj
njegovu realnost. Bog ga nije stvorio i tako on nije realan. Reci na primer:
BOG NIJE STVORIO TAJ RAT I TAKO ON NIJE STVARAN
BOG NIJE STVORIO OVU AVIONSKU NESREU I TAKO ONA NIJE STVARNA
BOG NIJE STVORIO ONU KATASTROFU (SPECIFICIRAJ) I TAKO ONA NIJE STVARNA
Odgovarajue teme za primenu dananje ideje takodje ukljuuju bilo ta ega se boji da
ti se moe desiti ili bilo kome za koga brine. U svakom pojedinom sluaju, imenuj
katastrofu sasvim specifino. Ne koristi uoptene termine. Na primer, nemoj rei: Bog
nije stvorio bolest, ve Bog nije stvorio rak ili srani napad ili bilo ta drugo to u tebi
moe izazvati strah. Ovo je tvoj lini repertoar uasa u koje gleda. Ove su stvari deo
sveta koji vidi. Neke od njih su iluzije koje deli sa ostalim ljudima, a druge su deo tvog
linog pakla. To nije vano. Ono to Bog nije stvorio moe biti samo u tvom vlastitom
umu, odvojeno od Njegovog. Zato, to nema nikakvog znaenja. Prepoznavanjem ove
injenice, zakljui periode vebanja ponavljanjem dananje ideje:
BOG NIJE STVORIO BEZNAAJAN SVET
Dananja ideja se moe, naravno, primeniti na bilo ta to ti smeta tokom dana, i izvan
perioda vebanja. Vrlo je specifino primeni. Reci:
BOG NIJE STVORIO BEZNAAJAN SVET. ON NIJE STVORIO (SPECIFICIRAJ SITUACIJU
KOJA TI SMETA ) I TAKO ONA NIJE STVARNA
58
15. LEKCIJA
MOJE SU MISLI SLIKE KOJE SAM SAM STVORIO
To je zbog toga to se misli koje misli da misli javljaju kao slike zbog ega ih ne moe
prepoznati kao nepostojee. Ti misli da ih misli i tako ti misli da ih vidi. Tako je
stvoreno tvoje vidjenje. To je funkcija koju si dao svojim telesnim oima. To nije
vidjenje. To je stvaranje slika. Ono preuzima mesto vidjenju, zamenjujui viziju
iluzijama. Ova uvodna ideja u proces stvaranja slika koje zove vidjenjem nee ti mnogo
znaiti. Poee da je shvata kada bude video male rubove svetlosti oko istih poznatih
predmeta koje i sada vidi. To je poetak stvarnog vidjenja. Moe biti siguran da e
stvarno vidjenje brzo doi poto se ovo pojavi. Kako budemo dalje ili, moda e imati
mnoge epizode svetlosti. Ove epizode mogu preuzeti mnoge razne oblike, a neki od
njih mogu biti sasvim neoekivani. Nemoj ih se bojati. To su znaci da konano otvara
oi. One nee dugo trajati, zato to one samo simbolizuju istinsko opaanje i nemaju
veze sa znanjem. Ove ti vebe nee otkriti znanje. Ali e one pripremiti put za njega.
Primenjujui dananju ideju, prvo je ponovi samom sebi, a onda je primeni na sve to
vidi oko sebe, koristei ime predmeta i putajui da se oi na njemu zadravaju dok
govori:
OVAJ..............JE SLIKA KOJU SAM SAM STVORIO
ONAJ..............JE SLIKA KOJU SAM SAM STVORIO
Nije potrebno ukljuiti veliki broj predmeta specifinih u primenu dananje ideje.
Potrebno je, pak, nastaviti da se gleda na svaki predmet dok se ideja ponavlja samom
sebi. Svaki put ideju treba ponoviti sasvim polako. Iako je oigledno da nee moi
primeniti ideju na vrlo mnogo stvari tokom jednog minuta vebe koju preporuujem,
pokuaj da napravi izbor to je mogue vie nasumice. Ako se pone oseati
nelagodno, bie dovoljno i manje od minuta za svaku vebu. Ne primenjuj dananju
ideju vie od tri puta ukoliko se ne osea potpuno ugodno sa njom, a ni u kom sluaju
nemoj prei etiri puta. Ipak, ideju moe primeniti prema potrebi tokom celog dana.
16. LEKCIJA
JA NEMAM NEUTRALNIH MISLI
Dananja je ideja poetni korak ka raspravanju verovanja da tvoje misli nemaju efekta.
Sve to vidi je rezultat tvojih misli. Nema izuzetka u ovoj injenici. Misli nisu velike ili
male, snane ili slabe. One su samo istinite ili lane. One koje su istinite stvaraju ono to
im je slino. A one koje su lane ine isto. Nema kontradiktornijeg pojma od pojma
uzaludne misli. Teko se moe nazvati uzaludnim neto to se uzdie do opaanja
celog sveta. Svaka misao koju ima doprinosi istini ili iluziji, ona proiruje istinu ili
umnoava iluzije. Ti, u stvari, ne moe nita umnoavati, ali inei to ne moe ga ni
iriti. Osim prepoznavanja da misli nisu nikada uzaludne, spasenje takodje zahteva da
takodje prepozna da svaka misao koju ima donosi mir ili rat, ljubav ili strah. Nemogu
je neutralni rezultat, zato to je nemogua neutralna misao. Postoji veliko iskuenje da
se straljive misli odbace kao nevane, trivijalne i bezvredne da se s njima gnjavimo, pa
je bitno da ih sve prepozna kao jednako razorne, a isto tako i jednako nerealne.
Praktikovaemo ovu ideju u mnogim oblicima pre nego to je zaista shvati. Tokom
primene dananje ideje, pretrauj svoj um oko jedan minut sa zatvorenim oima i
aktivno se potrudi da ne previdi bilo koju malu misao koja moe teiti da izbegne ovu
pretragu. To je vrlo teko dok se na to ne navikne. Ustanovie da ti je jo uvek teko
da ne pravi vetake razlike. Svaka misao koja ti se javi, bez obzira na svojstva koja joj
pripisuje, je odgovarajui subjekat za primenu dananje ideje. Za vreme vebanja prvo
samom sebi ponovi ideju, a onda, kako koja ideja proleti kroz polje svesti, zadri je u
fokusu svesnosti i reci sebi:
OVA MISAO O .......... NIJE NEUTRALNA MISAO.
ONA MISAO O .......... NIJE NEUTRALNA MISAO.
59
Kao i obino,dananju ideju koristi kad god si svestan posebne misli koja izaziva
teskobu.Preporuujem ti ovaj oblik da bi postigao navedeni cilj:
OVA MISAO O ..... NIJE NEUTRALNA MISAO, ZATO TO JA NEMAM NEUTRALNIH
MISLI.
Preporuujem ti etiri do pet perioda vebanja, ako ti bude relativno bez napora. Ako
oseti napetost, bie dosta i tri puta. Duina perioda vebanja takodje se moe skratiti
ako se javi nelagodnost.
17. LEKCIJA
JA NE VIDIM NEUTRALNE STVARI.
Ova ideja je drugi korak u smeru identifikacije uzroka i posledice onako kako zaista
deluju u svetu. Ti ne vidi neutralne stvari zato to nema neutralnih misli. Uvek misli
dolaze prve, uprkos iskuenju da se veruje da je obrnuto. To nije nain na koji svet
misli, ali se mora nauiti da je to nain na koji ti misli. Kad to ne bi bilo tako, opaanje
ne bi imalo svog uzroka i samo bi bilo uzrok realnosti. S obzirom na vrlo
promenljivu prirodu opaanja, ovo je vrlo teko verovatno. Tokom primene dananje
ideje, reci samom sebi, sa otvorenim oima:
JA NE VIDIM NEUTRALNE STVARI ZATO TO NEMAM NEUTRALNIH MISLI.
Onda pogledaj oko sebe, zadravajui pogled na svakoj stvari koju uoi, dovoljno dugo
da bi mogao rei: JA NE VIDIM NEUTRALNO..... ZATO TO MOJE MISLI O.....NISU
NEUTRALNE. Moe rei:
JA NE VIDIM NEUTRALNI ZID ZATO TO MOJE MISLI O ZIDOVIMA NISU NEUTRALNE.
JA NE VIDIM NEUTRALNO TELO ZATO TO MOJE MISLI O TELIMA NISU NEUTRALNE.
Kao i obino, bitno je da ne pravi razlike izmedju onoga za ta veruje da je ivo ili
neivo, prijatno ili neprijatno. Bez obzira u ta moe verovati, ti ne vidi nita to je
stvarno ivo ili stvarno radosno. To je zbog toga to jo uvek nisi svestan bilo koje misli
koja je zaista istinita i zato zaista sretna. Preporuujem tri do etiri perioda vebanja, a
ne manje od tri je potrebno radi maksimalne koristi, ak i ako oseti otpor. Ipak, ako
oseti otpor, duina vebanja moe se smanjiti na manje od minuta, kako sam inae
preporuio.
18. LEKCIJA
NISAM USAMLJEN U DOIVLJAVANJU POSLEDICA MOG VIDjENJA.
Dananja ideja je drugi korak u uenju da misli, koje uzrokuju ono to vidi, nisu nikada
neutralne ili nevane. Ona takodje naglaava ideju da su umovi povezani, emu u dati
sve vei naglasak kasnije. Dananja se ideja ne odnosi toliko na ono to ti vidi koliko na
nain kako to vidi. Zato dananje vebe naglaavaju ovaj aspekt tvog opaanja. Tri ili
etiri vebe koje preporuujem treba ovako raditi:
Pogledaj oko sebe, to nasuminije izaberi subjekte za primenu dananje ideje, i zadri
pogled na svakom dovoljno dugo da moe rei:
NISAM USAMLJEN U DOIVLJAVANJU POSLEDICA NAINA NA KOJI VIDIM..............
Zakljui svaku vebu ponavljanjem uoptenije izjave:
NISAM USAMLJEN U DOIVLJAVANJU POSLEDICA MOG VIDjENJA.
Za svaku vebu bie dovoljno da se radi jedan minut ili ak manje.
60
19. LEKCIJA
NISAM USAMLJEN U DOIVLJAVANJU POSLEDICA SVOJIH MISLI.
Dananja ideja oito je razlog zato tvoje vidjenje ne deluje samo na tebe. Primetie da
povremeno ideje povezane sa mislima prethode idejama povezanim sa opaanjem, dok
je ovaj red povremeno i obrnut. Razlog za ovo je da ovaj red nije vaan. Miljenje i
njegove posledice u stvari su istovremeni, poto uzrok i posledica nikada nisu odvojeni.
Danas ponovo naglaavamo injenicu da su umovi povezani. U prvi mah, teko da je to
dobrodola ideja u potpunosti, poto izgleda da ona sa sobom nosi jedan enorman oseaj
odgovornosti i moe se ak smatrati i kao invazija na privatnost. A ipak je injenica da
nema privatnih misli. Uprkos tvom poetnom otporu ovoj ideji ti e ve shvatiti da ona
mora biti istinita, ako je uopte mogue spasenje. A spasenje mora biti mogue poto je
ono Boija Volja. Dananje vebe zahtevaju da ih radite sa zatvorenim oima i da se
jedan minut pretrauje um. Prvo treba ponoviti dananju ideju, a onda treba paljivo
pretraivati um i ustanoviti koje misli sadri u sebi u ovo vreme. Dok razmatra svaku od
ovih misli, imenuj je terminima glavne linosti ili teme koju sadri, i dok to radi zadri je
u aritu panje govorei:
NISAM USAMLJEN U DOIVLJAVANJU POSLEDICA OVE MISLI O .........
Treba da si se ve navikao do sada na traenje, da pravi to je manje mogue razlika
pri izboru subjekata za vebanje. Neu to svaki dan ponavljati, iako u te povremeno na
to podsetiti. Ne zaboravi, pak, da ostaje kao bitno za ove vebe nasumian izbor
subjekata. Nepostojanje u vezi sa ovim na kraju e dovesti do prepoznavanja da ne
postoji red u udima koja su vana za tebe. Pored primene po potrebi dananje ideje,
potrebno ju je primeniti najmanje tri puta, a ako je neophodno, vreme primene se moe
skratiti. Ne pokuavaj raditi vie od etiri puta.
20. LEKCIJA
JA SAM ODLUIO DA VIDIM.
Do sada smo bili dosta leerni u vezi sa periodima vebanja. Praktino nije bilo pokuaja
da se propie vreme za obavljanje vebi,traio se minimalan napor, a ak se nije traio
ni interes,ni aktivna saradnja. Ovaj pristup je bio nameran i vrlo paljivo planiran. Nismo
izgubili iz vida kljunu vanost obrtanja tvog miljenja. O tome zavisi spasenje sveta.
Nee primetiti da li se smatra prisiljenim da ovo radi i da li poputa pred zlovoljom i
otporom. Ovo je na prvi pokuaj da uvedemo strukturu. Nemoj to pogreno shvatiti kao
napor da se primeni sila ili pritisak. Ti eli spasenje. Ti eli da bude sretan. Ti eli
mir. Ti ih sada nema zato to ti je um potpuno nedisciplinovan i ti ne moe razlikovati
izmedju radosti i tuge, zadovoljstva i bola, ljubavi i straha. Sada ui kako da ih
razlikuje. I velika e ti biti nagrada. Tvoja odluka da vidi je sve to vidjenje zahteva.
Ono to eli je tvoje. Nemoj pogreiti mislei da je mali napor koji se od tebe trai
pokazatelj da je na cilj malo vredan. Zar moe spasenje sveta biti trivijalni cilj? I zar
svet moe biti spasen, ako ti ne bude spasen? Bog ima jednog Sina i taj je Sin
uskrsnue i ljubav. Njegova je volja izvrena zato to mu je data sva snaga na Nebu i
zemlji. U tvojoj odluci da vidi je vidjenje koje ti je dato. Dananje vebe sastoje se u
tome da celog dana sebe podsea da eli videti.Dananja ideja takodje preutno
povlai za sobom spoznaju da ti sada ne vidi. Prema tome, ponavljajui dananju ideju
ti izjavljuje da si odluio da izmeni svoje dananje stanje na bolje, u stanje koje zaista
eli. Dananju ideju ponavljaj polako i pozitivno najmanje dva puta na jedan sat
dnevno, nastojei da to ini svakih pola sata. Nemoj se alostiti ako zaboravi da to
uini, ali napregni se da zaista zapamti. Dodatna podseanja treba da primeni na bilo
koju situaciju, linost ili dogadjaj koji te uznemirava. Ti ih moe drugaije videti i ti e
ih tako i videti. Ono to eli to i vidi. Takav je stvarni zakon uzroka i posledice koji
deluje u svetu.
61
21. LEKCIJA
JA SAM ODLUIO DA STVARI VIDIM DRUGAIJE.
Dananja ideja oito je nastavak i proirenje one prethodne. Ovog puta, pak, potrebni su
specifini periodi pretraivanja uma kao dodatak primeni ideje na posebne situacije koje
se mogu pojaviti. Neophodno je pet puta raditi vebu, a svaka treba da traje jedan puni
minut. Vebu zaponi ponavljanjem ideje samom sebi. Tada zatvori oi i paljivo
pretrauj svoj um kako bi pronaao prole, sadanje ili eventualno budue situacije koje
u tebi izazivaju srdbu. Ta srdba moe preuzeti oblik bilo koje reakcije u rasponu od
blage razdraenosti do pomame. Nije vaan stepen emocije koju doivljava.
Sve vie e postajati svestan da lagano bockanje dodijavanja nije nita drugo nego veo
prevuen preko intenzivne razjarenosti. Zato pokuaj da ne dozvoli da ti izbegnu male
misli o besu u toku vebanja. Zapamti da ti u stvarnosti ne prepoznaje ono to izaziva
gnev u tebi i sve to veruje s tim u vezi ne znai nita. Verovatno je da e biti u
iskuenju da se zadri due na nekim situacijama ili linostima nego na drugim na
lanoj osnovi da su one oiglednije. To nije lako. To je samo primer verovanja da su
neki oblici napada opravdaniji od drugih. Dok pretrauje svoj um u vezi sa oblicima u
kojima se pojavljuju napadake misli, svaku od njih zadri u polju svesti dok samom
sebi govori:
JA SAM ODLUIO DA VIDIM.....(IME OSOBE) DRUGAIJE.
JA SAM ODLUIO DA VIDIM.....(SPECIFICIRAJ SITUACIJU) DRUGAIJE.
Pokuaj da bude to specifiniji. Moe, na primer, usmeriti svoj bes na posebno
svojstvo posebne linosti, verujui da je taj bes ogranien na ovaj aspekt. Ako tvoje
opaanje boluje od ovog oblika deformacije reci:
ODLUIO SAM DA VIDIM.....(SPECIFIRAJ SVOJSTVO) U ..... (IME OSOBE) RAZLIITO.
22. LEKCIJA
ONO TO JA VIDIM JE OBLIK OSVETE.
Dananja ideja tano opisuje nain na koji bilo ko, ko poseduje napadake misli u svom
umu mora videti svet. Projektujui svoj bes u svet, on vidi osvetu koja tek to ga nije
udarila. Svoj vlastiti napad on tako opaa kao samoodbranu. To postaje sve zloudniji
krug sve dok ta osoba ne poeli da promeni nain svog gledanja. Inae, napadake i
protivnapadake misli preokupirae je i nastaniti njen celokupni svet. Kakav je duevni
mir onda mogu za ovakvu osobu? Ti eli da pobegne od ovako divljake fantazije. Zar
to nisu radosne vesti kad uje da to nije realno? Zar nije sretno otkrie kad ustanovi
da moe pobei? Ti si sam stvorio ono to eli razoriti, sve ono to mrzi i ono to bi
napao i ubio. Sve ono ega se boji ne postoji. Najmanje pet puta pogledaj na svet oko
sebe, najmanje po jedan minut svaki put.Dok ti se oi miu polako s predmeta na
predmet,od jednog do drugog tela, reci samom sebi:
JA VIDIM SAMO ONO TO JE PROLAZNO.
JA NE VIDIM NITA TO JE TRAJNO.
ONO TO VIDIM NIJE STVARNO.
ONO TO VIDIM JE OBLIK OSVETE. Na kraju svake vebe upitaj sebe:
DA LI JE TO SVET KOJI JA ZAISTA ELIM DA VIDIM? Sigurno je da je odgovor
oigledan.
62
23. LEKCIJA
JA MOGU POBEI OD SVETA KOJI VIDIM ODRICANJEM OD NAPADAKIH MISLI.
Dananja ideja predstavlja jedini izlaz iz straha, koji uvek pobedjuje. Nita drugo ne
deluje, sve drugo je besmisleno. Ali ovaj metod ne moe promaiti. Svaka misao koju
ima stvara jedan segment sveta koji vidi. To znai da su tvoje misli te sa kojima
moramo raditi, ako treba promeniti tvoje opaanje sveta. Ako su napadake misli uzrok
sveta koji vidi, ti mora nauiti da su te misli ono to ti ne eli. Nema nikakvog smisla
aliti se na svet. Besmisleno je pokuavati promeniti svet. Nemogue ga je promeniti
zato to je on samo posledica. Ali zato zaista ima smisla menjati svoje vlastite misli o
svetu. Ti menja uzrok. Posledica e se sama automatski promeniti. Svet koji vidi je
osvetniki svet i sve u njemu je simbol osvete. Sve u tvom opaanju spoljanje
realnosti je slikovna predstava tvojih vlastitih napadakih misli. Moe se s pravom
upitati da li se ovo moe nazvati vidjenjem? Zar nije mata bolja re za ovakav proces, a
halucinacija odgovarajui termin za njen rezultat? Ti vidi svet koji si stvorio, ali ti ne
vidi sebe kao stvaraoca slika. Ti se ne moe spasiti od sveta, ali moe pobei od
njegovog uzroka. To je ono to spasenje znai, jer gde je svet koji vidi kada mu je
nestao uzrok? Vidjenje ve sadri zamenu za sve ono to misli da sada vidi. arolija
moe osvetliti tvoje slike i tako ih preobraziti da e ih zavoleti iako su stvorene od
mrnje. Poto ih nee sam stvarati. Dananja ideja uvodi misao da nisi uhvaen u
zamku u svetu koji vidi zato to se moe promeniti uzrok tog sveta. Ova promena
zahteva kao prvo da se identifikuje uzrok i onda da se pusti da ode, tako da ga moete
zameniti. Prva dva koraka u ovom procesu zahtevaju tvoju saradnju. Zavrni korak ne
zahteva. Tvoje slike su ve zamenjene. Poto napravi prva dva koraka, videe da je to
tako. Osim korienja ove ideje tokom celog dana prema ukazanoj potrebi, potrebno je
pet puta s njom vebati prilikom njene primene. Gledajui oko sebe, prvo ponovi polako
ideju samom sebi, a onda zatvori oi i posveti oko jedan minut pretraivanju svog uma u
potrazi za mnogim napadakim mislima koje ti se javljaju. Dok jedna od njih prolee
poljem svesti, reci:
JA MOGU POBEI OD SVETA KOJI VIDIM ODRIUI SE NAPADAKIH MISLI O ...........
Zadri svaku napadaku misao u polju svesti dok ovo govori, a onda je odbaci i predji
na sledeu. Tokom vebanja budi siguran da si ukljuio i misli da ti sam napada nekog
drugog i da tebe neko drugi napada. Njihovi rezultati su sasvim isti zato to su i te misli
potpuno iste. Ovo ti jo ne prepoznaje i od tebe se ovoga puta trai samo to da ih
tretira kao iste u dananjim vebama. Jo uvek smo u stadijumu identifikacije uzroka
sveta koji vidi. Kad se konano naui misli o tome da napada i da si napadnut - to se
ne razlikuje, bie spreman da dozvoli uzroku da nestane.
24. LEKCIJA
JA NE OPAAM SVOJE VLASTITE NAJBOLJE INTERESE.
Ni u jednoj situaciji koja se javlja ti ne shvata gde je izlaz koji bi te usreio. Zato i
nema kompas za odgovarajuu akciju i nema nain kako da proceni rezultat te akcije.
Ono to radi odredjeno je tvojim opaanjem situacije, a to opaanje je pogreno. Iz tog
proizilazi da je neizbeno da ti sam ne slui svojim najboljim interesima. A ti su interesi
tvoj jedini cilj u bilo kojoj situaciji koja se ispravno opaa. Inae nee uopte prepoznati
te situacije. Ako shvati da ne opaa svoje vlastite najbolje interese, moe nauiti ta
su ti interesi. Ali dok si uveren da ih zna, dotle ne moe uiti. Dananja je ideja korak
ka otvaranju tvog uma tako da moe zapoeti uenje. Dananje vebe zahtevaju mnogo
vie potenja nego to si naviknut da upotrebljava. Nekoliko tema koje e poteno i
paljivo razmotriti tokom pet vebi koje e raditi tokom ovog dana bie korisnije od
velikog broja takvih tema koje e povrno ispitivati. Preporuujem da pretraga polja
svesti traje po dva minuta, a to je ono to se radi tokom vebi. Vebe treba zapoeti
ponavljanjem dananje ideje samom sebi sa otvorenim oima. Potom treba zatvoriti oi i
63
pretraivati polje svesti u potrazi za nerazjanjenim situacijama koje te trenutno brinu.
Naglasak treba da bude na otkrivanju ishoda koji eli. Brzo e shvatiti da ima na umu
niz ciljeva kao deo eljenog ishoda i da su ti ciljevi na razliitim nivoima i esto u
protivrenosti. Primenjujui dananju ideju imenuj svaku situaciju koja ti se javi i onda
paljivo nabroj to vie ciljeva koje bi eleo postii pri razreavanju te situacije. Oblik
svake vebe trebalo bi grubo da bude ovakav:
U SITUACIJI KOJA OBUHVATA ...... JA BIH ELEO DA SE DESI .....I.....DA SE DESI .....
ITD.
Pokuaj da obradi to vie vrsta ishoda to ti se poteno javi ak i ako neki od njih ne
izgleda da su direktno povezani sa situacijom ili ak sa njom nemaju nikakve veze. Ako
ove vebe dobro uradi, brzo e shvatiti da postavlja veliki broj zahteva situaciji koji s
njom nemaju nikakve veze. Takodje e brzo shvatiti da su mnogi od tvojih ciljeva
protivreni, da nema na umu jedinstven ishod i da mora doiveti razoarenje u vezi sa
nekim od tvojih ciljeva, bez obzira kako da se situacija okrene. Obradivi to duu listu
ciljeva za koje se nada da e ih postii u svakoj nerazjanjenoj situaciji koja ti pada na
pamet, reci samom sebi:
JA NE OPAAM SVOJE VLASTITE NAJBOLJE INTERESE U OVOJ SITUACIJI i nastavi ka
sledeoj situaciji.
25. LEKCIJA
JA NE ZNAM EMU BILO TA SLUI.
Svrha je znaenje. Dananja ideja objanjava zato sve to vidi ne znai nita. Ti ne
zna emu slui. Prema tome, to je za tebe besmisleno. Sve slui tvojim vlastitim
najboljim interesima. To je svrha kojoj sve slui, to mu je cilj, to je ta to znai.
Prepoznavanje toga znai sjedinjavanje tvojih ciljeva. Prepoznavanjem ovoga sve to
vidi dobija znaenje. Ti opaa svet i sve u njemu kao znaajno u okviru ciljeva koje
ego postavlja. Ti ciljevi nemaju nikakve veze sa tvojim vlastitim najboljim interesima
zato to ego nisi ti. Ovo lano poistoveivanje ini te nesposobnim da shvati emu bilo
ta slui. Kao rezultat ovogam, osudjen si da sve zloupotrebi. Kad u ovo poveruje,
pokuae da povue ciljeve koje si pripisao svetu, umesto da pokua da ih ojaa.
Drugi nain opisivanja ciljeva koje ti sada opaa jeste da se kae da su svi oni u vezi sa
linim interesima. Poto ti nema linih interesa, tvoji ciljevi se u stvarnosti ne odnose
ni na ta. Negovanjem ovakvih ciljeva, tako, ti zapravo nema nikakvih ciljeva. I tako ne
zna emu bilo ta slui. Pre nego to shvati svrhu dananjih vebi, potrebna je jo
jedna misao. Na najpliim nivoima ti shvata svrhu. Ali svrha se ne moe shvatiti na tim
nivoima. Na primer: ti shvata da telefon slui svrsi da moe govoriti s nekim ko nije
fiziki u tvojoj neposrednoj blizini. Ono to ne razume jeste zbog ega eli da s njim
razgovara. A to je ono to ini tvoj kontakt sa datom osobom znaajnim ili ne. Za tvoje
uenje od kljune je vanosti voljnost da se odrekne ciljeva koje si postavio za sve.
Prepoznavanje da su ti ciljevi besmisleni, pre nego dobri ili loi, je jedini nain da se
ovo postigne. Dananja je ideja korak u ovom smeru. Potrebno je raditi est puta
dnevno u trajanju od po dva minuta. Svaka veba treba da pone sa polaganim
ponavljanjem dananje misli. Tome sledi gledanje oko sebe i dozvoljavanje pogledu da
se zaustavi na bilo emu to ti privue oko, blisko ili udaljeno, vano ili nevano,
ljudsko ili neljudsko. Sa oima koje poivaju na svakom subjektu ovako odabranom,
reci, na primer:
JA NE ZNAM EMU SLUI OVA STOLICA.
JA NE ZNAM EMU SLUI OVA OLOVKA.
JA NE ZNAM EMU SLUI OVA RUKA.
Govori ovo sasvim polako bez pomicanja oiju sa subjekta dok ne zavri iskaz o njemu.
Tada se okreni sledeem subjektu i primeni dananju ideju kao i ranije.
64
26. LEKCIJA
MOJE NAPADAKE MISLI NAPADAJU MOJU NERANJIVOST.
Oigledno je sigurno da ako moe biti napadnut, da nisi neranjiv. Ti vidi napad kao
stvarnu pretnju. To je zbog toga to misli da zaista moe napadati. A ono to bi
trebalo da ima efekat kroz tebe mora takodje da ima efekta i na tebe. To je zakon koji
e te na kraju spasti, ali ti ga sada zloupotrebljava. Sada mora nauiti kako da ga
koristi za svoje vlastite najbolje interese, a ne protiv njih. Zato to projektuje svoje
napadake misli, osetie strah od napada. A ako se boji napada, onda mora verovati
da nisi neranjiv. Napadake misli te tako ine ranjivim u tvom vlastitom umu koji i jeste
mesto u kome su one smetene. Ne mogu se zajedno prihvatiti napadake misli i
neranjivost. Oni su suprotni jedno drugom. Dananja ideja uvodi misao da ti napada
prvo samog sebe. Ako napadake misli moraju za sobom povlaiti verovanje da si ti
ranjiv, njihov je efekat tvoje slabljenje u svojim vlastitim oima. Tako one napadaju
tvoje vlastito opaanje samog sebe. Lana slika o sebi samom preuzima mesto onoga
to ti stvarno jesi. Vebanje dananje ideje pomoi e ti da shvati da je ranjivost ili
neranjivost rezultat tvojih vlastitih misli. Nita te ne moe napasti osim tvojih vlastitih
misli. Nita osim tvojih vlastitih misli ne moe te navesti da misli da si ranjiv. I nita
osim tvojih vlastitih misli ne moe ti dokazati da to nije tako. Za primenu dananje ideje
potrebno je est vebi. Treba ih pokuati raditi svaku po puna dva minuta. Vreme se
moe skratiti na minut ako se oseti suvie velika nelagodnost. Nemoj vreme skraivati
ispod minuta. Vebu treba zapoeti ponavljanjem dananje ideje samom sebi. Onda
treba zatvoriti oi i napraviti pregled nereenih pitanja ija te reenja zabrinjavaju. Ta
briga moe imati oblik depresije, zabrinutosti, besa, oseaja da si prevaren, straha, zle
slutnje ili prezauzetosti. Odgovarajui subjekt za vebu je bilo koji problem koji jo nije
reen, a koji tei da se vraa u tvojim mislima tokom dana. U toku jedne vebe nee
moi da koristi mnogo takvih problema zato to na svaki mora utroiti vie vremena
nego do sada. Dananju ideju treba ovako primeniti: Prvo imenuj situaciju: MENE
BRINE.......... Tada predji preko svakog mogueg ishoda koji ti se javlja s tim u vezi i
koji te zabrinjava, sasvim specifino se obraajui svakom od tih ishoda govorei:
BOJIM SE DA E SE ...............DOGODITI.
Ako dobro radi vebu, treba da ti se javi pet ili est munih mogunosti ostvarivih u
svakoj situaciji koju obradjuje, a vrlo je mogue i vie. Mnogo je korisnije obraditi
manje situacija ali temeljno, nego samo dotai veliki broj njih. Dok se nastavlja lista
predvidljivih ishoda, za svaku situaciju, verovatno e ustanoviti da su neki od tih
ishoda, posebno onih koji ti se javljaju pri kraju liste, manje prihvatljivi za tebe. Ipak
pokuaj da ih sve skupa jednako tretira i to to moe ire. Poto si imenovao svaki
ishod koga se boji, reci samom sebi:
OVA JE MISAO NAPAD NA MENE LINO.
Svaku zakljui ponavljanjem dananje ideje samom sebi.
27. LEKCIJA
IZNAD SVEGA JA ELIM DA VIDIM.
Dananja ideja izraava neto vie od puke odlunosti. Ona daje prioritet vidjenju u
odnosu na ostale elje. Moe se kolebati u pogledu upotrebe ove ideje u osnovi ega je
tvoja nesigurnost da li stvarno tako i misli. To nije vano. Svrha dananjih vebi je da
malo priblii vreme kad e ova ideja biti u potpunosti istinita. Moe upasti u veliko
iskuenje i poverovati da se od tebe trai neka vrsta rtvovanja kad bude govorio da
iznad svega eli da vidi. Ako te spopadne teskoba zbog ove bezrezervnosti, onda
dodaj: VIDjENJE NIKOGA NE KOTA NITA.
Ako jo uvek preostje strah od gubitka, onda jo dodaj:
TO MOE SAMO BLAGOSLOVITI.
65
Dananja ideja zahteva da se mnogo puta ponavlja kako bi se od nje izvukla najvea
korist. Treba je koristiti najmanje svakih pola sata, a po mogunosti i ee. Moe
pokuati svakih 15-20 minuta. Preporuujem da je ponavlja u pravilnim intervalima od
samog jutarnjeg budjenja ili neposredno posle njega i da pokua da se tih intervala
dri tokom celog dana. Nee ti to biti teko da uradi, ak i ako si zauzet razgovorom ili
si na neki drugi nain u to vreme angaovan. Uprkos svemu tome moe samom sebi
ponavljati jednu kratku reenicu, a da niemu i nikome ne smeta. Pravo pitanje jeste:
koliko esto e se setiti ove ideje? Koliko mnogo zaista eli da ova ideja bude istinita?
Odgovori na ovo prvo pitanje, pa si istovremeno odgovorio i na drugo. Verovatno e
propustiti nekoliko vebi, a moda i vei broj njih. Neka ti to ne smeta, ve nastoj da se
dri rasporeda od tada pa na dalje. Ako samo jednom tokom dana oseti da si savreno
iskren ponavljajui dananju ideju, moe biti siguran da si sebi utedeo mnoge godine
napora.
28. LEKCIJA
IZNAD SVEGA JA ELIM DA VIDIM STVARI DRUGAIJE.
Danas mi, u stvari, specifino primenjujemo jueranje ideje. U ovim vebama ti e
napraviti seriju odredjenih obaveza. Neemo se ovde baviti time da li e se u
budunosti i drati tih obaveza. Ako eli bar sada da se obavee, ve si zapoeo i put
da ih se dri. A mi smo jo uvek na poetku. Moda e se zauditi zato je vano da se
kae, na primer, iznad svega ja elim da vidim ovaj sto na drugaiji nain. Samo po
sebi to uopte nije vano. Ali ipak, ta je to samo po sebi? I ta to znai samo po sebi?
Ti vidi oko sebe mnogo odvojenih stvari, a to zaista znai da ti uopte ne vidi. Ti ili
vidi ili ne vidi. Kad bude jednu stvar video na drugaiji nain, videe sve stvari
drugaije. Svetlost koju vidi u bilo kojoj stvari pojedinano je ista ona svetlost koju
vidi u njima svima. Kada kae: iznad svega ja elim da vidim ovaj sto na drugaiji
nain, ti se obavezuje da e povui svoje unapred stvorene ideje o stolu i da e
otvoriti vlastiti um onome to taj sto zaista jeste i emu slui. Ti ga ne definie u
pojmovima iz prolosti. Ti pita ta je on, a ne govori mu unapred ta je on. Ne vezuje
njegovo znaenje za svoje siuno iskustvo o stolovima, niti mu ograniava svrhu na
svoje male line misli. Ti nee dovoditi u pitanje ono to si ve definisao. A svrha ovih
vebi jeste da postavlja pitanja i da prima odgovore. Govorei:Iznad svega ja elim da
vidim ovaj sto na drugaiji nain ti se obavezuje na vidjenje. To nije jedno iskljuivo
obavezivanje. To je obaveza koja vredi za sto u istoj meri kao i za sve ostalo, ni manje
ni vie. Ti moe, u stvari, zadobiti vidjenje samo iz tog jednog jedinog stola, samo ako
povue sve svoje ideje iz njega i ako ga bude gledao sa potpuno otvorenim umom. Taj
sto ima neto da ti pokae, neto lepo, isto i beskonano vredno, puno sree i nade.
Stvarna svrha tog stola skrivena je ispod svih tvojih ideja o njemu, a tu svrhu taj sto
deli sa celim svemirom. Korienjem stola kao subjekta za primenu dananje ideje, ti
zapravo pita da bi video smisao celog svemira. Ovaj e isti zahtev postavljati svakom
subjektu koga bude u vebama koristio. A ti se obavezuje svakom od tih subjekata da
e mu dozvoliti da ti otkrije svoju svrhu umesto da u njega utiskuje svoje vlastito
prosudjivanje. Danas emo raditi est dvominutnih vebi. Prvo emo iskazati dananju
ideju, a onda emo je primeniti na sve to vidimo oko sebe. Subjekte emo nasumice
odabirati i svakom od njih treba pokloniti istu iskrenost tokom primene dananje ideje.
Pokuaemo da svakome od njih priznamo jednaku vrednost u njihovom doprinosu
naem vidjenju. Kao i obino, primena treba da ukljui u sebe imenovanje subjekta na
koji se nasumice spusti pogled i na njemu treba da zadri oi govorei:
IZNAD SVEGA JA ELIM DA VIDIM OVAJ.....DRUGAIJE.
Svaku vebu treba raditi sasvim polagano i to paljivije. Nema urbe.
66
29. LEKCIJA
BOG JE SVE TO JA VIDIM.
Dananja ideja objanjava zato moe videti sve kao puno smisla. Ona objanjava
zato nita nije odvojeno, samo po sebi ili u sebi. I ona objanjava takodje zato nita
nema smisla od onoga to vidi. U stvari, ona objanjava svaku ideju koju smo do sada
koristili i takodje sve one iza njih. Dananja je ideja kompletna osnova za vidjenje.
Verovatno e ti biti vrlo teko u ovom trenutku shvatiti ovu ideju. Moda e ti se uiniti
ludom, bez potovanja, besmislena, smena i ak prekora vredna. Sigurno da Bog nije u
stolu, na primer, kako ga ti sada vidi. Ipak smo jue naglasili da taj isti sto deli smisao
svemira. A ono to deli smisao svemira deli istovremeno i smisao svog Tvorca. Pokuaj,
onda, danas da pone uiti kako da sa ljubavlju gleda na sve stvari, sa ljubavlju,
potovanjem i bez predrasuda. Ti stvari danas uopte ne vidi. Zna li ta je u njima?
Nita to ti se ini da jeste. Njihova sveta svrha stoji izvan tvog malog akcionog
radijusa. Kad ti vidjenje pokae svetost koja osvetljava svet, tek onda e savreno
shvatiti dananju ideju. I nee ti biti jasno kako ti je ona mogla ikada izgledati tekom
za shvatanje. Naih est dvominutnih vebi za danas treba da se dre poznatog modela.
Poni ponavljanjem ideje samom sebi, a onda je primeni na nasumino odabrane
subjekte oko sebe, imenujui svakog ponaosob. Pokuaj da izbegne tenju za izborom
u vlastitoj reiji. To moe biti posebno zavodljivo s obzirom da ti je dananja ideja
potpuno nepoznata. Zapamti da je bilo kakav red koji bi ti uveo isto tako stran realnosti.
Tvoja lista subjekata treba da je to slobodnija od tvog vlastitog odabiranja. Na primer,
odgovarajua lista treba da ukljui:
BOG JE U OVOJ VEALICI ZA KAPUT.
BOG JE U OVOM ASOPISU.
BOG JE U OVOM PRSTU.
BOG JE U OVOJ LAMPI.
BOG JE U ONOM TELU.
BOG JE U ONIM VRATIMA.
BOG JE U ONOJ KORPI ZA OTPATKE.
Kao dodatak zadatim vebama, dananju ideju ponovi najmanje jednom u toku jednog
sata, gledajui polagano oko sebe izgovarajui bez urbe rei samom sebi. Najmanje
jednom ili dva puta radei to treba da doivi oseanje spokojstva.
30. LEKCIJA
BOG JE U SVEMU TO VIDIM ZATO TO JE BOG U MOM UMU.
Dananja je ideja odskona daska za vidjenje. Iz te e se ideje svet pred tobom otvoriti i
gledae u njega i u njemu videti to nisi nikada do sada video. Niti e i najmanje videti
ono to si ranije video. Danas pokuavamo da se koristimo novom vrstom projekcije.
Ne pokuavamo da se oslobodimo onoga to ne volimo time to emo to videti izvan
sebe. Umesto toga, pokuavamo da u svetu vidimo ono to nam je na umu i da je ono
to elimo prepoznati smeteno u naem vlastitom umu. Tako se pokuavamo sjediniti s
onim to vidimo, a ne da to to vidimo drimo odvojeno od sebe. To je fundamentalna
razlika izmedju vidjenja i naina kako ti vidi. Dananju ideju treba to ee primeniti
tokom dana. Kad god uhvati trenutak, ponovi je polagano samom sebi gledajui oko
sebe i pokuavajui da shvati da se ideja primenjuje na sve to sada vidi ili to mee
sada videti unutar radijusa svog vidjenja. Stvarno vidjenje se ne ograniava pojmovima
kao to su blizu ili daleko. Da bih ti pomogao da se pone navikavati na dananju
ideju, savetujem ti da pokua da misli o stvarima koje su izvan tvog sadanjeg
prostora, a isto tako i o stvarima koje zaista moe videti, primenjujui dananju ideju.
Pravo vidjenje nije samo neogranieno vremenom i prostorom, nego ono ne zavisi
uopte ni od telesnih oiju. Jedini njegov izvor je um. Da bih ti pomogao da se ipak to
vie navikne na ovu ideju, savetujem ti da posveti nekoliko vebi primeni ove ideje sa
67
zatvorenim oima. Koristi sve to ti padne na pamet i gledaj u sebe, a ne izvan sebe.
Dananja ideja je primenjiva na oba ova naina gledanja, i to u jednakoj meri.
31. LEKCIJA
JA NISAM RTVA SVETA KOJI VIDIM.
Dananja je ideja uvod u tvoju deklaraciju oslobodjenja. Ponovo, ideju treba primeniti i
na svet koji vidi spolja i na svet koji vidi iznutra. Primenjujui ideju koristiemo oblik
vebe koji emo sve vie upotrebljavati, sa promenama koje emo naznaavati.
Uopteno govorei, oblik ukljuuje dva aspekta, jedan u kome ideju primenjuje na
trajninoj osnovi, a drugi se sastoji od estih primena ideje tokom dana. Danas su
potrebna dva dua perioda za vebanje ideje, jedan ujutru, a drugi uvee. Preporuujem
tri do pet minuta za svakog od njih. Tokom vebi, polagano gledaj oko sebe ponavljajui
ideju dva ili tri puta. Tada zatvori oi i primeni istu ideju na svoj unutranji svet. Pobei
e od oba ta sveta, poto je unutranji svet uzrok spoljanjeg. Ispitujui svoj unutranji
svet, svaku misao koja ti prodje kroz glavu jednako pusti da ti dodje do svesnosti i
svaku od njih za trenutak razmatraj, a onda neka je zameni druga, sledea. Nastoj da
ne uspostavi nikakvu hijerarhiju izmedju misli. Posmatraj ih kako dolaze i odlaze to je
mogue vie bez strasti. Ne zadravaj se ni na jednoj posebno, ve pusti da se struja
misli kree jednakomerno i smireno bez bilo kakvog posebnog poklanjanja panji sa
tvoje strane. Dok sedi i mirno posmatra vlastite misli, ponovi samom sebi dananju
ideju koliko hoe puta, ali bez ikakve urbe. Kao dodatak ovome, dananju ideju
ponavljaj to ee tokom dana. Podseti samog sebe da sastavlja deklaraciju
nezavisnosti u ime svoje vlastite slobode. A u tvojoj slobodi lei sloboda sveta. Dananja
je ideja takodje posebno korisna da se upotrebi kao odgovor na bilo koji oblik iskuenja
koje bi se javilo. Ona je deklaracija da nee popustiti pred tim iskuenjem i tako staviti
sebe u ropstvo.
32. LEKCIJA
JA SAM STVORIO SVET KOJI VIDIM.
Danas nastavljamo razvijati temu uzroka i posledice. Ti nisi rtva sveta koji vidi zato
to si ga sam stvorio. Moe ga se isto tako lako odrei kao to si ga i proizveo. Ti e ga
videti, ili nee videti, prema elji. Dok ga bude eleo videti, videe ga, kad ga vie ne
bude eleo videti, sveta vie nee biti da bi ga ti video. Dananja se ideja, slino
prethodnim, primenjuje na tvoj unutranji i na tvoj spoljanji svet, koji su zapravo u
stvarnosti jedan svet. Ipak, poto ih vidi kao razliite, dananje e vebe ponovo
ukljuiti u sebe dve faze, jednu koja obuhvata svet koji vidi izvan sebe, a druga svet
koji vidi u svom umu. U dananjim vebama pokuaj da uvede misao da oba ova sveta
postoje samo u tvojoj mati. Ponovo emo zapoeti jutarnje i veernje vebe
ponavljanjem dananje ideje dva ili tri puta dok gledamo na svet koji vidimo kao da je
izvan nas. Tada zatvori oi i pogledaj na svoj unutranji svet. Nastoj da oba ova sveta
tretira to ravnopravnije. Ponavljaj dananju ideju to ee i bez urbe i pri tome
posmatraj slike koje tvoja mata predstavlja tvojoj svesnosti. Za dva dua perioda
vebanja preporuujem po tri do pet minuta, ali ne manje od tri minuta. U ovo vebanje
moe utroiti i vie od pet minuta, ukoliko ustanovi da te ova veba smiruje. Da bi ovo
olakao, izaberi vreme za vebanje kada ne predvidja mnogo ometanja i kada se sam
osea srazmerno spremnim. Ove vebe treba takodje produiti i tokom dana i to to
ee. Krae primene se sastoje od polaganog ponavljanja ideje, dok ispituje svoj bilo
unutranji, bilo spoljanji svet. Nije vano koji e od njih izabrati. Dananju ideju treba
takodje odmah primeniti na bilo koju situaciju koja ti moe zadati muke. Ideju primeni
govorei sebi:
JA SAM STVORIO OVU SITUACIJU ONAKO KAKO JE VIDIM.
68
33. LEKCIJA
POSTOJI I DRUGI NAIN GLEDANJA NA SVET.
Dananja je ideja pokuaj prepoznavanja da moe pomai svoje opaanje sveta u oba
njegova aspekta, spoljanjem i unutranjem. Punih pet minuta treba posvetiti jutarnjim i
veernjim vebama.
U ovim periodima primene ideju treba ponavljati to ee, dokle god ti je ugodno, a
najbitnije je da sve radi bez urbe. Naizmenino ispituj svoja spoljanja i unutranja
opaanja, ali bez oseaja da ih naglo pomie.
Jednostavno nehajno gledaj oko sebe i opaaj svet koji smatra spoljanjim, tada zatvori
oi i ispituj svoje misli jednakom leernou. Nastoj da ostane jednako neupleten u bilo
koji od tih svetova i da odri ovu udaljenost dok ideju ponavlja tokom dana. Ideju
treba to ee vebati krae vreme. Specifine primene ove ideje treba odmah izvriti,
kad se pojavi bilo koja situacija koja te dovodi u iskuenje da se uznemiri. U ovim
sluajevima reci:
POSTOJI I DRUGI NAIN DA SE NA OVO GLEDA.
Zapamti, dananju ideju primeni u istom trenutku kada postane svestan uznemirenja.
Moe biti neophodno da sedne mirno jedan minut i da samom sebi ponovi ideju
nekoliko puta. Zatvaranje oiju verovatno e ti pri tome pomoi.
34. LEKCIJA
UMESTO OVOGA JA MOGU VIDETI MIR.
Dananja ideja poinje opisivati stanja koja preovladjuju u drugaijem nainu vidjenja.
Jasno je da je duevni mir unutranja stvar. On mora poeti sa tvojim vlastitim mislima i
tek onda se iriti napolje. Iz tvog vlastitog duevnog mira proizilazi i miroljubivo
opaanje sveta. Za dananje vebe potrebna su ti tri dua perioda praktikovanja.
Savetujem da to bude ujutru i uvee, a jedan dodatni period moe biti u vreme izmedju
njih kad je to najpogodnije. Sve vebe treba raditi sa zatvorenim oima. Dananju ideju
treba primeniti na tvoj unutranji svet. Potrebno je priblino oko pet minuta za
pretraivanje polja svesti za svaki od ovih duih perioda vebanja. U svom polju svesti
uputi se u potragu za mislima izazvanim strahom, situacijama koje izazivaju strepnju,
mislima koje izazivaju linosti ili dogadjaji koji vredjaju ili za bilo im drugim o emu
gaji misli suprotne ljubavi. Opaaj ih leerno, polako ponavljajui dananju ideju
istovremeno sa pojavom ovakvih misli u svom polju svesti, i dozvoli svakoj od njih da
ode i da je zameni sledea. Ako ti bude teko da misli o posebnim linostima ili
situacijama, nastavi polako da ponavlja ovu ideju u sebi, ne primenjujui je ni na ta
posebno. Ipak, nikako nemoj praviti bilo kakve izuzetke. esto moe tokom dana
primeniti ovu ideju za krae vreme i to ini onda kad oseti da ti je na bilo koji nain
ugroen duevni mir. Svrha ovoga jeste da sebe zatiti od iskuenja tokom dana. Ako ti
se u svesti javi neki poseban oblik iskuenja, veba treba da ima ovakav oblik:
U OVOJ SITUACIJI JA MOGU VIDETI MIR UMESTO ONOGA TO SADA VIDIM.
Ako provale u tvoj duevni mir dobiju oblik uoptenih tetnih emocija, kao to su
depresija, strepnja ili briga, upotrebi ideju u njenoj poetnoj formi. Ako oseti potrebu
da vie od jedan put primeni dananju ideju, kako bi izmenio svoj stav u bilo kom
specifinom kontekstu, pokuaj da na to utroi nekoliko minuta posveujui ih
ponavljanju dananje ideje sve dok ne oseti izvesno rastereenje. Bie ti korisno ako
samom sebi kae posebno:
JA MOGU MIROM ZAMENITI SVOJA OSEANJA DEPRESIJE, STREPNJE ILI BRIGE (ILI
SVOJE MISLI O OVOJ SITUACIJI, LINOSTI ILI DOGADjAJU).
69
35. LEKCIJA
MOJ UM JE DEO BOIJEG UMA. JA SAM VRLO SVET.
Dananja ideja ne opisuje nain kako ti sebe sada vidi. Ona ti, pak, opisuje ta e ti
pravo vidjenje pokazati. Teko je bilo kome, ko misli da se nalazi u ovom svetu da ovako
veruje o sebi. Razlog za ovo neverovanje je injenica da pojedinac misli da je u ovom
svetu. Ti veruje da si deo onoga za ta misli da se u njemu nalazi. Razlog za ovo je u
tome da sam sebe okruuje okolinom koju eli. A ti tu okolinu eli zato da bi zatitio
sliku o sebi koju si sam izgradio. Ta slika je deo okoline. Ono to vidi, dok veruje da si
u toj okolini, vidjeno je oima slike. A to nije vidjenje. Slike ne mogu videti. Dananja
ideja predstavlja vrlo razliit pogled na samog sebe. Uspostavljanjem tvog Izvora, ona
uspostavlja i tvoj Identitet i opisuje te onako kako mora zaista izgledati. Primeniemo
dananju ideju na neto drugaiji nain zato to je dananji naglasak na onome ko
opaa, a ne toliko na onome to taj subjekt opaa. Tokom svakog petominutnog
perioda, poni sa ponavljanjem dananje ideje u sebi, a onda zatvori oi i pretrauj
svoje polje svesti, da bi pronaao razne vrste opisnih termina kroz koje vidi sebe.
Ukljui sve atribute zasnovane na egu koje sebi pripisuje, pozitivne ili negativne,
poeljne ili nepoeljne, grandiozne ili poniavajue. Svi su oni jednako nestvarni, zato
to ne gleda sebe oima svetosti. U prvom delu vremena pretraivanja polja svesti,
verovatno e naglaavati ono to smatra da su negativniji aspekti svog opaanja
samog sebe. U drugom delu, pak, mogu ti prolaziti poljem svesti opisni termini koji ti
naduvavaju ego. Pokuaj da prepozna da uopte nije vaan smer tvog fantaziranja o
samom sebi. U stvarnosti, iluzije nemaju nikakvog smera. One jednostavno nisu istinite.
Ovako bi mogla izgledati nasumice sastavljena lista za primenu dananje ideje:
SEBE VIDIM KAO PREVARENOG.
SEBE VIDIM KAO DEPRESIVNOG.
SEBE VIDIM KAO MALAKSALOG.
SEBE VIDIM KAO UGROENOG.
SEBE VIDIM KAO BESPOMONOG.
SEBE VIDIM KAO POBEDNIKA.
SEBE VIDIM KAO GUBITNIKA.
SEBE VIDIM KAO MILOSRDNOG.
SEBE VIDIM KAO PUNOG VRLINA.
Ne treba da misli o ovim terminima na apstraktan nain. Oni e ti se javiti kao razne
situacije, linosti i dogadjaji koji ti proleu kroz polje svesti. Izdvoji bilo koju posebnu
situaciju koja ti se javi, pronadji opisni termin ili termine za koje osea da se mogu
primeniti na tvoje reakcije na datu situaciju, i koristei ih u primeni dananje ideje.
Poto si imenovao svaku od tih situacija, linosti ili dogadjaja, dodaj:
ALI MOJ JE UM DEO BOIJEG UMA. JA SAM VRLO SVET.
Tokom duih perioda vebanja, verovatno e biti i intervala u kojima ti se nee nita
javljati posebno. Ne naprei se da izmisli posebne stvari kako bi ispunio interval, ve se
jednostavno opusti i ponavljaj polako dananju ideju sve dok ti se neto ne pojavi. Iako
ne treba nita izostaviti iz vebe to bi se pojavilo, isto tako ne treba nita ni naporno
iskopavati. Ne treba upotrebljavati ni silu niti treba neto posebno birati. to ee
tokom dana izdvoj poseban atribut ili atribute koje sebi povremeno pripisuje i na njih
primeni dananju ideju, a uz to dodaj i ideju u gore navedenom obliku svakom od njih.
Ako ti se nita ne javi posebno, jednostavno sebi ponavljaj ideju uz zatvorene oi.
36. LEKCIJA
MOJA SVETOST OBUHVATA SVE TO VIDIM.
Dananja ideja proiruje jueranju i to od onoga ko opaa na ono ta se opaa. Ti si
svet zato to je tvoj um deo Boijeg uma. A zato to si ti svet i tvoje vidjenje takodje
mora biti sveto. Bezgrean znai bez greha. Ti ne moe samo malo biti bez greha. Ti
70
si bezgrean ili nisi. Ako je tvoj um deo Boijeg uma i ti mora biti bezgrean ili e deo
Njegovog Uma biti grean. Tvoje je vidjenje povezano sa Njegovom svetou, a ne sa
tvojim egom, a tako ni sa tvojim telom. Danas je potrebno etiri puta vebati po tri do
pet minuta. Pokuaj da ove periode raspodeli tokom dana koliko toliko ravnomerno. A
esto vebaj i kratko da bi zatitio svoju zatitu tokom dana. Dui periodi vebanja treba
da imaju ovakav oblik: Prvo, zatvori oi i ponovi dananju ideju polako nekoliko puta.
Tada otvori oi i polako pogledaj oko sebe. Primeni ideju posebno na sve to ugleda
leerno gledajui oko sebe. Reci npr:
MOJA SVETOST OKRUUJE OVAJ TEPIH.
MOJA SVETOST OKRUUJE OVAJ ZID.
MOJA SVETOST OKRUUJE OVE PRSTE.
MOJA SVETOST OKRUUJE OVU STOLICU.
MOJA SVETOST OKRUUJE ONO TELO.
MOJA SVETOST OKRUUJE OVU OLOVKU.
Tokom ovog vebanja nekoliko puta zatvori oi i ponovi u sebi ovu ideju. Tada otvori oi
i nastavi dalje. Tokom kraih perioda vebanja, zatvori oi i ponovi ideju. Pogledaj oko
sebe i opet je ponovi. Zakljui sa jo jednim ponavljanjem uz zatvorene oi. Sve vebe
treba obavljati, naravno, to sporije, bez napora i uurbanosti.
37. LEKCIJA
MOJA SVETOST BLAGOSILJA SVET
Ova ideja sadri prvo svetlucanje tvoje istinske funkcije u svetu ili razlog zato si ovde.
Tvoja je svrha da vidi svet kroz svoju vlastitu svetost. Tako ste ti i svet zajedno
blagosloveni. Niko ne gubi. Nita se nikome ne oduzima. Svako dobija kroz tvoju svetu
viziju. To oznaava kraj rtvovanja zato to nudi svakome njegov puni udeo. Nema
drugog naina da se ideja rtvovanja ukloni iz miljenja sveta. Bilo koji drugi nain
vidjenja neizostavno bi zahtevao plaanje od strane nekoga ili neega. Kao rezultat toga,
onaj ko opaa bi izgubio. A ne bi uopte znao zato gubi. Kroz tvoje vidjenje njegova se
celovitost obnavlja u njegovoj svesti. Tvoja svetost blagosilja njega ne traei nita od
njega. Oni koji vide sebe kao celovite nemaju nikakvih zahteva. Tvoja je svetost
spasenje sveta. Ta ti svetost dozvoljava da poduava svet da si ti jedno sa njim. A to
ne ini propovedanjem, govorenjem bilo ega, ve jedino svojim tihim prepoznavanjem
da su u tvojoj svetosti sve stvari blagoslovljene zajedno sa tobom. Dananje vebe
sastoje se od etiri perioda od po tri do pet minuta. Poni ih ponavljanjem dananje
ideje, a zatim gledaj oko sebe jedan minut i primeni ideju na sve to vidi:
MOJA SVETOST BLAGOSILJA OVU STOLICU.
MOJA SVETOST BLAGOSILJA ONAJ PROZOR.
MOJA SVETOST BLAGOSILJA OVO TELO.
Potom zatvori oi i primeni ideju na bilo koju osobu koja ti se javi, koristei njeno ime i
govorei:
MOJA SVETOST BLAGOSILJA TEBE, (IME).
Moe nastaviti vebanje zatvorenih oiju. Moe otvoriti ponovo oi i primeniti dananju
ideju na svoj spoljanji svet ako to eli. Moe naizmenino primenjivati ideju na ono
to vidi oko sebe i na ono to ti je u mislima. A moe koristiti i bilo kakvu kombinaciju
ove dve faze primene, kako ti se ini zgodno. Vebu treba zavriti ponavljanjem ideje uz
zatvorene oi. A drugu vebu, neposredno iza ove, ponavljanjem ideje uz otvorene oi.
Krae se vebe sastoje od ponavljanja ideje to je ee mogue. Posebno je korisno
ako se ideja primeni tiho na svakoga koga sretne, koristei se imenom osobe dok se
obavlja ova veba. Bitno je koristiti ideju ako ti se ini da bilo ko uzrokuje neprijateljsku
reakciju u tebi. Odmah ponudi datoj osobi blagoslov svoje svetosti, tako da moe
nauiti da taj blagoslov zadri u svojoj vlastitoj svesnosti.
71
38. LEKCIJA
NEMA NIEGA TO MOJA SVETOST NE MOE UINITI.
Tvoja svetost obre sve zakone sveta. Ona je sa one strane svakog vremenskog
ogranienja, prostornog ogranienja, daljine i ogranienja bilo koje vrste. Tvoja svetost
totalno je neograniena u svojoj snazi zato to te ona uspostavlja kao Boije Dete koje
je jedno sa Umom svog Stvoritelja. Kroz tvoju svetost ispoljava se Boija snaga. Kroz
tvoju svetost Boija snaga postaje dostupna. A ne postoji nita to Boija snaga ne moe
uiniti. Prema tome, tvoja svetost moe ukloniti sav bol, moe zavriti sa svom tugom,
moe reiti sve probleme. Ona to moe uiniti povezana s tobom i sa bilo kim drugim.
Ona je ista u svojoj snazi da pomogne bilo kome zato to je ona jednaka i u svojoj snazi
da spase bilo koga. Ako si ti svet, tako isto je sveto sve to je Bog stvorio. Ti si svet zato
to su i sve stvari koje je On stvorio svete. A sve su stvari svete koje je On stvorio, zato
to si i ti svet. U dananjim emo vebama primeniti snagu tvoje svetosti na sve
probleme, tekoe ili patnju u bilo kom obliku, za koje misli da postoje, u tebi ili nekom
drugom. Neemo praviti razlike, zato to razlike i nema. Dananje vebe se sastoje od
etiri perioda od kojih svaki treba da traje punih pet minuta. Tokom vebi ponavljaj
dananju ideju, zatvori oi i onda pretrauj polje svoje svesti, kako bi pronaao bilo koje
oseanje gubitka ili nesree bilo koje vrste, onako kako ih ti vidi. Pokuaj da to manje
razlikuje situaciju koja je za tebe teka i drugu koja je teka za nekog drugog. Posebno
identifikuj situaciju, a takodje i imenuj osobu o kojoj je re. Koristi ovaj oblik prilikom
primene dananje ideje:
U SITUACIJI KOJA SADRI..........U KOJOJ SEBE VIDIM NEMA NIEGA TO MOJA
SVETOST NE MOE UINITI.
U SITUACIJI KOJA SADRI..........U KOJOJ..........VIDI SEBE, NEMA NIEGA TO MOJA
SVETOST NE BI MOGLA UINITI.
Povremeno moe poeleti da varira tu proceduru i da doda neke svoje relevantne
misli. Moe poeleti, na primer, da ukljui ovakve misli:
NEMA NIEGA TO MOJA SVETOST NE MOE UINITI ZATO TO U NJOJ LEI BOIJA
SNAGA.
Ukljui bilo koju varijaciju koja ti se dopada, ali zadri se na tome da vebe budu
usredsredjene na temu Nema niega to moja svetost ne moe uiniti. Svrha
dananjih vebi jeste da ponu usadjivati u tebe oseaj da ti gospodari svim stvarima
zbog onoga to zaista jesi. U eim kraim vebama primeni ideju u njenoj originalnoj
formi, ukoliko se ne pojavi ili ti ne padne na pamet neki poseban problem koji se tie
tebe ili nekog drugog. U tom sluaju koristi specifiniji oblik prilikom primene dananje
ideje na navedeni problem.
39. LEKCIJA
MOJA SVETOST JE MOJE SPASENJE.
Ako je oseanje krivice pakao, ta je njegova suprotnost? Slino tekstu za koji je
napisana ova radna knjiga, misli koriene za vebe su vrlo jednostavne, vrlo jasne i
potpuno nedvosmislene. Nas ne zanimaju intelektualne majstorije niti logike igrarije.Mi
se bavimo samo onim to je sasvim oigledno, a to je bilo previdjeno u oblacima
sloenosti u kojima ti misli da misli. Ako je oseanje krivice pakao, ta mu je
suprotno? To nije teko odgovoriti, sigurno. Kolebanje koje moe osetiti odgovarajui
na ovo pitanje nema svoju osnovu u nejasnoi pitanja. Ali da li ti zaista veruje da je
oseanje krivice pakao? Ako veruje, odmah e uvideti kako je tekst direktan i
jednostavan. I nee ti uopte trebati radna knjiga. Nikome ne treba vebanje da bi dobio
ono to je ve njegovo. Ve smo rekli da je tvoja svetost spasenje sveta. A ta je sa
tvojim vlastitim spasenjem? Ne moe dati ono to sam nema, Spasilac mora biti
spaen. Kako e inae poduavati spasenje? Dananje vebe primenie na sebe,
72
prepoznajui da je tvoje vlastito spasenje kljuno za spasenje sveta. Dok bude
primenjivao vebe na svoj svet, itav svet e od toga imati koristi. Tvoja svetost je
odgovor na svako pitanje koje je ikada postavljeno, ili e sada biti postavljeno ili e biti
u budunosti postavljeno. Tvoja svetost znai kraj oseanja krivice i tako i kraj pakla.
Tvoja svetost je spasenje sveta i tebe samog. Kako moe ti, kome pripada tvoja
svetost, biti iskljuen od nje? Bog ne poznaje ne-svetost. Zar moe biti da On ne
poznaje Svoje Dete? Dananje vebe se sastoje od etiri dua perioda od punih pet
minuta, a dobro bi bilo da veba i ee i due. Ako eli da prekorai minimalne
zahteve, preporuujem vie kraih, a ne manje duih vebi. A dobro je obavljati i este i
due vebe. Vebanje zaponi kao i obino ponavljanjem u sebi dananje ideje, potom,
sa zatvorenim oima, podji u potragu za svojim mislima koje ne sadre ljubav, bez
obzira u kom se obliku pojavljuju: kao teskoba, strah, bes, depresija, briga, napad,
nesigurnost itd. Bilo koji oblik da uzmu, one su bez ljubavi i zato zastraujue. A upravo
od njih treba da se spase. Odgovarajue teme za dananje vebe su posebne situacije,
dogadjaji ili osobe koje povezuje sa mislima bez ljubavi, bilo koje vrste. Imperativno za
tvoje spasenje jeste da ih sve vidi drugaije. A tvoj blagoslov svima njima je ono to e
te spasiti i dati ti vidjenje. Polako, bez svesnog izbora i bez nesrazmernog naglaavanja
bilo ega posebnog, pretrauj svoje polje svesti lovei svaku misao koja stoji izmedju
tebe i tvog spasenja. Dananju ideju primeni na svaku od tih misli na ovaj nain:
MOJE MISLI BEZ LJUBAVI O .........DRE ME U PAKLU.
MOJA SVETOST JE MOJE SPASENJE.
Ove vebe moe olakati ako ih izmea sa nekoliko kratkih intervala u toku kojih e
jednostavno polako nekoliko puta ponoviti dananju ideju u sebi. Moda e ti pomoi i
ako u sve to ukljui nekoliko kratkih intervala u kojima e se samo opustiti i nee ni o
emu misliti. Na poetku je vrlo teko odravati koncentraciju. Bie ti mnogo lake kad ti
um postane disciplinovaniji i manje rasejan. U medjuvremenu moe slobodno uvesti
razliite oblike vebanja, onako kako ti se dopada. Ipak, ne menjaj samu ideju menjajui
nain njene primene. Kakav god nain primene izabrao, ideju treba tako da iskae, tako
da je njeno znaenje injenica da je tvoja svetost - tvoje spasenje. Svaku vebu zavri
jo jednom ponavljajui ideju u njenom originalnom obliku, dodajui:
AKO JE OSEANJE KRIVICE PAKAO, TA JE NJEGOVA SUPROTNOST?
U kraim vebama koje treba obavljati tri ili etiri puta na sat, a po mogunosti i vie
puta, moe sebi postaviti ovo pitanje, ponoviti dananju ideju, a najbolje bi bilo da
uini oboje. Ako ti se javi kakvo iskuenje, u tom sluaju posebno koristan oblik ideje
je:
MOJA SVETOST JE MOJE SPASENJE OD OVOGA.
40. LEKCIJA
JA SAM BLAGOSLOVEN KAO BOIJI SIN (DETE).
Danas emo poeti da zahtevamo neke od sretnih stvari na koje imamo pravo, s
obzirom na to to zaista jesmo. Danas nam ne trebaju duga vebanja, ve su nam
neophodne vrlo kratke i este vebe. Najvolje bi bilo da ih obavlja svakih 10 minuta.
Preporuujem ti da pokua sa ovakvim rasporedom i da ga se dri kad god je to
mogue. Ako zaboravi, ponovo pokuaj. Ako dodje do duih prekida, ponovo pokuaj.
Kad god se seti, ponovo pokuaj. Nema potrebe da zatvara oi tokom vebanja, iako
e ti verovatno koristiti ako to uini. Moda ti ipak, tokom dana, u velikom broju
situacija nee biti mogue da zatvara oi. Nemoj zbog toga da proputa vebe. Ako
zaista eli obavljati vebe, moe to initi sasvim dobro pod bilo kakvim okolnostima.
Dananje vebe oduzimaju malo vremena i nisu naporne. Ponavljaj dananju ideju.
Potom dodaj nekoliko atributa koje povezuje sa Boijim Sinom i primeni ih na sebe.
Jedna veba se , na primer, moe sastojati od sledeeg:
JA SAM BLAGOSLOVEN KAO BOIJI SIN. JA SAM SRETAN I SMIREN. JA VOLIM I JA SAM
ZADOVOLJAN.
73
Druga moe imati ovakav oblik:
JA SAM BLAGOSLOVEN KAO BOIJI SIN. JA SAM MIRAN, SPOKOJAN, SIGURAN I
SAMOSVESTAN.
Ako ima na raspolaganju samo kratko vreme, bie dovoljno da samo sebi kae da si
blagosloven kao Boiji Sin.
41. LEKCIJA
GDE GOD DA IDEM, BOG JE SA MNOM.
Dananja ideja e moda potpuno savladati oseanje usamljenosti i naputenosti koje
proizilazi iz doivljavanja sebe kao odvojenog bia. Depresija je neizbena posledica
oseanja izdvojenosti. A to su i strepnja, briga, duboko oseanje bespomonosti, beda,
patnja i intenzivni strah od gubitka. Oni koji se oseaju izdvojenim iznali su mnoge
naine leenja za ono to veruju da su bolesti sveta. Ali oni nisu uinili jednu stvar, a
to je: staviti u pitanje samu realnost problema. Posledice ovog problema ne mogu se
leiti zato to i sam problem nije realan. Dananja ideja ima snagu da dokraji zauvek
svu ovu ludoriju. A to jeste ludorija, uprkos ozbiljnih i traginih oblika koje ona moe
preuzeti. Sve ono to je duboko u tebi je savreno, spremno da zrai kroz tebe napolje u
svet. Ono e da izlei svu tugu i bol i strah i oseanje gubitka zato to e izleiti um koji
misli da su ove stvari realne i koji stradava zbog svoje lojalnosti tim stvarima. Nikada ne
moe biti lien svoje savrene svetosti zato to njen Izvor ide sa tobom gde god da ti
ide. Ne moe nikada patiti zato to Izvor sve radosti ide sa tobom gde god i ti ide. Ne
moe nikada biti usamljen zato to Izvor sveukupnog ivota ide sa tobom, gde god da ti
ide. Nita ne moe unititi tvoj duevni mir zato to Bog ide gde god ti ide. Ja shvatam
da ti u ovo ne veruje. Kako bi i mogao kad je istina sakrivena duboko u tebi, ispod
tekih oblaka ludih misli, gustih i zamraujuih, a koje ipak predstavljaju sve ono to ti
vidi. Danas emo uiniti svoj prvi pravi pokuaj da prodjemo kroz taj tamni i teki oblak
i da izadjemo u svetlost koja je s druge strane. Danas emo imati samo jednu dugu
vebu. Izjutra, po mogunosti odmah posle budjenja, mirno sedi sa zatvorenim oima tri
do pet minuta. Na poetku vrlo polako ponovi dananju ideju. Ne naprei se da misli o
bilo emu. Umesto toga, pokuaj da dodje do oseanja da usmerava panju prema
svojoj unutranjosti, mimo svih beskorisnih misli o svetu. Pokuaj da vrlo duboko udje
u svoj vlastiti um, uvajui ga od bilo kakvih misli koje bi ti mogle skrenuti panju.
Povremeno moe ponoviti ideju ukoliko smatra da ti to pomae. Ali, pre svega,
pokuaj da potone dole i unutar sebe, daleko od sveta i od svih glupih misli o svetu. Ti
zapravo pokuava da prodje mimo svih tih stvari. Pokuava da napusti spoljanji
privid, lani izgled sveta i da dodje do istinske realnosti. Sasvim je mogue dosegnuti
do Boga. U stvari, je to vrlo lako, zato to je to najprirodnija stvar na svetu. Moe
zapravo rei da je to jedina prirodna stvar na svetu. Put e se otvoriti, samo ako veruje
da je to mogue. Ova veba moe dati vrlo iznenadjujue rezultate ak i pri prvom
pokuaju, a pre ili kasnije uvek je uspena. U kasnijim vebama detaljnije emo se
pozabaviti ovom vrstom praktinog rada. Ova veba nikada ne moe potpuno promaiti,
a moguan je i trenutni uspeh. Tokom celog dana esto se koristi ovom idejom,
ponavljajui je vrlo polako, s preporukom da oi budu zatvorene. Misli o onome to
govori, ta tvoje rei znae. Koncentrii se na svetost koju ove rei podrazumevaju u
vezi sa tobom, o svojim partnerima koji ne poznaju neuspeh, o potpunoj zatiti koja te
okruuje. Zaista sebi moe dozvoliti smeh na raun zastraujuih misli, pamtei da Bog
ide sa tobom gde god i ti ide.
74
42. LEKCIJA
BOG JE MOJA SNAGA. VIDjENJE JE NJEGOV DAR.
Dananja ideja kombinuje dve vrlo snane misli i one su obe vrlo vane. Ona takodje
razlae uzrono-posledini odnos koji objanjava zato ne moe omanuti u svojim
naporima da postigne cilj kome tei ovaj kurs. Ti e videti, zato to je to Boija volja.
Njegova je sila ta, a ne tvoja, koja ti daje snagu. A Njegov je dar, pre nego tvoj vlastiti,
koji ti nudi vidjenje. Bog je zaista tvoja snaga i ono to On daje istinski je dato. To znai
da ti taj dar moe primiti u bilo koje vreme i bilo gde, bilo gde da si i u bilo kakvim
okolnostima da se nadje. Tvoj prolaz kroz vreme i prostor nije sluajan. Ti ne moe, a
da ne bude na pravom mestu u pravo vreme. Takva je Boija snaga. Takvi su Njegovi
darovi. Danas emo imati dve 3-5 minutne vebe. Prva treba da se odmah obavi posle
budjenja, a druga neposredno pre odlaska na spavanje. Ipak je bolje da saeka dok ne
uspe biti sam i mirno sedeti, u vreme kad se osea spremnim, nego da se brine
previe o samom vremenu vebanja. Vebe zaponi polaganim ponavljanjem dananje
ideje, sa otvorenim oima, gledajui oko sebe. Potom zatvori oi i opet ponovi ideju,
sporije nego prvi put. Posle toga, nastoj da ne misli ni o emu drugom izuzev o mislima
koje ti se javljaju u odnosu na dananju ideju. Npr. moe ovako misliti:
VIDjENJE MORA DA JE MOGUE. BOG ISTINSKI DAJE. ili
BOIJI DAROVI MENI, MORAJU BITI MOJI ZATO TO MI IH JE ON DAO.
Pogodna je svaka misao koja je jasno povezana sa dananjom idejom. U stvari, moda
e biti i iznenadjen koliinom razumevanja u vezi sa ovim kursom, koje neke od tvojih
ideja sadre. Neka sve one dolaze bez cenzure, ako ne ustanovi da ti je um zalutao i da
si dozvolio da ti u polje svesti upadnu misli koje nemaju veze sa vebom. Moe doi i
do take gde ti izgleda da ti nikakve misli ne padaju na pamet. Ako do ovoga dodje,
otvori oi i ponovi dananju ideju jo jednom, polako gledajui oko sebe. Potom zatvori
oi, ponovi jo jednom ideju, a onda nastavi potragu za mislima koje su u vezi sa
dananjom idejom, a koje bi ti se javile u polju svesti. Ipak, zapamti, za dananje vebe
nije potrebno da aktivno trai odgovarajue misli. Jednostavno nastoja da stane u
stranu i dozvoli mislima da dodju. Ako ti se ovo ini tekim, bolje je da vreme
predvidjeno za vebu utroi na ponavljanje ideje i to naizmenino otvarajui i
zatvarajui oi, nego da se napree da pronadje odgovarajue misli. Broj kratkih
vebi, koje bi danas bile korisne, nije ogranien. Dananja ideja je prvi korak u
sakupljanju misli i u tvom poduavanju da ti zapravo prouava jedinstveni misaoni
sistem u kome nita to je potrebno ne nedostaje, a u njega nita nije ukljueno to je
protivreno ili nebitno. to ee ponovi dananju ideju, to e ee samog sebe
podsetiti da je za tebe vaan cilj ovog kursa i da to ti ne zaboravlja.
43. LEKCIJA
BOG JE MOJ IZVOR. JA NE MOGU VIDETI ODVOJENO OD NJEGA.
Opaanje nije Boiji atribut. Njegova oblast je oblast znanja. Uprkos tome, On je stvorio
Svetog Duha kao posrednika izmedju opaanja i znanja. Bez ove povezanosti sa Bogom,
opaanje bi zauvek u tvom umu zamenilo znanje. Uz ovu vezu sa Bogom, opaanje e
se tako izmeniti i proistiti da e voditi do znanja. To je funkcija Svetog Duha, onako
kako je On vidi.Zato to i jeste Njegova istinska funkcija. U Bogu ti ne moe videti.
Opaanje (percepcija) nema nikakve funkcije u Bogu, i zapravo i ne postoji. Uprkos
tome, u spasenju, koje znai uklanjanje neega to zapravo istinski nije nikad ni
postojalo, opaanje ima izuzetno znaajnu svrhu. Boiji Sin je stvorio opaanje sa ciljem
koji nije svet. To isto opaanje mora postati sredstvo za obnovu njegove svetosti u
svesnosti tog istog Boijeg Sina (tebe). Opaanje nema samo po sebi nikakvog
znaenja. Sveti Duh, uprkos tome, daje mu znaenje koje je vrlo blisko Boijem.
Izleeno opaanje postaje sredstvo pomou koga Boije Dete oprata svom bratu, a
time i samom sebi. Ti ne moe videti odvojeno od Boga zato to ne moe ni postojati
75
odvojeno od Boga. to god da radi, ti to radi u Njemu, zato to, ta god da misli, ti
misli Njegovim Umom. Ako je vidjenje realno, a ono je realno u meri u kojoj deli cilj
Svetog Duha, tada ni ti ne moe videti odvojeno od Boga. Danas je potrebno tri puta
vebati po pet minuta. Prva veba treba da se obavi to ranije, a druga to kasnije
tokom dana. Trea moe da se obavi u vreme koje najvie odgovara i kad to okolnosti i
vlastita spremnost dozvole. U poetku vebe ponovi dananju ideju u sebi sa otvorenim
oima. Tada pogledaj oko sebe za kratko i specifino primeni ideju na ono to vidi. Za
ovu fazu vebe dovoljno je etiri ili pet predmeta. Na primer, moe rei:
BOG JE MOJ IZVOR. JA NE MOGU VIDETI OVAJ STO ODVOJENO OD NJEGA.
BOG JE MOJ IZVOR. JA NE MOGU VIDETI OVU SLIKU ODVOJENO OD NJEGA.
Iako ovaj deo vebe treba da bude relativno kratak, predmete za ovu fazu vebe uzimaj
bez svesnog izbora, bez svesnog ukljuivanja ili iskljuivanja. U drugoj i duoj fazi vebe
zatvori oi, ponovi dananju ideju ponovo, pusti da ti se jave bilo kakve relevantne misli
i onda ih prikljui dananjoj ideji, na svoj vlastiti, lini nain. Na primer, misli kao to su:
JA VIDIM OIMA OPRATANJA.
JA VIDIM SVET KAO BLAGOSLOVEN.
SVET MI MOE POKAZATI MENE SAMOGA.
VIDIM SVOJE VLASTITE MISLI, KOJE SU SLINE BOIJIM.
Ovoj vebi odgovara bilo koja misao koja je manje ili vie direktno povezana sa
dananjom idejom. Nije neophodno da te misli budu oito povezane sa dananjom
idejom, ali ne treba da budu ni u suprotnosti s njom. Ako uhvati svoj um da luta, ako
postane svestan misli koje su u jasnom neskladu s dananjom idejom ili ako ne moe
da misli ni o emu, otvori oi, ponovi prvu fazu vebe i onda pokuaj ponovo drugu
fazu. Nemoj dozvoliti da utroi due vreme na misli koje nemaju veze sa dananjom
idejom. Da bi to spreio, to ee se vrati na prvu fazu vebe. Tokom kraih vebi u
primeni dananje ideje, oblik tih vebi moe varirati u skladu sa okolnostima i
situacijama u kojima se moe nai tokom dana. Npr. kad si s nekom osobom, nastoj da
zapamti i da mu tiho kae: BOG JE MOJ IZVOR. JA TE NE MOGU VIDETI ODVOJENO
OD NJEGA. Ovaj se oblik moe primeniti kako na strance, tako i na one koje smatra
sebi bliskim. U stvari, nastoj da uopte ne pravi ovakve razlike. Dananju ideju treba
primeniti tokom dana na razne situacije i dogadjaje koji se mogu desiti, posebno na one
za koje ti se ini da te na bilo koji nain dovode u nepriliku. U tu svrhu primeni ideju u
ovom obliku: BOG JE MOJ IZVOR. JA OVO NE MOGU VIDETI ODVOJENO OD NJEGA.
Ako ti se za vreme vebi u svesti ne javi nikakva posebna tema, onda samo ponovi ideju
u njenoj prvobitnoj formi. Danas nastoj da ne dozvoli da ti prodje due vremena, a da
ne dri na umu dananju ideju i da na taj nain pamti svoju funkciju.
44. LEKCIJA
BOG JE SVETLOST U KOJOJ JA VIDIM.
Danas nastavljamo jueranju ideju, dodajui joj jo jednu dimenziju. Ti ne moe videti
u tami, a ne moe ni stvoriti svetlost. Ti moe stvoriti tamu i onda misliti da u njoj
vidi, ali svetlost odraava ivot i zato je jedan vid stvaranja. Stvaranje i tama ne mogu
uporedo postojati, ali svetlost i ivot moraju ii zajedno, poto su samo razliiti vidovi
stvaranja. Da bi video, mora prepoznati da je svetlost unutra, a ne spolja. Ti ne vidi
nita izvan sebe, niti je pribor za gledanje izvan tebe. Bitan deo ovog pribora je svetlost
koja omoguava vidjenje. Ta je svetlost uvek sa tobom, omoguavajui ti vidjenje u
svim okolnostima. Danas pokuavamo da dosegnemo tu svetlost. Da bi smo to postigli
koristiemo oblik vebe koju smo ranije preporuili i koji emo sve vie upotrebljavati.
Ovaj oblik vebanja posebno je teak za nedisciplinovani um i predstavlja veliki cilj
treninga uma. On zahteva upravo ono to nedostaje neuvebanom umu. Uprkos tome,
ovaj oblik vebanja mora se uspeno obaviti ako eli zaista da vidi. Danas vebaj
najmanje tri puta, a svaka veba treba da traje tri do pet minuta. Toplo preporuujem i
due vebanje, ali samo u sluaju da ti vreme leti s minimalnim ili nikakvim oseajem
napetosti. Oblik vebe koji koristimo danas je najprirodniji i najlaki za izvebani um. I
76
obrnuto, on isto toliko izgleda neprirodan i teak neuvebanom umu. Tvoj um nije vie
potpuno neuveban. Ti si potpuno spreman da naui oblik vebanja koji emo danas
koristiti, ali e moda naii i na jak otpor. Razlog za to je vrlo jednostavan. Dok na
ovakav nain veba, ti iza sebe ostavlja sve u ta sada veruje, a takodje i sve misli
koje si proizveo. Pravo govorei, to je oslobodjenje iz pakla. A gledano kroz oi ega, to
je gubitak identiteta i pad, silazak u pakao. Ako se moe, bar za tren, distancirati od
ega, nee ti biti teko da prepozna da su njegovo protivljenje i strahovi besmisleni.
Moda e ti pomoi ako, s vremena na vreme, sebe podseti da dosezanje svetlosti znai
izbei od tame, bez obzira to veruje u suprotno. Bog je svetlost u kojoj ti vidi. Ti
pokuava da Ga dosegne. Zaponi vebu ponavljanjem dananje ideje sa otvorenim
oima, a onda ih zatvori, ponavljajui ideju jo nekoliko puta. Potom pokuaj da potone
u svoj vlastiti um, izbegavajui bilo koju vrstu meanja ili upada blago tonui mimo njih.
Tvoj se um ne moe zaustaviti u tom meanju i upadanju ukoliko ti sam ne odlui da ga
zaustavi. To znai samo dozvoljavanje da se stvari odvijaju na prirodan nain. Pokuaj
da posmatra svoje misli koje su u prolazu, a da se ne umea medju njih, a onda blago
sklizni mimo njih. Nikakav poseban pristup ne zastupam u vezi sa ovim oblikom
vebanja. Ono to je neophodno jeste oseanje vanosti onoga to radi, neprocenjiva
vrednost toga posla za tebe i svesnost da pokuava uiniti neto vrlo sveto. Spasenje je
tvoje najsrenije postignue. Ono je takodje i jedino to je znaajno, zato to je ono
jedino od ega moe imati stvarne koristi. Ako ti se javi strah u bilo kom obliku,
zaustavi se onoliko koliko ti treba da ponovi dananju ideju, drei oi zatvorene. Ako
bude radio vebe ispravno, treba da doivi oseaj oputanja, pa ak i oseanje da se
pribliava, ako ne i stvarno ulazi, u svetlost. Nastoj da misli o svetlosti, bezoblinoj i
bezgraninoj, dok prolazi mimo svojih misli o ovome svetu. I ne zaboravi da te one ne
mogu drati za ovaj svet ukoliko im ti sam ne da snagu da to ine. Tokom dana esto
ponavljaj ideju, sa otvorenim ili zatvorenim oima, kako ti se bude inilo prikladnijim u
datom trenutku. Ali ne zaboravljaj da to ini. Iznad svega, budi odluan da danas ne
zaboravi.
45. LEKCIJA
BOG JE UM KOJIM JA MISLIM.
Dananja ideja sadri u sebi klju za tvoje istinske misli. Te misli nisu ono to ti misli da
misli. Upravo onako isto kao to i ono to misli da vidi nema nikakve veze sa
stvarnim vidjenjem. Nema nikakve veze izmedju onoga to je zaista realno i onoga to ti
misli da je realno. Ni u kom pogledu tvoje stvarne misli ne lie na ono to ti misli da su
tvoje stvarne misli. Nita od onoga to ti misli da vidi ni najmanje ne lii na ono to e
ti pokazati istinsko vidjenje. Ti misli Boijim Umom. Zato ti i deli svoje misli sa Njim, a
tako isto i On deli svoje misli sa tobom. To su iste misli, zato to ih je proizveo isti Um.
Deliti znai proizvesti neto slino ili isto. Misli koje misli Boijim Umom ne naputaju te
zato to misli ne naputaju svoj Izvor. Zato su i tvoje prave misli u Boijem Umu, kao
to si to i ti sam. A one su i u tvom umu isto tako, poto je i On u tvom umu. Kao to si
ti sam deo Njegovog Uma, tako su i tvoje istinske misli deo Njegovog Uma. Gde su onda
tvoje prave misli? Danas emo pokuati da ih dosegnemo. Moramo ih potraiti u
vlastitom umu, zato to je to mesto gde se one nalaze. One moraju jo uvek biti tamo,
jer nisu ni mogle napustiti svoj izvor. Ono to je Boiji Um smislio je veno, budui da je
deo stvaranja. Danas emo opet vebati tri puta po pet minuta. Vebe e imati isti opti
oblik koji smo koristili pri primeni jueranje ideje. Pokuaemo da napustimo nerealno i
da traimo realno. Negiraemo svet u korist istine. Neemo dopustiti svetovnim mislima
da nas zadravaju. Neemo dozvoliti svetovnim verovanjima da nam kau da je
nemogue uiniti ono to Bog eli da uinimo. Umesto toga, nastojaemo da
prepoznamo da je mogue samo ono to Bog eli da uradimo. Takodje emo pokuati da
shvatimo da ono to zaista elimo uraditi jeste isto ono to i Bog eli da uradimo.
Takodje emo pokuati da zapamtimo da ne moemo omanuti u onome to On eli da
uinimo. Postoje svi razlozi da se oseamo samouvereni i sigurni da emo danas uspeti.
77
To je Boija Volja. Dananje vebe zaponi ponavljanjem ideje u sebi, sa zatvorenim
oima. Potom se za krae vreme pozabavi sa nekoliko vlastitih odgovarajuih misli,
drei celo to vreme dananju ideju na umu. Poto si dananjoj ideji dodao etiri-pet
svojih vlastitih misli, ponovi opet dananju ideju i blago reci samom sebi:
MOJE PRAVE MISLI SU U MOM UMU. ELEO BIH DA IH PRONADjEM.
Potom pokuaj da prodje mimo svih nerealnih misli koje prekrivaju istinu u tvom umu i
da dosegne veno. Ispod svih besmislenih misli i ludih ideja kojima si pretrpao svoj um
nalaze se misli koje si prvobitno mislio zajedno sa Bogom. One su i sada u tvom umu,
potpuno nepromenjene. One e uvek biti u tvom umu, upravo onako kako su uvek i bile.
Sve to si od onda mislio izmenie se, ali je osnova na kojoj sve to poiva nepromenjiva.
Dananje vebe su usmerene prema ovoj osnovi. U toj osnovi tvoj je um pridruen
Boijem Umu. Tu su tvoje misli sjedinjene sa Njegovim. Za ovu je vrstu vebanja samo
jedna stvar neophodna: pristupi joj kao to bi pristupio jednom oltaru na Nebu
posveenom Bogu Ocu i Bogu Sinu. Zato to je to zaista takvo mesto kome pokuava
da pridje. Jo uvek verovatno ne moe ni da shvati koliko visoko pokuava da ide.
ak i uprkos malom razumevanju koje si do sada stekao, treba da bude u mogunosti
da sebe podseti da ovo nije igra za dokone, ve vebanje u svetosti i pokuaj da se
dosegne Kraljevstvo Nebesko. U kraim vebama za danas, pokuaj da zapamti koliko
je za tebe vano da shvati svetost uma koji misli zajedno sa Bogom. Utroi minut ili dva
na ponavljanje ideje tokom dana da bi izrazio potovanje svetosti vlastitog uma. Bar za
kratko, odvoji se od svih misli koje nisu vredne Njega iji si domain. I zahvali Mu za
misli koje On misli zajedno s tobom.
46. LEKCIJA
BOG JE LJUBAV U KOJOJ JA OPRATAM.
Bog ne oprata zato to On nije nikada ni prokleo. A pre nego to opratanje postane
neophodno mora prethodno postojati prokletstvo. Opratanje je velika potreba ovog
sveta, a razlog za to jeste to je ovo svet iluzija. Oni koji oprataju time sebe
oslobadjaju od iluzija, dok oni koji se uzdravaju od opratanja sebe vezuju za iluzije. S
obzirom, da ti samo sebe zapravo proklinje isto tako ti samo sebi i prata. Uprkos
tome da Bog ne oprata, Njegova je Ljubav osnova opratanja. Strah proklinje, a ljubav
oprata. Opratanje tako uklanja ono to je strah proizveo i tako vraa um ka svesnosti
Boga. Zbog ovog razloga opratanje se zaista moe nazvati spasenjem. To je sredstvo
da se odstrani iluzija. Dananje vebe treba izvoditi najmanje tri puta po pet minuta, a
poeljno je i da ih se radi i vie puta krae vreme. Kao i obino, vebe zaponi
ponavljanjem u sebi dananje ideje. Dok to radi zatvori oi i utroi minut-dva u potrazi
po polju svesti za onim osobama kojima nisi oprostio. Nije vano koliko mnogo im nisi
oprostio. Ili si im potpuno oprostio ili nisi ni malo. Ako bude dobro radio vebe nee ti
biti teko da pronadje itav niz ljudi kojima nisi oprostio. Sigurno pravilo u ovome je da
je za ovu vebu odgovarajui subjekt svaki onaj koga ne voli. Svakog od tih ljudi
pomeni po imenu i reci:
BOG JE LJUBAV U KOJOJ TI OPRATAM, (IME). Svrha prve faze dananjih vebi jeste
da te stavi u poloaj da sam sebi oprosti. Poto si dananju ideju primenio na sve one
koji su ti pali na pamet, reci samom sebi:
BOG JE LJUBAV U KOJOJ JA OPRATAM SAMOM SEBI.
Potom ostatak vremena vebe posveti dodavanju slinih ideja kao to su:
BOG JE LJUBAV KOJOM VOLIM SAMOG SEBE.
BOG JE LJUBAV U KOJOJ SAM BLAGOSLOVEN.
Oblik primene dananje ideje moe prilino varirati, ali se ne sme izgubiti iz vida
osnovna misao. Npr.
JA NE MOGU BITI KRIV ZATO TO SAM BOIJE DETE.
MENI JE VE OPROTENO.
STRAH NIJE MOGU U UMU KOGA BOG VOLI.
NEMA POTREBE ZA NAPADOM ZATO TO MI JE LJUBAV OPROSTILA.
78
Vebu treba zavriti ponavljanjem dananje ideje u njenom prvobitnom obliku. Krae se
vebe mogu sastojati od ponavljanja dananje ideje u prvobitnom ili srodnom obliku,
kako ti se bude dopalo. Ako ti zatreba, ideju primeni i u specifinijem obliku. A trebae ti
u bilo kom vremenu tokom dana kad postane svestan bilo koje svoje negativne reakcije
prema bilo kome, bilo da je prisutan ili ne. U tom sluaju datoj osobi reci tiho:
BOG JE LJUBAV U KOJOJ TI OPRATAM.
47. LEKCIJA
BOG JE SNAGA U KOJU VERUJEM.
Ako veruje u svoju vlastitu snagu ima sve razloge da bude zabrinut, pun strepnje i
preplaen. ta ti moe predvideti ili kontrolisati? ta je to u tebi na ta moe raunati?
ta e ti dati sposobnost da bude svestan svih aspekata bilo kog problema i da ih
moe razreiti na takav nain da iz toga proistekne samo dobro? ta je to u tebi to ti
moe omoguiti da prepozna pravo reenje i to ti moe garantovati da e se to reenje
i izvriti? Ti sam ne moe uiniti ni jednu od tih stvari. Verovati da to moe znai
verovati u neto to ne opravdava tu veru i opravdavati strah, teskobu, depresiju, bes i
tugu. Ko moe verovati u slabost i oseati se sigurnim? Ko moe verovati u snagu i
oseati se slabim? Bog je tvoja bezbednost u svakoj prilici. Njegov Glas govori u Njegovo
ime u svim situacijama i u svakom aspektu svih situacija govorei ti precizno ta da
uini da bi prizvao Njegovu Snagu i Njegovu Zatitu. Tu nema nikakvih izuzetaka zato
to Bog nema izuzetaka. A Glas Koji govori u Njegovo Ime misli isto onako kako i Bog
misli. Danas emo pokuati da prodjemo mimo svoje vlastite slabosti i dosegnemo Izvor
stvarne snage. Neophodno je vebati etiri puta po pet minuta, a preporuujem ti da
radi jo i due i ee. Kao i obino, vebu poni zatvaranjem oiju i ponavljanjem
dananje ideje. Potom utroi minut-dva na potragu za situacijama u svom ivotu u koje
si uneo strah i svaku od njih odbaci govorei samom sebi:
BOG JE SNAGA U KOJU VERUJEM.
Sada pokuajte skliznuti pored svih vaih briga vezanih za va oseaj nedoraslosti. Oito
je da je svaka situacija koja kod vas uzrokuje nemir i brigu povezana sa oseajem
nedoraslosti i nedovoljnosti, u suprotnom vi biste verovali da tu situaciju moete reiti
uspeno. To nije drugo nego verovati sebi da ete stei sigurnost. Ali snaga Boga u
vama je uspena u svemu. Prepoznavanje svojih vlastitih greaka je obavezan korak u
popravljanju greaka, ali teko da e vam pruiti sigurnost koja vam je potrebna i na
koju ste predodredjeni. Vi morate takodje stei svest da je sigurnost u vau snagu u
potpunosti opravdana u svakom pogledu i u svakoj situaciji. U kasnijem delu vebe,
pokuajte dosegnuti dole u vaem umu mesto istinske sigurnosti. Prepoznaete to mesto
po oseaju dubokog mira, obino nakratko. Pustite sve misli da bukaju i stvaraju
mehurie na povrini vaeg uma i dostignite dole i ispod njih KRALJEVSTVO NEBESKO.
To je mesto u vama gde je savreni mir. To je mesto u vama gde nita nije nemogue.
To je mesto u vama gde snaga Boga prebiva. U toku dana ponavljajte ideju to ee.
Koristite je kao odgovor na svaku uznemirenost. Zapamtite da je mir vae pravo, zato
to ste svoju veru stavili na snagu Boga.
79
48. LEKCIJA
NEMA NIEGA EGA SE TREBA PLAITI.
Dananja ideja jednostavno iskazuje jednu injenicu. To nije injenica za one koji veruju
u iluzije, ali iluzije nisu injenice. Uistinu, nema niega ega se treba bojati. Vrlo je lako
to prepoznati. Ali to vrlo teko prepoznaju oni koji ele da iluzije budu istinite. Dananje
e vebe biti vrlo kratke, vrlo jednostavne i vrlo este. Jednostavno to ee ponavljaj
dananju ideju. Moe je koristiti otvorenih oiju u bilo koje vreme i u bilo kojoj situaciji.
Ipak posebno preporuujem da utroi oko jednog minuta, kad god je to mogue, i da
zatvorenih oiju nekoliko puta polako ponovi ideju u sebi. Posebno je vano da odmah
koristi ideju ako bi ti ita poremetilo duevni mir. Prisustvo straha siguran je znak da
veruje u svoju vlastitu snagu. Svesnost injenice da nema niega ega bi se trebalo
plaiti pokazuje da negde u tvom umu, postoji mesto na kome pamti Boga. Dozvoli da
Njegova Snaga preuzme mesto tvoje slabosti. U trenutku kada bude voljan da to uini
zaista nee biti niega ega bi se trebalo plaiti.
49. LEKCIJA
BOIJI MI GLAS GOVORI TOKOM CELOG DANA.
Sasvim je mogue sluati Boiji Glas tokom celog dana bez prekidanja svojih redovnih
aktivnosti na bilo koji nain. Deo tvog uma u kome prebiva istina stalno komunicira sa
Bogom, bio ti toga svestan ili ne. Drugi deo tvog uma funkcionie u svetu i pokorava se
svetovnim zakonima. Taj deo tvog uma stalno je rasejan, dezorganizovan i vrlo
nesiguran. Deo tvog uma koji slua Boiji Glas smiren je, uvek nepomian i potpuno
siguran. Taj deo je, u stvari, i jedini koji zaista postoji. Drugi deo je divlja iluzija, mahnit
i izvan sebe, ali ne sadri u sebi bilo kakvu realnost. Danas pokuaj da ne slua taj deo.
Pokuaj da se poistoveti sa onim delom svog uma u kome vlada duboki mir zauvek.
Pokuaj da uje poziv Boijeg Glasa koji te ljubazno zove i koji te podsea da tvoj
Tvorac nije zaboravio Svog Sina. Danas e nam trebati najmanje etiri vebe po pet
minuta, a ako je mogue i vie. Pokuaemo stvarno da ujemo Boiji Glas koji te
podsea na Sebe i na tvoje Pravo Ja. Ovim najsretnijim i najsvetijim mislima prii emo
s poverenjem, znajui da inei to sjedinjujemo svoju volju s Boijom Voljom. On eli od
tebe da uje Njegov Glas. On ti Ga daje da bi Ga ti uo. Sluaj u dubokoj tiini. Budi
vrlo smiren i otvori svoj um. Prodji mimo svih razuzdanih vriskova i bolesnih fantazija
koji prekrivaju tvoje istinske misli i koji zamrauju tvoju venu vezu s Bogom. Zaroni
duboko u mir koji te oekuje s one strane mahnitih, bunih misli i pogleda i zvukova
ovog ludog sveta. Ti ne ivi u njemu. Mi pokuavamo da dosegnemo tvoj stvarni dom.
Pokuavamo dosei mesto u kome si zaista dobrodoao. Pokuavamo da dosegnemo
Boga. Ne zaboravi da vrlo esto ponavlja dananju ideju. Kad god je to potrebno, ini
to otvorenih oiju, ali ih zatvori kad god je to mogue. Gde god moe sedi mirno i
ponavljaj dananju ideju, zatvarajui oi prema svetu, shvatajui da poziva Boiji Glas
da ti govori.
50. LEKCIJA
MENE PODRAVA BOIJA LJUBAV.
Ovo je odgovor na svaki problem s kojim e se susresti, danas i sutra i tokom svog
vremena. U ovom svetu, ti veruje da te podrava sve osim Boga. Ti veruje u
najtrivijalnije i lude simbole: novac, tablete, zatitna odela, uticaj, presti, dopadanje
drugim ljudima, poznavanje pravih ljudi i beskrajnu listu oblika nitavila koje
obdaruje magijskim snagama. Sve su ove stvari tvoje zamene za Boiju Ljubav. Sve se
80
ove stvari potuju da bi se osiguralo poistoveivanje sa telom. One su pesme i pohvala
egu. Ne veruj u ono to je bezvredno. To te nee odravati. Samo te Boija Ljubav moe
zatititi u svim okolnostima. Ona e te izdii iznad svakog iskuenja i podii visoko iznad
svih opaenih opasnosti ovoga sveta u klimu savrenog mira i bezbednosti. Ona e te
preneti u stanje svesti koje nita ne moe ugroziti, koje nita ne moe uznemiriti i gde
nita ne moe da se naturi venom miru Boijeg Deteta. Ne veruj iluzijama. One e te
ostaviti na cedilu. Svu svoju veru pokloni Boijoj Ljubavi unutar samog sebe - venoj,
nepromenljivoj, koja ne moe omanuti. Ovo je odgovor na sve s im se danas susree.
Kroz Boiju Ljubav u sebi moe razreiti sve to ti se ini tekim i to bez napora i
samouvereno. Dananju ideju esto puta iskai samom sebi tokom dana. Ova je ideja
deklaracija osloboenja od verovanja u idole. To je tvoje vlastito priznanje istine o
samom sebi. Dvaput dnevno, po deset minuta, ujutru i uvee, dozvoli dananjoj ideji da
zaroni duboko u tvoju svest. Ponavljaj je, misli o njoj, dozvoli slinim mislima da ti se
jave i da ti pomognu da prepozna istinu dananje ideje. Dozvoli miru da te prekrije
slino zatitnom pokrivau i osiguranju. Ne dozvoli glupim i dokonim idejama da ti udju
u polje svesti i da poremete sveti um Boijeg Deteta. Takvo je Kraljevstvo Nebesko.
Takvo je mesto za odmor gde te je tvoj Otac zauvek smestio.
81
I PREGLED
Poev od danas imaemo seriju perioda pregleda. Svaki od tih pregleda pokrie pet ideja
koje su ve predstavljene, poinjui sa prvom i zavravajui sa pedesetom. Posle svake
ideje bie nekoliko kratkih komentara koje treba da razmotri u svom pregledu. Tokom
praktinog rada, vebe treba ovako obavljati:
Dan zaponi itanjem pet ideja ukljuujui i komentare. Potom, ne treba se drati
nikakvog posebnog reda prilikom razmatranja ovih ideja, iako svaku od njih treba
najmanje jedanput praktikovati. Posveti dva minuta ili vie svakom periodu
praktikovanja, mislei o datoj ideji i komentarima iza nje, poto si prvo proitao ideju.
ini to to ee tokom dana. Ako ti se neka od pet ideja dopada vie od drugih,
koncentrii se na nju. Na zavretku dana, jo jednom ih sve ponovo rezimiraj. Nije
neophodno doslovno ili temeljno obraditi tokom vebanja komentare koji slede ideje.
Umesto toga, pokuaj da naglasi glavnu poentu i misli o njoj kao delu tvog pregleda
ideje na koju se ta poenta odnosi. Poto si proitao ideju i odgovarajue komentare,
vebe treba raditi sa zatvorenim oima i kada si sam, i po mogunosti na tihom mestu.
Ovo naglaavam za obavljanje vebi u tvom stadijumu uenja. Bie potrebno, pak, da se
naui da ne zahteva nikakav poseban ambijent u kome bi primenio ono to si nauio.
Ono to naui najvie e ti trebati u situacijama koje izgledaju uznemirujue pre nego u
onim koje ti se ve ine mirne i tihe. Svrha tvog uenja jeste da ti omogui da svoju
smirenost nosi sa sobom i da lei patnju i nemir. A to ne moe postii izbegavanjem
ovakvih situacija i traenjem nekog izolovanog sklonita za sebe. Ti e tek nauiti da je
mir deo tebe i da taj mir zahteva samo to da si prisutan na licu mesta i da svojim mirom
okrui situaciju u kojoj se nalazi. I na kraju e nauiti da nema granica tvom
prisustvu, tako da je tvoj mir svugde, isto kao to si i ti svugde. U tekstu koji sledi
primetie da, u cilju rezimiranja, neke od dnevnih ideja nisu date u njihovoj prvobitnoj
formi. Upotrebi ih kako su ovde date. Nije neophodno da se vraa na prvobitne iskaze,
niti da ideje primenjuje kako sam onda preporuio. Sada naglaavamo odnos izmedju
prvih pedeset ideja koje smo obradili i povezanost i skladnost misaonog sistema prema
kome te vode ove ideje.
82
51. LEKCIJA
Dananji pregled obradjuje sledee ideje:
1. NITA TO VIDIM NE ZNAI NITA
Razlog za ovo jeste da ja zapravo nita i ne vidim, a nita i nema nikakvog znaenja.
Neophodno je da ja to prepoznam, tako da mogu uiti da vidim. Ono to sada vidim
zauzima mesto pravom vidjenju. To to sada vidim moram pustiti da ode shvatajui da
takvo vidjenje nema nikakvog znaenja, kako bi ga moglo zameniti istinsko vidjenje.
2. SVEMU TO VIDIM DAO SAM ZNAENJE KOJE ONO IMA ZA MENE
Ja prosudjujem sve u ta gledam i vidim to i samo to to sam prosudio. To nije vidjenje.
To je samo iluzija realnosti zato to je moje prosudjivanje potpuno odvojeno od
realnosti. Ja hou da prepoznam nedostatak vrednosti mog prosudjivanja, zato to elim
da istinski vidim. Moja su me prosudjivanja povredila i ja ne elim da vidim u skladu sa
njima.
3. JA NE RAZUMEM ONO TO VIDIM
Kako mogu razumeti ono to vidim kad sam ga pogreno procenio? Ono to vidim je
projekcija mojih vlastitih misaonih greaka. Ja ne razumem ono to vidim zato to to i
nije razumljivo. Nema nikakvog smisla ni pokuati da se to razume. Ali postoji svaki
razlog da se to pusti da ode, kako bi se dobio prostor za ono to se moe videti,
razumeti i voleti. Ja mogu razumeti ono to sada vidim jednostavno tako to u biti
voljan da to i uinim. Zar to nije bolji izbor od onoga koga sam ranije napravio?
4. OVE MISLI NE ZNAE NITA
One misli kojih sam svestan ne znae nita zato to pokuavam da mislim bez Boga.
Ono to zovem svojim mislima nisu zapravo moje prave misli. Moje istinske misli su
one koje mislim zajedno s Bogom. Njih nisam svestan zato to sam proizveo svoje misli
koje su zauzele njihovo mesto. Ja sam voljan da priznam da moje misli ne znae nita i
da ih pustim da odu. Izabrao sam da ih zamenim onim mislima koje su te moje line
misli nameravale da zamene. Te moje line misli su beznaajne, ali svo stvaranje lei u
mislima koje mislim zajedno sa Bogom.
5. NIKAD NISAM UZNEMIREN ZBOG RAZLOGA ZBOG KOGA MISLIM DA JESAM
Nikad nisam uznemiren zbog razloga zbog koga mislim da jesam zato to stalno
pokuavam da opravdam svoje misli. Stalno nastojim da uinim istinitim svoje misli. Od
svih stvari napravio sam svoje neprijatelje, tako da je moj bes opravdan i da su moji
napadi osnovani. Ne shvatam koliko sam samo zloupotrebio sve to vidim pripisujui mu
ulogu neprijatelja. To inim da bih odbranio misaoni sistem koji me povredjuje i koga
vie ne elim. Hou da taj misaoni sistem ode od mene.
52. LEKCIJA
Dananji pregled obradjuje ove ideje:
6. JA SAM UZNEMIREN ZATO TO VIDIM ONO EGA NEMA
Realnost nikada nije zastraujua. Nemogue je da me ona uznemiri. Realnost donosi
samo savreni mir. Kad se uznemirim to se uvek deava zato to realnost zamenjujem
iluzijama koje sam sam proizveo. Iluzije su uznemiravajue zato to sam im ja sam dao
realnost i tako istinsku realnost smatram iluzijom. Moja vlastita zbrka ni na koji nain ne
deluje na bilo ta od onoga to je Bog stvorio. Ja se uvek uznemiravam ni zbog ega.
83
7. JA VIDIM SAMO PROLOST
Gledajui oko sebe, ja proklinjem svet koji gledam. I to ja zovem vidjenjem. Ja se drim
prolosti nasuprot svemu i svakom i od svega pravei svoje neprijatelje. Kad oprostim
samom sebi i kad se setim ko sam ja, onda u blagosloviti sve i svakoga koga budem
video. Tada nee biti prolosti, pa tako ni neprijatelja. I na sve u gledati s ljubavlju to
nisam uspeo da uinim ranije.
8. MOJ UM JE PREOKUPIRAN MISLIMA O PROLOSTI
Ja vidim samo svoje misli, a moj um je preokupiran prolou. ta, onda, ja mogu da
vidim onakvim kakvo zaista i jeste? Treba da se podsetim da ja gledam na prolost da
bih spreio sadanjost da se pojavi u mom umu. Treba da shvatim da ja u stvari
pokuavam iskoristiti vreme protiv Boga. Treba da nauim da se odreknem prolosti,
shvatajui da se, inei to, zapravo niega ne odriem.
9. NITA NE VIDIM ONAKVIM KAKVO JE ONO ZAISTA SADA
Nita ne vidim onakvim kakvo je ono zaista sada, zapravo se moe rei da ja stvarno
nita i ne vidim. Ja mogu videti samo ono to sada postoji. Izbor se ne sastoji u tome da
li u videti prolost ili sadanjost. Izbor se sastoji u tome, i samo u tome, da li u uopte
videti ili neu. Ono to sam izabrao da vidim kotalo me je istinskog vidjenja. Sad u
ponovo birati, kako bih mogao zaista videti.
10. MOJE MISLI NE ZNAE NITA
Ja nemam svojih privatnih misli. A ipak su samo privatne misli one kojih sam svestan.
ta te misli znae? One i ne postoje, pa tako i ne znae nita. Uprkos tome, moj um je
deo stvaranja, pa tako i deo svog Stvoritelja. Zar ne bih radije svoje miljenje pridruio
miljenju kosmosa nego da zamraujem sve to je zaista moje, svojim alosnim i
beznaajnim privatnim mislima?
53. LEKCIJA
11. MOJE BEZNAAJNE MISLI POKAZUJU MI BEZNAAJAN SVET
Poto misli kojih sam svestan ne znae nita, tako i svet koji ih odslikava takodje ne
moe imati nikakvog znaenja. Ono to proizvodi ovaj svet je ludo, a ludo je i ono to
sam taj svet proizvodi. Stvarnost nije luda, a ja imam i realne misli, a isto tako i lude
misli. Zato ja mogu videti realni svet samo ako se obratim svojim pravim mislima da mi
budu vodi u vidjenju.
12. JA SAM UZNEMIREN ZATO TO VIDIM BEZNAAJAN SVET

Lude misli uznemiravaju. One proizvode svet u kome nigde nema reda. Samo zbrka
vlada svetom koji predstavlja zbrkano miljenje. A haos nema zakona. Ja ne mogu iveti
u miru u takvom svetu. Zahvalan sam to taj svet nije realan i to ga uopte ne trebam
videti, ukoliko nisam reio da mu pridam neku vrednost. A ja ne pridajem vrednost
neemu to je potpuno ludo i to nema nikakvog znaaja.
13. BEZNAAJAN SVET RADjA STRAH
Ono to je potpuno ludo radja strah, to je potpuno razumljivo. To ludo nam ne daje
nikakve osnove da u njega verujemo. Ni u ta to je ludo ne moemo se pouzdati. Ono
ne sadri nikakvu bezbednost ni bilo kakvu nadu. Ali takav svet nije realan. Ja sam mu
pridao iluziju realnosti i stradao sam zbog verovanja u takav svet. Sada odluujem da
mu uskratim to verovanje i da poverujem u realnost. Takvom odlukom u izbei sve
efekte sveta straha zato to primam na znanje da takav svet zapravo i ne postoji.
14. BOG NIJE STVORIO SVET BEZ ZNAAJA
84
Kako svet bez znaenja moe postojati ako ga Bog nije stvorio? Bog je Izvor svog
znaenja i svega to je stvarno u Njegovom Umu. A to je takodje i u mom umu, zato to
ga je On stvarao zajedno sa mnom. Zato bih nastavio da patim zbog efekata mojih
ludih misli kad je savrenstvo stvaranja moj dom? Treba da se prisetim snage moje
vlastite odluke i da prepoznam gde je moje stvarno boravite.
15.MOJE SU MISLI SLIKE KOJE SAM SAM PROIZVEO
Sve to vidim odraava moje misli. Moje su misli te koje mi govore gde sam i ta sam.
injenica da vidim svet u kome postoji patnja, gubitak i smrt pokazuju mi da vidim
samo predstavu svojih ludih misli i da ne dozvoljavam svojim pravim mislima da bace
svoju dobrostivu svetlost na ono to vidim. Uprkos tome Boiji put je siguran. Slike koje
sam proizveo ne mogu savladati Njega zato to ja to neu. Moja volja je i Njegova i ja
neu Njemu pretpostaviti bilo kakve druge bogove.
54. LEKCIJA
16. JA NEMAM NEUTRALNIH MISLI
Neutralne misli su nemogue zato to sve misli poseduju snagu. One e proizvesti lani
svet ili e me dovesti do realnog sveta. Ali misli ne mogu biti bez efekata. Kao to svet
koji vidim izrasta iz mojih greaka u miljenju, tako e se isto realni svet pojaviti pred
mojim oima kad budem dozvolio da se isprave moje greke. Moje misli ne mogu biti ni
istinite ni lane. Moraju biti ili jedno ili drugo. Ono to vidim pokazuje mi kakve su mi
zapravo misli.
17. NE VIDIM NEUTRALNE STVARI
Ono to vidim svedoi o onome to mislim. Kad ne bih mislio, ne bih mogao ni postojati,
zato to je i sam ivot misao. Svet koji vidim treba da shvatim kao predstavnika mog
vlastitog stanja svesti. A ja znam da se moje stanje svesti moe izmeniti. A znam,
takodje, da se isto tako moe izmeniti i svet koji vidim.
18. NISAM SAM U DOIVLJAVANJU EFEKATA SVOG VIDjENJA
Ja nemam privatnih misli i ja ne mogu videti privatan svet. ak i luda ideja odvojenosti
treba da se podeli pre nego to moe uobliiti osnovu sveta koji vidim. To deljenje je,
zapravo, deljenje niega. Ja mogu takodje prizvati i svoje prave misli koje dele sve sa
svakim. Isto onako kako moje misli o odvojenosti prizivaju misli o odvojenosti kod
drugih, tako i moje realne misli bude
realne misli kod drugih ljudskih bia. A svet koji mi pokazuju moje realne misli javie se
na horizontu drugih ljudi isto kao i na mom vlastitom.
19. NISAM SAM U DOIVLJAVANJU EFEKATA SVOJIH MISLI
Nisam sam ni u emu. Sve to mislim, ili kaem, ili inim poduava itav svemir. Boije
Dete ne moe misliti ili govoriti ili delovati uprazno. Ono ne moe biti samo ni u emu. I
zato ja posedujem snagu da izmenim svaiju svest zajedno sa mojom, poto je Boija
snaga i moja snaga.
20. ODLUIO SAM DA VIDIM
Priznajui deljivu prirodu svojih misli, odluio sam da vidim. Potraiu svedoke koji e mi
pokazati da se svetsko miljenje promenilo. Motriu na dokaz da je ono to je bilo
uinjeno kroz mene (kao instrument) omoguilo ljubavi da zameni strah, smehu da
zameni suze, a izobilju da zameni gubitak. Potraiu realni svet i dozvoliu mu da me
podui da su moja volja i Boija Volja jedno.
85
55. LEKCIJA
21. ODLUIO SAM DA STVARI VIDIM DRUGAIJE
Ono to sada vidim samo su znaci bolesti, nesree i smrti. To ne moe biti ono to je
Bog stvorio Svom voljenom Detetu. Sama injenica da ja vidim ovakve stvari dokaz je
da ne razumem Boga. Zato ne razumem ni Njegovo Dete. Ono to vidim govori mi da ne
znam ko sam. Odluio sam da vidim svedoke istine u meni, a ne one koji mi pokazuju
iluziju o meni.
22. ONO TO VIDIM OBLIK JE OSVETE
Svet koji vidim teko da je predstavnik misli punih ljubavi. On je slika napada svega na
sve. On je sve drugo samo ne odraz Boije Ljubavi i Ljubavi Njegovog Deteta. Moje
napadake misli su te koje su proizvele ovakvu sliku. Moje misli pune ljubavi spasie me
od ovog opaanja sveta i dae mi mir. A taj mir je i ono to Bog namerava i eli da
imam.
23. ODRIUI SE NAPADAKIH MISLI MOGU IZBEI OVAJ SVET
Tu lei spasenje i nigde drugo. Bez agresivnih misli ne mogu videti agresivni svet. Poto
opratanje dozvoli ljubavi da se vrati u moju svest, ja u videti svet mira, bezbednosti i
radosti. A to je ono to sada biram da vidim, umesto onoga u ta sada gledam.
24. JA NE OPAAM SVOJE NAJBOLJE VLASTITE INTERESE
Kako mogu prepoznati svoje najbolje interese kad ne znam ni ko sam ja? Ono to mislim
da su moji najbolji interesi samo e me vre vezati za svet iluzija. Ja hou da sledim
Vodia koga mi je Bog dao da bih pronaao svoje najbolje interese, priznajui da ih ja
sam ne mogu opaziti.
25. JA NE ZNAM EMU TA SLUI
Za mene, svrha svega jeste da dokae da su moje iluzije o sebi samom realne. U ovu
svrhu pokuavam da iskoristim sve i svakoga. Verujem i da svet slui ovoj svrsi. Zato i
ne prepoznajem pravu svrhu sveta. Svrha koju sam pridao svetu dovela je do
zastraujue slike tog istog sveta. Treba da otvorim svoju svest za realnu svrhu sveta.
To mogu uiniti povlaenjem svrhe koju sam pridao svetu i uenjem istine o njemu.
56. LEKCIJA
26. MOJE AGRESIVNE MISLI NAPADAJU MOJU NERANJIVOST
Kako mogu znati ko sam kada sebe vidim pod stalnim napadom? Bol, bolest, gubitak,
starost i smrt izgleda da me ugroavaju. Sve moje nade, elje i planovi izgleda kao da
su preputeni na milost i nemilost sveta koji ne mogu kontrolisati. Uprkos tome savrena
bezbednost i potpuno ispunjenje su moje nasledstvo. Pokuao sam da svoje nasledstvo
dam u zamenu za svet koji vidim. Ali je Bog sauvao moje nasledstvo bezbednim za
mene. Moje e me prave misli nauiti ta je to.
27. IZNAD SVEGA OSTALOG JA ELIM DA VIDIM
Prepoznajui da ono to vidim odraava ono to ja mislim da ja jesam, ja shvatam da je
vidjenje moja najvea potreba. Svet koji vidim svedoi o zastraujuoj prirodi vlastite
slike koju sam izgradio. Ako elim da se setim ko sam, bitno je da dozvolim da ode ova
86
moja slika samog sebe. Kad tu sliku bude zamenila istina, sigurno u dobiti vidjenje. A
sa ovim vidjenjem gledau na svet i samoga sebe sa milosrdjem i ljubavlju.
28. IZNAD SVEGA OSTALOG ELIM DA VIDIM DRUGAIJE
Svet koji vidim zadrava moju zastraujuu sliku samog sebe i garantuje njeno
nastavljanje. Dok svet budem video onako kako ga sada, danas vidim, istina ne moe
ui u moju svesnost. Dozvoliu da se otvore vrata koja se nalaze iza ovoga sveta, da bih
mogao gledati mimo ovoga sveta u svet koji odraava Boiju Ljubav.
29. BOG JE U SVEMU TO VIDIM
Iza svake slike koju sam napravio nalazi se istina koja je ostala nepromenjena. Iza
svakog vela koji sam navukao preko lica ljubavi, svetlost ljubavi ostaje nezamraena. S
one strane svih mojih ludih elja nalazi se moja volja sjedinjena s Voljom mog Oca. Bog
je miran svugde i u svemu zauvek. A mi koji smo deo Njega tek emo pogledati mimo
svih privida i prepoznati istinu koja se nalazi s one strane tih privida.
30. BOG JE U SVEMU TO VIDIM ZATO TO JE BOG U MOM UMU
U mom vlastitom umu, iza svih mojih ludih misli o odvojenosti i agresiji, nalazi se znanje
da je sve zauvek jedno. Nisam izgubio znanje o tome ko sam ja zato to sam ga
zaboravio. To se znanje za mene sauvalo u Boijem Umu koji nije napustio Svoje Misli.
A ja, koji sam jedna od tih Misli, jedno sam sa njima svima i jedno sa Njim.
57. LEKCIJA
31. JA NISAM RTVA SVETA KOJI VIDIM
Kako mogu biti rtva sveta koji se potpuno moe ukloniti ako ja tako izaberem? Moji su
se lanci olabavili. Mogu ih odbaciti i samom eljom da to uinim. Vrata zatvora su
otvorena. Ja mogu izai iz njega tako to u jednostavno ietati. Nita me ne zadrava u
ovom svetu. Jedino me, kao zatvorenika, dri moja elja da ostanem u zatvoru. Ja u se
odrei mojih ludih elja i konano izai na sunanu svetlost.
32. JA SAM KONSTRUISAO SVET KOJI VIDIM
Ja sam lino izgradio zatvor u kome sebe vidim. Sve to mi treba jeste da to prepoznam
i slobodan sam. Ja sam samog sebe prevario verujui da je mogue staviti u tamnicu
Boije Dete. Ovakvim verovanjem napravio sam teku greku i ne elim to vie da
inim. Boiji Sin mora zauvek biti slobodan. On je onakav kakvim ga je Bog stvorio, a
nije onakav kakvim bih ga ja hteo napraviti. On je tamo gde Bog eli da on bude, a nije
tamo gde sam mislio da ga drim utamnienog.
33. POSTOJI I DRUGI NAIN DA SE GLEDA NA SVET
Poto svrha sveta nije ona kakvu sam mu pripisao, mora postojati i drugi nain gledanja
na svet. Ja sve vidim naglavake, a moje su misli suprotne istini. Ja svet vidim kao
tamnicu Boijeg Sina. Zato mora da je svet mesto gde on zaista moe biti oslobodjen. Ja
u gledati na svet onakav kakav je zaista, i videti ga kao mesto gde se Boiji Sin
oslobadja.
34. UMESTO OVOGA JA MOGU VIDETI MIR
Kada budem video svet kao mesto slobode, shvatiu da on odraava Boije zakone
umesto pravila koja sam mu ja postavio da im se potinjava. Razumeu onda da mir, a
87
ne rat, postoji u tom svetu. A tada u opaziti da mir takodje prebiva u srcima svih koji
dele ovo mesto sa mnom.
35. MOJ JE UM DEO BOIJEG UMA. JA SAM VRLO SVET
Dok delim mir sveta sa svojom braom, poinjem da shvatam da ovaj mir dolazi iz moje
vlastite dubine. Svet na koji gledam preuzeo je svetlost mog opratanja i to mi
opratanje svojim zraenjem vraa natrag. U ovoj svetlosti poinjem da vidim ta su
skrivale moje iluzije o samom sebi. Poinjem da shvatam svetost svih ivih stvari,
ukljuujui i mene, i njihovo jedinstvo sa mnom.
58. LEKCIJA
36. MOJA SVETOST OKRUUJE SVE TO VIDIM
Iz moje svetosti proizilazi opaanje stvarnog sveta. Poto sam oprostio, ja sebe vie ne
vidim kao krivog. Mogu prihvatiti nevinost koja je stvarno moja istina. Vidjena oima
koje razumeju, svetost sveta je sve to vidim, poto ja mogu naslikati samo misli koje u
sebi drim o samom sebi.
37. MOJA SVETOST BLAGOSILJA SVET
Opaanje moje svetosti ne blagosilja samo mene. Svako i sve to vidim u njenoj
svetlosti deli radost koju ta svetost meni donosi. Nema niega to bi bilo odvojeno od te
radosti, zato to nema niega to bi delilo moju svetost. Istovremeno dok ja
prepoznajem svoju svetost i svetost sveta zrai svakome da je moe videti.
38. NEMA NIEGA TO MOJA SVETOST NE BI MOGLA UINITI
Moja svetost poseduje neogranienu snagu da lei, zato to je neograniena i u svojoj
snazi da spaava. Od ega se treba spasiti osim od iluzija? A ta su iluzije do lane ideje
o meni samom? Moja ih svetost uklanja sve, utvrdjujui istinu o meni. U prisustvu moje
svetosti, koju delim sa samim Bogom, svi idoli nestaju.
39. MOJA SVETOST JE MOJE SPASENJE
Poto me moja svetost spaava od svake krivice, prepoznavanje moje svetosti je i
prepoznavanje mog spasenja. To je takodje i prepoznavanje spasenja sveta. Jednom
kad prihvatim svoju svetost, nita me ne moe preplaiti. I zato to sam neustraiv,
svako mora da deli moje razumevanje koje je Boiji dar i meni i svetu.
40. JA SAM BLAGOSLOVEN KAO BOIJE DETE
Tu lei moje polaganje prava na svo dobro i samo dobro. Ja sam blagosloven kao Boije
Dete. Sve su dobre stvari moje, zato to ih je Bog namenio meni. Ja ne mogu pretrpeti
nikakav gubitak ili liavanje ili bol zbog toga to jesam ono to jesam. Moj me Otac
podrava, titi, i usmerava u svim stvarima. Beskrajna je Njegova briga za mene i ona je
samnom zauvek. Veno sam blagosloven kao Njegovo Dete.
59. LEKCIJA
41. GDE GOD DA IDEM BOG JE SA MNOM
Kako mogu biti usamljen kad Bog uvek ide sa mnom? Kako mogu sumnjati i biti
nesiguran u samog sebe kada u Njemu poiva savrena izvesnost? Kako me bilo ta
moe uznemiriti kad On poiva u meni u apsolutnom miru? Kako mogu patiti kad me,
kroz Njega, okruuju ljubav i radost? Ne treba da gajim iluzije o samom sebi. Ja sam
savren zato to Bog ide sa mnom gde god ja idem.
42. BOG JE MOJA SNAGA. VIDjENJE JE NJEGOV DAR
88
Ne treba da se posluim svojim oima danas da bih video. Treba da budem voljan da
razmenim svoju alosnu iluziju vidjenja za vidjenje koje mi Bog daje. Hristovo vidjenje
je Njegov dar i On ga je dao meni. Danas treba da prizovem ovaj dar, tako da ovoga
dana mogu shvatiti venost.
43. BOG JE MOJ IZVOR. JA NE MOGU VIDETI ODVOJENO OD NJEGA
Ja mogu videti ono to Bog eli da vidim. Nita drugo ne mogu videti. S one strane
Njegove Volje lee samo iluzije. Izabrao sam iluzije dok sam mislio da mogu videti
odvojeno od Njega. Izabrao sam iluzije pokuavajui da vidim kroz telesne oi. Vidjenje
Hrista dato mi je kako bih njime zamenio iluzije. Izabrao sam da vidim kroz vidjenje
Hrista.
44. BOG JE SVETLOST U KOJOJ VIDIM
Ne mogu videti u tami. Bog je samo svetlost. Zato, ako treba da vidim, to se mora desiti
kroz Njega. Pokuao sam definisati ta je vidjenje i pogreio sam. Sad mi je dato da
razumem da je Bog svetlost
u kojoj vidim. Treba da poelim dobrodolicu tom vidjenju i sretnom svetu koje mi to
vidjenje pokazuje.
45. BOG JE UM KOJIM JA MISLIM
Ja nemam misli koje ne bih delio sa Bogom. Nemam misli koje su odvojene od Njega,
zato to nemam ni um koji bi bio od Njega odvojen. Kao deo Njegovog Uma, moje su
misli i Njegove, a Njegove misli su i moje.
60. LEKCIJA
46. BOG JE LJUBAV U KOJOJ OPRATAM

Bog ne prata zato to nije nikada ni prokleo. Neduni ne moe ni okrivljavati, a oni koji
su prihvatili svoju nevinost ne vide nita to bi trebalo oprostiti. Pa ipak, opratanje je
sredstvo pomou koga u prepoznati svoju nevinost. Ono je odraz Boije Ljubavi na
zemlji. Ono e me dovesti dovoljno blizu Neba da me Boija Ljubav moe dosei i podii
me gore k Njemu.
47. BOG JE SNAGA U KOJU VERUJEM

Ja ne opratam kroz svoju vlastitu snagu. To se deava kroz Boiju snagu u meni, koje
se priseam opratajui. Poinjui da vidim, prepoznajem Njegov odraz na zemlji. Ja
opratam svim stvarima zato to oseam komeanje Njegove snage u meni. I poinjem
da se seam Ljubavi koju sam bio odluio da zaboravim, ali Koju nisam mogao
zaboraviti.
48. NEMA NIEGA EGA BI SE TREBALO PLAITI

Kako e mi bezbedno izgledati svet kad ga budem mogao istinski videti! Neu gledati ni
u ta to bi bilo slino onome to sada umiljam da vidim. Svako i sve se saginje ka
meni da me blagoslovi. U svakome u prepoznati svog najdraeg Prijatelja. ega bi se
trebalo plaiti u svetu kome sam oprostio i koji je meni oprostio?
49. BOIJI MI GLAS GOVORI TOKOM CELOG DANA
89
Nema ni jednog trenutka u kome bi Boiji Glas prestao da priziva moje opratanje da me
spase. Nema ni jednog trena u kome bi Njegov Glas omanuo da usmerava moje misli,
vodi moje akcije i upravlja mojim stopalima. vrsto se kreem ka istini. Nemam nigde
drugo ni da idem, zato to je Boiji Glas jedini glas i jedini vodi koji je dat Njegovom
Sinu.
50. MENE PODRAVA BOANSKA LJUBAV

Sluajui Boiji Glas, mene podrava Njegova Ljubav. im otvorim oi, Njegova Ljubav
osvetli svet kako bih ga mogao videti. Dok opratam, Njegova me Ljubav podsea da je
Njegovo Dete bezgreno. I gledajui svet vidjenjem koje mi je On darovao, priseam se
da sam Njegovo Dete.
61. LEKCIJA
JA SAM SVETLOST SVETA
Ko je svetlost sveta izuzev Boijeg Deteta? Ovo je, prema tome, samo iskazivanje istine
o samom sebi. To je suprotno od iskazivanja oholosti, arogancije ili samozavaravanja.
Ovaj iskaz ne opisuje pojam o samom sebi koji si sam izgradio. On se ne odnosi na bilo
koju karakteristiku kojom si obdario svoje idole. On se odnosi na tebe onakvog kakvog
te je Bog stvorio. On jednostavno iskazuje istinu. Za ego, dananja je ideja rezime
glorifikacije samog sebe. Ali ego ne razume skromnost, zamenjujui je za
samoponiavanje. Skromnost se sastoji u prihvatanju svoje uloge u spasenju i ne
preuzimanje nikakve druge. Skromnost nije insistiranje na tome da ne moe biti
svetlost sveta ako je to funkcija koju ti je Bog dodelio. Samo arogancija moe tvrditi da
ta funkcija ne moe biti za tebe, a arogancija uvek potie od ega. Istinska skromnost
zahteva da prihvati dananju ideju zato to Boiji Glas kae da je ta ideja istinita. To je
poetni korak u prihvatanju svoje realne funkcije na zemlji. To je gigantski korak ka
zauzimanju svog pravog mesta u spasenju. To je pozitivni iskaz o tvom pravu da bude
spasen i priznavanje moi koja ti je data da spase druge. elee da o ovoj ideji to
ee misli tokom dana. Ona je savreni odgovor na sve iluzije i zato i na sva iskuenja.
Ona donosi do istine sve slike koje si napravio o sebi i pomae ti da ode u miru,
neoptereen i siguran u svoju svrhu. Danas treba vebati to ee, iako jedna veba ne
treba da bude dua od jednog ili dva minuta. Vebe treba zapoeti govorei sebi:
JA SAM SVETLOST SVETA. TO JE MOJA JEDINA FUNKCIJA. TO JE RAZLOG ZATO SAM
OVDE. Zatim misli kratko vreme o ovim iskazima, po mogunosti sa zatvorenim oima,
ako to situacija dozvoljava. Dozvoli da ti dodje nekoliko slinih misli, a ideju ponovi u
sebi ako ti um odluta od centralne misli. Vebom zaponi i zavri dan. Tako e se
probuditi sa priznanjem istine o samom sebi, pojaati ga tokom dana i otii na spavanje
ponovo potvrdjujui svoju funkciju i svoju jedinu svrhu zbog koje si na zemlji. Prva i
poslednja veba mogu biti due od ostalih, ako ustanovi da je to korisno i ako eli da
ih proiri. Dananja ideja ide daleko izvan egovih sitnih pogleda o tome ko si ti i ta je
tvoja svrha. Kao nosiocu spasenja, to ti je neophodno. To je prvi u nizu gigantskih
koraka koje emo napraviti u sledeih nekoliko nedelja. Danas pokuaj da zapone
gradjenje vrste osnove za ovo napredovanje. Ti si svetlost sveta. Na tebi je Bog
izgradio svoj plan za spasenje Svog Deteta.
62. LEKCIJA
OPRATANJE JE MOJA FUNKCIJA KAO SVETLOSTI SVETA
Tvoje opratanje je ono to e svet tame dovesti do svetlosti. Tvoje opratanje je ono
to e ti dozvoliti da prepozna svetlost u kojoj vidi. Opratanje je ispoljavanje injenice
da si ti svetlost sveta. Kroz tvoje opratanje istina o samom sebi vraa ti se u tvoje
90
seanje. Zato, u tvom opratanju lei tvoje spasenje. Iluzije o sebi i o svetu su zapravo
jedno. Zbog toga je svo opratanje u stvari dar samom sebi. Tvoj cilj je da pronadje ko
si ti, poto si prethodno negirao svoj Identitet napadom na stvaranje i njegovog
Stvoritelja. Sada ui kako da se seti istine. Da bi se to postiglo, opratanje mora da
zameni napad, tako da misli o ivotu mogu da zamene misli o smrti. Zapamti da u
svakom napadu ti priziva svoju slabost, dok svaki put opratajui ti priziva Hristovu
snagu u samom sebi. Zar sada ne poinje shvatati ta e opratanje za tebe uiniti?
Ono e ukloniti sav oseaj slabosti, napetosti i umora iz tvog uma. Ono e odneti sav
strah i krivicu i bol. Ono e obnoviti u tvojoj svesnosti neranjivost i snagu koju je Bog
dao svom Detetu. Budimo sretni da zaponemo i zavrimo ovaj dan vebanjem dananje
ideje i da je koristimo to je mogue ee tokom dana. Ona e ti pomoi da sebi uini
dan sretnim kao to i Bog eli da ti bude sretan. A to e pomoi i onima oko tebe, a
takodje i onima koji izgleda da su daleko u vremenu i prostoru, da podele tu sreu sa
tobom. to ee moe, ako je mogue sa zatvorenim oima, danas reci sebi:
OPRATANJE JE MOJA FUNKCIJA KAO SVETLOSTI SVETA. JA U IZVRITI SVOJU
FUNKCIJU KAKO BIH MOGAO BITI SRETAN
Onda posveti minut-dva razmatranju svoje funkcije i sree i oslobodjenja koje e ti ona
doneti. Neka ti misli koje su s tim u vezi slobodno dolaze, poto e tvoje srce prepoznati
ove rei, a u tvom umu je svesnost da su one istinite. Ako bi ti panja zalutala ponovi
dananju ideju i dodaj:
JA U OVO ZAPAMTITI ZATO TO ELIM DA BUDEM SRETAN
63. LEKCIJA
KROZ MOJE OPRATANJE SVETLOST SVETA DONOSI MIR SVAKOM UMU
Kako si samo svet ti koji ima mo da donese mir svakom umu! Kako si blagosloven ti
koji moe nauiti da prepozna sredstva koja omoguuju da se to kroz tebe ostvari!
Koja bi ti svrha mogla doneti veu sreu? Sa ovakvom si funkcijom zaista svetlost svetu.
Boije Dete gleda u tebe traei svoj spas. Na tebi je da mu to da, poto to i pripada
tebi. Umesto toga nemoj prihvatiti nikakav trivijalan cilj ili besmislenu elju. U
suprotnom e zaboraviti svoju funkciju i ostaviti Boije Dete u paklu. Ovo nije isprazan
zahtev koji ti se postavlja. Od tebe se trai da prihvati spasenje kako bi ga mogao dati.
Prepoznavajui vanost ove funkcije, biemo sretni da je se setimo esto dokom
dananjeg dana. Dan emo zapoeti priznajui je i zakljuiti ga s milju o njoj u svojoj
svesti. Tokom dana ovo emo ponoviti to ee moemo:
KROZ MOJE OPRATANJE SVETLOST SVETA DONOSI OPRATANJE SVAKOM UMU. JA
SAM SREDSTVO KOJE JE BOG ODREDIO ZA SPASENJE SVETA.
Ako zatvori oi, verovatno e ti biti lake da pusti da ti dodju misli koje su u vezi s
temom lekcije tokom jednog ili dva minuta koje posveuje ovoj temi. Ipak, ne ekaj na
ovakvu priliku. Ne treba izgubiti ni jednu mogunost za pojaavanje dananje ideje.
Zapamti da Boije Dete gleda u tebi svog spasioca. A ko, osim tvog Pravog Ja, moe biti
Njegovo Dete?
64. LEKCIJA
NEKA NE ZABORAVIM SVOJU FUNKCIJU
Dananja je ideja samo drugi nain da se kae Ne dovodi me u iskuenje. Svrha sveta
koji vidi jeste da zamrai tvoju funkciju opratanja i da ti da opravdanje da je
zaboravi. To je iskuenje da se napusti Bog i Njegov Sin preuzimanjem spoljnog
izgleda. A to je ono u ta gledaju telesne oi. Sve to telesne oi izgleda da vide ne
moe biti nita drugo do oblik iskuenja, poto je to svrha i samog tela. Nauili smo,
pak, da Sveti Duh na drugi nain upotrebljava sve iluzije koje smo mi stvorili i zato On u
njima vidi drugaiju svrhu. Svetom Duhu svet je mesto gde ui da sebi oprosti ono za
91
ta misli da su tvoji grehovi. U ovoj percepciji, fiziki izgled iskuenja postaje
spiritualno prepoznavanje spasenja. Pregledajui naih nekoliko poslednjih lekcija,
vidimo da je tvoja funkcija ovde da bude svetlost sveta, a to je funkcija koju ti je Bog
dao. Jedino te arogancija ega navodi da to stavi u pitanje, a samo egov strah je taj koji
utie na tebe da sebe smatra nedostojnim zadatka koji ti je odredio sam Bog. Spasenje
sveta oekuje tvoje opratanje zato to kroz njega Boije Dete izbegava sve iluzije i tako
i sva iskuenja. A Boije Dete si ti. Bie sretan samo onda ako izvrava funkciju koju ti
je Bog odredio. To je zbog toga to je tvoja funkcija da bude sretan korienjem
sredstava ijom upotrebom srea postaje neizbena. Nema drugog naina. Zato, svaki
put kada bira hoe li ili nee obavljati svoju funkciju, ti u stvari bira hoe li ili nee
da bude srean. Setimo se toga danas. Podsetimo se na to ujutru i ponovo uvee, a
takodje i tokom dana. Pripremi se unapred za sve odluke koje e danas doneti,
podseanjem da su one zaista vrlo jednostavne. Svaka e voditi ka srei ili ka nesrei.
Zar je zaista teko doneti tako jednostavnu odluku? Neka te ne zavara oblik odluke.
Sloenost oblika ne znai i sloenost sadraja. Nemogue je da bilo koja odluka na
zemlji moe imati razliit sadraj od ovog jednostavnog izbora. To je jedini izbor kog vidi
Sveti Duh. Zato je to i jedini izbor koji postoji. Danas, onda, hajdemo da vebamo sa
ovim mislima:
NEKA NE ZABORAVIM SVOJU FUNKCIJU. NEKA NE POKUAVAM DA ZAMENIM FUNKCIJU
KOJU MI JE BOG ODREDIO SVOJOM VLASTITOM FUNKCIJOM. NEKA OPROSTIM I BUDEM
SRETAN. Najmanje jednom danas posveti deset do petnaest minuta promiljajui o
ovome zatvorenih oiju. Doi e ti srodne misli u pomo ako zapamti kljunu vanost
svoje funkcije za sebe i za svet. Tokom estih primena dananje ideje proticanjem dana,
posveti nekoliko minuta rezimiranju ovih misli, a onda i promiljanju o njima i ni o emu
drugom. Posebno na poetku e to biti teko, poto nisi vian disciplini uma koju ova
veba zahteva. Moda e ti biti potrebno da dosta esto ponovi Neka ne zaboravim
svoju funkciju kako bi pomogao koncentraciju. Potrebna su dva oblika kraeg vebanja.
Povremeno radi vebe sa zatvorenim oima, pokuavajui da se koncentrie na misli
koje koristi. U drugim periodima dri oi otvorene posle rezimiranja misli i onda gledaj
polako i bez izbora oko sebe, govorei sam sebi:
OVO JE SVET KOJI U SPASTI IZVRAVANJEM SVOJE FUNKCIJE
65. LEKCIJA
MOJA JEDINA FUNKCIJA JE ONA KOJU MI JE BOG DAO
Dananja ideja ponovo potvrdjuje tvoju odanost spasenju. Ona te takodje podsea i na
to da nema nikakve druge funkcije osim ove. Obe ove misli su oigledno neophodne za
potpunu odanost. Spasenje ne moe biti jedina svrha koju ima, ako i dok jo uvek ima
na umu i druge ciljeve. Potpuno prihvatanje spasenja kao svoje jedine funkcije nuno
sadri dve faze: prepoznavanje spasenja kao svoje funkcije i odricanje od svih drugih
ciljeva koje si sebi postavio. To je jedini nain na koji moe zauzeti svoje pravo mesto
medju spasiocima sveta. To je jedini nain na koji moe rei i to zaista i misliti Moja
jedina funkcija je ona koju mi je Bog dao. To je jedini nain na koji moe nai duevni
mir. Danas i celi niz dana koji slede rezervii deset do petnaest minuta za dugotrajnije
vebanje u kome e pokuati da razume i prihvati ta dnevna ideja zaista znai.
Dananja ti ideja nudi izlaz iz svih tvojih prividnih tekoa. Daje ti klju za vrata mira
koja si sam sebi, vlastitim rukama, zatvorio. Daje ti odgovor na sva traenja koja si
obavljao od kada je vreme poelo. Pokuaj, ako je mogue, da ove produene vebe
obavlja u priblino isto vreme svakog dana. Takodje pokuaj da to vreme unapred
odredi i onda se toga dri to bolje moe. Svrha ovoga jeste da tako rasporedi svoj
dan da moe posebno izdvojiti vreme posveeno Bogu, a isto tako da ima dovoljno
vremena za trivijalne svrhe i ciljeve koje eli da postigne. To je deo dalekosenog
vebanja u disciplini koja je neophodna tvom umu, tako da ga Sveti Duh moe
konzistentno koristiti za svrhu koju On deli zajedno s tobom. Tokom duih vebanja
poni da rezimira dnevnu ideju. Potom zatvori oi, jo jednom u sebi ponovi ideju i
92
onda paljivo posmatraj svoj um da bi uoio misli koje se javljaju u polju svesti. U
poetku ne pokuavaj da se koncentrie samo na misli koje su u vezi sa dananjom
idejom. Radije pokuaj da razotkrije svaku misao koja se javlja i koja joj smeta.
Registruj svaku kako dolazi, sa po mogunosti to manje vezivanja ili brige za nju, i
odbaci svaku govorei:
OVA MISAO ODRAAVA CILJ KOJI ME SPREAVA DA PRIHVATIM SVOJU JEDINU
FUNKCIJU.
Posle isvesnog vremena, tee e biti pronai misli koje smetaju. Ipak pokuaj da
nastavi sa ovom vebom minut ili neto vie, pokuavajui da uhvati beznaajne misli
koje su ranije izmakle panji. Nemoj se previe naprezati da to ini. A onda sebi reci:
NEKA MOJA FUNKCIJA BUDE ISPISANA NA OVOJ ISTOJ PLOICI
Ne mora upotrebiti ba ove rei, ali nastoj da dobije oseaj voljnosti da istina zameni
tvoje iluzorne ciljeve. Na kraju, jo jednom ponovi dananju ideju. Ostatak vremena za
vebu posveti nastojanju da se koncentrie na vanost ove ideje za tebe, olakanju
koje e ti doneti njeno prihvatanje, rezreavanju tvojih konflikata jednom za svagda i
obimu u kome zaista eli spasenje uprkos svojim ludim idejama koje te uveravaju u
suprotno. U kraim vebama, koje treba raditi najmanjek jednom u svakom satu, koristi
se ovim oblikom za primenu dananje ideje:
MOJA JEDINA FUNKCIJA JE ONA KOJU MI JE BOG DAO. NE ELIM NIKAKVU DRUGU.
NITI IMAM IKAKVU DRUGU.
Dok ovo veba, ponekad zatvori oi, a ponekad ih dri otvorene i gledaj oko sebe. Ono
to sada vidi potpuno e se izmeniti kada dananju ideju totalno prihvati.
66. LEKCIJA
MOJA SREA I MOJA FUNKCIJA SU JEDNO ISTO
Sigurno si primetio da u najnovijim lekcijama stavljam naglasak na vezu izmedju
izvrenja tvoje funkcije i postizanja sree. Razlog za ovo naglaavanje jeste taj da ti
stvarno ne vidi tu vezu. Tu je i neto vie nego samo veza izmedju ove dve stvari - one
su jedno te isto. Oblici im se razlikuju, ali im je sadraj potpuno isti. Ego stalno bije
bitku sa Svetim Duhom na fundamentalnom pitanju o tome ta je naa funkcija. A tako i
stalno bije bitku sa Svetim Duhom o tome ta je naa srea. To nije dvosmerna bitka.
Ego napada, ali Sveti Duh ne odgovara.
On zna ta je tvoja funkcija. On zna da je to tvoja srea. Danas emo pokuati da
izbegnemo tu potpuno besmislenu bitku i da dodjemo do istine o tvojoj funkciji. Neemo
uestvovati u besmislenoj raspravi o tome ta je ta funkcija. Neemo se beznadeno
upetljati u definisanje sree i odredjivanja naina kako da se srea postigne. Neemo
poputati egu sluanjem njegovih napada na istinu. Biemo zadovoljni samo time da
moemo pronai ta je istina. Naa dananja dua veba ima za svrhu tvoje prihvatanje
injenice da ne postoji samo vrlo stvarna veza izmedju funkcije koju ti je Bog dao i tvoje
vlastite sree, ve da su one zaista istovetne. Bog ti daje samo sreu. Zato i funkcija
koju ti On daje mora biti srea, ak i ako to izgleda drugaije. Dananje vebe su
pokuaj da se mimoidju ove razlike u izgledu i da se prepozna zajedniki sadraj koji
postoji u istini. 10-15 minutnu vebu zaponi pregledom ovih misli: BOG MI DAJE SAMO
SREU. ON MI JE DAO MOJU FUNKCIJU. Zato moja funkcija mora biti moja srea.
Pokuaj da vidi logiku u ovom nizu, pa ak iako jo ne moe prihvatiti zakljuak. Samo
ako su prve dve misli pogrene, zakljuak moe biti laan. Hajdemo, onda, promisliti za
trenutak o premisama, dok obavljamo vebu. Prva je premisa da ti Bog daje samo
sreu. To moe da bude i lano, naravno, ali da bi bilo lano neophodno je da se Bog
definie kao neto to On nije. Ljubav ne moe dati zlo, a ono to nije srea jeste zlo.
Bog ne moe dati ono to nema, a On ne moe imati ono to On nije. Ukoliko ti Bog ne
daje samo sreu, On mora da je zao. A to je onda definicija o Njemu u koju veruje ako
ne prihvata prvu premisu. Druga je premisa da ti je Bog dao tvoju funkciju. Videli smo
da postoje samo dva dela tvog uma. Jednim vlada ego i taj je izgradjen od iluzija. Drugi
93
deo je dom Svetog Duha, gde poiva istina. Nema drugih vodia koje moe birati i
nema drugih rezultata koji su mogui kao posledica tvog izbora osim straha koga ego
uvek proizvodi i ljubavi koju Sveti Duh uvek nudi kao zamenu za strah. Tako, tvoju
funkciju mora da je ustanovio Bog putem Svoga Glasa, ili je tu funkciju izgradio ego
koga si ti sam napravio da zameni Boga. Koja je od tih funkcija prava? Ukoliko ti Bog
nije dao tvoju funkciju, ona mora da je egov dar. Da li ego zaista poseduje darove koje
bi mogao da da, s obzirom da je i on sam iluzija i da kao takav moe ponuditi samo
iluziju darova? Misli o ovome tokom dananjih vebi. Razmiljaj takodje o mnogim
oblicima koje je iluzija o tvojoj funkciji preuzela u tvom umu i o mnogim nainima
kojima si pokuao da dodje do spasenja pod vodjstvom ega. Da li si naao spasenje?
Da li si sretan? Da li su ti ovi naini doneli mir? Danas nam je potrebno veliko potenje.
Dobro se seti rezultata, a takodje i promisli da li je uopte razumno oekivati sreu od
bilo ega to je ego ikada predlagao. Ego je jedina alternativa Glasu Svetog Duha.
Sluae ludilo ili e uti istinu. Pokuaj da napravi ovaj izbor dok razmilja o
premisama na kojima poiva na zakljuak. Ovaj zakljuak moemo podeliti, ali ni jedan
drugi. Sam Bog deli ovaj zakljuak sa nama. Dananja ideja je jo jedan gigantski korak
u percepciji istoga kao istog, a razliitog kao razliitog. Na jednoj strani stoje sve iluzije.
Sva istina stoji na drugoj. Pokuajmo danas da shvatimo da je samo istina istinita.
Tokom kraih vebanja, a najkorisnije bi bilo da ih radite dva puta na sat, preporuujem
ovaj oblik primene dananje ideje: MOJA FUNKCIJA I MOJA SREA SU JEDNO TE ISTO
ZATO TO MI IH JE BOG OBE DAO. Sporo ponavljanje ovih rei i razmiljanje o njima
na as, dok ih izgovara, nee ti oduzeti vie od jedne minute, a moda jo i manje.
67. LEKCIJA
LJUBAV ME JE STVORILA SLINU SAMOJ SEBI
Dananja je ideja potpuni i tani iskaz o tome ta si ti. To je i razlog zato si ti svetlost
sveta. To je i razlog zato te je Bog postavio za spasioca sveta. To je i razlog zato
Boije Dete gleda na tebe radi svog spasenja. Ono to si ti zaista spasava Boije Dete.
Danas emo uloiti sve svoje snage da dodjemo do ove istine o tebi i da potpuno
shvatimo, bar za trenutak, da je to zaista istina. Tokom dugih vebanja misliemo o
tvojoj realnosti i njenoj potpuno neismernoj i neizmenjivoj prirodi. Poeemo
ponavljanjem ove istine o tebi, a potom emo utroiti nekoliko minuta na dodavanje
nekoliko misli koje su u vezi sa ovom istinom, kao to su:
SVETOST ME JE STVORILA SVETIM
LJUBAZNOST ME JE STVORILA LJUBAZNIM
USLUNOST ME JE STVORILA USLUNIM
SAVRENOST ME JE STVORILA SAVRENIM
Za ovo moemo koristiti bilo koji atribut koji je u skladu s Bogom kako On sam Sebe
definie. Danas se trudimo da uklonimo tvoju definiciju Boga i da je zamenimo
Njegovom Vlastitom. Takodje pokuavamo da naglasimo da si i ti sam deo Njegove
definicije Samog Sebe. Poto si upotrebio nekoliko ovakvih misli koje su u vezi sa
dananjom idejom, pokuaj da u kratkom pripremnom intervalu odbaci sve misli i da
pokua da se probije mimo svih svojih slika i unapred stvorenih pojmova o samom
sebi do istine koja lei u tebi. Ako te je Ljubav stvorila slinog Samoj Sebi, to Pravo Ja
onda mora biti u tebi. I zaista negde u tvom umu Ono je tamo i treba da ga nadje.
Moe ustanoviti, moda, da je neophodno da dananju ideju povremeno ponavlja da bi
njome zamenio misli koje ti od nje odvlae panju. Moda ti to nee biti dovoljno i
modae ti biti potrebno da nastavi sa dodavanjem i drugih misli vezanih za istinu o
tebi. Ipak e moda uspeti da se probije kroz sve to, kao i kroz interval bez bilo kakvih
misli do svesnosti plamtee svetlosti u kojoj sebe prepoznaje onakvim kakvim te je
Ljubav stvorila. Budi uveren da e danas mnogo uiniti da tu svesnost priblii, bez
obzira da li osea da si u tome uspeo ili ne. Danas je posebno korisno da dananju
ideju veba to ee moe. Treba da uje istinu o sebi to je ee mogue, zato to
je tvoj um toliko preokupiran lanim slikama samog sebe. etiri ili pet puta na sat, a
94
moda i ee, bie najblagotvornije da sam sebe podseti da te je Ljubav stvorila
slinog Samoj Sebi. U ovome uj istinu o samom sebi. Tokom kraih vebanja pokuaj
da shvati da ti to ne govori tvoj siuni, usamljeni glas. Ovo je Glas koji govori u Boije
Ime podseajui te na tvog Oca i na tvoje Pravo Ja. Ovo je Glas istine koji zamenjuje
sve to ti ego govori o tebi, jednostavnom istinom o Boijem Detetu. Ljubav te je
stvorila slinog Samoj Sebi.
68. LEKCIJA
LJUBAV SE NI NA TA NE ALI
Ti, koga je Ljubav stvorila slinog Samoj Sebi, ne moe se aliti i istovremeno znati
svoj Pravo Ja. aliti se na neto znai zaboraviti ko si. aliti se na neto znai videti sebe
kao telo. aliti se na neto znai dozvoliti egu da vlada tvojim umom i da tvoje telo
osudi na smrt. Moda jo uvek ne shvata potpuno ta albe znae za tvoj um. One ti
stvaraju privid da si odseen od svog Izvora i da na Njega ne lii. albe te navode na
verovanje da je i On slian onome ta ti misli da si postao, poto niko ne moe zamisliti
svog Tvorca kao razliitog od samog sebe. Naizgled se odvojivi od svog Pravog Ja, koje
ostaje svesno svoje slinosti sa Svojim Tvorcem, to ti Pravo Ja izgleda kao da spava, dok
ti onaj deo vlastitog uma, koji u svom spavanju tka iluzije, izgleda kao budan. Da li se
sve ovo moe javiti zbog albi? O, da! Onaj ko se ali zapravo negira da ga je Ljubav
stvorila, a njegov Tvorac poeo je da ga se plai u njegovim snovima punim mrnje. Ko
moe sanjati o mrnji, a ne bojati se Boga? Sigurno je da oni koji se ale ponovo
definiu Boga u skladu sa vlastitom slikom, a isto je tako sigurno da ih je Bog stvorio
sline Samom Sebi i definisao ih kao deo Samog Sebe. Isto je tako sigurno da e oni koji
se ale stradati od oseanja krivice, kao to je i sigurno da e oni koji oproste nai svoj
mir. Takodje je sigurno da e oni koji se ale zaboraviti ko su, kao to je sigurno i da e
se oni koji oproste setiti samih sebe. Ako poveruje da je sve ovako kako sam rekao, zar
nee hteti da se odrekne svojih albi? Moda misli da se ne moe osloboditi svojih
albi? To je jednostavno stvar motivacije. Danas emo pokuati da vidimo kako e se
oseati bez svojih albi. Ako ih se uspe, bar malo, osloboditi s vremena na vreme,
nikada vie nee biti problema sa motivacijom. Dananju produenu vebu zaponi
potragom u svom umu za onim osobama za koje smatra da su ti napravile velike
krivice. Neke od tih osoba e vrlo lako pronai. Onda pomisli na male albe koje postoje
u tebi protiv onih koji ti se dopadaju i za koje misli ak i da ih voli. Brzo e ti postati
jasno da ne postoji niko protiv koga se, zbog neega, ne ali. To te je usamilo u celom
svemiru u tvom opaanju samog sebe. Sad se odlui da sve ove ljude vidi kao
prijatelje. Svima im reci, mislei o svakom posebno kako bude dolazio na red, dok ovo
radi:
VIDIM TE KAO SVOG PRIJATELJA, KAKO BIH MOGAO DA SE SETIM DA SI I TI DEO
MENE I TAKO SPOZNAM SAMOG SEBE. Ostatak vremena za vebu utroi na pokuaj da
o sebi misli kao da si u potpunom miru sa svima i svaim, da si bezbedan u svetu koji
te titi i voli, a koga i ti, za uzvrat, takodje voli. Pokuaj da oseti kako te okruuje
sigurnost, kako lebdi iznad tebe i kako te podrava. Pokuaj da poveruje, makar i za
kratko, da te nita i ni na koji nain ne moe povrediti. Na kraju vebe reci samom sebi:
LJUBAV SE NI NA TA NE ALI. KADA PUSTIM SVOJE ALBE DA ODU ZNAU DA SAM
SAVRENO BEZBEDAN. Krae vebe treba da ukljue brzu primenu dananje ideje u
ovom obliku, kad god se bilo koja misao u smislu albe javi protiv bilo koga, bilo da je
fiziki prisutan ili ne: LJUBAV SE NI NA TA NE ALI. NE SMEM IZDATI SVOJE PRAVO
JA. Kao dodatak, dananju ideju ponovi nekoliko puta na sat u ovom obliku:
LJUBAV SE NI NA TA NE ALI. PROBUDIU SE ZA SVOJE PRAVO JA ODBACIVANJEM
SVIH SVOJIH ALBI I BUDjENJEM U NJEMU.
95
69. LEKCIJA
MOJE ALBE SAKRIVAJU SVETLOST SVETA KOJA JE U MENI
Niko ne moe gledati u ono to sakrivaju tvoje albe. Zbog toga to tvoje albe sakrivaju
svetlost sveta koja je u tebi, svako ostaje u tami, a i ti zajedno s njim. im se podigne
veo tvojih albi, ti se spasava zajedno sa ostalim ljudima. Sada podeli svoje spasenje s
njim koji je stajao pored tebe dok si bio u paklu. On je tvoj brat u svetlosti sveta koja
vas oboje spasava. Pokuajmo danas, da po drugi put, stvarno dosegnemo svetlost u
tebi. Pre nego to se toga latimo u naoj duoj vebi, posvetimo nekoliko minuta
razmiljanju o tome ta zapravo pokuavamo uiniti. Mi doslovno pokuavamo da
dodjemo u dodir sa spasenjem sveta. Pokuavamo da probijemo veo tame koji to skriva.
Pokuavamo da podignemo taj veo i da vidimo kako suze Boijeg Deteta nestaju u
sunevoj svetlosti. Nau duu vebu danas zaponimo sa punim shvatanjem da je to
tako i sa stvarnom odlunou da dosegnemo ono to nam je dragocenije od bilo ega
drugog. Spasenje je naa potreba. Za nas nema druge svrhe ovde na Zemlji i nema
druge funkcije koju treba da izvrimo. Uenje spasenja jedini nam je cilj. Dananju
potragu danas zavrimo nalaenjem svetlosti u sebi samima i njenim podizanjem, kako
bi je svako video, ko je zajedno sa nama u potrazi za njom, i veselio se s nama. Sada,
vrlo mirno, sa zatvorenim oima, pokuaj da dozvoli da odu svi sadraji koji obino
ispunjavaju polje tvoje svesti. Zamisli svoj um kao veliki krug koga opkoljava sloj tekih,
tamnih oblaka. Ti moe videti samo oblake zato to ti izgleda da stoji izvan kruga i
potpuno odvojen od njega. S obzirom na mesto na kome stoji, nema nikakvog razloga
da poveruje da postoji briljantna svetlost koju oblaci skrivaju. Oblaci ti izgledaju kao
jedina stvarnost. Izgleda kao da su oni jedino to se moe videti. Zato i ne pokuava da
se probije kroz njih i da prodje mimo njih, to je jedini nain da se uveri da ovi oblaci
nisu stvarni. Danas emo ovo pokuati. Poto si razmiljao o vanosti onoga to
pokuava da uini i za sebe i za svet, pokuaj da to bolje smiri, pamtei jedino
koliko samo eli da dosegne svetlost u samom sebi danas - sada! Odlui se da prodje
pored oblaka. Posegni za njima i dodirni ih u svom umu. Vlastitom rukom i zbrii, oseti
ih kako poivaju u tvojim obrazima i tvom elu i onim jabuicama, dok kroz njih
prolazi. Nastavi, oblaci te ne mogu zaustaviti. Ako bude ispravno radio vebe, poee
da osea da si podignut uvis i noen napred. Tvoj mali napor i mala odlunost prizvali
su ti u pomo snagu univerzuma, kao i samog Boga, da te podignu iz tame u svetlost. Ti
si u skladu sa Njegovom Voljom. Ne moe, a da ne uspe, zato to je tvoja volja
istovremeno i Njegova. Imaj poverenja danas u svog Oca i budi siguran da te je On uo i
da ti je odgovorio. Moda jo nee prepoznati Njegov odgovor, ali moe zaista biti
siguran da ti je dat taj odgovor i da e ga tek dobiti. Pokuaj tokom nastojanja da se
probije kroz oblake do svetlosti, da sauva ovo poverenje. Pokuaj da zapamti da
konano povezuje svoju volju sa Boijom. Nastoj da zadri na umu misao da ono to
preduzima zajedno s Bogom mora uspeti. A onda dozvoli Boijoj moi da deluje u tebi i
kroz tebe, kao i da se izvri tvoja i Njegova volja. Tokom kraih vebanja, koja treba da
eli obavljati to ee moe, s obzirom na vanost dananje ideje za tebe i tvoju
sreu, podseti sebe da tvoje albe sakrivaju svetlost sveta od tvoje svesnosti. Takodje
sebe podseti da nisi sam u ovoj potrazi za svetlou i da zna gde da je trai. Onda
kai:
MOJE ALBE SAKRIVAJU SVETLOST SVETA OD MENE. NE MOGU DA VIDIM ONO TO
SAM SAM SAKRIO. A IPAK JA ELIM DA MI SE TO OTKRIJE, ZBOG MOG SPASENJA I
SPASENJA SVETA.
Takodje, budi siguran i reci samom sebi:
AKO SE BUDEM DALJE ALIO, SVETLOST SVETA I DALJE E BITI SAKRIVENA OD
MENE. Ovo poslednje reci samom sebi u sluaju da padne u iskuenje da ima bilo ta
protiv bilo koga tokom dananjeg dana.
96
70. LEKCIJA
MOJE SPASENJE DOLAZI OD MENE SAMOG
Svo iskuenje nije nita vie nego izvestan oblik osnovnog iskuenja, a to je neverovanje u dananju ideju. Spasenje izgleda kao da dolazi sa bilo kog drugog mesta
izuzev tebe samog. A takodje i izvor oseanja krivice. Ti ne vidi da je i krivica i
spasenje iskljuivo u tvom vlastitom umu i nigde drugo. Kad bude shvatio da je svo
oseanje krivice iskljuivo izum tvog vlastitog uma, onda e istovremeno shvatiti i da
oseanje krivice i spasenje moraju biti na istom mestu. Razumevajui ovo - spaava se.
Ovo je tobonja cena za prihvatanje dananje ideje: ona znai da te nita ne moe
spasti izvan tebe samog, da ti nita ne moe doneti mir osim ti sam. Ali to isto znai da
te ni nita osim tebe samog ne moe povrediti, ili poremetiti tvoj mir ili te na bilo koji
nain uznemiriti. Dananja te ideja stavlja na komndno mesto u univerzumu, gde i
pripada, s obzirom na ono to si. To nije uloga koju moe samo delimino prihvatiti. I
sigurno moe poeti da vidi da prihvatanje te uloge znai spasenje. Moda ti, pak,
nee biti jasno zato prepoznavanje da je oseanje krivice smeteno u tvom umu povlai
za sobom automatski i shvatanje da je na istom mestu takodje i spasenje. Bog ne bi
stavio lek za bolest na mesto gde taj lek ne moe pomoi. Na taj nain radi tvoj um, ali
ne i Njegov. On eli da se ti izlei i zato je sauvao Izvor leenja na mestu gde postoji
potreba za leenjem. A ti pokuava da uradi upravo obrnuto, inei svaki napor, bez
obzira koliko taj napor bio kriv i fanatian, da odvoji leenje od bolesti kojoj je
namenjeno to leenje, i da na taj nain ostavi bolest netaknutom. Tvoj je cilj da
onemogui leenje. A Boiji je cilj da ga omogui. Danas vebamo shvatajui da je
Boija Volja i naa vlastita u stvari ista u vezi sa ovim. Bog eli da se izleimo, a i mi, u
stvari, ne elimo biti bolesni, zato to nas to ini nesrenim. Prihvatajui dananju ideju,
mi se stvarno uskladjujemo s Bogom. On ne eli da budemo bolesni. A ne elimo to ni
mi. On eli da se izleimo. Mi takodje. Danas smo spremni za dve due vebe, od kojih
svaka treba da traje do 10-15 minuta. Sami moete odluiti kada da ih radite. U nizu
sledeih lekcija draemo se ove prakse i opet e biti dobro da unapred odlui kad e
odvojiti vreme za vebanje, a onda treba da se dri te odluke to vie moe. Ove
vebe zaponi ponavljanjem dananje ideje, dodajui joj izjavu koja znai tvoje
prepoznavanje da spasenje ne dolazi ni odakle izvana. Moe to formulisati ovako:
MOJE SPASENJE DOLAZI OD MENE SAMOG. ONO NE MOE DOI NI SA KOJE DRUGE
STRANE.
Potom posveti nekoliko minuta, sa zatvorenim oima, pregledu nekoliko spoljanjih
mesta gde si u prolosti traio spasenje: u drugim ljudima, u materijalnim posedima, u
raznim situacijama i dogadjajima, kao i u predstavama o sebi samom koje si pokuavao
da uini realnim. Prepoznaj da tu spasenje ne lei i kai samom sebi:
MOJE SPASENJE NE MOE DOI NI OD JEDNE OD OVIH STVARI. MOJE SPASENJE
DOLAZI OD MENE I SAMO OD MENE.
Sad emo ponovo pokuati da dosegnemo svetlost u tebi, a to je ujedno i mesto gde lei
i tvoje spasenje. Ne moe ga nai u oblacima koji opkoljavaju svetlost, a upravo si u
tim oblacima traio spasenje. Tamo ga nema. Ono se nalazi s druge strane oblaka, u
svetlosti. Zapamti da mora proi kroz oblake pre nego to dodje do svetlosti. A
zapamti takodje i to da nikada nisi nita naao u modelima oblaka, koje si stvoio u
svojoj mati, to bi bilo trajno to bi ti stvarno eleo. Poto su te razoarale sve iluzije o
spasenju, ti sigurno ne eli ostati u oblacima, traei u njima uzalud svoje idole, kad
moe tako lako zakoraiti u svetlost stvarnog spasenja. Pokuaj da prodje kroz oblake
na nain koji ti najbolje odgovara. Ako ti to pomae, zamisli me kako te drim za ruku i
kako te vodim. I ja te uveravam, ovo nee biti samo pusto matanje. Tokom kratkih i
estih dananjih vebi, podseti samog sebe da ti spasenje dolazi od tebe samog i da
nita ne moe ometati tvoje napredovanje izuzev tvojih vlastitih misli. Ti si slobodan od
svih spoljnih meanja. Ti sam komanduje vlastitim spasenjem. Ti upravlja i spasenjem
sveta. Kai onda:
MOJE SPASENJE DOLAZI OD MENE SAMOG. NITA ME SPOLJA NE MOE ZADRATI.
UNUTAR MENE JE MOJE VLASTITO SPASENJE I SPASENJE SVETA.
97
71. LEKCIJA
OSTVARIE SE SAMO BOIJI PLAN ZA SPASENJE
Moda i ne shvata da je ego pripremio za upotrebu plan za spasenje, kao protivteu
Boijem Planu. A to je plan u koji ti veruje. I poto je taj plan suprotan Boijem, ti
veruje takodje da prihvatiti Boiji Plan, umesto egovog, znai biti proklet. Naravno da
to zvui smeno. Poto razmotrimo u emu se zapravo sastoji egov plan, moda e
shvatiti da ti u njega ipak veruje, ma koliko taj plan bio besmislen. Egov plan za
spasenje usredsredjuje se oko zaokupljenosti albama. Taj plan smatra da e biti
spasen samo ako neko bude govorio ili radio drugaije, ili ako se izmene spoljanje
okolnosti ili dogadjaji. Tako se izvor spasenja stalno vidi kao neto to postoji izvan
tebe. Svaka alba koju u sebi dri je izjava i tvrdnja u koju veruje, a koja kae: Kad
bi ovo bilo drugaije, ja bih se spasao. Tako se trai promena uma, koja je neophodna
za spasenje, od svakoga drugog izuzev od samog sebe. Uloga koju ovaj plan dodeljuje
tvom umu sastoji se jednostavno u tome da tvoj um odredi ta se, izuzev tebe, mora
promeniti da bi se ti spasao. Prema ovom sumanutom planu, prihvata se svaki opaeni
izvor spasenja, ali samo pod uslovom da je neefikasan. Ovo osigurava nastavljanje
jalove potrage. Zadrava se iluzija da, iako je ova nada uvek izneverila, jo uvek ima
osnova za nadanje na drugim mestima i u drugim stvarima. Druga e osoba bolje
posluiti, a druga e situacija omoguiti uspeh. Takav je egov plan za spasenje. Ovde
jasno vidi kako je ovaj plan u strogoj saglasnosti sa egovom osnovnom doktrinom
Trai, ali ne nadji. ta inae moe bolje garantovati da nee pronai spasenje od
usmeravanja svih tvojih napora u potragu za spasenjem tamo gde ga nema? Boiji plan
za spasenje deluje jednostavno zbog toga to, ako se dri njegovih smernica ti e
zapravo traiti spasenje tamo gde ono zaista i postoji. Ali ako treba da uspe, kao to
Bog i obeava da hoe, ti spasenje mora traiti samo tamo gde ono uistinu i postoji. U
suprotnom sluaju, tvoj se cilj razdvaja i ti e pokuati da se dri dva plana za
spasenje koji su dijametralno suprotni u svakom pogledu. Rezultat moe biti samo
zbrka, beda i duboki oseaj neuspeha i oajanja. Kako sve ovo moe izbei? Vrlo
jednostavno. Dananja ideja je odgovor. Ostvarie se samo Boiji Plan za spasenje. U
vezi sa ovim nee biti stvarnog konflikta, zato to nema ostvarljive alternative Boijem
Planu koji e te spasiti. Njegov plan je jedini koji daje siguran rezultat. Njegov plan je
jedini koji mora uspeti. Vebajmo danas prepoznavanje ove izvesnosti. I veselimo se to
postoji odgovor na ono to lii na konflikt bez mogueg razreenja. Bog moe sve. Ti se
mora spasti, zato to je to u Njegovom Planu, a taj Plan ne moe, a da ne uspe.
Zaponi dananje dve due vebe razmiljanjem o dananjoj ideji. Shvati da ova ideja u
sebi sadri dva dela, od kojih svaki daje jednak doprinos celini. Ostvarie se Boiji Plan
za tvoje spasenje, a drugi planovi nee. Ne dozvoli sebi da postane depresivan ili ljut
zbog drugog dela. Ovaj drugi deo organski je sadran u prvom. A prvi deo sadri u sebi
tvoje potpuno izbavljenje od vlastitih sumanutih pokuaja i ludakih namera da se
oslobodi. Ovi su te pokuaji doveli do depresije i ljutnje, ali Boiji Plan e uspeti.
Dovee te do izbavljenja i radosti. Pamtei ovo, posvetimo ostatak duih vebi molbi
Bogu da nam otkrije Svoj Plan za nas. Pitaj ga vrlo specifino:
TA ELI DA URADIM?
GDE ELI DA IDEM?
TA ELI DA KAEM I KOME?
Prepusti Mu komandu nad ostatkom vremena za vebu i dozvoli Mu da ti kae ta je
potrebno da uradi u skladu s Njegovim Planom za tvoje spasenje. Odgovorie ti
proporcionalno tvojoj voljnosti da uje Njegov Glas. Nemoj odbiti da uje. Sama
injenica da radi ove vebe dokazuje da u tebi postoji izvesna voljnost da slua. To je
dovoljno da postavi tvoj zahtev za Boijim odgovorom. Tokom kraih vebi esto govori
sebi da e se ostvariti Boiji Plan za spasenje, i samo on. Budi budan prema svim
iskuenjima da se danas na neto poali i odgovori na ova iskuenja ovim oblikom
dananje ideje:
98
ZAOKUPLJENOST ALBAMA SUPROTNO JE BOIJEM PLANU ZA SPASENJE.
A OSTVARIE SE SAMO NJEGOV PLAN.
Pokuaj da se seti dananje ideje est ili sedam puta na sat. Nema boljeg naina da
utroi pola minuta ili manje nego da se seti Izvora svog spasenja i da vidi gde se taj
Izvor nalazi.
72. LEKCIJA
ZAOKUPLJENOST ALBAMA JE NAPAD NA BOIJI PLAN ZA SPASENJE
Spoznali smo da je egov plan za spasenje suprotan Boijem. Jo uvek nismo naglasili da
je egov plan aktivni napad na Boiji Plan, da je to nameran pokuaj da se uniti Boiji
Plan. U ovom napadu Bogu se pripisuju svojstva koja su zapravo u vezi sa egom, dok
ego izgleda kao da preuzima atribute Boga. Egova fundamentalna elja jeste da zameni
Boga. U stvari, ego je fiziko otelovljenje te elje. Ta je elja ono to izgleda kao da
okruuje um sa telom, drei ga odvojenim i samim, nesposobno da dosegne druge
umove, izuzev kroz telo, koje je izgradjeno da stavi um u zatvor. Ogranienje
komunikacije ne moe biti najbolji nain za irenje komunikacije. A ipak ego eli da ti
veruje da je to tako. Iako je ovde jasan pokuaj da se ouvaju ogranienja koja telo
namee, moda nije toliko oigledno zato zaokupljenost albama znai napad na Boiji
Plan za spasenje. Zato sada razmotrimo vrste stvari na koje si sklon da se ali. Zar nisu
uvek u vezi sa neim to telo ini? Osoba kae neto to ti se ne dopada. Uini neto to
ti je neugodno. Ona izdaje svoje neprijateljske misli u svom ponaanju. Ovde se ne
bavi time ta ta linost jeste. Sasvim suprotno, ti se bavi iskljuivo time ta ona ini u
telu. To to ti ini vie je od toga da ne uspeva da toj osobi pomogne da se oslobodi
telesnih ogranienja. Ti aktivno pokuava da je zadri vezanom za telo time to je
brka sa telom i to prosudjuje da su data osoba i njeno telo jedno te isto. Ovde
napada Boga, zato to, ako je Njegovo Dete samo telo, onda i On takodje mora biti
samo telo. Nezamisliv je Tvorac koji je potpuno razliit od svog stvaranja. Ako je Bog
telo, ta onda mora biti Njegov plan za spasenje? ta taj plan moe biti nego smrt?
Pokuavajui da se predstavi kao Autor ivota, a ne smrti, On je laov i varalica, pun
lanih obeanja, koji nudi iluzije umesto istine. Tobonja realnost tela ini sasvim
uverljivim ovakvo gledanje na Boga. U stvari, ako bi telo bilo realno, zaista bi bilo teko
izbei ovakav zakljuak. A svaka alba koju ima insistira na tome da je telo realno. Ta
alba potpuno previdja ta je zaista tvoj brat. Ona pojaava tvoje verovanje da je on
telo i zbog toga ga proklinje. I ta alba tvrdi da smrt mora biti spasenje za tvog brata,
projektovanjem ovog napada na Boga i smatrajui Ga odgovornim za ovo. U briljivo
pripremljenu arenu, u kojoj besne ivotinje vrebaju plen i u koju milosrdje ne moe ui,
ego ulazi da te spase. Bog te je stvorio telom. Vrlo dobro. Prihvatimo to i budimo
zadovoljni. Kao telo, nemoj sebi dozvoliti da se lii onoga to ti telo prua. Uzmi i to
malo to moe dobiti. Bog ti nije nita dao. Telo ti je jedini spasilac. To je smrt Boga i
tvoje spasenje. To je univerzalno verovanje sveta koji vidi. Neki mrze telo i pokuavaju
da ga povrede i posrame. Drugi vole telo i pokuavaju da ga glorifikuju i uzdignu. Ali sve
dok telo bude stajalo kao centar tvog pojma samog sebe, ti e napadati Boiji Plan za
spasenje. Sve dotle e biti i zaokupljen svojim albama protiv Njega i Njegovog
stvaranja i tako nee moi uti Glas istine i izraziti Mu dobrodolicu kao Prijatelju.
Njegovo mesto preuzima spasilac koga si sam izabrao. Taj spasilac je tvoj prijatelj, a On
ti je neprijatelj. Danas emo pokuati da zaustavimo ove besmislene napade na
spasenje. Umesto toga, pokuaemo da izrazimo dobrodolicu spasenju. Tvoja naopaka
percepcija razorna je za tvoj duevni mir. Vidi sebe kao telo, a istinu kao neto izvan
sebe, koju telesna ogranienja dre zakljuanom od tvoje svesnosti. Sada pokuavamo
da drugaije gledamo na ovo. Svetlost istine je u nama, gde ju je Bog smestio. Telo je
to koje je izvan nas i ono nije naa briga. Biti bez tela znai biti u svom prirodnom
stanju. Prepoznati svetlost istine u nama znai prepoznati sebe same onakvima kakvi
zaista i jesmo. Videti svoje Pravo Ja kao odvojeno od tela znai dokrajiti napad na
99
Boiji Plan za spasenje i, umesto toga, prihvatiti taj plan. A gde god se taj plan prihvati,
on je time ve i izvren. Tokom duih dananjih vebi na je cilj da postanemo svesni da
je Boiji Plan za spasenje u nama ve izvren. Dakle, mi napadamo neto to ne
prepoznajemo. Sada pokuavamo da odloimo na stranu prosudjivanje i da upitamo u
emu se za nas sastoji Boiji Plan za spasenje: TA JE SPASENJE OE? JA NE ZNAM.
RECI MI, KAKO BIH MOGAO RAZUMETI? Tada emo smireno ekati na Njegov odgovor.
Napadali smo Boiji Plan za spasenje, a da nismo saekali da ujemo u emu se on
sastoji. Tako smo glasno izvikivali svoje albe da nismo ni sluali Njegov Glas. Naprotiv,
koristili smo se svojim albama da bi smo zatvorili svoje oi i zaepili svoje ui. Sada
emo videti, uti i uiti. ta je spasenje Oe? Pitaj i odgovorie ti se. Trai i nai e.
Ne pitamo ego vie ta je spasenje i gde da ga nadjemo. O tome pitamo istinu. Onda
budi siguran da e odgovor biti istinit, s obzirom na to koga pita. Kad god ti pouzdanje
pone poputati i kad ti nada u uspeh pone da se koleba i da odlazi, ponovi svoje
pitanje i svoje traenje, pamtei da pitanje postavlja beskrajnom Tvorcu beskraja, koji
te je stvorio slinog Sebi: TA JE SPASENJE OE? JA NE ZNAM. RECI MI, KAKO BIH
MOGAO RAZUMETI. On e odgovoriti. Budi odluan da uje. Danas e biti dovoljno da
jednom ili dva puta krae veba na sat, poto e ove vebe biti neto due nego obino.
Ove vebe ovako zaponi:
ZAOKUPLJENOST ALBAMA JE NAPAD NA BOIJI PLAN ZA SPASENJE. DOZVOLI MI,
UMESTO TOGA, DA PRIHVATIM TO SPASENJE. TA JE SPASENJE OE?
Potom saekaj oko jedne minute u tiini, po mogunosti sa zatvorenim oima, i sluaj
kako bi uo Njegov odgovor.
73. LEKCIJA
JA HOU DA BUDE SVETLOST
Danas razmatramo volju koju deli sa Bogom. Ta volja nije istovetna sa egovim
nitavnim eljama iz kojih se pojavljuju tama i nitavilo. Volja koju deli sa Bogom
sadri u sebi svu mo stvaranja. Egove bezvredne elje se ne dele i zato uopte nemaju
moi. Egove elje su beznaajne u smislu da one ne mogu stvoriti svet iluzija u kome
tvoje verovanje moe biti vrlo jako. Ali su one zaista nitavne u odnosu na stvaranje.
One ne izgradjuju nita to je realno. Isprazne elje i albe su partneri ili ko-tvorci u
slikanju sveta koji vidi. Egove elje omoguavaju pojavu tog sveta, a egova potreba za
albama, koje su neophodne za odravanje tog sveta, naseljavaju taj svet likovima koji
te tobo napadaju i pozivaju na ispravno prosudjivanje. Ovi likovi postaju posrednici
koje ego koristi da bi trgovao albama. Oni stoje izmedju tvoje svesnosti i realnosti
tvoga brata. Gledajui te likove, ti ne spoznaje ni svoju brau, ni svoje Pravo Ja. Tvoja
se volja gubi u toj udnoj razmeni u kojoj se oseanje krivice preprodaje tamo-ovamo i
sa svakom tom razmenom albe se poveavaju. Moe li volja Boijeg Sina, koju on deli
sa svojim Ocem, stvoriti takav svet? Da li je Bog stvorio katastrofu za Svog Sina?
Stvaranje je Volja Njih Obojice zajedno. (tebe i Tvorca). Da li bi Bog stvorio svet koji Ga
ubija? Danas emo ponovo pokuati da dosegnemo svet koji je u skladu sa tvojom
voljom. U tom svetu poiva svetlost zato to se taj svet ne protivi Boijoj Volji. To nije
Nebo, ali Nebeska svetlost sija na njega. Tama je nestala. Egove nitavne elje se
povlae. Ipak, svetlost koja sija na taj svet odraava tvoju volju, pa tako mora postojati
u samom tebi, kako bismo mogli gledati u nju. Tvoja slika sveta moe samo odraavati
ono to je u tebi. Izvor svetlosti ili tame ne moe se nai spolja. albe potamnjuju tvoj
um i ti gleda napolje u potamnjeni svet. Opratanje uklanja tamu, ponovo potvrdjuje
tvoju volju i omoguava ti da gleda u svet svetlosti. Vie sam puta naglaavao da se
lako moe savladati barijera albi i da ona ne moe stajati izmedju tebe i tvog spasenja.
Razlog je vrlo jednostavan. Da li ti zaista eli biti u paklu? Da li zaista eli da plae,
strada i umre? Zaboravi egove argumente koji nastoje da dokau da je sve ovo Nebo.
Ti zna da to nije tako. Ne moe to sebi eleti. Postoji taka preko koje iluzije ne mogu
ii. Stradanje nije srea, a srea je ono to ti zaista eli. To je tvoja istinska volja. I
tako je spasenje i tvoja volja. eli da uspe u onome to danas pokuava da uradi. Mi
100
to preduzimamo uz tvoj blagoslov i sa tvojom radosnom saglasnou. Danas emo
uspeti ako se bude setio da eli da se spase. Ti eli prihvatiti Boiji Plan zato to u
njemu uestvuje. Ti nema u sebi volje koja bi stvarno bila protivna tom planu i ti ne
eli da se odupre tom planu. Spasenje se tie tebe. Iznad svega, ti eli slobodu kako
bi se setio ko si ti uistinu. Danas je ego taj koji stoji bespomoan pred tvojom voljom.
Tvoja je volja slobodna i nita je ne moe savladati. Zato kreemo sa dananjim
vebama u srenom samopouzdanju, sigurni da emo pronai ono to ti je volja da
pronadje i da se seti onoga to ti je volja da se seti. Ne mogu nas u tome zadrati
nikakve beznaajne elje, niti nas mogu zavaravati nekom iluzijom svoje snage. Danas
neka se ostvari tvoja volja i neka se zauvek zavri sumanuto verovanje da ti bira pakao
umesto Neba. Nae due vebe zapoeemo prepoznavanjem da je samo Boiji Plan za
spasenje, i samo on, u potpunoj saglasnosti sa tvojom voljom. Taj plan nije cilj neke
tudje sile, koji ta sila hoe da ti naturi protiv tvoje volje. Ovde je to cilj u pogledu koga
ste ti i tvoj Otac u potpunoj saglasnosti. Danas e uspeti, vreme je odredjeno za
oslobodjenje Boijeg Deteta od pakla i od svih bezvrednih elja. Volja Boijeg Deteta
obnavlja se u njegovoj svesnosti. Boije Dete hoe ba ovog dana da pogled u svetlost
koja lei u njemu samom i da se tako spase. Poto si samog sebe podsetio na ovo i
odluivi da svoju volju jasno dri na umu, reci samom sebi sa blagom vrstinom i
smirenom sigurnou:
JA HOU DA BUDE SVETLOST. NEKA MI BUDE DOZVOLJENO DA VIDIM SVETLOST KOJA
ODRAAVA BOIJU I MOJU VOLJU
Neka tada tvoja volja potvrdi samu sebe, zdruena sa Boijom moi i ujedinjena sa
tvojim Pravim Ja. Ostatak vremena za vebu predaj Njihovom vodjstvu. Zdrui se s
njima dok ti Oni pokazuju put. Tokom kraih vebi, ponovo jasno reci ta zaista eli.
Reci:
JA HOU DA BUDE SVETLOST. TAMA NIJE MOJA VOLJA.
Ovo treba da ponovi nekoliko puta na sat. Najvanije je, pak, da primeni dananju
ideju u ovom obliku im dodje u iskuenje da te zaokupi bilo kakva vrsta albe. To e ti
omoguiti da se oslobodi albi, umesto da ih neguje i da ih skriva u tami.
74. LEKCIJA
NEMA DRUGE VOLJE OSIM BOIJE.
Dananju ideju treba smatrati centralnom milju prema kojoj su usmerene sve nae
vebe. Jedina Volja je Boija Volja. Kad to prepozna, automatski si prepoznao i da je
tvoja volja isto to i Njegova. Nestaje verovanje da je mogu sukob ove dve volje. Mir
zamenjuje udnu ideju da si rascepljen zbog suprotnih ciljeva. Kao izraz Boije Volje, ti
nema drugog cilja osim Njegovog. Veliki je mir u dananjoj ideji, a dananje su vebe
usmerene na to da pronadje taj mir. Sama ideja je potpuno istinita. Zato ona ne moe
izazvati iluzije. A bez iluzija konflikt je nemogu. Pokuajmo ovo danas prepoznati i
doivimo mir koji ovo prepoznavanje donosi. Zaponimo due vebe ponavaljanjem ovih
misli nekoliko puta, polagano i sa vrstom odlunou da shvatimo ta one znae i da ih
zadrimo na umu.
NEMA DRUGE VOLJE OSIM BOIJE. JA NE MOGU BITI U KONFLIKTU.
Potom utroi nekoliko minuta dodavanju misli koje su u vezi sa ovima, kao to su na
primer:
JA SAM SMIREN.
NITA ME NE MOE UZNEMIRITI. MOJA VOLJA JE I BOIJA.
MOJA VOLJA I BOIJA VOLJA SU JEDNO.
BOG HOE MIR ZA SVOJE DETE.
Tokom ove uvodne faze brzo se pozabavi s bilo kojom suprotnom milju koja bi ti pala
na um. Reci:
NEMA DRUGE VOLJE OSIM BOIJE. OVE SUPROTNE MISLI SU BEZNAAJNE.
101
Ako postoji neka konfliktna oblast koja izgleda posebno teka za razreenje, izdvoji je
radi posebnog razmatranja. Kratko, ali vrlo specifino razmisli o njoj, identifikuj posebnu
osobu ili osobe i situaciju ili situacije koje su s tim u vezi i reci samom sebi:
NEMA DRUGE VOLJE OSIM BOIJE. ISTU TU VOLJU DELIM S NJIM. MOJ KONFLIKT U
VEZI SA .................... NE MOE BITI REALAN.
Poto si ovako oistio svoj um, zatvori oi i pokuaj da doivi mir na koji ti daje pravo
tvoja realnost. Utoni u taj mir i oseti ga kako se zatvara oko tebe. Moe zapasti u
iskuenje da pogreno shvati ove pokuaje kao povlaenje, ali je razliku lako uoiti. Ako
bude uspeo, imae duboki oseaj radosti i poviene budnosti, a ne oseanje
omamljenosti i iscrpljenosti. Radost karakterie mir. Uz pomo ovog iskustva
prepoznae da si ga postigao. Ako oseti da klizi u povlaenje, brzo ponovi dananju
ideju i pokuaj ponovo. Ponovi to koliko puta je potrebno. Jasan je dobitak u odbijanju
da se povue, ak i ako ne doivi mir za kojim tei. Tokom kraih vebi, koje treba
raditi danas u odredjenim i redovnim intervalima, reci sebi:
NEMA DRUGE VOLJE OSIM BOIJE. DANAS TRAIM NJEGOV MIR.
Onda pokuaj da pronadje ono to trai. Ovoj svrsi e danas dobro posluiti minut ili
dva na svakih pola sata, po mogunosti sa zatvorenim oima.
75. LEKCIJA
SVETLOST JE DOLA
Svetlost je dola. Ti si izleen i ti moe leiti. Svetlost je dola. Ti si spasen i ti moe
spasavati. Ti si smiren i ti moe doneti mir sa sobom, gde god da ide. Nestali su tama,
nemir i smrt.
Svetlost je dola. Danas slavimo sretni zavretak tvog dugog sna o nesrei. Sada vie
nema tamnih snova. Svetlost je dola. Danas poinje vreme svetlosti za tebe i za sve
druge. To je nova era u kojoj se rodio novi svet. Tokom svog nestajanja, stari svet nije
ostavio na novom svoje tragove. Danas vidimo razliit svet zato to je dola svetlost.
Nae e dananje vebe biti sretne i u njima emo zahvaliti za odlazak starog i za
poetak novog. Nisu preostale nikakve senke starog da bi nam zamraile pogled i da bi
nam sakrile svet koji nam nudi opratanje. Danas emo prihvatiti novi svet kao ono to
elimo videti. Dae nam se ono to elimo. Mi hoemo da vidimo svetlost, svetlost je
dola. Svoje due vebe posvetiemo gledanju na svet koji nam pokazuje nae
opratanje. To je ono to elimo videti i samo to. Naa usmerenost ka jednom jedinom
cilju ini ostvarenje tog cilja neizbenim. Danas nam pred oi izlazi realni svet sa
radou, kako bi smo ga mogli konano videti. Dato nam je da vidimo sada da je
svetlost dola. Danas ne elimo videti egovu senku na svetu. Mi vidimo svetlost i u njoj
takodje vidimo Nebeski odraz kako se prua du sveta. Due vebanje zaponi
saoptavanjem samom sebi radosne vesti o svom oslobodjenju :SVETLOST JE DOLA.
JA SAM OPROSTIO SVETU. Danas se ne zadravaj na prolosti. Sauvaj potpuno
otvoren um, opran od svih prolih ideja i ist od svakog pojma koji si sam izgradio.
Danas si svetu oprostio. Danas na njega moe gledati kao da ga nikad ranije nisi video.
Ti jo ne zna na ta on lii. Jedino to ini jeste da eka da ti se on sam pokae. Dok
na to eka, polagano i vrlo strpljivo ponovi nekoliko puta:
SVETLOST JE DOLA. JA SAM OPROSTIO SVETU.
Shvati da te tvoje opratanje ovlauje da vidi. Razumi da Sveti Duh nikada ne prestaje
davati dar vidjenja onome ko oprata. Veruj da nee to propustiti da uini ni sada.
Oprostio si svetu. On e biti s tobom dok posmatra i eka. Pokazae ti ta vidi istinsko
vidjenje. To je Njegova Volja, a ti si se udruio s Njim. Strpljivo ga ekaj. Doi e On.
Svetlost je dola. Ti si oprostio svetu. Kai Mu da zna da ne moe omanuti zato to Mu
veruje. A samom sebi reci da eka sa izvenou da pogleda na svet koji ti je On
obeao. Od sada pa nadalje ti e videti drugaije. Danas je svetlost dola. A ti e videti
svet koji ti je obean od kada je zapoelo vreme i u kome je sigurno da e se vreme i
zavriti. I krae e vebe, takodje, biti radosni podsetnici tvog oslobodjenja. Svakih
102
etvrt sata podseti samog sebe da je danas vreme za posebno slavlje. Zahvali se
milosrdju i Ljubavi Boijoj. Raduj se moi opratanja koja potpuno lei tvoj vid. Budi
uveren da je danas novi poetak. Bez tame prolosti u svojim oima, danas nee
omanuti da vidi. A ono to e danas videti bie tako dobrodolo da e dananji dan
proiriti u venost. Reci, onda: SVETLOST JE DOLA. JA SAM OPROSTIO SVETU. Ako bi
kad doao u iskuenje, reci bilo kome ko izgleda da te vue natrag u tamu: SVETLOST
JE DOLA. OPRATAM TI. Dananji dan posveujemo vedrini koju ti Bog eli stalno.
Ovu vedrinu sauvaj u svojoj svesnosti samog sebe i danas je vidi svugde, dok slavimo
poetak tvog istinskog vidjenja i vidjenja stvarnog sveta, koji je doao da zameni svet
bez opratanja, za koji si mislio da je stvaran.
76. LEKCIJA
NE PRIZNAJEM NIKAKVE ZAKONE, OSIM BOIJIH
Ve smo ranije videli koliko ti mnogo besmislenih stvari izgleda kao spasenje. Svaka te
je od tih stvari stavila u zatvor zakonima koji su isto toliko besmisleni kao to su i same
te stvari. Ti te zakoni ne veu. Da bi shvatio da je to tako, mora prvo razumeti da
spasenje ne lei na toj strani. Sve dok spasenje bude traio u stvarima koje su bez
znaenja, dotle e se i podvrgavati besmislenim zakonima. Na taj nain ti nastoji da
dokae da je spasenje tamo gde ga, zapravo, nema. Danas emo biti sretni to to ne
moe dokazati. Poto, kada bi to mogao, zauvek bi traio spasenje tamo gde ga nema i
nikad ga ne bi ni naao. Dananja ti ideja jo jednom kae kako je spasenje
jednostavno. Trai ga tamo gde te i eka i nai e ga. Ne trai ga nigde drugo, poto ga
nigde drugo ni nema. Razmiljaj o slobodi u svetlu spoznaje da nisi vezan svim tim
udnim i uvrnutim zakonima koje si sam uspostavio da te spasu. Ti stvarno misli da e
skapati od gladi ako ne bude imao hrpe zelenih papirnih traka i gomile metalnih
diskova. Ti stvarno misli da te mala okrugla tableta ili neka tenost ubrizgana u tvoje
vene kroz otru iglu moe odbraniti od bolesti i smrti. Ti stvarno misli da si usamljen
ukoliko drugo telo nije u tvojoj blizini. Samo lud moe ovako razmiljati. Ove stvari
naziva zakonima i daje im razliita imena u dugom katalogu rituala koji niemu ne
slue i nemaju nikakve svrhe. Misli da mora da se povinuje zakonima medicine,
ekonomije i zdravlja.
Zatiti telo i spae se. To nisu zakoni, ve ludilo. Telo je ugroeno od strane uma koji
sam sebi teti. Telo stradava samo da um ne bi video da je sam svoja rtva. Telesna
patnja je maska koju um dri da bi sakrio ono to zaista pati. Um ne razume da je on
sam svoj vlastiti neprijatelj, da on sam sebe napada i da eli da umre. Um bi da telo
spase od ovih svojih vlastitih zakona. Zbog ovog razloga ti misli da si telo. Nema
drugih zakona osim Boijih. Ovo treba ponavljati i ponavljati sve dok ne shvati da ovi
zakoni vae za sve ono to si izgradio nasuprot Boijoj Volji. Tvoja magija nema
nikakvog znaenja. Ono to ona treba da spase uopte ne postoji. Samo ono to ona
treba da sakrije, spae te. Boiji zakoni nikada i ni sa im se ne mogu zameniti.
Dananji emo dan posvetiti tome da se radujemo da je to tako. To nije vie istina koju
bi smo sakrivali. Umesto toga shvatamo da je to istina koja nas zauvek ini slobodnim.
Magija porobljava, a Boiji zakoni oslobadjaju. Svetlost je stigla zato to nema drugih
zakona osim Boijih. Dananje due vebe zapoeemo kratkim pregledom razliitih
vrsta zakona za koje mislimo da im se moramo pokoravati. U ove zakone spadaju
npr. zakoni ishrane, imunizacije, uzimanja lekova i ostali bezbrojni naini zatite tela.
Razmiljaj dalje: ti veruje u zakone prijateljstva, u zakone dobrih odnosa i
recipronosti. Moda ak misli da postoje i zakoni koji raspodeljuju ono to je Boije i
ono to je tvoje. Mnoge su religije na ovome zasnovane. One ne spaavaju, ve
proklinju u ime Neba. One nisu nita udnije od drugih zakona za koje smatra da im
se mora pokoravati kako bi bio bezbedan. Nema drugih zakona osim Boijih. Danas
odbaci sva luda magijska verovanja i dri svoj um u tihoj sprenmnosti da uje Glas koji
103
ti govori istinu. Sluae Jednoga koji kae da ne postoji gubitak u sferi Boijih zakona.
Niti ko plaa, niti se kome plaa. Nema razmene, nema zamenjivanja i nita se ne moe
zameniti neim drugim. Boiji zakoni uvek samo daju, a nikada ne uzimaju. Sluaj
Onoga koji ti ovo govori i shvati koliko su ludi zakoni za koje misli da dre svet za koji
misli da ga vidi. Dalje sluaj. On e ti rei i vie. O Ljubavi kojom te Otac voli. O
beskrajnoj radosti koju ti nudi. O Njegovoj enji za Svojim jedinim Sinom, koga je
stvorio da bi bio Njegov kanal za stvaranje, a taj Sin negira svoju vezu sa Ocem svojim
verovanjem u pakao. Otvorimo danas Boije kanale ka Njemu i neka se Njegova Volja
iri kroz nas ka Njemu. Tako se stvaranje beskrajno poveava. Njegov e nam Glas o
tome govoriti, a takodje i o Nebeskim radostima koje Njegovi zakoni zauvek dre
bezgraninim. Dananju emo ideju ponavljati sve dok ne budemo uli i razumeli da
nema drugih zakona osim Boijih. Tada emo sami sebi rei, kao posveenje kojim se
zakljuuje veba:
NE PRIZNAJEM NIKAKVE ZAKONE, OSIM BOIJIH.
Danas emo ovo posveenje ponavljati to ee moemo, najmanje etiri ili pet puta na
sat, a isto tako i kao odgovor na bilo kakvo iskuenje koje sami doivljavamo kao
objekat drugih zakona tokom dananjeg dana. To je izjava slobode od svih opasnosti i
od svake tiranije. To je nae priznavanje da je Bog na Otac i da je Njegov Sin spasen.
77. LEKCIJA
JA IMAM PRAVO NA UDA
Ti ima pravo na uda zbog onoga to jesi. Primie uda zbog onoga to Bog jeste. A i
ti e sam ponuditi uda zato to si jedno s Bogom. Da ponovim, kako je spasenje
jednostavno! Ono je samo izjava o tvom istinskom identitetu. A to je ono to emo
danas proslavljati. Tvoje pravo na uda ne lei u tvojim iluzijama o samom sebi. Ono ne
zavisi o bilo kakvim magijskim snagama koje si sebi pripisao niti o bilo kakvim ritualima
koje si izmislio. Ono je nerazdvojno od istine o tome ta si ti. Ono je sadrano i u tome
ta je Bog, tvoj Otac. Samo stvaranje osigurava ovo pravo, a garantuju ga i Boiji
zakoni. Danas emo zahtevati uda, koja su tvoje pravo, poto ti pripadaju. Obeano ti
je potpuno oslobodjenje od sveta koji si sam napravio. Data su ti uveravanja da je
Kraljevstvo Boije u tebi samom i da ga se nikada ne moe izgubiti. Mi ne traimo nita
vie od onoga to nam zaista i pripada. Danas emo osigurati i to da se neemo
zadovoljiti ni manjim od toga. Due vebe zaponi time to e sebi samom rei sasvim
poverljivo da ima pravo na uda. Zatvori oi i podseti se da trai samo ono to ti zaista
i pripada. Podseti se takodje da se uda nikada ne oduzimaju jednom i daju drugom i
da, traei svoja prava, ti podrava istovremeno i prava svakog drugog. uda se ne
pokoravaju zakonima ovog sveta. Ona jedino proizlaze iz Boijih zakona. Posle ove
kratke uvodne faze smireno ekaj na uveravanje da ti je udovoljeno traenju. Traio si
spasenje sveta, kao i svoje vlastito. Traio si sredstva kojima bi to postigao. Ne moe
omanuti u dobijanju tih uveravanja.
Ti samo trai da se izvri Boija Volja. inei ovo, ti u stvari i ne trai nita. Ti samo
iskazuje injenicu koja se ne moe negirati. Sveti Duh ne moe nita drugo ni uiniti,
ve da ti da uveravanja da je udovoljeno tvom traenju. injenica koju prihvata mora
biti takva. Danas nema prostora za sumnju i nesigurnost. Konano postavljamo pravo
pitanje. Odgovor je jednostavna tvrdnja jednostavne injenice. Primie uveravanja koja
trai. Nae krae vebe e biti este, a bie takodje i posveene da nas podsete na
jednostavnu injenicu. Danas esto reci samom sebi:
JA IMAM PRAVO NA UDA
Trai ih kad god se javi situacija u kojoj ih treba prizvati. Ti e ve sam prepoznati
takve situacije. A poto se ne oslanja na samog sebe da bi doao do uda, ti ima
potpuno pravo da primi udo kad god ga bude traio. Takodje, zapamti i ovo: ne
104
zadovoljavaj se niim manjim od savrenog odgovora. Ako bi doao u iskuenje, brzo
reci sebi:
JA NEU MENJATI UDA ZA ALBE. ELIM SAMO ONO TO MI PRIPADA.BOG JE
USPOSTAVIO UDA KAO MOJE PRAVO.
78. LEKCIJA
NEKA UDA ZAMENE SVE ALBE
Moda ti jo nije potpuno jasno da je svaka odluka koju donosi, u stvari, izbor izmedju
albe i uda. Svaka alba stoji kao tamni tit mrnje ispred uda koga sakriva. I poto
albu stavlja pred svoje oi, ne moe videti udo koje se nalazi iza nje. Ipak udo sve
ovo vreme eka na tebe u svetlosti, ali ti, umesto njega, vidi samo svoje albe. Danas
idemo dalje od albi da bismo, umesto njih, potraili udo. Obrnuemo nain na koji
vidi tako to gledanju neemo dozvoliti da se zaustavi pre nego to zaista vidi. Neemo
ekati pred titom mrnje, nego emo ga spustiti dole i blago podii oi u tiini da bismo
ugledali Boije Dete. Ono eka na tebe iza tvojih albi i im ih odloi ono e se pojaviti
u blistavoj svetlosti ispred koje stoji svako. Svaka alba je blok za vidjenje i kada se ona
ukloni ti vidi Boije Dete tamo gde je oduvek i bilo. Ono stoji u svetlosti, ali ti si bio u
tami. Svaka alba produbljuje tamu i ti onda ne moe videti. Danas emo pokuati da
vidimo Boije Dete. Neemo sebi dopustiti da budemo slepi u odnosu na njega, neemo
gledati u svoje albe. I tako se obre vidjenje sveta, dok gledamo prema istini i
udaljujemo se od straha. Izabraemo jednu linost koju koristi kao metu za svoje albe,
staviemo albe u stranu i pogledaemo osobu. Neka to bude neko koga se boji, pa ak
i mrzi, neko za koga misli da ga voli ali te je naljutio, neko koga zove prijateljem, ali
koga ponekad vidi kao tekog ili nekog kome je teko ugoditi, koji mnogo zahteva, koji
razdrauje ili koji ne odgovara idealu koji bi trebalo da prihvati kao svoj, u skladu sa
ulogom koju si mu dodelio. Zna jednog kog odabira, njegovo ti je ime ve palo na um.
On e biti taj za koga emo traiti da ti se pokae kao Boije Dete. Pomou vidjenja
njega iza albi, koje ima protiv njega, nauie da ono to lei sakriveno, u vreme dok
ga ne vidi, postoji u svakome i moe se videti. On, koji je bio neprijatelj, je vie nego
prijatelj, kad se oslobodi kako bi preuzeo ulogu koju mu je dodelio Sveti Duh. Neka ti on
danas bude spasilac. Takva mu je uloga prema planu Boga, tvog Oca. Tokom dananjih
duih vebi videemo ga u ovoj ulozi. Pokuae da ga dri na umu, i to prvo onako
kakvim ga danas smatra. Napravie pregled njegovih greaka, tekoa koje si imao sa
njim, bolova koje ti je uzrokovao, njegov nemar i sve male i velike povrede koje ti je
naneo. Razmotrie njegovo telo, sa njegovim manama kao i jakim stranama,
razmiljae takodje i o njegovim grekama, pa ak i o njegovim grehovima. Tada
emo zatraiti od Onoga koji poznaje ovog Boijeg Sina u njegovoj stvarnosti i istini da
nam omogui da na njega gledamo drugaije i da vidimo svog spasioca kako blista u
svetlosti istinskog opratanja koje nama daje.Traimo od Njega u sveto Ime Boga i
Njegovog Sina, koji je isto tako svet kao i On Sam:
DOZVOLI MI DA VIDIM SVOG SPASIOCA U OVOME KOGA SI POSTAVIO DA TO BUDE ZA
MENE I DA ZATRAIM DA ME VODI KA SVETOJ SVETLOSTI U KOJOJ I ON SAM STOJI,
KAKO BIH MU SE MOGAO PRIDRUITI.
Telesne su oi zatvorene i ti misli o njemu, koji ti je zadao bol, neka se tvom umu
ukae svetlost koja lei u njemu i koja je izvan tvojih albi. Ne moe ti se negirati ono
to trai. Tvoj spasilac ve dugo eka na to. On e se sam osloboditi i svoju slobodu
uiniti i tvojom. Sveti Duh se naginje od njega ka tebi, ne videi nikakve odvojenosti u
Boijem Sinu. A ono to bude video kroz Njega oslobodie vas obojicu. Sada budi vrlo
smiren i gledaj na svog blistavog spasioca. Nema nikakvih tamnih albi koje bi zamraile
gledanje na njega. Dozvolio si Svetom Duhu da kroz tvog spasioca izrazi ulogu koju Mu
je Bog dao, kako bi se ti mogao spasiti. Bog ti zahvaljuje za sve ove smirene asove
danas u kojima si stavio u stranu svoje slike i u kojima si gledao u udo ljubavi koje ti
je, umesto tih slika, Sveti Duh pokazao. Svet i Nebo se udruuju da ti zahvale, poto ni
jedna Boija Misao ne moe a da se ne veseli tvom spasenju i spasenju celog sveta
105
zajedno s tobom. Seaemo se ovoga tokom celog dana i preuzeemo ulogu koja nam je
dodeljena u Boijem planu spasenja, a ne u naem vlastitom. Iskuenje otpada kada
dozvolimo svakome koga sretnemo da nas spasi i kada odbijemo da sakrivamo njegovu
svetlost iza naih albi. Svakome koga sretne, a takodje i onima o kojima razmilja ili
ih se sea iz prolosti, dozvoli da odigra ulogu spasioca koja mu je data, kako bi i sam
tu ulogu mogao s njim deliti. Molimo se za vas obojicu, a takodje i za one koji jo ne
vide ovako: NEKA UDA ZAMENE SVE ALBE.
79. LEKCIJA
NEKA MI SE DOZVOLI DA PREPOZNAM PROBLEM, KAKO BI SE PROBLEM MOGAO
REITI
Problem se ne moe reiti, ako ne zna u emu se on sastoji. ak i ako je problem ve
reen, ti e jo uvek imati problem, zato to nee prepoznati da je on ve reen. A to i
jeste situacija u svetu. Problem odvajanja, koji je stvarno i jedini problem, ve je reen.
A to reenje nije prepoznato, zato to ni problem nije prepoznat. Svako na ovome svetu
izgleda kao da ima svoje posebne probleme. A ti su problemi svi isti i moraju se
prepoznati kao jedan, ako se eli prihvatiti jedno reenje koje ih razreava sve. Ko moe
videti da je problem ve reen, ako misli da se problem sastoji u neem drugom? ak i
ako je ve dat odgovor, ne moe se uvideti njegova vanost. To je poloaj u kome se
sada nalazi. Ti ve ima odgovor, ali si jo uvek nesiguran u emu zapravo lei
problem. Izgleda kao da se suoava sa dugom serijom razliitih problema, i kad se
jedan rei, javlja se sledei, pa sledei. Izgleda kao da im nema kraja. Nema ni aska u
kome bi se osetio potpuno slobodan od problema, i u miru. Iskuenje da se problemi
smatraju kao mnotvo jeste zapravo iskuenje da se problem odvajanja odrava
nereenim. Svet izgleda kao da ti prezentira ogroman broj problema, od kojih svaki
zahteva razliit odgovor. Ovakva percepcija stavlja te u poloaj u kome tvoja sposobnost
za reavanje problema izgleda nedovoljna i neuspeh je neizbean. Niko ne moe reiti
sve probleme za koje izgleda da ih svet sadri. Ti problemi izgleda kao da su na tako
mnogo ravni, u tako razliitim oblicima i sa tako razliitim sadrajem da te suoavaju sa
nemoguom situacijom. Dok tako gleda na njih, neizbeni su oaj i depresija. Neki od
tih problema neoekivano iskau, taman kad pomisli da si razreio prethodne. Drugi
problemi ostaju nereeni pod oblakom negiranja i povremeno se javljaju da bi te muili,
samo da bi posle ponovo postali sakriveni, ali jo uvek nereeni. Sva ova sloenost samo
je oajniki pokuaj da se ne prepozna problem, pa tako i da ga se ostavi nereenim.
Ako moe prepoznati da ti je odvojenost jedini problem, bez obzira koji oblik preuzima,
moi e prihvatiti i odgovor, zato to e uvideti njegovu vanost. Opaajui bazinu
stalnost u svim problemima sa kojima se naizgled suoava, razumee da ima
sredstva da ih sve rei. A onda e upotrebiti sredstva zato to prepoznaje problem. U
svojim dananjim duim vebama pitaemo ta je problem i kakav je odgovor na njega.
Neemo pretpostaviti da to ve znamo. Pokuaemo da oslobodimo svoje umove od svih
mnogobrojnih i razliitih vrsta problema za koje mislimo da ih imamo. Pokuaemo da
shvatimo da mi zapravo imamo samo jedan problem koga nismo uspeli da prepoznamo.
Upitaemo u emu se sastoji taj problem i ekaemo na odgovor. Rei e nam se. A
onda emo pitati kakvo je reenje tog problema. I to e nam se rei. Dananje e vebe
biti uspene do stepena do koga ne budemo insistirali na definisanju problema. Moda
nee uspeti da pusti da odu svi tvoji unapred stvoreni pojmovi, ali to i nije potrebno.
Sve to je potrebno jeste da se zadri izvesna sumnja u vezi sa realnou tvoje verzije o
tome ta su tvoji problemi. Ti pokuava da prepozna da ti je odgovor dat samim
prepoznavanjem problema, tako da se problem i odgovor na njega mogu dovesti u vezu
i da moe biti u miru. Dananje krae vebe nee biti rasporedjene prema vremenu,
ve prema potrebi. Danas e videti mnoge probleme, od kojih svaki zahteva svoj
odgovor. Svoje emo napore usmeriti ka prepoznavanju da postoji samo jedan problem i
samo jedan odgovor na njega. Ovim se prepoznavanjem reavaju svi problemi. U ovom
106
prepoznavanju lei mir. Ne dozvoli da te zavara oblik dananjih problema. Kad god ti se
uini da se javlja bilo kakva tekoa, brzo sebi reci:
DOZVOLI MI DA PREPOZNAM OVAJ PROBLEM, TAKO DA GA MOGU REITI.
Potom pokuaj da odgodi sva prosudjivanja o tome u emu se sastoji problem. Po
mogunosti, za trenutak zatvori oi i upitaj u emu je problem. ue te se i dobie
odgovor.
80. LEKCIJA
DOZVOLI MI DA PREPOZNAM DA SU MOJI PROBLEMI REENI
Ako hoe da zaista prepozna svoje probleme, prepoznae da ti zapravo i nema
problema. Tvoj centralni problem dobio je svoj odgovor, a ti nema drugih problema.
Zato i mora biti u miru. Spasenje tako zavisi od prepoznavanja tog jednog problema i
od razumevanja da je taj problem ve reen. Jedan problem, jedno reenje. Spasenje je
postignuto. Data ti je sloboda od sukoba. Prihvati tu injenicu i onda si spreman da
preuzme svoje pravo mesto u Boijem planu za spasenje. Tvoj jedini problem je reen!
Ponavljaj i ponavaljaj ovo samom sebi danas sa zahvalnou i uverenjem. Prepoznao si
svoj jedini problem i otvorio put Svetom Duhu da ti da Boiji odgovor. Zavaravanje si
ostavio u stranu i video si svetlost istine. Prihvatio si svoje spasenje dovodjenjem svog
problema njegovom odgovoru. I ti moe prepoznati odgovor zato to je problem
identifikovan. Danas ima pravo na mir. Problem koji je reen ne moe te uznemiravati.
Jedino budi siguran da nee zaboraviti da su svi problemi isti. Njihovi mnogobrojni
oblici nee te prevariti sve dok ovo pamti. Jedan problem, jedno reenje. Prihvati mir
koji donosi ovaj jednostavni iskaz. Tokom svojih dananjih duih vebi polagaemo
pravo na mir, koji mora biti na, kada se dovedu u vezu problem i odgovor na njega.
Problem mora nestati, zato to Boiji odgovor ne moe omanuti. Prepoznavi jedno,
istovremeno si prepoznao i drugo. Reenje je sastavni deo problema. Dobio si odgovor i
prihvatio si ga. Spaen si. Sad neka ti se da mir koji donosi ovo tvoje prihvatanje.
Zatvori oi i primi svoju nagradu. Prepoznaj da su tvoji problemi reeni. Prepoznaj da si
izvan sukoba, slobodan i u miru. Iznad svega, zapamti da ima samo jedan problem i da
taj problem ima samo jedno reenje. To je ono u emu lei jednostavnost spasenja.
Zbog toga spasenje i jeste garantovano efikasno. Danas esto sebe uveravaj da su tvoji
problemi reeni. Ponovi ovu ideju s dubokim uverenjem, to moe ee. Budi posebno
siguran i primeni dananju ideju na bilo koji specifian problem koji bi se javio. Brzo
reci:
DOZVOLI MI DA PREPOZNAM DA JE OVAJ PROBLEM REEN.
Budimo danas odluni da ne gomilamo albe. Budimo odluni da budemo slobodni od
problema koji ne postoje. Sredstvo da se ovo postigne je jednostavno potenje. Ne
zavaravaj se o tome ta je problem i onda mora prepoznati da je problem ve reen.
107
II PREGLED
Sad smo spremni za drugi pregled. Poeemo tamo gde se zavrio na poslednji pregled
i baviemo se sa dve ideje svakog dana. Prvi deo dana posvetiemo jednoj od tih ideja,
a drugi drugoj. Imaemo jednu duu vebu i mnogo kraih u kojima emo vebati svaku
od ovih ideja. Due vebe e se drati ovog optog oblika: svaka dua veba treba da
traje po 15 minuta. Zaponi je razmiljanjem o idejama za taj dan i komentarima koji su
ukljuni u zadatke. Posveti 3 ili 4 minuta njihovom itanju i to polaganom, pa i nekoliko
puta ako eli, a onda zatvori oi i sluaj. Ponovi prvu fazu vebe ako ustanovi da ti um
luta, ali nastoj da utroi najvei deo vremena na mirno, ali paljivo sluanje. Postoji
poruka koja na tebe eka. Budi uveren da e je primiti. Zapamti da ti ona pripada i da
je ti eli. Ne dozvoli da ti se namera koleba pri sueljavanju sa mislima koje ti
odvraaju panju. Shvati da, bez obzira na oblik koji te misli mogu preuzeti, one nemaju
nikakvog znaenja i nikakve moi. Zameni ih svojom odlunou da uspe. Ne zaboravi
da tvoja volja ima prevlast nad svim fantazijama i snovima. Veruj svojoj volji kako bi
mogao videti kroz sve te matarije i snove i kako bi te ta volja mogla preneti izvan svih
njih. Ove vebe smatraj posveenjem putu, istini i ivotu. Odbij da te bilo ta skrene na
sporedne puteve. Ti si se posvetio spasenju. Budi svaki dan odluan da ne ostavi svoju
funkciju neispunjenom. Tokom kraih vebi takodje ponovo potvrdi svoju odlunost,
koristei se prvobitnim oblikom ideje za optu primenu, a specifine oblike koristi kad to
bude potrebno. Neki specifini oblici su ukljueni u komentare koji slede iskazivanju
ideja. Ovo su ipak samo sugestije.
81. LEKCIJA
61. JA SAM SVETLOST SVETA
Kako sam samo svet ja, kome je data funkcija da prosvetli svet! Dopusti mi da budem
smiren pred svojom svetou. U njenoj mirnoj svetlosti neka nestanu svi moji konflikti.
U njenom miru dozvoli mi da se setim ko sam. Mogu se primeniti i neki specifini oblici
ove ideje kada izgleda da se pojavljuju posebne tekoe:
NE DOZVOLI DA POTAMNI SVETLOST SVETA U MENI
NEKA SVETLOST SVETA BLISTA KROZ OVU POJAVU
OVA E SENKA NESTATI PRED SVETLOU
62. OPRATANJE JE MOJA FUNKCIJA KAO SVETLOSTI SVETA
Prihvatanjem svoje funkcije videu svetlost u samom sebi. A u ovoj e svetlosti moja
funkcija stajati jasna i savreno nedvosmislena pred mojim vidjenjem. Moje prihvatanje
ne zavisi od mog prepoznavanja vlastite funkcije, poto ja jo ne razumem opratanje. A
ipak u verovati da u je u svetlosti videti onakvom kakva zaista i jeste. Specifini oblici
korienja ove ideje mogu ukljuiti:
NEKA MI OVO POMOGNE DA NAUIM TA ZNAI OPRATANJE
NE DOZVOLI MI DA ODVOJIM SVOJU FUNKCIJU OD SVOJE VOLJE
OVO NEU KORISTITI ZA DRUGAIJU SVRHU
82. LEKCIJA
63. KROZ MOJE OPRATANJE SVETLOST SVETA DONOSI MIR SVAKOM UMU
Moje opratanje je nain pomou koga svetlost sveta nalazi svoj izraz kroz mene. Moje
opratanje je sredstvo pomou koga postajem svestan svetlosti sveta u samom sebi.
Moje opratanje je sredstvo pomou koga se lei svet, zajedno sa mnom. Dozvoli mi,
108
onda, da oprostim svetu, da bi se svet izleio sa mnom. Sugestije za specifine oblike
primene ove ideje jesu:
NEKA SE MIR PROIRI IZ MOG UMA U TVOJ, (IME)
JA DELIM SVETLOST SVETA SA TOBOM, (IME)
KROZ SVOJE OPRATANJE JA OVO MOGU VIDETI ONAKVIM KAKVO ZAISTA I JESTE
64. NE DOZVOLI MI DA ZABORAVIM SVOJU FUNKCIJU
Ja neu zaboraviti svoju funkciju zato to hou da se setim svog Pravog Ja. Ja ne mogu
izvriti svoju funkciju ako zaboravim svoje Pravo Ja. A ukoliko ne izvrim svoju funkciju,
neu doiveti radost koju mi je Bog namenio. Odgovarajui specifini oblici ove ideje
ukljuuju:
NE DOZVOLI MI DA OVO KORISTIM DA BIH SVOJU FUNKCIJU SAKRIO OD SAMOG
SEBE
OVO U ISKORISTITI KAO PRILIKU ZA IZVRENJE SVOJE FUNKCIJE
OVO MOE UGROZITI MOJ EGO, ALI NE MOE NI NA KOJI NAIN IZMENITI MOJU
FUNKCIJU
83. LEKCIJA
65. MOJA JEDINA FUNKCIJA JE ONA KOJU MI JE BOG DAO
Nemam druge funkcije osim one koju mi je Bog dao. Ovo me prepoznavanje oslobadja
svih sukoba, zato to ono znai da ja ne mogu imati suprotstavljene ciljeve. Ako imam
samo jedan cilj, uvek sam siguran ta radim, ta da kaem i ta da mislim. Sva moja
sumnja mora nestati u trenutku kad priznam da je jedina moja funkcija on akoju mi je
Bog dao. Specifinije primene ove ideje mogu uzeti ovakve oblike:
MOJE OPAANJE OVOGA NE MENJA MOJU FUNKCIJU
OVO MI NE DAJE FUNKCIJU KOJA BI BILA DRUGAIJA OD ONE KOJU MI JE BOG DAO
NE DOZVOLI MI DA OVO KORISTIM DA BIH OPRAVDAO FUNKCIJU KOJU MI BOG NIJE
DAO
66. MOJA FUNKCIJA I MOJA SREA SU JEDNO TE ISTO
Sve stvari koje dolaze od Boga su jedno. One dolaze od Jednosti i moraju se prihvatiti
kao jedno. Ispunjavanje moje funkcije je moja srea zato to obe dolaze iz istog Izvora.
A ako hou da budem srean, ja moram nauiti da prepoznam ono to me ini srenim.
Neki korisni oblici ove ideje jesu:
OVO NE MOE DA ODVOJI MOJU SREU OD MOJE FUNKCIJE
OVO NIKAKO NE MOE DELOVATI NA JEDINSTVO MOJE SREE I MOJE FUNKCIJE
NITA, UKLJUUJUI I OVO, NE MOE OPRAVDATI ILUZIJU O SREI KOJA JE
ODVOJENA OD MOJE FUNKCIJE
84. LEKCIJA
67. LJUBAV ME JE STVORILA SLINOG SEBI
Ja sam slian svom Tvorcu. Ja ne mogu patiti, ja ne mogu iskusiti gubitak i ja ne mogu
umreti. Ja nisam telo. Danas u prepoznati svoju realnost. Neu oboavati nikakve idole,
niti u uzdii svoj pojam o samom sebi kako bih njime zamenio svoje Pravo Ja. Ja liim
109
na svog Tvorca. Ljubav me je stvorila slinog samoj sebi. Moda e ti ovi specifini oblici
biti korisni u primeni ove ideje:
NE DOZVOLI MI DA U OVOME VIDIM ILUZIJU SAMOG SEBE
DOK OVO GLEDAM, DOZVOLI MI DA SE SETIM SVOG TVORCA
MOJ TVORAC NIJE STVORIO OVO OVAKVIM KAKO GA JA VIDIM
68. LJUBAV SE NI NA TA NE ALI
albe su potpuno strane ljubavi. albe napadaju ljubav i zatamnjuju njenu svetlost. Ako
se na neto alim, ja napadam ljubav, pa tako napadam i svoje Pravo Ja. Tako mi moje
Pravo Ja postaje strano. Danas sam odluio da ne napadam svoje Pravo Ja, tako da se
mogu setiti ko sam. Moete koristiti:
OVO NIJE OPRAVDANJE ZA NEGIRANJE MOG PRAVOG JA
NEU SE OVIM KORISTITI ZA NAPAD NA LJUBAV
NEKA ME OVO NE DOVEDE U ISKUENJE DA NAPADNEM SAMOG SEBE
85. LEKCIJA
69. MOJE ALBE SAKRIVAJU SVETLOST SVETA U MENI
Moje albe mi pokazuju ono ega nema, a sakrivaju mi ono to hou da vidim.
Prepoznavi ovo, emu mi slue albe? One me dre u tami i skrivaju svetlost. albe i
svetlost ne mogu ii zajedno, ali se svetlost i vidjenje moraju udruiti da bih mogao
zaista videti. Da bih video, moram albe odloiti u stranu. Ja elim videti, a ovo e biti
nain pomou koga u uspeti. Moete koristiti ove oblike:
NE DOZVOLI MI DA OVO ISKORISTIM KAO PREPREKU ZA VIDjENJE
SVETLOST SVETA E SVE OVO RASPRITI
NEMAM NIKAKVE POTREBE ZA OVIM. JA ELIM DA VIDIM
70. MOJE SPASENJE DOLAZI OD MENE SAMOG
Danas u prepoznati gde lei moje spasenje. Ono je u meni zato to je i njegov Izvor u
meni. Spasenje nije napustilo svoj Izvor, pa tako ono ne moe napustiti ni moj um. Neu
ga traiti izvan samog sebe. Spasenje nije nadjeno negde izvan mene, pa onda uneto u
mene. Ali, idui iz moje unutranjosti, ono moe dosegnuti i ono to je izvan mene, i sve
to budem video samo e odraavati svetlost koja sija u meni i u samoj sebi. Ovi oblici
ideje odgovaraju specifinim primenama:
"NEKA ME OVO NE DOVEDE U ISKUENJE DA SVOJE SPASENJE TRAIM IZVAN SEBE
NEU DOZVOLITI DA OVO POMUTI MOJU SVESNOST O IZVORU MOG SPASENJA
OVO NEMA MOI DA UKLONI SPASENJE OD MENE
86. LEKCIJA
71. OSTVARIE SE SAMO BOIJI PLAN ZA SPASENJE
Besmisleno mi je da grozniavo tragam za spasenjem. Video sam spasenje u mnogim
ljudima i mnogim stvarima, a kad sam hteo da posegnem za njim, nije ga tamo bilo.
Nisam znao gde se spasenje nalazi. Nisam ni znao ta je spasenje. Neu vie uzaludno
traiti. Ostvarie se samo Boiji plan za spasenje. I ja u se radovati, zato to Njegov
plan nikada ne moe omanuti. Koristite i ovo:
BOIJI PLAN ZA SPASENJE SPAE ME OD MOG VLASTITOG OPAANJA OVOGA
OVO NIJE IZUZETAK U BOIJEM PLANU ZA MOJE SPASENJE
DOZVOLI MI DA OVO OPAAM SAMO U SVETLOSTI BOIJEG PLANA ZA SPASENJE
72. ZAOKUPLJENOST ALBAMA JE NAPAD NA BOIJI PLAN ZA SPASENJE
110
Zaokupljenost albama je pokuaj da se dokae da se nee izvriti Boiji plan za

spasenje. A ipak e samo Njegov plan biti izvren. Zaokupljajui svoju panju albama,
ja tako iskljuujem svoju jedinu nadu za spasenjem iz svoje svesnosti. Neu vie tetiti
svojim najbitnijim interesima na ovako sumanut nain. Prihvatiu Boiji plan za spasenje
i biti sretan. Moete specifino koristiti i ove ideje:
GLEDAJUI U OVO JA BIRAM IZMEDjU POGRENE PERCEPCIJE I SPASENJA
AKO U OVOM VIDIM OSNOVU ZA ALBE, ONDA NEU VIDETI OSNOVU ZA SPASENJE
OVO POZIVA NA SPASENJE, A NE NA NAPAD
87. LEKCIJA
73. JA HOU DA BUDE SVETLOST
Danas u koristiti mo svoje volje. Moja volja se ne sastoji u tome da pipkajui traim u
tami, prestraen od senki i nevidljivih i nerealnih stvari. Svetlost e danas biti moj vodi.
Ii u za njom kuda me bude vodila i gledau samo ono to mi bude pokazala. Danas u
doiveti mir istinske percepcije. Ovi oblici dananje ideje bie korisni za specifinu
primenu:
OVO NE MOE SAKRITI SVETLOST KOJU HOU DA VIDIM
TI STOJI SAMNOM U SVETLOSTI, (IME)
U SVETLOSTI E OVO IZGLEDATI DRUGAIJE
74. NEMA DRUGE VOLJE OSIM BOIJE
Ja sam danas siguran, jer nema druge volje osim Boije. Ja se mogu prestraiti samo
onda kad poverujem da postoji i druga volja. Pokuavam da napadam samo onda kad se
bojim, a samo onda kad pokuam da napadnem mogu poverovati da je ugroena moja
vena sigurnost. Danas u prepoznati da se sve ovo nije desilo. Ja sam bezbedan zato
to nema druge volje osim Boije. Ovo su neki od korisnih oblika ove ideje za specifinu
primenu:
DOZVOLI MI DA OVO OPAAM U SKLADU SA BOIJOM VOLJOM
I BOIJA I MOJA VOLJA JESTE DA SI TI BOIJE DETE, (IME)
OVO JE DEO BOIJE VOLJE ZA MENE, PA MA KAKO JA TO VIDEO
88. LEKCIJA
75. SVETLOST JE DOLA
Birajui spasenje, a ne napad, ja se odluujem da prepoznam samo ono to ve postoji.
Spasenje je odluka koja je ve doneta. Napad i albe ne postoje u tom izboru. To i jeste
razlog zato uvek biram izmedju istine i iluzije, izmedju onog to postoji i onog to ne
postoji. Svetlost je dola. Ne mogu da ne izaberem svetlost, poto ona nema alternative.
Ona je zamenila tamu i tama je nestala. Ovo bi mogli biti korisni oblici za specifinu
aplikaciju ove ideje:
OVO MI NE MOE POKAZATI TAMU, POTO JE SVETLOST DOLA
SVETLOST U TEBI JESTE SVE TO HOU DA VIDIM, (IME)
JA HOU DA VIDIM U OVOME SAMO ONO TO ZAISTA I POSTOJI
76. NE PRIZNAJEM NIKAKVE ZAKONE, OSIM BOIJIH
Ovo je savreni iskaz moje slobode. Ne priznajem nikakve zakone, osim Boijih. Stalno
sam u iskuenju da uspostavim druge zakone i dam im mo nad samim sobom. Ja patim
samo zbog toga to verujem u te zakone. Oni uopte nemaju stvarnog efekta na mene.
111
Ja sam savreno slobodan od svih zakona, izuzev Boijih. A Njegovi zakoni su zakoni
slobode. Specifine primene mogu biti:
MOJE OPAANJE OVOGA POKAZUJE MI DA VERUJEM U ZAKONE KOJI NE POSTOJE
U OVOME VIDIM SAMO DELOVANJE BOIJIH ZAKONA
PUSTI ME DA DOZVOLIM DA SE U OVOME IZVRAVAJU SAMO BOIJI ZAKONI, A NE
MOJI
89. LEKCIJA
77. JA IMAM PRAVO NA UDA
Ja imam pravo na uda zato to ne priznajem nikakve druge zakone, osim Boijih.
Njegovi me zakoni oslobadjaju od svih albi, koje zamenjuju udima. A ja u prihvatiti
uda umesto albi, koje su samo iluzije koje sakrivaju uda koja se nalaze s druge
strane. Sad u prihvatiti samo ono na ta mi daju pravo Boiji zakoni da imam, kako bih
to mogao upotrebiti u korist funkcije koju mi je On dao. Sledee sugestije ti mogu
koristiti kod specifinih primena ove ideje:
IZA OVOGA JE UDO NA KOJE IMAM PRAVO
NEKA SE NE ALIM NA TEBE (IME), VE NEKA TI PONUDIM UDO, KOJE TI PRIPADA
UMESTO ALBE
ISTINSKI VIDjENO OVO MI NUDI UDO
78. NEKA UDA ZAMENE SVE ALBE
Ovom idejom ja sjedinjujem svoju volju s voljom Svetog Duha i opaam ih kao jednu.
Ovom idejom ja prihvatam svoje oslobodjenje iz pakla. Ovom idejom ja izraavam svoju
voljnost da se sve moje iluzije zamene istinom, u skladu s Boijim planom za moje
spasenje. Neu napraviti nikakve izuzetke, niti bilo kakve zamene. elim sve to je s
Neba i samo s Neba, kao to i Bog hoe da imam. Korisni specifini oblici primene ove
ideje bili bi:
NEKA SE NAE ALBE ZAMENE UDIMA, (IME)
IZVAN OVOGA JE UDO KOJE NADOMETA SVE MOJE ALBE
90. LEKCIJA
79. NEKA MI SE DOZVOLI DA PREPOZNAM PROBLEM, KAKO BI SE PROBLEM MOGAO
REITI
Dozvoli mi da danas shvatim da je problem uvek neki oblik albe koju gajim. Dozvoli mi,
takodje, da shvatim da je reenje uvek udo s kojim dozvoljavam da se alba zameni.
Danas u se setiti jednostavnosti spasenja pojaavanjem lekcije da postoji samo jedan
problem i samo jedno reenje. Problem je alba, reenje je udo. I ja pozivam reenje
da mi dodje kroz moje opratanje albe i kroz moju dobrodolicu udu koje dolazi
umesto albe. Specifine primene ove ideje mogu imati ove oblike:
OVO PREDSTAVLJA ZA MENE PROBLEM KOJI HOU DA REIM
UDO, KOJE SE NALAZI IZA OVE ALBE, RAZREIE PROBLEM UMESTO MENE
ODGOVOR NA OVAJ PROBLEM JE UDO KOJE U SEBI SADRI SAM PROBLEM
80. DOZVOLI MI DA PREPOZNAM DA SU MOJI PROBLEMI REENI
Meni izgleda kao da imam problema samo zato to zloupotrebljavam vreme. Ja verujem
da se prvo javlja problem, a da onda mora proi neko vreme pre nego to se taj problem
rei. Ja ne vidim da se problem i njegovo reenje javljaju istovremeno. Razlog za to
jeste to jo uvek ne shvatam da je Bog smestio reenje zajedno s problemom, tako da
ih vreme ne moe razdvojiti. Ako mu to dozvolim, Sveti Duh e me ovome nauiti.
112
Razumeu da je nemogue da imam problem koji ve nije reen. Ovi oblici ideje mogu
se koristiti za specifinu primenu:
NEMA POTREBE DA EKAM DA BI SE OVO REILO
ODGOVOR NA OVAJ PROBLEM VE MI JE DAT, SAMO AKO GA PRIHVATIM
VREME NE MOE RAZDVOJITI OVAJ PROBLEM OD NJEGOVOG REENJA
91. LEKCIJA
UDA SE VIDE U SVETLOSTI
Vano je da zapamti da uda i vidjenje nuno idu zajedno. To je potrebno da se
ponavlja , da se esto ponavlja. To je centralna ideja u tvom novom misaonom sistemu i
percepcija koju proizvodi taj sistem. udo je uvek tu. Tvoje vidjenje nije uzrok njegovog
prisustva, kao to ni njegova odsutnost nije rezultat tvog neuspeha da vidi. Jedino to
se ovde menja jeste tvoja svesnost uda. Videe ih u svetlosti, a nee ih videti u tami.
Ono to je za tebe, dakle, od kljune vanosti jeste svetlost. Sve dok si u mraku, udo
ostaje nevidjeno. I tako se ti uverava da ga uopte nema. To sledi iz premisa iz kojih
proizlazi i mrak. Negiranje svetlosti vodi ka neuspehu da je vidite. A neuspeh da se vidi
svetlost, znai opaanje tame. Svetlost ti je onda beskorisna, ak iako postoji. Ne moe
je koristiti zato to ti je nepoznato njeno prisustvo. A tobonja realnost tame ini ideju o
svetlosti beznaajnom. Kad ti se kae da ono to ne vidi ipak postoji, zvui ludo. Vrlo je
teko nekoga uveriti da je ludo ne videti ono to postoji, a umesto toga videti ono to ne
postoji. Ti ne sumnja da telesne oi mogu videti. Ti ne sumnja da su slike koje ti
telesne oi pokazuju realnost. Ti veruje u tamu, a ne u svetlost. Kako se to moe
obrnuti? Tebi je to nemogue, ali ti nisi sam u tom pokuaju. Tvoji napori, ma kako bili
mali, imaju jaku podrku. Kad bi samo shvatio kolika je ta snaga, nestale bi tvoje
sumnje. Danas emo se posvetiti pokuaju da osetimo tu snagu. Kad oseti snagu u
sebi, koja ti ini sva uda lako dostupnim, onda nee vie sumnjati. uda, koja skriva
tvoj oseaj slabosti, uskoie u svesnost kad oseti tu snagu u sebi. Tri puta dnevno
rezervii po oko deset minuta za vreme tiine u kome e pokuati da se odvoji od
svoje slabosti. To se postie vrlo jednostavno davanjem uputstva samom sebi da nisi
isto to i tvoje telo. Vera ide ka onome to eli, a ti u skladu s tim upuuje i svoj um.
Tvoja vlastita volja ostaje tvoj uitelj i tvoja volja poseduje svu snagu da uini ono to
eli. Ti moe izbei telu, ako se na to odlui. Ti moe doiveti snagu u samom sebi.
Due vebe zaponi sa ovom izjavom o istinskom odnosu uzroka i posledice:
UDA SE VIDE U SVETLOSTI. TELESNE OI NE OPAAJU SVETLOST-ALI JA NISAM
TELO. TA SAM JA?
Pitanje kojim se ova izjava zavrava neophodno je za nae dananje vebe. Ono to
misli da jesi jeste verovanje koje treba ukloniti. Ali ono to ti uistinu jesi, mora da ti se
otkrije. Verovanje da si telo poziva na ispravljanje, s obzirom da je greka. Istina o tome
ta si ti priziva snagu u tebi da dovede u tvoju svesnost ono to greka sakriva. Ako nisi
telo, ta si ti onda? Neophodno je da postane svestan onoga ime se koristi Sveti Duh
da bi zamenio telesnu sliku u tvom umu. Potrebno je neto da oseti, kako bi u to
poverovao, dok istovremeno svoju veru povlai iz tela. Potrebno ti je realno iskustvo
neeg drugog, neeg vreg i sigurnijeg, neto vrednije od tvoje vere i neto to
stvarno postoji. Ako nisi telo, ta si onda? Poteno postavi to pitanje, a onda posveti
nekoliko minuta dozvoljavanju da se isprave tvoje pogrene misli o vlastitim svojstvima i
da ih zamene njihove suprotnosti. Reci, na primer: JA NISAM SLAB, VE JAK. JA
NISAM BESPOMOAN, VE MOAN. JA NISAM OGRANIEN, VE NEOGRANIEN. JA
NISAM PUN SUMNJI, VE SIGURAN. JA NISAM ILUZIJA, NEGO REALNOST. JA NE
MOGU VIDETI U MRAKU, VE NA SVETLOSTI.
U drugoj fazi vebe pokuaj da doivi ove istine o samom sebi. Posebno se koncentrii
na doivljaj snage. Zapamti da je sav oseaj slabosti povezan sa verovanjem da si telo,
verovanje koje je pogreno i koje ne zasluuje da mu se veruje. Pokuaj da ukloni
svoju veru u njega, bar za tren. Kako budemo napredovali, sve e se vie navikavati da
113
veruje u ono to je vredno vere. Tokom preostalog vremena za vebu opusti se, uveren
da Bog pomae Svojom snagom i svom Svojim Mislima tvoje napore, ma kako da su
skromni. Tvoja e snaga proizai iz Boije Snage i Boijih Misli. Kroz njihovu snanu
podrku osetie snagu u sebi. Tokom ove vebe one su s tobom sjedinjene, a ti u ovoj
vebi deli istu svrhu koju i One imaju. Njihova je svetlost u kojoj e ti videti uda, zato
to je Njihova snaga istovremeno i tvoja. Njihova snaga postaje tvoje oi, tako da moe
videti. 5-6 puta na sat, u priblino istim razmacima, podseti se da se uda vide u
svetlosti. Takodje, dananjom se idejom suprotstavi svim iskuenjima. Za ovu posebnu
svrhu, ovaj bi oblik mogao biti koristan:
UDA SE VIDE U SVETLOSTI. ZBOG OVOGA NE TREBA DA ZATVARAM OI.
92. LEKCIJA
UDA SE VIDE U SVETLOSTI, A SVETLOST I SNAGA SU JEDNO TE ISTO
Dananja je ideja proirenje prethodne. Ti ne razmilja o svetlosti u pojmovima snage,
a o tami u pojmovima slabosti. Razlog za to jeste to je tvoja ideja o tome ta znai
vidjenje povezana sa telom i njegovim oima i mozgom. I tako ti veruje da moe
izmeniti ono to vidi tako to e staviti komadie stakla ispred svojih oiju. To je jedno
od mnogih magijskih verovanja koja proizlaze iz uverenja da si telo i da telesne oi
mogu videti. Ti takodje misli i da telesni mozak moe misliti. Ako shvati prirodu misli,
nee moi nita drugo uiniti osim da se nasmeje ovoj ludoj ideji. To je isto kao da bi
pomislio da moe drati ibicu koja osvetljava sunce i daje mu svu toplotu. Ili da dri
svet u svojoj aci, sigurno pod kontrolom, sve dok ga sam ne oslobodi. To nije nita
gluplje od verovanja da telesne oi mogu videti, a da mozak moe misliti. Boija snaga u
tebi je ona svetlost u kojoj vidi, isto kao to je i Boiji Um taj kojim misli. Njegov
snaga negira tvoju slabost. Tvoja slabost je ta koja vidi telesnim oima, koja vrlo
paljivo zagleda u tamu ne bi li videla neto slino sebi: malo, slabo, bolesno i na samrti,
siromano, bespomono i uplaeno, tuno, zahtevno, koje gladuje i koje je bez radosti.
Sve to vide oi koje ne mogu videti i koje ne mogu blagosloviti. Snaga previdja ove
stvari videi ono to se nalazi mimo pojava. Ona vrsto dri pogled na svetlosti koja lei
izvan domena ovih pojava. Ona se sjedinjuje sa svetlou, iji je i ona deo. Ona vidi
samu sebe. Ona donosi svetlost u kojoj se pojavljuje tvoje Pravo Ja. U tami ti opaa
ja koga tamo nema. Snaga je istina o tebi samom. Slabost je idol koga se pogreno i
lano oboavalo i slavilo, kako bi se snaga rasprila i rasterala i da bi tama vladala tamo
gde je Bog odredio da bude svetlost. Snaga dolazi od istine i sija svetlou koju joj je
dao njen Izvor. Slabost odraava tamu onog ko ju je napravio. Ona je bolesna i gleda na
bolest, koja joj je slina. Istina je spasiteljica i moe samo hteti da svako bude sretan i u
miru. Ona daje snagu svakome ko to zatrai, u neogranienim koliinama. Ona vidi da bi
nestaica kod jednoga bila nestaica kod svih. I tako ona daje svoju svetlost da svi
mogu od toga imati koristi i da mogu videti kao jedan. Njena se snaga deli da bi svima
mogla doneti udo u kome bi se svi ujedinili u smislu, opratanju i u ljubavi. Slabost,
koja gleda u tamu, ne moe videti svrhu u opratanju i ljubavi. Ona vidi sve druge kao
razliite od sebe i ne vidi nita u svetu to bi mogla podeliti. Ona prosudjuje i proklinje,
ali ne voli. Ona ostaje u tami da bi se sakrila i sanja da je jaka i da pobedjuje, da je
pobednik nad ogranienjima, dok ova, naprotiv, u tami rastu do ogromnih proporcija.
Slabost se boji i napada i mrzi samu sebe, a tama prekriva sve to ona vidi, ostavljajui
joj da sanja snove, zastraujue kao to je i ona sama preplaena. Ovde nema nikakvih
uda, postoji samo mrnja. Ona odvaja sebe od svega to vidi, dok svetlost i snaga
opaaju sebe kao jedno. Svetlost snage nije svetlost koju vidi. Ona se ne menja, ne
treperi i ne nestaje. Ne pomoe se od dana ka noi. I ne vraa se sa jutrom. Svetlost
snage je stalna, sigurna kao ljubav, zauvek sretna da se daje, zato to ona ne moe
nikome drugome dati do samoj sebi. Niko ne moe uzalud traiti da dobije njen vid, i
niko ko udje u njeno prebivalite ne moe ga napustiti bez uda pred svojim oima i
snagom i svetlou koja se zadrava u srcu. Snaga koja je u tebi ponudie ti svetlost i
vodie tvoje vidjenje, tako da se nee zadravati na bezvrednim senkama, kojima te
114
snabdevaju telesne oi radi samozavaravanja. Snaga i svetlost se sjedinjuju u tebi i gde
se one sretnu tvoje Pravo Ja stoji spremno da te zagrli kao Svog Rodjenog. Takvo je
mesto susreta koje pokuavamo danas pronai i u njemu otpoinuti, zato to je Boiji
mir tamo gde je i tvoje Pravo Ja, Njegov Sin, i gde Ono sada eka da se ponovo
susretne sa Samim Sobom i da bude kao jedan. Utroimo danas dva puta po 20 minuta
da bi se pridruili tom susretu. Uvedim sami sebe u svoje Pravo Ja. Njegova e snaga
biti svetlost u kojoj e dobiti dar vidjenja. Onda danas, za kratko, napusti tamu.
Vebaemo gledanje u svetlosti, zatvarajui telesne oi i molei istinu da nam pokae
kako da pronadjemo mesto susreta ja i Pravog Ja, na kome su svetlost i snaga jedno.
Ovako emo vebati ujutru i uvee. Posle jutarnjeg susreta, dan emo iskoristiti za
pripremu za veernje sate, kad emo se ponovo, s poverenjem, susresti. to ee
moemo, ponovimo dananju ideju i prepoznajmo da smo uvedeni u vidjenje i da smo
izvedeni iz tame u svetlost u kojoj se mogu opaati samo uda.
93. LEKCIJA
U MENI PREBIVAJU SVETLOST, RADOST I MIR
Ti misli da si prebivalite zla, tame i greha. Misli da bi se neko ko bi mogao da vidi
istinu o tebi, zgadio, ustuknuvi od tebe kao od otrovne zmije. Misli da bi te, kad bi ti
se razotkrila istina o tebi, spopao takav uas da bi pohrlio smrti od vlastite ruke,
smatrajui da bi ti bilo nemogue iveti posle ovog otkria. Ova su verovanja tako vrsto
fiksirana da je teko da ti se pomogne da vidi da su ona potpuno neosnovana.
Oigledno je da jesi pravio greke. Da si spasenje traio na udne naine. Da su te
budalaste matarije i divljaki snovi varali i plaili. Da si se klanjao idolima napravljenim
od praine. Tvoje sadanje verovanje od ovog svega je napravilo istinu. Danas sve ovo
stavljamo u pitanje. Ne sa take gledita ta ti o tome misli, ve sa sasvim druge
referentne take, sa koje su ovakve bezvredne misli besmislene. Ove misli nisu u
saglasnosti sa Boijom Voljom. Ovakva neshvatljiva verovanja On ne deli s tobom. To je
dovoljno kao dokaz da su ovakva verovanja pogrena, ali ti to tako ne shvata. Zato ne
bi bio prepun radosti kad te se uverava da svo zlo za koje misli da si ga poinio, nije
nikada poinjeno, da svi tvoji gresi ne postoje, da si ti sam ist i svet kakav si i stvoren i
da svetlost i radost u tebi prebivaju? Tvoja slika o samom sebi ne moe se odupreti
Boijoj Volji. Ti misli da je to smrt, ali to je ivot. Misli da si uniten, ali ti si spasen.
Ja koje si sam napravio nije Boiji Sin. Prema tome, to ja uopte i ne postoji. I sve
to to ja izgleda da radi i misli ne znai nita. To nije ni dobro, ni loe. To je nestvarno,
i nita vie od toga. To ja se ne bori s Boijim Sinom. Ono ga ne povredjuje, niti
napada na njegov mir. Ono nije izmenilo stvaranje, niti je redukovalo venu bezgrenost
na greh, i ljubav na mrnju. Koju bi mo to ja, koje si sam napravio, moglo
posedovati, kada je u suprotnosti s Boijom Voljom? Bog garantuje tvoju bezgrenost.
To se mora stalno ponavljati, sve dok se ne prihvati. To je istina. Bog garantuje tvoju
bezgrenost. Nita se ne moe ni taknuti, ni promeniti, to je Bog stvorio kao veno.
Ja, koje si sam napravio, zlo i puno greha, je besmisleno. Bog garantuje tvoju
bezgrenost, a svetlost, radost i veselje prebivaju u tebi. Spasenje zahteva prihvatanje
samo jedne misli - ti si onakav kakvog te je Bog stvorio, a ne onakav kakvog si sam
sebe napravio. Bez obzira na svo zlo za koje misli da si ga moda napravio, ti si ipak
onakav kakvog te je Bog stvorio. Bez obzira na greke koje si napravio, istina o tebi je
nepromenjena. Stvaranje je veno i nepromenljivo. Bog garantuje tvoju bezgrenost. Ti
jesi i ostae zauvek tano onakav kakav si i stvoren. Svetlost, radost i mir prebivaju u
tebi zato to ih je Bog tamo stavio. Tokom svojih duih dananjih vebi, koje bi bile
najkorisnije ako bi ih se radilo prvih pet minuta svakog sata budnosti, poni
izjavljivanjem istine o svom stvaranju:
SVETLOST, RADOST I MIR PREBIVAJU U MENI. BOG GARANTUJE MOJU BEZGRENOST
Potom skloni u stranu svoje budalaste slike o samom sebi i potroi ostatak vebe na
pokuaj da doivi ono to ti je Bog dao, umesto onoga to si sam odluio. Ti si ono to
je Bog stvorio ili ono to si sam napravio. Jedno Pravo Ja je istinito. Drugoga ni nema.
115
Pokuaj da doivi jedinstvo svog jedinog Pravog Ja. Pokuaj da uvidi Njegovu svetost i
Ljubav od koje je stvoreno. Nemoj pokuavati da ometa Pravo Ja koje je Bog stvorio
kao tebe, skrivanjem velianstvenog Pravog Ja iza siunih idola zla i grenosti koje si
sam napravio da Ga zamene. Neka Pravo Ja dodje na Svoje Rodjeno. Ovde si ti, Ovo si
ti. A svetlost, radost i mir prebivaju u tebi zato to je to tako. Moda nee hteti, a
moda ak ni moi da iskoristi prvih pet minuta svakog sata za ove vebe. Ipak pokuaj
da to uini kad bude mogao. Najmanje to treba da uradi jeste da ponovi ove misli
svakog sata:
SVETLOST, RADOST I MIR PREBIVAJU U MENI. BOG GARANTUJE MOJU BEZGRENOST
Potom pokuaj da posveti bar jedan minut zatvaranju oiju i shvatanju da je ovo
istinski iskaz o tebi. Ako se javi situacija koja izgleda uznemiravajua, brzo raspri iluziju
straha ponovnim ponavljanjem ovih misli. Ako dodje u iskuenje da se na nekoga
naljuti, reci mu tiho:SVETLOST, RADOST I MIR PREBIVAJU U TEBI. BOG GARANTUJE
TVOJU BEZGRENOST
Danas moe mnogo uiniti za spasenje sveta. Danas moe mnogo uiniti da se priblii
svojoj ulozi u spasenju koju ti je Bog odredio. A danas moe mnogo uiniti da svoj um
uveri da je dananja ideja zaista istinita.
94. LEKCIJA
JA SAM ONAKAV KAKVOG ME JE BOG STVORIO
Danas nastavljamo s idejom koja donosi potpuno spasenje. S jednom izjavom koja sve
oblike iskuenja ini bespomonim. S jednom milju koja utiava ego i potpuno ga
uklanja. Ti si onakav kakvog te je Bog stvorio. Ova ideja utiava zvuke ovoga sveta, ini
da nestane vidjenje ovoga sveta i zauvek brie sve misli koje je ikada ovaj svet
zastupao. Ovde je postignuto spasenje. Ovde se obnavlja zdravlje. Istinska svetlost je
snaga, a snaga je bezgrenost. Ako ostaje onakav kakvog te je Bog stvorio ti mora biti
jak i svetlost mora biti u tebi. Onaj Koji je osigurao tvoju bezgrenost, mora ti takodje
garantovati i snagu i svetlost. Ti si onakav kakvog te je Bog stvorio. Tama ne moe
zamraiti slavu Boijeg Sina. Ti stoji u svetlosti, snaan u bezgrenosti u kojoj si
stvoren i u kojoj e ostati svu venost. Danas emo ponovo posvetiti prvih pet minuta
svakog sata budnosti pokuaju da oseti istinu u samom sebi. Ovo vreme potrage
zaponi ovim reima:
JA SAM ONAKAV KAKVOG ME JE BOG STVORIO. JA SAM VENO NJEGOV SIN.
Sada pokuaj da dosegne do Boijeg Sina u samom sebi. To je Pravo Ja koje nije
nikada greilo, niti je pravilo sliku kojom bi zamenjivalo stvarnost. To je Pravo Ja koje
nikada nije napustilo svoj dom u Bogu da bi nesigurno hodalo svetom. To je Pravo Ja
koje ne poznaje strah, niti moe i zamisliti gubitak ili patnju ili smrt. Od tebe se nita
drugo ne trai, da bi dosegao ovaj cilj, izuzev da skloni u stranu sve idole i predstave o
samom sebi, da se ne osvre na listu svojstava, dobrih i loih, koje si sebi pripisao i da
mirno oekuje istinu. Bog Lino je obeao da e se istina otkriti onome ko je bude
traio. Ti je sada trai. Ti ne moe omanuti zato to ni On ne moe omanuti. Ako ne
moe ispuniti traenje da veba svakih prvih pet minuta svakog sata, najmanje to
treba da uini jeste da svakog sata sebe podseti: JA SAM ONAKAV KAKVOG ME JE
BOG STVORIO. JA SAM VENO NJEGOV SIN. Danas esto govori samom sebi da si
onakav kakvog te je Bog stvorio i obavezno ovim reima odgovaraj bilo kome za koga ti
izgleda da te razdrauje: TI SI ONAKAV KAKVOG TE JE BOG STVORIO. TI SI VENO
NJEGOV SIN. Nastoj da svakako danas veba svakog sata. Svaka e veba koju radi
biti divovski korak prema tvom oslobodjenju i putokaz na putu uenja misaonog sistema
koji ovaj kurs razlae.
116
95. LEKCIJA
JA SAM JEDNO PRAVO JA, SJEDINJENO SA SVOJIM TVORCEM
Dananja te ideja opisuje tano onako kakvog te je Bog stvorio. Ti si jedinstven unutar
samog sebe, a i sjedinjen s Njim. Tvoje je jedinstvo celog stvaranja. Tvoje savreno
jedinstvo ini promenu u tebi nemoguom. Ti ovo ne prihvata i ti ne uspeva da shvati
da to tako mora biti i to samo zato to veruje da si se ve promenio. Samog sebe vidi
kao smenu parodiju na Boije stvaranje: vidi sebe kao slabog, zlog, runog i grenog,
bednog i muenog bolovima. Takva je tvoja verzija samog sebe. Sebe podeljenog na
mnoge delove koji ratuju medjusobno, sebe odvojenog od Boga, sebe koga jedva dri na
okupu tvoj ekscentrini i hiroviti graditelj, kome se moli. On ne uje tvoje molitve, jer
je gluv. On ne vidi tvoju jedinstvenost, zato to je slep. On ne razume da si ti Boiji Sin,
zato to je taj tvoj graditelj besmislen i nita ne shvata. Danas emo pokuati da
budemo svesni samo onoga to moe uti i videti i to je savreno smisleno. Ponovo
emo nae vebe usmeriti ka dosezanju tvog jedinog Pravog Ja, koje je sjedinjeno sa
svojim Tvorcem. Strpljivo i s nadom danas ponovo pokuavamo. Korienje prvih pet
minuta svakog sata dok si budan za vebanje dananje ideje ima posebne prednosti u
stadijumu uenja na kome se sada nalazi. U ovom trenutku je teko ne dozvoliti
vlastitom umu da luta, ako se rade due vebe. Do sada si to sigurno ve shvatio. Vidi
sve razmere svoje nestaice mentalne discipline i svoju potrebu za treniranjem uma.
Neophodno je da bude toga svestan, zato to je to zaista prepreka za tvoj napredak.
ee i krae vebe imaju, u ovo vreme, i drugih prednosti za tebe. Osim shvatanja
tekoa koje ima sa usmeravanjem i dranjem panje na neemu, mora da si takodje
primetio da, ako sam sebe ne podseti na svoj cilj to ee, ima tendenciju da na
njega zaboravi na due vreme. esto ne uspeva da se seti kratkih primena dnevne
ideje i jo uvek nisi stvorio naviku da se koristi idejom kao automatskim odgovorom na
iskuenje. U ovo vreme, prema tome, neophodna ti je neka struktura, smiljena da u
sebe ukljui este podsetnike na cilj koji treba postii i redovne pokuaje da se taj cilj
dosegne. Redovnost u smislu vremena nije idealan uslov za najblagotvoriniji oblik
vebanja u spasenju. Ona ima prednost, pak, za one ija je motivacija nepostojana i koji
imaju jak otpor prema uenju. Zato emo se neko vreme drati tog rasporeda od pet
minuta vebanja svakog sata i preporuujem ti da to manje tih minuta preskoi.
Korienje prvih pet minuta jednog sata bie posebno korisno, zato to namee vru
strukturu. Nemoj, pak, koristiti svoje skretanje s ovog rasporeda kao izgovor da mu se
opet ne vrati to bre moe. Moe doi u iskuenje da dan smatra izgubljenim zato
to si ve propustio da uini to je trebalo. Ovo treba da se prepozna, ta zapravo
jeste: odbijanje da se ispravi greka i nespremnost da se ponovo pokua. Tvoje greke
ne mogu zadrati Svetog Duha u Njegovom poduavanju. Njega moe zadrati samo
tvoja nespremnost da se odlepi od svojih greaka. Zato se odluimo, posebno u
sledeoj nedelji ili neto due, da budemo voljni da sami sebi oprostimo svoje propuste
u marljivosti i svoje neuspehe da se drimo uputstava za vebanje dnevne ideje. Ovo
tolerisanje svoje slabosti omoguie nam da je previdimo, a ne da joj damo mo da
odloi nae uenje. Ako svojoj slabosti damo mo da to uini, to e onda znaiti da je
smatramo snagom i da brkamo snagu sa slabou. Kada ne uspe udovoljiti traenjima
ovog kursa, ti onda pravi samo greku. Tu je onda potrebno samo ispravljvanje te
greke i nita drugo. Dozvoliti greci da se nastavlja znai praviti dodatne greke koje su
zasnovane na prvoj i koje je pojaavaju. To je proces koga moramo potisnuti u stranu
zato to je to samo drugi nain na koji bi branio iluzije protiv istine. Neka sve te greke
nestanu tako to e prepoznati ta su one uistinu. One znae pokuaje da te se i dalje
dri nesvesnim injenice da si ti jedinstveno Pravo Ja, sjedinjeno sa svojim Tvorcem,
sjedinjeno sa svim aspektima stvaranja i bezgranino u svojoj moi i miru. To je istina, a
sve ostalo nije. Danas emo ponovo potvrditi ovu istinu i pokuati da dosegnemo mesto
u tebi na kome nema sumnje da je samo ovo istinito. Dananje vebe zaponi ovim
uveravanjem koje nudi svom umu sa svom sigurnou koju moe dati:
JA SAM JEDINSTVENO PRAVO JA, SJEDINJENO SA SVOJIM TVORCEM, SJEDINJENO SA
SVAKIM ASPEKTOM STVARANJA, I BEZGRANINO U SVOJOJ MOI I U MIRU.
117
Onda zatvori oi i ponovo reci sebi, polako i promiljeno, pokuavajui da pusti
znaenje rei da potone u tvoj um, zamenjujui lane ideje:JA SAM JEDINSTVENO
PRAVO JA. Ponovi to nekoliko puta, a onda pokuaj da oseti znaenje koje ove rei
prenose. Ti si jedinstveno Pravo Ja, ujedinjeno i sigurno u svetlosti, radosti i miru. Ti si
Boije Dete, jedinstveno Pravo Ja, s jednim Tvorcem i jednim ciljem: doneti svesnost
ove jedinstvenosti svim umovima, kako bi istinsko stvaranje moglo da proiri Boiju
Sveoptost i Jedinstvo. Ti si jedinstveno Pravo Ja, putpuno, isceljeno i celovito, sa moi
da podigne veo tame sa sveta i da dozvoli svetlosti koja u tebi prebiva da prodje kroz
tebe i da podui svet o istini o tebi samom. Ti si jedinstveno Pravo Ja, u savrenom
skladu sa svim to postoji i sa svim to e postojati. Ti si jedinstveno Pravo Ja, sveto
Boije Dete, sjedinjen sa svojom braom u tom Pravom Ja, sjedinjen sa svojim Ocem u
Njegovoj Volji. Oseti u sebi to Pravo Ja i dozvoli Mu da raspri sve tvoje iluzije i sumnje.
Ovo je tvoje Pravo Ja, Sam Boiji Sin, bezgrean kao i Njegov Tvorac, sa Tvorevom
snagom u tebi i Njegovom Ljubavlju koja je zauvek tvoja. Ti si jedinstveno Pravo Ja i
dato ti je da oseti ovo Pravo Ja u samom sebi i da odbaci sve svoje iluzije iz
jedinstvenog Uma koji je u stvari ovo Pravo Ja, sveta istina u tebi. Ne zaboravi danas.
Potrebna nam je tvoja pomo, tvoja mala uloga u donoenju sree itavom svetu. I
Nebo gleda na tebe s poverenjem da e danas ponovo pokuati. Podeli, onda, s Nebom
njegovu sigurnost, poto je ta sigurnost istovremeno i tvoja. Budi budan. Ne zaboravi
danas. Tokom celog dana ne zaboravljaj na svoj cilj. Dananju ideju ponavljaj to ee.
I kada god to uini, shvati da neko uje glas nade, komeanje istine u njegovom umu,
blago utanje krila mira. Tvoje priznanje da si jedinstveno Pravo Ja, sjedinjeno sa
svojim Ocem, jeste poziv celom svetu da bude jedno s tobom. Svakome koga danas
sretne, svakako daj obeanje dananje ideje i kai mu ovo:
I TI SI JEDINSTVENO PRAVO JA, ZAJEDNO SAMNOM, SJEDINJENO SA SVOJIM
TVORCEM U OVOM PRAVOM JA - JA TI ODAJEM POAST ZBOG ONOGA TO JA JESAM, I
ONOGA TO JE ONAJ KOJI NAS OBOJICU VOLI KAO JEDNOG.
96. LEKCIJA
SPASENJE DOLAZI OD MOG JEDNOG PRAVOG JA
Iako si ti, u stvari, jedno jedino Pravo Ja, ti sebe doivaljava kao dvoje: istovremeno i
kao dobrog i kao zlog, kao onoga ko voli i kao onoga ko mrzi, kao um i kao telo. Ovaj
oseaj da si rascepljen u suprotnosti dovodi do oseanja akutnog i stalnog sukoba iz
koga proizilazi mahniti pokuaj da se pomire kontradiktorni aspekti ovog opaanja
samog sebe. Ti si traio mnoga od ovih reenja, ali ni jedno od njih nije bilo efikasno.
Suprotnosti koje vidi u samom sebi nikada se ne mogu pomiriti. Ali ono to je jedno
zaista i postoji. Ako eli da se spase, mora prihvatiti injenicu da se ne mogu pomiriti
istina i iluzija, bez obzira koliko to pokuavao, kakva sredstva pri tome koristio i ma gde
da vidi problem. Ukoliko ne prihvati ovu injenicu, pokuae da postigne itav niz
ciljeva koji su ti nedostini, besmisleno e protraiti mnogo vremena i napora, ostajae
bez nade i sumnjae. Svi e ovi pokuaji biti podjednako jalovi i omanue jedan za
drugim. Problemi koji nemaju nikakvog znaenja ne mogu se razreiti unutar okvira
koga oni sami postavljaju. Dva ja, koji su u sukobu, ne mogu se pomiriti, isto kao to
se ne mogu sresti dobro i zlo. Ja, koje si sam stvorio, nikada nee biti tvoje Pravo Ja,
niti se pak tvoje Pravo Ja moe rascepiti na dva dela i dalje ostati ono to Ono jeste i to
mora zauvek i biti. Um i telo ne mogu istovremeno postojati. I ne pokuavaj da ih
pomiri, zato to svako od njih negira realnost onog drugog. Ako si ti fiziki entitet, iz
tvoje predstave o samom sebi tada potpuno nestaje um, zato to u tom sluaju um ne
moe imati mesta na kome bi zaista bio deo tebe. Ako si, pak, duh, onda telo za tvoju
realnost ne znai nita. Duh se koristi umom kao sredstvom svog vlastitog
samoizraavanja. A um koji slui duhu je smiren i radostan. Njegova mo dolazi od duha
i on onda sav sretan izvrava svoju funkciju. Ali um moe biti i razdvojen od duha i
moe opaati sebe unutar tela, koga onda brka sa samim sobom (tj. misli za sebe da je
telo). Bez izvravanja svoje funkcije, um ne moe biti smiren i onda je srea neto
118
strano njegovim mislima. Um, razdvojen od duha, ne moe misliti. U tom sluaju um
negira postojanje svog Izvora snage i samog sebe onda vidi kao bespomonog,
ogranienog i slabog. Poto je odvojen od svoje funkcije, um onda o sebi misli da je
usamljen i odvojen, da ga napadaju itave armije, koje su se koncentrisale za napad
protiv njega i onda se sakriva, traei podrku slabanog tela. I sada um mora pomiriti
neslino sa slinim, poto je to ono za ta um misli da je njegova svrha. Ne gubi vie
vremena na ovo. Ko moe razreiti besmisleni konflikt koji ti san prezentira? ta bi
uistinu znailo razreavanje ovakvog konflikta? Kakvoj bi to svrsi moglo posluiti? emu
sve to? Spasenje ne moe iluziju uiniti realnom, niti moe razreiti nepostojei problem.
Moda se ti nad da moe. Ipak, da li bi ti eleo da ima Boiji plan za oslobodjenje
Njegovog dragog Deteta koji e tom Detetu doneti samo bol i koji nee uspeti da ga
oslobodi? Tvoje Pravo Ja zadrava Svoje misli i one ostaju istovremeno i u tvom umu i u
Boijem Umu. Sveti Duh zadrava spasenje u tvom umu i tvom umu nudi put ka miru.
Spasenje je misao koju deli sa Bogom, zato to ju je u tvoje ime prihvatio Njegov Glas i
to je u tvoje ime odgovorio da je spasenje izvreno. Tako je spasenje zadrano medju
mislima koje tvoje Pravo Ja smatra dragocenim i koje ono neguje za tebe. Danas emo
pokuati da pronadjemo ovu misao, ije prisustvo u tvom umu garantuje Onaj Koji ti
govori iz tvoj jednog jedinstvenog Pravog Ja. Nae vebe, koje traju pet minuta svakog
sata, znaie potragu za Njim unutar tvog uma. Spasenje dolazi od ovog Pravog Ja,
preko Onoga Koji je most izmedju tvog uma i Pravog Ja. Strpljivo ekaj i dozvoli Njemu
(Svetom Duhu) da ti govori o tvom Pravom Ja i o tome ta tvoj um moe uiniti,
obnovljen za Pravo Ja i slobodan da slui Njegovoj Volji. Vebu zaponi govorei:
SPASENJE DOLAZI OD MOG JEDNOG PRAVOG JA. NJEGOVE SU MISLI ISTOVREMENO I
MOJE I JA IH MOGU KORISTITI.
A onda potrai Njegove misli i polai na njih pravo kao da su tvoje. To i jesu tvoje prave
misli, koje si negirao, a dozvolio si svom umu da luta po svetu snova, kako bi pronaao
iluzije i njima zamenio tvoje prave misli. Ovde su sada tvoje misli, jedine koje ima.
Spasenje se nalazi medju njima, pronadji ga. Ako u tome uspe, misli koje ti dodju rei
e ti da si se spasao i da je tvoj um pronaao funkciju za koju je mislio da ju je izgubio.
Tvoje Pravo Ja zaelee dobrodolicu ovoj funkciji i podarie tvom umu mir. Sa
obnovljenom snagom ova e funkcija tei od duha do duha u svim stvarima koje je Duh
stvorio kao Samog Sebe. Tvoj e um blagosloviti sve stvari. Svreno je sa zbrkom, ti si
se obnovio, zato to si pronaao svoje Pravo Ja. Tvoje Pravo Ja zna da ti danas ne
moe a da ne uspe. Moda e tvoj um za tren jo biti nesiguran. Nemoj da te ovo
obeshrabri. Tvoje e Pravo Ja sauvati za tebe radost koju Ono doivljava i ta e radost
biti tvoja i bie je potpuno svestan. Svaki put kada utroi pet minuta u svakom satu
traei Onoga Koji se pridruuje tvom umu i tvom Pravom Ja, ti Mu nudi jo jedno
blago da ga sauva za tebe. Svaki put kada, tokom dananjeg dana, svome mahnitom
umu kae da spasenje dolazi od tvog jedinog Pravog Ja, ti istovremeno u svoju riznicu
stavlja jo jedno blago. A sva ova riznica istovremeno se daje svakome ko je zatrai i
ko prihvati taj dar. Pomisli, onda, koliko li ti je danas dato kako bi i drugima mogao
davati, pa da bi i tebi, opet, moglo biti dato!
97. LEKCIJA
JA SAM DUH
Dananja te ideja poistoveuje sa tvojim Pravim Ja. Ona ne prihvata nikakav rascepljeni
identitet, niti pokuava da izatka jedinstvo od suprotstavljenih inilaca. Ona jednostavno
kae ta je istina. Vebaj dananju istinu to vie moe, zato to e ona izneti tvoj um
iz podruja u kome vlada sukob u tihe doline mira. Tu ne moe vie ui nikakva jeza u
vezi sa strahom, zato to je tvoj um oslobodjen ludila zato to se oslobodio iluzije
rascepljenog identiteta. Mi ponovo iskazujemo istinu o tvom Pravom Ja, svetom Detetu
Boijem koje poiva u tebi, i iji je um sada ponovo zdrav. Ti si duh, koga je tvoj Otac
ljubazno obdario svom svojom Oinskom Ljubavlju, mirom i radou. Ti si duh koji
dovrava Samog Sebe i koji deli Svoju funkciju kao Stvaraoca. Otac je uvek sa tobom,
119
upravo onako kako si i ti sa Njim. Danas pokuavamo da tvom umu jo vie pribliimo
realnost. Svaki put kada veba, najmanje to se deava jeste da ti se pribliava
svesnost. A ponekad sebi utedjuje i hiljadu i vie godina. Minute koje ulae
mnogostruko se umnoavaju, zato to se udo koristi vremenom, ali vreme ne vlada
udom. Spasenje je udo, prvo i poslednje, prvo koje je i poslednje, zato to su jedno. Ti
si duh u ijem umu prebiva udo u kome svo vreme miruje. udo u kome samo jedan
minut utroen na korienje ovih ideja postaje vreme koje nema granice i koje nema
kraja. Prema tome, dragovoljno uloi ove minute i raunaj na Onoga Koji je obeao da
e pored njih staviti u bezvremenost. On e ponuditi svu svoju snagu svakom malom
naporu koji ti sam uloi. Daj Mu minute koji su Mu danas potrebni. A to Mu je potrebno
da bi ti pomogao da razume, zajedno sa Njim, da si i ti sam duh koji boravi u Njemu. I
koji poziva, kroz Njegov Glas, svaku ivu stvar, koji nudi Njegov vid svakome ko to trai
i koji jednostavnom istinom zamenjuje greku. Sveti Duh e biti srean da moe svakog
sata iz tvojih ruku uzeti tih pet minuta i da ih nosi irom ovog sveta koji ezne za tim i u
kome izgleda da vladaju bol i beda. On nee prevideti ni jedan otvoreni um koji prihvata
dar leenja koje nose ovi tvoji minuti. On e ih poloiti svugde gde zna da e biti
dobrodoli. I ovih pet minuta e poveati svoju snagu leenja svaki put kad ih neko
prihvati kao svoje misli i upotrebi ih za leenje. Tako e se svaki dar podaren Njemu
hiljadostruko i desethiljadostruko i vie poveati. I kada ti se vrati on e premaiti mo
malog dara koji si dao u tolikoj meri kao to sunevo zraenje premauje siuno
svetlucanje ibice, koja zasvetli jedan tren, a onda nestane. Postojano bljetanje ove
svetlosti ostaje i izvodi te iz mraka, tako da vie nikada nee moi zaboraviti put. Ove
sretne vebe zaponi reima Svetog Duha koje ti On upuuje i dopusti im da, kroz
Njega, odjeknu celim svetom:
JA SAM DUH, SVETI BOIJI SIN, SLOBODAN OD SVIH OGRANIENJA, BEZBEDAN,
ISCELJEN I CELOVIT, SLOBODAN DA OPROSTI I SLOBODAN DA SPASE SVET.
Izraen kroz tebe, Sveti Duh e prihvatiti ovaj dar koji si od Njega primio, poveae mu
mo i ponovo e ti ga vratiti. Radosno Mu ponudi svaku dananju vebu. A On e ti
govoriti, podseajui te da si duh, jedan s Njim i Bogom, svojom braom i svojim Pravim
Ja. Sluaj Njegova uveravanja svaki put kada bude izgovarao rei koje ti On danas nudi
i dozvoli Mu da tvom umu kae da su ove rei istinite. Koristi se njima ako padne u
iskuenje. Ako tobom preovlada verovanje da si neto drugo, upotrebom ovih rei moe
Izbei alosne posledice ovakvog verovanja. Danas ti Sveti Duh daruje mir. Primi
Njegove rei i opet Mu ih natrag ponudi.
98. LEKCIJA
PRIHVATIU SVOJU ULOGU U BOIJEM PLANU ZA SPASENJE
Danas je dan posebnog posveenja. Danas konano stajemo na jednu stranu. Stajemo
na stranu istine i putamo iluzije da odu.Neemo se vie kolebati,nego emo zauzeti
vrst stav na strani Jednog. Danas se posveujemo istini i spasenju, onako kako je to
Bog planirao. Neemo obrazlagati da je to neto drugo. Neemo ga traiti tamo gde ga
nema. Radosno ga prihvatamo onakvo kakvo jeste i preuzimamo svoju ulogu onako
kako nam ju je Bog odredio. Kako je to sretna stvar biti siguran! Danas sklanjamo u
stranu sve sumnje i zauzimamo svoj stav sa sigurnou svrhe i sa zahvalnou da je
sumnja nestala i da je sigurnost dola. Mi imamo znaajnu svrhu da ispunimo i dato nam
je sve to je potrebno da bismo postigli taj cilj. Na putu nam ne stoji nikakva greka.
Greke su nam oprotene. Izbrisani su nam svi gresi shvatanjem da su to bile samo
greke. Bezgreni nemaju straha zato to su bezbedni i to prepoznaju svoju
bezbednost. Oni ne zazivaju magiju, niti izmiljaju kako da pobegnu od uobranih pretnji
koje nisu zasnovane na realnosti. Oni se oslanjaju na mirnu sigurnost da e uiniti ono
to im je dato da uine. Oni ne sumnjaju u vlastitu sposobnost zato to znaju da e
njihova funkcija biti izvrena potpuno u savreno pogodno vreme i na savreno
pogodnom mestu. Oni su zauzeli stav koji emo i mi danas zauzeti, kako bismo mogli
podeliti njihovu sigurnost i tako je poveati time to je i sami prihvatamo. Oni e biti sa
120
nama. Svi koji zauzimaju stav koga mi danas zauzimamo, rado e nam ponuditi sve to
su nauili i svaki dobitak koji su imali. A oni koji su jo nesigurni, takodje e nam se
pridruiti i, pozajmljujui nau sigurnost, time e je jo samo pojaati. Dok e oni koji se
jo nisu rodili uti zov koji smo i mi uli i odgovorie na njega kada dodju u priliku da
ponovo biraju. Zato mi danas ne biramo samo za sebe. Zar nije vredno da danas od
svakog sata odvojimo po pet minuta i posvetimo ih naoj vebi da bi smo mogli
prihvatiti sreu koju nam Bog daje? Zar nije vredno da danas od svakog sata odvojimo
po pet minuta da bismo mogli prepoznati svoju posebnu funkciju koju treba da obavimo
tokom svoje sadanje inkarnacije? Zar nije tih pet minuta samo mali zahtev, ako ga se
uporedi sa dobijanjem nagrade koja je toliko velika da se ne moe ni izmeriti? Tim vie,
to si do danas, u najmanju ruku, bar hiljadu puta pravio loe poslove. Ovde ti se nudi
garancija da e se potpuno osloboditi bilo kakve vrste bola, a nudi ti se i radost koju u
svetu ne moe pronai. Mali komadi svog vremena moe ovde zameniti za mir svog
uma i za sigurnost svog cilja, uz obeanje potpunog uspeha. A poto vreme nema
nikakvog znaenja, od tebe se trai da uloi nita, da bi dobio sve. Ovo je posao u
kome ne moe izgubiti. A ono to moe dobiti zaista je bezgranino! Svakog sata u
dananjem danu podari Mu svoj siuni dar od samo pet minuta. Reima koje bude
koristio vebajui dananju ideju, On e dati duboko ubedjenje i sigurnost koje tebi
nedostaju. Njegove e se rei udruiti sa tvojima i od svakog ponavljanja dananje ideje
uinie totalnu posveenost, napravljenu u veri tako savrenoj i sigurnoj kao to je
Njegova vera u tebi. Njegova uverenost u tebi donee svetlost svim reima koje bude
rekao i ti e izai izvan domena njihovog zvuka ka onome to te rei zaista i znae.
Vebaj danas s Njim govorei: JA U PRIHVATITI SVOJU ULOGU U BOIJEM PLANU ZA
SPASENJE. U svakih pet minuta koje s Njim provede, On e prihvatiti tvoje rei i
vratie ti ih obasjane verom i uverenou, tako jakom i vrstom da e osvetliti svet
nadom i radou. Ne gubi ni jednu priliku da bude radosni primalac Njegovih darova,
tako da ih, sa svoje strane, moe opet danas dati svetu. Daj mu rei, a On e uraditi
ostalo. Omoguie ti da razume svoju posebnu funkciju. Otvorie ti put ka srei. Mir i
vrsta vera e biti Njegovi darovi, Njegov odgovor na tvoje rei. On e odgovoriti svom
svojom verom i radou i sigurnou da je ono to kae zaista istinito. A ti e se onda
osvedoiti da je On zaista taj koji poznaje funkciju koju ti ima na Zemlji, a takodje i na
Nebu. On e biti s tobom tokom svake vebe koju podeli s Njim, razmenjujui svaki
trenutak vremena koji Mu ponudi za bezvremenost i mir. Tokom celog sata, vreme
utroi na sretnu pripremu za sledeih pet minuta koje e provesti ponovo zajedno s
Njim. Ponavljaj dananju ideju dok eka na radosno da ti ponovo dodje. esto je
ponavljaj i ne zaboravi da to uini svaki put dok priprema svoj um za sretno vreme
koje treba da dodje. I kad prodje sat i kada se On jo jednom ponovo javi da bi proveo
malo vremena s tobom, budi zahvalan i odloi sve ovozemaljske zadatke, sve male misli
i ograniene ideje, i ponovo provedi s Njim sretno vreme. Jo jednom Mu reci da
prihvata ulogu koju On eli da ti preuzme i koju e ti pomoi da odigra, a On e te
uveriti da i ti sam eli ovaj izbor (ulogu), koju je On napravio u saglasnosti sa tobom i ti
sa Njim.
99. LEKCIJA
SPASENJE JE MOJA JEDINA FUNKCIJA OVDE
Spasenje i opratanje znae jedno te isto. Oba ova pojma oznaavaju da je neto otilo
ukrivo, neto od ega se treba spasti, neto za ta ti treba oprostiti, neto pogreno to
zahteva korektivnu izmenu, neto to je odvojeno ili razliito od Boije Volje. Tako oba
pojma impliciraju nemoguu stvar, ali koja se ipak dogodila i iz koje proizilazi stanje
konflikta izmedju onoga to jeste i onoga to nikada ne moe biti. Istina i iluzije sada su
jednake, zato to se desilo i jedno i drugo. Ono to je nemogue postalo je neto za
ega ti je potrebno opratanje i ega treba da se spase. Spasenje sada postaje
granino podruje izmedju istine i iluzije. Ono odraava istinu zato to je ono sredstvo
pomou koga moe da izbegne iluziju. A ipak spasenje nije istina zato to ono uklanja
121
neto to nikada nije ni uinjeno. Kako se uopte mogu sresti i pomiriti zemlja i Nebo
unutar uma u kome njih oboje postoje? Um koji vidi iluzije smatra ih realnim. Njihovo se
postojanje sastoji u tome to su one misli. A one nisu realne, zato to je um koji misli
ove misli odvojen od Boga. ta je to to udruuje odvojeni um i misli sa Umom i Milju
koji su zauvek jedno? Koji plan moe u sebi sadrati netaknutu istinu, a koji ipak
prepoznaje potrebu koju iluzije nose sa sobom i koji nudi sredstva za uklanjanje iluzija
bez napada i bez imalo bola? ta bi drugo bio ovaj plan do Boije Misli, uz pomo koje se
previdja ono to nikada i nije uinjeno i pomou koje se oprataju gresi koji nikada nisu
ni bili stvarni? Sveti Duh sadri u sebi ovaj plan od Boga, i to upravo onakvog kakvog ga
je Sveti Duh primio unutar Boijeg Uma i unutar tvog vlastitog uma. Taj plan je izvan
podruja vremena, s obzirom da mu je Izvor bezvremen. A ipak on deluje u vremenu
zato to ti veruje da je vreme realno. Sveti Duh postojano gleda na ono to ti vidi: na
greh, bol i smrt, na tugu, odvojenost i gubitak. Ali On ipak zna da jedna stvar mora biti
istinita jo uvek: Bog je jo uvek Ljubav, a sve pobrojano nije Njegova Volja. Ovo je
Misao koja iluzije privodi istini i koja ih vidi kao pojave iza kojih se nalazi ono to je
nepromenljivo i sigurno. To je Misao koja spasava i koja oprata, zato to ona ne
poklanja ni malo vere u ono to nije stvorio jedini Izvor koji ona poznaje. Ovo je Misao
ija je funkcija da spasava time to e ti dati svoju funkciju koja je istovremeno i tvoja
vlastita. Spasenje je tvoja funkcija, zajedno sa Onim Kome je ovaj plan dat. Sada ti je
poveren ovaj plan, zajedno sa Njim (Svetim Duhom). On ima samo jedan odgovor na
pojave, bez obzira na njihov oblik, veliinu, njihovu dubinu ili bilo koji atribut za koji
izgleda da ga poseduju:
SPASENJE JE JEDINA MOJA FUNKCIJA OVDE.
BOG JE JO UVEK LJUBAV, A SVE OVO NIJE NJEGOVA VOLJA.
Ti koji e tek praviti uda, budi siguran da dobro veba dananju ideju. Pokuaj da
opazi snagu u onome to govori, zato to su to rei u kojima lei tvoja sloboda. Tvoj te
Otac voli. Svet prepun bola nije Njegova Volja. Oprosti samom sebi misao da je On sve
ovo eleo tebi. Potom dozvoli Misli, kojom je On zamenio sve tvoje greke, da udje u
tamne delove tvog uma koji je mislio misli koje nikada nisu bile Njegova Volja. Ovaj deo
pripada Bogu, kao to i sve ostalo pripada. Ovaj deo ne misli vie svoje usamljene misli i
ne smatra ih stvarnim sakrivajui ih od Boga. Dozvoli svetlosti da udje i nee onda vie
gledati ni na kakvu prepreku za ono to On hoe za tebe. Otvori svoje tajne Njegovoj
dobrostivoj svetlosti i vidi kako sjajno ova svetlost jo uvek u tebi sija. Vebaj danas
Njegovu Misao i dozvoli Njegovoj svetlosti da pretrauje unaokolo i da osvetli sva tamna
mesta i da sija kroz njih da bi ih pridruila ostalima. Boija je Volja da tvoj um bude
sjedinjen s Njegovim. Boija je Volja da On ima samo jednog Sina. Boija je Volja da taj
Njegov jedini Sin jesi ti. Tokom dananjih vebanja razmiljaj o ovim stvarima i zaponi
lekciju koju danas uimo sa ovim uputstvom na putu istine:
SPASENJE JE MOJA JEDINA FUNKCIJA OVDE.
SPASENJE I OPRATANJE SU JEDNO TE ISTO.
A onda se okreni Njemu Koji sa tobom deli tvoju funkciju ovde i dozvoli mu da te podui
ta ti je potrebno da naui, da bi sklonio u stranu sav strah i da bi spoznao svoje Pravo
Ja kao ljubav koja nema nikakve suprotnosti u tebi. Oprosti svim mislima koje bi se
suprotstavljale istini o tvom dovrenju, jedinstvu i miru. Ti ne moe izgubiti darove koje
ti je Otac podario. Ti ne eli biti neko drugo ja. Ti nema nikakve druge funkcije osim
one koju ti je Bog dao. Oprosti samom sebi zbog one funkcije o kojoj misli da si je
napravio. Opratanje i spasenje su jedno te isto. Oprosti samom sebi za ono to si
napravio i spasen si. Danas postoji posebna poruka koja ima mo da ukloni sve oblike
sumnje i straha zauvek iz tvog uma. Ako zapadne u iskuenje da poveruje da su strah
i sumnja istiniti, zapamti da pojave ne mogu isdrati istinu koju sadre ove mone rei:
SPASENJE JE MOJA JEDINA FUNKCIJA OVDE.
BOG JE JO UVEK LJUBAV, A OVO NIJE NJEGOVA VOLJA.
Tvoja jedina funkcija ti kae da si jedno. Podseti sam sebe na ovo u vremenu koje se
nalazi izmedju onih minuta koje deli sa Onim Koji deli Boiji Plan sa tobom. Podseti se:
SPASENJE JE MOJA JEDINA FUNKCIJA OVDE
122
Tako ti polae opratanje u svoj um i dozvoljava da sav strah bude blago postisnut u
stranu, kako bi ljubav nala svoje pravo mesto u tebi i da bi ti pokazala da si Boije
Dete.
100. LEKCIJA
U BOIJEM PLANU ZA SPASENJE MOJA JE ULOGA BITNA
Upravo onako kako Boiji Sin upotpunjuje svog Oca, tako isto i tvoja uloga u Oevom
planu upotpunjuje taj plan. Spasenje mora da preokrene ludo verovanje u odvojene
misli i odvojena tela, koja odvojeno ive i koja koraaju svojim odvojenim putevima.
Jedna funkcija koju dele odvojeni umovi sjedinjuje ih u jednoj svrsi zato to je svaki od
ovih umova podjednako bitan za sve ostale. Boija Volja za tebe jeste savrena srea.
Zato se odluuje da ide protiv Njegove Volje? Uloga koju je On sauvao za tebe, da bi
je igrao u sklopu izvrenja Njegovog Plana , data ti je da bi se ti mogao obnoviti i postati
ono to On eli. Ova je tvoja uloga bitna i za Njegov Plan i za tvoju linu sreu. Tvoja
radost mora biti potpuna, kako bi Njegov Plan razumeli oni kojima te On alje. Oni e
videti svoju funkciju u tvom licu koje sija, a u tvom sretnom smehu ue Boiji poziv
namenjen njima. Ti si zaista bitan za Boiji Plan. Bez tvoje radosti, Njegova je radost
nepotpuna. Bez tvog osmeha svet se ne moe spasiti. Dok si ti tuan, svetlost, koju je
Bog lino odredio kao sredstvo za spasenje sveta, je mutna i bez sjaja. Niko se ne smeje
zato to je sav smeh samo odjek tvog smeha. Ti si zaista bitan za Boiji Plan. Upravo
onako kako tvoja svetlost uveava svaku svetlost koja sija na Nebu, tako isto i tvoja
radost na Zemlji poziva sve umove da se odreknu svoje tuge i da zauzmu svoja mesta
pored tebe pri izvravanju Boijeg plana. Boiji glasnici su radosni i njihova radost lei
tugu i oajanje. Oni su dokaz da Bog hoe savrenu sreu za sve koji prihvataju darove
svoga Oca kao svoje vlastite. Danas neemo sebi dopustiti da budemo tuni. Poto, ako
bi smo to dozvolili, ne bi smo uspeli da preuzmemo svoju ulogu koja je bitna za Boiji
Plan, a takodje i za nae vidjenje. Tuga je znak da e igrati neku drugu ulogu, umesto
one koju ti je Bog dodelio. Tako nee uspeti da pokae svetu kako je samo velika
srea koju On tebi namenjuje. Pa tako ni ti sam ne moe prepoznati da je ta srea
tvoja. Danas emo pokuati da shvatimo da je radost naa funkcija ovde. Ako si tuan,
onda ne odigrava svoju ulogu i itav je svet lien radosti zajedno s tobom. Bog trai od
tebe da bude radostan, tako da svet moe videti koliko mnogo On voli Svog Sina. I da
On nee da se tuga pojavi i da smanji njegovu radost. On nee ni da strah pritisne
Njegovog Sina i da mu tako pomuti mir. Ti si danas Boiji glasnik. Ti donosi Njegovu
sreu svima koji te gledaju. Ti alje Njegov mir svakome ko te gleda i ko vidi Njegovu
poruku na tvom srenom licu. Za ovo emo se danas pripremiti, tokom svojih
petominutnih vebi, oseanjem sree koja se u nama pojavljuje u skladu s Voljom naeg
Oca i naom vlastitom. Vebe zaponi s milju koju dananja ideja sadri. Potom shvati
da je tvoja dunost da bude srean. Samo se ovo trai od tebe ili od bilo koga ko eli da
zauzme svoje mesto medju Boijim glasnicima. Razmisli ta ovo znai. Zaista nisi imao
pravo dok si verovao da se od tebe trai rtvovanje. Prema Boijem Planu, ti moe
samo neto primiti, a nikad ne moe nita izgubiti, rtvovati ili umreti. Sad pokuajmo
da pronadjemo tu radost koja dokazuje i nama i celom svetu ta Boija volja hoe da
nam da. Tvoja je funkcija da ovu radost pronadje ovde i da je pronadje sada. Zbog
toga i jesi doao na Zemlju. Neka ovo bude dan tvog uspeha! Pogledaj duboko u sebe.
Nemoj se prestraiti nikakvih sitnih misli ni blesavih ciljeva pored kojih prolazi pri svom
uspinjanju da bi se susreo sa Hristom u sebi. On e biti tamo. I sad Ga moe dosegnuti.
Na ta bi inae gledao na mestu na kome treba da bude On koji eka i od tebe oekuje
da Ga konano jednom pogleda? Koja to mala misao ima tu mo da te u tome sprei?
Koji te to glupavi cilj moe onemoguiti da uspe, kada je Onaj koji te zove sam Bog?
On e biti tamo. Ti si bitan za Njegov Plan. Ti si danas Njegov glasnik. I ti mora pronai
ta je to to On treba da ti da. Ne zaboravi dananju ideju u medjuvremenu izmedju
svakosatnih vebanja. Tvoje Pravo Ja je ono koje te danas poziva. I Njemu ti odgovara
svaki put kada sebi kae da si bitan za Boiji Plan za spasenje sveta.
123
101. LEKCIJA
BOIJA VOLJA ZA MENE ZNAI SAVRENU SREU
Danas nastavljamo sa temom o srei. To je kljuna ideja za razumevanje onoga ta
znai spasenje. Ti jo uvek veruje da spasenje zahteva patnju kao pokoru za tvoje
grehe. Nije to tako. Ti ipak mora misliti da jeste, sve dok bude verovao da je greh
neto stvarno i da Boije Dete moe greiti. Kad bi greh bio neto stvarno, onda bi i
kazna bila neto pravedno i ne bi se mogla izbei. Spasenje se tako ne bi moglo
drugaije kupiti nego patnjom. Ako je greh neto stvarno, onda srea mora biti iluzija,
zato to oboje ne mogu biti istovremeno istiniti. Grenome je garantovana samo smrt i
bol i to i jeste ono to oni trae. Oni znaju da smrt na njih eka i ona e ih potraiti i
negde e ih nai, u neko vreme, u nekom obliku koji izravnava raun koji su duni Bogu.
U svome strahu oni Mu nee izbei. I On e ih goniti i oni nee moi da pobegnu. Ako je
greh stvaran, spasenje mora biti bol. Bol je cena greha i onda se patnji nikada ne moe
izbei, ako je greh neto stvarno. Spasenja se onda ovek mora bojati zato to ono
ubija, ali polagano, prethodno oduzimajui sve pre nego to podari na kraju dobrodoli
dar smrti rtvama koje su neto vie od kostiju, pre nego to se spasenje zadovolji.
Gnev koji spasenje ispoljava je bezgranian, nemilosrdan, ali potpuno opravdan. Ko e
onda traiti ovakvu divljaku kaznu? Ko onda ne bi beao od spasenja i ko ne bi na svaki
nain nastojao da potopi Glas koji mu nudi spasenje? Zato bi i pokuavao da slua i da
prihvati Njegovu ponudu? Ako je greh neto stvarno, onda on moe ponuditi samo smrt.
I to smrt dodeljena u surovom obliku, kako bi mogla biti adekvatna zlim eljama iz kojih
se greh rodio. Ako je greh stvaran, onda spasenje postaje tvoj ljuti neprijatelj, Boije
prokletstvo koje lei na tebi, dato od strane Boga koji je raspeo Svoga Sina. Danas je
potrebno da veba. Ove te vebe poduavaju da greh nije neto stvarno i da se nikada
nee dogoditi nita od onoga za ta veruje da mora proizai iz greha, zato to to sve
skupa nema nikakvog uzroka. Prihvati plan Svetog Duha za uklanjanje ega i za leenje
verovanja u odvojenost (Atonement) otvorenim umom koji ne neguje nikakvo trajno
verovanje da si ti od Boijeg Sina napravio djavola. Ne postoji greh. Ovu emo misao
danas vebati to ee moemo, zato to je to osnova dananje ideje. Boija Volja za
tebe znai savrenu sreu zato to greh ne postoji, a prema tome i patnja nema
nikakvog uzroka. Radost je pravedna, a bol je samo znak da si krivo razumeo samog
sebe. Ne boj se Boije Volje. Ali joj se obrati s poverenjem da e te osloboditi od svih
posledica koje je greh izgradio u svojoj grozniavoj mati. Kai:
BOIJA VOLJA ZA MENE ZNAI SAVRENU SREU
GREH NE POSTOJI, ON NEMA NIKAKVIH POSLEDICA
Tako treba da zapone sa svojim vebama, a onda ponovo pokuaj da pronadje onu
radost koju e ove misli uvesti u tvoj um. Veselo utroi ovih pet minuta kako bi uklonio
teak teret koji si natovario na sebe ovim ludim verovanjem da je greh neto stvarno.
Danas bei od ludila. Danas si se postavio na put koji vodi ka slobodi. A dananja e ti
ideja doneti krila da ubrza to putovanje, a dae ti i nadu koja e ti ubrzati jo vie ovo
kretanje ka miru - cilju koji te oekuje. Greh ne postoji. Zapamti to danas i kai samom
sebi to ee moe:
BOIJA VOLJA ZA MENE ZNAI SAVRENU SREU. OVO JE ISTINA ZATO TO GREH NE
POSTOJI.
124
102. LEKCIJA
JA DELIM BOIJU VOLJU KOJA ZA MENE ZNAI SREU
Ti ne eli da se pati. Moda misli da se patnjom moe neto kupiti, a moe jo i
misliti po malo da se patnjom moe kupiti ono to eli. Ovo je verovanje sada ve
sigurno uzdrmano, bar toliko da bi ga mogao staviti pod znak pitanja i posumnjati da li
ono ima ikakvog smisla. Ovo verovanje jo nije uklonjeno, ali mu nedostaje korenje koje
ga je nekada vrsto osiguravalo u mranim i skrivenim tajnim delovima tvoga uma.
Danas pokuavamo jo malo vie razlabaviti njegovu oslabljenu vlast nad tobom, a
pokuavamo i shvatiti da je bol besmislena, da ne postoji nikakav uzrok koji bi mu
stajao u osnovi i da je bez ikakve moi kojom bi se moglo bilo ta postii. Bolom se
uopte nita ne moe kupiti. Bol nita ne nudi, bol ni ne postoji. I sve za ta misli da ti
bol prua - ne postoji, kao to ni sam bol ne postoji. Bio si rob niemu. Oslobodi se
danas da bi se pridruio sretnoj Boijoj Volji.
Nekoliko sledeih dana nastaviemo da posveujemo dovoljno vremena vebama kojima
je svrha da ti pomognu da dosegne do sree koju je Boija Volja smestila u tebe. Ova
srea je tvoj istinski dom i u njoj lei tvoja istinska bezbednost. U njoj je tvoj mir i u njoj
nema straha. Ova srea je tvoje spasenje. Ovde je konano mesto gde se moe istinski
odmoriti. Dananje vebe zaponi prihvatanjem Boije Volje:
JA DELIM BOIJU VOLJU KOJA ZA MENE ZNAI SREU,
I JA JE SADA PRIHVATAM KAO SVOJU FUNKCIJU.
A onda potrai ovu funkciju duboko u svom umu, zato to je ona tu i eka samo tvoj
izbor. Ne moe, a da je ne pronadje, kada spozna da je to tvoj istinski izbor i da s
Bogom deli istu Volju. Budi srean, zato to tvoja jedina funkcija i jeste da to bude.
Nema nikakve potrebe da voli Boije Dete manje od Onoga ija ga je ljubav stvorila,
isto onoliko punog ljubavi kao to je to i njegov Tvorac. Osim ovih petominutnih
svakosatnih odmora, esto danas pravi pauze da bi samom sebi rekao da si sada
prihvatio sreu kao svoju jedinu funkciju. A, inei ovo, budi siguran da se pridruuje
Boijoj Volji.
103. LEKCIJA
BUDUI DA JE LJUBAV, BOG JE TAKODjE I SREA
Srea je svojstvo ljubavi. Ona ne moe biti odvojena od nje. Niti se srea moe doiveti
tamo gde nema ljubavi. Ljubav nema granica, budui da je svugde. Zato je i radost
takodje svugde. Da li um ipak moe negirati da je sve to tako, verujui da u ljubavi
postoje pukotine kroz koje greh moe ui, donosei bol, umesto radosti? Ovo udno
verovanje bi da ogranii sreu ponovnim definisanjem ljubavi kao neeg ogranienog i
uvodei suprotnost u neto to nema ni granica ni suprotnosti. Strah se povezuje onda
sa ljubavlju i rezultat svega toga postaje nasledstvo umova koji misle da je realno ono
to su oni sami napravili. Ove slike, koje uopte nisu realne, svedoe o strahu od Boga,
zaboravljajui na to da Bog, poto jeste ljubav, mora u skladu sa tim, biti i radost. Ovu
osnovnu greku danas emo pokuati da privedemo istini i da sebe poduimo:
BUDUI DA JE LJUBAV, BOG JE TAKODjE I SREA.
BOJATI SE NJEGA ZNAI BOJATI SE RADOSTI.
Svoje dananje vebe zaponi ovom asocijacijom, koja ispravlja pogreno verovanje da
se Boga treba bojati. Ova asocijacija takodje podvlai da srea pripada tebi, s obzirom
na ono to Bog jeste. Dozvoli da se, svakog tvog budnog sata tokom dananjeg dana,
ova ispravka smesti u tvoj um. Potom zaeli dobrodolicu svoj srei koju ova ispravka
donosi, s obzirom da istina zamenjuje strah, a radost postaje ono za ta oekuje da
treba da preuzme mesto bola. S obzirom da je Bog ljubav, sve e ti to biti dato. Tokom
125
dana esto puta potpomozi ovo oekivanje i sve svoje strahove primiri ovim
uveravanjem, koje je ljubazno, a istovremeno i istinito:
BUDUI DA JE LJUBAV, BOG JE TAKODjE I SREA. A DANAS JA TRAIM SREU. JA NE
MOGU, A DA NE USPEM, ZATO TO TRAIM SREU.
104. LEKCIJA
JA TRAIM SAMO ONO TO MI UISTINU I PRIPADA
Dananja ideja nastavlja sa milju da radost i mir nisu samo dokoni snovi. Oni su tvoje
pravo zbog onoga to ti jesi. Oni ti dolaze od Boga koji ne moe omanuti da ti da ono to
On hoe. Da bi se ovo postiglo, mora se pripremiti mesto za prijem Njegovih darova.
Ove darove ne prihvata rado um, koji je, umesto Boijih darova, primio darove koje je
sam napravio, kao zamenu za Boije darove. Danas emo ukloniti sve beznaajne
darove koje smo sami napravili, a koje smo postavili na sveti oltar kome pripadaju Boiji
darovi. Njegovi darovi istovremeno i uistinu su i nai vlastiti. Njegovi su darovi ono to
smo nasledili pre nego to je i zapoelo vreme i to e biti jo uvek nae i kada vreme
ode u venost. Njegovi su darovi oni koji su i sada u nama, zato to su ti darovi
bezvremeni. Nema potrebe da ekamo da bi smo ih imali. Oni nam ve danas pripadaju.
Zbog toga, odluujemo da imamo te darove odmah sada. Znamo da, izabiranjem ovih
darova umesto onoga to smo sami napravili, mi samo ujedinjujemo svoju volju sa onim
to Bog hoe i prepoznajemo ono to je isto da je istovremeno i jedno. Nae due vebe
danas, tih pet minuta svakog sata koje poklanjamo istini zbog svog spasenja, treba da
zaponu ovako:
JA TRAIM SAMO ONO TO MI UISTINU I PRIPADA,A RADOST I MIR SU MOJE
NASLEDSTVO Potom stavi u stranu konflikte sveta koji nudi druge darove i druge
ciljeve sagradjene od iluzija koje i same svedoe u korist ovoga sveta i za kojima se tei
samo u svetu snova. Sve ovo sklanjamo u stranu i umesto toga traimo ono to je zaista
nae, teei da prepoznamo ono to nam je Bog dao. istimo sveto mesto unutar naih
umova pred Njegovim oltarom, u kome su dobrodoli Njegovi darovi mira i radosti i u
koje mi dolazimo da bi smo nali ono to nam je On dao. Danas dolazimo s poverenjem,
svesni da ono to nam uistinu pripada jeste istovremeno i ono to nam On daje. I
neemo poeleti nita drugo, zato to nam uistinu nita drugo ni ne pripada. I tako mi
danas istimo put za Njega jednostavnim prepoznavanjem da je Njegova Volja ve
izvrena i da nam pripadaju radost i mir kao Njegovi veni darovi. Neemo sebi dopustiti
da radost i mir izgubimo iz vida u periodima izmedju vremena odredjenih za njihovo
traenje na mestima na kojima ih je On ostavio. to ee treba da se podsetimo: JA
TRAIM SAMO ONO TO MI UISTINU I PRIPADA. SVE TO ELIM JESTE DA DOBIJEM
BOIJE DAROVE RADOSTI I MIRA.
105. LEKCIJA
BOIJI MIR I RADOST SU MOJI
Boiji mir i radost su tvoji. Danas emo ih prihvatiti, znajui da nam pripadaju.
Pokuaemo da razumemo i to da se ovi darovi poveavaju njihovim primanjem. Oni
nisu slini darovima koje svet moe dati, pri emu davalac gubi dajui dar, a primalac
postaje bogatiji davaoevim gubitkom. Ovo nisu darovi, ve trgovanje koje obavlja
oseanje krivice. Istinski dat dar ne povlai za sobom nikakav gubitak. Nemogue je da
jedan moe dobiti zato to drugi gubi. Ovo podrazumeva ogranienje i nedostatnost. Ni
jedan se dar ne daje na ovaj nain. Ovakvi darovi samo su ponude za vraanje neeg
vrednijeg, to je zajam uz punu kamatu. To je privremeno pozajmljivanje smiljeno da
bude jemstvo za dug koji treba da se otplati viom sumom od primljene, od strane onog
ko je primio dar. Ova udna deformacija onoga to zaista znai davanje proima sve
razine sveta koji vidi. Ona liava svog znaenja darove koje daje, a ne ostavlja ti nita
126
u darovima koje prima. Veliki cilj uenja, koji je postavio ovaj kurs, jeste da preokrene
tvoje gledanje na davanje, tako da moe primati. Davanje je postalo izvor straha, i
tako ti izbegava jedino sredstvo pomou koga moe primati. Prihvati Boiji mir i radost
i nauie se drugaijem nainu gledanja na dar. Boiji darovi se nikada ne smanjuju
davanjem. Time se oni samo uveavaju. Kao to se Nebeski mir i radost pojaavaju kad
ih prihvata kao Boije darove koji su ti dati, tako isto i radost tvog Tvorca raste kada ti
prihvati Njegov mir i radost kao svoje vlastite. Istinsko davanje je kreacija. Ono
proiruje bezgranino ka neogranienom, venost ka bezvremenosti i ljubav ka samoj
sebi. Ono dodaje svemu to je ve potpuno, ne u jednostavnom smislu dodavanje jo
neeg, zato to to podrazumeva da je ranije bilo neeg manje. Davanje dodaje
dozvoljavanjem onoga to ne moe sadravati samog sebe da svoj cilj postigne time to
e sve to ima dati od sebe i time ga zauvek osigurati samom sebi. Danas prihvati Boiji
mir i radost kao svoje sopstvene. Dozvoli Mu da Sebe upotpuni onako kako On Sam
definie potpunost. Razumee da ono to Njega upotpunjuje mora upotpuniti takodje i
Njegovo Dete. On ne moe davati putem gubljenja. Ne moe ni ti. Primi Njegov dar
radosti i mira danas i On e ti zahvaliti zbog tog dara Njemu Samome. Danas e nae
vebe zapoeti neto drugaije. Danas zaponi razmiljajui o onoj brai kojoj si ti
negirao mir i radost, a na ta oni imaju pravo pod jednakim Boijim zakonima.
Negirajui njima to pravo, negira ga i samom sebi. Ovde i sada mora i njima vratiti to
pravo, kako bi ga mogao i sam uivati. Za kratko pomisli na svoje neprijatelje i
svakome reci, kako ti se bude javio:
BRATE MOJ, NUDIM TI MIR I RADOST, KAKO BIH I SAM MOGAO UIVATI U BOIJEM
MIRU I RADOSTI KAO U SVOJIM VLASTITIM.
Tako se priprema da prepozna Boije darove koji su ti dati i da svoj um oslobodi
svega to bi moglo da sprei dananji uspeh. Sad si spreman da prihvati dar mira i
radosti koje ti Bog daje. Sada moe rei: Boiji mir i radost su i moji i zatvori za
kratko oi i dozvoli Njegovom Glasu da te uveri da su istinite rei koje izgovara. Tako
utroi svojih pet minuta na Njega svaki put kada bude danas mogao, ali nemoj misliti
da je manje vredno ako utroi i manje, ukoliko ne uspe da Mu posveti vie vremena.
Najmanje to treba da uradi jeste da se seti da iskae svakog sata rei kojima Ga
poziva da ti da ono to On hoe da ti da i to On hoe da ti primi.
Odlui se danas da se ne mea u ono to On hoe. A ako te brat naizgled dovodi u
iskuenje da negira Boiji dar koji je dat dotinom bratu, vidi u tome samo jo jednu
priliku da sebi dozvoli primanje Boijih darova i da ih smatra delom samog sebe.
Potom zahvalno blagoslovi svog brata i reci:
BRATE MOJ, NUDIM TI MIR I RADOST, KAKO BIH I SAM MOGAO UIVATI U BOIJEM
MIRU I RADOSTI KAO U SVOJIM VLASTITIM.
106. LEKCIJA
DOZVOLI MI DA BUDEM MIRAN I DA SLUAM ISTINU
Ako skloni u stranu egov glas, ma kako izgledalo da te glasno poziva; ako ne prihvati
njegove beznaajne darove koji ti ne daju nita to stvarno eli; ako otvorenog uma
bude sluao i ako ti taj um ne bude rekao ta jeste spasenje - tada e uti moni Glas
istine, spokojan u svojoj snazi, jak u svojoj mirnoi, i potpuno siguran u svojim
porukama. Posluaj i uj svog Oca kako ti govori svojim odredjenim Glasom, koji utiava
grmljavinu beznaajnosti i pokazuje put ka miru onima koji ne mogu videti. Budi danas
miran i sluaj istinu. Neka te ne zavaravaju glasovi mrtvih koji ti kau da su pronali
izvor ivota i koji ti ga nude, kako bi u njega poverovao. Ne obraaj na njih panju, ve
sluaj istinu. Nemoj se ustruavati da zaobidje glasove sveta. Lagano prolazi pored
njihovog besmislenog ubedjivanja. Nemoj ih sluati. Budi danas miran i sluaj Glas
istine. Prodji mimo svih stvari koje ne govore u Njegovo ime koji tvoju sreu dri u
Svojoj ruci i Koji ti je nudi s dobrodolicom i ljubavlju. Danas sluaj samo Njega i nemoj
due ekati da Ga dosegne. Danas sluaj samo jedan Glas. Obeanje Boije Rei danas
127
je odrano. uj i budi miran. On e ti govoriti. On dolazi donosei sa sobom uda koja su
hiljadu puta srenija i udesnija od onih koja si sanjao ili od onih koja si poeleo u
svojim snovima. Njegova uda su istinita. Ona nee nestati kada se zavri sanjanje.
Umesto toga, ona sama dokrajuju san i traju zauvek zato to dolaze od Boga i
namenjena su Njegovom dragom Detetu, ije je drugo ime - ti lino. Danas se pripremi
za uda. Danas dozvoli da bude odrano drevno jemstvo tvog Oca tebi i tvojoj brai. uj
Ga danas i sluaj Re koja podie veo koji lei na zemlji i koja budi sve one koji spavaju
i koji ne mogu videti. Kroz tebe ih sve Bog poziva. Njemu je potreban tvoj glas da bi im
govorio poto, ko bi inae mogao dosegnuti do Boijeg Sina osim vlastitog Oca, koji
poziva kroz tvoje Pravo Ja? uj Ga danas i ponudi Mu svoj glas, kako bi On mogao
govoriti celom mnotvu koje oekuje da uje Re koju e On danas izgovoriti. Budi
spreman za spasenje. Ono je ovde i danas e ti biti dato. A ti e nauiti ta ti je funkcija
od Onoga Koji ju je za tebe izabrao u Ime tvog Oca. Sluaj danas i ue Glas Koji e
odjeknuti kroz tebe celim svetom. Donosiocu svih uda potrebno je da ih ti prvi primi i
da tako postane radosni davalac onoga to si i sam primio. Tako spasenje zapoinje i
tako se zavrava. Kada je sve tvoje, i kada si sve dao, sve e to zauvek ostati kod tebe.
I lekcija je nauena. Danas vebamo davanje, ne na nain kako ti to sada razume, ve
onako kako je to uistinu. Svakosatna veba treba da zapone traenjem vlastitog
prosvetljenja:
BIU MIRAN I SLUAU ISTINU. TA TO ZNAI DATI I PRIMITI?
Pitaj i oekuj odgovor. Tvoje je pitanje ono na ta je tvoj odgovor dugo ekao da bi ga ti
primio. Ovaj e odgovor zapoeti tvoje sveteniko zvanje, zbog koga si i doao na ovu
planetu, i koje e osloboditi svet od naina miljenja po kome je davanje nain kako da
se neto izgubi. I tako svet postaje spreman da razume i da primi. Budi danas miran i
sluaj istinu. Tokom svakih pet minuta utroenih na sluanje, na hiljade se umova
otvaraju za istinu i oni e uti Svetu Re koju i ti uje. A kada prodje jedan sat ponovo
e osloboditi novih hiljadu umova koji e zastati i zatraiti da im se da istina, kao to je
i ti trai. Danas je Sveta Boija Re odrana kroz tvoje primanje, da bi je dalje dao,
tako da moe poduiti svet o tome ta znai davanje time to e to sluati i tako to
uiti od Njega. Ne zaboravi danas da pojaa svoju odlunost da uje i da primi Re uz
pomo ovog podsetnika, koga e danas to ee primeniti na samom sebi:
DOZVOLI MI DA BUDEM MIRAN I DA SLUAM ISTINU. DANAS SAM JA BOIJI GLASNIK,
MOJ JE GLAS I NJEGOV GLAS, KAKO BIH MOGAO DATI ONO TO PRIMAM.
107. LEKCIJA
ISTINA E ISPRAVITI SVE GREKE MOGA UMA
ta moe ispraviti iluzije do istine? A ta su greke ako ne iluzije koje su ostale
neprepoznate? Gde istina udje, greke nestaju. One se jednostavno gube, ne
ostavljajui za sobom ni traga po kome bi ih se seali. One odlaze zato to bez
verovanja u njih, one ne mogu iveti. I tako one nestaju u nitavilu, vraajui se tamo
odakle su i dole. One dolaze iz praha i vraaju se u prah, zato to samo istina ostaje.
Da li moe sebi barem doarati ta znai biti u stanju uma koji je bez iluzija? Kako se
ovek moe oseati u takvom stanju uma? Pokuaj da se seti onog vremena - moda
jedne minute, a moda i manje - kada niega nije bilo to bi prekinulo tvoj mir, kada si
bio siguran da si voljen i da si bezbedan. Onda pokuaj da sebi predoi kako bi to
izgledalo kad bi se taj trenutak produio do kraja vremena i do venosti. A potom
dozvoli da se to spokojstvo, koje si tada osetio, pojaa stotinu puta, a onda jo za
stotinu. I sada e imati nagovetaj, ne vie od najslabije aluzije na stanje u kome e ti
um biti kada istina bude dola. Bez iluzija ne moe biti ni straha, ni sumnje, ni napada.
Kada istina dodje gotovo je sa svim bolom, zato to onda vie nema mesta u tvom umu
za prolazne misli i mrtve ideje da se u njemu zadre. Istina onda potpuno zauzima tvoj
um i time te oslobadja od svih verovanja u efemerno. Nema vie mesta za takva
verovanja zato to je istina dola, a tih verovanja vie nigde nema. Ne moe ih se vie ni
nai zato to je istina svugde, zauvek, sada. Kada istina dodje, ona se ne zaustavlja
128
samo za tren, da bi potom nestala ili se promenila u neto drugo. Ona se ne pomie i ne
menja se u svom obliku, niti dolazi, da bi potom otila i opet otila, da bi se onda
ponovo vratila. Ona ostaje uvek onakva kakva je oduvek i bila. Na nju se ovek moe
pouzdati u svakoj nevolji i moe u nju verovati savrenom verom u svim prividnim
tekoama i sumnjama koje se pojavljuju i u pojavama koje svet predstavlja pred naim
oima. One e jednostavno otpuhnuti kada istina ispravi greke u tvom umu. Kada istina
dodje, ona u svojim krilima prua utoite daru savrene stalnosti i ljubavi koji ne
uzmie kada se suoi sa bolom, ve gleda, vrsto i sigurno, na njegovu drugu stranu.
Ovde lei i dar isceljenja, zato to istini ne treba nikakva odbrana, pa zato nije mogu ni
nikakav napad. Iluzije se mogu privesti istini da bi se ispravile. Ali sama istina lei
daleko izvan domena iluzija i ne moe se privesti iluzijama da bi ih onda ona preobratila
u istinu. Istina niti dolazi, niti odlazi, niti se pomie, niti se menja, sada u ovu pojavu, a
potom u neku drugu, izbegavajui hvatanje i izmiui razumevanju. Ona se ne skriva.
Ona stoji na otvorenoj svetlosti, u oiglednoj dostuponosti. Nemogue je ne dosegnuti
je, ako se zaista istinski trai. Dananji dan pripada istini. Daj joj ono to joj pripada, a
ona e tebi dati ono to tebi pripada. Ti nisi predvidjen da pati i da umre. Otac tvoj eli
da ovi snovi nestanu. Neka ih sve istina ispravi. Mi ne traimo ono to ve nemamo. Mi
jedino traimo ono to nam pripada, tako da bi smo ga mogli prepoznati kao svoje
vlastito. Danas vebamo sretno obeleje sigurnosti, koje se rodilo iz istine. Dananji na
pristup ne pripada kolebljivom i nestabilnom koraanju iluzije. Sigurni smo u uspeh, isto
onako kao to smo sigurni u to da ivimo, da se nadamo, da diemo i da mislimo. Ne
sumnjamo u to da danas koraamo sa istinom i da na nju raunamo, ulazei u sve vebe
koje danas obavljamo. Vebanje zaponi tako to e zatraiti od Onoga koji ide s tobom
tokom ovog poduhvata, da bude prisutan u tvojoj svesnosti, dok ti koraa s Njim. Nisi
napravljen od mesa, krvi i kostiju, nego te je stvorila ista Misao koja je i Njemu podarila
ivot. On je tvoj Brat, pa tako je i slian tebi, a tvoj Otac zna da ste zapravo isti. Tvoje
Pravo Ja je onaj koga moli da ide s tobom, a kako ono i moe biti odsutno tamo gde si
ti? Istina e ispraviti sve greke u tvom umu, koji ti kae da moe biti odvojen od svog
Pravog Ja. Ti Mu govori danas i daje Mu jemstvo da dozvoljava da svoju funkciju
moe izvriti kroz tebe. Deliti Njegovu funkciju znai deliti Njegovu radost. Njegova
samouverenost je s tobom dok govori: ISTINA E ISPRAVITI SVE GREKE MOGA UMA,
A JA U SE OSLONITI NA NJEGA KOJI JE MOJE PRAVO JA. A onda Mu dozvoli da te
blago vodi ka istini, koja e te obuhvatiti i dae ti mir, tako dubok i nepomuen, da e
se nerado vratiti u svet koji poznaje. A opet e biti sretan da ponovo pogleda na ovaj
svet. Zato to e sa sobom doneti obeanje promena, koje istina koja s tobom ide,
donosi svetu. Ove e se promene poveavati sa svakim darom od pet malih minuta i
greke koje okruuju svet e biti ispravljene time to e ti sam dozvoliti da se one
isprave u tvom umu. Ne zaboravi svoju dananju funkciju. Svaki put kad sam sebi kae
sa samopouzdanjem Istina e ispraviti sve greke moga uma ti postaje govornik u
ime celog sveta i u ime Onoga Ko e osloboditi svet, kao to e On i tebe osloboditi.
108. LEKCIJA
DATI I PRIMITI ZNAI UISTINU JEDNO TE ISTO
Vidjenje zavisi od dananje ideje. U njoj je svetlost, zato to dananja ideja miri prividne
protivrenosti A ta je svetlost ako nije odlunost, koja je rodjena iz mira, iz svih tvojih
konflikata i pogrenih misli i preobraena u jedan koncept koji je u potpunosti istinit? Pa
i ovaj jedan koncept e nestati, zato to e se pojaviti Misao koja stoji iza njega i
zauzee njegovo mesto. A onda si zauvek u miru, poto je doao kraj snu. Istinska
svetlost, koja omoguava istinsko vidjenje, nije svetlost koju telesne oi vide. To je
stanje uma koji se toliko ujedinio, da uopte ne moe vie opaati tamu. I tako se vidi
kao jedno ono to je isto, dok ono to nije isto ostaje neopaeno, zato to ga i nema.
Ovo je svetlost koja ne pokazuje bilo kakvih suprotnosti, a vidjenje, poto je i samo
izleeno, ima mo da lei. To je svetlost koja donosi tvoj umni mir drugim umovima, da
bi je sa njima podelila i da bi mogla biti sretna da su i ti drugi jedno s tobom i sa
129
samima sobom. Ovo je svetlost koja lei, zato to donosi jednu jedinu percepciju,
zasnovanu na jednom okviru referenci, iz koje, onda, proizilazi i jedno znaenje. Ovde se
i davanje i primanje vide kao razliiti aspekti jedne Misli, ija istina ne zavisi od toga koji
je od ova dva aspekta vidjen prvi, niti koji izgleda da je na drugom mestu po redu
vidjenja. Ovde se shvata da se oba ova aspekta pojavljuju istovremeno, tako da Misao
ostaje potpuna. A u ovom razumevanju je osnova na kojoj se izmiruju sve
protivrenosti, zato to ih se opaa iz istog referentnog okvira koji sjedinjuje ovu Misao.
Jedna misao, ako se potpuno ujedini, slui da se ujedine sve misli. To je isto kao kad se
kae da je jedna ispravka dovoljna za sve ispravke ili da potpuno oprostiti jednome
bratu jeste dovoljno da donese spasenje svim umovima. Zato to su ovo samo posebni
sluajevi jednog zakona koji vai za svaku vrstu uenja, ako ih usmerava Jedan koji
poznaje istinu. Nauiti da je davanje i primanje jedno te isto posebno je korisno, zato
to se vrlo lako moe isprobati i to se moe videti da je istinito. A kada se dokae da
ovaj posebni sluaj uvek vai i to kada god ga se isproba, misao koja se nalazi iza njega
moe se onda generalizovati i na druga podruja sumnje i dvostrukog vidjenja. A odatle
e se ona proiriti i konano doi do jedne Misli koja stoji kao osnova njih svih. Danas
vebamo poseban sluaj davanja i primanja. Ovu emo jednostavnu lekciju iskoristiti za
neto oigledno, zato to ono daje rezultate koji nam ne mogu izmai. Dati znai isto to
i primiti. Danas emo pokuati da ponudimo mir svakome i videti kolikom e nam se
brzinom taj isti mir vratiti. Svetlost je spokojstvo i u tom je miru vidjenje koje nam je
dato i mi onda vidimo. Vebanje zapoinjemo sa uputstvom za danas i kaemo:
DATI I PRIMITI ZNAI UISTINU JEDNO TE ISTO. PRIMIU ONO TO SADA DAJEM.
A onda zatvori oi i razmiljaj pet minuta o tome ta bi ti svakome pruio, da bi to i sam
imao. Npr.
JA SVAKOME NUDIM SPOKOJSTVO
JA SVAKOME NUDIM MIR UMA
JA SVAKOME NUDIM BLAGOST
Svaku od ovih reenica izgovori polako, a onda se malo zaustavi, oekujui da primi dar
koji si dao. A taj e ti dar doi u istoj onoj koliini u kojoj si ga i dao. Ustanovie da ti je
tano vraeno, zato to je to ba ono to si i traio. Takodje moe biti korisno da se
razmisli o nekome kome bi se dali ti tvoji darovi. On predstavlja druge ljude i dajui
darove njemu, daje ih istovremeno i svim ostalim ljudima. Naa vrlo jednostavna
dananja lekcija nauie te vrlo mnogo. Od sada e biti mnogo bolje shvaeni uzrok i
posledica, i od sada emo mnogo bre napredovati. O dananjim vebama misli kao o
brzim napredovanjima u svom uenju. A ovo e uenje biti jo bre i sigurnije svaki put
kada bude govorio; Dati i primiti znai uistinu jedno te isto.
109. LEKCIJA
JA MIRUJEM U BOGU
Danas traimo poinak i spokojstvo koga ne potresaju svetske pojave. Mi traimo mir i
spokojstvo usred metea koga stvaraju snovi koji se sukobljavaju. Traimo sigurnost i
sreu, iako nam izgleda da gledamo na opasnost i na tugu. I mi raspolaemo milju koja
e odgovoriti na nae traenje upravo onim za ta molimo. Ja mirujem u Bogu. Ova e
ti misao doneti mir i spokojstvo, mir i duboku tiinu, bezbednost i sreu koju trai. Ja
mirujem u Bogu. Ova misao ima mo da probudi istinu koja spava u tebi i ije vidjenje
se prostire i izvan domena pojavnosti i see do iste takve istine u svakome i svemu to
postoji. Ovde lei zavretak patnje za itav svet i za svakoga ko je ikada doao i koji e
ikada doi da se bar malo zadri u ovome svetu. Ovo je misao u kojoj se Boiji Sin
ponovo radja, da bi prepoznao samog sebe. Ja mirujem u Bogu. Potpuno neustraiva,
ova e te misao provesti kroz bure i borbe, pored bede i bola, mimo gubitka i smrti i
dalje napred prema Boijoj sigurnosti. Nema te patnje koju ova misao ne bi mogla da
izlei. Nema tog problema kog ona ne bi mogla da rei. I ni jedna pojava ne moe a da
se ne pretvori u istinu pred oima onoga ko miruje u Bogu. Ovo je dan mira. Ti miruje u
Bogu. I dok je sav svet rastrzan vetrovima mrnje, tvoj mir ostaje potpuno nepomuen.
130
Mir istine je tvoj. Pojave ne mogu da prodru u njega. Ti zove sve da ti se pridrue u
tvom miru i oni e uti i doi e ti, zato to miruje u Bogu. Oni nee uti drugi glas osim
tvoga, zato to si ti dao svog glas Bogu i sada ti miruje u Njemu i dozvoljava Mu da
kroz tebe govori. Dok si u Njemu ti nema straha za budunost i ne ali zbog prolosti.
Ti miruje u bezvremenosti, dok pored tebe vreme tee i ne dotiete se, zato to se tvoj
mir ne moe ni na koji nain izmeniti. Ti danas miruje. I poto zatvori oi, potoni u
mir. Neka ovi periodi mira i odmora uvere tvoj um da su sva njegova mahnita matanja
bila samo grozniavi san koji je proao. Neka tvoj um bude smiren i neka prihvati svoje
izleenje sa zahvalnou. Nee vie dolaziti snovi ispunjeni stravom, sada kada miruje
u Bogu. Dananje vreme iskoristi da izmakne snovima i da dodje do mira. Svakog
sata, dok se bude odmarao, umorni e um nenadano postati sretan, ptica slomljenih
krila poee da peva, presahli potok poee opet da tee. Svaki put kad miruje, svet se
ponovo radja. Svakog se sata podseti da si doao da svetu donese Boiji mir, kako bi
se i sam svet odmarao zajedno s tobom. Sa svakih pet minuta, tokom kojih se odmara,
svet se pribliava svom budjenju. A vreme, u kome e mir biti jedina stvar koja postoji,
pribliava se svim iscrpljenim i umornim umovima, koji su sada isuvie klonuli da bi sami
koraali svojim putem. I oni e uti pticu koja je poela da peva i videe potok koji je
opet poeo da tee, sa ponovo rodjenom nadom i sa obnovljenom energijom, nastavie
da koraaju mnogo lake putem koji im se sada ini mnogo pogodnijim za hodanje.
Danas miruje unutar Boijeg mira. Iz tog svog mira poziva svoju brau, kako bi ih
naveo da i oni dodju do svog mira, zajedno s tobom. Danas e biti odan svojoj vrstoj
veri i nee nikoga zaboraviti i dovee svakoga u bezgranini krug svog mira, do
svetilita u kome poiva. Otvori vrata hramu i dozvoli svima njima da u njega udju iz
svih krajeva sveta. Dozvoli to i brai koja dolaze izdaleka i svojim najbliim prijateljima.
Sve ih pozovi da udju u svetilite i da otpoinu zajedno s tobom. Danas miruje unutar
Boijeg mira, spokojan i neustraiv. Svaki brat dolazi na poinak, koga i tebi nudi. Ovde
svi zajedno mirujemo, zato to na taj nain na mir postaje potpun i ono to danas
dajemo, to smo ve ranije primili. Vreme nije uvar onoga to danas dajemo. Dajemo i
onima koji se jo nisu ni rodili, a takodje i onima koji su ve otili. Dajemo to svakoj
Boijoj Misli, a takodje i Umu u kome su ove Misli rodjene i u kome poivaju. Svaki put
kad sebi kaemo Ja mirujem u Bogu, mi ih sve istovremeno podseamo i na njihovo
mesto mirovanja.
110. LEKCIJA
Dananju emo ideju povremeno ponavljati. Zato to je ova jedna jedina misao dovoljna
da spase i tebe i svet, samo ako poveruje da je istinita. Njena istinitost za tebe e
znaiti da ti u samom sebi nisi napravio takve promene koje bi za tebe bile realne, niti
da si svemir tako izmenio da bi ono to je Bog stvorio bilo zamenjeno strahom i zlom,
bedom i smru. Ako ostane onakav kakvog te je Bog stvorio, onda strah nema
nikakvog znaenja, onda zlo nije realno, a beda i smrt uopte i ne postoje. Dananja je
ideja tako, tvoja potreba da dozvoli da potpuno ispravljanje izlei tvoj um i da ti da
savreno vidjenje koje e izleiti sve greke koje je bilo koji um nainio u bilo kom
vremenu i na bilo kom mestu. Dovoljno je da se izlei prolost pa da se time
istovremeno oslobodi i budunost. Dovoljno je prihvatiti sadanjost onakvom kakva ona
zaista i jeste. Dovoljno je dopustiti vremenu da bude sredstvo pomou koga e ceo svet
nauiti kako da izbegne vreme i da izbegne svaku promenu za koju izgleda da je vreme
donosi svojim proticanjem. Ako ostane onakav kakvog te je Bog stvorio, pojave nee
moi da zamene istinu, zdravlje se nee moi preobraziti u bolest, niti e smrt moi da
bude zamena za ivot, niti strah za ljubav. Sve se to uopte nije ni pojavilo, samo ako
ostane onakav kakvog te je Bog stvorio. Ne treba ti nikakva druga misao osim ove
jedne da bi dozvolio spasenju da dodje i da osvetli svet i da ga oslobodi prolosti. Ovom
jednom jedinom milju uklanja se sva prolost, a sadanjost se spasava kako bi se
mogla proiriti u bezvremenu budunost. Ako si onakav kakvog te je Bog stvorio, tada
131
uopte nije dolo do odvajanja tvog uma od Njegovog, nije dolo do rascepa tvog uma
od umova drugih ljudi, a ostalo je samo jedinstvo unutar tvog vlastitog uma.
Bezgranino je isceljujua mo dananje ideje. Ona je mesto rodjenja za sva uda, ona
je veliki obnovitelj istine za svesnost celog sveta. Sa zahvalnou vebaj dananju ideju.
Ovo je istina koja je dola da te oslobodi. Ovo je istina koju ti je Bog obeao. Ovo je Re
u kojoj se zavrava sva tuga. Tokom svojih petominutnih vebi, zaponi sa ovim citatom
iz teksta:
JA SAM ONAKAV KAKVOG ME JE BOG STVORIO. NJEGOVO DETE NE MOE PATITI NI
ZBOG EGA. A JA SAM NJEGOVO DETE.
Potom sa ovom izjavom, vrsto ukopanom u svoj um, pokuaj da u svom umu pronadje
svoje Pravo Ja koje je Sveto Dete Samoga Boga. Potrai u svojoj nutrini Njega koji je
Hrist u tebi, koji je Boiji Sin i brat celome svetu, koji je Spasitelj koji je bio oduvek
spasen, koji raspolae sa moi da spase svakoga ko Ga dodirne, bez obzira koliko
lagano, i koji bude traio Re koja mu kae da je brat tvome Pravom Ja, Hristu u tebi. Ti
si onakav kakvog te je Bog stvorio. Danas odaj poast svome Pravom Ja. Nemoj danas
oboavati idole koje si sam napravio da ti zamene Boijeg Sina. Duboko u tvom umu
sveti Hrist u tebi eka da ga prizna kao samog sebe. I sve dok Njega ne prizna i ne
spozna, ti si izgubljen i ne poznaje samog sebe. Danas Ga trai i danas Ga nadji. On
e ti biti Spasitelj od svih idola koje si napravio. Poto, kada nadje Njega, tek e tada
shvatiti koliko su samo bezvredni tvoji idoli i kako su samo lane slike za koje si verovao
da predstavljaju istinskog tebe. Danas pravimo veliki korak ka istini time to putamo
idole da odu i to danas otvaramo Bogu svoje ruke, srca i umove. Setiemo Ga se tokom
celog dana sa zahvalnim srcima i sa mislima ispunjenim ljubavlju za sve koje danas
sretnemo. To je nain kako Ga se moemo setiti. I kazaemo, kako bi smo se mogli
setiti Njegovog Sina, naeg Pravog Ja, Hrista koji poiva u svakome od nas:
Proglaavajmo ovu istinu to ee moemo. To je Boija Re koja te oslobadja. To je
klju koji otvara Nebeska vrata i dozvoljava ti da udje u Boiji mir i Njegovu venost.
III PREGLED
Danas zapoinjemo treim pregledom. Svaki emo dan pregledati po dve lekcije tokom
deset dana vebanja. Draemo se posebnog okvira za ove vebe, za koje ti
preporuujem da ih radi to pedantnije. Naravno da razumemo da e ti moda biti
nemogue da uradi sve ono to ti preporuujem kao najbolje za svaki sat u danu i za
svaki dan. Uenje se nee poremetiti ako propusti da obavi po neku vebu zato to ti
je to bilo nemogue u to ba odredjeno vreme. Nije potrebno ni da se posebno napree
da ispuni taan predvidjeni broj vebanja. Na cilj nisu rituali i oni mogu da nas
onemogue u postizanju cilja. Ali uenje e biti poremeeno kada preskoi vebu zato
to ne eli da na nju troi vreme koje joj je potrebno. U ovom pogledu nemoj da
zavarava sam sebe. Nespremnost za vebanje moe se najbriljivije sakriti iza plata
situacija koje ne moe kontrolisati. Naui se da razlikuje situacije koje nisu pogodne za
vebanje od onih situacija koje ti sam stvara kako bi kamuflirao svoju nevoljnost da
obavlja vebe. One vebe koje nisi obavio zato to ih nisi hteo obaviti, iz bilo kog
razloga, treba da obavi to pre i to im promeni svoje miljenje u vezi sa svojim
ciljem. Ti nee hteti da saradjuje u vebanju spasenja samo ako to ometa postizanje
ciljeva koje smatra vrednijim od spasenja. Kada povue energiju vrednovanja koju si
uloio u ove druge ciljeve, dozvoli da tvoj praktini rad zameni te tvoje litanije u vezi sa
tim drugim ciljevima. Ovi ti ciljevi i ove litanije ne daju nita. Ali ti tvoje vebe mogu sve
ponuditi. I tako prihvati ono to ti pruaju ove vebe i budi u miru. Okvir kojim treba da
se koristi za ove preglede je ovaj: dva puta dnevno posveti po pet minuta, ili vie ako ti
to odgovara, razmatranju misli koje su ti zadate. Proitaj ideje i komentare koji su
napisani uz vebu za svaki dan. A onda poni da razmilja o njima. Istovremeno dozvoli
svome umu da ih povezuje sa tvojim potrebama, sa tvojim prividnim problemima i svim
tvojim brigama. Ideje smesti u svoj um i neka ih on koristi kako mu se bude dopalo.
132
Utisni veru u um, kako bi on mudro koristio ove ideje, i reci mu da e mu, pri donoenju
odluka o upotrebi ovih ideja, pomagati Onaj koji ti je i dao ove misli. emu inae moe
vrsto verovati, osim onome to ti lei u umu? Prilikom ovih pregleda, vrsto veruj da
nee omanuti sredstva kojima se koristi Sveti Duh. Mudrost tvog vlastitog uma
priskoie ti u pomo. Na poetku svesno usmeri svoj um. A onda ostani u spokojnoj
veri i dozvoli umu da uposli misli koje si mu dao, kao to su i tebi bile date na upotrebu.
Ove su ti misli date u savrenoj vrstoj veri, sa savrenim poverenjem da e ih dobro
iskoristiti, sa savrenom verom da e uvideti njihove poruke i da e ih iskoristiti za
sebe. Ponudi ih svome umu sa istom vrstom verom i poverenjem. Ove misli nee
omanuti. One su sredstvo koje je Sveti Duh odabrao za tvoje spasenje. Poto On ima u
njih poverenje, Njegova sredstva sigurno zasluuju i moraju zasluiti i tvoje poverenje.
Mi naglaavamo koristi koje e imati ako prvih pet minuta i poslednjih pet minuta svog
budnog dana posveti svojim pregledima. Ako to ne moe uiniti, pokuaj bar da tih pet
minuta podeli tako da jednu polovinu tog vremena utroi ujutru, a drugu tokom onog
jednog sata pre nego to ode na spavanje. Jednako su vredne i one vebe koje bude
obavljao tokom dana, a moda su i jo vanije. Ti si sklon da svoje vebe izvodi samo u
tano odredjeno vreme, a onda da se bavi drugim stvarima. Ne pokuava da na te
druge stvari primeni ono to si na vebama nauio. Kao posledica ovoga, snaga ti se
nije pojaala, a onome to si nauio ne daje potenu ansu da dokae koliko su,
zapravo, veliki potencijalni darovi koje to naueno sadri u sebi i koliko ti mogu koristiti
ti darovi. Ovde lei jo jedna ansa da se ti darovi dobro iskoriste. U ovim pregledima mi
podvlaimo potrebu da ne dozvoli onome to si nauio da beskorisno lei u vremenima
koja se nalaze izmedju tvojih duih vebi. Pokuaj svakog sata da napravi kratak, ali
ozbiljan pregled svoje dve dnevne ideje. Koristi se jednom od njih u trenutku punog
sata, a drugom pola sata kasnije. Nije potrebno vie od trenutka da posveti svakoj od
njih. Samo ponovi datu ideju i pusti svoj um da zakratko miruje u tiini. Potom se okreni
drugim stvarima, ali nastoj da datu misao dri uz sebe i pusti je da ti poslui za
odravanje vlastitog mira tokom celog dana. Ako te neto u tome pokoleba, razmiljaj
ponovo o istoj misli. Ove su vebe planirane da ti pomognu da stvori naviku da sve to
naui tokom dana i primeni na sve to radi. Nemoj samo ponoviti misao i onda je
odloiti. Bezgranina je njena korist za tebe. I predvidjena je da ti slui na sve naine, u
svim vremenima i na svim mestima i kad god ti zatreba bilo kakva pomo. Pokuaj,
onda, da je uzme sa sobom i ima je pri ruci u svim dnevnim poslovima i uini je
svetom, vrednom Boijeg Deteta, prihvatljivom za Boga i za tvoje Pravo Ja. Svakodnevni
zadaci u vezi sa pregledom zakljuie se ponovnim iskazivanjem misli koja se koristi
svakog punog sata, a takodje i sa onom koja se primenjuje svakih pola sata. Nemoj ih
zaboraviti. Ova druga prilika za vebanje ovih ideja donee nam tako veliki napredak da
emo iz tih pregleda izai sa tako velikim dobicima u uenju, da emo moi nastaviti
svoj put po mnogo vroj podlozi, vre emo koraati i jae verovati. Ne zaboravi
kako si samo malo nauio. Ne zaboravi koliko samo moe sada nauiti. Ne zaboravi
koliko si samo potreban svom Ocu, dok pravi pregled ovih misli koje ti je On dao.
133
111. LEKCIJA
Za jutarnji i veernji pregled:
91. UDA SE VIDE U SVETLOSTI
JA NE MOGU VIDETI U TAMI. NEKA SVETLOST SVETOSTI I ISTINE PROSVETLI MOJ UM,
I NEKA MI DOZVOLI DA U SVOJOJ NUTRINI VIDIM NEVINOST
92. UDA SE VIDE U SVETLOSTI, A SVETLOST I SNAGA SU JEDNO TE ISTO
KROZ SNAGU, JA VIDIM BOIJI DAR ZA MENE. MOJA SLABOST JE MRAK KOJI NJEGOV
DAR RASTERUJE, DAJUI MI SVOJU SNAGU KOJA PREUZIMA MESTO MOJE SLABOSTI
Svakog sata: UDA SE VIDE U SVETLOSTI
Svakih pola sata: UDA SE VIDE U SVETLOSTI, A SVETLOST I SNAGA SU JEDNO TE
ISTO
112. LEKCIJA
93. U MENI PREBIVAJU SVETLOST, RADOST I MIR
JA SAM DOM SVETLOSTI, RADOSTI I MIRA. JA IM ELIM DOBRODOLICU PRI
DOLASKU U DOM KOJI DELIM SA BOGOM, ZATO TO SAM I JA JEDAN NJEGOV DEO
94. JA SAM ONAKAV KAKVOG ME JE BOG STVORIO
JA U ZAUVEK OSTATI ONAKAV KAKAV SAM I BIO, STVOREN OD STRANE
NEPROMENLJIVOG KOJI JE SLIAN MENI.JA SAM JEDNO SA NJIM, A ON JE JEDNO
SAMNOM
Svakog sata: U MENI PREBIVAJU SVETLOST, RADOST I MIR
Svakih pola sata: JA SAM ONAKAV KAKVOG ME JE BOG STVORIO
113. LEKCIJA
95. JA SAM JEDNO PRAVO JA, SJEDINJENO SA SVOJIM TVORCEM
VEDRINA I SAVRENI MIR SU MOJI, ZATO TO SAM JA JEDNO PRAVO JA, POTPUNO
CELOVITO, JEDNO SA SVIM STVARANJEM I SA BOGOM
96. SPASENJE DOLAZI OD MOG JEDNOG PRAVOG JA
IZ MOG PRAVOG JA, IJE ZNANJE JO UVEK OSTAJE UNUTAR MOG UMA, JA VIDIM
SAVRENI BOIJI PLAN ZA MOJE SPASENJE KAO POTPUNO IZVRENOG
Svakog sata: JA SAM JEDNO PRAVO JA, SJEDINJENO SA SVOJIM TVORCEM
134
Svakih pola sata: SPASENJE DOLAZI OD MOG JEDNOG PRAVOG JA

114. LEKCIJA
97. JA SAM DUH
JA SAM BOIJI SIN. NI JEDNO TELO NE MOE SADRATI MOJ DUH. NITI MI MOE
NAMETNUTI OGRANIENJE KOJE BOG NIJE STVORIO
98. PRIHVATIU SVOJU ULOGU U BOIJEM PLANU ZA SPASENJE
TA DRUGO MOE BITI MOJA FUNKCIJA NEGO DA PRIHVATIM BOIJU RE, RE
ONOGA KOJI ME JE STVORIO ONAKVOG KAKAV UISTINU JESAM I KAKAV U I BITI
ZAUVEK
Svakog sata: JA SAM DUH
Svakih pola sata: PRIHVATIU SVOJU ULOGU U BOIJEM PLANU ZA SPASENJE
115. LEKCIJA
99. SPASENJE JE MOJA JEDINA FUNKCIJA OVDE
MOJA JE FUNKCIJA OVDE DA OPROSTIM SVETU ZA SVE GREKE KOJE SAM NAPRAVIO.
POTO SE TAKO OSLOBADjAM TIH GREAKA ZAJEDNO SA CELIM SVETOM
100. U BOIJEM PLANU ZA SPASENJE, MOJA JE ULOGA BITNA
JA SAM VAAN ZA BOIJI PLAN ZA SPASENJE SVETA. ZATO TO MI JE ON DAO SVOJ
PLAN KAKO BIH MOGAO SPASITI SVET
Svakog sata: SPASENJE JE MOJA JEDINA FUNKCIJA OVDE
Svakih pola sata: U BOIJEM PLANU ZA SPASENJE, MOJA JE ULOGA BITNA
116. LEKCIJA
101. BOIJA VOLJA ZA MENE ZNAI SAVRENU SREU
BOIJA JE VOLJA SAVRENA SREA ZA MENE. I JA MOGU PATITI SAMO ZBOG
VEROVANJA DA POSTOJI I DRUGA VOLJA ODVOJENA OD NJEGOVE
102. JA DELIM BOIJU VOLJU KOJA ZA MENE ZNAI SREU
JA DELIM OEVU VOLJU ZA MENE, NJEGOVO DETE. ONO TO MI ON DAJE UJEDNO JE I
SVE TO I SAM ELIM. ONO TO MI ON DAJE JESTE UJEDNO I SVE TO POSTOJI
135
Svakog sata: BOIJA VOLJA ZA MENE ZNAI SAVRENU SREU
Svakih pola sata: JA DELIM BOIJU VOLJU KOJA ZA MENE ZNAI SREU
117. LEKCIJA
103. BUDUI DA JE LJUBAV, BOG JE TAKODjE I SREA
NEKA ZAPAMTIM DA JE LJUBAV ISTOVREMENO I SREA, A NITA DRUGO I NE MOE
DONETI RADOST. I TAKO JA ODLUUJEM DA NITA NE PRIHVATIM KAO ZAMENU ZA
LJUBAV
104. JA TRAIM SAMO ONO TO MI UISTINU PRIPADA
LJUBAV JE MOJE NASLEDSTVO, A ZAJEDNO SA NJOM I RADOST. TO SU DAROVI MOG
OCA ZA MENE. JA U PRIHVATITI SVE TO JE UISTINU MOJE
Svakog sata: BUDUI DA JE LJUBAV, BOG JE TAKODjE I SREA
Svakih pola sata: JA TRAIM SAMO ONO TO MI UISTINU PRIPADA
118. LEKCIJA
105. BOIJI MIR I RADOST SU MOJI
DANAS U PRIHVATITI BOIJI MIR I RADOST, U SRETNOJ RAZMENI ZA SVE ONO TO
SAM NAPRAVIO KAO ZAMENU ZA SREU I MIR
106. DOZVOLI MI DA BUDEM MIRAN I DA SLUAM ISTINU
NEKA SE UTIA MOJ VLASTITI SLABI GLAS, I NEKA UJEM MONI GLAS KOJI GOVORI
U IME SAME ISTINE I KOJI ME UVERAVA DA SAM JA SAVRENO BOIJE DETE
Svakog sata: BOIJI MIR I RADOST SU MOJI
Svakih pola sata: DOZVOLI MI DA BUDEM MIRAN I DA SLUAM ISTINU
119. LEKCIJA
107. ISTINA E ISPRAVITI SVE GREKE MOGA UMA
JA GREIM MISLEI DA MOGU BITI POVREDjEN NA BILO KOJI NAIN. JA SAM BOIJE
DETE, IJE PRAVO JA BEZBEDNO POIVA U BOIJEM UMU
108. DATI I PRIMATI ZNAI UISTINU JEDNO TE ISTO
136
DANAS OPRATAM SVIM STVARIMA, KAKO BIH MOGAO NAUITI KAKO DA PRIHVATIM
ISTINU KOJA JE U MENI, I KAKO BIH MOGAO PREPOZNATI SVOJU BEZGRENOST
Svakog sata: ISTINA E ISPRAVITI SVE GREKE MOGA UMA
Svakih pola sata: DATI I PRIMITI ZNAI UISTINU JEDNO TE ISTO
120. LEKCIJA
109. JA MIRUJEM U BOGU
JA DANAS MIRUJEM U BOGU I DOZVOLJAVAM MU DA DELUJE U MENI I KROZ MENE,
DOK JA U NJEMU MIRUJEM, SPOKOJNO I U SAVRENOJ SIGURNOSTI
110. JA SAM ONAKAV KAKVOG ME JE BOG STVORIO
JA SAM BOIJE DETE. DANAS JA ODLAEM U STRANU SVE BOLESNE ILUZIJE O SAMOM
SEBI I PUTAM SVOGA OCA DA MI KAE KO SAM STVARNO JA
Svakog sata: JA MIRUJEM U BOGU
Svakih pola sata: JA SAM ONAKAV KAKVOG ME JE BOG STVORIO
121. LEKCIJA
OPRATANJE JE KLJU ZA SREU
Ovde lei odgovor za tvoju potragu za mirom. Ovde je klju za znaenje u svetu koji je
naizgled besmislen. Ovde je put ka bezbednosti u prividnim opasnostima koje izgleda
kao da te ugroavaju na svakom koraku i koje donose nesigurnost svim tvojim nadama
da e ikada pronai spokojstvo i mir. Ovim se odgovara na sva pitanja. Ovim se,
konano, dokrajuje sva nesigurnost. Um koji ne oprata pun je straha i ne ostavlja ni
malo prostora ljubavi da bude ono to zaista i jeste, ne ostavlja joj ni malo mesta gde bi
mogla rairiti svoja krila u miru i vinuti se u visine iznad metea sveta. Um koji ne
oprata je tuan, bez nade na oporavak i na oslobadjanje od bola. On pati i poiva u
bedi, provirujui u tami, on ne vidi, a ipak je siguran da ga negde tamo vreba opasnost.
Sumnja razjeda um koji ne oprata, on je zbrkan u vezi sa samim sobom i svim onim to
vidi. On je prestraen i ljut, slab i pretei. Boji se da ide napred, boji se da ostane gde
jeste, boji se budjenja, a boji se i da ide na spavanje. Boji se svakog zvuka, a jo vie
tiine, plai ga tama, a jo vie dolazak svetlosti. ta drugo moe opaati um koji ne
oprata, osim vlastitog prokletstva? ta moe videti osim dokaza da su svi grehovi
realni? Um koji ne oprata ne vidi greke, ve samo grehove. On gleda na svet oima
koje ne mogu videti i vriti pri pogledu na svoje vlastite projekcije, koje se pojavljuju da
bi napale njegovu bednu parodiju ivota. Um koji ne oprata eli da ivi, a istovremeno
eli i da je mrtav. On eli opratanje, a uprkos tome, ne vidi nikakve nade. On eli neki
izlaz za nudu, a ipak ne moe ni jednog da vidi, zato to na sve strane vidi samo
grenike. Um koji ne oprata je oajan, bez ikakvog izgleda za budunost koja bi
ponudila bilo ta drugo osim jo vie oajanja. Uprkos tome, ovaj um svoje
prosudjivanje sveta smatra definitivnim, a ne vidi da je sam sebe osudio na ovo
oajanje. On misli da se ne moe izmeniti, zato ono to on vidi svedoi da je njegovo
prosudjivanje ispravno. On ne trai, zato to misli da zna. On ne postavlja pitanja,
siguran da je u pravu. Opratanje je neto to se stie. Ono nije svojstveno umu, koji ne
moe greiti. Poto je greh ideja kojoj si sam sebe poduio, mora nauiti i opratanje
137
isto tako, ali opratanju te mora poduiti Uitelj koji ne pripada tvom egu.Taj Uitelj
predstavlja ono drugo, Pravo Ja u tebi. Uz pomo ovog Uitelja ti ui kako da oprosti
onom malom ja, egu, za koji misli da si ga sam izgradio, a potom tom malom, lanom
ja dozvoljava da nestane. Tako svoj um vraa kao jedinstven Onome ko je tvoje Pravo
Ja i Koje ne moe nikada da ini greh. Svaki um koji ne oprata daruje te mogunou
da podui vlastiti um kako da on sam oprosti. Svaki ovek oekuje od tebe da ga
oslobodi pakla i okree se tebi moleivo da ga obdari Nebom koje e biti ovde i sada.
On nema nade, ali ti postaje njegova nada. A postajui njegovom nadom, ti postaje i
svoja vlastita. Um koji ne oprata mora nauiti, kroz tvoje opratanje, da je i on sam
spasen pakla. Poduavajui druge spasenju, i sam e uiti spasenje. Ali sve ono emu
druge poduava i to i sam ui ne potie od tebe lino, ve od Uitelja koji ti je dat da
ti pokae put. Danas vebamo opratanje. Samo ako hoe, danas moe nauiti kako
da se dokopa kljua za sreu i kako da ga za sebe iskoristi. Ujutru i uvee utroiemo
po 10 minuta na uenje kako da drugome oprostimo i kako da primimo od drugoga
oprost. Um koji ne oprata ne veruje da je davanje i primanje jedno te isto. Danas emo
nauiti da su ove dve stvari zapravo jedno te isto. To emo postii vebanjem opratanja
nekome koga smatra neprijateljem i opet nekome drugome za koga misli da ti je
prijatelj. I poto naui da ih obojicu vidi kao jednog, lekciju emo proiriti i na tebe
samog, pa emo onda videti da njihovo spasenje ukljuuje i tvoje vlastito. Due vebe
zaponi razmiljanjem o nekom koga ne voli, koji izgleda da te razdrauje ili koji bi
izazvao tvoje aljenje ako bi ga sreo. To moe biti i neko koga prezire, ili bar nastoji
da ne vidi. Nije bitno kakvog je oblika tvoja ljutnja. Taj si oblik verovatno ve odabrao.
Bie nam dovoljan. Zatvori oi i vidi datu osobu u svom polju svesti. Gledaj je neko
vreme. Pokuaj da u datoj osobi negde vidi i neto svetlosti, malo sjaja koga nikada
ranije nisi uoio. Pokuaj da pronadje malu iskru svetlosti koja sija kroz runu sliku
koju ima o toj osobi. Gledaj u ovu sliku sve dok ne ugleda bar malo svetla negde u
njoj. Potom pokuaj da tu svetlost proiri sve dok ta svetlost ne prekrije osobu i sve
dok od rune ne napravi lepu i dobru sliku. Neko vreme gledaj u tu izmenjenu
percepciju, a potom svoj um usmeri na neku osobu koju smatra svojim prijateljem.
Pokuaj da prenese svetlost, koju si nauio da vidi oko svog biveg neprijatelja na
ovog svog prijatelja. Sada ga opaaj kao neto vie od prijatelja. U toj svetlosti njegova
svetost pokazuje ti tvog spasitelja, onoga koje spasen i koji spasava, onoga ko je izleen
i koji je celovit. Potom mu dozvoli da ti ponudi svetlost koju ti u njemu vidi, a onda
pusti svog neprijatelja i svog prijatelja da se ujedine i da te blagoslove onim to si im
dao. Sada si ti jedno sa njima i oni sa tobom. Sada si i ti sam sebi oprostio. Ne zaboravi,
tokom dana, na ulogu koju opratanje igra u donoenju sree svakom umu koji ne
oprata, ukljuujui i tvoj vlastiti um. Svakog sata reci samom sebi:
OPRATANJE JE KLJU ZA SREU. PROBUDIU SE IZ SNA DA SAM SMRTAN, POGREIV
I PUN GREHA. JA ZNAM DA SAM SAVRENO BOIJE DETE
122. LEKCIJA
OPRATANJE MI NUDI SVE TO ELIM
ta ti moe poeleti, a to ti opratanje ne moe dati? eli li mir? Opratanje ti to
nudi. eli li sreu, spokojan um, sigurnost cilja i oseaj vrednosti i lepote koja
prevazilazi svet? eli li brigu i sigurnost i stalnu toplinu sigurne zatite? eli li
spokojstvo koje se ne moe poremetiti, blagost koja se nikada ne moe povrediti,
duboku i stalnu utehu i tako savren oslonac koji se nikada ne moe oboriti? Sve ti to
opratanje nudi, i jo mnogo toga. Ono blista iz tvojih oiju dok se budi i daje ti radost
kojom susree dan. Ono ti umiruje elo dok spava, i poiva na tvojim onim kapcima,
tako da ne vidi snove ispunjene strahom i zlom, pakou i napadom. A kad se ponovo
probudi, opratanje ti nudi jo jedan dan sree i mira. Sve ti to opratanje nudi, i jo
mnogo kojeega drugog. Opratanje dozvoljava da se podigne veo koji sakriva Hristovo
138
lice od onih koji gledaju na svet oima koje ne oprataju. Ono ti dozvoljava da
prepozna Boijeg Sina i isti tvoje seanje od svih mrtvih misli, tako da, preko praga
tvoga uma, moe da predje i da se u svesti javi seanje na tvog Oca. ta bi ti to poeleo
to ti opratanje ne bi moglo dati? Koji su to darovi, osim ovih, koje bi se isplatilo
traiti? Koja je to zamiljena vrednost, beznaajna posledica ili prolazno obeanje koje
nee nikada biti odrano, koje u sebi moe sadrati vie nade nego to je ona koju
donosi opratanje? Zato bi traio drugi odgovor osim onog odgovora koji odgovara na
sve? Ovde je savreni odgovor koji se daje na nesavrena pitanja, beznaajna traenja,
na polovinu voljnost da se uje i na jo manje od polovine vrednoe i na deliminu
veru. Ovde je odgovor! Nemoj ga vie traiti. Umesto njega nee drugog nai. Boiji
plan za tvoje spasenje ne moe se promeniti, niti moe omanuti. Budi zahvalan - taj
plan ostaje upravo onakav kako ga je On planirao. Ovaj plan stoji pred tobom,
neizmenjivo, slino otvorenim vratima, s toplinom i dobrodolicom koja poziva tebe koji
si s one strane ulaza, pozivajui te da udje unutra i da se osea kao kod svoje kue,
kojoj i pripada. Ovde je odgovor! Zar e ostati napolju, dok svi oni koji su na Nebu
ekaju da udje unutra? Oprosti i neka ti je oproteno. Kako bude davao, tako e i
primati. Nema drugog plana za spasenje Boijeg Sina, osim ovoga. Veselimo se danas
da je to tako, zato to ovde imamo odgovor, jasan i razumljiv, koji je u svojoj
jednostavnosti izvan domena varke. Pred snagom i velianstvenou ovog krajnje
jednostavnog iskaza istine nestaju sve komplikovanosti koje je svet ispleo od lomljive
pauine. To je odgovor! Nemoj se ponovo od njega okrenuti da bi besciljno lutao. Sada
prihvati spasenje. To je Boiji dar, a ne dar sveta. Svet ne moe dati nikakav vredan dar
umu koji je primio ono to mu je Bog dao kao svoje vlastito. Bog eli da se danas primi
spasenje i da zamrenosti tvojih snova ne sakrivaju svoje nitavilo od tebe. Otvori danas
oi i pogledaj na sretni svet sigurnosti i mira. Opratanje je sredstvo pomou koga ovaj
sretni svet dolazi da bi zauzeo mesto pakla. Ovaj sretni svet izdie se spokojno da bi
pozdravio tvoje otvorene oi i da bi ti srce ispunio dubokom mirnoom dok se drevne
istine, koje su zauvek novorodjene, pojavljuju u tvojoj svesnosti. Ne moe se opisati
ega e se sve setiti. Sve ti to nudi tvoje opratanje. Seajui se darova koje
opratanje daje, danas se prihvatamo svojih vebi s nadom i verom da e ovo biti dan
naeg spasenja. Danas emo iskreno i sretno traiti ovo spasenje, svesni da klju ovog
spasenja drimo u vlastitim rukama, prihvatajui odgovor Neba na pakao koji smo sami
izgradili, ali u kome neemo vie ostati. Ujutru i uvee radosno poklanjamo etvrt sata
potrazi koja nam garantuje zavretak pakla. Puni nade zaponimo s vebama, poto smo
dospeli do prekretnice, od koje nadalje put postaje daleko laki. Od sada imamo pred
sobom kratak put. Zaista smo se pribliili odredjenom kraju sna. Zapoinjui ove vebe
utoni u sreu, zato to ove vebe pruaju sigurne nagrade odgovorenih pitanja i sve ono
to donosi tvoje prihvatanje tog odgovora. Danas e ti se dati da oseti onaj mir koji
nudi opratanje, kao i radost koju ti nudi podizanje vela. Pred svetlou, koju e danas
primiti, svet e bledeti sve dok ne iezne, a ti e videti kako se pojavljuje drugi svet,
za koga ti nedostaju rei da ga opie. Danas koraamo direktno ka svetlosti i primamo
darove koji su za nas bili uvani u rezervi od trenutka kada je zapoelo vreme i koji su
ostali da nas ekaju sve do dananjeg dana. Opratanje ti nudi sve to eli. Danas ti se
daju sve stvari koje eli. Neka se ovi tvoji darovi ne povlae tokom dana, dok se ti
ponovo vraa da bi se sreo sa svetom smenjujuih promena i sumornih pojava. Svoje
darove zadri u istoj svesnosti, videi istovremeno ono nepromenljivo koje se nalazi u
srcu promene, videi svetlost istine koja sija iza sveta pojavnosti. Nemoj zapasti u
iskuenje da ti tvoji darovi iskliznu iz ruku i da ti ih zaborav odnese. vrsto ih zadri u
svom umu na taj nain to e pokuati da na njih misli bar jedan minut na svakih
etvrt sata. Uz pomo ovog podsetnika, koji ima mo da zadri tvoje darove u tvojoj
svesnosti tokom celog dana, podseti samog sebe kako su samo dragoceni ovi darovi:
OPRATANJE MI NUDI SVE TO ELIM. DANAS SAM OVO PRIHVATIO KAO ISTINITO.
DANAS SAM PRIMIO BOIJE DAROVE
139
123. LEKCIJA
ZAHVALJUJEM SVOM OCU NA DAROVIMA KOJE MI JE DAO
Budimo danas zahvalni. Stigli smo do manje strmih staza i do glatkijih puteva. Ne pada
nam ni na pamet da odustanemo od daljeg putovanja, a nema vie ni neumoljivog
otpora protiv istine. Ostaje neto malo kolebanja, neki mali prigovori i neto malo
oklevanja. Ipak moe biti zahvalan zbog onog to si dobio, a to je neto daleko vee
nego to moe i shvatiti. Dananji dan, koji posveuje zahvalnosti, pridodae jo i
korist izvesnog uvida u pravi opseg svih dobitaka koje si postigao, kao i svih darova koje
si dobio. Danas budi radostan. Budi zahvalan i pun ljubavi. Tvoj te Otac nije prepustio
samom sebi, niti te je pustio samog da luta po mraku. Budi Mu zahvalan da te je
spasao od onoga ja (ega), za koga si mislio da si ga sam izgradio, kako bi mogao da
zameni Njega i Njegovo stvaranje. Zahvali Mu danas. Zahvali Mu to te nije napustio i
to e Njegova Ljubav zauvek ostati da sija u tebi, zauvek i bez promene. Takodje Mu
zahvali i za to to si nepromenljiv, zato to je Sin koga On voli nepromenljiv kao to je
to i On sam. Budi zahvalan to si spasen. Budi zahvalan to ima funkciju u spasenju
koju treba da izvri. Budi zahvalan to tvoja stvarna vrednost daleko premauje tvoje
oskudne darove i beznaajne procene onoga koga je Bog potvrdio kao Svog Sina. U
zahvalnosti, danas emo svoja srca izdii iznad oajanja i podii svoje zahvalne oi, koje
vie ne gledaju dole, u prainu. Danas pevamo pesmu zahvalnosti u slavu Pravog Ja, za
koga Bog hoe da bude naa istinska istovetnost u Njemu. Danas se osmehujemo
svakome koga vidimo i koraamo laganim korakom, na putu da uradimo ono to nam je
odredjeno da uradimo. Ne idemo sami. I u naoj samoi zahvaljujemo to nam je
Prijatelj doao da nam kae Boiju Re spasenja. A zahvalnost pripada i tebi zato to si
Ga sluao. Njegova je Re bezvuna, ako je ne ujete. Zahvaljujui Njemu, zahvaljuje
takodje i samom sebi. Poruka koju niko nije uo nee spasti svet, bez obzira koliko
moan bio Glas koji je izgovara, bez obzira koliko je poruka puna ljubavi. Hvala ide i tebi
koji si uo poruku, zato to si postao glasnik koji donosi Njegov Glas i puta Ga da
odjekuje irom sveta. Danas primi Boiju zahvalnost, dok se istovremeno i ti Njemu
zahvaljuje. On e ti ponuditi zahvalnost koju ti Njemu odaje, zato to On prihvata
tvoje darove sa zahvalnou punom ljubavi i vraa ti tu zahvalnost uveanu za hiljadu i
stotinu hiljada puta. On e blagosloviti tvoje darove delei ih sa tobom. I tako e ti
darovi rasti u moi i snazi, sve dok ne ispune svet radou i zahvalnou. Dva puta po
15 minuta, tokom dananjeg dana, primi Njegovu zahvalnost i svoju zahvalnost Njemu
ponudi. I onda e shvatiti Kome nudi zahvalnost i Kome se On zahvaljuje, dok se ti
Njemu zahvaljuje. Ovih svetih pola sata koje Mu daje, vratie ti se - za svaku sekundu
godine i godine. Vratie ti se kao mo da spase svet za itave eone bre i to samo zato
to Mu se zahvaljuje. Primi Njegovu zahvalnost i shvatie kako te s ljubavlju On dri u
Svom Umu, kako je duboka i beskrajna Njegova briga za tebe, kako je savrena Njegova
zahvalnost prema tebi. Nemoj zaboraviti da svakog sata misli o Njemu i da Mu zahvali
za sve to je dao Svome Sinu, kako bi se Ovaj mogao izdii iznad sveta, seajui se svog
Oca i svog Pravog Ja.
124. LEKCIJA
TREBA DA SE SETIM DA SAM JEDNO S BOGOM
Danas emo se ponovo zahvaliti zbog nae Istovetnosti u Bogu. Na je dom bezbedan,
garantuje nam se zatita u svemu to radimo, dostupni su nam mo i snaga u svemu to
preduzimamo. Ne moemo ni u emu omanuti. Sve, ega se dotaknemo, dobija sjajnu
svetlost koja blagosilja i koja lei. Jedinstveni s Bogom i sa vasionom radosno koraamo
svojim putem s milju da Sam Bog ide s nama, ma gde da smo. Kako su samo sveti nai
umovi! I sve to vidimo odraava svetost unutar uma koji je jedno s Bogom i sa samim
140
sobom. Kako samo lako nestaju greke i kako samo smrt ustupa mesto venom ivotu.
Nai sjajni tragovi pokazuju put ka istini, jer je Bog na Pratilac za ovo malo vremena
koliko hodamo svetom. A oni koji dodju kako bi nas sledili, prepoznae put, zato to
svetlost koju nosimo ostaje i iza nas, a istovremeno ostaje i sa nama dok koraamo
napred. Ono to mi primamo je istovremeno i na veni dar onima koji dolaze posle nas,
a i onima koji su bili pre nas ili su se s nama zadrali kratko vreme. A Bog, Koji nas voli
jednakom ljubavlju kojom nas je i stvorio, smeje nam se i nudi nam sreu koju smo dali
drugima. Danas neemo sumnjati u Njegovu Ljubav prema nama, niti emo staviti u
pitanje Njegovu zatitu i Njegovu brigu. Nikakve besmislene strepnje ne mogu se
ispreiti izmedju nae vere i nae svesnosti Njegovog Prisustva. Danas smo jedno s Njim
u prepoznavanju i u seanju. Oseamo Ga u svom srcu. Nai umovi sadre Njegove
Misli. Nae oi vide Njegovu arobnost i lepotu u svemu to gledaju. Danas vidimo samo
ono to voli i ono to se moe voleti. Mi to vidimo u onome to spolja ima oblik bola, a
taj bol ustupa mesto miru. Mi to vidimo i u mahnitome, u tunom i oaloenom, u
usamljenom i preplaenom, koji su se obnovili i stigli do mira i spokojstva uma u kome
su i stvoreni. Ono to voli i ono to se moe voleti vidimo takodje i u samrtniku i u
mrtvome, a ta ih ljubav oivljava. Sve to vidimo zato to smo to prvo videli unutar
samih sebe. One, koji znaju da su jedno s Bogom, nikada se ne moe liiti uda. Svaka
misao ovakvih ljudi ima mo da lei patnju u svakome, u vremenima koja su prola i u
vremenima koja e tek doi, isto onako lako kao to to ini i sa onima koji sada s njima
koraaju u sadanjem ivotu. Njihove su misli bezvremene i ne vezuje ih ni mesto, ni
vreme. Mi se pridruujemo ovoj svesnosti time to kaemo da smo jedno s Bogom. Ovim
reima mi istovremeno kaemo da smo spaseni i da smo izleeni, a u skladu s tim, da i
samo moemo spasavati i leiti. Mi smo prihvatili, a sada emo to dati i drugome.
Zadraemo darove koje nam je podario na Otac. Danas emo sebe doiveti kao jedno
s Njim, tako da svet moe podeliti nae priznavanje realnosti. Naim se iskustvom i svet
oslobadja. Svojim negiranjem vlastite odvojenosti od Oca, zajedno sa samima sobom,
mi istovremeno leimo i svet. Mir s tobom danas. Osiguraj svoj mir vebanjem svesnosti
da si jedno sa svojim Tvorcem, kao to je i On jedno s tobom. Tokom dananjeg dana,
kad god ti bude odgovaralo, posveti pola sata misli da si jedno s Bogom. Sada prvi put
pokuavamo da neto due meditiramo bez ikakvih pravila ili posebnih rei koje bi nas
usmeravale. Ukazaemo poverenje Boijem Glasu i pustiemo Ga da govori kada bude
smatrao to potrebnim, sigurni u to da nee omanuti. Ovo pola sata zadri se u drutvu
sa ovim Glasom. Ostatak je Njegova briga. Korist koju e ovim stei nee se smanjiti
time to e verovati da se nita ne dogadja. Moda nee biti spreman danas da
prihvati taj dobitak. Ipak, jednom, negde, taj e ti dobitak doi. Nee ti se izjaloviti da
ga prepozna kada ti jednom svane u svesti. Ovih e ti pola sata biti zlatom uokvireno.
Svaki minut, utroen na ovu vebu, bie ti kao dijamant postavljen oko ogledala, koje ti
ova veba nudi. A na ovom ogledalu ugledae Hristovo lice kao odraz svog vlastitog.
Moda danas, a moda sutra, videe svoje preoblikovanje u ogledalu, koje ti ovih svetih
pola sata nude da se u njemu ogleda. Kada bude spreman, nai e ga tamo, unutar
svoga uma kako te eka da ga pronadje. Onda e dobro zapamtiti misao kojoj si
posvetio tih pola sata, i sa zahvalnou e biti svestan da ni na ta nikada nisi bolje
utroio vreme. Moda danas, a moda sutra, gledae u ovo staklo i shvatie da ova
svetlost bez greha, koju vidi, pripada tebi, da je arobnost u koju gleda tvoja vlastita.
Ovih pola sata raunaj kao svoj dar Bogu. Budi siguran da e ti On uzvratiti oseajem
ljubavi koju ne moe shvatiti, tako dubokom radou da je ne moe ni razumeti, tako
svetim vidjenjem koje telesne oi ne mogu ni primeniti. Ipak e jednoga dana biti
siguran, moda danas, moda sutra, da e razumeti, shvatiti i videti. Zlatnom okviru,
koji uokviruje ogledalo koje ti se danas nudi, dodaj jo dragog kamenja time to e
svakog sata ponavljati samom sebi: TREBA DA SE SETIM DA SAM JEDNO S BOGOM, DA
SAM JEDNO SA SVOM SVOJOM BRAOM I SVOJIM PRAVIM JA U VEITOJ SVETOSTI I
MIRU.
141
125. LEKCIJA
DANAS SPOKOJNO PRIMAM BOIJU RE
Neka danas bude dan duboke tiine i spokojnog sluanja. Tvoj Otac eli da danas uje
Njegovu Re. A On te poziva iz dubine tvog vlastitog uma u kome On prebiva. uj Ga
danas. Nema mira sve dok se Njegova Re ne uje irom sveta. Sve dok i tvoj um,
spokojnim sluanjem, ne prihvati poruku koju svet mora uti, kako bi mogao ui u
spokojno doba mira. Kroz tebe e se izmeniti i ovaj svet. Nema drugih naina spasenja.
Boiji Plan je jednostavan: Boije Dete je slobodno da samo sebe spase. Data mu je
Boija Re da mu bude vodi, zauvek da bude u njegovom umu, kao glavni pomonik, i
da ga sigurno vodi ka Oevom domu i to njegovom vlastitom voljom, koja je zauvek
slobodna kao i Boija. Boije Dete se ne vodi nasilno, ve samo ljubavlju. Boijem
Detetu se ne sudi, samo ga se posveuje. U dubokoj tiini danas emo uti Boiji Glas,
bez upadanja naih beznaajnih misli, bez naih linih elja i bez bilo kakvog
prosudjivanja Njegove svete Rei. Neemo prosudjivati danas same sebe, zato to se ne
moe prosudjivati ono to smo uistinu. Mi smo izvan domena bilo kakvog prosudjivanja
koje je svet izrekao o Boijem Detetu. Svet ga ne poznaje. Danas neemo sluati svet,
ve emo tiho ekati da nam dodje Boija Re. P, pouj, Boiji Sine, govori ti tvoj Otac.
Njegov e ti Glas dati Njegovu svetu Re da irom sveta proiri novosti o spasenju i o
svetom vremenu mira. Danas se sakupljamo oko Boijeg prestola, mirnog mesta unutar
vlastitog uma, na kome On veito boravi, u svetosti koju je On stvorio i koju nee nikada
napustiti. On nije ekao na tvoj um da mu se vrati, kako bi ti tek onda podario svoju
Re. On se nije skrivao od tebe. Medjutim, ti si taj koji je izvesno vreme bio odlutao od
Njega. On ne gaji iluzije koje ti ima o samom sebi. On poznaje Svoje Dete. On eli da
Njegovo Dete ostane deo Njega, bez obzira ta Dete sanja, bez obzira na Detetovu
ludoriju koja smatra da istinska Detetova volja nije ono to jeste. Danas ti On govori.
Njegov Glas eka na tvoju tiinu, zato to se Njegova Re ne moe uti, sve dok se tvoj
um ne smiri bar za neko vreme. I sve dok se ne utiaju beznaajne elje. Spokojno
oekuj Njegovu Re. Postoji mir unutar tebe koga danas treba prizvati da ti pomogne da
pripremi svoj najsvetiji um da uje Glas koji govori u ime svoga Tvorca. Danas, tri puta
dnevno, u vreme kad ti je najlake da bude u tiini, vremenu koje troi na kontakte sa
svetom, oduzmi po 10 minuta i posveti ih blagom sluanju Boije Rei. On govori sa
mesta koje ti je blie nego vlastito srce. Njegov ti je Glas blii od vlastite ruke. Njegova
je Ljubav sve ono to ti jesi i sve to On jeste. On je isto to si i ti, a ti si isto to i On.
Tvoj je glas taj koga slua dok Njega slua. Tvoja je re ta koju slua dok On govori.
To je re slobode i mira, jedinstva volje i svrhe, bez ikakvog odvajanja ili podele u
jedinstvenom Umu Oca i Sina. Danas spokojno sluaj svoje vlastito Pravo Ja i dopusti Mu
da ti kae da Bog nikada nije napustio Svoje Dete, a i ti sam nikada nisi napustio svoje
Pravo Ja. Sve to danas treba da uini jeste da bude spokojan. Nije ti potrebno drugo
pravilo da bi danas svojim vebama omoguio da te izdignu iznad miljenja sveta i da
tvoje vidjenje oslobode telesnih oiju. Samo budi spokojan i sluaj. ue Re kojom se
Boijom Voljom, Dete pridruuje Volji svoga Oca, da bude jedno s njom bez bilo kakvih
iluzija koje bi se uplele izmedju neeg to je potpuno nedeljivo i istinito. Svakog
dananjeg sata smiri se za tren i podseti se da danas ima pred sobom poseban cilj: da
spokojno primi Boiju Re.
126. LEKCIJA
SVE TO DAJEM, DAJEM SAMOM SEBI
Dananja ideja, koja je potpuno strana egu i miljenju koje vlada svetom, od kljune je
vanosti za preokretanje naina miljenja do koga treba da dovede ovaj kurs. Ako
veruje u ovu izjavu, onda nee biti problema sa potpunim opratanjem, sigurnou cilja
i sigurnom usmerenju. Razumee sredstvo pomou koga ti stie spasenje i nee se
kolebati da ga odmah upotrebi. Umesto ove ideje, razmotrimo sada ono u ta ti
142
veruje. Tebi izgleda da su drugi ljudi od tebe odvojeni i da mogu da se ponaaju na
naine koji nemaju nikakve veze sa tvojim mislima, kao i da njihove misli nemaju
nikakve veze sa tvojim ponaanjem. Prema tome, tvoji stavovi ne ostavljaju nikakve
posledice na druge ljude, a njihovi pozivi u pomo nisu ni u kakvom odnosu sa tvojim
pozivom. Ti dalje misli da oni mogu greiti, a da to ne deluje na tvoje opaanje samog
sebe. Ti moe prosudjivati njihov greh, a ipak ostati izuzet od prokletstva i biti u miru.
Kada ti oprosti neki greh, time nita direktno ne dobija. Ti samo time udeljuje
milostinju nekome ko je nije vredan, samo da bi naglasio kako si ti sam bolji i kako si na
viem nivou od onoga kome oprata. On nije zasluio tvoju milosrdnu toleranciju, koju
ti daruje nekome ko ne zasluuje taj dar, zato to su ga njegovi grehovi unizili i uinili
da ti vie nije istinski jednak. On nema nikakvog prava na tvoje opratanje. To
opratanje daje njemu dar, ali ni u kom sluaju ne i tebi. Tako posmatrano, opratanje
je nezdravo. Ono je jedan milosrdni kapric, dobrostiv ali nezasluen, dar koji se ponekad
daje, a ponekad i ne daje. Poto ga se ne zaslui, uskraivanje opratanja je pravedno.
A nije pravedno da ti treba da pati kada ti se uskrati opratanje. Greh koji oprata nije
tvoj vlastiti. Neko ga je poinio ko nema s tobom nikakve veze. A ako si ve toliko
milostiv prema njemu dajui mu ono to ne zasluuje, taj dar opratanja nije nita vie
tvoj nego to je to i njegov greh. Kad bi ovo bila istina, opratanje ne bi imalo nikakve
osnove na kojoj bi pouzdano i sigurno stajalo. Ono bi onda bilo samo jedna
ekscentrinost pri kojoj ti ponekad odlui da obzirno daruje jedno nezaslueno
pomilovanje. Ipak ostaje tvoje pravo da ne dozvoli da grenik izbegne opravdano
ponovno plaanje za svoj greh. Zar ti zaista misli da bi Gospodar Neba dozvolio da
spasenje sveta zavisi od ovoga? Zar ne bi Njegova briga za tebe zaista bila mala kad bi
tvoje spasenje poivalo na nekakvom hiru? Ti ne razume opratanje. Prema onome
kako ga ti vidi, opratanje je samo zaustavljanje otvorenog napada, koje ne zahteva
ispravku u tvom umu. Opratanje ti ne moe podariti mir, ako ga bude posmatrao
onako kako to sada ini. Ono nije sredstvo tvog oslobodjenja od neega to vidi u
nekom drugom, a ne u samom sebi. Ono nema moi da obnovi tvoje jedinstvo sa drugim
ovekom u domenu tvoje svesnosti. Nije to ono to Bog namerava da to bude za tebe.
Ne davi Mu dar koji On od tebe trai, ti sa svoje strane ne moe prepoznati Njegove
darove i misli da ti ih On nije ni dao. A, ipak, zar bi ti On i traio dar kada taj dar ne bi
bio namenjen tebi? Zar bi se On mogao zadovoljiti praznim gestovima i zar bi mogao
ceniti tako beznaajne darove kao neto to je vredno Njegovog Deteta? Spasenje je
bolji dar od ovoga. A istinsko opratanje, kao sredstvo za postizanje spasenja, mora
izleiti um koji daje, zato to davanje istovremeno znai i primanje. Ono to ostane
neprimljeno nije ni bilo dato, ali ono to se daje mora se i primiti. Danas pokuavamo
razumeti istinu da su davalac i primalac jedna te ista osoba. Potrebno ti je pomoi da bi
ovo imalo znaenja za tebe, zato to je to toliko strano mislima na koje si se navikao. Ali
tu je pomo koja ti je potrebna. Danas Mu pokloni svoju veru i zatrai od Njega da
podeli sa tobom tvoje dananje vebanje istine. I ako uhvati samo i siuni odsjaj
oslobodjenja koji lei u ideji koju danas vebamo, onda e ovo biti dan slave za ceo svet.
Tokom dananjeg dana uloi dva puta po 15 minuta u pokuaj da razume dananju
ideju. To je misao pomou koje opratanje zauzima svoje pravo mesto medju tvojim
prioritetima. To je misao koja e ti osloboditi um od svake prepreke koja ti stoji na putu
ka razumevanju onoga to znai opratanje i zato treba da shvati kolika je vrednost
ove ideje za tebe. U tiini, zatvori oi da ne vidi svet koji ne razume ta znai
opratanje i potrai u sebi svetilite na mirnom mestu gde su misli izmenjene i sa koga
su odstranjena lana verovanja. Ponovi dananju ideju i zatrai pomo kako bi razumeo
ta ona stvarno znai. Budi voljan da bude poduen. Budi radostan to e uti Glas
istine i leenja kako ti govori i onda e razumeti ta ti On govori i prepoznae da ti On
govori tvoje vlastite misli. to ee moe podseti se da danas ima jedan cilj. Cilj koji
ovom danu daje posebnu vrednost za tebe i za svu tvoju brau. Ne dozvoli svom umu da
za due vreme zaboravi na ovaj cilj i zato reci samom sebi:
SVE TO DAJEM, DAJEM SAMOM SEBI. SADA JE SAMNOM POMO KOJA MI JE
POTREBNA KAKO BIH MOGAO NAUITI DA JE TO ISTINA. I JA U VRSTO VEROVATI U
NJEGA.
143
A onda utroi jedan trenutak na otvaranje svoga uma Njegovom ispravljanju i Njegovoj
Ljubavi. I ono to bude od Njega uo, to e i verovati zato ono to ti On bude dao, to
e i primiti.
127. LEKCIJA
NEMA DRUGE LJUBAVI OSIM BOIJE
Moda misli da su mogue razliite vrste ljubavi. Moda misli da postoji jedna vrsta
ljubavi za ovo, a druga za ono, jedan nain da se voli jedna osoba, a drugi nain da se
voli druga. Ljubav je jedna. Ona nema odvojene delove, niti ima stepena, nema raznih
vrsta, niti raznih nivoa, nema razilaenja i nema razlika. Ljubav lii na samu sebe i
nikada se ne menja. Nikada se ne menja u vezi sa nekom osobom ili okolnou. Ona je
Boije Srce, a takodje i Njegovo Dete. Znaenje ljubavi je nejasno svakom onom ko
misli da se ljubav moe izmeniti. On ne vidi da izmena ljubavi mora biti nemogua. I
tako takav ovek misli da ponekad moe voleti, a ponekad mrzeti. On takodje misli da
se ljubav moe darivati jednoj osobi i da moe ostati onakva kakva je uistinu iako se
drugima ne prua. Verovati ovakve stvari o ljubavi, znai ne razumevati ta je to
zapravo ljubav. Kad bi ljubav mogla praviti ovakve razlike, onda bi morala da presudjuje
izmedju pravednika i grenika, pa tako i da opaa Boije Dete kao odvojene delove.
Ljubav ne moe suditi. Poto je i sama jedinstvena, ona takodje i na sve gleda kao na
jedno. Njeno znaenje lei u jednoi. I ona zato mora izmicati umu koji o njoj misli kao o
deliminoj ili u delovima. Nema druge ljubavi osim Boije i sva ljubav je Njegova. Nema
drugog principa koji bi vladao tamo gde ljubavi nema. Ljubav je zakon i ona nema
suprotnosti. Njena celovitost je mo koja dri sve kao jedno, ona je veza izmedju Oca i
Sina koja ih zauvek dri kao iste. Ni jedan kurs koji ima za cilj da te poui kako da se
seti ko si ti uistinu, ne moe a da ne naglasi kako nikada ne moe biti razlike izmedju
onoga to si ti uistinu i onoga to je ljubav. Znaenje ljubavi je i tvoje vlastito znaenje
koga deli sa samim Bogom. Ono to si ti uistinu je istovremeno i ono to je i On. Nema
druge ljubavi osim Njegove, a ono to On jeste istovremeno je i sve to postoji. Nije On
sam sebe ograniio, pa tako nisi ni ti ogranien. Ni jedan zakon kome se svet podvrgava
ne moe ti pomoi da shvati znaenje ljubavi. Ono u ta svet veruje izgradjeno je da bi
se sakrilo znaenje ljubavi i da bi se to znaenje ouvalo mranim i tajanstvenim. Nema
ni jednog principa koji svet odobrava, a koji ne bi povredio istinu o onome ta ljubav
zaista jeste, a takodje i ono to si i ti sam uistinu. Ne trai svoje Pravo Ja unutar sveta.
Ljubav se ne moe pronai u tami i u smrti. A to Pravo Ja je savreno oigledno i jasno
oima koje vide i uima koje uju Glas ljubavi. Danas emo vebati oslobadjanje tvog
uma od svih zakona za koje misli da im se mora pokoravati, od svih ogranienja pod
kojima ivi i od svih promena za koje misli da su deo ljudske sudbine. Danas pravimo
najvei korak, u pojedinanom smislu, koji ovaj kurs zahteva, u tvom napredovanju ka
cilju koji je ovaj kurs postavio. Ako danas postigne ma i najslabije svetlucanje svesnosti
u vezi sa znaenjem ljubavi, to e znaiti da si bezmerno napredovao to se tie
razdaljine, a takodje da si napredovao i vremenski toliko da se to ne moe godinama ni
izmeriti, na putu ka svom oslobodjenju. Hajdemo onda, danas da radosno Bogu
poklonimo neto od svog vremena, shvatajui da nema od ovoga boljeg naina da se
vreme iskoristi. Dva puta dnevno po 15 minuta, danas se izmakni svakom zakonu u koji
sada veruje. Otvori svoj um i odmaraj se. Iz sveta, za koji misli da te dri u zatvoru,
moe svako izmai samo ako taj svet ne smatra dragocenim. Povuci svu vrednost koju si
uloio u njegove sitne ponude i besmislene darove i dozvoli da ih sve zameni Boiji Dar.
Prizovi svog Oca, siguran da e ti Njegov Glas odgovoriti. On Sam je to obeao. I On e
sam postaviti iskru istine u tvoj um gde god se odrekne lanog verovanja, mrane
iluzije o svojoj vlastitoj realnosti i o tome ta ljubav znai. Danas e On poeti da
prosijava kroz tvoje dokone misli i pomoi e ti da razume istinu o ljubavi. S blagou
punom ljubavi On e prebivati zajedno s tobom dok ti bude dozvoljavao Njegovom
Glasu da poduava tvoj isti i otvoreni um znaenju ljubavi. I On e svojom ljubavlju
blagosloviti ovu vebu. Danas e izeznuti itava legija buduih godina ekanja na
144
spasenje pred bezvremenou onoga to sada ui. Budimo danas zahvalni to smo
utedeli budunost, a takodje i prolost. Danas ostavljamo iza sebe prolost i neemo je
se vie seati. I svoje oi podiemo ka drugaijoj sadanjosti, u kojoj budunost svie i
koja je u svakom svom svojstvu razliita od prolosti. Svet u detinjstvu je nanovo
rodjen. I mi emo nadzirati njegov rast u zdravlju i snazi i gledaemo kako taj svet deli
svoj blagoslov svima koji dolaze da naue kako da odbace svet za koga misle da je
izgradjen u mrnji kako bi bio neprijatelj ljubavi. Sada su se svi oni, zajedno sa nama,
oslobodili. Sada su svi oni naa braa u Boijoj Ljubavi. Seaemo ih se tokom celog
dana, zato to ne moemo izostaviti jedan deo nas samih izvan okrilja svoje ljubavi ako
hoemo da spoznamo svoje vlastito Pravo Ja. Najmanje tri puta na sat razmiljaj o
onome koji putuje zajedno s tobom i ko je doao da naui isto ono to i ti mora nauiti.
I kako ti se on pojavi u polju svesti, uputi mu ovu poruku svog Pravog Ja:
BLAGOSILJAM TE, BRATE, BOIJOM LJUBAVLJU,
KOJU BIH DA S TOBOM PODELIM.
ZATO TO BIH DA NAUIM RADOSNU LEKCIJU
DA NEMA DRUGE LJUBAVI OSIM BOIJE,
A KOJA JE ISTOVREMENO I TVOJA I MOJA
I SVAIJA.
128. LEKCIJA
SVET KOJI VIDIM NE SADRI NITA TO JA ELIM
Svet koji vidi ne sadri nita to bi ti bilo potrebno da ti ponudi. Ne sadri nita to bi ti
mogao na bilo koji nain da iskoristi, niti bilo ta uopte to bi sluilo tome da te uini
radosnim. Poveruj u ovu misao i spae se godina i godina bede, bezbrojnih
razoarenja i od nadanja koja se pretvaraju u gorki pepeo oajanja. Niko ne moe a da
ne prihvati ovu misao kao istinitu, ako hoe da ostavi ovaj svet iza sebe i da se vine
izvan domena njegovih siunih duevnih horizonata i beznaajnih navika. Svaka stvar
koju ovde vrednuje samo je lanac koji te vezuje za svet i niemu drugome ne slui, ve
samo tome. Sve mora da poslui svrsi koju si mu dao, sve dok ne bude video neku
drugu svrhu u tome. Jedina svrha koja je vredna tvog uma, a koju sadri ovaj svet,
jeste da prodje pored tog sveta i da se ne zadrava kako bi opazio neku nadu tamo
gde nema nikakve nade. Nemoj vie da se vara. Svet koji vidi ne sadri nita to ti
eli. Danas se izmakni lancima koje stavlja na svoj um time to u ovome svetu vidi
spasenje. Ono emu pridaje vrednost ti, istovremeno, ini i sastavnim delom samog
sebe i vidi ga u sebi kada snagu svoje percepcije (opaanja) usmeri ka sebi. Sve stvari
od kojih trai da uveaju tvoju vrednost u tvojim vlastitim oima, jo vie te
ograniavaju, skrivaju od tebe tvoju pravu vrednost i dodaju jo jedan balvan preko
vrata koja vode prema istinskoj svesnosti tvoga Pravog Ja. Neka nita to je u vezi sa
telesnim mislima ne odgadja tvoje napredovanje ka spasenju. A ne dozvoli ni da te na
tom napredovanju zadri iskuenje da poveruje da svet sadri bilo ta to ti eli. Nema
niega tu to bi trebalo negovati. Nema tu niega to bi bilo vredno ma i jednog trenutka
zadravanja, odgadjanja ili bola, ni jednog trena nesigurnosti i sumnje. Ono to je
bezvredno ne nudi nita. Sigurnost onoga to je vredno ne moe se pronai u onome to
je bezvredno. Danas vebamo da dozvolimo da pobegnu sve misli o vrednosti koje smo
pripisali svetu. Mi ih putamo da se oslobode svih ciljeva koje smo pridali njihovim
aspektima, njihovim fazama i njihovim snovima. Smatramo da nemaju nikakve svrhe da
budu u naem umu i odvezujemo ih od svega onoga za ta smo eleli da te misli budu.
Tako uklanjamo lance koji ne dozvoljavaju pristup vratima koja vode ka slobodi od sveta
i kreemo se izvan domena svih malih vrednosti i umanjenih ciljeva. Smiri se i budi tih
neko vreme i pogledaj koliko si se samo izdigao iznad sveta time to si svoj um
oslobodio okova i pustio ga da potrai onaj nivo na kom se osea kao kod kue. Um e ti
145
biti zahvalan to je, makar i kratko, bio slobodan. On sam zna gde pripada. Oslobodi mu
krila i tvoj e um poleteti siguran i radostan, kako bi se pridruio svom svetom cilju.
Dozvoli mu da miruje u svom Tvorcu, da bi se mogao obnoviti i postati zdrav, slobodan i
pun ljubavi. Tri puta dnevno po 10 minuta pokloni svome umu odmor. A kada posle toga
ponovo otvori oi, niemu vie nee pridavati onakvu vrednost kakvu si mu pridavao
kada si ga gledao pre ove vebe. Svaki put kad svome umu dopusti da se izmakne
svojim okovima, itavo tvoje gledanje na svet e se malo pomaknuti. Svet se ne nalazi
tamo gde tvoj um pripada. A ti pripada tamo gde treba da bude i tvoj um i gde on i ide
da se odmori kad ga oslobodi sveta. Tvoj Vodi je siguran. Otvori Mu svoj um. Utihni i
miruj. Tokom celog dananjeg dana zatiti takodje i svoj um. I kada pomisli da si video
neku vrednost u nekom aspektu ili nekoj slici sveta, odbij da stavi ovaj okov na svoj
um i kai samom sebi sa spokojnom sigurnou:
OVO ME NEE DOVESTI U ISKUENJE DA OSUJETIM SAMOG SEBE.
SVET KOJI VIDIM NE SADRI NITA OD ONOGA TO JA ELIM.
129. LEKCIJA
IZVAN DOMENA OVOG SVETA POSTOJI SVET KOJI ELIM
Ovo je misao koja sledi i nastavlja se na onu koju smo jue vebali. Ne moe se
zaustaviti na ideji da je svet bezvredan, zato to, ukoliko ne bude video da postoji
neto emu se moe nadati, bie samo deprimiran. Na naglasak nije na odricanju od
sveta, ve na njegovoj zameni za neto to mnogo vie zadovoljava, to je ispunjeno
radou i to ti moe ponuditi mir. Zar misli da ti to ovaj svet moe ponuditi? Moda e
biti dobro da se jo jednom malo zamislimo o vrednosti ovoga sveta. Moda e dopustiti
da se nita ne gubi time ako mislima koje pridaju vrednosti ovome svetu dozvoli da idu
svojim putem. Svet koji vidi je zaista nemilosrdan, nestabilan, okrutan, ravnoduan
prema tebi brz da ti se osveti i neumoljiv u svojom mrnji. On daje samo da bi to to je
dao odmah ponitio i oduzima ti sve stvari koje si izvesno vreme negovao. U tom svetu
se ne moe nai trajna ljubav, zato to takve ljubavi u ovom svetu i nema. Ovo je svet
vremena u kome sve stvari imaju svoj kraj. Zar je to gubitak ako se umesto sveta, o
kome sam govorio, pronadje drugi svet u kome je nemogue izgubiti, u kome ljubav
traje veno, mrnja ne moe uopte postojati i u kome osveta nema nikakvog znaenja?
Zar se moe smatrati gubitkom ako pronadje sve stvari koje zaista eli, znajui da one
nemaju kraja i da e ostati upravo onakve kakve eli da budu tokom svog vremena?
Konano e ipak i ove stvari biti zamenjene za neto o emu ne moemo ni govoriti, zato
to se kree odavde ka svetu u kome su rei potpuno nepotrebne, u tiinu u kojoj ne
vlada govorni jezik, ali u kom se svetu taj ne-govorni jezik odlino razume.
Komunikacija, nedvojbena i jasna kao dan, ostaje neograniena za svu venost. I Sam
Bog govori Svom Detetu, kao to i Njegovo Dete govori Njemu. Njihov jezik nema rei,
zato to ono to Oni govore ne moe da se izrazi simbolima. Njihovo je znanje direktno i
potpuno ga svi dele i potpuno je jedinstveno. Koliko li si samo ti od toga udaljen, ti koji
ostaje vezan za ovaj svet. A kako si, istovremeno, i blizak ovom drugom svetu, kada
samo ovaj prvi svet zameni za drugi, za svet koji zaista eli. Poslednji korak sada je
siguran. Sada stoji samo za jedan tren udaljen od bezvremenosti. Sada moe gledati
samo napred, ne osvrui se vie unatrag da bi video svet koji ne eli. Ovde je svet koji
preuzima mesto sveta koji ne eli, istovremeno dok ti odvezuje svoj um od malih
stvari koje svet iznosi pred tebe da bi te i dalje drao u zatvoru. Nemoj ih smatrati
vrednim i one e nestati. Ceni ih i one e ti se uiniti stvarnim. To zapravo i jeste izbor.
ta moe izgubiti time to se nee odluiti da vrednuje nitavilo? Ovaj svet ne sadri
nita to bi ti stvarno eleo, ali ono to bude izabrao umesto njega, to je ono to ti
zaista i eli! Neka ti to danas bude dato. Ono to zaista eli samo eka da ga izabere,
da bi zauzelo mesto svih onih stvari koje trai, ali koje ne eli. Svoju voljnost da
izvede ovu promenu vebaj 10 minuta ujutru i 10 minuta uvee i jo 1 put izmedju
njih. Zaponi ovako:
146
IZVAN PODRUJA OVOGA SVETA POSTOJI SVET KOJI ELIM. BIRAM DA VIDIM TAJ
SVET UMESTO OVOGA, ZATO TO U OVOM SVETU NEMA NIEGA TO JA ZAISTA
ELIM
Potom zatvori oi i ne gledaj svet kog inae vidi i u tihoj tami posmatraj svetlosti koje
nisu od ovog sveta i njegove svetlosti, jednu po jednu, sve dok granice gde jedna od tih
svetlosti zapoinje a druga se zavrava, ne izgube sve znaenje i dok se sve te svetlosti
ne sliju u jednu. Danas se Nebeske svetlosti saginju ka tebi da bi sjale na tvoje one
kapke, dok ti poiva izvan domena sveta tame. Ovde se radi o svetlosti koju ne mogu
videti tvoje oi. A ipak tvoj je um moe jasno videti i moe razumeti. Danas ti se daje
dan milosti i mi zahvaljujemo. Danas shvatamo da je ono za ta si se bojao da e
izgubiti jeste sam gubitak. Sada razumemo da zapravo gubitka i nema. Konano smo
videli njegovu suprotnost i zahvalni smo da je izbor napravljen. Svakog se sata seti
svoje odluke i iskoristi jedan trenutak da bi potvrdio svoj izbor time to e skloniti u
stranu sve misli koje ima i to e se kratko zadrati samo na ovome:
SVET KOJI VIDIM NE SADRI NITA TO JA ELIM.
IZVAN PODRUJA OVOG SVETA POSTOJI SVET KOJI JA ELIM
130. LEKCIJA
NEMOGUE JE VIDETI DVA SVETA
Opaanje je dosledno. Ono to vidi odraava tvoje miljenje. A tvoje miljenje odraava
samo tvoj izbor onoga to eli da vidi. Ono to smatra vrednim odredjuje tvoj izbor,
zato to ti mora videti ono to smatra vrednim, verujui da ono to vidi stvarno i
postoji. Niko ne moe videti svet kome subjektov um nije pridao vrednost. I niko ne
moe a da ne gleda u ono za ta veruje da to i eli. Ko moe istovremeno mrzeti i voleti?
Ko moe eleti ono za ta ne eli da je stvarno? I ko odluuje da vidi svet koga se boji?
Strah mora da oslepljuje, zato to je njegovo oruje ovo: ne moe ni videti ono ega se
plai. Ljubav i opaanje (percepcija) tako idu ruku pod ruku. Strah zamrauje ono to
zaista postoji. ta onda strah moe projektovati na svet? ta se moe videti u mraku, a
to bi bilo stvarno? Strah zamrauje istinu, a ono to ostaje spada u domen fantazije.
ta moe biti stvarno od onoga to se rodilo iz slepog paninog matanja? ta je to to
bi ti poeleo da ti se pokae? ta bi ti eleo da zadri u takvom snu? Strah je izgradio
sve ono to ti misli da vidi. Svu odvojenost, sve razlike, kao i mnotvo razliitosti za
koje veruje da ine svet. Njih uopte nema. Neprijatelj ljubavi ih je izgradio. A ljubav,
pak, ne moe imati neprijatelja, pa tako ni sve ove razlike i ova odvojenost nemaju
uzroka, nemaju bia i nemaju posledica. Njima se moe pridavati vrednost, ali one
ostaju nestvarne. Njih se moe traiti, ali ne i nai. Danas ih neemo ni traiti, niti emo
rasipati ovaj dan na traenje neega to se ne moe nai. Nemogue je videti dva sveta
koja se nigde ne preklapaju. Trai samo jedan od tih svetova, drugi automatski iezava.
Ali jedan ostaje. Ova dva sveta su prostor izbora izvan koga ne moe ii tvoja odluka.
Realno i nerealno jeste sve to dolazi u obzir za izbor. I nita vie od toga. Danas emo
pokuati da ne pravimo kompromis tamo gde ga nije ni mogue napraviti. Svet koji vidi
je dokaz da si ve napravio izbor, koji je sveobuhvatan kao to je to i njegova
suprotnost. Ono to emo danas nauiti vie je od same lekcije da ne moe videti dva
sveta. Ova te lekcija takodje poduava da je onaj svet koji vidi potpuno uskladjen sa
takom gledita sa koje ga vidi. Sav je taj svet sastavljen od jednog komada zato to
proizilazi iz jedne emocije i odraava izvor te emocije u svemu to vidi. est puta
dnevno, sa zahvalnou, radosno poklanjamo po pet minuta misli koja dokrajuje sve
kompromise i sumnje i koja izlazi iz njihovog domena. Posveujui svoj um traenju
onoga to je realno, neemo praviti hiljadu beznaajnih razlika, niti emo pokuati da sa
sobom ponesemo i komadi nestvarnog. Svoju potragu za drugim svetom zaponi
traenjem snage koja se ne ograniava granicama tvoje linosti i prepoznavanjem onoga
emu tei. Ti ne eli iluzije. Do ovih pet minuta ti stie ispranjavanjem svojih ruku
od svih bezvrednih blaga ovog sveta. Dok govori sledee rei, ti zapravo eka da ti
Bog pomogne:
147
NEMOGUE JE VIDETI DVA SVETA. TREBA DA PRIHVATIM POMO KOJU MI BOG NUDI I
DA NE VIDIM NIKAKVE VREDNOSTI U OVOM SVETU, KAKO BIH MOGAO PRONAI SVOJU
SLOBODU I SPASENJE
Bog e ti doi. Ovim si reima prizvao neiscrpnu Mo koja e sa zahvalnou napraviti
ovaj dinovski korak prema tebi. Nee omanuti da vidi Njegovu zahvalnost izraenu u
opipljivom opaanju i u istini. Nee sumnjati u ono u ta e gledati. Iako je to
percepcija, nije to vrsta vidjenja kojim su se tvoje oi ikada ranije sluile. Nainivi ovaj
izbor, znae da te podrava Boija Snaga. Danas lako odbaci iskuenje, gde god bi se
pojavilo, jedino time to e se setiti granica svog izbora. Nestvarno ili stvarno, lano ili
istinito jeste ono to vidi i samo ono to vidi. Opaanje je uskladjeno sa tvojim
izborom i mogu ti doi ili Nebo ili pakao pojedinano, ali nikako zajedno. Prihvati samo
mali deo pakla kao realan i automatski si prokleo svoje oi i svoj vid i ono to bude
posle toga video bie zaista pakao. Mogunost dolaska Neba, medjutim, jo uvek ti
ostaje na raspolaganju da ga izabere, kako bi Nebo zauzelo mesto svega to bi ti pakao
mogao pokazati. Sve to treba da kae bilo kom deliu pakla, bez obzira u kom se
obliku javio, jeste jednostavno ovo:
NEMOGUE JE VIDETI DVA SVETA. JA TRAIM SVOJU SLOBODU I SPASENJE, A OVO
NIJE DEO ONOGA TO ELIM
131. LEKCIJA
ONAJ KO TEI ISTINI NE MOE A DA NE USPE
Neuspeh se nalazi svuda oko tebe dok bude teio ciljevima koji se ne mogu postii. Ti
trai stalnost u onome to je nestalno, trai ljubav tamo gde je nema, bezbednost
usred opasnosti, trai besmrtnost unutar tame sna o smrti. Ko moe uspeti tamo gde je
kontradikcija okvir njegove potrage i mesto na koje dolazi da bi pronaao stabilnost? Ne
postiu se ciljevi koji su beznaajni. Nema naina da se postignu, zato to su i sredstva
za postizanje tih ciljeva takodje beznaajna. Ko moe iskoristiti takva besmislena
sredstva s nadom da e s njima bilo ta postii? Kuda ona mogu voditi? I ta ta sredstva
mogu postii to bi ponudilo bilo kakvu nadu da je realno? Tenja ka izmatanom vodi
ka smrti, zato to je to potraga za nitavilom. Tako dok naizgled tei ivotu, ti zapravo
trai smrt. Trai bezbednost i sigurnost, dok istovremeno, intimno u svom srcu, moli
se za opasnost i zatitu svog malog sna koga si sam napravio. Ovde je ipak potraga
neizbena. Zbog toga si i doao i sigurno je da e obaviti ono zbog ega si doao. Ali
svet ne moe diktirati cilj za kojim si u potrazi, ukoliko mu ti sam ne da tu mo. Inae,
ti si jo uvek slobodan da izabere cilj koji lei izvan podruja sveta i svake svetske
misli. Taj cilj ti dolazi od jedne ideje koju si napustio, a koje se ipak sea, stare ideje
koja je ipak nova. Taj cilj je odjek zaboravljenog nasledja, a koji sadri u sebi sve ono
to zaista eli. Budi radostan to mora traiti. Takodje budi radostan to si nauio da
tei Nebu i da mora postii cilj koji zaista eli. Niko ne moe a da ne uspe ko zaista
eli postii taj cilj. Na kraju ga i postie. Boije Dete ne moe uzaludno traiti, iako
pokuava da isforsira zastoj i odgadjanje, da zavara sam sebe i da misli da je pakao ono
to zaista trai. Kada grei, on to i ispravlja. Kada odluta, ponovo se vraa postavljenom
zadatku. Niko ne ostaje u paklu, zato to niko ne moe napustiti svog Tvorca, niti moe
delovati na Njegovu savrenu, bezvremenu i nepromenljivu Ljubav. Ti e pronai Nebo.
Sve drugo, emu tei, otpae, izuzev ovoga. Ali ne zbog toga to ti je to neko oduzeo.
Otpae zato to ga ne eli. Ti e postii svoj cilj isto tako sigurno kao to je sigurno
da te je Bog stvorio bezgrenog. Zato bi ekao na Nebo? Ono je danas ovde. Vreme je
velika iluzija, bilo da se radi o prolosti ili budunosti. To ne bi bilo tako kada bi Bog hteo
da Njegovo Dete bude u vremenu. Kako bi Boija Volja mogla biti u prolosti, ili kako bi
mogla da bude u budunosti? Ono to On hoe je sada, bez prolosti i potpuno bez
budunosti. Ono je udaljeno daleko od vremena kao to je to siuna svea od kakve
daleke zvezde ili kao to je udaljeno ono to bira od onoga to istinski eli. Nebo
ostaje tvoja jedina alternativa ovom udnom svetu koji si sam izgradio i svim njegovim
obiajima. Svim njegovim promenljivim modelima i nesigurnim ciljevima, njegovim
148
bolnim zadovoljstvima i traginim radostima. Bog nije izgradio nikakve suprotnosti. Od
Njega ne potie nita to negira vlastito postojanje i to napada samo sebe. On nije
izgradio dva uma, pri emu bi radosni efekat jednoga bilo Nebo, a alosna posledica
drugog zemlja, koja je suprotna Nebu u svakom pogledu. Bog ne pati od sukoba. Niti je
ono to je On stvorio rascepljeno na dva dela. Kako bi to moglo biti da se Boije Dete
nalazi u paklu, ako ga je sam Bog smestio na Nebo? Zar Boije Dete moe izgubiti ono
to mu je dala Vena Volja da bude Njegov dom zauvek? Nemojmo vie pokuavati da
naturimo jednu stranu volju jedinstvenom Boijem cilju. On je ovde zato to On hoe da
bude ovde. A ono to on hoe sada je i prisutno i nalazi se izvan podruja i dosega
vremena. Danas neemo birati paradoks umesto istine. Kako bi Boije Dete moglo
napraviti vreme da ukloni Boiju Volju? On bi na taj nain negirao samog sebe i
usprotivio bi se onome to nema nikakve suprotnosti. On misli da je izgradio pakao kao
suprotnost Nebu i veruje da prebiva u neemu to ne postoji, dok je Nebo mesto koje ne
moe pronai. Danas napusti budalaste misli kao to su ove i, umesto toga, svoj um
usmeri na istinske ideje. Ko god tei istini ne moe a da ne uspe, istina je danas ono
emu teimo. Tri puta dnevno emo cilju posvetiti po 10 minuta. Traiemo je kako
bismo videli javljanje realnog sveta koji zamenjuje budalaste slike koje smo smatrali
dragocenim, sa istinskim idejama koje se javljaju umesto beznaajnih misli koje nemaju
nikakvog efekta, a nemaju ni izvora ni prave supstance. Zapoinjui svoje vebe ovo
priznajemo. Poni ovako:
JA TRAIM DA VIDIM RAZLIIT SVET I DA MISLIM RAZLIITU VRSTU MISLI U ODNOSU
NA ONU KOJU SAM SAM IZGRADIO. SVET KOJI TRAIM NISAM JA SAM NAPRAVIO,
MISLI KOJE ELIM DA MISLIM NISU MOJE VLASTITE.
Nekoliko minuta posmatraj svoj um i vidi, iako su ti oi zatvorene, besmisleni svet za
koji misli da je stvaran. Takodje napravi i pregled misli koje su saglasne (spojive) sa
ovakvim svetom i za koje misli da su istinite. A onda ih pusti da odu i zaroni ispod njih
do svetog mesta u koje te misli ne mogu ui. U tvom umu, ispod tih misli koje puta da
odu, postoji ulaz koji ne moe potpuno da zaboravi da bi sakrio ono to se nalazi s
druge strane. Potrai taj ulaz i nadji ga. Ali pre nego to pokua da ga otvori podseti
samog sebe na to da ko god da trai istinu ne moe a da je ne nadje. I to je taj zahtev
koji danas postavlja. Sada nita drugo osim ovoga nema nikakvog znaenja. Sada se
ne vrednuje niti se tei bilo kom drugom cilju. Ne eli nita to se nalazi ispred tih
vrata, a eli samo ono to se nalazi iza njih. Isprui ruku i vidi kako se vrata lako
otvaraju, samo ako postoji tvoja jedna jedina namera da dodje s njihove druge strane.
Andjeli osvetljavaju put, tako da nestaje svaki mrak. Stoji u tako sjajnoj svetlosti, i
jasnoj, da moe razumeti sve stvari koje vidi. Siuni trenutak iznenadjenja moda e
te navesti da se zaustavi pre nego to shvati svet koji pred sobom vidi u svetlosti
koja odraava istinu koju zna i koju nisi sasvim zaboravio dok si lutao u svojim
snovima. Danas ne moe, a da ne uspe. Sa tobom koraa Duh koga je poslalo Nebo,
kako bi mogao jednog dana da se priblii ovim vratima i da bez napora sklizne kroz
njih, u svetlost. Danas je doao taj dan. Danas Bog izvrava svoje davnanje obeanje
koje je dao Svom Svetom Detetu, isto kao to i Njegovo Dete pamti svoje obeanje Ocu.
Ovo je dan radosti, zato to dolazimo na odredjeno mesto u odredjeno vreme, gde i
kada e pronai cilj celog svog dosadanjeg traenja i svih tenji sveta, koji se zajedno
zavravaju dok ti prolazi kroz vrata. esto se danas seti da dananji dan treba da bude
vreme posebnog veselja i uzdri se od alosnih misli i beznaajnih jadikovanja. Dolo je
vreme spasenja. Samo Nebo je dananji dan odredilo da bude vreme milosti za tebe i za
svet. Ako zaboravi ovu sretnu injenicu, ovim podseti samog sebe:
DANAS TRAIM I NALAZIM SVE ONO TO ELIM. TO MI NUDI MOJ JEDINSTVENI CILJ.
ONAJ KO TEI ISTINI NE MOE A DA NE USPE
149
132. LEKCIJA
OSLOBADjAM SVET SVEGA ONOGA TO SAM O NJEMU MISLIO
ta bi drugo svet dralo u lancima ako ne tvoja verovanja? A ta drugo moe spasti svet
izuzev tvog Pravog Ja? Verovanje je zaista mono. Mone su misli koje sadri u sebi, a
iluzije su isto tako jake, u svojim posledicama, kao i istina. Ludak misli da je svet koji on
vidi realan i u to ni ne sumnja. Ne moe ga se skrenuti s njegovih verovanja stavljajui
pod znak pitanja posledice njegovih misli. Tek kada se stavi pod znak pitanja izvor tih
misli, onda konano tom ludaku nailazi nada da e se osloboditi. Uprkos tome, spasenje
se moe lako postii. Svako je slobodan da izmeni svoj um, a onda se menjaju, zajedno
s njim i sve njegove misli. Sada se pomie izvor svih misli. Promeniti svoj um znai za
tebe promenu izvora svih ideja koje misli ili koje si ikada mislio ili koje e ubudue
misliti. Prolost oslobadja svega to si ranije mislio. Ti oslobadja i budunost od svih
drevnih misli u vezi sa traenjem neega to ne eli da nadje. Sadanjost sada
preostaje kao jedino vreme. Ovde, u sadanjosti, oslobadja se svet. Dozvoljavajui
prolosti da se podigne i oslobodi budunost tvojih drevnih strahova, time pronalazi
izlaz za sebe i daje ga svetu. Svim svojim strahovima porobio si svet, a takodje i
svojim sumnjama i bedama, svojim bolom i suzama, a pritie ga i svojim tugama i
tako svet dri kao zatoenika svojih verovanja. Smrt ga udara svugde, zato to u svom
umu dri gorke misli o smrti. Svet sam po sebi nije nita. Tvoj mu um mora dati
znaenje. A ono to vidi u tom svetu su samo tvoje elje, odigrane tako da na njih
moe gledati i smatrati ih stvarnim. Moda misli da nisi ti taj ko je stvorio svet, ve da
si protiv svoje volje doao na neto to je ve stvoreno bilo i za ta je teko verovati da
eka na tvoje misli da mu one daju znaenje. Uistinu, pak, kada si doao naao si ba
ono to si i pokuavao da nadje. Ne postoji svet koji bi bio odvojen od tvojih elja i u
tome lei tvoje krajnje oslobodjenje. Izmeni svoj um u vezi sa onim to eli da vidi i
itav se svet mora izmeniti u skladu s tim. Ideje ne naputaju svoj izvor. Ova centralna
tema esto se iskazuje u tekstu i mora ti se roditi u umu, ako eli da razume dananju
lekciju. Nije oholost ta koja ti govori da si izgradio svet koji vidi i da se taj svet menja
onako kako ti sam menja svoj um. Ali oholost jeste ta koja tvrdi da si doao na svet
koji je sasvim odvojen od tebe, koji je nepropustan za ono to ti misli i potpuno
odvojen od onoga to se ti usudjuje da misli da taj svet jeste. Ne postoji svet! Ovo je
sredinja misao kojoj te ovaj kurs pokuava nauiti. Nije svako spreman da prihvati ovu
misao. A svako mora to dalje ii koliko moe sebi dozvoliti da ga se vodi na putu ka
istini. Vratie se, a onda e jo dalje otii ili e moda, za neko vreme, napraviti korak
natrag, a onda e se ponovo vratiti na put. Ali leenje je dar koji pripada onima koji su
spremni da naue da svet ne postoji i koji tu lekciju mogu odmah sada prihvatiti.
Njihova e im spremnost doneti lekciju u nekom obliku koji mogu razumeti i prepoznati.
Neki tu lekciju iznenada ugledaju u taki smrti, a onda ustaju iz mrtvih da bi druge
poduavali. Drugi tu lekciju nalaze u iskustvu koje nije od ovog sveta, koje im pokazuje
da svet ne postoji, zato to ono to oni vide mora biti istina, a ta istina se jasno
suprotstavlja svetu. A neki e tu lekciju pronai u ovom kursu i u vebama koje danas
radimo. Dananja je ideja istinita, zato to svet uistinu ne postoji. A ako je ovaj svet
zaista samo plod tvoje mate, tada ti taj svet moe razreiti od svih stvari, za koje si
ikada mislio da su ovaj svet time to e samo izmeniti sve misli koje su ovom svetu
dale ovakve pojavne oblike. Bolesni se lei time to e svim mislima o bolesti dozvoliti
da odu svojim putem, a mrtvi ustaje kada dopusti mislima o ivotu da zauzmu mesto
svih misli koje si ikada mislio o smrti. Lekciju koju smo ranije ve jednom ponovili,
moramo sada ponovo naglasiti, zato to ona sadri vrstu osnovu za dananju ideju. Ti
si onakav kakvog te je Bog stvorio. Ne postoji mesto na kome moe patiti i ne postoji
nikakvo vreme koje bi moglo doneti promenu tvom venom stanju. Kako moe postojati
svet vremena i prostora ako ti ostaje onakav kakvog te je Bog stvorio? ta je dananja
lekcija ako ne samo drugi nain da se kae da spoznaja svog Pravog Ja jeste spasenje
sveta? Osloboditi svet od bilo kakve vrste bola znai samo promeniti svoj um u vezi sa
samim sobom. Ne postoji svet odvojen od tvojih ideja, zato to ideje ne naputaju svoj
izvor i ti podrava svet unutar svoga uma u misli. Ipak, ako si onakav kakvog te je Bog
150
stvorio, ti onda ne moe misliti odvojeno od Njega, a ne moe ni izgraditi neto to ne
bi delilo Njegovu bezvremenost i Ljubav. Da li su bezvremenost i ljubav svojstveni svetu
koji vidi? Da li ovaj svet stvara slino Njemu? Ukoliko to ne ini, onda ovaj svet nije
stvaran i uopte ne moe ni biti takav. Ako si ti stvaran, onda svet koji vidi jeste laan,
zato to je Boije stvaranje u svemu razliito od sveta. A poto te je stvorila Njegova
Misao, tako je i tvoja misao stvorila ovaj svet i ona ga mora i osloboditi, kako bi ti
mogao spoznati Misli koje deli sa Bogom. Oslobodi svet! Tvoje istinske kreacije ekaju
na ovo oslobodjenje da bi ti dale oinstvo, ne iluzorno, ve uistinu Boije. Bog deli Svoje
Oinstvo sa tobom koji si Njegovo Dete, zato to On ne pravi nikakve razlike izmedju
onoga to je On Sam i onoga to je jo uvek On Sam. Ono to On stvara nije odvojeno
od Njega i Otac se nigde ne zavrava, niti Dete negde zapoinje kao neto odvojeno od
Njega. Svet ne postoji zato to je to misao koja je odvojena od Boga. Ovaj svet je
izgradjen da bi odvojio Oca i Sina i da bi odlomio deo Samog Boga i tako razorio
Njegovu Celovitost. Da li moe biti stvaran svet koji proizilazi iz ove ideje? Moe li on
bilo gde postojati? Negiraj iluzije, ali prihvati istinu. Negiraj da si senka koja je za kratko
postavljena na umirui svet. Oslobodi svoj um i gledae na svet kao oslobodjen. Danas
nam je cilj da oslobodimo svet od svih beznaajnih misli koje smo ikada imali o njemu,
kao i o svim ivim stvarima koje u tom svetu vidimo. Ova stvorenja ne mogu biti u tom
svetu. A ne moemo ni mi. Zato to smo u svom domu koji nam je na Otac stvorio,
zajedno sa ovim ivim stvorovima. A mi koji smo onakvi kakvim nas je On stvorio,
ovoga dana emo razreiti svet od svih naih iluzija, kako bi smo se oslobodili. Dve
dananje 15-to minutne vebe zaponi ovim:
JA, KOJI SAM OSTAO ONAKAV KAKVOG ME JE BOG STVORIO RAZREIU SVET OD
SVEGA ONOGA TO SAM MISLIO DA JE TAJ SVET. ZATO TO SAM JA STVARAN, A SVET
NIJE, A JA BIH DA SPOZNAM SVOJU VLASTITU REALNOST
Potom samo miruj, budan ali bez napetosti, i dozvoli da ti se u tiini um izmeni, tako da
se svet oslobodi zajedno sa tobom. Nije neophodno da shvati da leenje dolazi mnogim
ljudima irom sveta, a takodje i onoj brai koju vidi u svojoj blizini, dok ti alje ove
misli da blagoslove svet. A ti e osetiti svoje vlastito oslobodjenje, iako moda nee
potpuno razumeti jo da se nikada ne moe sam osloboditi (tj. da se i drugi
istovremeno s tobom oslobadjaju). Tokom celog dana, pojaavaj slobodu koju alje
svojim idejama celom svetu i, kadgod dodje u iskuenje da negira mo tvoje
jednostavne izmene uma reci:
OSLOBADjAM SVET SVEGA TO SAM O NJEMU MISLIO, I UMESTO TOGA BIRAM SVOJU
VLASTITU REALNOST.
133. LEKCIJA
NEU CENITI ONO TO JE BEZVREDNO
Ponekad se iz nekog uenja moe izvui i korist, posebno kad prodje kroz neto to
izgleda kao teorija i to je daleko od onoga to je uenik ve nauio i kada ga vrate na
praktine poslove. To emo i mi danas uiniti. Neemo govoriti o uzvienim,
sveobuhvatnim idejama, ve emo se, umesto toga, zadrati na koristima koje ti lino
moe imati od ovog kursa. Ti ne trai previe od ivota, nego isuvie malo. Kada
svome umu dozvoli da ga privuku telesne brige, stvari koje kupuje, onome to svet
smatra vrednim, ti time samo priziva tugu, a ne sreu. Ovaj kurs ne pokuava da ti
oduzme i ono malo to ima. On ne pokuava da zadovoljstva koja svet sadri zameni
utopijskim idejama. Nema zadovoljstava u svetu. Napraviemo danas listu realnih
kriterijuma pomou kojih emo testirati sve stvari za koje misli da ih eli. Ukoliko ove
stvari ne mogu zadovoljiti ove zdrave kriterijume, onda nisu uopte ni vredne da ih eli,
zato to one zamenjuju ono to nudi vie. Zakone koji upravljaju izborom ti ne moe
napraviti, kao to ne moe ni da napravi alternative izmedju kojih e onda birati.
Birati moe, zaista, zapravo ti to mora. Mudro je pri tome nauiti zakone koji se
pokrenu kada pone birati, a mudro je i nauiti alternative izmedju kojih bira. Ve smo
naglasili da postoje samo dve alternative, iako izgleda da ih ima mnogo. Granica je
151
postavljena i nju ne moemo menjati. S tvoje strane bilo bi vrlo uskogrudo da dozvoli
da alternative budu bezgranine i da tako odgodi svoj konani izbor, sve dok te sve
alternative ne razmotri tokom vremena i sve dok ih jasno ne dovede do mesta na
kome postoji samo jedan izbor koji se mora napraviti. Drugi dobrostivi i srodni zakon
glasi da nema kompromisa u vezi sa onim ta tvoj izbor mora doneti. On ti ne moe
doneti samo neto malo onoga to trai. Zato to ne postoji u tome neki medjuprostor.
Svaki izbor koji napravi donosi ti sve ili nita. Zato, ako naui testove pomou kojih
moe razlikovati sve od niega napravie bolji izbor. Prvo, ako izabere stvar koja ne
traje veno, ono to si izabrao je bezvredno. Privremena vrednost nema vrednosti.
Vreme nikada ne moe oduzeti vrednost neemu to je realno. Ono to iezava i to
umire, nikad i nije postojalo i nita ni ne nudi onome ko ga je izabrao. Njega je prevarilo
nitavilo u obliku za koji on samo misli da ga voli. Sledee, ako izabere da nekom
drugom oduzme neku stvar nee mu nita ostaviti. Razlog za ovo jeste u tome to,
ako drugome negira pravo da ima sve, time istovremeno negira to pravo i samom
sebi. Tako nee prepoznati stvari koje zaista ima, negirajui da one uopte i postoje.
Ko tei da neto nekome oduzme, zapravo je prevaren od strane iluzije koja kae da
gubitak moe ponuditi dobitak. Gubitak moe ponuditi gubitak i nita vie. Tvoje sledee
razmatranje jeste ono na kome poivaju i sva ostala. Zato ceni izbor koji pravi? ta
je to to privlai tvoj um ka ovom izboru? Kakvoj svrsi to slui? Ovo je razmatranje koje
te najlake moe prevariti. Ono ne moe prepoznati ono to ego eli. Ovo razmatranje ti
ak ne kae ni istinu koju ono opaa, zato to mu je potreban oreol kojim se koristi da
zatiti svoje ciljeve od ljage i rdje, kako bi ti mogao videti kako je ono nevino. Ipak,
njegova kamuflaa je samo tanki premaz koji moe zavarati samo one koji su zadovoljni
to su prevareni. Ciljevi ovog razmatranja su oigledni svakome ko se postara da ih
zaista potrai. Ovde je varka dvostruka. Onaj ko je prevaren nee opaziti da jedino to
mu se desilo jeste da nije uspeo nita da dobije. On e verovati da je posluilo skrivenim
ciljevima ega. Iako on pokuava da ouva jasnim oreol ovog razmatranja u polju svog
vidjenja, on jo uvek mora opaziti zamrljane rubove ovog razmatranja i njegovu zardjalu
sr. Njegove neefikasne greke ine mu se kao grehovi, zato to on sam na te mrlje
gleda kao na svoje vlastite. Rdja mu je znak vlastite duboke bezvrednosti. Onaj ko jo
uvek uva ciljeve ega i slui im kao svojim vlastitim, ne ini time nikakve greke, tako
mu diktira njegov vodi, tj. ego. Ego ga poduava da je pogreno verovati da su grehovi
u stvari, samo greke. Kad bi to tako bilo, ko bi onda patio zbog svojih grehova? I tako
dolazimo do kriterijuma za izbor, u koji je najtee poverovati, zato to je njegova
oiglednost prekrivena mnogim slojevima nejasnoe. Ako oseti bilo kakvu krivicu u vezi
sa svojim izborom, to znai da si dozvolio da egovi ciljevi uskoe izmedju pravih
alternativa. I tako onda ne shvata da postoje samo dve alternative, a alternativa za
koju misli da si je izabrao, ini ti se zastraujua i suvie opasna da bi mogla biti
nitavilo, to zapravo i jeste. Sve su stvari vredne ili bezvredne, dostojne ili ne, da ih se
istrauje uopte, potpuno poeljne ili nedostojne i najmanjeg napora da se do njih
dodje. Zbog svega toga, izbor je zapravo lak. Kompleksnost je samo dimna zavesa, koja
sakriva vrlo jednostavnu injenicu da ni jedna odluka ne moe biti teka. ta dobija
time to e ovo nauiti? To je daleko vie od pukog biranja, bez tekoa i bez bola.
Samo Nebo se dosee praznim rukama i otvorenim umom, koji dolaze bez iega da bi
nali sve i na to sve polagali pravo kao na svoje istinsko vlasnitvo. Danas emo
pokuati da dodjemo do tog stanja, poto smo samozavaravanje odgurnuli u stranu i sa
potenom voljnou da cenimo samo ono to je istinski vredno i realno. Svaku od svojih
proirenih 15-to minutnih vebi poni:
NEU CENITI ONO TO JE BEZVREDNO, A TRAIM SAMO ONO TO JE VREDNO, ZATO
TO SAMO TO I ELIM DA NADjEM
A onda primi ono to eka svakog onog koji neemu tei, neoptereen, i koji je dopro do
kapije Neba, koja mu se otvara pri njegovom dolasku. Ako bi poeo sebi da dozvoljava
gomilanje nekih nepotrebnih optereenja ili ako bi poverovao da vidi neke teke odluke
koje ti dolaze u susret, na sve to brzo odgovori ovom jednostavnom milju:
NEU CENITI ONO TO JE BEZVREDNO, ZATO TO MI PRIPADA ONO TO JE VREDNO.
152
134. LEKCIJA
TREBA DA OPAAM OPRATANJE ONAKVIM KAKVO ONO ZAISTA I JESTE
Hajde da se pozabavimo znaenjem onoga to zovemo opratanje. Opratanje se
moe deformisati i opaati kao neto to za sobom povlai neopravdano rtvovanje
pravednog gneva, to povlai za sobom neopravdani i nezaslueni dar i potpuno
negiranje istine. Sa ovakve take gledita, opratanje se mora videti kao ekscentrina
ludost, pa tako i ovaj kurs izgleda kao da spasenje zasniva na nekom hiru. Ovo
izokrenuto gledanje na znaenje opratanja lako se moe ispraviti kada prihvati
injenicu da se oprost ne trai za neto to je istinito. On mora da se ogranii na ono to
je lano. On je nevaan za sve, izuzev iluzija. Istina je Boije stvaranje i besmisleno je
njoj dati oprost. Sva istina pripada Njemu, odraava Njegove zakone i zrai Njegovu
Ljubav. Da li tome treba oprost? Kako moe opratati neemu to je bezgreno i veno
dobrostivo? Velika tekoa na koju nailazi kod autentinog opratanja sa svoje strane
jeste to to ti jo uvek veruje da mora oprostiti neto to je istina, a ne iluzija. Oprost
smatra uzaludnim pokuajem da gleda mimo neega to zaista postoji, da previdi
istinu u jednom neosnovanom naporu da samog sebe zavara time to e jednu iluziju
uiniti istinitom. Ova deformisana taka gledita samo odraava uporite koje ideja o
grehu jo uvek zadrava u tvom umu, a to ti postaje oigledno ako se malo u sebe
udubi. Poto smatra da su grehovi stvarni, onda na oprost gleda kao na zavaravanje.
Nemogue je o grehu misliti da je istinit, a ne verovati da je onda opratanje la. I tako
je i opratanje samo jo jedan greh, kao i sve ostalo. Opratanje kae da je istina lana,
a na pokvareno se smeje kao da je ono neduno kao trava, kao da je belo kao sneg.
Opratanje je sumanuto u onome to misli da moe postii. Ono bi da vidi kao ispravno
ono to je oigledno krivo, ono to je odvratno kao dobro. Pri ovakvom gledanju na
stvari, oprost nije nikakav izlaz. Oprost je samo dalji znak da je greh neoprostiv, u
najboljem sluaju da se greh sakriva, negira ili naziva drugim imenom, zato to je oprost
izdaja istine. Krivica se ne moe oprostiti. Ako grei, tvoja je krivica vena. Oni kojima
je oproteno, sa take gledita da su njihovi gresi realni, izloeni su samo alosnom
ruganju i dvaput su prokleti. Prvo, sami su sebe prokleli zbog onoga to misle da su
uinili, a onda ih jo jednom proklinju oni koji im daju oprost. Nerealnost greha je ono
to opratanje ini prirodnim i potpuno zdravim. Opratanje je duboko olakanje za one
koji ga nude, a tihi blagoslov za onog koji ga prima. Opratanje ne ohrabruje iluzije, ve
ih lagano sakuplja, uz malo smeha, i blago ih stavlja pred noge istini. A tu onda one
potpuno nestaju. Opratanje je jedina stvar koja zagovara istinu u svetu iluzija. Ono vidi
njihovo nitavilo i gleda direktno kroz hiljadu oblika u kojima se iluzije mogu pojaviti.
Opratanje gleda na lai, ali ga lai ne mogu prevariti. Ono ne primeuje
samooptuujue urlike grenika ludih od oseanja krivice. Ono gleda na njih smirenih
oiju i samo im kae: Brate moj, ono to ti misli nije istina. Snaga oprosta lei u
njegovom potenju, koje je toliko nepokvareno da vidi iluzije kao iluzije, a ne kao istinu.
Zbog ovog razloga, oprost postaje razara iluzija u susretu s laima, veliki obnovitelj
istine. Svojom sposobnou da previdi ono ega nema, on otvara put istini, koju su
blokirali snovi o krivici. Sad si slobodan da koraa putem koji ti otvara tvoje istinsko
opratanje. Zato to, ako samo jedan brat primi ovaj dar od tebe, vrata se i za tebe
otvaraju. Postoji jedan jednostavan nain da se pronadju vrata ka istinskom opratanju i
da se opazi da su ona irom otvorena u svojoj dobrodolici. Kad oseti da si pao u
iskuenje da nekoga optui za bilo koji oblik greha, nemoj dozvoliti svom umu da se
zadrava na onome o emu misli da je dotini uinio, zato to je to samozavaravanje.
Umesto toga upitaj: Da li bih ja sam sebe optuio da sam to uinio? Tako e videti
alternative koje moe birati u uslovima koji taj izbor ine znaajnim. A time e ujedno
i svoj um ouvati slobodnim od oseanja krivice i od bola, upravo onako kako to i sam
Bog hoe i kao to je to i uistinu. Samo lai su te koje bi da proklinju. Nevinost je jedina
stvar koja postoji u istini. Opratanje stoji izmedju iluzija i istine, izmedju sveta koji
vidi i onog sveta koji lei izvan podruja vidljivog, izmedju pakla krivice i Nebeske
kapije. Preko ovog mosta, koji je toliko moan kao to je mona i Ljubav koja mu je
darivala svoj blagoslov, dovode se do istine svi snovi o zlu, mrnji i napadu. Njih se ne
153
uva da bi se nadimali i besneli i tako plaili budalastog spavaa koji u njih veruje.
Razumevanje da je ono to je on mislio da je video nikad i nije postojalo, blago budi tog
spavaa iz njegovog sna. I sada on ne moe vie oseati da mu je uskraen bilo kakav
izlaz. On ne mora vie da se bori kako bi se spasao. Ne mora vie da ubija zmajeve za
koje misli da ga proganjaju. Ne treba vie podizati ni teke kamene zidove i elina
vrata, za koja misli da e ga uiniti bezbednim. On sada moe ukloniti teak, nezgrapan i
beskoristan oklop, koji je napravljen da lancima okuje njegov um za strah i bedu. Korak
mu je lagan i dok podie nogu da bi napravio dugi korak, zvezda ostaje iza njega da bi
pokazivala put onima koji ga slede. Opratanje se mora vebati zato to svet ne moe
opaziti njegovo znaenje, niti moe dati vodia koji bi te poduio o njegovoj korisnosti. U
celom svetu nema ni jedne misli koja bi vodila ka razumevanju zakona kojih se dri
opratanje, niti misli koju ono odraava. Opratanje je svetu tudje, isto onako kao to
mu je tudja i tvoja vlastita realnost. A ipak se taj svet pridruuje tvom umu sa realnou
u tebi. Danas vebamo istinsko opratanje, kako se ne bi odlagalo ovo vreme
pridruivanja. Mi bismo da se sretnemo sa svojom realnou u slobodi i miru. Nae
vebe postaju trag koji osvetljava put svoj naoj brai, koja e nas slediti do realnosti
koju delimo sa njima svima. Da bi se ovo moglo postii, dajmo danas dva puta po etvrt
sata i provedimo ih sa Vodiem Koji razume znaenje opratanja i Koji je poslan da nas
poduava opratanju. Zatraimo on Njega: TREBA DA OPAAM OPRATANJE ONAKVIM
KAKVO ONO ZAISTA I JESTE. A onda izaberi jednog brata, na koga te On usmeri, i
napravi katalog njegovih grehova, onako kako ti budu, jedan po jedan, padali na
pamet. Ne zaustavljaj se ni na jednom od tih grehova. Shvati da se koristi njegovim
napadima samo zato da bi spasao svet od svih ideja greha. Ukratko razmotri sve zle
stvari koje o njemu misli i svaki put se zapitaj: Da li bih i samog sebe prokleo zbog
ovoga? Oslobodi ga svih misli o grehu koje si imao o njemu. A sada si i ti spreman za
slobodu. Ako si tako daleko vebao voljno i poteno, poee oseati neko podizanje,
neko olakanje i smanjenje teine du vlastitih prsa, neko duboko i sigurno oseanje
olakanja. Ostatak vremena treba da utroi na doivljavanje izmicanja svim tekim
lancima koje si nastojao da stavi svom bratu, ali koji su, zapravo, tebe samog okivali.
Tokom celog dana treba vebati znaenje opratanja, zato to e jo uvek vie puta naii
trenuci zaborava znaenja opratanja, kada e napadati samog sebe. Kada dodje do
toga, dozvoli svom umu da prozre tu iluziju, dok ti govori samom sebi: TREBA DA
OPAAM OPRATANJE ONAKVIM KAKVO ONO ZAISTA I JESTE. ZAR BIH SAM SEBE
OPTUIO ZBOG OVOGA? NEU OVAJ LANAC STAVITI NA SAMOG SEBE. Pri svemu
ovome, dobro zapamti ovo: NIKO NIJE RASPET NA KRSTU SAM, A IPAK NIKO NI NA
NEBO NE MOE UI SAM OD SEBE.
135. LEKCIJA
NAPADNUT SAM SAMO ONDA AKO SAM SEBE BRANIM
Ko bi se branio ako ne bi mislio da je napadnut, da je napad realan i da se svojom
odbranom moe spasiti? I tu lei ludost odbrane. Ona daje iluziji potpunu realnost, a
onda nastoji da se njom bavi kao neim realnim. Odbrana dodaje postojeim iluzijama
nove iluzije i tako dvostruko oteava ispravljanje. A to je upravo ono to radi kad
pokuava planirati budunost, da aktivira prolost ili da organizuje sadanjost u
skladu sa svojim eljama. Ti deluje na osnovu verovanja da se mora zatititi od onoga
to se dogadja, zato to to mora da u sebi sadri neto to te ugroava. Oseaj
ugroenosti jeste priznanje urodjene slabosti. To je verovanje da postoji opasnost koja
ima tu mo da te pozove da se brani na odgovarajui nain. Svet je zasnovan na ovom
ludom verovanju. I sve strukture ovog sveta, sve njegove misli i sumnje, sve njegove
kazne i teko naoruanje, sve njegove zakonske definicije i kodeksi i zakonici, njegova
etika, njegove vodje i njegovi bogovi, svi oni slue samo zato da bi sauvali ovaj oseaj
ugroenosti. Niko ne hoda svetom pod orujem, a da mu uas ne lupa u srcu. Odbrana
je ono to zastrauje. Ona proizilazi iz straha, a onda i sama poveava taj strah, koji
raste sa svakom novom odbranom. A ti misli da ti ta odbrana nudi bezbednost. Ona ti,
154
medjutim, govori o tome da je strah stvaran i da je uas opravdan. Zar to nije udno da
se jo nisi zaustavio i sam sebe zapitao, dok razradjuje svoje planove i svoje oklope
ini debljim i svoje brave hermetinijim ta ti zapravo brani, i kako, i protiv ega? Prvo
razmotrimo ta ti brani. To mora da je neto vrlo slabo i to se moe napasti. To mora
da je neto to moe biti lagan plen, koji ne moe sam sebe da brani i kome je potrebna
tvoja odbrana. ta bi drugo, osim tela, bilo tako krhko da bi mu bila potrebna stalna
briga i paljiva, duboka skrb da bi se zatitio njegov mali ivot? ta bi to bilo drugo,
osim tela, to bi se teturalo i to mora da omane u sluenju Boijem Detetu kao
dostojan domain? A ipak nije telo to koje se plai, niti je ono stvar koje se neko drugi
plai. Ono nema nikakvih drugih potreba osim onih koje mu ti pripisuje. Njemu ne
trebaju nikakve komplikovane strukture odbrane, niti medicina koja uvodi zdravlje,
nikakva briga, niti bilo kakva skrb uopte. Brani ivot tela ili mu daj darove da bi ga
uinio lepim, ili mu napravi zidove da bi ga uinio sigurnim i time samo kae da ti je
dom otvoren lopovu vremena, da je pokvarljiv i troan i da je tako nesiguran da ga
mora uvati svojim vlastitim ivotom. Zar ova slika nije zastraujua? Zar moe biti
miran sa ovakvim konceptom svog doma? A ipak, ta je to to je obdarilo telo s pravom
da ti ovako slui, izuzev tvog vlastitog verovanja? Tvoj je um taj koji je telu dao sve
funkcije koje u njemu vidi i koji je postavio njegovu vrednost daleko izvan domena
male hrpe praha i vode. Ko bi branio neto to bi prepoznao na ovaj nain? Telu ne treba
nikakva odbrana. To se ne moe nikada previe naglasiti. Ono e biti jako i zdravo ako
ga um ne bude zloupotrebljavao odredjujui mu uloge koje telo ne moe odigrati,
odredjujui mu ciljeve koji su izvan njegovog domaaja i egzaltirane svrhe koje ne moe
postii. Takvi pokuaji, sami po sebi smeni ali koji se duboko neguju, izvori su mnogih
ludakih napada koje izvodi na telo. Izgleda ti kao da telo ne ispunjava tvoje nade,
tvoje potrebe, tvoje vrednosti i tvoje snove. Ja kome treba zatita nije realno. Telo,
koje je bez vrednosti i koje nije dostojno ni najmanje odbrane, treba opaati kao neto
to je potpuno odvojeno od tebe. Ako se tako postupa, telo postaje zdravi, usluni
instrument kroz koji um moe delovati sve dotle dok se ne zavri njegova upotrebljivost.
Ko bi ga eleo i dalje odravati kada mu prestane korisnost? Brani svoje telo i time e
napasti vlastiti um. Zato to u svome umu vidi greke, slabosti, ogranienja i
nedostatke od kojih misli da treba spasti telo. Ne vidi um kao odvojen od telesnog
stanja. I ti natura telu sav bol koji proizilazi iz koncepcije uma kao ogranienog i
lomljivog i kao odvojenog od drugih umova i kao odvojenog od vlastitog Izvora. To su
misli koje treba leiti i telo e odgovoriti zdravljem kada se ove misli isprave i zamene
istinom. To je jedina stvarna odbrana tela. A da li je to mesto gde trai telesnu
odbranu? Ti telu nudi zatitu takve vrste od koje ono uopte ne moe imati nikakve
koristi, poto ova zatita samo uveava patnju uma. Ti ne lei, ve samo oduzima
nadu za izleenje, zato to ne uspeva videti gde nada mora leati da bi bila ispunjena
znaenjem. Izleeni um ne planira. On izvrava planove koje prima putem sluanja
Mudrosti koja nije njegova vlastita. Izleeni um eka da bude poduen ta treba da radi,
a onda to i izvrava. On ni u emu ne zavisi od sebe samog, izuzev u tome to je
dorastao da ispuni planove koji su mu dodeljeni. Ovaj je um siguran da prepreke ne
mogu omesti njegovo napredovanje ka izvrenju i dostizanju bilo kog cilja koji slui
veem planu postavljenom za dobro svih. Izleeni um oslobodjen je verovanja da mora
planirati, iako ne moe znati koje je rezultat najbolji, koja su sredstva najbolja za
postizanje takvog rezultata, a ne moe ni prepoznati problem koji se izvrenjem plana
treba razreiti. Neizleeni um mora zloupotrebiti telo pri izvrenju svojih planova sve dok
ne spozna da stvari stoje onako kako je prethodno reeno. Ali kada neizleeni um
prihvati kao istinito ovo to sam rekao, onda je on izleen i dozvoljava telu da ode.
Porobljavanje tela putem planova koje postavlja neizleeni um da bi spasao sam sebe,
mora uiniti telo bolesnim. Telo nije slobodno da bude sredstvo da se pomogne izvrenju
plana koji daleko prevazilazi telesnu zatitu, a kome je zakratko potrebno telo da bi mu
posluilo. Ova sposobnost tela da bude sredstvo koje pomae izvrenje ovog velikog
plana osigurava telesno zdravlje. Sve to um bude koristio za izvrenje ovog plana
funkcionisae besprekorno i sa snagom koja e mu biti data i koja ne moe a da ne
uspe. Moda nije lako primetiti da su planovi koje postavlja ego samo odbrane. Svrha
svih ovih planova jeste da ostvare te odbrane. Ovi su planovi sredstvo pomou koga se
155
prestraeni um titi na raun istine. Ovo nije teko shvatiti posmatrajui neke oblike u
kojima se pojavljuje ovo samozavaravanje i gde je vrlo oigledno negiranje realnosti. A
opet, planiranje se ne prepoznaje esto kao odbrana. Um koji se angauje u postavljanju
planova za samog sebe, zapravo se bavi izgradnjom kontrole buduih dogadjaja. On ne
misli da e u budunosti biti zbrinut, ukoliko se sam ne pobrine za svoje snabdevanje.
Vreme postaje vano za budunost i treba ga kontrolisati putem uenja i iskustva
steenog iz prolih dogadjaja i ranijih verovanja. Um koji planira previdja sadanjost
zato to se on oslanja na ideju da ga je prolost dovoljno poduila kako bi mogao
usmeravati i tok buduih dogadjaja. Um koji planira tako odbija da dozvoli da dodje do
promene. Ono to je ranije nauio postaje osnova za njegove budue ciljeve. Njegovo
prolo iskustvo usmerava njegov izbor onoga to e se dogoditi. I on ne vidi da je ovde i
sada sve ono to mu je potrebno da bi se garantovala budunost koja je sasvim razliita
od prolosti, bez ikakvog kontinuiteta bilo kakvih starih ideja i bolesnih verovanja.
Predvidjanje u ovom sluaju ne igra uopte nikakvu ulogu, zato to sadanja
samouverenost usmerava put. Odbrane su planovi koje pravi kako bi se borio protiv
istine. Cilj ovih planova jeste da se izabere ono s im se slae, a da se potceni ono to
smatra nespojivim sa svojim verovanjima o tome ta je to stvarnost. Ono to preostaje
stvarno je beznaajno. Zato to je tvoja realnost ono to predstavlja pretnju koju e
tvoje odbrane napasti, zamagliti, rascepiti i raspeti na krst. ta je to to ne bi mogao
prihvatiti, ako bi samo znao da je sve to ti se deava, sve dogadjaje iz prolosti, ove
sadanje i one to e tek doi milostivo planirao Jedan ija je jedina svrha tvoje dobro?
Moda si pogreno shvatio Njegov plan, zato to ti On nikada ne bi ponudio bol. Ali tvoje
ti odbrane ne doputaju da vidi kako Njegov blagoslov pun ljubavi svetli na svakom
tvom koraku. Dok ti sastavlja planove za smrt, On te blago vodi ka venom ivotu.
Tvoja sadanja vrsta vera u Njega jeste odbrana koja ti obeava nepomuenu
budunost, bez ikakvog traga tuge, i sa radou koja se stalno poveava, dok ovaj ivot
postaje sveti trenutak, postavljen u vremenu, ali koji vodi rauna samo o besmrtnosti.
Neka ti budunost usmerava tvoja sadanja vrsta vera, a ne nikakve odbrane i neka ti
ovaj ivot postane znaajni susret sa istinom, koju sakrivaju samo tvoje odbrane. Bez
tvojih odbrana, ti postaje svetlost koju Nebo zahvalno priznaje kao svoju vlastitu. I ova
e te svetlost voditi putevima koji su ti odredjeni kako bi doao do sree, u skladu sa
drevnim planom, ije je izvrenje zapoelo u trenutku kada se rodilo vreme. Tvoji e
sledbenici udruiti svoju svetlost sa tvojom i ta e se svetlost poveavati sve dok svet ne
bude osvetljen radou. I tvoja e braa sretno odloiti svoje nespretne odbrane, koje
im nisu niim posluile i koje mogu samo da prestrae. Sa svojim sadanjim pouzdanjem
mi emo danas predvideti to vreme, zato to je to deo onoga to je za nas
planirano.Biemo sigurni da nam je danas dato sve to nam treba da bismo ovo postigli.
Ne pravimo nikakve planove kako e se ovo uraditi. Shvatamo da je naa nebranjenost
sve to je potrebno da bi istina sigurno sinula u naim umovima. Dva puta po 15 minuta
danas emo se odmarati od besmislenog planiranja i od svake misli koja blokira istinu da
udje u nae umove. Umesto plana i umesto nekog organizovanja, danas emo primiti
neto to moemo dati. A istinski dajemo govorei: NAPADNUT SAM SAMO ONDA AKO
SAM SEBE BRANIM. ALI U NEBRANJENOSTI BIU JAK, I NAUIU ONO TO SAKRIVAJU
MOJE ODBRANE. Nita osim ovoga. Ako treba da se saine neki planovi, rei e ti se o
njima. To moda nee biti planovi za koje misli da su potrebni, a moda zaista nee biti
ni odgovori na probleme za koje misli da se s njima suoava. Ali to su odgovori na
drugu vrstu pitanja. Ta su pitanja do sada ostala bez odgovora. Ali je bilo potrebno da se
na njih odgovori. To je tako trajalo sve dok ti konano nije stigao Odgovor. Sve su tvoje
odbrane bile usmerene na to da ne primi ono to e danas primiti. I u svetlosti i
radosti jednostavne vrste vere, samo e se uditi zato si uopte ikada i mislio da se
mora braniti od vlastitog oslobodjenja. Nebo ne trai nita. Pakao je taj koji postavlja
ekstravagantne zahteve za rtvovanje. Danas se niega ne odrie. Bez odbrane, ti se
samo svom Tvorcu predstavlja onakvim kakav si zaista. On te se sea. Danas emo se
mi setiti Njega. Ovo je Uskrs tvog spasenja. I ti ponovo ustaje iz onoga to je izgledalo
kao smrt i beznadje. Sada se svetlost nade ponovo u tebi radja. Sada dolazi bez
odbrane da bi nauio svoju ulogu u sklopu Boijeg Plana. Kakve bi jo vrednosti imali
mali planovi ili magijska verovanja sada, kada si prihvatio svoju funkciju od Glasa koji
156
govori u ime Samog Boga? Nemoj pokuavati da ovaj dan uoblii na nain za koji misli
da e ti najvie koristiti. Ti ne moe ni zamisliti svu sreu koja ti dolazi i bez tvog
planiranja. Ui danas. I itav e svet napraviti ovaj dinovski korak i slavie s tobom tvoj
Uskrs. Tokom celog dana, dok ti se bude inilo da glupave male stvari pojaavaju u tebi
odbranu i dovode te u iskuenje da se angauje u tkanju planova, podseti samog sebe
da je ovo poseban dan za uenje i to priznaj ovako:
OVO JE MOJ USKRS. I JA U GA OUVATI SVETIM. NEU SE BRANITI, ZATO TO
BOIJEM DETETU NE TREBA NIKAKVA ODBRANA PROTIV ISTINE NJEGOVE REALNOSTI.
136. LEKCIJA
BOLEST JE ODBRANA USMERENA PROTIV ISTINE
Niko ne moe liiti sve dok ne shvati kakvoj svrsi bolest izgleda kao da slui. Poto e
tek onda takodje i razumeti da svrha bolesti nema nikakvog znaenja. Poto nema
uzroka i poto je bez bilo kakve vrste znaajne namere, bolest ne moe uopte ni
postojati. Kad se ovo uvidi, dolazi automatski i do izleenja. Izleenje raspruje ovu
beznaajnu iluziju istim pristupom koji i sve ostale iluzije privodi istini i tamo ih samo
ostavlja kako bi iezle. Bolest nije nikakva sluajnost. Slino svim ostalim odbranama
ona je ludi izum namenjen samozavaravanju. I slino svim ostalim odbranama, njena je
svrha da skriva realnost, da je napada, da je menja, da je prikae budalastom, da je
iskrivi, da je izopai ili da je redukuje na malu hrpu nesklopljenih delova. Cilj svih
odbrana jeste da sprei istinu da ne postane celovita. Delovi se vide tako kao da je svaki
od njih celina za sebe. Odbrane nisu nenamerne, niti su nesvesno izgradjene. One su
tajni, magijski tapovi kojima mae kada ti se uini da istina ugroava ono u ta
veruje. Odbrane izgledaju kao da su nesvesne zbog brzine kojom se odluuje da ih
koristi. U toj sekundi, pa ak i za krae vreme, u kome si se odluio za izbor, ti tano
prepoznaje ta pokuava da uini, a onda nastavlja da misli da je to i uinjeno. Ko,
ako ne ti, procenjuje pretnju, odluuje da je neophodno beanje i podie seriju odbrana
da bi smanjio pretnju, koja je procenjena kao stvarna? Sve ovo se ne moe nesvesno
uiniti. Ali, posle toga, tvoj plan zahteva da mora zaboraviti da si ga sam sainio. Tako
ti posle taj plan izgleda kao neto spoljanje u odnosu na tvoju vlastitu nameru, lii ti na
dogadjanje koje je izvan podruja tvog uma, kao rezultat sa realnim efektom na tebe,
umesto da ga shvati kao rezultat koji si sam prouzrokovao. Ovo brzo zaboravljanje
tvoje vlastite uloge koju igra u izgradnji vlastite realnosti je ono to ini da ti odbrane
izgledaju kao da su izvan domena tvoje vlastite kontrole. Ali ono to si zaboravio, toga
se opet moe setiti, pod uslovom da si voljan da ponovo razmotri odluku koja se
dvostruko zakriljuje iza zaborava. Tvoje ne-seanje samo je znak da ova odluka jo uvek
deluje, bar to se tie tvojih elja. Nemoj ovo pogreno shvatiti kao injenicu. Odbrane
moraju uiniti injenice neprepoznatljivim. Njihov je cilj da upravo to urade, i to je ba
ono to odbrane i ine. Svaka odbrana uzima odlomke celine, sklapa ih bez obzira na sve
njihove istinske odnose i tako konstruie iluziju celine koja ne postoji. Ovaj je proces
ono to stvara lanu sliku pretnje, a ne bilo kakav rezultat koji bi iz toga proizaao. Kada
se delovi istrgnu iz celine i kada se vide kao odvojeni i celoviti sami po sebi, tada oni
postaju simboli koji predstavljaju napad na celinu. Efekat njihovog delovanja je uspean
i nikad ih se vie ne vidi ponovo kao celina. A ti ipak zaboravlja da ovi simboli
predstavljaju samo tvoju vlastitu odluku u pogledu onoga ta treba da bude realno, da bi
preuzelo mesto onoga to je zaista realno. Bolest je odluka. To nije stvar koja ti se
deava, koju nisi traio, koja te ini slabim i koja ti donosi patnju. To je izbor koji si
napravio, plan koji donosi, kada se za trenutak istina pojavljuje u tvom vlastitom
sumanutom umu i kad ti izgleda da ti itav tvoj svet tetura, posre i priprema se da
padne. Sada si bolestan da bi istina mogla da ode od tebe i da vie ne ugroava snage
koje tobom vladaju. Kako misli da bi bolest mogla uspeti da te sakrije od istine? Zato
to bolest dokazuje da telo nije neto odvojeno od tebe, pa prema tome ti mora biti
odvojen od istine.Ti pati od bola, zato to i telo pati i u tom bolu ti si jedno sa telom.
Tako se uva tvoj istinski identitet i tako se stiava i smiruje udna i muna misao da
157
si ti ipak moda neto vie nego mala hrpa praha. Pogledaj: ovaj prah moe uiniti da se
mui, moe ti iskriviti udove i zaustaviti srce naredjujui ti da umre i prestane
postojati. Tako je telo jae od istine, koja od tebe trai da ivi, ali koja ne moe
savladati tvoj izbor da umre. I tako je telo snanije od venog ivota, Nebo je krhkije
od pakla, a Boijem Planu za spasenje Njegovog Deteta opire se odluka koja je jaa od
Njegove Volje. Njegovo Dete je prah, Otac je nepotpun, a haos trijumfalno sedi na
Njegovom prestolu. Tako ti planira svoju vlastitu odbranu. I ti veruje da Nebo drhti
pred tako ludim napadima kao to su ovi. Veruje da su tvoje iluzije oslepile Boga, da su
istinu pretvorile u la i da su sav svemir podvrgle zakonima koje bi mu naturile tvoje
odbrane. Ali ko veruje u iluzije, izuzev onoga ko ih je i izgradio? Ko bi drugi mogao da ih
vidi i da na njih reaguje kao da su istine? Bog ne poznaje tvoje planove da izmeni
Njegovu Volju. Svemir ne obraa panju na zakone za koje misli da pomou njih vlada
vasionom. A Nebo se ne klanja paklu, niti se ivot saginje pred smru. Ti samo moe
odluiti da e misliti da umre, ili da se pati boleu, ili da na bilo koji nain defornie
istinu. Ono to je stvoreno s ovim nema nikakve veze. Odbrane su planovi da se porazi
ono to se ne moe ni napasti. Ono to je nepromenljivo ne moe se izmeniti. I ono to
je potpuno bezgreno ne moe greiti. To je ta jednostavna istina. Ona ne poziva na
mo ili trijumf. Ona ne naredjuje da bude sluana, niti tei da dokae kako su alosni i
jalovi tvoji pokuaji da planira odbrane koje bi trebalo da izmene istinu. Istina jedino
eli da ti da sreu, zato to je to njena svrha. Moda ona malo uzdahne kada odbaci
njene darove. A ipak ona zna savreno sigurno da se mora primiti ono to Bog hoe za
tebe. Ova injenica je ono to pokazuje da je vreme iluzija. Vreme ti doputa da misli
da ono to ti je Bog dao nije istina upravo sada kao to to mora biti. Boije Misli potpuno
su odvojene od vremena. Vreme je samo jo jedna besmislena odbrana koju si izgradio
protiv istine. Uprkos tome, ono to Bog hoe je ovde, a i ti sam ostaje onakav kakvog
te je On stvorio. Istina ima mo koja je daleko izvan podruja odbrane, zato to nikakva
iluzija ne moe ostati tamo gde je istini dozvoljeno da udje. A ona dolazi svakom umu
koji odloi svoja oruja i koji prestane da se igra ludou. Do istine se moe doi u bilo
koje vreme. Moe i danas, ako se odlui da veba izraavanje dobrodolice istini. To
nam je danas i cilj. I dva puta po 15 minuta posvetiemo tome da zatraimo od istine da
nam dodje i da nas oslobodi. I istina e doi, zato to ona i nije nikada bila neto izvan
nas. Ona samo eka upravo na ovaj poziv koji joj danas upuujemo. Uvodimo je sa
molitvom ozdravljenja da nam pomogne da se uzdignemo iznad odbrana i da dozvolimo
istini da bude onakva kakva je uvek i bila:
BOLEST JE ODBRANA USMERENA PROTIV ISTINE. PRIHVATIU ISTINU O TOME TA
SAM, I DOZVOLIU SVOME UMU DA SE DANAS POTPUNO IZLEI.
Leenje e bljesnuti du tvog otvorenog uma, dok se mir i istina uzdiu kako bi preuzeli
mesto rata i ispraznog matanja. Nee vie biti mranih uglova koje bolest moe sakriti i
koje moe braniti od svetlosti istine. Nee biti vie nejasnih figura iz tvojih snova. A niti
e u tvom umu ostati mutne i besmislene tenje koje se ludo usmeravaju na dvostruke
ciljeve. Um e ti biti izleen od svih bolesnih elja, koje je nastojao da odobri, kako bi im
se telo pokoravalo. Sada se i telo izleilo, zato to se izvor bolesti otvorio za izbavljenje.
Na ovaj e nain prepoznati da si dobro vebao: telo ne treba nita da osea. Ako si
uspeno vebao, nee postojati nikakvo loe ili dobro oseanje, niti oseaj bola ili
zadovoljstva. Um uopte ne odgovara na ono to telo ini. Telo ostaje i dalje korisno i
nita vie. Moda i ne shvata da ovo uklanja ogranienja koja si telu postavio uz pomo
svrhe koju si mu pripisao. Poto si ove ciljeve uklonio, snaga koju telo poseduje uvek e
biti dovoljna da poslui svim istinski korisnim svrhama. Telesno zdravlje ovim se
potpuno garantuje. Vreme ne ograniava telesno zdravlje, a to ne ine ni klima ni umor
ni hrana ni pie, niti bilo kakvi zakoni koje si ranije uspostavio. Sada ne mora da ini
nita da bi telu bilo dobro, zato to je bolest postala nemogua. A ipak ovu zatitu treba
sauvati paljivim posmatranjem. AKO DOZVOLI SVOM UMU DA PRUI UTIITE
NAPADAKIM MISLIMA, DA USTUPI PRED PROSUDjIVANJEM ILI DA SAINI PLANOVE
PRED NEIZVESNOSTIMA KOJE TREBA DA DODjU, TO ZNAI DA SI SE PONOVO
POGRENO POSTAVIO. TO ZNAI DA SI PONOVO USPOSTAVIO TELESNI IDENTITET,
KOJI E NAPASTI TELO, ZATO TO JE, U OVOM SLUAJU, UM PONOVO BOLESTAN. Ako
158
bi dolo do ovoga, upotrebi brzi lek. Nemoj dozvoliti svom odbranatvu da te vie
povredjuje. Nemoj da se zbuni u pogledu onoga to se mora leiti. Reci samom sebi:
ZABORAVIO SAM TA SAM UISTINU, ZATO TO SAM SVOJE TELO POGRENO SHVATIO
KAO SAMOG SEBE. BOLEST JE ODBRANA USMERENA PROTIV ISTINE. ALI JA NISAM
TELO. I MOJ UM NE MOE NAPADATI. PA TAKO NI JA NE MOGU BITI BOLESTAN.
137. LEKCIJA
KADA SE IZLEIM, NEU SAMO JA BITI IZLEEN
Dananja ideja ostaje centralna misao na kojoj poiva spasenje. Leenje je suprotnost
svim idejama sveta koje se bave boleu i posebnim stanjima. Bolest je povlaenje od
drugih i prekidanje udruivanja. Ona postaje vrata koja zatvaraju odvojeno ja i koja ga
dre izolovanim i usamljenim. Bolest je izolacija. Ona izgleda kao da dri jedno ja
odvojeno od svih ostalih, da pati, a to drugi ne oseaju. Bolest daje telu konanu mo
kako bi odvojenost uinilo stvarnom i kako bi dralo um u zatvoru, u samici. Kako bi telo
dralo um rascepljenim i kako bi ga rasutog u komadie drao vrsti zid bolesnog mesa,
koga um ne bi mogao da savlada. Svet se podvrgava zakonima kojima slui i bolest, ali
leenje deluje odvojeno od njih. Nemogue je da bilo ko bude sam izleen. U bolesti on
mora da bude izdvojen. A leenje je njegova vlastita odluka da bude ponovo celovit i da
prihvati svoje Pravo Ja sa svim Njegovim delovima kao netaknute i neoborive. Njegovo
Pravo Ja u bolesti izgleda kao da je raskomadano i bez jedinstva koje Mu daje ivot.
Leenje se postie time kada on uvidi da telo nema te moi da napadne univerzalnu
jednou Boijeg Deteta. Bolest bi da dokae da la mora biti istina. Ali leenje pokazuje
da je istina istinita. Odvojenost, koju bolest nastoji da nametne, nikada se nije stvarno
ni dogodila. Da bi se izleilo, treba jednostavno prihvatiti ono to je oduvek bilo
jednostavna istina i to e ostati tano onakvo kakvo je veno i bilo. Ipak, oima
naviknutim na iluzije treba pokazati da je lano ono u ta gledaju. I tako leenje, koje
nikada i nije bilo potrebno istini, mora da demonstrira da bolest nije realna. Tako leenje
moemo nazvati protiv-snom koji ukida san o bolesti u ime istine, ali to leenje nije
sama istina. To je upravo onako kao to i opratanje previdja sve grehove koji nikada i
nisu uinjeni, tako i leenje uklanja iluzije koje se nikada i nisu pojavile. Isto onako kao
to e se realni svet pojaviti da preuzme mesto onoga to uopte i nije postojalo, tako i
leenje samo nudi vraanje u prvobitno stanje imaginarnih stanja i lanih ideja koje su
snovi ukrasili i ulepali i od njih izgradili slike istine. Ipak nemoj misliti da je leenje
nedostojno tvoje funkcije na zemlji. Telo izgleda da je vre i stabilnije od uma. A
ljubav postaje san, dok strah ostaje jedna realnost koja se moe videti, opravdati i
potpuno razumeti. Ba kao to opratanje raspruje sav greh, tako da realni svet moe
zauzeti mesto onoga to si sam izgradio, tako i leenje mora da zameni fantazije o
bolesti, koje dri ispred jednostavne istine. Kada se vidi bolest kako nestaje uprkos
svim zakonima koji je smatraju realnom, tada i pitanja dobijaju odgovor. I zakoni se
onda vie ne mogu potovati niti sluati. Leenje znai slobodu. Ono pokazuje da snovi
nee prevladati nad istinom. Leenje se deli. I ovim svojstvom deljenja, leenje
dokazuje da su zakoni, koji nisu slini onima koji smatraju da je bolest neizbena,
moniji od svojih bolesnih suprotnosti. Leenje je snaga. Uz pomo njegove blage ruke
savladjuje se slabost. A umovi koji su se ogradili unutar tela, postaju slobodni da se
pridrue drugim umovima, kako bi zauvek bili jaki. Leenje, opratanje i radosna
razmena celog sveta tuge za svet u koji alost ne moe ui, jesu sredstva pomou kojih
te Sveti Duh potie da Ga sledi. Njegove te blage lekcije poduavaju kako samo lako
spasenje moe postati tvoje. Poduavaju te koliko ti samo malo vebanja treba da bi
Njegovi zakoni zamenili druge zakone, koje si sam napravio da bi sam sebe drao u
zatvoru smrti. Njegov ivot postaje tvoj vlastiti, dok ti proiruje onu malu pomo koju
On trai da bi te oslobodio svega to ti je ikada uzrokovalo bol. Dozvoljavajui da bude
izleen, ti vidi i sve one oko tebe kako postaju izleeni, zajedno sa tobom, a takodje i
one koji ti padnu na pamet, i one koje dodiruje,pa i one za koje izgleda da nemaju
nikakvog kontakta sa tobom. Moda ih nee ni sve prepoznati, a niti shvatiti koliko je
159
samo velika tvoja ponuda celom svetu, kada dozvoli da ti dodje izleenje. Ali nikada se
nee sam izleiti. A legije i legije ljudi e primiti dar koji ti prima svojim izleenjem.
Oni koji se izlee postaju instrument leenja. Ne prodje vreme duine jednog trena od
kada su bili izleeni, a sva milost izleenja data im je kako bi je onda mogli drugima
dalje davati. Ono to je suprotno Bogu, ne postoji. Onaj ko tu suprotnost Bogu ne primi
u svoj um, postaje sklonite u kome se mogu odmoriti umorni. Ovde se iskazuje istina i
ovde se sve iluzije dovode do istine. Zar ne bi ponudio sklonite Boijoj Volji? Ti samo
poziva svoje Pravo Ja da bude kod svoje kue. A zar se moe odbiti ovaj poziv? Zatrai
da se javi ono to je neizbeno i nikada nee omanuti. Druga je alternativa samo da
trai da bude ono to ne moe biti, a to ne moe uspeti. Danas traimo da samo istina
zauzme mesto u naem umu. Traimo da misli koje lee danas napreduju iz onoga to je
ve izleeno do onoga to se tek mora izleiti, svesni toga da e se oboje dogoditi
istovremeno. Kada kucne as, setiemo se da nam je funkcija da dopustimo da nam um
bude izleen, kako bismo dalje nastavili leenje sveta, zamenjujui prokletstvo za
blagoslov, bol za radost i odvojenost za Boiji Mir. Zar nije jedan minut jednog sata
vredan da se da, da bi se primio dar slian ovome? Zar nije ovo malo vremena zaista
mali troak koji se nudi da bi se zauzvrat dobilo sve? Moramo biti spremni za ovakav
dar. Dan emo zapoeti sa ovim i posvetiemo 10 minuta ovim mislima, kojima emo
takodje i zakljuiti dan:
KADA SE IZLEIM, NEU SAMO JA BITI IZLEEN. JA U SVOJE IZLEENJE PODELITI
SA SVETOM, KAKO BI SE BOLEST MOGLA PROGNATI IZ UMA BOIJEG DETETA, KOJI JE
MOJE JEDINO PRAVO JA.
Neka leenja danas bude s tobom ceo dan. I dok se u tiini odmara, budi spreman da
daje isto onako kako i prima, kako bi na taj nain zadrao ono to daje. I da bi primio
Boiju Re da bi preuzela mesto budalastih misli koje su ikada bile zamiljene. Danas
smo se sakupili da uinimo zdravim sve ono to je bolesno i da ponudimo blagoslov
tamo gde se nalazio napad. Neemo dozvoliti da zaboravimo ovu funkciju, dok prolaze
sati dananjeg dana, priseajui se svog cilja ovom milju:
KADA SE IZLEIM, NEU SAMO JA BITI IZLEEN. JA U BLAGOSLOVITI SVOJU BRAU,
ZATO TO U SE IZLEITI ZAJEDNO SA NJIMA, BA KAO TO E SE I ONI IZLEITI
ZAJEDNO SA MNOM.
138. LEKCIJA
NEBO JE ODLUKA KOJU JA MORAM DONETI
U ovome svetu Nebo je stvar izbora, zato, to ovde verujemo da postoje alternative
medju kojima se moe birati. Mislimo da sve stvari imaju svoju suprotnost i da biramo
ono to elimo. Ako postoji Nebo, onda takodje mora postojati i pakao, zato to je
suprotnost nain na koji gradimo ono to opaamo i ono o emu mislimo da je realno.
Stvaranje ne poznaje svoju suprotnost. Ali na ovom svetu, suprotnost je deo onoga to
se smatra realnim. Ovo udno opaanje istine je ono to ini da je biranje Neba
naizgled isto to i odricanje od pakla. U stvarnosti to nije tako. Ipak, ono to je istinsko
u Boijem stvaranju ne moe da udje u ovaj svet sve dok se ne odrazi u nekom obliku
koji ovaj svet moe razumeti. Istina ne moe doi tamo gde se moe samo opaziti sa
strahom. Bila bi greka istinu dovesti do iluzija. Suprotstavljanje istini ini istinu
nedobrodolom i u tom sluaju ona ne moe doi. Biranje je oigledno beanje od onoga
to izgleda kao da su suprotnosti. Odluka dozvoljava da jedan od suprotstavljenih ciljeva
postane meta napora i troenja vremena. Bez donoenja odluke, vreme samo znai
rasipanje, a napor se raspruje. Napor se utroi, a nita se ne dobija za uzvrat. A vreme
tee bez rezultata. Nema oseaja dobitka, poto nita nije postignuto i nita naueno.
Treba te podsetiti da misli da pred tobom stoji hiljadu alternativa, dok, medjutim, u
stvarnosti postoji samo jedan izbor. Pa ak i ovaj jedan je samo naizgled izbor. Nemoj
se zbuniti svim sumnjama koje bi izazvale bezbroj odluka. Ti donosi samo jednu
odluku. I kada tu jednu donese, videe da i ta jedna zapravo uopte i nije nikakav
izbor. Zato to je samo istina istinita, i nita drugo nije istinito. Ne postoji suprotnost
160
koju bi mogao odabrati umesto istine. Ne postoji suprotnost istini. Biranje zavisi od
uenja. A istina se ne moe nauiti, moe se samo prepoznati. I u tom prepoznavanju
lei njeno prihvatanje, i poto se istina prihvati, ona se time istovremeno i spoznaje. Ali
znanje se nalazi izvan domena ciljeva kojima teimo da poduavamo u okviru ovog
kursa. Nai ciljevi, u okviru ovog kursa, spadaju u domen poduavanja, a ne znanja.
Ove ciljeve emo postii putem uenja kako da ih dosegnemo, ta su ti ciljevi i ta nam
oni nude. Odluke su rezultat tvog uenja. One poivaju na osnovi onoga to si prihvatio
kao istinu o tome ta si ti i ta tvoje potrebe moraju biti. U ovom ludo komplikovanom
svetu, Nebo izgleda kao da poprima oblik izbora, a ne onoga to jednostavno jeste ono
to jeste. Od svih izbora koje si pokuavao da napravi ovaj je najjednostavniji,
najdefinitivniji i prototip je svih ostalih. To je odluka koja odredjuje sve ostale odluke.
Ako moe odluiti o ostalom ovo jedno ostaje nereeno. Ali kada rei ovo jedno, time
se i drugi reavaju, zato to sve odluke sakrivaju ovu jednu time to preuzimaju razliite
oblike. Ovde je konani i jedini izbor pri kome se istina ili prihvata ili negira. Tako danas
zapoinjemo razmatranje izbora, zbog koga je vreme i napravljeno, kako bi nam
pomoglo da izvrimo taj izbor. To i jeste sveta svrha vremena. Sad se vreme
preobraava u odnosu na nameru koju si mu ti pridao. Ti si mu bio namenio ulogu da
bude sredstvo za pokazivanje da je pakao neto stvarno, da se nada menja u oaj, a da
i ivot sam mora na kraju da bude savladan od strane smrti. Samo se u smrti
suprotnosti razreavaju, zato to dokrajenje suprotstavljanja znai umreti. I tako se
spasenje mora videti kao smrt, zato to se i ivot vidi kao sukob. Razreiti konflikt znai
takodje i dokrajiti ivot tvoj. Ova luda verovanja mogu zadobiti nesvesnu vlast i uticaj
velike jaine i mogu obuzeti um sa uasom i strepnjom tako jakom, da se um nee
odrei svojih ideja o vlastitoj zatiti. Um se mora spasiti od spasenja, poto mu je
zapretila bezbednost, a onda se magijski oklopljuje protiv istine. A ove se odluke donose
na nesvesnom nivou, da bi ih se ouvalo bezbednim i nepomuenim, odvojenim od
pitanja, razuma i sumnje. Nebo se svesno odabira. Izbor se ne moe uiniti sve dok se
alternative ne vide jasno i dok se ne razumeju. Sve to je prekriveno velom senki mora
se uzdii do razumevanja, da bi se ponovo procenilo, ovaj put uz pomo Neba. I sve
greke u prosudjivanju koje je um ranije napravio otvaraju se za ispravljanje, poto ih
istina odbaci kao neto to nema uzroka. I sada su te greke bez posledica. Ne mogu se
sakriti, zato to je prepoznato njihovo nitavilo. Svesni izbor Neba isto je tako siguran,
kao to je sigurno i dokrajenje straha od pakla, kada se taj izbor izdigne iz njegovog
tita nesvesnosti i kada se iznese na svetlost. Ko moe odluiti izmedju onoga to se
jasno vidi i onoga to nije prepoznato? Ko moe omanuti u pravljenju izbora izmedju
alternativa, kada se samo jedna od njih vidi kao vredna, a druga se vidi kao potpuno
bezvredna stvar, pa i ne samo to ve i kao imaginarni izvor krivice i bola? Ko se koleba
pri pravljenju izbora kao to je ovaj? I da li emo se kolebati da danas izaberemo?
Budei se, odluujemo se za Nebo i pet minuta posveujemo tome da bi smo bili sigurni
da smo doneli jednu odluku koja je zdrava. Prepoznajemo da smo napravili svesni izbor
izmedju onoga to zaista postoji i onoga to nema nita osim privida istine. Lano bie
ovog drugog je krhko i providno na svetlosti, kad se prinese onome to je realno. Sada u
njemu nema nikakvog uasa. Ono to je uinjeno ogromnim, osvetoljubivim,
nemilosrdnim, sa mrnjom zahteva zamraenost kako bi se u njega mogao investirati
strah. Sada se to prepoznaje samo kao budalasta, trivijalna greka. Pre nego to
zatvorimo oi da bismo uvee zaspali, ponovo potvrdjujemo izbor koji smo pravili svakog
sata u medjuvremenu tokom dana. A sada posveujemo poslednjih pet minuta svog
budnog dana odluci sa kojom smo se i probudili. Sa svakim satom koji prodje, ponovo
objavljujemo svoj izbor, u kratkom tihom vremenu posveenom zdravlju. I, konano,
dan zakljuujemo ovim reima, potvrdjujui da smo odabrali samo ono to elimo:
NEBO JE ODLUKA KOJU MORAM DONETI. JA JE SADA DONOSIM I NEU SE
PREDOMISLITI, ZATO TO JE TO JEDINA STVAR KOJU ELIM.
161
139. LEKCIJA
PRIHVATIU PLAN SVETOG DUHA ZA ISPRAVLJANJE, KAKO BI SE UKLONIO EGO I
IZLEILO VEROVANJE U ODVOJENOST (ATONEMENT)
Ovde je kraj biranja. Ovde dolazimo do odluke da prihvatimo sebe onakvima kakvima
nas je Bog stvorio. A ta je izbor ako ne nesigurnost u vezi sa onim to jesmo? Nema te
sumnje kojoj ovo nije koren. Nema pitanja koje ne odraava ovo jedno pitanje. Ne
postoji konflikt koji ne povlai za sobom ovo jedno pitanje i jednostavno pitanje ta
sam ja? Ali ko bi mogao i postaviti ovo pitanje izuzev onoga ko je odbio da sebe
prepozna? Samo odbijanje da prihvati samog sebe moe uiniti da pitanje izgleda kao
da je iskreno. Jedina stvar koju bilo koje ivo bie moe znati jeste ta je ono samo. Sa
ove take sigurnosti, ono gleda na druge stvari i one su mu i sigurne kao to je i ono
samo sebi sigurno. Neizvesnost u pogledu toga ta ti mora biti jeste samozavaravanje
na tako ogromnoj skali, da se ta njena ogromnost teko moe i zamisliti. Biti iv i ne
spoznati samog sebe znai da veruje da si zapravo mrtav. ta je ivot ako ne, biti ono
to zaista jesi i ta je to to bi ti mogao biti ako ne iv? Ko je taj koji sumnja? ta je ono
u ta on sumnja? Kome on postavlja pitanje? Ko mu moe odgovoriti? On jednostavno
izjavljuje da on nije ono to jeste, pa tako, poto je neto drugo, postaje postavlja
pitanja ta je to neto. On uopte ne moe biti iv ukoliko ne zna odgovor na ovo
pitanje. Ako pita kao da zaista ne zna, to samo pokazuje da on ne eli biti ono to jeste.
On je odgovor prihvatio samom tom injenicom to je iv. On je presudio protiv te
injenice i negirao je njenu vrednost. Odluio je da ne zna jedinu izvesnost uz iju
pomo ivi. Tako on postaje nesiguran u vezi sa svojim ivotom. Zato to negira upravo
ono to jeste taj ivot. Upravo zbor ovog negiranja potreban ti je plan Svetog Duha za
ispravljanje, kako bi se uklonio ego i izleilo verovanje u odvojenost (atonement). Tvoje
negiranje nita ne menja u vezi sa onim to ti zaista jesi. Ali ti si time rascepio svoj um
na onaj deo koji poznaje i drugi deo koji ne poznaje istinu. Ti si ono to jesi. U to nema
sumnje. A ti ipak sumnja. Ali ti ne pita koji tvoj deo zaista sumnja u tebe. To ne moe
biti zaista onaj deo koji postavlja pitanje. Zato to taj deo postavlja pitanje onome ko
zna odgovor. Kad bi znalac odgovora bio deo tebe, tj. ega, onda bi izvesnost bila
nemogua. Plan Svetog Duha za ispravljanje lei udnu ideju da je mogue sumnjati u
samog sebe i biti nesiguran u vezi sa onim ta si ti zaista. Ovo je teko ludilo. Ipak je to
univerzalno pitanje sveta. ta bi to znailo ako ne da je svet lud? Zato deliti ludost
ovog sveta u tunom verovanju da je istinito ono to je u ovom svetu univerzalno? Nita
nije istinito od onoga u ta ovaj svet veruje. Ovaj je svet mesto ija je svrha da bude
dom gde e doi oni koji tvrde da ne znaju ko su da bi postavili pitanje ta je to to su
oni. I oni e ponovo dolaziti sve dok ne prihvate vreme Plana Svetog Duha za
ispravljanje (atonement) i ne naue da je nemogue sumnjati u samog sebe i ne biti
svestan onoga to jesi. Od tebe se trai samo da prihvati, zato to je izvesno ono to ti
jesi. Tvoj istinski identitet (istovetnost) zauvek je postavljen u Svetom Boijem Umu, a i
tu u tvom vlastitom. Taj identitet je tako daleko izvan podruja svake sumnje i pitanja,
da postavljanje pitanja ta bi taj identitet morao biti jeste sav dokaz koji ti je potreban
da bi pokazao da veruje u kontradikciju da ne zna ono to je nemogue da ne zna.
Da li je ovo pitanje ili je pitanje izjava koja sama sebe negira u svom iskazu? Nemojmo
dozvoliti da nae svete umove zaokuplja besmisleno mozganje kao to je ovo. Mi imamo
misiju na zemlji koju treba da obavimo. Nismo doli ovde da pojaavamo ludilo u koje
smo jednom verovali. Nemojmo zaboraviti cilj koji smo prihvatili. Taj cilj je neto vie od
same nae sree zbog koje smo se pojavili na zemlji. Ono to prihvatimo da jesmo,
proglaava ujedno, i ono to svako mora biti, zajedno sa nama. Nemoj svoju brau
ostaviti na cedilu, poto e time razoarati i samog sebe. Pun ljubavi gledaj na svoju
brau, tako da oni mogu spoznati da su deo tebe, a i ti da si deo njih. Ovo je stvar koju
poduava plan Svetog Duha za ispravljanje (atonement). Ovaj plan demonstrira da je
nemogue napasti jednou Boijeg Deteta verovanjem njega samoga da ni sam ne zna
ta jeste. Danas prihvati plan Svetog Duha za ispravljanje, ne da bi izmenio realnost,
ve samo da bi prihvatio istinu o samom sebi i da bi onda nastavio da ide svojim putem
radujui se u beskrajnoj Boijoj Ljubavi. Od nas se trai da samo to uinimo. I samo
162
emo to i da uinimo danas. Ujutru i uvee odrediemo po pet minuta da bismo svoje
umove posvetili naem dananjem zadatku. Poinjemo s pregledom u emu se sastoji
naa misija:
PRIHVATIU PLAN SVETOG DUHA ZA ISPRAVLJANJE, ZATO TO JA OSTAJEM ONAKAV
KAKVOG ME JE BOG STVORIO.
Nismo izgubili znanje koje nam je Bog dao kad nas je stvorio sline Samome Sebi. I u
naem pamenju postoji seanje na to koliko su nam naa braa uistinu draga, koliko
mnogo od nas samih postoji u svakom umu, kako su nam braa samo bila verna u
stvarnosti i kako Oeva Ljubav u sebi sadri njih sve. U zahvaljivanju za svo stvaranje,
u Ime njegovog Tvorca i Njegove Jednoe sa svim aspektima stvaranja, ponavljamo
danas, svakog sata, svoju posveenost naoj stvari. Istovremeno ostavljamo u stranu
sve misli koje bi nam skrenule panju sa naeg svetog cilja. Na nekoliko minuta dozvoli
svom umu da se oisti od svih budalastih paukovih mrea koje je svet ispleo oko
svetog Boijeg Deteta. Govorei sledee rei spoznaj krhku prirodu lanaca koji naizgled
dre tvoju samospoznaju odvojenu od tvoje svesnosti:
PRIHVATIU PLAN SVETOG DUHA ZA ISPRAVLJANJE KAKO BI SE UKLONIO EGO I
IZLEILO VEROVANJE U ODVOJENOST, ZATO TO JA OSTAJEM ONAKAV KAKVOG ME
JE BOG STVORIO
140. LEKCIJA
SAMO SE ZA SPASENJE MOE REI DA ZAISTA LEI
Lek je re koja se ne bi mogla primeniti na bilo koji lek koji svet prihvata kao koristan.
Ono to svet opaa kao lekovito jeste samo ono to ini telo boljim. Kada ovaj svet
pokuava da lei um, on onda ne vidi nikakvu odvojenost uma od tela, za koje misli da u
njemu prebiva um. Oblici leenja kojim se ovaj svet koristi tako moraju iluziju
zamenjivati iluzijom. Jedno verovanje u bolest preuzima drugi oblik, pa tako i pacijent
takodje sam sebe opaa. Pacijent se nije izleio. On je samo sanjao san da je bolestan i
u tom je snu pronaao magijsku formulu koja e ga izleiti. On se nije probudio iz svog
sna, pa tako i njegov um ostaje isti onakav kakav je i ranije bio. Pacijent nije video
svetlost koja e ga probuditi i dokrajiti san. U emu se sastoji stvarna razlika izmedju
sadraja jednog sna i sadraja drugog sna? ovek spava ili se probudio. Ne postoji nita
to bi stajalo izmedju ta dva stanja. Sretni snovi koje donosi Sveti Duh razlikuju se od
onoga to svet sanja. U svetu ovek moe samo sanjati da je budan. Snovi koje
opratanje dozvoljava umu da ih opaa, ne dovode do drugog oblika spavanja, tako da
spava moe usniti drugi san. Snevaevi sretni snovi su glasnici svitanja istine u umu.
Ovi sretni snovi vode od spavanja do blagog budjenja, tako da snovi odlaze. I tako ovi
sretni snovi lee zauvek. Plan Svetog Duha za ispravljanje sigurno lei i uklanja svaku
bolest. Um koji razume da bolest ne moe biti nita drugo nego san, ne moe se
prevariti oblicima koje san moe preuzeti. Ne moe se pojaviti bolest u kojoj je odsutno
oseanje krivice, zato to je bolest samo drugi oblik oseanja krivice. Plan Svetog Duha
za ispravljanje ne lei bolesnog, zato to to i nije leenje. Ovaj plan uklanja oseanje
krivice koje omoguava samu pojavu bolesti. A to je pravo leenje. Sada bolest
definitivno odlazi i ne ostaje nita emu bi se mogla vratiti. Mir tebi koji si u Bogu
izleen, a ne u bezvrednim snovima. Leenje mora doi iz svetosti, a svetost se ne moe
nai tamo gde se neguje greh. Bog prebiva u svetim hramovima. Nije mu doputen
pristup tamo gde je greh uao. A ipak nema ni jednog mesta gde Njega nema. Pa tako
ni greh ne moe imati svoj dom u kome bi se sakrio od Njegove dobrostivosti. Ne postoji
mesto gde nema svetosti. Greh i bolest ne mogu nigde prebivati. Misao je ona koja lei.
Ona ne pravi razliku medju nerealnostima. Niti tei da lei neto to nije bolesno. Misao
ne obraa panju gde postoji potreba za leenjem. Ovo nije magija. To je samo poziv na
istinu. A istina ne moe a da ne lei. Ona lei zauvek. To nije misao koja bi prosudjivala
jednu iluziju merei joj veliinu, tobonju teinu ili bilo ta to je u vezi sa oblikom koji
bi ova iluzija preuzela. Istina se samo koncentrie na ono to jeste i zna da nikakva
iluzija ne moe biti realna. Nemojmo danas pokuavati da leimo ono to ne moe ni da
163
pati od bolesti. Leenje treba traiti tamo gde ono zaista i jeste. A onda ga treba
primeniti na ono to je bolesno, tako da se to bolesno moe izleiti. Nema leka koji svet
nudi, a koji bi mogao dovesti do promene u bilo emu. Um koji iluzije prinosi istini
stvarno se menja. Osim ove promene, ne postoji druga. Kako se jedna iluzija moe
razlikovati od druge, osim po svojstvima koja nemaju supstance, koja nemaju realnosti,
nemaju sri i nemaju niega to je istinski razliito? Danas teimo da promenimo svoje
umove u vezi sa izvorom bolesti, poto traimo lek za sve iluzije, a ne puki pomak od
jedne iluzije ka drugoj. Danas emo pokuati da pronadjemo izvor leenja koji se nalazi
u naem umu, zato to ga je na Otac tamo postavio. Taj izvor nije dalje od nas nego
to smo mi to sami. Taj nam je izvor blizak kao to su nam to i nae vlastite misli. Tako
nam je blizak da ga je nemogue izgubiti. Potrebno je da samo potraimo taj izvor i
moramo ga nai. Danas nas nee zavesti ono to nam izgleda kao bolesno. Danas idemo
izvan domena pojavnog sveta i doseemo izvor leenja, od koga nije nita izuzeto. U
tome emo uspeti do onog stepena do koga budemo shvatili da se nikada ne moe
napraviti znaajna razlika izmedju onoga to je neistinito i onoga to je jednako tako
neistinito. Ovde nema stepenovanja. Nikakvo verovanje koje ne postoji ne moe biti
istinitije u nekim oblicima nego u drugim. Sva su ona lana i mogu se izleiti zato to
nisu istinita. Tako mi stavljamo u stranu svoje amulete, svoje talismane i medicine,
svoje psalme i komadie magije, bez obzira koji bi oblik uzeli. Biemo smireni i
sluaemo Glas izleenja, Koji e izleiti sve bolesti kao jednu, obnavljajui zdravlje
Boijeg Deteta. Ni jedan drugi glas, osim ovoga, ne moe leiti. Danas emo uti jedan
jedini Glas koji nam govori o istini, u kojoj se zavravaju sve iluzije i gde se mir vraa
venom, tihom domu Boijem. Budimo se ujui Njega i putamo Ga da nam pet minuta
govori, na poetku dana. Dan zavravamo sluajui ponovo jo pet minuta, pre nego to
odemo na spavanje. Naa se jedina priprema sastoji u tome da stavimo u stranu sve
misli koje upadaju i meaju se, i to ne odvojeno, jednu po jednu, ve sve njih zajedno.
Sve su ove misli iste. Nemamo nikakve potrebe da ih smatramo razliitim i da tako
odgadjamo vreme kad bismo mogli uti svog Oca kako nam govori. Sada Ga ujemo.
Danas Mu dolazimo. Ni sa im u rukama za ta bi se vezivali, sa uzdignutim srcima i
umovima koji sluaju, molimo se: SAMO SE ZA SPASENJE MOE REI DA ZAISTA LEI.
GOVORI NAM, OE, DA BISMO SE MOGLI IZLEITI. Osetiemo kako nas spasenje
prekriva svojom mekanom zatitom i sa mirom tako dubokim, da nikakva iluzija ne
moe uznemiriti na um, niti nam moe pruiti dokaz da je realna. Danas emo ovo
nauiti. Svoju molitvu za izleenje izgovaraemo svakog sata. A kada otkuca taj sat,
odvojiemo jedan minut da bismo uli odgovor na nau molitvu, dok na njega ekamo
tiho i radosno. Ovo je dan kada nam dolazi izleenje. Ovo je dan kad se zavrava
odvajanje i kada se priseamo Ko smo to mi uistinu.
164
IV PREGLED
Sada ponovo pravimo pregled onoga to smo do sada preli. Ovog puta smo svesni da
se pripremamo za drugi deo uenja - kako da se istina i primeni. Danas poinjemo da se
koncentriemo na spremnost za ono to dalje sledi. Takav je cilj ovog pregleda, a
takodje i lekcija koje iza njega dolaze. Mi pravimo pregled najnovijih lekcija i njihovih
centralnih misli na takav nain koji e olakati spremnost koju bismo eleli sada da
postignemo. Postoji centralna tema koja sjedinjuje svaki korak pregleda koga se
poduhvatamo. Ova se tema moe jednostavno iskazati ovim reima:
MOJ UM SADRI SAMO ONO TO JA MISLIM ZAJEDNO S BOGOM
To je injenica i predstavlja istinu o tome ta si ti i ta je tvoj Otac. Ovom je milju Otac
dao stvaranje svom Detetu, uspostavljajui Svoje Dete kao uporednog stvaraoca (kokreatora) sa Samim Sobom. Ova je misao ta koja garantuje potpuno spasenje. U
Detetovom umu ne mogu prebivati nikakve druge misli osim onih koje Otac deli sa
Svojim Detetom. Nedostatak opratanja ne doputa dolazak ove misli do Detetove
svesnosti. Ipak je ova misao zauvek istinita. Svoje pripremanje zaponimo izvesnim
razumevanjem mnogih oblika u kojima se moe paljivo sakrivati nedostatak istinskog
opratanja. Zato to su to iluzije, ne opaa se da su samo ono to zaista i jesu: odbrane
koje tite tvoje misli koje ne oprataju, od vidjenja i prepoznavanja. Svrha ovih odbrana
jeste da ti pokau neto drugo, a ne ono to zaista jeste i da zadre dolazak
ispravljanja, uz pomo samoobmanjivanja koje se izgradjuje da bi zauzelo mesto
ispravljanja. Uprkos tome, tvoj um sadri samo ono to misli zajedno s Bogom. Tvoja
samoobmanjivanja ne mogu zauzeti mesto istine. Ova samozavaravanja nisu nita
monija od deteta koje baca tap u okean da bi uticalo na plimu i oseku, na zagrevanje
vode od strane sunca, na srebrni odsjaj meseca na povrini vode tokom noi. Svaku
vebu ovog pregleda zapoinjemo pripremom svojih umova da razumeju lekcije koje
itamo, kao i da uvidimo znaenje koje nam nude ove lekcije. Svaki dan zaponi
vremenom koje e posvetiti pripremi svog uma da naui ta ti svaka ideja, koju e
pregledati taj dan, moe ponuditi u slobodi i miru. Otvori svoj um i oisti ga od svih
misli koje varaju. Samo ovoj misli dozvoli da ti potpuno zaokupi panju, a ostale misli
odstrani:
MOJ UM SADRI SAMO ONO TO JA MISLIM ZAJEDNO S BOGOM
Pet minuta provedenih sa ovom milju dovoljno e biti da postavi dan du linija koje je
Bog odredio i da Njegov Um dovede na komandno mesto svih misli koje e primiti tog
dana. Ove ti misli nee doi samo od tebe lino, zato to e ih deliti i On sa tobom. I
tako e ti svaka od ovih misli doneti poruku Njegove Ljubavi prema tebi, a vraae i
poruke tvoje Ljubavi prema Njemu. Tako e doi do tvog sjedinjenja sa Gospodarom
Neba, kao to to i On sam hoe. I dok se Njegovo vlastito upotpunjenje zdruuje s Njim,
tako e se i on zdruiti s tobom, koji postaje celovit ujedinjujui se s Njim, i On s
tobom. Posle pripreme, samo itaj svaku od dve ideje koje su ti stavljene u zadatak da
ih istrai tog dana. Potom zatvoti oi i polako ih izgovori samom sebi. Sada nema
nikakve urbe. Vreme koristi ba za ono za ta je i predvidjeno i to mu je prava
svrha. Neka svaka re koju izgovori zasija znaenjem koje joj je Bog dao, upavo
onakvim kakvo ti je Bog dao putem Svog Glasa. Neka ti svaka ideja koju bude ispitivao
dotinog dana pokloni dar koji je On u nju stavio, za tebe da ga ima od Njega. Za svoje
vebe koristiemo se ovim modelom: Tokom dana, svakog sata dovedi u svoj um misao
sa kojom si i zapoeo dan i s njom provedi jedan tihi trenutak. Potom, bez urbe,
ponovi dve ideje koje tog dana veba. Posveti im dovoljno vremena da bi mogao videti
darove koje ove ideje sadre za tebe. Dozvoli ovim darovima da budu primljeni tamo
gde su i predvidjeni. Dvema dnevnim idejama ne dodajemo nikakve druge misli, ve im
dozvoljavamo da budu poruke kakve i jesu. Ne treba nam nita vie od ovoga to bi
nam dalo sreu i poinak, i beskrajni spokoj, savrenu izvesnost i sve ono to na Otac
hoe da primimo kao nasledstvo koje imamo od Njega. Istraujui dve zadane misli,
svaki dan vebanja zakljuujemo isto onako kako smo ga i zapoeli. Prvo ponavljamo
misao koja je od tog dana za nas uinila posebno vreme blagoslova i sree. Kroz nau
vernost, ta je misao obnovila svet i izvela ga iz mraka u svetlost, iz tuge u radost, iz
165
bola u mir, iz greha u svetost. Bog zahvaljuje tebi, koji ovako veba odranje Njegove
Rei. Dok ti svoj um stavlja na raspolaganje idejama za taj dan, ponovo pre nego to
ode na spavanje, Njegova te zahvalnost okruuje u miru, u kom On hoe da bude
zauvek. Sada ui da ponovo zahteva ovaj mir kao svoje nasledstvo.
141. LEKCIJA
MOJ UM SADRI SAMO ONO TO JA MISLIM ZAJEDNO SA BOGOM
121. OPRATANJE JE KLJU ZA SREU
122. OPRATANJE MI NUDI SVE TO ELIM
142. LEKCIJA
123. ZAHVALJUJEM SVOM OCU NA DAROVIMA KOJE MI JE DAO
124. TREBA DA SE SETIM DA SAM JEDNO S BOGOM
143. LEKCIJA
125. DANAS SPOKOJNO PRIMAM BOIJU RE
126. SVE TO DAJEM, DAJEM SAMOM SEBI
144. LEKCIJA
127. NEMA DRUGE LJUBAVI OSIM BOIJE
128. SVET KOJI VIDIM NE SADRI NITA TO JA ELIM
145. LEKCIJA
129. IZVAN DOMENA OVOG SVETA POSTOJI SVET KOJI ELIM
130. NEMOGUE JE VIDETI DVA SVETA
146. LEKCIJA
131. ONAJ KO TEI ISTINI NE MOE A DA NE USPE
166
132. OSLOBADjAM SVET SVEGA ONOGA TO SAM O NJEMU MISLIO
147. LEKCIJA
133. NEU CENITI ONO TO JE BEZVREDNO
134. TREBA DA OPAAM OPRATANJE ONAKVIM KAKVO ONO ZAISTA I JESTE
148. LEKCIJA
135. NAPADNUT SAM SAMO ONDA AKO SAM SEBE BRANIM
136. BOLEST JE ODBRANA USMERENA PROTIV ISTINE
149. LEKCIJA
137. KADA SE IZLEIM, NEU SAMO JA BITI IZLEEN
138. NEBO JE ODLUKA KOJU JA MORAM DONETI
150. LEKCIJA
139. PRIHVATIU PLAN SVETOG DUHA ZA ISPRAVLJANJE, KAKO BI SE UKLONIO
EGO I IZLEILO VEROVANJE U ODVOJENOST (ATONEMENT)
140. SAMO ZA SPASENJE SE MOE REI DA ZAISTA LEI
167
151. LEKCIJA
SVE STVARI SU EHO GLASA KOJI GOVORI U BOIJE IME
Niko ne moe prosudjivati na osnovu deliminih podataka. To nije prosudjivanje. To je
miljenje zasnovano na neznanju i sumnji. Njegova tobonja sigurnost je samo plat za
nesigurnost koju bi da sakrije. Tom je miljenju potrebna iracionalna odbrana zato to je
i samo iracionalno. A njegova odbrana izgleda jaka, uverljiva i bez sumnje ba zbog
svog sumnjanja koje se nalazi ispod. Vi izgleda ne sumnjate u svet koji vidite. Vi stvarno
ne dovodite u pitanje ono to vam se ukazuje pred telesnim oima. Niti pitate zato u to
verujete, iako ste mnogo ranije nauili da vas vlastita ula varaju. Jo je udnije da im
verujete sve do najmanje pojedinosti o svemu o emu vas obavetavaju, kad se
zaustavite da se prisetite kako su ula bila zaista lani svedoci! Zato bi im verovali tako
implicitno? Zato nego zbog sumnje koja je u pozadini i koju skrivate pokazivanjem
sigurnosti? Kako moete prosudjivati? Vae prosudjivanje poiva na svedoenju koje
vam nude vaa ula. A ipak nema lanijeg svedoka. Ali kako ete drugaije prosudjivati
svet koji vidite? Vi ulaete patetinu veru u ono o emu vas izvetavaju oi i ui. Mislite
da vam prsti dotiu stvarnost i da su blizu istine. To je svesnost koju razumete i za koju
mislite da je realnija nego ono o emu svedoi veni Glas koji govori u ime Samog Boga.
Da li to moe biti prosudjivanje? esto vam je preporuivano da se uzdrite od
prosudjivanja, ali ne zato to je to pravo koje vam se uskrauje. Vi ne moete
prosudjivati. Vi jedino moete verovati u prosudjivanje ega, a sva su ona lana. Ego
paljivo vodi vaa ula da bi dokazao kako ste slabi, kako ste bespomoni i uplaeni,
kako ste zabrinuti zbog pravedne kazne, kako ste crni od greha, kako ste bedni u svojoj
krivici. To su stvari o kojima ego govori, a koje ipak brani i kae da ste to vi. I vi
verujete da je to tako tvrdoglavom sigurnou. A ipak ispod svega ostaje skrivena
sumnja da ono to vam ego pokazuje kao stvarnost sa takvim uverenjem on ni sam u to
ne veruje. Ego sam sebe proklinje. On u samom sebi vidi krivicu. Njegov je vlastiti oaj
koji vidi u vama. Ne sluajte njegov glas. Svedoci koje alje da bi dokazao da je njegovo
zlo u stvari vae, su lani i govore sa sigurnou o onome o emu ne znaju nita. Vaa
vera u njih je slepa zato to vi ne delite sumnje kojih se njihov gospodar ne moe odrei
potpuno. Vi verujete da sumnjati u egove podanike znai sumnjati u samog sebe. A ipak
morate nauiti da e sumnja u njihove podatke raistiti put da prepoznate samog sebe i
neka Glas koji govori u Boije Ime bude jedini sudija o tome ta je vredno u vaem
vlastitom verovanju. On vam nee rei da vaem bratu treba suditi zbog onoga to vae
oi vide u njemu, niti zbog onoga to njegova telesna usta kau vaim uima, niti zbog
onoga to dodir vaih prstiju izvetava o njemu. On prolazi mimo takvih bezvrednih
svedoka, koji samo lano svedoe o Boijem Sinu. On prepoznaje samo ono to Bog voli
i u svetoj svetlosti onoga to On vidi nestaju svi egovi snovi o tome ta ste vi pred
sjajem onoga ta On vidi. Neka On bude sudija o tome ta ste vi, poto On poseduje
sigurnost u kojoj nema sumnje, zato to ona poiva na Sigurnosti tako velikoj da je
sumnja besmislena pred Njenim licem. Hrist ne moe sumnjati u samog sebe. Glas koji
govori u Ime Boga moe samo da Mu oda poast, radujui se Njegovoj savrenoj, stalnoj
bezgrenosti. Onaj kome je On sudio moe samo da se smeje krivici, ne elei sada da
se igra igrakama greha, ne obraajui panju telesnim svedocima pred ushienjem
Hristovog svetog lica. I tako vam On sudi. Prihvatite Njegovu re o tome ta ste vi, zato
to On svedoi o vaem lepom stvaranju i o Umu ija je Misao stvorila vau realnost. ta
telo moe znaiti onome Ko poznaje slavu Oca i Sina? Kakav apat ega On moe uti?
ta ga moe uveriti da su vai grehovi stvarni? Neka On bude sudija i u svemu to
izgleda da se vama dogadja u ovom svetu. Njegove e vam lekcije omoguiti da
premostite ponor izmedju iluzija i istine. On e ukloniti svu veru koju ste poklonili bolu,
nesrei, patnji i gubitku. On vam daje viziju koja moe gledati izvan tih sablasnih pojava
i moe videti blago Hristovo lice u svima njima. Neete vie sumnjati da vam samo
dobro moe doi, vama koga Bog voli, zato to e On suditi o svim dogadjanjima i
poduavati jednu jedinu lekciju koju sadre sva ova dogadjanja. On e odabrati
elemente u njima koji predstavljaju istinu, a odbacie one aspekte koji odraavaju samo
bezvredne snove. I on e ponovo protumaiti sve ono to vidite, i sve pojave, sve
168
okolnosti i svako dogadjanje koje izgleda da vas se dotie na bilo koji nain sa Njegove
take gledita, potpuno ujedinjene i sigurne. I vi ete videti ljubav izvan mrnje, stalnost
u promeni, istou u grehu i samo Nebeski blagoslov u svetu. Takvo je vae uskrsnue
poto va ivot nije deo bilo ega to vidite. On stoji izvan tela i izvan sveta, izvan
svakog svedoenja u korist ne-svetlosti, unutar Svetog, svet sam po Sebi. U svakome i
svaemu Njegov Glas vam nee govoriti ni o emu drugom do vas samih i o vaem
Tvorcu, Koji je jedno s Njim. Tako ete videti sveto Hristovo lice u svemu i u svemu uti
nita drugo izuzev eha Boijeg Glasa. Danas praktino radimo bez rei, izuzev na
poetku vremena koje provodimo sa Bogom. Ovo vreme uvodimo jednim jedinim
ponavljanjem misli kojom poinjemo dan. A tada posmatramo svoje misli, apelujui tiho
na Njega Koji u njima vidi elemente istine. Neka On proceni svaku misao koja se javi u
umu, neka ukloni sve elemente snova, i vrati ih kao iste ideje koje ne protivree Boijoj
Volji. Dajte Mu svoje misli i On e ih vratiti kao uda koja radosno objavljuju celovitost i
sreu koju Bog eli Svom Detetu, kao dokaz Njegove vene Ljubavi. I poto je tako
svaka misao preobraena, ona preuzima snagu ozdravljenja od Uma Koji vidi istinu u
njoj i ne dozvoljava da bude zavaran onim to je lano dodato. Sve niti fantazije su
otile. I ono to je ostalo sjedinjeno je u savrenu Misao koja svugde nudi svoje
savrenstvo. Tako provedite 15 minuta kad se probudite i zadovoljno dajte jo 15 pre
nego to odete na spavanje. Vaa sluba poinje onda kad sve misli budu oiene. Tako
ste podueni da poduavate Boije Dete svetoj lekciji o njegovoj svetosti. Niko ne moe
a da ne uje kada vi ujete Glas koji govori u Boije Ime kako odaje poast Boijem
Detetu. I svako e deliti misli sa vama kada ih On bude preveo u vaem umu. Takvo je
vae vreme o Uskrsu. I tako vi polaete dar sneno belih ljiljana na svet, i time
zamenjujete svedoke koji svedoe o grehu i smrti. Kroz va preobraaj svet se oslobadja
i radosno izbavlja od greha. Sada podiemo svoje uskrsle umove u veselju i sa
zahvalnou Onome Ko nam je obnovio nae zdravlje. I svakog emo se sata setiti
Onoga Ko je spasenje i izbavljenje. Dok se mi zahvaljujemo, svet se s nama sjedinjuje i
sretno prihvata nae svete misli koje je Nebo ispravilo i oistilo. Konano je zapoela i
naa sluba da pronese svetom radosne novosti da istina nema iluzija i da Boiji mir,
kroz nas, pripada svakome.
152. LEKCIJA
JA RASPOLAEM SNAGOM ODLUIVANJA
Niko ne moe pretrpeti gubitak ako to nije njegova vlastita odluka. Niko ne moe
pretrpeti bol izuzev ako to sam nije izabrao. Niko ne moe tugovati, niti strahovati, niti
smisliti da bude bolestan ukoliko to nisu rezultati koje sam eli. I niko ne umire bez
vlastite saglasnosti. Nita se ne dogadja to nije vaa vlastita elja i nita se ne
izostavlja od onoga to izaberete. Ovde je va svet, kompletan u svim pojedinostima.
Ovde je njegova celokupna realnost za vas. I samo ovde i spasenje lei. Moete verovati
da je ovo ekstremistiko gledanje na stvari i da je suvie sveobuhvatno da bi bilo istinito.
Da li istina ima izuzetaka? Ako raspolaete darom koji sadri sve, zar gubitak moe biti
stvaran? Da li bol moe biti sastavni deo mira, ili duboka alost deo radosti? Da li strah i
bolest mogu ui u um u kome su nastanjeni ljubav i savrena svetost? Istina mora biti
sveobuhvatna ako je uopte istina. Ne prihvatajte nikakve suprotnosti i nikakve izuzetke,
poto je to u potpunosti suprotno sa istinom. Spasenje je prepoznavanje da je istina
istinita, da nita drugo nije istinito. To ste i pre uli ali moda niste jo prihvatili oba dela
toga. Bez prvog dela, drugi nema znaenje. Ali bez drugog prvi nije vie istinit. Istina ne
moe imati suprotnosti. To se ne moe preesto rei niti preesto misliti o tome. Poto
ako je i ono to je neistinito istinito isto kao i ono to je zaista istinito, onda je deo istine
laan. I istina gubi svoje znaenje. Nita osim istine nije istinito, a ono to je lano je
lano. To je najjednostavnije razlikovanje, pa ipak i najnejasnije. Ali ne zbog toga to je
teko primetiti razliku. Ona je skrivena iza velikog niza mogunosti izbora za koje se ini
da nisu u potpunosti vai. I tako se istina javlja kao da ima neke aspekte koji dovode u
la doslednost, a ne izgledaju da su samo suprotnosti koje ste vi sami uveli. Vi morate
169
ostati nepromenljivi kako vas je Bog stvorio, sa prolaznim stanjima koja su po definiciji
lana. A to ukljuuje sve pomake u oseanju, promene u stanjima tela i uma, u svojoj
svesnosti i u svom odgovoru. To je ta sveobuhvatnost koja odvaja istinu od lai i koja
lano dri odvojenim od istine, onakve kakva jeste. Zar nije udno da verujete da misliti
da ste vi stvorili svet koji vidite jeste arogancija. Bog ga nije stvorio. U to moete biti
sigurni. ta on moe znati o prolaznom, grenom i krivom, prestraenom, onom to pati,
to je usamljeno, i o umu koji ivi u telu koje mora umreti? A ipak ga optuujete za
ludost, mislite da je On stvorio svet u kome ovakve stvari izgleda da poseduju realnost.
On nije lud. A ipak samo ludost stvara ovakav svet slian ovome. Misliti da je Bog stvorio
zbrku, u suprotnosti je sa Njegovom Voljom, da je On izumeo suprotnosti istini i da
podleganje smrti moe trijumfovati nad ivotom. Sve je to drskost. Poniznost odmah vidi
da te stvari nije On uinio. A moete li videti ono to Bog nije stvorio? Misliti da to
moete znai jedino verovati da moete opaati ono to Bog nee da bude. A ta moe
biti drskije od toga? Budimo danas istinski ponizni i prihvatimo ono to smo stvorili
onako kako jeste. Mi imamo mo odluivanja. Odluite samo da prihvatate svoje pravo
mesto ko-kreatora svemira i sve to mislite da ste napravili nestae. Sve to e se javiti
u svesti iza toga bie sve ono to je uvek bilo, veno kao to je i sada. I to e preuzeti
mesto samozavaravanja koja su nainjena samo da bi uzurpirala oltar posveen Ocu i
Sinu. Danas praktikujemo istinsku poniznost, naputajui lanu pretenziju pomou koje
ego tei da dokae da je to drskost. Samo ego moe biti bahat. A istina je ponizna u
priznanju svoje moi, svoje nepromenljivosti i svoje vene celovitosti, sveobuhvatnosti,
Boijeg savrenog dara svom voljenom Detetu. Stavljamo na stranu oholost koja kae
da smo greni, krivi i preplaeni, postidjeni zbog onog to smo i umesto toga podignemo
svoja srca istinski ponizno ka Onome Ko nas je stvorio nevinim, slinima Sebi u snazi i
ljubavi. Mi raspolaemo snagom odluke. I prihvatamo od Njega ono to jesmo i ponizno
prepoznajemo Boije Dete. Prepoznati Boije Dete takodje povlai za sobom da smo sve
pojmove o samima sebi odbacili i prepoznali kao lane. Opazili smo njihovu bahatost. I
ponosno i radosno prihvatili smo kao svoje vlastite: zraenje Boijeg Deteta, njegovu
blagost, njegovu savrenu bezgrenost, ljubav Njegovog Oca, njegovo pravo na Nebo i
oslobodjenje od pakla. I sada se sjedinjujemo u sretnom prihvatanju da su lai lane i da
je samo istina istinita. Posle ustajanja mislimo samo o istini i troimo pet minuta na
praktikovanje njenih puteva, ohrabrujui svoje uplaene umove ovim:
JA RASPOLAEM SNAGOM ODLUKE. DANAS U PRIHVATITI SEBE ONAKVIM KAKVOG
ME JE STVORILA VOLJA MOG OCA
Tada emo ekati u tiini, odriui se svih samoobmana dok ponizno molimo svoje Pravo
Ja da nam se otkrije. I Onaj Koji nas nikad i nije napustio ponovo e se javiti u naoj
svesnosti, zahvalan to moe obnoviti svoj dom za Boga, kao to je to bilo i predvidjeno.
Strpljivo ga ekajmo ceo dan i svakog sata pozivajmo Ga reima sa kojima smo zapoeli
dan, zakljuujui ga istim pozivom svom Pravom Ja. Boiji Glas e odgovoriti, zato to
On govori i za vas i za vaeg Oca. On e zameniti sve vae mahnite misli Boijim mirom,
samoobmane Boijom istinom i vae iluzije o sebi Boijim Sinom.
153. LEKCIJA
U MOJOJ NEBRANJENOSTI LEI MOJA SIGURNOST
Vi koji oseate da vas ugroava ovaj promenljivi svet, sa njegovim kolom sree i
njegovim gorkim porugama, kratkim odnosima i svim darovima koje nam on samo
pozajmljuje da bi nam ih opet oduzeo - dobro obradite ovu lekciju. Svet ne prua
nikakvu sigurnost. On je baziran na napadu i svi njegovi darovi prividne sigurnosti su
iluzorne obmane. On napada, i onda opet napada. Nikakav duhovni mir nije mogu tamo
gde opasnost tako vreba. Svet u nama izaziva samo odbrambenost. Jer pretnja uzrokuje
gnev, a gnev nas nagoni da verujemo da je napad sa razlogom i iskreno isprovociran i
pravian u ime samoodbrane. Pa ipak je odbrambenost dvostruka pretnja. Jer ona je
svedok slabosti i gradi odbrambeni sistem koji ne moe da funkcionie. Sada su slabi jo
vie oslabljeni jer postoji izdaja unutra i jo vea izdaja spolja. Um je sada zbunjen i ne
170
zna gde da se okrene da bi naao izlaz iz svojih uobraenja. To je kao da ga neki krug
dri vrsto zarobljenim, a u tom krugu neki drugi krug ga dri vezanim, a u njemu se
nalazi jo jedan krug, sve dok vie nema nade ni mogunosti za bekstvo. Napad,
odbrana, napad, odbrana, postaju krugovi asova i dana koji vezuju um tekim elinim
okovima presvuenim gvodjem, koji se vraaju samo da bi poeli sve ispoetka. Izgleda
kao da nema nikakvog prekida ni kraja u sve vrem stisku zarobljenosti nad umom.
Odbrane su najskuplje od svih cena koje um zahteva. U njima lei ludilo u tako groznom
obliku da se nada u mentalno zdravlje ini samo kao pust san, s onu stranu mogueg.
Oseanje ugroenosti koje svet ohrabruje je utoliko dublje i toliko iznad pomame i
intenziteta koje biste mogli i zamisliti, da nemate ni pojma o pustoi koju je ono
poinilo. Vi ste njegov rob. U strahu od njega, ne znate ta da inite. Ne razumete koliko
ste bili prisiljeni na rtvovanje, vi koji oseate njegov gvozdeni zagrljaj na svom srcu. Ne
shvatate da ste svojom odbrambenou sabotirali sveti mir boji. Jer vidite Dete Boije
samo kao napadnuto fantazijama, snovima i iluzijama koje je ono stvorilo, pa ipak
bespomono u njihovom prisustvu, imajui potrebu za odbranom od jo vie fantazija i
snova kojima su ga teile iluzije o njegovoj sigurnosti. Nebranjenost je snaga. Ona
svedoi o prepoznavanju Hrista u vama. Moda ete se setiti da tekst tvrdi da stalno
pravite izbor izmedju Hristove snage i vae sopstvene slabosti, kad sebe vidite odvojeno
od Njega. Nebranjenost se ne moe nikada napadati, jer ona prepoznaje toliko veliku
snagu da je napad ludost, ili budalasta igra koju bi umorno dete moglo igrati, kada
postane suvie pospano da bi se setilo ta hoe. Odbrambenost je slabost. Ona
proklamuje da ste se odrekli Hrista i uplaili gneva Njegovog Oca. ta vas sada moe
spasiti vae samoobmane o gnevnom Bogu iji strani lik verujete da vidite na delu u
svim zlima ovog sveta? ta vas sem iluzija sada moe braniti, kada su upravo iluzije ono
protiv ega se borite? Danas neemo igrati takve detinjaste igre. Jer naa stvarna
namera je da spasemo svet, i ne bismo menjali beskrajnu radost koju nam naa funkcija
nudi ni za kakvu ludost. Ne bismo dozvolili da nam se naa srea izmakne zbog toga to
se desilo da nam jedan besmisleni san padne na um, i mi smo pobrkali likove u njemu
sa Boijim Detetom, a njegov siuni trenutak sa venou. Danas vie ne gledamo na
snove i shvatamo da nemamo nikakvu potrebu za odbranom, jer smo stvoreni
neunitivim, bez ikakvih misli ili elje ili sna u kojima napad ima ikakvog znaenja. Sada
se ne moramo bojati, jer smo sve misli o strahu ostavili iza sebe. I bez odbrane stojimo
sigurni, sada sa bodrom izvenou u nau sigurnost, sigurni u spasenje, sigurni da
emo ispuniti na izabrani cilj, dok naa svetenika sluba iri svoj sveti blagoslov po
celom svetu. Utiajte se za trenutak, i u tiini pomislite koliko je svet va cilj, koliko je
siguran va poinak, nedodirljiv u svetlosti toga cilja. Boji svetenici su izabrali da istina
bude sa njima. Ko je svetiji od njih? I ko bi mogao biti monije zatien? Kakva bi to
odbrana bila potrebna onima koji su medju Boijim izabranicima, po Njegovom izboru i
po sopstvenom izboru? Funkcija Bojih svetenika je da pomau svojoj brai da izaberu
onako kao to su i oni to uinili. Bog je izabrao sve, ali malo njih je shvatilo da je
Njegova Volja u stvari i njihova sopstvena volja. I sve dok ne poduavate ono to ste
nauili, spasenje eka i mrak dri svet u sumornom ropstvu. Niti ete saznati da je
svetlost dola k vama i da je vae bekstvo ostvareno. Jer neete videti svetlost sve dok
je ne ponudite svoj svojoj brai. Dok je oni budu uzimali iz vaih ruku, tada ete je
prepoznati kao vau sopstvenu. O spasenju moete misliti kao o igri koju igraju srena
deca. Nju je zamislio Onaj koji voli svoju decu i Koji bi zamenio njihove strane igrake
sa radosnim igrama, koje ih ue da je igra straha zavrena. Njegova igra ui srei jer ne
postoje gubitnici. Svako ko igra mora pobediti, i u njegovoj pobedi je dobit za sve
osigurana. Igra straha se radosno odbacuje, kada deca uvide dobrobiti koje spasenje
donosi. Vi koji ste se igrali igre da je za vas nada izgubljena, da vas je Otac napustio, da
ste preputeni sami sebi i u jednom stranom svetu koji su greh i krivica uinili
mahnitim sada budite sreni. Ta igra je zavrena. Sada je dolo mirno vreme u kojem
sklanjamo igrake krivice i izbacujemo nae staromodne i detinjaste misli o grehu
zauvek iz istog i svetog uma dece Neba i Sina Boijeg. Zastajemo za trenutak jo
jednom, da odigramo nau poslednju srenu igru na ovoj zemlji. A zatim odlazimo da
zauzmemo nae mesto koje nam po pravu pripada, mesto gde obitava istina i gde igre
nemaju nikakvog smisla. Tako se pria zavrava. Neka ovaj dan donese poslednje
171
poglavlje blie svetu, da bi svako mogao da sazna da je pria koju ita o uasnoj
sudbini, porazu svih njegovih nadanja, njegovoj jadnoj odbrani od osvete kojoj ne moe
izbei, samo njegova sopstvena zabludela fantazija. Boji svetenici su doli da ga
probude iz mranih snova koje je ova pria izazvala u njegovom sludjenom i zbunjenom
pamenju ove iskrivljene prie. Boije Dete se najzad moe osmehnuti, saznajui da
pria nije istinita. Danas vebamo u obliku koji emo zadrati prilino dugo vremena.
Poeemo svaki dan tako to emo svoju panju obraati na dnevne misli to je due
mogue. Sada je pet minuta najmanje to moemo da posvetimo pripremi za dan u kom
je spasenje jedini cilj koji imamo. Deset bi bilo bolje, petnaest jo bolje. I kako stvari
prestaju da nam odvlae panju od nae namere, ustanoviemo da je pola sata
prekratko vreme za provodjenje sa Bogom. A nita manje neemo davati nou, u
zahvalnosti i radosti. Svaki as poveava na mir, dok se seamo da treba da budemo
verni Volji koju delimo sa Bogom. Ponekad e, moda, jedan minut, pa ak i manje biti
najvie to moemo da damo dok sat otkucava. Ponekad emo zaboraviti. Neki drugi
put, ovozemaljski poslovi e nas preokupirati i neemo moi da se povuemo ni za
trenutak da bismo svoje misli okrenuli Bogu. Pa ipak, kad god moemo, pridravaemo
se naeg zadatka kao Bojih svetenika, seajui se svakoga asa nae misije i Njegove
Ljubavi. Sedeemo mirno i ekati na Njega i sluati Njegov Glas i uiti ta on eli da
uinimo onoga asa koji tek treba da dodje, zahvaljujui mu u isto vreme za sve darove
koje nam je On dao u asu koji je protekao. Vremenom, uz pomo vebi, nikada neete
prestajati da mislite na Njega niti da ujete Njegov Glas pun ljubavi koji vae korake
vodi ka mirnim putevima, gde ete kroiti istinski bez odbrane. Jer ete znati da Nebo
ide sa vama. Tako neete svoj um drati van Njega ni za tren, ak i kada svoje vreme
provodite nudei spasenje svetu. Zar mislite da On to nee uiniti moguim, kad ste
izabrali da sprovodite Njegov plan za spasenje sveta i za vae spasenje?Danas je naa
tema nebranjenost. Mi se oblaimo u nju dok se pripremamo za dan. Ustajemo jaki u
Hristu i putamo da naa slabost iezne, seajui se da Njegova snaga boravi u nama.
Podsetiemo sebe da On ostaje pored nas tokom celog dana i nikada ne puta da naa
slabost ne stane bez podrke Njegove snage. Pozivamo Njegovu snagu svaki put kad
osetimo da pretnja nae odbrane podriva nau sigurnost namere. Zastaemo za
trenutak, dok nam On govori Ja sam tu. Vae vebanje e sada poeti da poprima
ozbiljnost ljubavi i da vam pomae da va um ne odluta od svoje namere. Ne budite ni
straljivi ni stidljivi. Nema nikakve sumnje da ete dostii svoj konani cilj. Boji
svetenici nikada ne trpe neuspeh, jer ljubav, snaga i mir koji sijaju iz njih svoj njihovoj
brai dolaze od Njega. Ovo su Njegovi darovi vama. Nebranjenost je sve to je potrebno
da mu date za uzvrat. Ostavljate po strani ono to nikada nije bilo stvarno, da biste
gledali Hrista i videli Njegovu bezgrenost.
154. LEKCIJA
JA SAM MEDjU BOJIM SVETENICIMA
Hajde da danas ne budemo ni arogantni niti lano ponizni. Mi smo prevazili takve
ludosti. Ne moemo suditi sami sebi, niti ima potrebe da to inimo. To su samo pokuaji
da se odluka odloi i da se odugovlai sa angaovanjem nae funkcije. Nije na nama da
sudimo o svojoj vrednosti, niti moemo znati koja je uloga za nas najbolja, ono to mi
moemo da uradimo u okviru jednog ireg plana ne moemo videti u svoj potpunosti.
Naa uloga je odluena na Nebu, a ne u paklu. I ono to smatramo da je slabost moe
biti snaga, ono to verujemo da je naa snaga je esto arogancija. Kakva god da ti je
dodeljena uloga, nju je u ime Boga izabrao Glas, ija je funkcija da govori i u tvoje ime.
Videi tvoju snagu ba onakvom kakva je i podjednako svestan toga gde se ona moe
najbolje primeniti, za ta, za koga i kada. On bira i prihvata tvoju ulogu u tvoje ime. On
ne radi bez tvog pristanka. Ali on nije obmanut onim to ti jesi, i slua samo Svoj Glas u
tebi. I ba kroz tu Njegovu sposobnost da uje taj Glas koji je Njegov sopstveni ti najzad
postaje svestan da je u tebi jedan Glas. I taj Glas imenuje tvoju funkciju i prenosi je
tebi, dajui ti snagu da je razume, da uini ono to ona zahteva i da uspe u svemu
172
to radi i to je povezano sa njom. Bog je spojio svog Sina sa tim, i tako Njegov Sin
postaje Njegov Glasnik jedinstva sa Njim. I upravo je ovo spajanje Oca i Sina, kroz Glas
u Ime Boga, ono to spasenje u svetu ini specijalnim. To je ovaj Glas koji govori o
zakonima koje svet ne potuje, Koji obeava spasenje od svih grehova i ukida krivicu u
umu koji je Svet stvorio bezgrenim. Sada ovaj um postaje ponovo svestan Onoga Koji
ga je stvorio, i o Njegovom trajnom jedinstvu sa sobom. Tako je njegovo Pravo Ja jedina
stvarnost u kojoj su spojeni njegova volja i Volja Boga. Glasnik nije onaj koji pie poruku
koju isporuuje. On ne dovodi u pitanje pravo onoga koji to pie, niti pita zato je
izabrao one koji e primiti poruku koju on donosi. Dovoljno je da je on prihvati, i da
onima kojima je namenjena i tako ispuni svoju ulogu isporuujui je. Ako on odluuje
kakve poruke treba da budu ili kakva je njihova svrha, ili gde treba da se odnesu, onda
ne ispunjava svoju pravu ulogu kao donosilac Rei. Postoji velika razlika izmedju uloge
Nebeskih glasnika i onih koje svet naimenuje. Poruke koje oni isporuuju namenjene su
prvo za njih. A tek onda kada ih oni sami prime, postaju u stanju da ih prenose dalje
svuda gde su namenjene. Kao zemaljski glasnici, oni nisu napisali poruke koje prenose,
ali postaju njihovi prvi primaoci u najdubljem smislu, primajui da bi se pripremili da
daju. Zemaljski glasnik ispunjava svoju ulogu dajui sve svoje poruke. Boji glasnici
obavljaju svoj zadatak svojim prihvatanjem Njegovih poruka kao da su za njih same, i
pokazuju da razumeju poruke time to ih daju dalje. Oni ne biraju ni jednu ulogu koja im
nije data Njegovim autoritetom. Tako oni dobijaju svakom porukom koju dalje prenose.
Da li bi hteo da prima Boje poruke? Jer tako postaje Njegov glasnik. Sada si
naimenovan. A ipak eka da da poruke koje si primio i tako ne zna da su one tvoje i
ne prepoznaje ih. Niko ne moe da prima i razume ono to je primio sve dok ne pone
da daje. Jer je u davanju njegovo sopstveno prihvatanje onoga to je primio. Ti koji si
sada Boji glasnik, primaj Njegove poruke. Jer to je deo tvoje uloge koja ti je odredjena.
Bog nije propustio da ti ponudi ono to ti je potrebno, niti je to ostalo neprihvaeno.
Medjutim, jedan drugi deo tvog odredjenog zadatka tek treba da se uradi. Onaj Koji je
za tebe primio Boje poruke hteo bi da ih i ti primi, jer se tako identifikuje sa Njim i
zahteva ono to ti pripada. I upravo je ovo spajanje ono ega se laamo da priznamo
danas. Neemo pokuavati da svoj um drimo odvojenim od Njega Koji govori za nas, jer
ti nije nita drugo do na glas koji ujemo dok Ga sluamo. Samo nam On moe govoriti
i u nae ime, spajajui u jednom Glasu dobijanje i davanje Boje Rei, davanje i
primanje Njegove Volje. Vebamo dajui Mu ono to bi On hteo, da prepoznajemo
Njegove darove nama. Njemu je potreban na glas da bi mogao da govori kroz nas.
Potrebne su Mu nae ruke da dre Njegove poruke i nose ih onima koje On imenuje.
Potreben su mu nae noge da nas odvedu tamo gde On eli, da oni koji su u nesrei
najzad mogu biti oslobodjeni. Potrebna Mu je naa volja sjedinjena sa Njegovom
sopstvenom, da bismo mogli biti istincki primaoci darova koje On daje. Hajde da
nauimo lekciju za danas: Neemo prepoznati ta primamo sve dok to ne dajemo. uo si
ovo izreeno na stotinu naina, stotinu puta, ali jo uvek nedostaje verovanje. Medjutim,
ovo je sigurno: sve dok ne veruje, primie hiljadu uda, i ona onda jo jednu hiljadu,
ali nee znati da ti sam Bog nije ostavio nijedan poklon van onog to ve nema, niti ti
je uskratio i najmanji blagoslov Njegovog Sina. ta ti to moe znaiti sve dok se ne
identifikuje sa Njim i sa Njegovim rodjenim? Naa lekcija za danas glasi ovako:
JA SAM MEDjU BOJIM SVETENICIMA, I ZAHVALAN SAM TO IMAM SREDSTVA
POMOU KOJIH PREPOZNAJEM DA SAM SLOBODAN.
Svet uzmie dok palimo svetlost u naem umu i shvatamo da su ove svete rei istinite.
One su poruka koju nam je danas poslao na Stvoritelj. Sada pokazujemo kako smo
promenili nae miljenje o sebi samima i kakva je naa funkcija. Dok dokazujemo da ne
prihvatamo nijednu volju koju ne delimo, nai mnogobrojni darovi od naeg Stvoritelja
e nam se pojaviti pred oima i uskoiti u nae ruke, i mi emo prepoznati ta smo
primili.
173
155. LEKCIJA
UZMAKNUU KORAK UNAZAD I PUSTITI NJEGA DA VODI PUT
Postoji nain ivljenja u svetu koji nije tu, iako se ini kao da jeste. Ti ne menja izgled,
iako se smei ee. Tvoje elo je vedro, oi su ti mirne. I oni koji koraaju sa svetom
kao to ti ini prepoznaju svoje. Ali e te prepoznati i oni koji jo nisu zapazili put i
verovae da si i ti kao i oni, kakav si bio ranije. Svet je jedna iluzija. Oni koji su izabrali
da dodju u njega trae mesto gde i oni mogu biti iluzije i izbegavati svoju realnost. Ali
kada ustanove da je njihova sopstvena realnost ak i ovde, onda uzmiu korak unazad i
putaju da ona vodi put. Kakav bi drugi izbor i mogli da uine? Pustiti da iluzije idu
ispred istine je ludilo. Ali pustiti da iluzije ostanu iza istine i pustiti da istina stoji napred
kao ono to jeste, samo je znak zdravog uma. To je taj jednostavni izbor koji inimo
danas. Suluda iluzija e jo neko vreme ostati prisutna, da je vide oni koji su odabrali da
dodju, a jo se ne raduju jer nisu otkrili da su napravili pogrean izbor. Oni ne mogu da
ue direktno od istine, jer su odricali da je tako. Zato im je potreban Uitelj koji zapaa
njihovo ludilo, ali koji jo uvek moe da u njima vidi jednostavnu istinu sa one strane
iluzije. Ako bi istina traila od njih da se odreknu sveta, inilo bi im se kao da se od njih
trai da rtvuju neto to je stvarno. Mnogi su odabrali da se odreknu sveta, ali jo uvek
veruju u njegovu realnost. Zbog toga pate od oseanja gubitka i tako se nisu oslobodili.
Ostali su izabrali samo svet, i oni jo dublje pate od oseanja gubitka to nisu razumeli.
Izmedju ovih puteva ima jo jedan put koji se udaljava od gubitaka svih vrsta, jer se
rtvovanje i liavanje ostavljaju pozadi. To je put koji ti se sada odredjuje. Hoda ovim
putem kao to i drugi hodaju, i ne izgleda da se razlikuje od njih, iako se u stvari
razlikujete. Tako im moe sluiti dok slui samom sebi i kroiti svojim stopalima putem
koji je Bog otvorio za tebe, i kroz tebe za njih. Iluzija jo uvek izgleda kao da prijanja za
tebe, da bi mogao da dopre do njih. Ali je ipak uzmaknula pozadi. Niti je iluzija ta o
kojoj oni uju da govori, niti je iluzija da su oni prineli svoje oi da gledaju i svoje
umove da razumeju. Niti im istina, koja ide ispred tebe, moe govoriti kroz iluzije, jer
put sada vodi pored iluzija, dok ih ti na putu zove da te slede. Na kraju e svi putevi
dovesti do ovoga. Jer su rtvovanje i liavanje staze koje ne vode nikuda, izbori za
poraze i ciljevi koji ostaju nemogui. Sve to uzmie unazad dok istina nastupa u tebi, da
bi odveo svoju brau sa puteva smrti i doveo ih na put ka srei. Njihova patnja je samo
iluzija. Ali im je potreban vodi koji e ih izvesti iz patnje, jer iluziju brkaju sa istinom.
Takav je zov spasenja i nita vie. Ono trai da prihvati istinu i da je pusti da ide
ispred tebe, osvetljavajui stazu otkupa od iluzije. To nije otkup sa cenom. Nema
trokova, samo dobit. Samo se ini da iluzija dri u lancima sveto Dete Boije. Upravo su
iluzije te od kojih je on spasen. Dok one uzmiu, on ponovo pronalazi sebe. Hodaj
bezbedno sada, ali paljivo, jer je ova staza nova za tebe. Moe se desiti da padne u
iskuenje da hoda ispred istine i da pusti da ti iluzije budu vodi. Tvoja sveta braa su
ti data, da idu tvojim stopama dok ti hoda sa sigurnou namere ka istini. Ona sad ide
ispred tebe da bi oni mogli da vide neto sa ime se mogu identifikovati, neto to
razumeju i to im vodi put. Medjutim, na kraju putovanja nee biti razmaka ni razdaljine
izmedju istine i tebe. A sve iluzije koje su ile po putu koji si ti preao otiie od tebe, i
nee ostati nita to bi razdvajalo istinu od Boje potpunosti, svete kao to je i On sam.
Uzmankni korak unazad u veri i pusti da istina vodi put. Ne zna gde ide. Ali Onaj Koji
zna ide sa tobom. Pusti ga da te vodi sa ostalima. Kada se snovi zavre, vreme zatvara
vrata za sve stvari koje se dogadjaju i uda vie nemaju svrhu, sveti Sin Boji ne ide na
put. Nee biti elje za iluzijom umesto istine. Ka tome mi kroimo dok napredujemo du
puta na koji nam je istina ukazala. Ovo je nae poslednje putovanje, koje preduzimamo
radi svih. Ne smemo da izgubimo na put. Jer tako kako istina ide ispred nas, tako ona
ide i ispred nae brae koja e nas slediti. Mi hodamo ka Bogu. Zastani i razmisli o tome.
Da li bi i jedan drugi put mogao biti svetiji ili vie zasluivao tvoj napor, tvoju ljubav i
svu tvoju nameru? Koji put bi ti mogao dati vie od svega ili nuditi manje, a ipak
zadovoljavao Sina Boijeg? Hodamo ka Bogu. Istina koja sada hoda ispred nas je jedno
sa Njim i vodi nas tamo gde je on oduvek bio. Koji bi put sem ovog mogao biti staza
174
koju bi izabrao umesto njega? Tvoja stopala vrsto kroe putem koji vodi svet ka Bogu.
Ne osvri se na puteve koji izgleda da te vode drugde. Snovi nisu dostojan vodi za tebe
koji si Boije Dete. Ne zaboravi da je On stavio Svoju Ruku u tvoju i dao ti tvoju brau
na poverenje smatrajui da si dostojan Njegovog Poverenja u tebe. On se ne moe
obmanuti. Njegovo Poverenje je tvoj put nainilo izvesnim i tvoj cilj sigurnim. Nee
izneveriti tvoju brau niti tvoje Pravo Ja. Sada On samo trai da pomalo misli na Njega
svakog dana, da bi ti mogao govoriti i iskazati ti Svoju Ljubav, podseajui te kako je
veliko Njegovo Poverenje, kako bezgranina Njegova Ljubav. U tvoje ime i u Njegovo
Sopstveno, koje je isto, danas rado vebamo ovu misao: UZMAKNUU KORAK UNAZAD
I PUSTITI NJEGA DA VODI PUT, JER BIH HTEO DA IDEM PUTEM KA NJEMU.
156. LEKCIJA
HODAM SA BOGOM U SAVRENOJ SVETOSTI
Dananja ideja samo iskazuje jednostavnu istinu koja misao o grehu ini nemoguim.
Ona obeava da nema nikakvog uzroka za krivicu, i poto je bezuzrona onda i ne
postoji. Ona sigurno sledi osnovnu misao toliko esto pominjanu u ovom tekstu: ideje ne
naputaju svoj izvor. Ako je to istina, kako moe biti odvojen od Boga? Kako bi mogao
ii po svetu sam i odvojen od tvog Izvora? Nismo nedosledni u mislima koje
predstavljamo u naem kursu. Istina mora biti istinita u celom tekstu, ako je istina. Ona
ne moe protivreiti sebi niti u jednim delovima biti nesigurna, a u drugim sigurna. Ne
moe hodati po svetu odvojeno od Boga, jer ne moe biti bez Njega. Nita ne moe biti
bez Njega i iveti. Tamo gde je On mora biti svetost, kao i ivot. Ni jedan Njegov atribut
ne ostaje nedeljen od strane svega to ivi. Ono to ivi je sveto kao i On jer ono to deli
Njegov ivot je deo Svetosti i ne moe biti grenije nego to bi sunce izabralo da bude od
leda, more izabralo da bude odvojeno od vode, ili da trava raste sa korenjem koje visi u
vazduhu. Postoji svetlost u kojoj ne moe umreti, ije prisustvo je tako sveto da je svet
osveen zbog tebe. Sve stvari koje ive donose ti darove i nude ih u zahvalnosti i radosti
pred tvoja stopala. Miris cvea je njihov dar tebi. Talasi se klanjaju pred tobom, a drvee
prua ruke da bi te zatitilo od vruine, i polae svoje lie pred tebe na tlo da bi hodao
po mekom, dok vetar tone u apat oko tvoje svete glave. Svetlost u tebi je ono to
vasiona eli da vidi. Svi ivi stvorovi su tihi pred tobom, jer prepoznaju Onoga Koji hoda
sa tobom. Svetlost koju nosi je njihova sopstvena. I tako u tebi vide sopstvenu svetost,
pozdravljajui te kao spasioca i kao Boga. Prihvati njihovo potovanje, jer je ono zbog
Same Svetosti koja hoda sa tobom, preobraujui svojom blagom Svetlou sve stvari u
svoj lik i svoju istotu. To je nain na koji spasenje funkcionie. Kad uzmie unazad,
svetlost u tebi kroi napred i obuhvata svet. Ona ne najavljuje kraj greha kroz kaznu i
smrt. Kroz lakou i smeh greh odlazi, jer se uvidja njegova apsurdnost. On je samo
budalasta misao, suludi san, koji ne zastrauje, moda je smean, ali ko bi uludo traio i
trenutak u pribliavanju Samom Bogu zbog takvog besmislenog kaprica? Pa ipak si
protraio mnoge, mnoge godine ba na ovu suludu misao. Prolost je otila, sa svim
svojim fantazijama. One tebe vie ne dre vezanim. Pristup Bogu je blizu. A u malom
intervalu sumnje koja jo uvek ostaje, moda e izgubiti iz vida svog Druga, i pobrkati
Ga sa besmislenim, drevnim snom koji je sada prolost. Ko hoda sa mnom? Ovo
pitanje treba postavljati hiljadu puta na dan, sve dok izvesnost ne prekine sumnju i
donese mir. Pustimo danas da sumnjanje prestane. Kao odgovor na tvoje pitanje Bog ti
govori ovim reima: Hodam sa Bogom u savrenoj svetosti. Osvetljavam svet,
osvetljavam svoj um i sve umove koje je Bog stvorio zajedno sa mnom.
175
157. LEKCIJA
U NJEGOVO PRISUSTVO BIH STUPIO SADA
Ovo je dan tiine i poverenja. To je specijalno vreme obeanja u tvom kalendaru dana.
To je vreme koje je Nebo izdvojilo da obasjava i baca bezvremenu svetlost na ovaj dan,
kada se uje eho venosti. Ovo je sveti dan, jer on uvodi u novo iskustvo, drugaiju
vrstu oseanja i svesti. Proveo si duge dane i noi proslavljajui smrt. Danas ui da
osea radost ivota. Ovo je jo jedna bitna prekretnica u kursu. Sada dodajemo jednu
novu dimenziju, svee iskustvo koje baca svetlost na sve to smo ve nauili i priprema
nas za ono to tek treba da nauimo. Ona nas dovodi do vrata gde uenje prestaje, te
tako moemo da uhvatimo pogled na ono to lei iznad najviih domaaja koje ona
moe postii. Ostavlja nas tu za trenutak i mi idemo iznad njega, sigurni u na pravac i
na jedini cilj. Danas e ti se dati da oseti dodir Neba, mada e se vratiti na staze
uenja. Ali si ipak doao dovoljno daleko na putu, te tako moe da se uzdigne iznad
njegovih zakona i da za trenutak kroi u venost. To e nauiti da ini sve vie i vie,
kako te svaka lekcija koju e verno vebati, dovodi bre do ovog svetog mesta i
ostavlja te za trenutak, tvom Pravom Ja. Ovo e danas usmeravati tvoje vebanje, jer
ono to sada trai je ono to On eli. I poto si ovoga dana tvoju volju spojio sa
Njegovom, ono to trai mora ti se dati. Nita nije potrebno sem dananje ideje da
osvetli tvoj um i da ga pusti da se odmara u tihom iekivanju i mirnoj radosti, u kojoj
brzo ostavlja svet iza sebe. Od ovog dana nadalje, tvoja misija poprima istinsku
odanost i dobija sjaj koji zrai iz vrhova tvojih prstiju na one koje dodiruje i blagosilja
one koje pogleda. Vizija dostie svakoga koga sretne i svakoga na koga misli ili ko
misli na tebe. Jer tvoje iskustvo danas e toliko transformisati tvoj um da on postaje
probni kamen za svete misli o Bogu. Danas e tvoje telo postati posveeno. I sada je
njegova jedina svrha da prenese viziju onoga to e danas doiveti da bi ona osvetlila
svet. Ovakva iskustva ne moemo davati direktno. Pa ipak, ono ostavlja viziju u naim
oima koju moemo ponuditi svakome, da bi to pre doao do istog iskustva u kom svet
brzo zaboravljamo, a jedno kratko vreme seamo se Neba. Kako se ovo iskustvo
poveava i svi ciljevi sem ovog postaju od male vrednosti, svet kojem e se vratiti
postaje blii kraju vremena, malo sliniji Nebu na svoj nain, malo blii oslobodjenju. A
ti koji mu donosi svetlost, poee sigurnije da vidi svetlost i viziju jasnije. Doi e
vreme kada se nee vraati u istom obliku u kom sada izgleda, jer ti vie nee biti
potreban. Medjutim, on sada ima svoju svrhu i dobro e posluiti. Danas emo krenuti
pravcem o kojem nisi ni sanjao. Ali Onaj Sveti, Davalac srenih snova o ivotu,
Prevodilac percepcije u istinu, sveti vodi ka Nebu koji ti je dat, sanjao je za tebe ovo
putovanje na koje danas kree, sa iskustvom koje ti ovaj dan prua da bude tvoje
sopstveno. Sada emo stupiti u Hristovo Prisustvo, spokojno nesvesni bilo ega drugog
sem Njegovog zraeeg lica i savrene ljubavi. Njegovo lice ostae sa tobom, ali bie
jedan trenutak koji transcendira svu viziju, pa ak i ovu, najsvetiju. To nee nikada
poduavati, jer nisi postigao uenjem. Ipak, ta vizija govori o tvom seanju na ono to si
saznao tog trenutka i to e sigurno opet saznati.
158. LEKCIJA
DANAS UIM DA DAJEM KAO TO PRIMAM
ta ti je dato? Saznanje da si um, u Umu i ist um. Zauvek bezgrean, potpuno bez
straha, jer si stvoren iz ljubavi. Nisi napustio svoj Izvor, i ostao si onakav kakvim si
stvoren. Ovo ti je dato kao saznanje koje ne moe izgubiti. Dato je kao i svakom ivom
stvoru, jer on i ivi samo od tog saznanja. Primio si sve ovo. I primio je svako ko hoda
po svetu. Nije to ono saznanje koje ti daje. Jer, to je ono to je stvaranje dalo. Sve to
se ne moe nauiti. ta e, onda, nauiti da daje danas? Naa jueranja lekcija
evocirala je temu koja se nalazi na poetku teksta. Iskustvo se ne moe deliti direktno,
na nain na koji moete vidjenje. Otkrovenje da su Otac i Sin jedna volja vremenom e
176
doi svakom umu. Ali to vreme ipak odredjuje sam um, ono se ne ui. Vreme je ve
odredjeno. Ono izgleda da je sasvim proizvoljno, ali ipak ne postoji ni jedan korak na
putu koji bi neko nainio sluajno. ON ga je ve nainio. Iako jo nije kroio na put. Jer
vreme samo izgleda da tee u jednom pravcu. Mi kreemo na putovanje koje je ve
zavreno. Iako se ini da postoji budunost koja nam je jo uvek nepoznata. Vreme je
trik, madjioniarska vetina, i golema iluzija u kojoj likovi dolaze i odlaze, kao magijom.
Pa ipak, iza privida postoji jedan plan koji se ne menja. Scenario je napisan. Odredjeno
je kada e doi tvoje iskustvo da donese kraj tvojoj sumnji. Jer mi vidimo putovanje sa
take na kojoj se ono zavrilo, osvrui se na njega, zamiljajui da ga jo jednom
inimo, mentalno prelazei preko onoga to je prolo. Uitelj ne daje iskustvo, jer ga on
nije nauio. Ono mu se otkrilo u predvidjeno vreme. Ali vizija je njegov dar. Ovo on
moe davati direktno, jer Hristovo znanje nije izgubljeno, zato to On ima viziju koju
moe dati svakome ko trai. Oeva volja i Njegova spojene su u znanju. Ali postoji vizija
koju vidi Sveti Duh jer je vidi i Hristov um. Ovde je spajanje sveta sumnje i senki
nainjeno neopipljivim. Ovde je mirno mesto u svetu koji su opratanje i ljubav nainili
svetim. Ovde su sve protivrenosti pomirene, jer se putovanje tu zavrava. Iskustvo nenaueno, nepredavano, nevidjeno - je samo tu. Ovo je izvan naeg cilja, jer ono
transcendira ono to treba ostvariti. Nas se tie Hristovo vidjenje. Njega moemo
postii. Hristovo vidjenje ima jedan zakon. Ono ne gleda na telo i ne brka ga sa Sinom
kojeg je Bog stvorio. Ono vidi svetlost iznad tela, ideju iznad onoga to se moe
dodirnuti, istotu neuprljanu grekama, tunim zabludama i stranim mislima o krivici iz
snova o grehu. Ono ne vidi separaciju. I ono posmatra svakoga, u svim okolnostima,
svim dogadjajima i deavanjima, bez i najmanjeg gubljenja svetlosti koju vidi. Ono se
moe nauiti, njega moraju poduavati svi oni koji bi hteli da ga ostvare. Ono ne
zahteva nita do prepoznavanja da svet ne moe dati nita to bi se i blizu sa njim
moglo i porediti po vrednosti, niti moe dati cilj koji ne nestaje kad se ovo percipira. I
danas daje ovo: Ne gledaj ni na koga kao telo. Pozdravljaj ga kao Sina Boijeg koji on
jeste, potvrdjujui da je on jedno sa tobom u svetosti. Tako su mu njegovi gresi
oproteni, jer Hrist ima viziju koja ima mo da ih sve zanemari. Oni nestaju u Njegovom
opratanju, jer se pojavljuje vizija svetosti koja lei iznad njih i zauzima njihovo mesto.
Nije vano kakav e oblik oni poprimiti, niti koliko veliki da izgledaju, niti koga izgleda da
su povredili. Oni vie ne postoje. I sve posledice koje se inilo da oni imaju su nestale sa
njima, rainjene i da se nikad ne dogode. Tako ui da daje kao to i prima, i tako
Hristova vizija gleda i na tebe. Ova lekcija nije teka za uenje. Ako ne zaboravi da u
tvom bratu ne vidi nita drugo do sebe. Ako je on izgubljen u grehu, onda mora da si i
ti, ako u njemu vidi svetost, tvoje grehe si sam sebi oprostio. Svaki brat koga danas
sretne daje ti jo jednu ansu da Hristova vizija sija po tebi i nudi ti Boji mir. Nije
vano kada e otkrovenje doi, jer ono nije od vremena. Ali vreme ima jedan dar koji
daje, u kojem se istinsko saznanje ogleda na tako precizan nain da njegova slika deli
njegovu nevidljivu svetost, njegov lik sija besmrtnom ljubavlju. Danas vebamo da
vidimo Hristovim oima. A zbog svetih darova koje dajemo, Hristova vizija gleda i na
nas.
159. LEKCIJA
DAJEM UDA KOJA SAM PRIMIO
Niko ti ne moe dati ono to nije primio. Da bi neto dao najpre mora da to sam
poseduje. Tu se zakoni Neba i sveta slau. Ali se ovde i razlikuju. Svet veruje da
posedovati neto, znai to zadrati. Spasenje ui drugaije. Dati znai priznati da si
primio. To je dokaz da je ono to ima tvoje. Shvata da si isceljen kada daje isceljenje.
Prihvata oprotaj kao ostvaren u tebi kada ti oprata. Prepoznaje svog brata kao sebe
samog i tako opaa da si ceo. Ne postoji udo koje ne moe dati, jer su ti sva data.
Primi ih sada tako to e otvoriti skladite svoga uma u kojem ona lee i pokloniti ih
drugima. Hristovo vidjenje je udo. Ono dolazi daleko iznad sebe, jer odraava Venu
Ljubav i ponovno rodjenje ljubavi koja nikad ne umire, ve je samo bila zatamnjena.
177
Hristovo vidjenje slika Nebo, jer ono vidi svet tako slian Nebu da se ono to je Bog
stvorio savrenim moe u njemu ogledati kao u ogledalu. Zatamnjeno staklo koje svet
prikazuje moe da pokazuje samo svoje iskrivljene slike u razbijenim delovima. Stvarni
svet prikazuje nevinost Neba. Hristovo vidjenje je udo u kojem se radjaju sva uda.
Ono je njihov izvor. Ostajui sa svakim udom koje dajete, ali ipak ostaje tvoje. Ono je
spona kojom se davalac i primalac ujedinjuju ovde na zemlji, a kao to su jedno na
Nebu. Hrist ne vidi greh ni u kome. I u Njegovom vidu bezgreni su kao jedno. Njihovu
svetost je dao Njegov Otac i On sam. Hristova vizija je most izmedju svetova. Moe se
poveriti Njegovoj moi da te prenese iz ovog sveta u onaj koji je opratanje nainilo
svetim. Stvari koje se ovde ine da su u sasvim vrstom stanju, tamo su samo senke,
providne, jedva vidljive, ponekad zaboravljene, i nikad ne mogu da pomrae svetlost
koja sija iznad njih. Svetost je povraena u vidjenje, tako da slepi mogu videti. To je
jedinstveni dar Svetog Duha: riznica kojoj se moe obratiti sa savrenom sigurnou za
sve stvari koje mogu doprineti tvojoj srei. Sve su ve postavljene ovde. Sve se mogu
dobiti, samo ih treba traiti. Ovde vrata nisu nikad zakljuana, i nikome nije odbijena ni
najsitnija molba niti najhitnija potreba. Nema bolesti koja ve nije isceljena, niti
nestaice koja nije popunjena, ni potreba koja nije zadovoljena u ovoj Hristovoj zlatnoj
riznici. Ovde se svet sea onoga to je izgubljeno kada je bio stvoren. Jer je ovde
opravljen, opet obnovljen, ali u drugaijoj svetlosti. Ono to je trebalo da bude dom
greha, postaje centar za iskupljenje i srce milosti, gde se patnje isceljuju i doekuju
dobrodolicom. Niko nee biti oteran sa vrata ovog novog doma, u kom lei njegovo
spasenje. Od njega niko nita ne trai, izuzev dara da prihvati svoju dobrodolicu.
Hristovo vidjenje je sveto tlo u kojoj ljiljani opratanja putaju svoje korenje. To je
njihov dom. Oni se mogu odneti odavde nazad u svet, ali nikad ne mogu rasti u
njegovom neplodnom i plitkom tlu. Njima su potrebni svetlost, toplota i nena briga koju
prua Hristovo milosrdje. Njima je potrebna ljubav kojom On gleda na njih. Tako oni
postaju Njegovi glasnici koji daju onako kako primaju. Uzimaj iz Njegove riznice, da bi se
njegova blaga mogla uveavati. Njegovi ljiljani ne naputaju svoj dom kada su odneseni
nazad u svet. Njihovo korenje ostaje. Oni ne naputaju svoj izvor, ve njegovu
blagotvornost nose sa sobom, i pretvaraju svet u vrt kao onaj iz kog su doli, i kom se
ponovo vraaju sa dodatnim miomirisom. Sada idu dvaput blagosloveni. Poruke koje su
doneli od Hrista su isporuene i vraene njima. A oni ih rado vraaju Njemu. Pogledaj
riznicu uda koja su izloena pred tobom da ih daje. Zar nisi vredan tog dara, kada je
Bog odredio da ti se da? Ne sudi Bojeg Sina, ve sledi putem koji je On osnovao. Hrist
je sanjao san o oprotenom svetu. To je Njegov dar, kojim se moe nainiti sladak prelaz
iz smrti u ivot, iz beznadja u nadu. Hajde da za trenutak sanjamo sa Njim. Njegov san
nas budi u istinu. Njegovo vidjenje nam daje sredstvo da se vratimo naoj neizgubljenoj
i venoj svetosti u Bogu.
160. LEKCIJA
JA SAM KOD KUE. STRAH JE OVDE STRANAC
Strah je stranac putevima ljubavi. Identifikuj se sa strahom i bie stranac sam sebi.
Tako si nepoznat i samom sebi. Ono to je tvoje Pravo Ja ostae tudje onom delu tebe
koji misli da je stvaran, ali drugaiji od tebe. Ko bi mogao da bude mentalno zdrav u
takvim okolnostima? Ko bi sem ludaka verovao da je ono to nije i sudio protiv samog
sebe? Medju nama je jedan stranac, koji potie od jedne ideje toliko tudje istini da
govori drugaiji jezik, gleda na svet koji istina ne poznaje i razume ono to istina smatra
besmislenim. to je jo udnije, on ne prepoznaje onoga kome dolazi, ali ipak tvrdi da
mu njegov dom pripada, mada je on kod kue sada tudjin. Medjutim, kako bi lako bilo
rei: Ovo je moj dom. Ovde ja pripadam i neu da odem zato to neki ludak kae da
moram. Kakav razlog postoji zbog kog to ne kaemo? Koji bi to mogao biti razlog, sem
to si zamolio ovog stranca da zauzme tvoje mesto i dopustio da bude stranac samom
sebi? Niko ne bi sebi dozvolio da tako nepotrebno bude lien svog poseda, osim ako ne
misli da postoji jedan drugi dom koji vie odgovara njegovom ukusu. Ko je taj stranac?
178
Da li je to strah ili ti kojem ne odgovara dom koji je Bog dao Njegovom Sinu? Da li je
strah Njegov, stvoren po Njegovom liku? Da li je to strah koji ljubav upotpunjava i
kojom je upotpunjen? Nema ni jednog doma koji moe da prui utoite ljubavi i strahu.
Oni ne mogu da postoje jedan pored drugog. Ako si ti stvaran, onda strah mora biti
iluzija. A ako je strah stvaran, onda ti uopte ne postoji. Kako se, dakle, jednostavno
reava ovo pitanje. Ko se boji samo je negirao sebe i rekao: Ja sam ovde stranac. Zato
naputam svoj dom onome ko vie lii na mene nego ja sam, i dajem mu sve to sam
mislio da pripada meni. Sada je on nuno prognan, nesiguran u sve stvari sem u ovu,
da on nije on i da mu je njegov dom uskraen. ta on sada trai? ta moe nai? Onaj
ko je stranac samom sebi ne moe nai svoj dom bez obzira gde traio, jer je povratak
uinio nemoguim. Njegov put je izgubljen, sem uda koje e ga potraiti i pokazati mu
da sada nije stranac. udo e doi. Jer u njegovom domu je ostalo njegovo Pravo Ja.
Ono nije pozvalo unutra nikakvog stranca, i nije nikakvu tudju misao poelo da smatra
za samog sebe. I Ono e pozvati Sebi Svoje Rodjeno prepoznajui ono to je njegovo
rodjeno. Ko je ovaj stranac? Zar nije on onaj koje tvoje Pravo Ja ne poziva? Sada nisi u
stanju da u sebi prepozna ovog stranca, jer si mu dao tvoje mesto koje ti po pravu
pripada. Ali je tvoje Pravo Ja isto toliko sigurno u Svoje Rodjeno koliko i Bog u Svog
Sina. On nije zbunjen stvaranjem. On je siguran u ono to Mu pripada. Nikakav stranac
se ne moe postaviti izmedju Njegovog znanja i stvarnosti Njegovog Sina. Boja
sigurnost je dovoljna. Onaj za kog On zna da je Njegov Sin pripada tamo gde je on Svog
Sina zauvek stavio. On je odgovorio svima vama koji pitate Ko je taj stranac?. ujte
Njegov Glas koji vas uverava, mirno i sigurno, da niste stranac vaem Ocu, niti je tvoj
Stvoritelj postao stranac tebi. Koga je Bog spojio ostaje zauvek jedno, kod kue u
Njemu, i nije stranac Njemu. Danas nudimo zahvalnost tome to je Hrist doao da od
sveta potrai ono to Mu pripada. Njegov vid ne vidi strance, ve samo Njegove Rodjene
sa kojima se radosno ujedinjuje. Oni Ga vide kao stranca, jer ne prepoznaju sami sebe.
Ali ipak, dok mu izraavaju dobrodolicu, seaju se. I On ih neno ponovo vodi kui,
tamo gde pripadaju. Hrist nikoga ne zaboravlja. On ti ne daje da ikoga zaboravi, da bi
tvoj dom mogao da bude potpun i savren kao to je utvrdjeno. On te nije zaboravio. Ali
se ti nee setiti Njega, sve dok na sve ne bude gledao kao to On gleda. Ko se odrie
svog brata, odrie se i Njega i tako odbija da primi dar vida pomou kojeg se Pravo Ja
jasno prepoznaje, dar koji donosi seanje na njegov dom i omoguava spasenje.
161. LEKCIJA
DAJ MI TVOJ BLAGOSLOV, SVETI SINE BOJI
Danas vebamo drugaije i zauzimamo stav protiv naeg gneva, da bi nai strahovi
iezli i napravili mesto za ljubav. Ovde je spasenje u jednostavnim reima kroz koje
praktikujemo dananju ideju. Ovde je odgovor na iskuenje koji nikad ne omane da prui
dobrodolicu u Hristu tamo gde su ranije vladali strah i gnev. Ovde je uklonjen prvobitni
rastanak, tu si bezbedno proao svet i ponovo zadobio Raj. Ovde je odgovor Glasa u
Boje ime. Apsolutna apstrakcija je prirodno stanje uma. Ali jedan njegov deo sada je
neprirodan. On ne gleda na sve kao jedno. Umesto toga, vidi samo fragmente celine, jer
samo tako moe izmisliti delimian svet koji vidi. Svrha svega to vidi je da ti se
pokae ta je to to eli da vidi. Sve to uje samo ti donosi u um zvuke koje eli da
uje. Tako su nastale specifine stvari. Zato sada u vebanju moramo i koristiti
specifine stvari. Dajemo ih Svetom Duhu da bi ih On upotrebio za neku drugu svrhu
koja se razlikuje od one koju smo im mi dali. Ali On moe da koristi samo ono to smo
Mu dali, da bi nas uio sa jedne druge take gledita, tako da bismo u svemu mogli da
vidimo drugaiju upotrebu. Jedan brat je sva braa. Svaki um sadri sve umove, jer je
svaki um jedno. Takva je istina. Ali, da li ove misli razjanjavaju znaenje stvaranja? Da
li ti ove rei sa sobom donose savrenu jasnou? ta bi se one mogle initi sem praznih
zvukova, prijatne, moda, ispravne u oseanju, ali u sutini neshvaene i neshvatljive.
Um koji je sebe uio da misli specifino, vie ne moe da razume apstrakciju u smislu da
179
je on sveobuhvatan. Potrebno je da vidimo malo, da bismo nauili mnogo. Izgleda da je
telo ono to oseamo da nam ograniava slobodu, da je ono uzrok nae patnje, i da na
kraju gasi na ivot. Medjutim, tela su samo simboli za jedan konkretan oblik straha.
Strah bez simbola ne zahteva nikakvo reagovanje, jer simboli mogu da predstavljaju i
besmisleno. Ljubavi nisu potrebni nikakvi simboli, poto je ona istinita. Ali se strah
vezuje za posebnosti, poto je laan. Tela napadaju, ali umovi ne. Ova misao svakako
podsea na na tekst, gde se esto naglaava. To je razlog zbog kog tela postaju simboli
straha. Mnogo puta si bio nagonjen da gleda iznad tela, jer njegovo vidjenje predstavlja
simbol neprijatelja ljubavi kojeg Hristovo vidjenje ne vidi. Telo je meta napada, jer
niko ne misli da mrzi um. Ali ko drugi nego um tera telo da napada? ta bi drugo moglo
biti sedite straha, izuzev onoga to misli na strah? Mrnja je specifina. Mora da postoji
neka stvar koja se napada. Neprijatelj se mora zapaati u takvom obliku da se moe
dodirnuti, videti i uti, i konano ubiti. Kad mrnja poiva na nekoj stvari, ona zahteva
smrt sa istom onom sigurnou sa kojom Boji Glas proklamuje da nema smrti. Strah je
nezasit i prodire sve na ta mu pogled padne, videi sebe u svemu i prinudjen da se
okrene protiv samog sebe i uniti. Ko vidi brata kao telo, vidi ga kao simbol straha. Zato
e i napasti, jer ono to vidi je samo projekcija njegovog sopstvenog straha, spremnog
za napad, koji urla da se sa njim opet ujedini. Neka vas ne dovodi u zabludu intenzitet
besa koji projektovani strah mora da izaziva. On vriti u gnevu i dilita se po vazduhu u
pomamnoj nadi da moe dograbiti svog tvorca i prodrati ga. To oi tela vide u onome
koga Nebo gaji, koga andjeli vole i koga je Bog stvorio savrenim. To je njegova
realnost. A u Hristovoj viziji njegova lepota se ogleda u tako svetom i divnom obliku, da
se teko moe uzdrati a da ne klekne pred njegovim stopalima. Medjutim, ipak e ga
uhvatiti za ruku, jer si kao on u oima koje ga tako vide. Napad na njega je neprijatelj za
tebe, jer nee opaziti da je u njegovim rukama tvoje spasenje. Zamoli ga samo za to, i
on e ti ga dati. Zamoli ga da ne simbolizuje tvoj strah. Zar bi traio da ljubav uniti
samu sebe? Ili bi hteo da ti se oktkrije i oslobodi te? Danas vebamo u jednom obliku
koji smo pokuali ranije. Tvoja spremnost je sada blia, te e danas tako doi blie
Hristovoj viziji. Ako si naumio da je postigne, danas e uspeti. A kada jednom uspe,
nee biti voljan da prihvata za svedoke ono to ti telesne oi pobudjuju. Ono to e
videti pevae ti o drevnim melodijama kojih e se setiti. Nisi zaboravljen na Nebu. Zar
ne bi eleo da se toga seti? Izaberi jednog brata, kao simbol ostalih i zatrai od njega
spasenje. Najpre ga osmotri to jasnije moe, u onom istom obliku na koji si navikao.
Pogledaj njegovo lice, njegove ruke i noge, njegovu odeu. Posmatraj ga kako se smei i
vidi poznate gestove koje on ini tako esto. A onda pomisli na ovo: Ono to vidi od
tebe sakriva vidjenje onoga ko moe oprostiti sve tvoje grehe, ije svete ruke mogu
skinuti klinove koji su probili tvoje sopstvene ruke i skinuti krunu od trnja koju si stavio
na svoju krvavu glavu. Zatrai to od njega da bi te on mogao osloboditi:
DAJ MI TVOJ BLAGOSLOV, SVETI SINE BOJI, HTEO BIH DA TE VIDIM OIMA HRISTA, I
U TEBI VIDIM SVOJU SAVRENU BEZGRENOST.
I on e odgovoriti Onome koga si pozvao. Jer e u tebi uti Boji Glas i odgovoriti svojim
sopstvenim. Vidi ga sada, onoga koga si video samo kao krv i meso, i prepoznaje da je
Hrist doao k tebi. Dananja ideja je tvoje sigurno utoite od gneva i straha. Obavezno
je odmah iskoristi da ne bi doao u iskuenje da napadne brata i u njemu vidi simbol
tvog straha. I videe kako se iznenada od neprijatelja pretvara u spasioca, od djavola u
Hrista.
162. LEKCIJA
Ova jedna misao, ako bi je vrsto drao u umu, spasla bi svet. Ponavljaemo je s
vremena na vreme, dok ne dostignemo jedan drugi stupanj u uenju. Znaie ti daleko
vie kada bude napredovao. Ove rei su svete, jer su to rei koje je Bog dao kao
odgovor na svet koji si ti napravio. Pomou njih svet nestaje, i sve stvari koje se vide
kroz njegove magliaste oblake i isparljive iluzije iezavaju kada se ove rei izgovore.
180
Jer one dolaze od Boga. Ovde je Re pomou koje je Sin postao srea Njegovog Oca,
Njegova Ljubav i Njegova potpunost. Ovde se stvaranje proklamuje i potuje onakvo
kakvo ono jeste. Ne postoji ni jedan san koji ove rei ne bi odagnale, ni jedna misao o
grehu i ni jedna iluzija koju san sadri koja nee nestati pred njihovom moi. One su
truba budjenja koja odjekuje po svetu. Mrtvi se bude u odgovoru na njen zov. A oni koji
su ivi i uju ovaj zvuk nikad nee gledati smrt. Uistinu je svet onaj koji prihvati ove rei
kao svoje sopstvene, ustajui ujutro sa njima na umu, seajui ih se celog dana, i tonui
uvee sa njima u san. Njegovi snovi su sreni, njegov poinak siguran, njegova
bezbednost izvesna i njegovo telo isceljeno jer on uvek spava i budi se sa istinom pred
sobom. On e spasti svet, jer daje svetu ono to prima svaki put kada praktikuje rei
istine. Danas vebamo jednostavno. Jer su rei koje koristimo mone i nisu im potrebne
nikakve misli van njih da bi promenile um onoga ko ih koristi. Um se toliko potpuno
menja da je sada riznica u koju Bog stavlja sve svoje darove i svu svoju ljubav, da se
raspodeljuju celom svetu, uveavajui se u davanju, on ostaje potpun jer je to to deli
sa drugima neogranieno. Tako ui da misli sa Bogom. Hristovo vidjenje je povratilo
tvoj vid spasavajui tvoj um. Danas iskazujemo poast tebi. Tvoje je pravo na potpunu
svetost koju sada prihvata. Ovim prihvatanjem spasenje se donosi svakome, jer ko bi
gajio greh kada je ovakva svetost blagoslovila svet? Ko bi oajavao kada je savrena
radost tvoja, svima nama na raspolaganju kao lek za patnju i nesreu, svekoliko
oseanje gubitka i potpuno utoite od greha i krivice? I ko ti sada ne bi bio brat, tebi,
njegovom iskupitelju i spasiocu? Ko ti sada ne bi izrazio dobrodolicu u svom srcu
pozivom punim ljubavi, udei da se u svetosti ujedini sa onim ko je kao i on? Ti si
onakav kakvim te je Bog stvorio. Ove rei uklanjaju no i mraka nema vie. Jer ti si
prepoznao Sina Bojeg i u tom prepoznavanju je i prepoznavanje sveta.
163. LEKCIJA
NEMA SMRTI, BOJI SIN JE SLOBODAN
Smrt je misao koja poprima mnoge oblike, esto neprepoznate. Ona moe da se pojavi
kao tuga, strah, teskoba ili sumnja, kao gnev, neverovanje i nedostatak poverenja,
zabrinutost za telo, zavist, i u svim oblicima u kojima elja da budete onakvi kakvi niste
moe doi da vas kua. Sve takve misli su samo odraz naeg oboavanja smrti kao
spasioca i donosioca oslobodjenja. Otelotvorenje straha, domain greha, bog krivih i
gospodar svih iluzija i obmana - ala smrt izgleda mona. Jer se ini da u svojoj uveloj
ruci dri sva iva stvorenja, sve nade i elje u svom unitavajuem zagrljaju, sve ciljeve
opaene u njenim upljim oima. Slabi, bespomoni i bolesni klanjaju se pred njenim
likom mislei da je samo ona stvarna, neizbena i dostojna njihovog poverenja. Jer e
samo ona sigurno doi. Sve stvari izuzev smrti izgledaju nesigurne i gube se suvie brzo
ma koliko da su teko zadobijene, neizvesne u njihovom ishodu, sklone da iznevere
nadanja koja su nekad podsticale, i da ostave ukus praine i pepela iza sebe, umesto
snova i aspiracija. Ali na smrt se rauna. Jer e ona doi sigurnim koracima kad dodje
vreme za njen dolazak. Nikad nee omanuti da sve ivo uzme za sebe kao taoce. Zar bi
ste se klanjali idolima kao to je ovaj? Ovde se snaga i mo samog Boga opaaju unutar
idola napravljenog od praine. Ovde je suprotnost Boga proklamovana za gospodara
sveg stvaranja, jaeg od Boje Volje za ivot i beskrajnosti ljubavi i savrene i
nepromenljive konstantnosti Neba. Ovde je Volja Oca i Sina konano poraena i
ostavljena da poiva ispod nadgrobnog kamena koji je smrt stavila na telo Svetog Sina
Bojeg. Nesvet u porazu, on je postao ono to je smrt htela da bude od njega. Njegov
epitaf, koji je sama smrt napisala, ne daje mu nikakvo ime, jer se pretvorio u prah. Ona
kae samo ovo: Ovde lei svedok da je Bog mrtav. I to ona pie opet i opet, dok se
njeni oboavaoci stalno slau s tim i kleei sa elom na zemlji u strahu apuu da je
tako. Nemogue je oboavati smrt u bilo kom obliku, a ti ipak bira nekoliko njenih
oblika koje ne eli i hteo bi da ih izbegne, iako jo uvek verujete u ostale. Jer smrt je
totalna. Ili sva stvorenja umiru ili ive i ne mogu umreti. Nikakav kompromis nije
mogu. Jer ovde opet vidimo jedan oigledan stav, koji moramo prihvatiti ako hoemo
181
da budemo mentalno zdravi, ono to potpuno protivrei jednoj misli ne moe biti istinito,
osim ako se ne dokae da je suprotno lano. Ideja o smrti Boga je tako apsurdna da ak
i mentalno bolesni imaju tekoa da u to veruju. Jer to podrazumeva da je Bog nekada
bio iv i da je nekako iezao, oigledno ubijen od strane onih koji nisu eleli da On
preivi. Njihova jaa volja je mogla da trijumfuje nad Njegovom i tako je veni ivot
ustupio mesto smrti. A sa Ocem, umro je i Sin. Oboavaoci smrti su moda uplaeni. A
ipak, mogu li takve misli ulivati strah? Kad bi videli da je to samo ono u ta oni veruju,
bili bi trenutno oslobodjeni. Ti e im to danas pokazati. Nema smrti, i mi je se sada
odriemo u svakom obliku, radi njihovog spasenja, kao i radi naeg sopstvenog. Bog nije
stvorio smrt. Stoga, bez obzira u kakvom obliku da se ona javi, ona mora biti iluzija. To
je stav koji danas zauzimamo. On nam je dat da gledamo pored smrti i da iznad nje
vidimo ivot.
Oe na, blagoslovi danas nae oi. Mi smo Tvoji glasnici i hteli bismo da posmatramo
divotan odraz Tvoje Ljubavi koja sija u svemu. ivimo i kreemo se samo u Tebi. Nismo
odvojeni od tvog venog ivota. Ne postoji smrt, jer smrt nije Tvoja Volja. Mi boravimo
tamo gde si nas postavio, u ivotu koji delimo sa Tobom i svim ivim stvorenjima, da
budemo kao Ti i deo Tebe zauvek. Prihvatamo Tvoje Misli kao nae, naa volja je veno
jedno sa Tvojom. Amin.
164. LEKCIJA
SADA SMO JEDNO SA NJIM KOJI JE NA IZVOR
Kada se, sem sada, istina moe prepoznati? Sadanjost je jedino vreme koje postoji. I
tako danas, ovog trenutka, sada, poinjemo da gledamo ono to je zauvek tu, ne u
naem vidjenju, ve u oima Hrista. On gleda pored vremena i vidi venost kako je ovde
predstavljena. On uje zvuke koje stvara bezulni svet, ali ih uje slabo. Jer iznad njih
On uje pesmu Neba i Glas za Bogom, jasnije, sa vie smisla, blie. Svet tako izezava
pred Njegovim oima. Njegovi zvuci postaju neujni. Neka melodija daleko izvan sveta
postaje sve razgovetnija i razgovetnija, drevni zov na koji On daje drevni odgovor. Ti e
ih prepoznati oboje, jer oni nisu nita drugo do Zov tvog Oca tebi. Hrist odgovara
umesto tebe, kao eho tvog Pravog Ja, koristei tvoj glas da da svoj radosni pristanak,
prihvatajui tvoje oslobodjenje u tvoje ime. Kako je sveto tvoje vebanje danas, poto ti
Hrist daje svoj vid i uje umesto tebe i odgovara u tvoje ime na Zov koji uje! Kako je
tiho vreme koje posveuje da provede sa Njim izvan sveta. Kako se lako tvoji prividni
gresi zaboravljaju i sve tvoje alosti iezavaju iz seanja. Ovog dana ostavlja tugu
pored sebe, jer su prizori i zvuci koji dolaze blie nego to je svet, jasni tebi koji e
danas prihvatiti darove koj On daje. Postoji jedna tiina u koju svet ne moe da prodre.
Postoji jedan drevni mir koji nosi u srcu i koji nisi izgubio. Postoji oseanje svetosti u
misli da te greh nikad nije ni dotakao. Danas e se setiti svega ovoga. Verovanje u
dananje vebanje donee ti nagrade toliko velike i toliko drugaije od svega to si ranije
traio, da e znati da je tu tvoje blago i tu tvoj spokoj. Ovo je dan kada se isprazne
matarije razdvajaju kao zavesa i otkrivaju ono to lei iza njih. Sada je ono to je
stvarno tu nainjeno vidljivim dok sve senke koje su izgledale da ga skrivaju
jednostavno iezavaju. Sada je vaga ispravljena i mere sudjenja ostavljene Njemu Koji
sudi istinito. A u Njegovom sudu svet e se otkriti pred tvojim oima u savrenoj
nevinosti. Sada e ga videti oima Hrista. Sada ti je njegova transformacija jasna.
Brate, ovo je sveti dan za svet. Tvoja vizija, koja ti je data iz daljina izvan svih stvari u
ovom svetu, osvre se na njih u novoj svetlosti. I ono to vidi postaje isceljenje i
spasenje sveta. Vredni i bezvredni se opaaju i prepoznaju da su ono to jesu. Ono to
je vredno tvoje ljubavi prima tvoju ljubav, i ne ostaje nita ega se treba plaiti. Danas
neemo suditi. Primiemo samo ono to nam je dato od sudjenja uinjenog izvan sveta.
Nae vebanje danas postaje na dar zahvalnosti za nae oslobodjenje od slepila i od
nesree. Sve to vidimo samo e poveati nau radost jer njegova svetost odraava nau
sopstvenu svetost. Blagosiljamo svet onako kako ga vidimo u svetlosti u kojoj nas vidi
na Spasilac i nudimo mu slobodu koja nam je data kroz Njegovu opratajuu viziju, a
182
ne nau sopstvenu. Otvori zavesu u tvom vebanju naputajui sve stvari koje misli da
eli. Skloni tvoja bezvredna blaga i napravi ist i otvoren prostor u tvom umu gde Hrist
moe da dodje i da ti ponudi blago spasenja. Njemu je potreban tvoj presveti um da bi
spasao svet. Zar ovaj cilj nije dostojan da bude tvoj? Zar Hristovo vidjenje nije vrednije
od nezadovoljavajuih ciljeva sveta? Ne dopustimo da nam promaknu darovi koje ono
uva za tebe kada daje svoj pristanak i svoje prihvatanje. Moemo promeniti svet, ako
prihvati ove darove. Moda nee videti vrednost koju tvoje prihvatanje daje svetu. Ali
ovo svakako eli i ba ovoga dana moe svu patnju zameniti za radost. Vebaj ozbiljno
i dar je tvoj. Zar bi te Bog obmanuo? Moe li on da ne ispuni svoja obeanja? Zar moe
da uskrati tako malo, kada Njegova Ruka prua potpuno spasenje Njegovom Sinu?
165. LEKCIJA
NEKA SE MOJ UM NE ODRIE BOJE MISLI
ta je to to ini da ovaj svet izgleda stvaran, sem tvog sopstvenog odricanja istine koja
lei iznad njega? ta drugo do tvoje misli o nesrei i smrti zamrauje savrenu sreu i
veni ivot koje tvoj Otac eli za tebe? I ta bi moglo sakriti ono to se ne moe sakriti
sem iluzije? ta bi moglo da ti uskrati ono to ve nema sem tvoj izbor da ga ne vidi,
poriui da je uopte tu? Boja Misao te je stvorila. Ona te nikad nije napustila, niti si
ikada bio odvojen od nje ni za jedan trenutak. Ona ti pripada. Pomou nje ivi.
Ona je tvoj Izvor ivota, inei te jedno sa njom, i sve je jedno sa tobom, jer te ona nije
napustila. Boja Misao te titi, brine za tebe, ini mekim tvoje mesto za poinak i glatkim
tvoj put, obasjavajui tvoj um sreom i ljubavlju. Venost i veni ivot sijaju u tvom
umu, jer te Boja Misao nije napustila i jo uvek boravi u tebi. Ko bi se odricao
sopstvene sigurnosti i svog mira, svoje radosti, svog isceljenja i svog duhovnog mira,
svog tihog poinka, svog smirenog budjenja, kad bi samo prepoznao gde oni borave?
Zar se ne bi odmah spremio da ide tamo gde se oni nalaze, naputajui sve drugo kao
bezvredno u poredjenju sa njima? I naavi ih, zar ne bi osigurao da ostanu kod tebe, i
ti kod njih? Ne odrii se Neba. Ono je tvoje danas, samo treba da trai. Nije potrebno ni
da zapaa koliko je veliki taj dar, koliko e tvoj um biti promenjen pre nego to ti on
dodje. Zatrai da ga primi, i on ti je dat. U njemu lei uverenje. Sve dok ga ne
pozdravi kao tvog, neizvesnost ostaje. Ali Bog je fer. Ne trai se sigurnost da bi primio
ono to samo tvoje prihvatanje moe darovati. Trai sa eljom. Nije potrebno da bude
siguran da je ono to trai jedina stvar koju eli. Ali kad je bude primio, bie siguran
da ima blago za kojim si oduvek tragao. ta bi onda dao u zamenu za njega? ta bi te
sad navelo da pusti da izbledi iz tvoje ekstatine vizije? Jer to vidjenje dokazuje da si
svoje slepilo zamenio za videe oi Hrista, tvoj um je odbacio poricanje i prihvatio Boju
Misao kao tvoje nasledje. Sada je svaka sumnja nestala, kraj putovanja je postao
siguran i spasenje ti je dato. Sada je Hristova mo u tvom umu, da isceljuje onako kako
si ti isceljen. Jer si sada jedan od spasilaca sveta. Tvoja sudbina lei tu i nigde drugde.
Zar bi Bog pustio da Njegov Sin zauvek ostane gladan zbog svog odricanja od hrane
koja mu je potrebna da bi iveo? Obilje boravi u njemu, te ga liavanje ne moe odsei
od Boje odravajue Ljubavi i od njegovog doma. Danas vebaj u nadi. Jer je nada
zaista opravdana. Tvoje sumnje su besmislene, jer je Bog siguran. I Njegova Misao
nikad nije odsutna. Sigurnost mora boraviti u tebi koji si Njegov domain. Ovaj kurs
uklanja sve sumnje koje su se prepreile izmedju Njega i tvoje sigurnosti u Njega. Mi
raunamo na Boga, a ne na sebe, da nam da sigurnost. Praktikujemo u Njegovo Ime dok
nas Njegova Re usmerava u onome to radimo. Njegova sigurnost lei izvan svake nae
sumnje. Njegova Ljubav ostaje izvan svih naih snova i u naem umu, prema Njegovoj
Volji.
183
166. LEKCIJA
POVERENI SU MI DAROVI BOJI
Sve stvari su ti date. Boje poverenje u tebe je bezgranino. On poznaje svog Sina. On
daje bez izuzetka, ne zadravajui nita to bi doprinosilo tvojoj srei. Pa ipak, sem ako
tvoja volja nije jedno sa Njegovom, Njegovi darovi nisu primljeni. ta je to zbog ega bi
pomislio da postoji neka druga volja od Njegove? Tu je paradoks koji podcrtava
nastanak sveta. Ovaj svet nije volja Boja, te stoga nije stvaran. Tako oni koji misle da
je svet stvaran, jo uvek mora da veruju da postoji neka druga volja, ona koja daje
suprotne efekte od onih koje On eli. Zaista nemogue, ali svaki um koji gleda na svet i
sudi da je svet siguran, vrst, pouzdan i istinit veruje u dva stvoritelja, ili u jednog sebe samog. Ali nikad u jednog Boga. Darovi Boji nisu prihvatljivi ni za koga ko se dri
takvih udnih verovanja. On mora da veruje da prihvatiti Boje darove, makoliko da oni
postanu oigledni, makoliko da ga hitno zovu da polae pravo na njih kao na njegove
sopstvene, da to znai biti pod pritiskom da izda samog sebe. On mora da porie njihovo
prisustvo, da protivrei istini i da pati da bi ouvao svet koji je napravio. Tu je jedini
dom za koji on misli da zna. Tu je jedina sigurnost za koju misli da je moe nai. Bez
sveta koji je napravio, on je izgnanik, bez doma i uplaen. Ne shvata da je upravo tu
uplaen i bez doma, izgnanik koji luta tako daleko od doma i toliko dugo, da ne shvata
da je zaboravio odakle je doao, kuda ide, pa ak i ko je on u stvari. Medjutim, ak i u
njegovim samotnim besmislenim lutanjima, Boji darovi idu sa njim njemu potpuno
nepoznati. On ne moe da ih izgubi. Ali nee da pogleda ta mu je dato. Luta i dalje,
svestan uzaludnosti koju vidi svuda oko sebe, opaajui kako ono malo to mu je
udeljeno gotovo iezava, dok kree napred ka niemu. Ali on i dalje luta u bedi i
siromatvu, sam, iako je Bog sa njim, i sa tako golemim bogatstvom da je sve to svet
sadri bezvredno pred njegovom ogromnou. Izgleda kao veoma jadan lik, sumoran,
iznuren, u otrcanoj odei i sa stopalima koja pomalo krvare od kamenitog puta kojim
hoda. Nema nikoga ko se nije identifikovao sa njim, jer svako ko tu dodje krenuo je
putem koji on sledi i osetio je poraz i beznadje kao to ih i on osea. Ali, da li je on
stvarno tragian, kad vidi da sledi put koji je sam izabrao, i samo treba da shvati Ko ide
sa njim i da otvori svoja blaga da bi bio slobodan? To je tvoje izabrano ja, ono koje si
napravio kao zamenu za realnost. To je ja koje divljaki brani od svakog razuma, svega
oiglednog i svih svedoka sa dokazima koji pokazuju da to nisi ti. Ti i ne haje za njima.
Ti i dalje ide svojim samoizabranim putem, oiju sputenih nadole da ne bi ugledao
krajiak istine i bio oslobodjen od samoobmane i puten na slobodu. Kukaviki si
ustuknuo da ne bi osetio Hristov dodir na tvom ramenu i opazio Njegovu nenu ruku
koja te usmerava da pogleda njegove darove. Kako onda moe da objavljuje svoje
siromatvo u izgnanstvu? On bi hteo da te zasmeje ovakvim tvojim vidjenjem samog
sebe. Gde je onda samosaaljenje? I ta se deava sa svom tragedijom koju si pokuao
da napravi za onog kojem je Bog namenio samo radost? Tvoj stari strah sada te je
obuzeo i pravda te je najzad stigla. Hristova ruka je dodirnula tvoje rame i ti isea da
nisi sam. ak pomilja da ono bedno ja za koje si mislio da si ti, moda ipak nije tvoj
identitet. Moda je Boja Re istinitija od tvoje sopstvene. Moda su Njegovi darovi tebi
stvarni. Moda ga ba nije sasvim nadmudrio tvoj plan da Njegovog Sina dri u
zaboravu i da ide putem koji si izabrao bez tvog Pravog Ja. Boja Volja se ne
suprotstavlja. Ona jednostavno jeste. Nije Bog taj koga si stavio u zatvor u tvom planu
da izgubi svoje Pravo Ja. On i ne zna za plan koji je tako stran Njegovoj Volji. Postojala
je potreba koju On nije razumeo, i na koju je dao odgovor. To je sve. I ti kojem je ovaj
odgovor dat, vie nema nikakvu potrebu za bilo im sem za tim. Sada ivimo, jer sada
ne moemo umreti. Na elju za smru je odgovoreno i vid koji je gledao na nju je sada
zamenjen vizijom koja opaa da ti nisi ono za ta se pretvara da jesi. Sa tobom hoda
Onaj Koji neno odgovara na sve tvoje strahove sa ovim jednim milosrdnim odgovorom:
Nije tako. On ukazuje na sve darove koje ima svaki put kada te pritiska misao o
siromatvu, i govori o svom drugarstvu kada sebe opaa kao usamljenog i uplaenog.
Ali on te podsea jo na jednu stvar koju si zaboravio. Njegov dodir po tebi nainio je
184
slinim Njemu. Darovi koje ima nisu samo za tebe. Ono to ti je On ponudio, sada
mora uiti da daje. To je lekcija koju Njegovo davanje sadri, jer te je On spasao od
samoe koju si pokuao da napravi kako bi se u njoj sakrio od Boga. On te je podsetio
na sve darove koje ti je Bog dao. On takodje govori i o onome ta postaje tvoja volja
kada ove darove prihvati i prepozna da su tvoji sopstveni. Darovi su tvoji, povereni
tvojoj brizi, da ih daje svima koji su izabrali samotni put od kojeg si ti pobegao. Oni i
ne shvataju da slede samo svoje elje. Ti si taj koji ih sada ui. Jer si nauio od Hrista
da postoji jedan drugi put kojim oni mogu ii. Ui ih pokazujui im sreu koja dolazi
onima koji oseaju Hristov dodir i prepoznaju Hristove darove. Neka te alost ne dovodi
u iskuenje da izneveri ukazano poverenje. Tvoji uzdasi e sada izdavati nade onih koji
se obraaju tebi za svoje oslobodjenje. Tvoje suze su njihove. Ako si ti bolestan, samo
zadrava njihovo isceljenje. Ono ega se plai, samo ih ui da su strahovi opravdani.
Tvoja ruka postaje davalac Hristovog dodira, tvoja promena miljenja postaje dokaz da
onaj ko prihvata Boje darove nikada ne moe patiti ni zbog ega. Tebi je povereno
oslobodjenje sveta od bola. Nemoj ga izdati. Postani ivi dokaz onoga to Hristov dodir
moe da ponudi svakome. Bog je poverio sve svoje darove tebi. Budi svedok tvojom
sreom i pokai kako transformisan postaje onaj um koji izabere da prihvati Njegove
darove i oseti dodir Hrista. Takva je sada tvoja misija. Jer je Bog poverio davanje
Njegovih darova svima onima koji su ih primili. On je podelio svoju radost sa tobom. I ti
sada ide da je podeli sa svetom.
167. LEKCIJA
POSTOJI JEDAN IVOT I TAJ IVOT DELIM SA BOGOM
Ne postoje razliite vrste ivota, jer ivot je kao istina. On nema stepene. To je jedino
stanje koje je zajedniko svemu to je Bog stvorio. Kao i sve Njegove Misli, on nema
suprotnosti. Smrti nema, jer ono to je Bog stvorio deli Njegov ivot. Smrti nema, jer
suprotnost Bogu ne postoji. Smrti nema, jer su Otac i Sin jedno. U ovom svetu, izgleda
da postoji stanje koje je suprotnost ivotu. Moe ga nazvati smrt. Ali mi smo nauili da
ideja o smrti poprima razne oblike. To je jedina ideja koja je u osnovi svih oseanja koja
nisu izraz najvie sree. To je alarm na koji ti reaguje na svaki drugi nain koji nije
savrena radost. Svaka alost, gubitak, teskoba, patnja i bol, pa ak i mali uzdah od
umora, blaga nelagoda ili puko mrtenje, su priznanje smrti i tako poricanje da ivi. Ti
misli da je smrt od tela. Pa ipak, to je samo jedna ideja, irelevantna za ono to se vidi
kao fiziko. Svaka misao je u umu. Ona se zatim moe primenjivati onako kako je um
usmerava. Ali njeno poreklo je tamo gde se ona mora promeniti, ako se desi promena.
Ideje ne naputaju svoj izvor. Naglasak koji je ovaj kurs stavio na tu ideju je zbog toga
to je ona sredina u naim nastojanjima da promenimo tvoje miljenje o sebi. To je
razlog zbog ega moe da isceljuje. To je uzrok isceljenja. To je razlog zato ne moe
umreti. Ta istina te ustanovljava kao jedno sa Bogom. Smrt je misao da si razdvojen od
svog Tvorca. To je verovanje da se stanja menjaju, da se emocije javljaju naizmenino
zbog uzroka koji su van tvoje kontrole, koje ti nisi stvorio i koje ti nikad ne moe
promeniti. To je uvreno verovanje da ideje mogu da napuste svoj izvor i da poprime
svojstva koje izvor ne sadri, postajui drugaije od svog porekla, i razdvojene od njega
po vrsti kao i razdaljini, vremenu i obliku. Smrt ne moe doi od ivota. Ideje ostaju
sjedinjene sa svojim izvorom. One mogu da prue sve ono to sadri njihov izvor. U
tome, one mogu ii daleko izvan sebe. Ali one ne mogu poroditi ono to im nikad nije
dato. Onako kako su napravljene, tako e biti i ono to one prave. Onako kako su
rodjene, tako e i one poradjati. I odakle su dole, tamo e se i vratiti. Um moe misliti
da spava, ali to je sve. On ne moe promeniti ono to je budno stanje. On ne moe
napraviti telo, niti boraviti u telu. Ono to je tudje telu ne postoji, jer to nema izvora. Jer
um stvara sve stvari koje jesu i ne moe ima dati atribute koje nema, niti menjati
sopstveno veno stanje umstva. On ne moe stvarati ono to je fiziko. Ono to izgleda
da umire je samo znak da um spava. Suprotnost ivotu moe biti samo jedan drugi oblik
ivota. Kao takva, ona se moe pomiriti sa onim to ju je stvorilo, jer ona nije suprotnost
185
u istini. Njen oblik se moe menjati, ona moe da izgleda ono to nije. Ali ipak, um je
um, i kad je budan i kad spava. On nije svoja suprotnost ni u emu stvorenom, niti u
onome to izgleda da stvara kad veruje da spava. Bog je stvorio samo budan um. Bog
ne spava i sva Njegova stvaranja ne mogu deliti ono to On ne daje, niti praviti stanja
koja On ne deli sa njima. Misao o smrti nije suprotnost mislima o ivotu. Zauvek
nesuprotstavljene suprotnostima, Boje Misli zauvek ostaju nepromenljive, sa moi da se
prostiru veno i nepromenljivo, ali ipak unutar samih sebe, jer su svuda. Ono to izgleda
da je suprotnost ivotu je spavanje. Kad um izabere da bude ono to nije i da za sebe
uzme jednu tudju mo koju ne poseduje, strano stanje u koje ne moe da udje, ili lanu
situaciju koja nije unutar njegovog Izvora, on samo izgleda da je za trenutak zaspao. On
sanja o vremenu, intervalu u kojem ono to izgleda da se dogadja nikad se nije desilo,
promene do kojih je dolo su bez sutine i svi dogadjaji su nigde. Kada se um probudi,
on samo nastavlja onako kako je uvek bio. Hajde da danas budemo deca istine, i da se
ne odriemo naeg svetog nasledja. Na ivot nije onakav kakvim ga zamiljamo. Ko
menja ivot zato to je zatvorio oi ili pravi od sebe ono to nije zato to spava i vidi u
snovima suprotnost onome to jeste? Danas neemo pozivati smrt ni u kakvom obliku. A
neemo ni pustiti da zamiljene suprotnosti ivotu i za trenutak borave tamo gde je
Misao o venom ivotu postavio sam Bog. Njegov sveti dom danas nastojimo da odrimo
onakvim kakvim ga je On ustanovio, i eli da bude uvek i uvek. On je Gospodar onoga
to danas mislimo. I kroz Njegove Misli, koje nemaju suprotnosti, razumemo da postoji
jedan jedini ivot i taj ivot delimo sa Njim, sa svim to je stvoreno, kao i sa njihovim
mislima, koje je On stvorio u jedinstvu sa ivotom koji se ne moe rastaviti u smrti i
napustiti Izvor ivota odakle je doao. Mi delimo jedan ivot jer imamo jedan Izvor, Izvor
iz kojeg nam dolazi savrenstvo, ostajui zauvek u svetim umovima koje je On stvorio
savrenim. Kakvi smo bili, takvi smo i sada i zauvek emo biti. Um koji spava mora se
probuditi, kad vidi kako njegovo sopstveno savrenstvo kao u ogledalu odraava
Gospodara ivota tako savreno, da se stapa sa onim to je tamo. I sada vie nije odraz
u ogledalu. Postaje stvar koja se odraava i svetlost koja odraavanje ini moguim.
Sada nije potrebno nikakvo vidjenje. Jer probudjeni um je onaj koji zna svoj Izvor, svoje
Ja, svoju Svetost.
168. LEKCIJA
TVOJA MILOST MI JE DATA. SADA JE PRIHVATAM
Bog nam govori. Zato ne bismo i mi govorili Njemu? On nije daleko. On ne ini nikakav
pokuaj da se sakrije od nas. Mi pokuavamo da se sakrijemo od Njega i patimo zbog te
obmane. On ostaje potpuno pristupaan. On voli svog Sina. Nema nikakve druge
izvesnosti sem ove, ali ona je dovoljna. On e zauvek voleti svog Sina. Kada je njegov
um uspavan, On ga jo uvek voli. A kada se njegov um probudi, On ga voli sa
nepromenljivom Ljubavlju. Kad bi samo znao znaenje Njegove Ljubavi, nada i oajanje
bi bili nemogui. Jer bi nada bila zauvek zadovoljena, oajanje bilo koje vrste
nezamislivo. Njegova Milost je Njegov odgovor na svekoliko oajavanje, jer u tome lei
seanje na Njegovu Ljubav. Zar On ne bi rado dao sredstvo pomou koga e se Njegova
Volja prepoznati? Njegova Milost je tvoja kada je prihvati. A seanje na Njega budi u
umu koji trai od Njega sredstvo pomou kojeg se njegov san raspruje. Danas od Boga
traimo dar koji je On veoma paljivo pohranio u naim srcima, i koji eka da ga mi
prihvatimo. To je dar pomou kojeg nam se Bog saginje ka nama i podie nas gore,
preduzimajui lino poslednji korak u naem spasenju. Sve korake sem ovog mi uimo,
dobijajui instrukcije od Njegovog Glasa. Ali konano dolazi On sam i uzima nas u svoje
naruje, istei pauinu naeg sna. Njegov dar milosti je vie od pukog odgovora. On
vraa sva seanja koja je uspavani um zaboravio, svu izvesnost u ono to je znaenje
ljubavi. Bog voli svoje Dete. Trai od Njega da ti sada da sredstvo pomou kojeg e svet
i ieznuti, pa e najpre doi vizija, a spoznaja samo jedan trenutak kasnije. Jer u
milosti vidi svetlost koja prekriva ceo svet u ljubavi i posmatra kako strah nestaje sa
186
svakog lica dok se srca diu i prihvataju svetlost kao svoju. ta sada jo preostaje zbog
ega bi odlagao Nebo i za trenutak due? ta je jo neuinjeno kad tvoje opratanje
obuhvata sve? Danas je nov i sveti dan jer primamo ono to nam je dato. Naa vera lei
u Davaocu, a ne u naem sopstvenom prihvatanju. Mi priznajemo nae greke, ali On
kome su sve greke nepoznate je Onaj Koji odgovara na nae greke dajui nam
sredstvo da ih uklonimo i podignemo se ka Njemu u zahvalnosti i ljubavi. A On se sputa
ka nama u susret, dok Mu mi prilazimo. Jer ono to je On pripremio za nas, On daje, a
mi primamo. Takva je Njegova Volja, jer On voli svog Sina. Njemu se molimo danas,
vraajui samo re koju nam je On dao preko Njegovog Sopstvenog Glasa, Njegove
Rei, Njegove Ljubavi: Tvoja milost mi je data. Ja je sada prihvatam Oe, dolazim k
Tebi. I ti e doi k meni Onome koji pita. Ja sam Sin kojeg Ti voli.
169. LEKCIJA
PO MILOSTI IVIM. PO MILOSTI SAM OSLOBODjEN
Milost je jedan aspekt Boje Ljubavi koji je najsliniji stanju koje vlada u jedinstvu istine.
To je najuzvienija aspiracija sveta, jer ona vodi sasvim iza sveta. Ona se ne moe
nauiti, jer milost ne moe doi sve dok se um ne pripremi za istinsko prihvatanje. Milost
postaje trenutno neizbena kod onih koji su pripremili sto gde se moe neno poloiti i
dragovoljno primiti, oltar ist i sveti za taj dar. Milost je prihvatanje Boje Ljubavi unutar
sveta prividne mrnje i straha. Dovoljna je samo milost pa da mrnja i strah nestanu, jer
milost predstavlja stanje toliko suprotno svemu to svet sadri, da oni iji umovi
prosvetljeni su darom milosti, ne mogu da veruju da je svet straha realan. Milost se ne
ui. Poslednji korak mora da ide izvan svakog uenja. Milost nije cilj koji ovaj kurs tei
da ostvari. Ali se mi ipak pripremamo za milost tako to otvoreni um moe da uje Zov
na budjenje. On nije vrsto zatvoren za Boji Glas. On je postao svestan da postoje
stvari koje on ne zna, te je tako spreman da prihvati jedno sasvim drugaije stanje od
iskustva sa kojim se osea kao kod kue. Moda izgleda kao da protivreimo naoj izjavi
da je otkrovenje da su Otac i Sin jedno, ve postavljeno. Ali smo takodje i rekli da um
odredjuje kada e to vreme biti i odredio ga je. Ali ipak urgiramo da bude svedok Boje
Rei da bi ubrzao iskustvo istine, i ubrzao njen dolazak i u svaki um koji prepoznaje
dejstvo istine na tebe. Jedinstvo jednostavno znai ideju da Bog jeste. I u Njegovom
Biu, On obuhvata sve stvari. Ni jedan um ne sadri nita drugo do Njega. Kaemo: Bog
jeste i onda prestajemo da govorimo, jer u toj spoznaji rei su bez znaenja. Ne postoje
usne koje ih izgovaraju i ni jedan deo uma nije dovoljno poseban da bi oseao da je sada
svestan neega to nije on sam. On se ujedinio sa svojim Izvorom. I kao i sam njegov
Izvor, i on jednostavno jeste. O tome ne moemo uopte govoriti, pisati ili ak misliti. To
dolazi svakom umu kada je totalno prepoznavanje da je njegova volja Boja Volja,
potpuno dato i potpuno primljeno. Ono vraa um u beskrajnu sadanjost, u kojoj se
prolost i budunost ne mogu ni pojmiti. Ono lei izvan spasenja, izvan svih misli o
vremenu, oprotaju i svetom licu Hristovom. Boji Sin je samo iezao u svom Ocu, kao
to je Njegov Otac u njemu. Svet nije nikad ni postojao. Venost ostaje konstantno
stanje. Ovo je izvan iskustva koje pokuavamo da ubrzamo. Ali opratanje, predavano i
naueno, sa sobom donosi iskustva koja svedoe da je sada blizu vreme kada e sam
um odluiti da napusti sve sem ovoga. Mi ga ne pourujemo, u tome da je ono to e ti
ponuditi bilo skriveno od Njega Koji ui ta znai opratanje. Sve uenje je ve bilo u
Njegovom Umu, ostvareno i potpuno. On je prepoznao sve to vreme sadri i to je dao
svim umovima da bi svaki mogao odrediti, sa take gde je vreme zavreno, kada se
puta za otkrovenje i venost. Ve smo ranije ponovili nekoliko puta da ti kree na
putovanje koje je zavreno. Jer jedinstvo mora biti ovde. Koje god vreme da je um
odredio za otkrovenje, potpuno je irelevantno za ono to mora biti konstantno stanje,
veno kao to je uvek i bilo, veno da ostane kao to je sada. Mi samo igramo ulogu koja
nam je odavno dodeljena i za koju potpuno prepoznajemo da ju je savreno ispunio Onaj
Koji je napisao scenario spasenja u Ime Svog Tvorca i u Ime Sina Svog Tvorca. Nema
187
potrebe da dalje razjanjavamo ono to niko u svetu ne moe da razume. Kada dodje
otkrovenje tvog jedinstva, ono e se spoznati i potpuno razumeti. Sada imamo posla koji
treba da uradimo, jer oni u vremenu mogu govoriti o stvarima s onu stranu i sluati rei
koje objanjavaju da se ono to treba da dodje ve desilo. Pa ipak, kakvo znaenje mogu
rei preneti onima koji jo uvek broje sate, ustaju i rade i idu prema njima na spavanje?
Dovoljno je, dakle, to postoji posao koji treba da obavi da bi odigrao svoju ulogu. Kraj
ti mora ostati nejasan sve dok ne odigra svoju ulogu. Ne mari. Jer tvoja uloga je jo
uvek ono od ega zavisi sve ostalo. Dok prihvata ulogu koja ti je odredjena, spasenje
dolazi malo blie svakom nesigurnom srcu koje jo ne kuca u taktu sa Bogom.
Opratanje je centralna tema koja se provlai kroz celokupno spasenje, drei sve svoje
delove u svrsishodnim odnosima, njegov tok je usmeren, a ishod siguran. Sada traimo
milost, poslednji dar koji nam spasenje moe podariti. Iskustvo koje milost daje zavrie
se u vremenu, jer milost nagovetava Nebo, ali ipak jo neko vreme ne zamenjuje misao
o vremenu. Dovoljan je taj interval. To je mesto u kom lee uda, da bi ih ti vratio iz
svetih trenutaka koje prima, kroz milost u tvom iskustvu, svima onima koji vide svetlost
koja se zadrala na tvom licu. ta je drugo Hristovo lice do lice onoga koje za trenutak
otiao u bezvremenost i sa sobom doneo nazad jasan odsjaj jedinstva koje je tu osetio,
da bi njime blagoslovio svet? Kako bi ga mogao konano postii da bude tvoje zauvek,
kada deo tebe ostaje izvan bez spoznaje, neprobudjen, imajui potrebu za tobom kao
svedokom istine? Budi zahvalan to se vraa, kao to ti je bilo drago da za trenutak
ode, i prihvati darove koje ti je milost darovala. Ti si ih doneo nazad samom sebi.
Otkrovenje ne stoji daleko iza njih. Traimo milost i iskustvo koje dolazi iz milosti.
Pozdravljamo oslobodjenje koje ona svima nudi. Mi ne traimo ono to se ne moe
traiti. Ne bacamo pogled iznad onoga to milost moe dati. Zbog toga moemo davati
milost koja je nama data. Cilj naeg uenja danas ne ide dalje od ove molitve. Jer ta bi
u svetu moglo biti vie od onoga to danas traimo od Onog Koji daje milost koju
traimo, onako kako je Njemu data?
Po milosti ivim. Po milosti sam oslobodjen. Po milosti dajem. Po milosti u osloboditi.
170. LEKCIJA
NEMA SVIREPOSTI U BOGU, NITI JE IMA U MENI
Niko ne napada bez namere da povredi. Tu nema izuzetka. Kada misli da napada u
samoodbrani, onda hoe da kae da je zatita biti svirep, ti si bezbedan zbog
svireposti. Hoe da kae da veruje da ti povredjivanje drugog donosi slobodu.
Takodje hoe da kae da napasti znai zameniti stanje u kojem si za neto bolje,
bezbednije, sigurnije od opasne invazije i od straha. Kako je totalno suluda ideja da
braniti se iz straha znai napadati! Jer se strah ovde radja i hrani krvlju, da bi od nje
rastao, bujao i besneo. I tako se strah titi, a ne izbegava. Danas uimo lekciju koja te
moe vie potedeti zastoja i bespotrebne bede nego to bi mogao i zamisliti. Ovo je ta
lekcija:
STVARA ONO OD EGA SE BRANI, I TVOJOM SOPSTVENOM ODBRANOM OD TOGA,
TO POSTAJE STVARNO I NEIZBENO. POLOI ORUJE, I TEK TADA E ZAPAZITI DA JE
TO LANO. ini se kao da je to neprijatelj spolja kojeg napada. Ali tvoja odbrana pravi
neprijatelja iznutra, jedna strana misao u ratu sa tobom liavajui te mira, rascepljujui
tvoj um na dve protivnike strane koje izgledaju potpuno nepomirljive. Jer ljubav sada
ima neprijatelja suprotnost, a strahu, tudjinu sada su potrebne tvoje odbrane od
pretnje onoga to ti stvarno jesi. Ako paljivo razmotri sredstva pomou kojih tvoja
umiljena samoodbrana ide svojim imaginarnim putem, uvidee premise na kojima ova
ideja poiva. Najpre, oigledno je da ideje mora da naputaju svoj izvor, jer si ti taj koji
napada i morao si prvo da napad zamisli. Ali ipak napada izvan sebe i razdvaja svoj
um od onoga koga treba napasti, sa savrenom verom da je rascep koji si napravio
stvaran. Zatim su atributi ljubavi dodeljeni njenom neprijatelju. Jer strah postaje tvoja
sigurnost i zatitnik tvog mira, kojem se okree utehe i bekstva od sumnji u tvoju
snagu, i nada se odmoru u tiini bez snova. I kada se od ljubavi oduzme ono to joj
188
pripada i pripada samo njoj, ljubavi se dodeljuju atributi straha. Jer bi ljubav traila od
tebe da poloi svaku odbranu kao puku budalatinu. A tvoje oruje bi se pretvorilo u
prah. Jer takvo je ono. Kada je ljubav neprijatelj, svirepost mora postati Bog. A bogovi
zahtevaju da oni koji ih oboavaju posluno izvravaju njihove diktate i da ih ne dovode
u pitanje. Surova kazna nemilosrdno eka one koji postavljaju pitanje da li su ti zahtevi
razumni ili ak normalni. Njihovi neprijatelji su ti koji su nerazumni i nenormalni, dok su
oni uvek milosrdni i pravedni. Danas osmatramo ovog svirepog boga nepristrasno.
Primeujemo da su njegove usne umrljane krvlju, i da izgleda da iz njega plamti vatra,
da je napravljen od kamena. Ne moe nita da uini. Nije potrebno da izazivamo
njegovu mo, jer on i nema nikakvu mo. A oni koji u njemu vide svoju sigurnost
nemaju nikakvog uvara, nikakvu snagu koju mogu prizvati u opasnosti i nikakvog
monog ratnika koji e se boriti za njih. Ovaj trenutak moe biti uasan. Ali on takodje
moe biti i vreme tvog oslobodjenja od poniznog ropstva. Ti pravi izbor, stojei pred
ovim idolom, videi ga onakvim kakav on upravo jeste. Hoe li vratiti ljubavi ono to si
pokuao da iupa od nje i da poloi ispred tog glupog komada kamena? Ili e
napraviti jednog drugog idola sa kojim e ga zameniti? Jer bog svireposti poprima
mnoge oblike i uvek se moe nai neki drugi. Ali nemoj da misli da je strah bekstvo od
straha. Setimo se ta je tekst istakao u vezi sa preprekama miru. Poslednja prepreka, u
koju je najtee verovati je nita, i jedna prividna prepreka koja izgleda kao vrst blok,
strahovit i neprobojan, koji se ne moe prevladati, je strah od Samog Boga. To je
osnovna premisa koja misao o strahu ustoliuje kao boga. Jer strah vole oni koji ga
oboavaju i tako ljubav sada izgleda kao da je ispunjena svirepou. Odakle potie ovo
totalno suludo verovanje u bogove osvete? Ljubav nije pobrkala svoje atribute sa
atributima straha. Ali, oboavaoci straha moraju opaati svoju konfuziju sa
neprijateljem straha i njegovu svirepost sada kao deo ljubavi. I ta postaje stranije
nego srce same Ljubavi? Krv izgleda da je na Njegovim usnama, vatra dolazi od Njega.
Iznad svega On je uasan, ne moe se ni pojmiti koliko je svirep, obarajui sve one koji
Ga priznaju za svog Boga. Izbor koji danas ini je siguran. Jer po poslednji put gleda
ovaj komad izrezbarenog kamena koji si napravio i vie ga ne naziva bogom. I ranije si
stigao do tog mesta, ali si izabrao da taj svirepi bog ostane sa tobom u nekom drugom
obliku. Tako se strah od Boga vratio sa tobom. Ovog puta ostavlja ga tamo i vraa se
u novi svet, neoptereen njegovom teinom, sada ga ne vidi oima bez vida, ve vidom
koji ti je tvoj izbor povratio. Sada tvoje oi pripadaju Hristu i On gleda kroz njih. Sada
tvoj glas pripada Bogu i postaje odjek Njegovog. I sada tvoje srce ostaje zauvek u miru.
Ti si izabrao Njega umesto idola i tvoji atributi, koje ti je dao tvoj Tvorac, najzad su ti
vraeni. uo si zov za Bogom i odgovorio na njega. Sada je strah ustupio mesto ljubavi,
poto sam Bog zamenjuje svirepost.
Oe, mi smo kao Ti. U nama nema nikakve svireposti, jer je nema ni u Tebi. Tvoj mir je
na. Mi blagosiljamo svet sa onim to smo primili samo od Tebe. Opet biramo i pravimo
izbor za svu nau brau, spoznajui da su oni jedno sa nama. Donosimo im Tvoje
spasenje onako kako smo ga sada primili. I zahvaljujemo onima koji nas ine potpunim.
U njima vidimo Tvoju slavu i u njima nalazimo svoj mir. Mi smo sveti jer nas je Tvoja
svetost oslobodila. I mi se zahvaljujemo. Amin.
OBNAVLJANJE TEKSTA
Sada opet obnavljamo. Ovoga puta, spremni smo da u ovaj poduhvat uloimo vie
napora i da mu posvetimo vie vremena. Svesni smo da se pripremamo za jednu drugu
fazu razumevanja. Ovaj korak emo preduzeti u potpunosti, da bismo opet nastavili dalje
sa vie sigurnosti i vie iskrenosti, drei se vere vre. Nai koraci nisu bili
nepokolebljivi, i zbog sumnji smo hodali nesigurno i polako po putu koji je postavio ovaj
kurs. Ali sada pourujemo, jer se pribliavamo veoj izvesnosti, vroj svrsi i sigurnijem
cilju.
189
Daj nam siguran hod, Oe na. Neka se smire nae sumnje i neka se stia na sveti um
i progovori nam. Nemamo rei koje bismo mi Tebi dali. Hteli bismo da samo sluamo
Tvoju Re, da ona postane naa. Vodi nae vebanje kao to otac vodi malo dete putem
koji ono ne razume. Ali ono ipak sledi, sigurno da je bezbedno jer ga po putu vodi njegov
otac. Tako nae vebanje donosimo Tebi. I ako posrnemo, Ti e nas podii. Ako
zaboravimo put, raunamo na Tvoje sigurno seanje. Ako odlutamo, Ti nee zaboraviti
da nas pozove nazad. Ubrzaj sada nae korake, da bismo mogli sigurnije i bre da
hodamo ka Tebi. Prihvatamo Re koju nam nudi za ujedinjenje naeg vebanja, i
obnavljamo misli koje si nam dao.
Ovo je misao koja treba da prethodi mislima koje obnavljamo. Svaka samo razjanjava
poneki aspekt ove misli ili pomae da bude smislenija, linija i istinitija i da bolje opisuje
sveto Ja koje delimo i sada se pripremamo da ponovo spoznamo: Bog je samo Ljubav,
stoga sam i ja. Samo ovo Pravo Ja poznaje Ljubav. Samo je ovo Pravo Ja dosledno u
svojim mislima, poznaje svog Tvorca, razume samo Sebe, savreno je u svojoj spoznaji i
svojoj Ljubavi i nikad se ne menja iz svog stalnog stanja sjedinjenosti sa svojim Ocem i
samim Sobom. I to je Ono to eka da nas susretne na kraju puta. Svaki korak koji
nainimo donosi nas malo blie. Ovo obnavljanje e neizmerno skratiti vreme, ako
imamo na umu da To ostaje na cilj, i dok vebamo to je Ono Kojem se pribliavamo.
Podignimo naa srca iz praine u ivot, seajui se da nam je To obeano, i da je ovaj
kurs poslat da za nas otvori stazu svetlosti i ui nas, korak po korak, kako da se vratimo
venom Ja za koje smo mislili da smo ga izgubili. Ja kreem na put sa tobom. Jer delim
tvoje sumnje i strahove jedno kratko vreme, da bi ti doao k meni poto ja znam put
pomou kog se prevladjuju svi strahovi i sve sumnje. Mi hodamo zajedno. Moram da
razumem nesigurnost i bol, mada znam da oni nemaju nikakvog znaenja. Ipak, spasilac
mora ostati sa onima koje ui, da vidi ono to oni vide, ali jo uvek zadravajui u svom
umu put koji ga je odveo u izbavljenje, i koji e sada sa njim i tebe odvesti u izbavljenje.
Boji Sin je razapet na krstu sve dok ne krene putem zajedno sa mnom. Moje
vaskrsenje dolazi opet svaki put kada odvedem nekog brata bezbedno do mesta na kom
se put zavrava i zaboravlja. Ja se obnavljam svaki put kada neki brat naui da postoji
izlaz iz nesree i bola. Ja se ponovo radjam svaki put kada se um nekog brata okrene ka
svetlosti u njemu i potrai me. Ja nisam zaboravio nikoga. Pomozi mi sada da te
odvedem nazad tamo gde je putovanje poelo, da bi samnom napravio jedan drugi izbor.
Oslobodi me dok ponovo veba misli koje sam ti doneo od Onoga Koji vidi tvoju
najdublju potrebu i zna odgovor koji mu je Bog dao. Zajedno obnavljamo ove misli. Nae
vreme i napor posveujemo im zajedniki. I zajedno emo ih uiti nau brau. Bog ne
eli da mu Nebo bude nepotpuno. Ono eka na tebe, kao i ja. Ja sam nepotpun bez tvog
dela u meni. A kako sam napravljen ceo, idemo zajedno naem drevnom domu, koji je
pripremljen za nas pre nego to je vreme poelo da tee i koji vreme nije promenilo,
besprekoran i siguran, kao to e najzad biti kada vreme stane. Neka ovo obnavljanje
dakle bude tvoj dar meni. Jer meni je samo on potreban, da uje rei koje govorim i
daje ih svetu. Ti si moj glas, moje oi, moja stopala, moje ruke pomou kojih spasavam
svet. Pravo Ja iz kog te zovem nije nita drugo do tvoje sopstveno. Njemu idemo
zajedno. Uzmi ruku tvog brata, jer to nije put kojim hodamo sami. Kroz njega ja hodam
sa tobom i ti sa mnom. Na Otac eli da Njegov Sin bude jedno sa Njim. Ono to ivi, zar
nije onda jedno sa tobom? Neka ovo obnavljanje postane vreme u kom delimo novo
iskustvo za tebe, ali koje je staro koliko i vreme, pa i jo starije. Neka je sveto tvoje ime
i tvoja slava zauvek neuprljana. I tvoja celovitost je sada potpuna, onakva kakvom je
Bog stvorio. Ti si Njegovo Dete, koje upotpunjuje Njegovo prostiranje tvojim sopstvenim.
Vebamo samo jednu drevnu istinu koju smo znali pre nego to je izgledalo da je iluzija
osvojila svet. I podseamo svet da je slobodan od svih iluzija svaki put kada kaemo:
Bog je samo Ljubav, stoga sam i ja.
Sa ovim poinjemo nae obnavljanje svakoga dana. Sa ovim poinjemo i zavravamo
svaki period vremena za vebanje. Sa ovom milju odlazimo na spavanje, da bismo se
ponovo probudili sa ovim istim reima na usnama, pozdravljajui novi dan. Nema ni
jedne misli koju obnavljamo sa kojom se ne okruujemo, i koristimo misli da bi je drali
gore pred naim umom i odravali je istom u naem seanju tokom celog dana. I tako,
190
kada budemo zavrili ovo obnavljanje, prepoznaemo da su rei koje izgovaramo istinite.
Medjutim, rei su ipak samo pomagala i njih treba koristiti, sem na poetku i na kraju
perioda vebanja, samo za podseanje uma, ako je potrebno, na njegovu svrhu.
Stavljamo veru u iskustvo koje dolazi od vebanja, a ne od sredstava koja koristimo.
Iekujemo iskustvo i prepoznajemo da samo tu lei uverenje. Koristimo rei i
pokuavamo opet i opet da iznad njih dodjemo do njihovog znaenja, koje je daleko
iznad njihovog zvuka. Zvuk postaje sve slabiji i iezava, kako se pribliavamo Izvoru
znaenja i Tu nalazimo odmor.
171. LEKCIJA
BOG JE SAMO LJUBAV, STOGA SAM I JA
151. SVE STVARI SU ODJECI GLASA ZA BOGOM
152. MO ODLUKE JE MOJA SOPSTVENA
172. LEKCIJA
153. U MOJOJ NEBRANJENOSTI LEI MOJA SIGURNOST
154. JA SAM MEDjU BOJIM SVETENICIMA
173. LEKCIJA
155. UZMAKNUU KORAK UNAZAD I PUSTITI DA ON VODI PUT
156. HODAM SA BOGOM U SAVRENOJ SVETOSTI
174. LEKCIJA
157. U NJEGOVO PRISUSTVO SADA BIH HTEO DA STUPIM
191
158. DANAS UIM DA DAJEM ONAKO KAKO PRIMAM
175. LEKCIJA
159. DAJEM UDA KOJA SAM PRIMIO
160. JA SAM KOD KUE. STRAH JE OVDE STRANAC
176. LEKCIJA
161. DAJ MI TVOJ BLAGOSLOV, SVETI SINE BOJI

162. JA SAM ONAKAV KAKVIM ME JE BOG STVORIO
177. LEKCIJA
163. SMRT NE POSTOJI. BOJI SIN JE SLOBODAN
164. SADA SMO JEDNO SA ONIM KO JE NA IZVOR
178. LEKCIJA
165. NEKA MOJ UM NE PORIE BOJU MISAO
166. POVERENI SU MI DAROVI BOJI
192

179. LEKCIJA
167. POSTOJI JEDAN IVOT I TAJ IVOT DELIM SA BOGOM
168. TVOJA MILOST MI JE DATA. JA JE SADA PRIHVATAM
180. LEKCIJA
169. PO MILOSTI IVIM. PO MILOSTI SAM OSLOBODjEN
170. NEMA SVIREPOSTI U BOGU, PA JE NEMA NI U MENI
193
UVOD
LEKCIJE 181-200
Naih sledeih nekoliko lekcija imaju posebnu svrhu da uvrste tvoju volju tako da tvoja
angaovanost postane snana; da se tvoji razbacani ciljevi stope u jednu nameru. Od
tebe se jo uvek ne trai potpuna posveenost sve vreme. Ali od tebe se trai da sada
veba kako bi postigao oseanje mira koje e takvo sjedinjeno angaovanje doneti, pa
makar i samo povremeno. Upravo ovo iskustvo garantuje da e se potpuno predati
putu koji ovaj kurs opisuje. Nae lekcije su sada specifino usmerene na proirenje
horizonata i direktne pristupe specijalnim blokovima koji suavaju i ograniavaju tvoju
viziju, tako da ne moe da vidi vrednost cilja. Mi sada pokuavamo da dignemo ove
blokove, pa makar i za kratko. Same rei ne mogu preneti oseanje oslobodjenja koje
ovo dizanje donosi. Ali iskustvo slobode i mira koje dolazi kada prestanete da vrsto
kontroliete ono to vidite, govori samo za sebe. Tvoja motivacija e biti toliko pojaana
da rei prestaju da imaju ikakvu vanost. Bie siguran u ono ta eli, a ta je
bezvredno. I tako poinjemo nae putovanje izvan rei, koncentriui se najpre na ono
to jo uvek ometa tvoje napredovanje. Iskustvo onoga to lei s one strane
nebranjenosti ostaje van domaaja dok se negira. Ono je moda tamo, ali ti ne moe
da prihvati njegovo prisustvo. Zato sada pokuavamo da svakoga dana po malo
prevazilazimo sve odbrane. Ne trai se nita vie od ovoga, jer nita vie od ovoga nije
ni potrebno. To e biti dovoljno da garantuje da e preostalo doi.
181. LEKCIJA
IMAM POVERENJA U MOJU BRAU KOJA SU JEDNO SAMNOM
Od bitne vanosti je da ima poverenja u tvoju brau kako bi ostvario i odravao veru u
tvoju sposobnost da prevazilazi sumnju i nedostatak sigurne uverenosti u samog sebe.
Kada napada brata, objavljuje da je on ogranien onim to ti opaa u njemu. Ne
gleda iznad njegovih greaka. Umesto toga, ti ih uveliava i one postaju blokovi
izmedju tvoje svesti o Pravom Ja koje lei iznad tvojih sopstvenih greaka i izvan
njegovih prividnih grehova, kao i tvojih. Percepcija ima fokus. To je ono to daje
konzistentnost onome to vidi. Promeni samo ovaj fokus, pa e se promeniti i ono to
bude video. Tvoja vizija e se sada pomeriti, da bi dala podrku nameri koja je
zamenila onu koju si imao ranije. Ukloni tvoj fokus sa grehova tvog brata i ti doivljava
mir koji dolazi od vere u bezgrenost. Vera dobija svoju jedinu i sigurnu podrku od
onoga to vidi u drugima preko njihovih grehova. Jer su njihove greke, ako se na njih
fokusira, svedoci grehova o tebi. I ti nee prevazii njihovo vidjenje i videti
bezgrenost koja lei iza njih. Stoga, kada danas budemo vebali, najpre pustimo da svi
takvi mali fokusi ustupe mesto naoj velikoj potrebi da pustimo da naa bezgrenost
postane oigledna. Dajemo instrukcije svojim umovima da je to ono za im tragamo i
samo to, makar za kratko vreme. Nije nas briga za nae budue ciljeve. I ono to smo
videli prethodnog trenutka nije nas briga unutar ovog kratkog intervala vremena u
kojem vebamo promenu nae namere. Tragamo za nevinou i ni za im drugim.
Tragamo za njom bez ikakve brige samo sada. Jedna od glavnih prepreka za uspeh je
tvoje angaovanje na tvojim prolim i buduim ciljevima. Bio si prilino preokupiran time
kako su ekstremno razliiti ciljevi koje zastupa ovaj kurs od onih koje si imao ranije.
Takodje te je uplaila deprimirajua i ograniavajua misao da, ak i ako bi uspeo,
neizbeno bi opet izgubio tvoj put. Kako bi to moglo biti vano? Jer prolost je prohujala,
a budunost je samo u mati. Ove brige su samo odbrane od sadanje promene fokusa
u percepciji. Nita vie. Ova besmislena ogranienja za trenutak ostavljamo na stranu.
Ne gledamo na prola verovanja, a ono ta emo verovati sada nas nee ometati.
Stupamo u ovaj period vebanja sa samo jednom namerom: da posmatramo
bezgrenost iznutra. Prepoznajemo da smo izgubili ovaj cilj ako gnev blokira na put u
bilo kom obliku. A ako nam se desi greh naeg brata, na sueni fokus e ograniiti na
194
vid i skrenuti na pogled na nae sopstvene greke, koje emo uveliati i nazvati naim
gresima. Zato emo ih za trenutak, ne obazirui se ni na nau prolost niti budunost,
ukoliko takvi blokovi nastanu, prevazii sa instrukcijama koje dajemo naem umu da
promeni fokus, govorei: To nije ono na ta bih hteo da gledam. Imam poverenja u
moju brau, koja su jedno sa mnom. Ovu misao emo takodje koristiti i da ostanemo
bezbedni tokom dana. Mi ne traimo nikakve dalekosene ciljeve. Kako svaka
opstrukcija izgleda da blokira viziju nae bezgrenosti, traimo samo na tren prestanak
nesree koju e doneti fokus na greh, i koja e ostati ako ga ne ispravimo. A ne traimo
ni fantazije. Jer ono za im mi tragamo da vidimo je u stvari tu. I dok na fokus ide s
one strane greaka, opaziemo potpuno bezgrean svet. Kada vidjenje ovoga bude sve
ono to elimo da vidimo, kada to bude sve ono to traimo u ime istinske percepcije,
onda su Hristove oi neizbeno i nae. I Ljubav koju On osea za nas isto tako postaje
naa sopstvena. To e biti jedina stvar iji odraz vidimo u svetu i u nama samima. Svet
koji je jednom proklamovao nae grehe postaje dokaz da smo bezgreni. I naa ljubav
prema svakome koga vidimo svedoi o naem seanju na sveto Pravo Ja koje ne
poznaje nikakav greh, niti bi moglo ita i zamisliti sem svoje bezgrenosti. Dok danas
svoj um okreemo vebanju, traiemo ovo seanje. Ne gledamo ni napred ni nazad.
Gledamo pravo u sadanjost. Svoje poverenje dajemo iskustvu za kojim tragamo. Naa
bezgrenost nije nita drugo do Boja Volja. Ovog trenutka naa volja postaje jedno sa
Njegovom.
182. LEKCIJA
BIU TIH ZA TRENUTAK I II U KUI
Ovaj svet u kojem ti se ini da ivi nije tvoj dom. Negde u tvom umu ti zna da je to
istina. Seanje na dom te neprestano proganja, kao da postoji neko mesto koje te zove
da se vrati, iako ti ne prepoznaje glas, niti na ta te taj glas podsea. Pa ipak, jo uvek
osea da si ovde stran, da si iz nekog sasvim nepoznatog mesta. Nita nije tako
odredjeno da bi mogao sa sigurnou rei da si ovde izgnanik. Samo jedno istrajno
oseanje, ponekad ne vie od siunog damara, a ponekad ga se jedva i sea, aktivno
odbaeno, ali koje e se svakako vratiti u tvoj um. Nema nikoga ko ne zna o emu
govorimo. Pa ipak neki pokuavaju da u svoje patnje stave igre koje igraju da bi popunili
vreme i odbili svoju tugu od sebe. Drugi e poricati da su tuni, i svoje suze uopte ne
prepoznaju. Opet, neki drugi e tvrditi da je ono o emu govorimo iluzija, i da je ne treba
smatrati ni za ta drugo do za puki san. Medjutim, ko bi poteno, ne branei se i bez
samoobmane, poricao da ne razume rei koje govorimo? Danas govorimo o svakome ko
hoda ovim svetom, jer nije u svom domu. On ide neizvesno u svom traganju, traei u
tami ono to ne moe pronai, ne prepoznajui ta je to to trai. Pravi hiljadu domova,
ali ni jedan ne zadovoljava njegov nemirni um. Ne razume da gradi uzalud. Dom koji
trai, on ne moe napraviti. Ne postoji zamena za Nebo. Sve to je ikad napravio je
pakao. Moda misli da je to tvoj dom iz detinjstva koji e opet nai. Detinjstvo tvog
tela i mesto njegovog sklonita su samo seanja koja su sada toliko iskrivljena da pred
sobom dri sliku prolosti koja se nikad nije dogodila. Pa ipak, u tebi postoji Dete koje
trai kuu svog Oca i zna da je ono ovde stranac. Detinjstvo je veno, sa nevinou koja
e zauvek trajati. Tamo gde e ovo Dete ii je sveto tlo. Njegova je svetost ta koja
osvetljava Nebo i donosi na zemlju isti odraz svetlosti odozgo, u kojoj su zemlja i Nebo
spojeni kao jedno. To je ovo Dete u tebi koje tvoj Otac poznaje kao svog Sina. To je ovo
Dete koje poznaje svog Oca. Ono eli da ide kui toliko duboko, neprestano, Njegov glas
vapije preklinjui te da Ga pusti da se malo odmori. Ono ne trai nita vie do samo
nekoliko trenutaka predaha; samo pauzu u kojoj moe da se vrati da ponovo udie sveti
vazduh koji ispunjava kuu Njegovog Oca. I ti si Njegov dom. Ono e se vratiti. Ali Mu
daj samo malo vremena da bude Ono samo, u miru koji je Njegov dom, poivajui u
tiini i u spokoju i ljubavi. Ovom Detetu je potrebna tvoja zatita. Ono je daleko od kue.
Ono je tako malo da izgleda da se tako lako uutka, Njegov majuni glas se tako
jednostavno prigui, Njegov poziv za pomo je gotovo neujan medju halabukom i
195
galamom sveta. Ali Ono ipak zna da u tebi jo uvek ima sigurnu zatitu. Ti ga nee
izneveriti. Ono e ii kui, i ti zajedno s Njim. Ovo Dete je tvoja nebranjenost; tvoja
snaga. Ono ima poverenja u tebe. Ono je dolo jer je znalo da ga nee izneveriti. Ono ti
bez prestanka apue o svom domu. Jer Ono e te povesti nazad zajedno sa sobom, da
bi Ono samo moglo da ostane i da se ponovo ne vrati tamo gde ne pripada, tamo gde
ivi kao izgnanik u svetu tudjih misli. Njegovo strpljenje nema granica. Ono e ekati sve
dok ne uje Njegov nean glas u tebi, pozivajui te da ga pusti da ide u miru, zajedno
sa tobom, tamo gde je kod kue i ti sa Njim. Kad se utia za trenutak, kada svet
uzmakne od tebe, kada bezvredne ideje prestanu da imaju vrednost u tvom nemirnom
umu, onda e uti Njegov glas. Ono te zove tako dirljivo, da mu se vie nee odupirati.
Tog trenutka Ono e te odvesti svom domu i ti e ostati sa Njim u savrenoj tiini,
spokojan i u miru, izvan svih rei, netaknut strahom i sumnjom, siguran da si kod kue.
Odmaraj se danas esto sa Njim. Jer Ono je bilo voljno da postane malo Dete da bi od
Njega mogao uiti koliko je jak onaj ko se ne brani, nudei samo poruke ljubavi onima
koji misle da je on njihov neprijatelj. Ono dri mo Neba u svojoj Ruci i naziva ih
prijateljima i daje im snagu, da bi mogli da vide da Ono hoe da im bude Prijatelj. Ono
trai da ga oni zatite, jer je Njegov dom daleko, i Ono nee da se samo tamo vrati. Hrist
se ponovo radja kao malo Dete svaki put kada lutalica poeli da napusti dom. Jer on
mora da naui da ono to hoe da zatiti je samo ovo Dete, koje dolazi bez odbrane i
koje je zatieno nebranjenou. Idi danas kui sa Njim s vremena na vreme. Ti si isto
toliko stranac ovde koliko i Ono. Odredi vreme danas kada e staviti u stranu tvoj tit
koji ne koristi niemu, i ostaviti tvoje koplje i ma koje si digao protiv neprijatelja koji ne
postoji. Hrist te je nazvao svojim prijateljem i bratom. On je ak doao da zatrai tvoju
pomo da Ga pusti da danas ide kui, upotpunjen i potpuno. Doao je kao malo dete,
koje mora da moli oca za zatitu i ljubav. On vlada vasionom, ali te ipak neprekidno moli
da se vrati sa Njim, i da vie ne prihvata iluzije za tvoje bogove. Ti nisi izgubio tvoju
nevinost. Zbog toga ui. To je elja tvog srca. To je glas koji uje i zov koji ne moe
porei. Sveto Dete ostaje sa tobom. Njegov dom je i tvoj. Danas ti Ono daje svoju
nebranjenost i ti je prihvata u zamenu za sve ratne igrake koje si napravio. Sada je
put otvoren i putovanju se najzad vidi kraj. Budi tih za trenutak i idi kui sa Njim, i budi
malo u miru.
183. LEKCIJA
PRIZIVAM BOJE IME I MOJE SOPSTVENO IME
Boje Ime je sveto, ali nije svetije od tvog. Prizivati Njegovo Ime, znai prizivati svoje
sopstveno ime. Otac daje sinu svoje ime i tako svog sina identifikuje sa sobom. Njegova
braa dele njegovo ime, te su tako sjedinjeni sponom kojoj se okreu radi svog
identiteta. Ime tvog Oca te podsea na to ko si, ak i u svetu koji ne zna; ak iako si ga
i ti sam zaboravio. Boje Ime se ne moe uti bez odgovora, niti izrei bez odjeka u umu
koji te zove da se seti. Izgovori Njegovo Ime i pozvae andjele da okrue tlo na kome
stoji, i da ti pevaju dok ire krila da te zatite i zaklone od svake zemaljske misli koja bi
da se uvue u tvoju svetlost. Ponavljaj Boje Ime i ceo svet e odgovoriti sklanjanjem
iluzija u stranu. Svaki san koji je svet smatrao dragim iznenada iezava i tamo gde je
on izgledalo da stoji nalazi zvezdu; udo milosti. Bolesni se diu, izleeni od svojih
bolesnih misli. Slepi mogu da vide; gluvi mogu da uju. alosni odbacuju svoju tugu i
suze bola se sue dok sreni smeh dolazi da blagoslovi svet. Ponavljaj Boje Ime i mala
imena gube svoje znaenje. Nema ni jednog iskuenja koje ne postaje bezimeno i
neeljeno pred Bojim Imenom. Ponavljaj Njegovo Ime i videe kako lako zaboravlja
imena bogova koje si potovao. Oni su izgubili ime boga koje si im dao. Oni ti postanu
anonimni i bezvredni, iako si, pre nego to si pustio da Boje Ime zameni njihova mala
imena, stajao pred njima oboavajui ih i nazivajui ih bogovima. Ponavljaj Boje Ime i
priziva tvoje sopstveno Pravo Ja, ije Ime je i Njegovo. Ponavljaj Njegovo Ime pa e
siune, bezimene stvari na zemlji videti u njihovoj pravoj perspektivi. Oni koji prizivaju
Ime Boje ne mogu pobrkati bezimene stvari sa Njegovim Imenom, niti greh sa milou,
196
niti tela sa svetim Sinom Bojim. A ako bi pozvao brata da sa tobom sedi u tiini i
ponavljao Boje Ime zajedno s njim u svom stianom umu, onda si tu ustanovio oltar
koji dosee do samog Boga i do Njegovog Sina. Vebaj samo ovo danas; ponavljaj
Njegovo Ime polako, opet i opet. Zaboravite na sva druga imena sem Njegovog. Budi
gluv za sve drugo. Neka sve tvoje misli budu na Njemu ukotvljene. Ne koristimo ni
jednu drugu re izuzev na poetku, kada izgovaramo dananju ideju samo jednom. Tada
Boje Ime postaje naa jedina misao, naa jedina re, jedina stvar koja okupira na um,
jedina elja koju imamo, jedini zvuk koji ima znaenje i jedino Ime svega to elimo da
vidimo, i svega to bismo nazvali naim rodjenim. Tako aljemo poziv koji se nikada ne
moe odbiti. I Bog e doi i sam na njega odgovoriti. Nemoj misliti da On
ne uje male molitve onih koji Ga prizivaju sa imenima idola kojima se svet klanja. Oni
tako ne mogu doi do Njega. On ne moe uti molbe da On ne bude ono to jeste, niti
da Njegov Sin primi neko drugo ime sem Njegovog. Ponavljaj Boje Ime i ti ga priznaje
kao jedinog Tvorca stvarnosti. Takodje priznaje da je Njegov Sin deo Njega, i da stvara
u Njegovo Ime. Sedi tiho i pusti da Njegovo Ime bude sveobuhvatna ideja koja ti
potpuno obuzima um. Neka se stiaju sve misli sem ove. I na sve druge misli odgovaraj
sa ovom i videe kako Boje Ime zamenjuje hiljade malih imena koja si davao tvojim
mislima, ne shvatajui da postoji samo jedno Ime za sve to jeste i sve to e biti.
Danas moe dostii stanje u kojem e doiveti dar milosti. Moe pobei od svih okova
sveta i dati svetu isto ono oslobodjenje koje si i ti naao. Moe se setiti onoga to je
svet zaboravio i ponuditi mu tvoje sopstveno seanje. Danas moe prihvatiti ulogu koju
igra u njegovom spasenju, kao i u tvom sopstvenom, i oba se mogu savreno ostvariti.
Obrati se Bojem Imenu radi tvog oslobodjenja i ono e ti se dati. Nikakva druga molitva
sem ove nije potrebna, jer ih ona sve sadri u sebi. Rei nisu znaajne i sve molbe su
nepotrebne kad Boji Sin priziva Ime svog Oca. Misli Njegovog Oca postaju njegove
sopstvene. On potrauje sve to mu je Otac dao, to mu jo uvek daje i zauvek e
davati. On Ga priziva da pusti da sve stvari za koje misli da ih je on stvorio sada budu
bezimene i da umesto njih sveto Ime Boje postane njegov sud o njihovoj bezvrednosti.
Sve male stvari su tihe. Mali zvuci su sada neujni. Male zemaljske stvari su nestale.
Vasiona se ne sastoji ni od ega drugog sem Sina Bojeg, koji priziva svog Oca. I glas
njegovog Oca daje odgovor u sveto Ime njegovog Oca. U ovom venom, tihom odnosu,
u kojem komunikacija daleko prevazilazi sve rei, a ipak po dubini i visini nadmauje sve
to bi rei mogle izraavati, mir je vean. U Ime naeg Oca, eleli bismo da danas
doivimo ovaj mir. I u Njegovo Ime, on e nam se dati.
184. LEKCIJA
BOJE IME JE MOJE NASLEDjE
ivi po simbolima. Izmislio si imena za sve to vidi. Svaka stvar postaje odvojeni
entitet, koji se identifikuje po svom imenu. Time si je izdvojio iz celine. Time naznaava
njene specijalne atribute i razdvaja je od drugih stvari naglaavajui prostor koji je
okruuje. Ovaj prostor stavlja izmedju svih stvari kojima daje drugaije ime; izmedju
svih dogadjaja po prostoru i vremenu i svih tela koja pozdravlja imenom. Ovaj prostor
koji vidi da razdvaja sve stvari jedne od drugih je sredstvo pomou kojeg svet
ostvaruje svoju percepciju. Vidi neto gde nema niega, a isto tako vidi nita tamo gde
je jedinstvo; prostor izmedju svih stvari, izmedju svih stvari i tebe. Tako misli da si
razdvojio ivot. Ovim rascepom misli da si stvorio jedinstvo koje funkcionie sa svojom
nezavisnom voljom. ta su ova imena pomou kojih svet postaje niz diskretnih
dogadjaja, neujedinjenih stvari, razdvojenih tela i koja um dre za odvojenu svest? Ti si
im dao imena stvarajui percepciju onako kakva si eleo da percepcija bude. Bezimene
stvari su dobile imena, i tako im je data realnost. Jer ono to je imenovano dobija
znaenje i stoga e se videti kao da neto znai; uzrok prave posledice, gde je posledica
inherentna u samoj sebi. To je nain na koji se realnost stvara deliminom vizijom,
smiljeno suprotstavljena datoj istini. Njen neprijatelj je celina. Ona zamilja male stvari
i gleda na njih. A nedostatak prostora, oseaj jedinstva ili vizija koja vidi drugaije,
197
postaju pretnje koje ona mora savladati, sukobiti se sa njima i negirati ih. Ali ipak ova
druga vizija jo uvek ostaje prirodan smer u kojem um kanalie svoju percepciju. Teko
je nauiti um hiljadu stranih imena i jo nekoliko hiljada vie. Medjutim, ti veruje da je
to smisao uenja; njegov jedini sutinski cilj pomou kog se ostvaruje komunikacija i
pomou kog se pojmovi mogu uzajamno razumeti. To je ukupno nasledje koje svet
daruje. I svako ko ui da razmilja na takav nain prihvata znake i simbole koji tvrde da
je svet stvaran. To je ono to oni predstavljaju. Oni nemaju nikakve sumnje da ono to
ima ime postoji. Ono se moe videti, kao to je predvidjeno. Ono to porie da je to
istina je samo iluzija, jer je to poslednja stvarnost. Dovoditi je u pitanje je znak ludila;
prihvatiti njeno prisustvo je dokaz normalnosti. Takvo je uenje sveta. To je faza uenja
kroz koju mora proi svako ko dodje. Ali to ranije opazi na emu ono poiva, koliko su
neodrive njegove premise, koliko sumnjivi njegovi rezultati, utoliko e pre dovesti u
pitanje njegove efekte. Uenje koje se zaustavlja na onome to bi svet hteo da ui,
ostaje bez znaenja. Na svom pravom mestu ono slui samo kao polazna taka od koje
jedna nova vrsta uenja moe poeti, dobiti jedna nova percepcija, i sva proizvoljna
imena koja svet daje mogu se povui kad se dovedu na nivo sumnje. Nemoj da misli da
si ti stvorio svet. Iluzije, da! Ali ono to je istina na zemlji i Nebu, ti ne moe imenovati.
Kada poziva brata, ti se to obraa njegovom telu. Njegov pravi identitet je skriven od
tebe onim to ti veruje da on stvarno jeste. Njegovo telo odgovara na ono kako ga
zove, jer njegov um pristaje da prihvati ime koje si mu dao kao svoje sopstveno. Na taj
nain se njegovo jedinstvo dva puta negira, jer ga ti opaa kao odvojenog od tebe, a on
prihvata ovo odvojeno ime kao svoje. Bilo bi zaista udno kad bi se od tebe trailo da
napusti sve simbole sveta i da ih zauvek zaboravi, a ipak se od tebe trai da prihvati
uiteljsku funkciju. Bie potrebno da neko vreme koristi simbole sveta. Ali nemoj da te
oni obmanu. Oni ne predstavljaju ba nita i u tvom vebanju je to ona misao koja e te
osloboditi od njih. Oni postaju samo sredstvo pomou kog komunicira na nain koji svet
moe razumeti, ali za koje ti prepoznaje da nije jedinstvo gde se moe nai istinska
komunikacija. Dakle, ono to je tebi potrebno su intervali svakoga dana u kojima uenje
sveta postaje prelazna faza; zatvorska kua iz koje izlazi na sunevu svetlost i
zaboravlja mrak. Ovde razume Re, Ime Koje vam je Bog dao; jedini Identitet koji
dele sve stvari; priznanje onoga to je istina. A zatim se vraa nazad u mrak, ne zbog
toga to misli da je stvaran, ve samo da bi objavio njegovu nestvarnost u terminima
koji jo uvek imaju znaenje u svetu kojim vlada mrak. Koristi sva mala imena i simbole
koji razgraniavaju svet mraka. Ali ih ne prihvataj kao tvoju stvarnost. Sveti Duh ih sve
koristi, ali On ne zaboravlja da stvaranje ima samo jedno Ime, jedno Znaenje i jedan
jedini Izvor Koji u sebi sjedinjuje sve stvari. Koristi sva imena koja im je svet podario ali
samo radi pogodnosti, i ne zaboravi da ona dele Boje Ime zajedno sa tobom. Bog nema
nikakvo ime. Pa ipak Njegovo Ime postaje poslednja lekcija da su sve stvari jedno i u toj
lekciji se sve uenje zavrava. Sva imena su sjedinjena, sav prostor je ispunjen odrazom
istine. Svaki jaz je zatvoren i odvojenost isceljena. Boje Ime je nasledstvo koje je On
dao onima koji su izabrali da uenje sveta zauzme mesto Neba. U naem vebanju, na
cilj je da na um prihvati ono to je Bog dao kao odgovor na jadno nasledje koje si
nainio kao prigodno potovanje Sinu kojeg On voli. Niko ko trai znaenje Bojeg
Imena ne moe da ne uspe. Iskustvo mora doi da dopuni Re. Ali to Ime najpre mora
prihvatiti za svu realnost i shvatiti da su raznorazna imena koja si dao njenim
aspektima iskrivila ono to vidi, ali se uopte nisu pomeala sa istinom. Jedno Ime
donosimo na nae vebanje. Jedno Ime koristimo da sjedinimo na vid. I mada
koristimo drugaije ime za svaku svest o odredjenom aspektu Bojeg Sina, razumemo
da oni imaju samo jedno Ime, Oko Koje je On dao. To ime koristimo u vebanju. I
Njegovim korienjem, nestaju sve budalaste odvojenosti koje su nas drale slepim. I
nama je data snaga da vidimo izvan njih. Sada je na vid blagosloven blagoslovima koje
moemo da dajemo onako kako ih primamo.
Oe, nae Ime je i Tvoje. U Njemu smo sjedinjeni sa svim ivim stvorovima i sa Tobom
Koji si njihov jedini Stvoritelj. Ono to smo mi napravili i nazivamo mnogim imenima je
samo senka koju smo pokuali da bacimo preko Tvoje Sopstvene Stvarnosti. I mi smo
radosni i zahvalni to nismo bili u pravu. Sve nae pogreke dajemo Tebi, da bi nam bilo
198
oproteno od svih posledica koje je izgledalo da nae greke imaju. Prihvatamo istinu
koju Ti daje, umesto svih greaka. Tvoje Ime je nae spasenje i bekstvo od onoga to
smo mi napravili. Tvoje Ime nas sjedinjuje u jedinstvu koje je nae nasledje i mir.
Amin.
185. LEKCIJA
ELIM MIR BOJI
Izrei ove rei nije nita. Ali stvarno misliti to to si rekao je sve. Kad bi samo ozbiljno
mislio ove rei makar samo za trenutak, za tebe vie nikakva dalja alost ne bi bila
mogua ni u kakvom obliku, ni na kojem mestu ili vremenu. Nebo bi se potpuno vratilo
punoj svesti, seanje na Boga sasvim povratilo, i vaskrsenje sveg stvaranja potpuno
prepoznalo. Niko ne moe da stvarno misli ove rei, a da ne bude isceljen. On se ne
moe igrati sa snovima, niti samog sebe smatrati za san. Ne moe da napravi pakao i da
misli da je stvaran. On eli mir Boji, i mir mu je dat. Jer je to sve to on eli i to je sve
to e i primiti. Mnogi su rekli ove rei. Ali malo njih je stvarno to i mislilo. Treba samo
da pogleda svet oko sebe da bi se uverio koliko ih malo ima. Svet bi se potpuno
promenio, kad bi se bilo koje dve osobe sloile da ove rei izraavaju stvar koju ele.
Dva uma sa jednom namerom postaju toliko jaka da ono to oni ele postaje Boja
Volja. Jer se umovi mogu udruiti samo u istinu. U snovima, dve osobe nikada ne mogu
deliti istu nameru. Svakoj od njih junak iz sna je drugaiji, a eljeni ishod nije isti za
obe. Gubitnik i dobitnik samo menjaju mesto u sve raznolikijim obrascima, dok odnos
dobitka prema gubitku poprima drugaiji aspekt ili drugu formu. Stvarno eleti mir Boji,
znai odrei se svih snova. Jer niko ne misli ove rei ko eli iluzije i ko stoga trai
sredstva koja donose iluzije. On ih je pogledao i zakljuio da imaju nedostataka. Sada
trai da ide izvan njih, shvatajui da jo jedan san ne bi ponudio nita vie od svih
drugih. Snovi su jedno za njega. I on je nauio da je jedina razlika izmedju njih razlika u
obliku, jer jedan donosi isto oajanje i nesreu kao i svi ostali. Um koji stvarno misli da
sve to eli je mir, mora se udruiti sa drugim umovima, jer se tako mir dobija. I kada je
elja za mirom istinska, daje se i sredstvo kako da se on nadje, u obliku koji svaki um
koji ga trai moe jasno razumeti. Kakav god oblik da lekcija poprimi za njega je
isplanirano na takav nain da on ne moe da pogrei, ako iskreno moli. Ali ako ne trai
iskreno, ne postoji oblik u kojem e lekcija biti prihvatljiva i moi se istinski nauiti.
Hajde da danas posvetimo nae vebanje prepoznavanju da stvarno mislimo rei koje
izgovaramo. elimo mir Boji. Ovo nije pusta elja. Ove rei ne zahtevaju da nam se da
jo jedan san. One ne zahtevaju da pravimo kompromis, niti pokuavaju da se cenkaju u
nadi da e moda biti neki koji moe uspeti tamo gde su svi ostali propali. Stvarno misliti
ove rei znai priznanje da su iluzije uzaludne, jer trae venost umesto varljivih snova
koji izgleda da menjaju ono to nude, ali su jedno u nitavilu. Danas posveti periode
vebanja paljivom pretraivanju tvog uma da bi pronaao snove koje jo uvek gaji. Za
im traga u svom srcu? Zaboravi rei koje koristi kada izraava svoje molbe. Imaj na
umu samo da e te ono ta veruje uteiti i doneti ti sreu. Ali ne budi zastraen
preostalim iluzijama, jer njihova forma sada nije vana. Ne dozvoli da neki snovi budu
prihvatljiviji, a da za neke druge rezervie stid i potaju. Oni su jedno. I poto su jedno,
svima im treba postaviti jedno pitanje: Da li je to ono to bih hteo da imam umesto
Neba i mira Bojeg? To je izbor koji pravi. Nemoj da bude u zabludi da je drugaije. U
ovome nije mogu nikakav kompromis. Ti bira Boji Mir ili trai snove. I snovi e ti
doi onako kako si ih traio. Ali i Boji mir e doi isto tako sigurno i ostati sa tobom
zauvek. On se nee izgubiti na svakoj krivini i okuci puta, da bi se ponovo pojavio,
neprepoznat, u oblicima koji se menjaju sa svakim korakom koji bude uinio. eli mir
Boji. A to ine i svi oni koji izgleda da trae snove. Za njih, isto kao i za sebe ti trai
samo ovo kada izrie svoju molbu sa dubokom iskrenou. Jer tako postie ono to oni
stvarno ele i pridruuje svoju nameru onome to oni trae vie od svih stvari, iako im
to moda nije poznato, ali je svakako tebi. Ponekad si bio slab, nesiguran u svoju
nameru i nesiguran u ono to hoe, gde da traga za tim, i kuda da se okrene za
199
pomo. Pomo ti je data. I zar ne bi hteo da je iskoristi delei je sa drugima? Niko ko
istinski traga za mirom Bojim ne moe, a da ga ne nadje. Jer on samo trai da sebe
vie ne obmanjuje poriui sebi ta je Boja Volja. Ko moe ostati nezadovoljen ako trai
ono to ve ima? Ko moe ostati bez odgovora ako trai odgovor koji je njegov da daje?
Mir Boji je tvoj. Za tebe je mir stvoren, tebi ga je dao njegov Tvorac i ustanovio kao
Njegov sopstveni veni dar. Kako ne bi uspeo kad trai samo ono to ti on eli? I kako
bi tvoja molba mogla biti ograniena samo na tebe? Ni jedan Boji dar ne moe, a da se
ne deli. Upravo je to ovaj atribut po kojem se Boji darovi izdvajaju od svakog sna koji
je ikad izgledao da zauzima mesto istine. Niko ne moe izgubiti i svako mora dobiti kad
god neko moli i dobija bilo koji Boji dar. Bog daje samo da bi sjedinjavao. Oduzimati je
za Njega besmisleno. I kada i za tebe bude isto tako besmisleno, moe biti siguran da
deli jednu volju sa Njim, i On sa tobom. Takodje e znati da deli jednu Volju sa svom
vaom braom, ija namera je i tvoja. Tu nameru mi traimo danas, sjedinjujui nae
elje sa potrebom svakog srca, zovom svakog uma, nadom koja lei iza svakog
oajanja, ljubavlju koju bi napad hteo da sakrije, bratstvom koje je mrnja pokuala da
raskine, ali koje jo uvek ostaje onakvo kakvim ga je Bog stvorio. Sa ovakvom Pomoi
pored nas, zar moemo ne uspeti danas dok molimo da nam se da mir Boji.
186. LEKCIJA
SPASENJE SVETA ZAVISI OD MENE
Ovo je izjava koja e jednog dana oduzeti svu aroganciju od svakog uma. Ovde je misao
o istinskoj poniznosti koja ne dri nikakvu funkciju kao tvoju sopstvenu ve onu koja ti je
data. Ona ti nudi da prihvati ulogu koja ti je dodeljena, ne insistirajui na jo jednoj
ulozi. Ona ne sudi o tvojoj sopstvenoj ulozi. Ona priznaje da se Boja Volja vri na zemlji
kao i na Nebu. Ona sjedinjuje sve volje na zemlji po planu Neba da se spase svet,
ponovo uspostavljajui na njoj Nebeski mir. Ne borimo se protiv nae funkcije. Mi je
nismo ni ustanovili. To nije naa ideja. Dato nam je sredstvo pomou kog e se ona
savreno ostvariti. Sve to se od nas trai je da prihvatimo nau ulogu sa istinskom
poniznou i da ne poriemo sa samoobmanjujuom arogancijom da smo dostojni. Za
ono to nam je dato, imamo snagu da uradimo. Nai umovi su savreno podesni za
preuzimanje uloge koju nam je dodelio Onaj Koji nas dobro poznaje. Dananja ideja
moe izgledati prilino otrenjujua, sve dok ne bude uvideo njeno znaenje. Sve to
ona kae je da te se tvoj Otac jo uvek sea i da ti nudi savreno poverenje koje ima u
tebe koji si Njegov Sin. Ona ne zahteva da na bilo koji nain bude drugaiji od onoga
to jesi. ta bi poniznost mogla traiti sem ovoga? I ta bi arogancija mogla poricati sem
ovoga? Danas neemo izbegavati nau dunost iz lanog razloga da je to uvreda
skromnosti. Gordost je ta koja bi porekla Poziv za Samog Boga. Svu lanu skromnost
danas ostavljamo po strani, da bismo mogli da sluamo Boji Glas kako nam otkriva ta
On hoe od nas da radimo. Ne sumnjamo u nau sposobnost za funkciju koju e nam On
ponuditi. Biemo sigurni samo u to da On zna nae snage, nau mudrost i nau svetost.
I ako nas On smatra dostojnim, mi to jesmo. Samo je arogancija ta koja sudi drugaije.
Postoji jedan nain, i samo jedan, da se oslobodi iz ropstva koje ti je doneo tvoj plan da
dokae da je lano istinito. A to je da mesto njega prihvati plan koji ti nisi napravio. Ne
sudi o tome da li si ga vredan. Ako te Boji Glas uverava da celina zavisi od tebe, budi
siguran da je tako. Arogantni se moraju hvatati za rei, boje se da idu izvan njih do
iskustva koje bi moglo predstavljati uvredu za njihov stav. Ali su krotki slobodni da uju
Glas koji im govori ta su i ta da rade. Arogancija pravi lik od tebe koji nije stvaran. Taj
lik je onaj koji se u strahu obeshrabri i ustukne, dok te Boji Glas uverava da ima
snagu, mudrost i svetost da ide izvan svih likova. Ti nisi slab, iako ima takvu sliku o
sebi. Nisi neznalica i bespomoan. Greh ne moe da potamni istinu u tebi, niti nesrea
moe doi i blizu svetom domu Bojem. Sve to ti govori Boji Glas. I dok On govori, lik
drhti i pokuava da napadne pretnju koju ne poznaje, oseajui da mu se temelj
raspada. Pusti ga neka ide. Spasenje sveta zavisi od tebe, a ne od ove male gomile
praha. ta ona moe rei Svetom Sinu Bojem? Zato bi se on uopte i bavio njom? I
200
tako nalazimo na mir. Prihvatiemo funkciju koju nam je Bog dao, jer sve iluzije
poivaju na udnom verovanju da moemo napraviti neku drugu za sebe. Nae uloge
koje smo sami sebi dodelili su promenljive i one izgleda da se menjaju od alosti do
ekstatinog blaenstva ljubavi i voljenja. Moemo se smejati ili plakati, ili pozdraviti dan
sa dobrodolicom ili sa suzama. Izgleda da se samo nae bie menja dok doivljavamo
hiljade promena raspoloenja i nae emocije nas diu zaista visoko ili nas u beznadju
bacaju na zemlju. Da li je to Sin Boji? Da li je On mogao da stvori takvu nestabilnost i
nazove je Sinom? On Koji je nepromenljiv deli Njegove atribute sa Njegovim stvaranjem.
Svi likovi koje se ini da Njegov Sin uzima na sebe nemaju nikakvog uticaja na ono to
on jeste. Oni duvaju preko njegovog uma kao lie duvano vetrom koje za trenutak
formira aru, raspadne se pa se opet grupie i razleti na sve strane. Ili kao fatamorgana
koja se vidi iznad pustinje, nastala od praine koja se die. Ove nesutastvene slike e
otii i tvoj um e ostati vedar i bez oblaka, kada prihvati funkciju koja ti je data. Likovi
koje ti stvara donose samo konfliktne ciljeve, nestalne i nejasne, neizvesne i
dvosmislene. Ko moe biti konstantan u svojim naporima ili usmeravati svoju energiju i
koncentrisanu akciju ka takvim ciljevima? Funkcije koje svet ceni su toliko neizvesne da
se menjaju deset puta na sat kada su najsigurnije. Kakva nada u dobit moe poivati na
takvim ciljevima? Kao divan kontrast, siguran kao sunev povratak svakog jutra koji
rasteruje mrak, tvoja istinski data funkcija je jasna i potpuno nedvosmislena. Nema
nikakve sumnje u njenu vrednost. Ona dolazi od Onoga koji ne poznaje nikakve greke i
Njegov Glas je siguran u svoje poruke. One se nee menjati, niti biti u konfliktu. Sve one
ukazuju na jedan jedini cilj, onaj koji moe ostvariti. Tvoj plan moe biti nemogu, ali
Boji plan nikad ne moe a da ne uspe, zato to je On njegov Izvor. Uini onako kako te
usmerava Boji Glas. I ako On od tebe trai neto to izgleda nemogue, seti se Ko je to
ko trai i ko bi onda odbio. Onda razmisli o ovome: ko je verovatnije vie u pravu? Glas
koji govori u ime Tvorca svih stvari, Koji poznaje sve stvari ba onakvim kakve one jesu,
ili iskrivljena slika tebe samog, konfuzna, zbunjena, i nedosledna, koja nije sigurna ni u
ta? Ne dozvoli da te ova slika usmerava. Umesto toga, pouj izvesni Glas Koji ti govori
o funkciji koju ti je dao tvoj Stvoritelj koji te se sea i podstie te da se i ti sada seti
Njega. Njegov blagi Glas poziva od poznatog ka nepoznajuem. On bi hteo da te utei,
mada on ne zna ni za kakvu alost. On bi hteo da te ponovo naini celovitim, iako je On
potpun: dar tebi, iako On zna da ve ima sve. On ima Misli koje odgovaraju na svaku
potrebu koju Njegov Sin osea, iako je On ne vidi. Jer Ljubav mora davati i ono to se
daje u Njegovo Ime poprima oblik koji je najkorisniji u svetu oblika. Ovo su oblici koji
nikada ne mogu obmanuti, jer oni potiu od same Bezoblinosti. Opratanje je zemaljski
oblik Ljubavi, koja na Nebu nema nikakvog oblika. Ali ono to je potrebno ovde je dato
onako kako je potrebno. U ovom obliku moe ispuniti tvoju funkciju ak i ovde, iako je
ono to e ti Ljubav dati kada dodje do povratka bezoblinosti jo vee. Spasenje sveta
zavisi od tebe koji moe da oprata. Takva je tvoja funkcija ovde.
187. LEKCIJA
BLAGOSILJAM SVET ZATO TO BLAGOSILJAM SEBE
Niko ne moe davati ono to nema. U stvari, davanje je dokaz imanja. Ovo smo naglasili
i ranije. Ono to nam pravi tekoe da u to verujemo nije ovo. Niko ne sumnja da najpre
mora da poseduje ono to bi hteo da da. Druga faza je u kojoj se svet i prava
percepcija razlikuju. Kada si neto imao pa si to dao, onda svet tvrdi da si izgubio to to
si posedovao. Istina tvrdi da e davanje poveati ono to poseduje. Kako je ovo
mogue? Jer je sigurno da ako da neku ogranienu stvar, oi tvog tela je nee opaati
kao tvoju. Ali mi smo nauili da stvari samo predstavljaju misli koje ih prave. I tebi ne
nedostaje dokaz da kada da ideje, ti ih pojaava u tvom umu. Moda oblik u kom
misao izgleda da se pojavljuje se menja u davanju. Pa ipak ona se mora vratiti onome
koji je daje. Ona mora biti vie. Ideje prvo moraju pripadati tebi, pre nego to ih da.
Ako hoe da spase svet, prvo prihvata spasenje za tebe. Ali ti nee verovati da je to
uinjeno sve dok ne vidi uda koje ono donosi svakome koga pogleda. Tu je ideja
davanja razjanjena i dobila znaenje. Sada moe opaziti da se tvojim davanjem
201
uveava ono to poseduje. Zatiti sve stvari koje ceni time to e ih pokloniti, pa si
siguran da ih nikada nee izgubiti. Ono to si mislio da nema tako se dokazuje da je
tvoje. Ali nemoj da pridaje vrednost formi u kojoj se to pojavljuje. Jer ona e se
promeniti i vremenom e postati neprepoznatljiva, makoliko da pokuava da je uini
sigurnom. Ni jedna forma nema trajnost. Misao iza forme stvari je ta koja ostaje
nepromenljiva. Daj rado. Time moe samo dobiti. Misao ostaje i njena snaga raste
pojaavajui se u davanju. Misli se ire kada se dele, jer se one ne mogu izgubiti. Ne
postoje davalac i primalac u smislu u kojem ih svet zamilja. Postoji davalac koji
zadrava, kao i onaj koji e takodje dati. Obojica moraju dobiti u ovoj razmeni, jer e
svaki imati misao u formi koja je najkorisnija za njega. Ono to se ini da on gubi je
uvek neto to e ceniti manje od onoga to e mu se sigurno vratiti. Nikad ne zaboravi
da daje samo sebi. Ko razume ta znai davanje, mora se smejati na ideju rtvovanja.
Takodje, nee moi a da ne prepozna sve one mnogobrojne oblike u kojima se
rtvovanje moe pojaviti. On se podjednako smeje bolu i gubitku, kada je bolestan i u
alosti, kada je siromaan, kada gladuje i kada umire. On prepoznaje da je rtvovanje
ona ideja koja stoji iza svih njih i kroz njegov blagi smeh oni su izleeni. Kada se
prepozna, iluzija mora ieznuti. Ne prihvati patnju i uklanjaj misao o patnji. Tvoj
blagoslov se polae na svakog ko pati, kada izabere da vidi ta patnja u stvari jeste.
Misao o rtvovanju je uzrok svih oblika koje patnja uzima na sebe. I rtvovanje je tako
sumanuta ideja da je normalan um odmah odbacuje. Ne veruj nikada da se moe
rtvovati. U onome to ima ikakvu vrednost nema mesta rtvovanju. Ako se takva misao
pojavi, njeno samo prisustvo dokazuje da je dolo do greke i da se mora izvriti
ispravka. Tvoj blagoslov e je ispraviti. Poto je prvo dat tebi, sada je tvoj da ga daje
drugima. Nikakav oblik rtvovanja i patnje ne moe dugo izdrati pred licem onoga ko je
oprostio i blagoslovio sebe. Ljiljani koje ti tvoj brat nudi su poloeni na oltar, pored onih
koje ti nudi njemu. Ko bi se bojao da pogleda takvu divnu svetost? Velika iluzija straha
od Boga se pretvara u nita pred istotom koju e posmatrati ovde. Ne boj se da
pogleda. Blagoslovenost koju e videti uklonie sve misli o obliku i umesto toga tamo
zauvek ostaviti savreni dar, koji e se zauvek poveavati, zauvek tvoj, zauvek dat.
Sada smo jedno u misli, jer je strah otiao. I tu, pred oltarom jednom Bogu, jednom
Ocu, jednom Stvoritelju i jednoj Misli, stojimo zajedno kao jedan Sin Boji. Nismo
razdvojeni od Njega koji je na Izvor; nismo udaljeni od jednog brata koji je deo naeg
jedinog Pravog Ja, ija nas je nevinost sve spojila kao jedno, stojimo blagosloveni, i
dajemo onako kao to primamo. Boje Ime je na naim usnama. I dok pogled upiremo
unutra, vidimo kako istota Neba sija u naem odrazu Ljubavi naeg Oca. Sada smo
blagosloveni i sada blagosiljamo svet. Ono to smo posmatrali hteli bismo da proirimo,
jer bismo hteli da to svuda vidimo. Hteli bismo da vidimo kako to sija sa Bojom milou
u svakome. Ne bismo hteli da je to uskraeno negde gde pogledamo. I da bismo
osigurali da je ovaj sveti vid na, nudimo ga svemu to vidimo. Jer tamo gde to vidimo,
ono e nam se vratiti u obliku ljiljana koje moemo poloiti na na oltar, pravei od
njega dom za Nevinost Samu, koja boravi u nama i nudi nam Njegovu Svetost kao nau.
188. LEKCIJA
BOJI MIR SADA SIJA U MENI
Zato ekati na Nebo? Oni koji trae svetlost samo pokrivaju svoje oi. Svetlost je u
njima sada. Prosvetljenje je samo seanje, a nikako promena. Svetlost nije od sveta, a i
ti koji nosi svetlost u sebi si takodje stran ovde. Svetlost je dola iz tvoje rodne kue i
ostala sa tobom jer je to tvoja rodjena svetlost. To je jedina stvar koji si doneo sa
sobom od Njega koji je tvoj Izvor. Ona sija u tebi jer ona osvetljava tvoj dom i vodi te
nazad tamo odakle je dola i ti si kod kue. Svetlost ne moe biti izgubljena. Zato
ekati da je nadje u budunosti ili verovati da je izgubljena ili da je nikad nije ni bilo?
Ona se tako lako moe videti da argumenti koji tvrde da je nema postaju smeni. Ko
moe negirati prisustvo onoga to vidi u sebi? Nije teko pogledati unutra, jer odatle
potie svako vidjenje. Nema nikakvog vida, pa bio on iz snova ili iz istinitijeg Izvorita,
202
koji nije samo senka onoga to se vidi unutranjim vidom. Tu poinje percepcija i tu
zavrava. Ona nema drugog izvora sem tog. Boji mir sija u tebi sada i iz tvog srca se
prostire po celom svetu. On zastaje da bi pomilovao svako ivo bie i ostavlja mu
blagoslov koji ostaje zauvek i zauvek. Ono to on daje mora biti veno. On uklanja sve
misli o efemernom i bezvrednom. On donosi obnavljanje svim umornim srcima i
osvetljava svaiji vid dok prolazi. Svi njegovi darovi se daju svakome i svako se
sjedinjuje u davanju zahvaljujui tebi koji daje i tebi koji si primio. Sjaj u tvom umu
podsea svet na ono to je on zaboravio i svetu i tebi takodje vraa pamenje. Od tebe
spasenje zrai darovima koji se ne mogu niim meriti, datim i uzvraenim. Tebi, davaocu
dara, Sam Bog zahvaljuje. I kroz Njegov blagoslov svetlost u tebi sija svetlije, dodajui
darovima koje ima da ponudi svetu. Boji mir se nikad ne moe ograniiti. Onaj ko ga
prepoznaje u sebi mora ga dati. A sredstvo pomou kojeg se on daje je u njegovom
razumevanju. On oprata jer je u sebi prepoznao istinu. Boji mir sada sija u tebi i u
svim ivim biima. U tiini, on se univerzalno potvrdjuje. Jer ono to vidi tvoj unutranji
vid je tvoja percepcija vasione. Sedi mirno i zatvori oi. Dovoljna je svetlost u tebi.
Samo ona ima mo da ti da dar vida. Iskljui spoljanji svet i pusti da tvoje misli lete ka
miru u tebi. One znaju put. Jer potene misli, neukaljane snom o ovozemaljskim
stvarima izvan tebe, postaju sveti glasnici Samog Boga. Misli ove misli sa Njim. One
prepoznaju svoj dom. I one svakako ukazuju na svoj Izvor, gde su Bog Otac i Sin jedno.
Boji mir sija na njih, ali one moraju ostati i kod tebe, jer su one rodjene u tvom umu,
kao to je tvoj rodjen u Bojem. One te vraaju nazad ka miru, odakle su dole da te
samo podsete kako se mora vratiti. One obraaju panju na Glas tvog Oca kada ti
odbija da slua. I one te blago nagone da prihvati Njegovu Re o tome ta ti jesi, da
nisi fantazije i senke. One te podseaju da si ti ko-stvoritelj svih ivih stvorova. Jer, kao
to Boji mir sija u tebi, tako mora sijati i na njih. Danas vebamo kako da se pribliimo
svetlosti u nama. Uzimamo nae lutajue misli i neno ih vraamo tamo gde one staju u
liniju sa svim mislima koje delimo sa Bogom. Neemo im dopustiti da zalutaju.
Pustiemo da ih svetlost u naem umu usmerava kako da se vrati kui. Mi smo ih izdali,
naredjujui da odu od nas. Ali sada ih pozivamo nazad i peremo ih od udnih udnji i
neurednih elja. Vraamo im svetost njihovog nasledja. Tako su i nai umovi zajedno sa
njima vraeni u prvobitno stanje i mi potvrdjujemo da Boji mir jo uvek sija u nama, a
od nas ka svim ivim biima koja dele na ivot. Oprostiemo im svima, opratajui
celom svetu ono to smo mislili da nam je uinio. Jer mi smo ti koji stvaramo svet po
naoj elji. Sada biramo da budemo nevini, bez greha i otvoreni za spasenje. i mi
polaemo na njega na spasavajui blagoslov, dok izgovaramo:
BOJI MIR SADA SIJA U MENI. NEKA SVE STVARI SIJAJU PO MENI U TOM MIRU, I NEKA
IH JA BLAGOSILJAM SA SVETLOU U MENI
189. LEKCIJA
SADA U SEBI OSEAM LJUBAV BOJU
U tebi postoji svetlost koju svet ne moe da zapaa. Sa oima sveta ti nee videti ovu
svetlost, jer si zaslepljen svetom. Ali ima oi da to vidi. Ona je tu da bi je ti video. Ona
nije stavljena u tebe da bi bila skrivena od tvog vida. Ova svetlost je odraz misli koju
sada vebamo. Oseati Boju Ljubav u sebi znai videti svet iznova, kako sija u
nevinosti, iv od nade i blagosloven savrenim milosrdjem i ljubavlju. Ko bi mogao
oseati strah u takvom svetu? On ti izraava dobrodolicu, raduje se to si doao i peva
ti pohvale dok te uva od svakog oblika opasnosti i bola. On ti nudi topao i nean dom u
kom moe malo da boravi. On te blagosilja tokom celog dana i bdi nad tobom nou
kao tihi uvar tvog svetog sna. On vidi spasenje u tebi i titi svetlost u tebi, u kojoj vidi
svoju sopstvenu. On ti nudi cvee i sneg, kao zahvalnost za tvoju dobru volju. To je svet
koji otkriva Ljubav Boja. On je toliko drugaiji od sveta koji vidi kroz zatamnjene oi
zlobe i straha, da jedan protivrei drugom. Samo se jedan moe uopte zapaati. Drugi
je potpuno besmislen. Svet u kojem opratanje sija po svemu i mir nudi svoju blagu
svetlost svakome, nezamisliv je onima koji vide kako svet mrnje nastaje iz napada,
203
spreman na osvetu, ubistvo i unitenje. Ali ipak ovaj svet mrnje je isto tako nevidljiv i
nezamisliv za one koji u sebi oseaju Boju Ljubav. Njihov svet je odraz spokoja i mira
koji sija na njih; nenosti i nevinosti koje vidi da ih okruuju; radosti sa kojom gledaju iz
beskrajnih izvora radosti iznutra. Oni gledaju ono to su osetili u sebi i posvuda vide
siguran odraz radosti. ta bi ti hteo da vidi? Izbor ti je dat. Ali ui, ne dozvoli da tvoj
um zaboravi onaj zakon vidjenja: ti vidi ono to osea iznutra. Ako mrnja nadje
mesto u tvom srcu, ti e opaati svet pun straha, koji smrt svirepo dri u svojim iljatim
koatim prstima. Ako u sebi osea Boju Ljubav, spolja e videti svet milosti i ljubavi.
Danas naputamo iluzije, pokuavajui da dostignemo ono to je istinito u nama i
osetimo njegovu sveobuhvatnu nenost, njegovu ljubav koja zna da smo savreni kao i
ona sama, njegov vid koji je dar koji nam njegova Ljubav daruje. Danas uimo nain
kako to da uradimo. On je siguran kao i sama Ljubav, kojoj nas on vodi. Jer njegova
jednostavnost izbegava zamke budalastih krivudanja prividnog umovanja sveta koje
slui samo da sakrije. Jednostavno uini ovo: Budi miran i otkloni u stranu sve misli o
tome ta si ti i ta je Bog; sve pojmove koje si nauio o svetu; sve predstave koje ima
o sebi. Isprazni svoj um od svega to on misli da je istinito ili lano, od svake misli koju
on smatra vrednom i od svih ideja od kojih se on stidi. Ne zadri nita. Ne donesi sa
sobom ni jednu misao koju te je prolost nauila, niti ijedno verovanje koje si ranije
nauio od bilo ega. Zaboravi ovaj svet, zaboravi ovaj kurs i dodji tvom Bogu sa potpuno
praznim rukama. Zar nije On taj koji zna put ka tebi? Nije potrebno da ti zna put ka
Njemu. Tvoj deo je samo da se prepreke koje si stvorio izmedju Sina i Boga Oca tiho
zauvek uklone. Bog e odmah sa radou uraditi svoj deo. Ali ne postavljaj nikakve
zahteve, niti ne ukazuj na put ka Bogu po kojem On treba da ti se pojavi. Nain kako da
ga dosegne je da ga jednostavno pusti da bude. Jer se na taj nain proklamuje i tvoja
realnost. I tako danas ne biramo nain na koji idemo ka Njemu. Ali zato biramo da Ga
pustimo da On dodje. I sa ovim izborom mi se odmaramo. A u naim spokojnim srcima i
otvorenom umu, Njegova Ljubav e osvetliti put ka Njemu. Ono to nije negirano je
svakako tu, ako je istina i ako se sigurno moe dostii. Bog poznaje svog Sina i zna put
ka njemu. Njemu nije potreban Njegov Sin da mu pokae kako da pronadje Njegov put.
Kroz svaka otvorena vrata Njegova Ljubav sija ka spolja iz njenog doma iznutra i
osvetljava nevinost sveta.
Oe, mi ne znamo put ka Tebi. Ali mi smo zvali i Ti si nam odgovorio. Mi se neemo
meati. Putevi spasenja nisu nai, jer oni pripadaju Tebi. Za spasenje mi Tebi okreemo
pogled. Nae ruke su otvorene da prime Tvoje darove. Mi nemamo nikakvih misli koje
mislimo van Tebe i ne gajimo nikakva verovanja u to ta smo ili Ko nas je stvorio. Tvoj
je put koji bismo eleli da nadjemo i sledimo. I molimo samo da Tvoja Volja, koja je i
naa sopstvena, bude u nama i u svetu, da sada postane deo Neba. Amin.
190. LEKCIJA
BIRAM BOJU RADOST UMESTO BOLA
Bol je pogrena perspektiva. Kada se doivi u bilo kom obliku, on je dokaz samoobmane.
On uopte nije injenica. Ne postoji ni jedan oblik koji on poprima i koji nee ieznuti
kada se vidi ispravno. Jer bol tvrdi da je Bog svirep. Kako bi bol mogao biti stvaran u
bilo kom obliku? On svedoi Bogu o Bojoj mrnji prema Njegovom Sinu, grenosti koju
vidi u njemu i Njegovoj suludoj elji za osvetom i smru. Mogu li takve projekcije biti
dokazane? Zar one mogu biti ita drugo, do potpuno lane? Bol je samo svedok
Sinovljevih greaka u onome to on misli da jeste. To je san o svirepoj odmazdi za zloin
koji nije mogao biti uinjen; za napad na ono to se nikako ne moe napasti. To je
komar u kom sanjamo da nas je napustila Vena Ljubav, koja nije mogla napustiti Sina
kog je stvorila iz Ljubavi. Bol je znak da iluzija vlada umesto istine. On pokazuje da
porie Boga, da Ga brka sa strahom, opaa ludim i vidi kao izdajnika Samog Sebe.
Ako je Bog stvaran, nema bola. Ako je bol stvaran, nema Boga. Jer osveta nije delo
ljubavi. I strah, koji porie ljubav i koristi bol da dokae da je Bog mrtav, pokazao je da
je smrt pobednik nad ivotom. Telo je Sin Boji, koje se raspada posle smrti, smrtno kao
204
i Otac kojeg je on ubio. Neka je mir takvoj ludosti! Dolo je vreme da se smejemo
takvim suludim idejama. Nema potrebe da o njima misli kao o divljakim zloinima niti
kao o tajnim gresima koji imaju teke posledice. Ko bi sem ludaka mogao da pomisli da
su one uzrok bilo ega? Njihov svedok, bol je lud koliko i one i njega se ne treba vie
plaiti od suludih iluzija koje on titi i pokuava da dokae da su jo uvek istina. Ono to
ti nanosi bol su samo tvoje sopstvene misli. Nita izvan tvog uma ne moe da te rani ili
povredi na bilo koji nain. Ne postoji uzrok izvan tebe samog koji bi mogao da dodje do
tebe i da te ugnjetava. Niko drugi, sem tebe samog, ne utie na tebe. Nema nieg u
svetu to ima mo da te naini bolesnim ili tunim, slabim ili nemonim. To si ti koji ima
mo da dominira svim stvarima koje vidi time to e prepoznati ko si ti. Kad bude
opazio bezazlenost u njima, one e prihvatiti tvoju svetu volju kao njihovu. I ono to si
video kao strano sada postaje izvor nevinosti i svetosti. Moj sveti brate, pomisli za
trenutak na ovo: Svet koji vidi ne ini nita. On nema nikakvog dejstva. On samo
predstavlja tvoje misli. I on e se potpuno promeniti kada odlui da promeni svoje
miljenje i da odabere Boju radost kao ono to stvarno eli. Tvoje Pravo Ja zrai od
ove svete radosti, nepromenjeno, nemenjajue i nepromenljivo, zauvek i zauvek. Zar bi
hteo da uskrati jednom malom kutku svog uma njegovo rodjeno nasledje i da ga dri
kao bolnicu za bol; mesto bolesti gde iva stvorenja moraju na kraju da dodju da umru?
Svet moe da izgleda da je uzrok tvog bola. Ali svet, poto je bez uzroka, nema mo da
uzrokuje. Kao posledica, on ne moe da pravi posledice. Kao iluzija, on je ono to eli.
Tvoje dokone elje predstavljaju njegove bolove. Tvoje udne elje mu donose rdjave
snove. Tvoje misli o smrti ga obavijaju strahom, dok on ivi u tvom ljubaznom
opratanju. Bol je misao o zlu koja je poprimila oblik i koja pravi pusto u tvom svetom
umu. Bol je otkup koji bi rado platio da ne bi bio slobodan. U bolu je Bogu uskraen Sin
kojeg On voli. U bolu se ini da strah trijumfuje nad ljubavlju i da vreme zamenjuje
venost i Nebo. A svet postaje svirepo i gorko mesto, gde vlada alost i gde male radosti
ustupaju pred napadom divljakog bola koji eka da svaku radost zavri u nesrei. Poloi
svoje oruje i dodji bez odbrane na tiho mesto gde Nebeski mir najzad sve stvari dri u
tiini. Poloi sve misli o opasnosti i strahu. Neka nikakav napad ne udje sa tobom. Poloi
svirepi ma sudjenja koji dri na svom grlu i skloni u stranu sve napade sa kojima
pokuava da sakrije svoju svetost. Ovde e razumeti da nema bola. Ovde Boja
radost pripada tebi. Ovo je dan kad ti je dato da shvati lekciju koja sadri svu mo
spasenja. A ona je ovo: Bol je iluzija; radost je stvarnost. Bol je samo san; radost je
budjenje. Bol je obmana; samo je radost istina. I tako opet pravimo jedini izbor koji se
ikad moe napraviti; biramo izmedju iluzija i istine, ili bola i radosti ili pakla i Neba. Neka
naa zahvalnost naem Uitelju ispuni naa srca, poto smo slobodni da biramo nau
radost umesto bola, nau svetost umesto greha, mir Boji umesto konflikta i Nebesku
svetlost umesto tame sveta.
191. LEKCIJA
JA SAM SVETI SIN SAMOG BOGA
Ovde je tvoja objava oslobodjenja od okova sveta. I ovde je takodje ceo svet
oslobodjen. Ne vidi ta si uradio time to si svetu dao ulogu uvara zatvora Sina Bojeg.
ta bi on mogao biti drugo do zao i preplaen, uplaen senki, kanjiv i podivljao, bez
ikakvog razuma, slep i poludeo od mrnje? ta si uradio da bi to postao tvoj svet? ta si
uradio da je to ono to vidi? Negiraj svoj Identitet i evo ta ostaje. Vidi haos i
proklamuje da si to ti. Ne postoji zvuk koji ne govori o krhkosti u tebi i izvan tebe; ni
jedan dah koji udie, a da ne izgleda da te donosi blie smrti; nikakva nada koju gaji
koja se nee raspasti u suzama. Negiraj svoj Identitet i nee pobei od ludila koje je
navukla ova udna, neprirodna i avetinjska misao koja se podsmeva stvaranju i smeje
Bogu. Negiraj svoj Identitet i napada vasionu sam, bez prijatelja, siuna estica
praine protiv itavih legija tvojih neprijatelja. Negiraj svoj Identitet i gledaj zlo, greh i
205
smrt i posmatraj kako oajanje otima iz tvojih ruku svaku trunku nade, ne ostavljajui ti
nita sem elje da umre. Ali ta je to do igra koju igra u kojoj se identitet moe
negirati? Ti si onakav kakvim te je Bog stvorio. Sve drugo sem ove jedine stvari je
suludo verovanje. Kroz ovu jednu misao svako se oslobadja. Kroz ovu jedinu istinu sve
iluzije odlaze. Kroz ovu jednu injenicu bezgrenost se proglaava da je zauvek deo
svega, centralno jezgro postojanja i njegova garancija besmrtnosti. Ali neka dananja
ideja nadje mesto medju tvojim mislima i ti si se podigao iznad sveta i svih ovosvetskih
misli koje ga dre zarobljenim. I iz ovog mesta sigurnosti i sklonita ti e se vratiti i
osloboditi ga. Jer onaj ko moe da prihvati svoj pravi identitet, istinski je spasen. A
njegovo spasenje je dar koji on daje svakome, u zahvalnost Njemu Koji je ukazao na put
ka srei koji je promenio celokupnu perspektivu sveta. Jedna ovakva sveta misao i ti si
slobodan: Ti si sveti Sin Samog Boga. I sa ovom svetom milju takodje saznaje da si
oslobodio svet. Nema potrebu da ga svirepo iskoriava i da onda u njemu zapaa
ovu divljaku potrebu. Ti ga oslobadja od tvog ropstva. Nee videti pustonu sliku
samog sebe kako hoda po svetu sav u uasu, i svet koji se uvija u agoniji, jer su tvoji
strahovi ostavili belegu smrti na njegovo srce. Budi radostan danas kako se lako pakao
moe rainiti. Treba samo da kae sebi:
Ja sam sveti Sin Samog Boga. Ne mogu da patim, ne mogu biti u bolu. Ne mogu da
trpim gubitke, niti da ne uradim sve to spasenje trai.
I u toj misli na sve to pogleda je potpuno promenjeno. udo je osvetlilo sve mrane i
drevne peine, gde obredi smrti odjekuju odkako je vreme poelo. Jer vreme je izgubilo
svoju mo nad svetom. Sin Boji je doao u sjaju da otkupi izgubljene, da spase
bespomone i da svetu da dar opratanja. Ko bi mogao da vidi svet kao mraan i grean,
kada je Boji Sin najzad ponovo doao da ga oslobodi? Ti koji sebe opaa slabim i
krhkim, sa uzaludnim nadama i opustoenim snovima, rodjenim samo da umre, da plae
i trpi bol, pouj ovo: Sva mo ti je data na zemlji i na Nebu. Ne postoji nita to ne
moe uiniti. Ti samo igra igru smrti, da si bespomoan, da si jadno vezan za
rastakanje u svetu koji prema tebi ne pokazuje nikakvu milost. Ali kada ti njemu prui
milost, onda e njegova milost sijati po tebi. Onda pusti da se Sin Boji probudi iz svog
sna i da se, otvorivi svoje oi, ponovo vrati da blagoslovi svet koji je napravio. On je iz
greke poeo, ali e se zavriti u odrazu njegove svetosti. I on vie nee spavati i sanjati
o smrti. Zato se spoj samnom danas. Tvoja slava je svetlost koja spasava svet. Nemoj
vie da produava as spasenja. Pogledaj po svetu i vidi patnju koja je tu. Zar tvoje
srce nije voljno da tvojoj brai donese odmor? Oni moraju da ekaju na tvoje sopstveno
oslobodjenje. Oni ostaju u lancima sve dok ti ne bude slobodan. Oni ne mogu da vide
milost sveta sve dok je ti ne nadje u sebi. Oni trpe bol sve dok ti ne porekne njegovu
vlast nad tobom. Oni umiru sve dok ti ne prihvati sopstveni veni ivot. Ti si sveti Sin
Samog Boga. Seti se toga i svet je slobodan. Seti se toga i zemlja i Nebo su jedno.
192. LEKCIJA
IMAM FUNKCIJU KOJU BI BOG HTEO DA IZVRAVAM
Sveta volja tvog Oca je da sebe upotpuni i da tvoje Pravo Ja bude Njegov sveti Sin,
zauvek ist kao i On, od ljubavi stvoren i u ljubavi ouvan, koji prua ljubav, stvara u
njeno Ime, zauvek jedno s Bogom i sa tvojim Pravim Ja. Ali ta takva funkcija moe da
znai u svetu zavisti, mrnje i napada? Zbog toga ima funkciju u svetu u okviru
njegovih sopstvenih pravila. Jer, ko moe da razume neki jezik daleko izvan
jednostavnog vladanja njime? Opratanje predstavlja tvoju funkciju ovde. Njega nije
stvorio Bog, jer je ono sredstvo pomou kog se neistina moe rainiti. I ko bi hteo da
oprata Nebu? Ali na zemlji, potrebno ti je sredstvo da bi se oslobodio iluzija. Stvaranje
samo eka na tvoj povratak da bi se potvrdilo, a ne da bi bilo potpuno. Stvaranje ak ne
moe ni da pojmi u ovom svetu. Ovde ono nema nikakvog znaenja. Opratanje je
najblie obliku u kom ono moe doi na zemlju. Jer poto je rodjeno na Nebu, ono nema
nikakav oblik. Ali je Bog stvorio Onog Koji ima mo da da oblik onome to je potpuno
bezoblino. Ono to on pravi su snovi, ali po vrsti tako slini budjenju da svetlost dana
206
ve sija po njima i oima koje se otvaraju da bi videle radosne prizore koje njihove
ponude sadre. Opratanje neno gleda na sve stvari nepoznate na Nebu, vidi kako
nestaju i ostavlja svet kao istu i neobeleenu tablu na kojoj Re Boja sada moe da
zameni besmislene simbole koji su ranije bili ispisani. Opratanje je sredstvo pomou
kojeg se savladjuje strah od smrti, jer ona sada vie ne poseduje surovu privlanost i
krivica odlazi. Opratanje puta da telo bude ono to jeste, jednostavno pomagalo za
uenje, koje se odbacuje kada je uenje zavreno, ali koje jedva da menja onoga koji
uopte ui. Um bez tela ne moe da pravi greke. Ono ne moe da misli da e umreti,
niti biti rtva nemilosrdnog napada. Gnev postaje nemogu, i gde je onda uas? Koji
strahovi bi jo uvek mogli da napadaju one koji su izgubili izvor sveg napada, jezgro
patnje i sedite straha? Samo opratanje moe osloboditi um od miljenja da je telo
njegov dom. Samo opratanje moe povratiti mir koji je Bog namenio za Njegovog
svetog Sina. Samo opratanje moe ubediti Sina da ponovo pogleda u svoju svetost.
Kada gnev ode, onda e zaista primetiti da se za Hristovo vidjenje i dar vida nije trailo
nikakvo rtvovanje, ve je samo bol uklonjen iz bolesnog i izmuenog uma. Zar je to
neto to ne eli? Zar se toga treba plaiti? Ili se tome treba nadati, zahvaljivati na
tome i radosno prihvatiti? Mi smo jedno i stoga se ne liavamo niega. Naprotiv, Bog
nam je dao apsolutno sve. Ali nam je ipak potrebno opratanje da bismo zapazili da je to
tako. Bez njegove blage svetlosti pipamo u mraku, koristei razum da bi opravdali na
bes i na napad. Nae razumevanje je tako ogranieno da je ono to mislimo da
razumemo samo konfuzija rodjenja iz greke. Izgubljeni u izmaglicama promenljivih
snova i stranih misli, nae oi su vrsto zatvorene pred svetlou; nai umovi zauzeti su
oboavanjem onoga to nije tu. Ko moe opet biti rodjen u Hristu sem onoga ko je
oprostio svakome koga vidi ili o kome misli ili koga zamilja? Ko moe biti oslobodjen
dok porobljava bilo koga? uvar zatvora nije slobodan, jer je vezan zajedno sa svojim
zatvorenikom. On mora biti siguran da mu ovaj nee pobei i tako provodi svoje vreme
pazei na njega. Reetke koje ga ograniavaju postaju svet u kom njegov zatvorenik
ivi, zajedno sa njim. Od njegove slobode zavisi put oslobodjenja za njih obojicu. Zbog
toga ne dri nikoga u zatvoru. Oslobadjaj umesto da vezuje, jer tako i ti postaje
slobodan. Nain je veoma jednostavan. Svaki put kad oseti ubod gneva, shvati da dri
ma iznad svoje glave. I on e pasti ili biti skrenut ve prema tome da li odabere da
bude osudjen ili slobodan. Tako svaki onaj ko izgleda da te dovodi u iskuenje da bude
gnevan predstavlja tvog spasioca od zatvorske kue smrti. I zbog toga mu duguje
zahvalnost umesto bola. Budi milostiv danas. Boji Sin zasluuje tvoju milost. On je taj
koji trai da sada prihvati put ka slobodi. Ne odreci mu. Ljubav njegovog Oca prema
njemu pripada i tebi. Tvoja funkcija ovde na zemlji je samo da mu oprosti, da bi mogao
da ga prihvati nazad kao tvoj Identitet. On je onakav kakvim ga je Bog stvorio. A ti si
ono to je on. Oprosti mu sada njegove grehe i videe da si jedno s njim.
193. LEKCIJA
SVE STVARI SU LEKCIJE KOJE BOG ELI DA JA NAUIM
Bog ne zna za uenje. Pa ipak, Njegova Volja se prostire na ono to On ne razume, na to
da On eli da srea koju je Njegov Sin nasledio od Njega bude nepomuena; vena i da
se zauvek poveava, veno se irei u radosti punog stvaranja, i veno otvorena i
potpuno bezgranina u Njemu. To je Njegova Volja. I tako Njegova Volja daje sredstvo
kojim se garantuje da e se izvriti. Bog ne vidi nikakve protivrenosti. Medjutim,
Njegov Sin veruje da ih vidi. Zbog toga ima potrebu za Onim Koji moe da koriguje
njegov pogrean vid i da mu da viziju koja e ga odvesti nazad tamo gde prestaje
percepcija. Bog uopte ne opaa. Pa ipak, On je taj Koji daje sredstvo pomou koga
percepcija postaje istinita i dovoljno lepa i tako omoguava da svetlost Neba sija po njoj.
On je taj koji odgovara na ono to bi Njegov Sin hteo da protivrei i odrava njegovu
bezgrenost zauvek sigurnom. Ovo su lekcije koje Bog eli da naui. Njegova Volja ih
sve odrava, a one odravaju Njegovu nenu blagost prema Sinu kojeg voli. Svaka
lekcija ima jednu centralnu misao, koja je ista u svima. Samo se forma menja, sa
207
drugaijim okolnostima i dogadjajima, sa drugaijim linostima i drugaijim temama,
prividna ali ne stvarna. Njihov osnovni sadraj je isti u on je ovo: Oprosti, pa e ovo
videti drugaije. Sigurno je da sve nesree nisu nita drugo do neopratanje. Ali to je
sadraj ispod forme. Upravo je ova istost ono to uenje ini sigurnim, jer je lekcija tako
jednostavna da se na kraju ne moe odbaciti. Niko ne moe zauvek da sakriva istinu
toliko oiglednu da se ona pojavljuje u bezbrojnim formama, a ipak se podjednako lako
prepoznaje u svima njima, ako ovek samo eli da vidi jednostavnu lekciju koju one
sadre. Oprosti, pa e ovo videti drugaije. Ovo su rei koje Sveti Duh govori u svim
tvojim nevoljama, svakom bolu, svim patnjama bez obzira na njihov oblik. Ovo su rei
sa kojima se iskuenje zavrava, i pred krivicom, naputenom, vie ne osea
strahopotovanje. Ovo su rei koje zavravaju sve snove o grehu i oslobadjaju um od
straha. Ovo su rei kroz koje spasenje dolazi celom svetu. Zar neemo da uimo da
izgovaramo ove rei kada budemo dovodjeni u iskuenje da verujemo da je bol stvaran i
da smrt postaje na izbor umesto ivota? Zar neemo da uimo da izgovaramo ove rei
kada smo razumeli njihovu mo nad svim dogadjajima kojima se ini da je data mo nad
tobom. Vidi ih ispravno kada dri ove rei u punoj svesti i ne zaboravlja da se ove
rei primenjuju na sve to vidi ili na svakog brata koji te pogleda popreko. Kako moe
da zna da vidi pogreno ili da neko drugi ne uspeva da zapazi lekciju koju treba da
naui? Da li bol izgleda stvaran u percepciji? Ako izgleda, budi siguran da lekcija nije
nauena. I da jo uvek postoji nepratanje koje se skriva u umu koji vidi bol kroz oi
koje um usmerava. Bog ne bi hteo da tako pati. On bi hteo da ti pomogne da oprosti
sebi. Njegov Sin se ne sea ko je. A Bog bi hteo da on ne zaboravi Njegovu Ljubav i sve
darove koje Njegova Ljubav donosi sa sobom. Zar bi hteo da se sada odrekne
sopstvenog spasenja? Zar bi hteo da ne naui jednostavne lekcije koje je Nebeski
Uitelj postavio pred tobom, kako bi sav bol iezao i Boji Sin se setio Boga? Sve stvari
su lekcije koje bi Bog hteo da ti naui. On ne bi hteo da ostavi i jednu neopratajuu
misao bez korekcije, niti da ijedan trn ili klin na bilo koji nain povredjuje Njegovog
Sina. On bi hteo da osigura da njegov sveti odmor ostane neuznemiren i vedar, bez
brige, u venom domu koji se brine o njemu. I On bi hteo da sve suze budu obrisane i
da ne ostane ni jedna jo neprolivena, i da nema ni jedne koja eka svoje odredjeno
vreme da padne. Jer je Bog hteo da smeh zameni svaku suzu i da Njegov Sin bude opet
slobodan. Danas emo pokuati da samo u jednom danu savladamo hiljadu prividnih
prepreka naem miru. Neka ti milost bre dodje. Ne pokuavaj da je zadri za jo jedan
dan, za jo jedan minut ili jo jedan trenutak. Vreme je napravljeno za to. Koristi ga
danas za ono to je njegova svrha. Ujutru i uvee posveti sve vreme koje moe za
slubu njegovom pravom cilju, i ne dopusti da vreme bude manje od onoga to
zadovoljava tvoju najdublju potrebu. Daj sve to moe i daj jo malo vie. Jer sada
bismo hteli da ustanemo u urbi i idemo ka kui naeg Oca. Ve je predugo kako smo
otili i ne bismo hteli da se ovde vie zadravamo. I dok vebamo, hajde da razmiljamo
o svim stvarima koje smo ostavili da ih sami razreimo i tako ih odvojili od isceljenja.
Hajde da ih sve damo Njemu Koji zna nain na koji treba da ih posmatramo da bi one
nestale. Istina je Njegova poruka; istina je Njegovo uenje. Njegove su lekcije koje bi
Bog hteo da mi nauimo. Svakog sata, provedi malo vremena danas i u danima koji e
doi, vebajui lekciju opratanja u formi koja je utvrdjena za taj dan. Pokuaj da je
primenjuje na dogadjanja koja je taj sat doneo, tako da sledei bude slobodan od
onoga pre njega. Okovi vremena se lako oslobadjaju na ovaj nain. Neka ni jedan sat ne
baca svoju senku na onaj koji dolazi i kada taj prodje, sve to se desilo tokom njegovog
trajanja, odlazi sa njim. Tako e ostati bez okova, u venom miru u svetu vremena.
Ovo je lekcija koju bi Bog hteo da naui: Postoji nain na koji posmatra sve to puta
da to bude jo jedan tvoj korak ka Njemu i ka spasenju sveta. Svemu to govori o
uasu, odgovori ovako: Oprostiu, i ovo e nestati. Na svaki strah, svaku brigu i svaki
oblik patnje, ponavljaj ove iste rei. I tada dri klju koji otvara vrata Neba i najzad
donosi Ljubav Boga Oca dole na zemlju, da bi je podigao gore na Nebo. Ovaj poslednji
korak preduzee sam Bog. Ne odbij male korake koje On od tebe trai da uini ka
Njemu.
208
194. LEKCIJA
STAVLJAM BUDUNOST U BOJE RUKE
Dananja ideja vodi nas jedan korak blie ka brzom spasenju, i to kakav dinovski korak!
Toliko je velika razdaljina koju on obuhvata, da vas dovodi gotovo pred samo Nebo, gde
je cilj na vidiku, a prepreke iza nas. Tvoja stopala su stigla na travnjak koji ti izraava
dobrodolicu pred Nebeskom kapijom, gde sa sigurnou iekujemo zavrni korak Boga.
Koliko daleko smo sada napredovali od zemlje! Koliko blizu smo se pribliili naem cilju!
Koliko je kratak put koji je jo preostao! Prihvati dananju ideju i ostavio si iza sebe sve
strahove, sve jame pakla, svu crnou depresije, misli o grehu i pusto koju je izazvao
greh. Prihvati dananju ideju i oslobodio si svet od sveg ropstva putanjem iz tekih
lanaca koji su okivali vrata njegovog zatvora. Ti si spasen i tvoje spasenje tako postaje
dar koji daje svetu, jer si primio. Ni za trenutak se ne osea depresija, niti doivljava
bol ili opaa gubitak. Ni za trenutak se alost ne moe postaviti na tron i verno
oboavati. Ni za trenutak niko ne moe ak ni umreti. I tako, svaki trenutak predat Bogu
u prolazu, i sledei koji Mu je ve dat, je vreme tvog oslobadjanja od tuge, bola, pa ak i
same smrti. Bog dri tvoju budunost kao to dri i tvoju prolost i sadanjost. One su
jedno za Njega, pa treba da budu jedno i za tebe. Ali u ovom svetu vremenska
progresija jo uvek izgleda stvarna. Zato se od tebe ne trai da razume nedostatak
sekvencijalnosti koja se stvarno nalazi u vremenu. Od tebe se samo trai da pusti da
budunost ide i da je stavi u Boje ruke. I videe po tvom iskustvu da si takodje u
Njegove Ruke stavio i prolost i sadanjost, jer te prolost vie nee kanjavati, a strah
od budunosti e sada biti besmislen. Oslobodi budunost. Jer, prolost je otila i ono to
je sadanjost, oslobodjeno od njenog nasledja patnje i nesree, bola i gubitka, postaje
trenutak u kom se vreme oslobadja od okova iluzija gde tee svojim nemilosrdnim,
neizbenim tokom. Onda se svaki trenutak koji je bio rob vremena transformie u sveti
trenutak, kada je svetlost, koja je bila drana skrivena u Bojem Sinu, oslobodjena da
blagoslovi svet. Sada je on slobodan i sva njegova slava sija po svetu koji je sa njim
postao slobodan, da bi delila njegovu svetost. Ako moe da vidi dananju lekciju kao
oslobodjenje, kao to ona stvarno i jeste, nee se kolebati da da to vie moe
koncentrisanog napora, da bi uinio da ona postane deo tebe. Dok ona postaje misao
koja vlada tvojim umom, navika u tvom repertoaru reavanja problema, nain brze
reakcije na iskuenja, ti prua ono to si nauio svetu. I dok se ui da vidi spasenje u
svim stvarima, tako e i svet opaati da je spasen. Kakve brige bi mogle da mue onog
koji svoju budunost daje u Ruke Boga punog Ljubavi. Od ega bi mogao patiti? ta bi
moglo da mu prouzrokuje bol ili donese iskustvo gubitka? ega se moe plaiti? I kako
moe gledati sem sa Ljubavlju? Jer onaj ko se oslobodio svakog straha od budunosti,
naao je svoj put ka sadanjem miru i sigurnosti koje svet nikada ne moe ugroziti. On
je siguran da njegova percepcija moe biti pogrena, ali mu nikada nee nedostajati
korekcija. On je slobodan da bira opet kada bude obmanut; da menja svoje miljenje
kada napravi greke. Stavi, dakle, svoju budunost u Boje Ruke. Jer se tako tvoje
seanje na Njega opet vraa, zamenjujui sve tvoje misli o grehu i zlu sa istinom
Ljubavi. Zar misli da svet ne bi time dobio i svako ivo stvorenje ne bi odgovorilo sa
isceljenom percepcijom? Ko sebe da Bogu na poverenje takodje je stavio svet u Njegove
Ruke kojima se i sam obratio za utehu i sigurnost. On ostavlja po strani bolesne iluzije
sveta zajedno sa svojim i nudi mir oboma. Sada smo zaista spaseni. Jer poivamo u
Bojim Rukama neuznemiravani, sigurni da nam samo dobro moe doi. Ako
zaboravimo, On e nas neno podsetiti. Ako prihvatimo neku nepratajuu misao, ona e
ubrzo biti zamenjena odrazom Ljubavi. I ako dodjemo u iskuenje da napadnemo,
obratiemo se Onom Ko straari nad naim mirom da bi nam dao izbor koji ostavlja
iskuenje daleko iza sebe. Svet vie nije na neprijatelj, jer smo odabrali da budemo
njegov Prijatelj.
195. LEKCIJA
209
LJUBAV JE PUT KOJIM HODAM U ZAHVALNOSTI

Zahvalnost je lekcija koju je teko nauiti za one koji popreko gledaju na svet. Najvie
to oni mogu da uine je da sebe vide u boljem poloaju nego druge. I oni pokuavaju
da budu zadovoljni jer se ini da drugi pate vie od njih. Kako su dostojne saaljenja i
poniavajue takve misli! Jer ko ima razlog za zahvalnost dok drugi imaju manje
razloga? I ko bi mogao da pati manje zbog toga to vidi da drugi pate vie? Tvoju
zahvalnost duguje samo Njemu, Koji je uinio da svi uzroci patnje nestanu po celom
svetu. Suludo je nuditi zahvalnost zbog patnje. Ali je isto toliko suludo ne izraavati
zahvalnost Onom Ko vam nudi sigurno sredstvo pomou kog se sav bol isceljuje i patnja
zamenjuje smehom i sreom. ak ni delimino normalni ne bi odbili da preduzmu korake
koje On usmerava i da slede putem koji je On postavio pred njih, da bi pobegli iz
zatvora za koji su mislili da ne sadri nikakva vrata za oslobodjenje koje sada opaaju.
Tvoj brat je tvoj neprijatelj zato to u njemu vidi rivala tvom miru; pljakaa koji
svoju radost otima od tebe i ne ostavlja ti nita sem crnog oajanja, toliko gorkog i
nemilosrdnog, da ti ne preostaje nikakva nada. Sada je osveta jedino to se moe eleti.
Sada samo moe da pokua da ga srui da sa tobom lei u smrti, beskoristan koliko i
ti; i isto onoliko malo je ostalo u njegovim zgrenim prstima koliko i u tvojim. Ti ne
nudi Bogu zahvalnost zato to je tvoj brat vie rob od tebe, niti bi bilo normalno da se
razbeni ako bi on bio slobodniji. Ljubav ne pravi nikakva poredjenja. I zahvalnost
moe biti iskrena ako je spojena s ljubavlju. Nudimo zahvalnost Bogu naem Ocu to e
u nama svi stvorovi nai svoju slobodu. Nikad se nee desiti da neke oslobodimo, a da
drugi ostanu vezani. Jer ko moe da se cenjka u ime Ljubavi? Zato daj zahvalnost, ali
iskreno. I neka tvoja zahvalnost napravi mesta za sve one koji e se osloboditi s tobom;
bolesni, slabi, siromani i uplaeni, i oni koji ale za prividnim gubitkom ili oseaju
prividan bol, koji pate od hladnoe ili gladi, i oni koji idu putem mrnje i stazom smrti.
Svi oni idu sa tobom. Nemojmo da sebe poredimo sa njima, jer ih tako rascepljujemo iz
nae svesti o jedinstvu koje delimo sa njima, kao to ga oni moraju deliti sa nama.
Zahvaljujemo naem Ocu samo za jednu stvar: da ne budemo odvojeni ni od jednog
ivog stvora, i da tako budemo jedno sa Njim. I radujemo se da ne moe biti nikakvih
izuzetaka koji bi umanjili nau celovitost, ili poremetili ili promenili nau funkciju da
upotpunimo Onog Ko je sam potpunost. Dajemo zahvalnost za svakog ivog stvora, jer
inae ne zahvaljujemo ni zbog ega i ne uspevamo da prepoznamo Boje darove nama.
Zato pustimo nau brau da naslone svoje glave na naa ramena, da se malo odmore.
Za njih nudimo zahvalnost, jer ako moemo da ih usmerimo ka miru koji bismo mi hteli
da nadjemo, put nam se najzad otvara. Stara vrata se ponovo ljuljaju slobodno; odavno
zaboravljena Re ponovo odjekuje u naem seanju i postaje sve jasnija kada smo voljni
da ujemo jo jednom. Hodaj, onda, u zahvalnosti putem ljubavi. Jer mrnja se
zaboravlja kada odbacimo poredjenja. ta jo ostaje kao prepreka miru? Strah od Boga
je sada najzad uklonjen i mi opratamo bez poredjenja. Zato ne moemo da biramo da
neke stvari previdjamo, a da jo uvek drimo zakljuane kao grehe. Kada tvoje
opratanje bude potpuno, oseae totalnu zahvalnost, jer e videti da je sve zasluilo
pravo na ljubav time to osea ljubav, ak i kao tvoje Pravo Ja. Danas uimo da mislimo
o zahvalnosti umesto gneva, zlobe i osvete. Sve nam je dato. Ako odbijemo da ga
prepoznamo, tada nemamo pravo na nau ogorenost i na samopercepciju koja nas vidi
na mestu nemilosrdnog gonjenja, gde nas neprestano maltretiraju i guraju na sve strane
bez ikakve misli ili brige o nama ili naoj budunosti. Zahvalnost postaje jedina misao
koju zamenjujemo za ove sulude percepcije. Bog se brinuo o nama i zove nas svojim
Sinom. Moe li ita biti vie od ovoga? Naa zahvalnost e utabati put za Njega i skratiti
vreme naeg uenja za vie nego to bismo mogli i sanjati. Zahvalnost je nerazdvojna
od ljubavi, i tamo gde je jedna, mora se nai i druga. Jer zahvalnost je samo jedan
aspekt Ljubavi koja je Izvor sveg stvaranja. Bog daje zahvalnost tebi, Njegovom Sinu,
zbog onoga to jesi; Njegovo Sopstveno upotpunjenje i Izvor Ljubavi, zajedno sa Njim.
Tvoja zahvalnost Njemu je jedno sa Njegovom Tebi. Jer Ljubav ne moe ili ni jednim
drugim putem sem putem zahvalnosti, i tako idemo i mi koji hodamo putem ka Bogu.
210
196. LEKCIJA
MOE BITI DA JA SAMOG SEBE RAZAPINJEM NA KRST
Kada se ovo potpuno razume i dri u punoj svesti, nee pokuavati da povredi sam
sebe, niti da uini da tvoje telo bude rob osvete. Nee napadati samog sebe i shvatie
da napasti drugog znai napasti samog sebe. Oslobodie se od suludog verovanja da
napad na brata spasava tebe. I shvatie da je njegova sigurnost i tvoja sopstvena, i da
si kroz njegovo isceljenje i ti isceljen. Moda u poetku nee razumeti kako se milost,
koja je bezgranina i koja sve stvari dri pod svojom sigurnom zatitom, moe nai u
ideji koju danas vebamo. Ona u stvari moe izgledati kao znak da se od kazne nikada
ne moe pobei, zato to ego, kada je u situaciji koju doivljava kao pretnju, brzo citira
ovu istinu da bi spasao svoje lai. Pa ipak, on nuno ne shvata istinu koju tako koristi. Ali
ti moe da naui da vidi ovu budalastu primenu i da porekne znaenje koje se ini da
ona ima. Tako ui svoj um da ti nisi ego. Jer naini na koje bi ego hteo da iskrivi istinu
vie te nee obmanjivati. Nee verovati da si telo koje treba razapeti na krst. I videe
u okviru dananje ideje svetlost vaskrsenja, koja gleda pored svih misli o razapinjanju i
smrti, na misli o oslobodjenju i ivotu. Dananja ideja je jedan korak koji preduzimamo i
koji nas vodi iz ropstva ka stanju savrene slobode. Hajde da preduzmemo ovaj korak
danas, da bismo brzo mogli ii putem koji nam spasenje pokazuje, preduzimajui svaki
korak po tano odredjenom redosledu, dok se um oslobadja svojih tereta, jednog po
jednog. Nije vreme ono to nam je za to potrebno. Potrebna je samo dobra volja. Jer za
ono to se ini da e biti potrebno hiljadu godina moe se lako uraditi za samo jedan
trenutak uz pomo Boje milosti. Sumorna i beznadena misao da moe napadati
druge, a da sam bude slobodan, prikovala te je na krst. Moda je izgledalo da je to
spasenje. Ali je ona ipak predstavljala verovanje da je strah od Boga stvaran. ta je ona
drugo do pakao? Ko bi mogao da veruje da mu je Otac sopstveni smrtni neprijatelj,
odvojen od njega, koji samo eka da uniti njegov ivot i da ga izbrie iz vasione, bez
straha od pakla u svom srcu? Takav je oblik ludila u koje veruje, ako prihvata stranu
misao da moe napadati drugog i sam biti slobodan. Sve dok se ovaj oblik ne izmeni,
nema nikakve nade. Sve dok ne uvidi da je to u najmanju ruku apsolutno nemogue,
kako bi moglo biti oslobodjenja? Strah od Boga je stvaran za svakoga ko misli da je ova
misao istinita. I on nee primetiti da je ona budalasta ili videti da uopte postoji, tako da
bi mogao da je dovede u pitanje. Da bi je uopte doveo u pitanje, najpre se mora
promeniti njen oblik najmanje za onoliko koliko e omoguiti da se smanji strah od
odmazde, i odgovornost se u odredjenoj meri mora vratiti tebi. Odatle bar moe da
razmatra da li eli da ide ovom bolnom stazom. Sve dok ne dodje do ove promene,
nee moi da opaa da su to tvoje misli koje izazivaju strah i da tvoje oslobodjenje
zavisi od tebe. Na sledei korak bie lak, ako preduzme ovaj danas. Odatle idemo
napred veoma brzo. Kada jednom shvati da je nemogue da bude povredjen izuzev
tvojim sopstvenim mislima, strah od Boga mora izeznuti. Onda ne moe verovati da je
strah prouzrokovan spolja. I Bog, Koga si mislio da progna, moe biti pozdravljen nazad
u sveti um koji On nikad nije ni napustio. Pesma spasenja se svakako moe uti u ideji
koju danas vebamo. Ako si moda samo ti taj kojeg razapinje na krst, da nisi povredio
svet, i nema potrebe da se boji osvete i progona. Nema potrebe da se sakriva u uasu
od smrtnog straha od Boga koji projekcija skriva iza sebe. Stvar koje se najvie boji je
tvoje spasenje. Ti si snaan i snaga je ono to eli. I ti si slobodan i raduje se slobodi.
Pokuavao si da bude i slab i u ropstvu, jer si se bojao svoje snage i slobode. A u njima
lei spasenje. Ima jedan trenutak u kom se ini da je uas epao tvoj um toliko potpuno
da bekstvo izgleda sasvim beznadeno. Kada bude shvatio, jednom zauvek, da si ti taj
kojeg se plai, um sebe opaa kao razcepljenog. Ovo je bilo sakriveno dok si ti verovao
da napad moe biti usmeren ka spolja i da se spolja vrati unutra. inilo se da napolju
postoji neprijatelj kojeg si imao da se boji. I tako je jedan bog izvan tebe postao tvoj
smrtni neprijatelj i izvor straha. Sada, za trenutak, opaa da je ubica u tebi, eljan
tvoje smrti, sa namerom da spremi kaznu za tebe, sve dok ne dodje vreme kada te
najzad moe ubiti. Ali je u ovom trenutku takodje i vreme u kom dolazi spasenje. Jer
211
strah od Boga je iezao. I ti Ga moe pozvati da te svojom Ljubavlju spase od iluzija,
nazivajui ga Ocem, a sebe Njegovim Sinom. Moli se da taj trenutak dodje to pre danas. Uzmakni korak unazad iz straha i kreni ka ljubavi. Ne postoji ni jedna Boja Misao
koja ne ide sa tobom da ti pomogne da dodje do tog trenutka i da brzo ode iza njega,
sigurno i zauvek. Kada strah od Boga nestane, nema vie prepreka koje ostaju izmedju
tebe i svetog mira Bojeg. Koliko je blaga i milosrdna ideja koju vebamo! Izrazi joj
dobrodolicu, kako valja, jer je ona tvoje oslobodjenje. U istinu, samo si ti onaj koga tvoj
um pokuava da razapne. Ali e i tvoje iskupljenje takodje doi od tebe.
197. LEKCIJA
MOE BITI DA JE TO SAMO MOJA ZAHVALNOST KOJU ZASLUUJEM
Ovo je drugi korak koji preduzimamo da oslobodimo tvoj um od verovanja u spoljanju
silu koja se suprotstavlja tvojoj sopstvenoj. Pokuava da bude blagost i opratanje. Ali
ih opet okree u napad, osim ako ne dobije spoljanju zahvalnost i obilnu hvalu. Tvoji
darovi moraju biti primljeni sa poau, da ne bi bili povueni. Tako misli da su Boji
darovi u najboljem sluaju pozajmice, a u najgorem obmane koje bi htele da prevare
tvoje odbrane, da obezbede da kada On udari da e te sigurno ubiti. Kako lako brkaju
Boga i krivicu oni koji ne znaju ta njihove misli mogu da uine. Negiraj svoju snagu i za
tebe slabost mora postati spasenje. Vidi sebe kao vezanog i reetke postaju tvoj dom.
Nee moi da ostavi svoj zatvor ili da koristi svoju snagu, sve dok krivicu i spasenje
vidi kao jedno. Slobodu i spasenje treba da opazi kao nerazdvojno povezane, i sa
snagom uz njih treba da ih trai i polae na njih pravo, da bi ih naao i potpuno
prepoznao. Svet ti mora zahvaliti kada mu ponudi oslobodjenje od tvojih iluzija. Ali ta
zahvalnost pripada i tebi, jer njegovo oslobodjenje samo moe da bude odraz tvog.
Tvoja zahvalnost je sve to tvoji darovi zahtevaju, da bi to bila trajna ponuda zahvalnog
srca, zauvek oslobodjenog od pakla. Je li to ono to bi hteo da poniti uzimajui nazad
tvoje darove, zato to nisu primljeni sa poastima? Ti si taj koji im izraava poast i daje
im odgovarajuu zahvalnost, jer si ti taj koji je primio darove. Nije vano da li neko
drugi smatra da su tvoji darovi bezvredni. U njegovom umu postoji jedan deo koji se,
zahvaljujui ti, sjedinjuje sa tvojim. Nije vano da li tvoji darovi izgledaju izgubljeni i bez
dejstva. Oni su primljeni tamo gde su dati. U tvojoj zahvalnosti oni su univerzalno
prihvaeni i njih zahvalno potvrdjuje Srce Samog Boga. Zar bi hteo da ih uzme nazad,
kada ih je On zahvalno prihvatio? Bog blagosilja svaki dar koji Mu daje i svaki dar se
daje Njemu, jer se on moe dati samo tebi. I ono to pripada Bogu mora biti Njegovo
Rodjeno. Ali ti ipak nikad nee shvatiti da su Njegovi darovi sigurni, veni,
nepromenljivi, bezgranini, zauvek se daju izvana, irei ljubav i dodajui tvojoj
neprestanoj radosti, dok ti oprata da bi opet napadao. Povuci darove koje si dao, pa
e pomisliti da je ono to je dato povueno. Ali naui da puta da opratanje uklanja
grehe koje misli da vidi izvan tebe i nikada nee pomisliti da su Boji darovi
pozajmljeni samo na kratko vreme, pre nego to ih On ponovo otme od tebe u smrti. Jer
smrt tada za tebe nee imati nikakvog znaenja. I sa prestankom ovakvog verovanja,
strah zauvek odlazi. Zahvali svom Pravom Ja za to, jer je Ono zahvalno samo Bogu, i
Ono daje zahvalnost za tebe Njemu Samom. Svakome ko ivi Hrist e kad-tad doi, jer
svako mora da ivi i kree se u Njemu. Njegovo Bie u Njegovom Ocu je sigurno, jer je
Njihova Volja jedno. Njihova zahvalnost svima koje su Oni stvorili nema kraja, jer
zahvalnost ostaje deo Ljubavi. Neka bude hvala tebi, svetom Sinu Bojem. Jer kako si
stvoren, ti sadri sve stvari u tvom Pravom Ja. Ti si jo uvek onakav kakvim te je Bog
stvorio, i ne moe potamniti sjaj tvog savrenstva. U tvom srcu je poloeno Srce Boga.
Ti si mu drag, jer si ti On Sam. Sva zahvalnost pripada tebi zbog onoga to ti jesi.
Izraavaj zahvalnost onako kako je prima. Budi slobodan od svake nezahvalnosti bilo
kome ko tvoje Pravo Ja ini potpunim. Iz tog Ja niko nije ostavljen napolju. Daj
zahvalnost za sve bezbrojne kanale koji proiruju ovo Pravo Ja. Sve to ti ini daje se
Njemu. Sve to ti misli mogu biti samo Njegove Misli, koje sa Njim dele svete Misli
212
Boje. Prihvati sada zahvalnost koju si odrekao sebi kada si zaboravio funkciju koju ti je
Bog dao. Ali nemoj nikad da pomisli da je On ikada prestao da nudi zahvalnost tebi.
198. LEKCIJA
SAMO ME MOJE OSUDjIVANJE POVREDjUJE
Povreda je nemogua. Ali ipak iluzija stvara iluziju. Ako moe da osudjuje, moe biti
povredjen. Poto si poverovao da moe da povredjuje, pravo koje si ustanovio za sebe
sada se moe koristiti protiv tebe, sve dok ga ne odbaci kao bezvredno, neeljeno i
nestvarno. Tek onda iluzija prestaje da ima dejstva, a one koje su izgledale da imaju,
bie rainjene. Tada si slobodan, jer je sloboda tvoj dar, i sada moe da primi dar koji
si dao. Osudi, i sebe si nainio zatvorenikom. Oprosti i ti si slobodan. Takav je zakon koji
vlada percepcijom. To nije zakon koji spoznaja razume, jer je sloboda deo spoznaje.
Osudjivati je stoga nemogue u istini. Ono to izgleda da su uticaji i posledice
osudjivanja, uopte se nisu ni desili. Ali neko vreme moramo njima da se bavimo kao da
su se dogodili. Iluzija stvara iluziju. Izuzev jedne. Opratanje je iluzija koja je odgovor
na sve ostale. Opratanje brie sve snove, i mada je i ono samo jedan san, ono ne
stvara druge snove. Sve iluzije izuzev ove moraju se umnoavati hiljadostruko. Ali se
ovde iluzije zavravaju. Opratanje je kraj snova, jer je to san o budjenju. Ono samo
nije istina. Ali ono pokazuje tamo gde istina mora biti i daje pravac sa sigurnou Samog
Boga. To je san u kom se Sin Boji budi svom Pravom Ja i svom Ocu, znajui da su Oni
jedno. Opratanje je jedini put koji vodi iz nesree, pored svih patnji, i konano iz smrti.
Kako bi moglo biti drugog puta, kada je ovaj plan Samog Boga? I zato bi mu se ti
suprotstavljao, svadjao sa njim, pokuavao da nadje hiljade naina u kojima bi on
morao biti pogrean i hiljadu drugih mogunosti? Zar nije mudrije radovati se to dri
odgovor na tvoje probleme u tvojoj ruci? Zar nije inteligentnije zahvaljivati Onom Ko
daje spasenje i prihvatiti Njegov dar? I zar to nije Ljubaznost prema tebi kad uje
Njegov Glas i ui jednostavne lekcije koje bi On hteo da poduava, umesto to
pokuava da odbaci Njegove rei i zameni i svojim umesto Njegovim? Njegove rei e
delovati. Njegove rei e spasti. Njegove rei e sadrati svu nadu, sve blagoslove i svu
radost koji se ikad mogu nai na ovoj zemlji. Njegove rei su rodjene u Bogu i dolaze
tebi sa Ljubavlju Neba u njima. Oni koji uju Njegove rei uli su pesmu Neba. Jer ovo su
rei u kojima se svi najzad stapaju u jedno. I kao to e ova izbledeti, Boja Re e doi
da zauzme njeno mesto, jer e je se onda setiti i voleti. Ovaj svet ima mnogo prividno
razdvojenih mesta gde milost nema znaenja i gde napad izgleda opravdan. Ali su sva
ona ipak jedno; mesto gde se smrt nudi Bojem Sinu i njegovom Ocu. Moe misliti da
su Oni prihvatili. Ali ako ponovo pogleda mesto gde si video Njihovu krv, opazie udo
umesto toga. Kako je budalasto verovati da bi Oni mogli umreti! Kako je budalasto
verovati da moe napadati! Kako je suludo verovati da moe biti osudjen i da Sveti Sin
Boji moe umreti! Tiina tvoj Pravog Ja ostaje nepomuena, netaknuta ovakvim mislima
i nesvesna ikakvih osudjivanja kojima bi bilo potrebno opratanje. Snovi bilo koje vrste
su tudji i strani istini. I ta bi drugo do istina moglo imati Misao koja gradi most ka njoj
koji donosi iluzije na drugu stranu? Danas vebamo da putamo da sloboda dolazi da u
tebi napravi svoj dom. Istina daruje ove rei tvom umu, da bi mogao da pronadje klju
za svetlost i pusti da mrak prestane:
Samo me moje osudjivanje povredjuje.
Samo me moje opratanje oslobadja.
Ne zaboravi danas da ne moe postojati nikakav oblik patnje koji u sebi ne skriva neku
nepratajuu misao. Niti moe da postoji neki oblik bola koji opratanje ne moe da
izlei. Prihvati jedinu iluziju koja proklamuje da u Bojem Sinu nema nikakvog
osudjivanja i istog trenutka e se setiti Neba; svet je zaboravljen, i sva njegova udna
verovanja su zaboravljena zajedno sa njim, dok se najzad u ovom jednom snu podie
veo i otkriva lice Hristovo. Ovo je dar koji Sveti Duh uva za tebe od Boga tvog Oca.
213
Neka dananji dan bude slavljen i na zemlji i u tvom svetom domu. Budi ljubazan prema
oboma, dok oprata prestupe za koje si mislio da su krivi i vidi svoju nevinost kako sija
na tebe sa Hristovog lica. Sada tiina vlada po celom svetu. Sada vlada mir koji je
postojao pre nego to su pojurile pomamne misli koje nisu imale nikakvog smisla. Sad
preko lica zemlje vlada spokojna svetlost, stiana u snu bez snova. I sada je na njemu
ostala samo Re Boja. Samo se jo ona moe primetiti jo neki trenutak due. Onda se
simboli gube i sve to si ikad pomislio potpuno nestaje iz uma za koji je Bog oduvek
znao da je Njegov jedini Sin. U njemu nema osudjivanja. On je savren u svojoj svetosti.
Njemu nisu potrebne nikakve misli o milosti. Ko bi mu mogao dati darove kada je sve
njegovo? I ko bi mogao da sanja o opratanju Sinu same Bezgrenosti, tako slinom
Onome iji je on Sin, da videti Sina znai ne opaati nita vie i spoznavati samo Oca? U
ovom vidjenju Sina, tako kratkom da ni jedan trenutak ne stoji izmedju ovog jednog
pogleda i same bezvremenosti, vidi viziju samog sebe, a zatim zauvek iezava u
Boga. Danas smo se jo vie pribliili kraju svega to jo uvek stoji izmedju ove vizije i
naeg vida. I radujemo se to smo doli toliko daleko i prepoznajemo da nas Onaj Ko
nas je ovde doveo sada nee napustiti. Jer On bi hteo da nam da dar koji nam je Bog
danas dao kroz Njega. Sada je vreme za tvoje oslobodjenje. Vreme je dolo. Vreme je
dolo danas.
199. LEKCIJA
JA NISAM TELO. JA SAM SLOBODAN
Sloboda mora biti nemogua sve dok telo opaa kao sebe. Telo je granica. Onaj ko trai
slobodu u telu, trai je tamo gde se ona ne moe nai. Um moe da se oslobodi kada
sebe vie ne vidi kao telo, vrsto vezan za njega i da mu njegovo prisustvo prua
zaklon. Kad bi to bila istina, ti bi zaista bio ranjiv! Um koji slui Svetom Duhu je zauvek
neogranien, u svakom pogledu, izvan zakona vremena i prostora, neomedjen nikakvim
unapred stvorenim pojmovima, i sa snagom i moi da ini sve to se od njega trai. Misli
o napadu ne mogu ui u takav um, jer je on dat Izvoru Ljubavi i strah nikada ne moe
ui u um koji se vezao za Ljubav. On poiva u Bogu. I ko se moe bojati ko ivi u
Nevinosti i samo voli? Za tvoje napredovanje na ovom kursu bitno je da prihvati
dananju ideju i da ti ona bude veoma draga. Nemoj da brine to je ona za ego sasvim
suluda. Ego smatra telo dragim jer on boravi u njemu i ivi sjedinjen sa domom koji je
nainio. On je deo iluzije koja ga je skrivala da se ne bi otkrilo da je i sam iluzoran. On
se tu krije i tu se moe videti ta on zapravo jeste. Objavi svoju nevinost i ti si slobodan.
Telo nestaje, jer nema potrebe za njim izuzev za potrebu koju vidi Sveti Duh. Za to,
telo e izgledati kao koristan oblik za ono to um mora da uradi. Ono tako postaje
sredstvo koje pomae da se opratanje prui na sveobuhvatni cilj koji ono mora postii,
prema Bojem Planu. Gaji dananju ideju i praktikuj je danas i svaki dan. Neka ona bude
deo svakog tvog perioda vebanja. Nema misli koja time nee dobiti na snazi da
pomogne svetu, i ni jedne koja nee dobiti dodatne darove i tebi takodje. Sa ovom
idejom smo zazvuali zov slobode po celom svetu. I zar bi ti hteo da bude izuzet od
prihvatanja darova koje daje? Sveti Duh je dom umova koji trae slobodu. U Njemu su
oni nali ono to trae. Svrha tela je sada nedvosmislena. Ono postaje savreno u
sposobnosti da slui nepodeljenom cilju. U bezkonfliktnom i jasnom odgovoru umu samo
sa milju o slobodi kao svom cilju, telo slui, i slui svojoj svrsi dobro. Bez moi da
porobi, ono je dostojan sluga slobode koju um trai u okviru Svetog Duha. Budi
slobodan danas. I donesi slobodu kao tvoj dar onima koji jo uvek veruju da su
porobljeni u telu. Budi slobodan, tako da Sveti Duh moe da se koristi tvojim bekstvom
iz okova, da bi oslobodio mnoge koji sebe opaaju vezanim, bespomonim i uplaenim.
Neka ljubav zameni njihove strahove kroz tebe. Prihvati sada spasenje i daj tvoj um
Njemu koji te zove da Mu uini ovaj dar. Jer bi On hteo da ti da savrenu slobodu,
savrenu radost i nadu koja svoje puno ostvarenje nalazi u Bogu. Ti si Boji Sin. U
besmrtnosti ivi zauvek. Zar ne bi hteo da vrati tvoj um tome? Onda dobro vebaj
misao koju ti Sveti Duh daje za danas. Tvoja braa ostaju oslobodjena sa tobom u njoj;
214
svet je blagosloven zajedno s tobom, Boji Sin vie nee plakati i Nebo nudi zahvalnost
za poveanje radosti koju tvoje vebanje donosi. I Sam Bog iri svoju Ljubav i sreu
svaki put kada kae:
Ja nisam telo. Ja sam sloboda. ujem Glas Koji mi je Bog dao, i moj um slua samo
Njega.
200. LEKCIJA
NEMA DRUGOG MIRA SEM MIRA BOJEG
Ne trai dalje. Nee nai mir sem mira Bojeg. Prihvati ovu injenicu i spasi sebe
agonije jo gorih razoarenja, sumornog oaja i oseanja ledenog beznadja i sumnje.
Ne trai dalje. Nema za tebe nieg drugog to e nai sem mira Bojeg, osim ako ne
trai nesreu i bol. Ovo je zavrna taka do koje svako mora najzad doi, da bi odbacio
svaku nadu da e nai sreu tamo gde je nema; gde e ga spasti ono to moe samo da
povredi; da e stvoriti mir od haosa, radosti od bola i Nebo od pakla. Ne pokuavaj vie
da pobedi gubljenjem, niti da umre da bi iveo. Tako samo trai poraz. Ali isto tako
lako moe da trai Ljubav, sreu i veni ivot u miru koji nema kraja. Trai ovo i samo
moe pobediti. Kad trai ono to ve ima, mora uspeti. Ako trai da ono to je
lano bude istina, nikad nee uspeti. Oprosti sebi zbog ispraznih fantaziranja i ne trai
vie ono to ne moe nai. Jer ta moe biti budalastije od toga da trai, trai i opet
trai pakao, kad samo treba da pogleda sa otvorenim oima i da vidi da Nebo lei
ispred tebe, kroz vrata koja se lako otvaraju da ti izraze dobrodolicu? Dodji kui. Nisi
naao sreu na stranim mestima i u tudjim oblicima koji nemaju nikakvog znaenja za
tebe, mada si pokuavao da ih uini smislenim. Ovaj svet nije mesto gde ti pripada. Ti
si ovde stranac. Ali ti je dato da nadje sredstvo pomou kog svet vie ne izgleda da je
zatvorska kua ili robija za bilo koga. Sloboda ti je data tamo gde si opaao samo lance i
gvozdena vrata. Ali mora da promeni svoj um u vezi sa svrhom sveta, ako bi hteo da
nadje slobodu. Bie vezan sve dok ne bude ceo svet video kao blagosloven, i dok
svako ne bude oslobodjen od tvojih greaka i potovan kao to je i on. Ti ga nisi stvorio;
on vie nije ti. I dok oslobadja jednog, drugi je prihvaen onakvim kakav on jeste. ta
opratanje ini? U istinu, ono nema nikakvu funkciju, i ne ini nita. Jer ono je
nepoznato na Nebu. Ono je potrebno samo u paklu, tamo gde ono ima monu funkciju.
Zar oslobodjenje Bojeg voljenog Sina od zlih snova koje on uobraava, a ipak veruje da
su istiniti, nije dostojan cilj?
Ko bi se mogao nadati neem viem, kad izgleda da postoji izbor koji moe napraviti
izmedju uspeha i neuspeha; Ljubavi i straha? Nema drugog mira sem Bojeg mira, jer
On ima jednog Sina koji ne moe napraviti svet suprotan Bojoj Volji i svojoj sopstvenoj,
koja je ista kao i Njegova. emu bi se on mogao nadati da nadje u takvom svetu? On ne
moe biti stvaran, jer nikada nije bio ni stvoren. Zar bi on ovde traio mir? Ili mora
uvideti, dok ga posmatra, da svet moe samo da obmanjuje? Ali on ipak moe da naui
da ga posmatra na drugaiji nain i da nadje mir Boji. Mir je most koji e svako prei i
iza sebe ostaviti ovaj svet. Ali mir poinje kada se svet opazi da je drugaiji, i vodi od
ove svee percepcije do kapije Neba i jo dalje. Mir je odgovor na konfliktne ciljeve, na
besmislena putovanja, pomamna i uzaludna traganja, i nastojanja bez znaenja. Sada je
put lak, blago se sputajui ka mostu gde se nalazi sloboda u miru Bojem. Nemojmo
danas da opet izgubimo na put. Mi idemo ka Nebu i staza je prava. Zastoja, i
nepotrebno izgubljenog vremena po trnovitim sporednim putevima, moe biti samo ako
pokuamo da lutamo. Samo je Bog siguran i On e voditi nae korake. On nee napustiti
svog Sina u nevolji, niti ga pustiti da zauvek odluta od svog doma. Otac zove; Sin e
uti. I to je sve u onome to se ini da je svet odvojen od Boga, gde tela imaju realnost.
Sada je tiina. Ne trai dalje. Doao si do tamo gde je put prekriven tepihom od lia
lanih elja, opalog sa drvea beznadja koje si ranije traio. Sada je ono pod tvojim
nogama. I ti podie pogled gore i prema Nebu, sa oima tela ali sada posmatra jedan
trenutak due. Mir je najzad prepoznat, i ti osea kako njegov neni zagrljaj grli tvoje
215
srce i um sa utehom i ljubavlju. Danas ne traimo idole. U njima se mir ne moe nai.
Boji mir je na i samo njega emo prihvatiti i eleti. Neka je mir s nama danas. Jer smo
nali jednostavan, srean nain da napustimo svet dvosmislica i da zamenimo nae
promenljive ciljeve i samotne snove sa jednom jedinom namerom i drugarstvom. Jer mir
je spajanje, ako je od Boga. Ne traimo dalje. Blizu smo domu i pribliavamo mu se sve
vie svaki put kada kaemo:
Nema drugog mira sem mira Bojeg, i ja sam radostan i zahvalan to je tako.
OBNAVLJANJE VI
Za ovo obnavljanje koristimo samo jednu ideju svakog dana i vebamo to je ee
mogue. Pored vremena koje posveuje ujutru i uvee, a koje ne treba da bude manje
od 15 minuta, i seanja koja ini na svaki sat, koristi tu ideju to ee moe u
intervalu izmedju njih. Svaka pojedinana od ovih ideja bi bila dovoljna da tebe i svet
oslobodi od svakog oblika ropstva, i prizove da se ponovo pojavi seanje na Boga. Sa
ovim na umu poinjemo nae vebanje, u kom paljivo obnavljamo misli koje nam je
Sveti Duh darovao u poslednjih 20 lekcija. Svaka sadri ceo kurs, ako se razume,
praktikuje, prihvata i primenjuje na sve prividne dogadjaje tokom celog dana. Jedna je
dovoljna. Ali u toj jednoj se ne smeju praviti nikakvi izuzeci. Tako je potrebno da ih
koristimo sve i pustimo da se stapaju u jedno, u kome svaka doprinosi celini koju uimo.
Ove seanse vebanja, kao i u naem poslednjem obnavljanju, usredsredjene su oko
jedne centralne teme sa kojom zapoinjemo i zavravamo svaku lekciju. Ovo je ta tema:
Ja nisam telo. Ja sam slobodan, jer sam jo uvek onakav kakvim me je Bog stvorio.
Dan poinje i zavrava se sa njom. Ovo ponavljamo svaki put kad asovnik otkuca novi
sat ili se seamo u medjuvremenu da imamo funkciju koja transcendira svet koji vidimo.
Izvan toga i ponavljanja specijalne misli koju praktikujemo toga dana, ne zahteva se
nikakva druga veba, izuzev da ozbiljno napustimo sve to nam je zakrilo um i ini ga
gluvim za razum, mentalno zdravlje i jednostavnu istinu. Pokuaemo da odemo izvan
svih rei i specijalnih formi vebanja za ovo obnavljanje. Jer ovog puta pokuavamo da
ubrzamo korak du kratke staze ka vedrini i Bojem miru. Jednostavno zatvorimo oi i
zaboravimo sve to smo mislili da znamo i razumemo. Jer tako nam je data sloboda od
svega to nismo znali i to nismo razumevali. Ima samo jedan izuzetak u ovom
nedostatku strukturiranja. Ne doputaj nikakvim dokonim mislima da prolaze bez tvog
reagovanja. Ako primeti ijednu, negiraj da ona ima vlast nad tobom i pouri da ubedi
svoj um da to nije ono to bi ti hteo. Onda blago pusti da ode misao koju si negirao, u
sigurnoj i brzoj razmeni za ideju koju praktikuje tog dana. Kad bude dolazio u
iskuenje, pouri da proklamuje svoju slobodu od iskuenja, govorei:
Ovu misao ne elim. Umesto toga biram..........................
I zatim ponavljaj ideju za taj dan i pusti je da zauzme mesto onoga to si ti mislio. Pored
ovih specijalnih primena u ideji za svaki dan, dodaemo samo jo nekoliko formalnih
izraza ili specifinih misli kao pomo u vebanju. Umesto toga, ova vremena tiine
dajemo Uitelju koji nas pouava tiini, govori o miru i daje naim mislima svakakvo
znaenje koje one mogu imati. Njemu nudim ovo obnavljanje u tvoje ime. Stavljam te
pod Njegovu odgovornost i putam Ga da te ui ta da radi, govori i misli, svaki put
kada Mu se obrati. On e ti uvek biti na raspolaganju, svaki put kada Ga pozove da ti
pomogne. Hajde da Mu ponudimo celo obnavljanje koje sada poinjemo, i takodje
nemojmo da zaboravimo Kome je ono dato, dok vebamo iz dana u dan, napredujui ka
cilju koji je On postavio za nas, doputajui Mu da nas ui kako da idemo i imajui
potpuno poverenje u Njega i nain na koji svaki period vebanja moe najbolje postati
dar slobode svetu pun ljubavi.
201. LEKCIJA
216
JA NISAM TELO. JA SAM SLOBODAN. JER SAM JO UVEK ONAKAV KAKVIM ME JE BOG
STVORIO
181. IMAM POVERENJA U MOJU BRAU KOJA SU JEDNO SA MNOM
NEMA NIKOG KO NIJE MOJ BRAT. BLAGOSLOVEN SAM JEDNOTOM, U KOJOJ SU
VASIONA I BOG, MOJ OTAC, JEDINI STVORITELJ SVEGA TO JE MOJE PRAVO JA,
ZAUVEK JEDNO SA MNOM
STVORIO
202. LEKCIJA
STVORIO
182. BIU TIH ZA TRENUTAK I II U KUI
ZATO BIH ODABRAO DA OSTANEM JO I JEDAN TRENUTAK VIE TAMO GDE NE
PRIPADAM, KADA MI JE SAM BOG DAO NJEGOV GLAS DA ME POZOVE KUI
STVORIO
203. LEKCIJA
STVORIO
183. PRIZIVAM BOJE IME I MOJE SOPSTVENO IME
BOJE IME JE MOJE OSLOBODjENJE OD SVAKE MISLI O ZLU I GREHU, JER JE TO MOJE
SOPSTVENO IME KOLIKO I NJEGOVO
STVORIO
204. LEKCIJA
STVORIO
184. BOJE IME JE MOJE NASLEDjE
BOJE IME ME PODSEA DA SAM NJEGOV SIN, A NE ROB VREMENA, NEOGRANIEN
ZAKONIMA KOJI VLADAJU SVETOM BOLESNIH ILUZIJA, SLOBODAN U BOGU, ZAUVEK I
ZAUVEK JEDNO SA NJIM
STVORIO
217
205. LEKCIJA
STVORIO
185. ELIM MIR BOJI
MIR BOJI JE SVE TO ELIM. MIR BOJI JE MOJ JEDINI CILJ, SVRHA SVOG MOG
POSTOJANJA OVDE, KRAJ KOJI TRAIM, MOJA SVRHA I MOJA FUNKCIJA I MOJ IVOT,
DOK BORAVIM TAMO GDE NISAM KOD KUE
STVORIO
206. LEKCIJA
STVORIO
186. SPASENJE SVETA ZAVISI OD MENE
MENI SU POVERENI DAROVI BOJI, JER SAM NJEGOV SIN. I DAVAO BIH NJEGOVE
DAROVE TAMO GDE IH JE ON NAMENIO
STVORIO
207. LEKCIJA
STVORIO
187. BLAGOSILJAM SVET ZATO TO BLAGOSILJAM SEBE
BOJI BLAGOSLOV SIJA PO MENI IZ NUTRINE MOG SRCA, TAMO GDE ON BORAVI.
TREBA SAMO DA MU SE OBRATIM, PA E SE SVAKA ALOST RASTOPITI, DOK
PRIHVATAM NJEGOVU BEZGRANINU LJUBAV PREMA MENI
STVORIO
208. LEKCIJA
STVORIO
188. BOJI MIR SADA SIJA U MENI
BIU TIH I PUSTITI DA ZEMLJA BUDE TIHA ZAJEDNO SA MNOM. I U TOJ TIINI NAE
EMO MIR BOJI. ON JE U NUTRINI SRCA MOG, KOJE SVEDOI O SAMOM BOGU
STVORIO
218
209. LEKCIJA
STVORIO
189. SADA U SEBI OSEAM LJUBAV BOJU
LJUBAV BOJA JE ONO TO ME JE STVORILO,
LJUBAV BOJA JE SVE ONO TO SAM JA,
LJUBAV BOJA ME PROGLAAVA NJEGOVIM SINOM,
LJUBAV BOJA U MENI ME OSLOBADjA
STVORIO
210. LEKCIJA
STVORIO
190. BIRAM BOJU RADOST UMESTO BOLA
BOL JE MOJA SOPSTVENA IDEJA. ON NIJE MISAO OD BOGA VE ONOGA ZA KOGA SAM
MISLIO DA JE RAZDVOJEN OD NJEGA I NJEGOVE VOLJE. VOLJA JE RADOST I SAMO
RADOST ZA NJEGOVOG VOLJENOG SINA. I JA NJU BIRAM UMESTO ONOG TO SAM JA
STVORIO.
STVORIO
211. LEKCIJA
STVORIO
191. JA SAM SVETI SIN SAMOG BOGA
U TIINI I ISTINSKOJ PONIZNOSTI TRAIM BOJU SLAVU, DA BIH JE VIDEO U SINU
KOJEG JE ON STVORIO KAO MOJE PRAVO JA
STVORIO
212. LEKCIJA
STVORIO
192. IMAM FUNKCIJU KOJU BI BOG HTEO DA IZVRAVAM
219
TRAIM FUNKCIJU KOJA BI ME OSLOBODILA OD SVIH TATIH ILUZIJA SVETA. SAMO
FUNKCIJA KOJU MI JE BOG DAO MOE DA PONUDI SLOBODU. SAMO TO TRAIM, I
SAMO TO U PRIHVATITI KAO MOJE
STVORIO
213. LEKCIJA
STVORIO
193. SVE STVARI SU LEKCIJE KOJE BOG ELI DA JA NAUIM
LEKCIJA JE UDO KOJE MI BOG NUDI, UMESTO MISLI KOJE SAM JA STVORIO I KOJE
ME POVREDjUJU. ONO TO NAUIM OD NJEGA POSTAJE NAIN NA KOJI SE
OSLOBADjAM. I TAKO BIRAM DA UIM NJEGOVE LEKCIJE I ZABORAVIM SVOJE
STVORIO
214. LEKCIJA
STVORIO
194. STAVLJAM BUDUNOST U BOJE RUKE
PROLOST JE OTILA, BUDUNOSTI JO NEMA. SADA SAM OSLOBODjEN OD NJIH
OBE. JER ONO TO BOG DAJE MOE BITI SAMO ZAUVEK. I JA PRIHVATAM SAMO ONO
TO ON DAJE KAO ONO TO PRIPADA MENI
STVORIO
215. LEKCIJA
STVORIO
195. LJUBAV JE PUT KOJIM HODAM U ZAHVALNOSTI
SVETI DUH JE MOJ JEDINI VODI. ON HODA SA MNOM U LJUBAVI. I JA MU IZRAAVAM
ZAHVALNOST TO MI JE POKAZAO PUT KOJIM DA IDEM
STVORIO
216. LEKCIJA
STVORIO
220
196. MOE BITI DA JA SAMOG SEBE RAZAPINJEM NA KRST
SVE TO INIM INIM SAMOM SEBI. AKO NAPADAM, PATIM. ALI AKO OPRATAM, BIE
MI DATO SPASENJE
STVORIO
217. LEKCIJA
JA NISAM TELO. JA SAM SLOBODAN. JER SAM JO UVEK ONAKAV KAKVOG ME JE BOG
STVORIO
197. MOE BITI DA JE TO SAMO MOJA ZAHVALNOST KOJU ZASLUUJEM
KO BI IZRAAVAO ZAHVALNOST ZA MOJE SPASENJE SEM MENE SAMOG? I KAKO SEM
KROZ SPASENJE MOGU DA NADjEM PRAVO JA KOJEM MOJA ZAHVALNOST PRIPADA?
STVORIO
218. LEKCIJA
JA NISAM TELO. JA SAM SLOBODAN. JER SAM JO UVEK ONAKAV KAKVOG ME JE BOG
STVORIO
198. SAMO ME MOJE OSUDjIVANJE POVREDjUJE
MOJE OSUDjIVANJE DRI MOJ VID U TAMI, I KROZ MOJE NEVIDNE OI NE MOGU DA
VIDIM VIZIJU MOJE SLAVE. ALI DANAS MOGU DA VIDIM OVU SLAVU I DA BUDEM
RADOSTAN
STVORIO
219. LEKCIJA
STVORIO
199. JA NISAM TELO. JA SAM SLOBODAN.
JA SAM BOJI SIN. UTIHNI, UME MOJ I RAZMISLI ZA TRENUTAK O TOME. A ONDA SE
VRATI NA ZEMLJU, I VIE NEE BITI U KONFUZIJI KOGA TO MOJ OTAC ZAUVEK VOLI
KAO SVOG SINA
STVORIO
220. LEKCIJA
STVORIO
221
200. NEMA DRUGOG MIRA SEM MIRA BOJEG

NE DOPUSTI DA ODLUTAM SA PUTA MIRA, JER SAM IZGUBLJEN NA DRUGIM PUTEVIMA
SEM OVOG. VE ME PUSTI DA SLEDIM ONOG KOJI ME VODI KUI, I MIR JE SIGURAN
KAO LJUBAV BOJA
STVORIO
222
DEO II
Rei e sada malo znaiti. Mi ih koristimo, ali kao vodie od kojih sada ne zavisimo. Jer
sada traimo samo direktno iskustvo istine. Preostale lekcije su samo uvod u vremena u
kojima naputamo svet bola i idemo da udjemo u mir. Sada poinjemo da dostiemo cilj
koji je ovaj kurs postavio i da nalazimo kraj ka kojem je nae vebanje uvek bilo
usmereno. Sada pokuavamo da putamo da vebe budu samo poetak, jer ekamo u
spokojnom iekivanju naeg Boga i Oca. On je obeao da e poslednji korak uiniti On
lino i mi smo sigurni da On dri svoja obeanja. Daleko smo preli du ovog puta i sada
ekamo Njega. Nastaviemo da provodimo vreme sa Njim svakog jutra i svake noi, sve
dokle god nas On ini srenim. Sada vie neemo smatrati da je vreme pitanje trajanja.
Koristiemo ga koliko god da bude potrebno da bi ostvarili rezultat koji elimo. A neemo
zaboraviti ni naa seanja svakog sata u medjuvremenu, pozivajui Boga kada imamo
potrebu za Njim i kada dodjemo u iskuenje da zaboravimo na cilj. Nastaviemo sa
centralnom misli u danima koji dolaze i koristiemo tu misao kao uvod u naa vremena
odmora, i stiavaemo nae umove kad imaju potrebu. Ali se neemo zadovoljavati sa
jednostavnim vebanjem u preostalim svetim trenucima koji zavravaju godinu koju smo
dali Bogu. Izgovaramo odredjene rei dobrodolice i oekujemo da se Na Otac otkrije,
kao to je obeao. Mi smo Ga pozvali i On je obeao da Njegov Sin nee ostati neuslien
kada zove Njegovo Ime. Sada dolazimo k Njemu, ali sa Njegovom Rei u naim umovima
i srcima i ekamo da On preduzme korak ka nama za koji nam je rekao, kroz Njegov
Glas, da nee propustiti da uini kada Ga budemo pozvali. On nije napustio svog Sina u
svom njegovom ludilu, niti je izdao Njegovo poverenje u Njega. Zar Mu Njegova vernost
nije zasluila poziv koji On trai da nas uini srenim? Mi emo je ponuditi i ona e biti
prihvaena. Tako emo sada provoditi naa vremena sa Njim. Mi izgovaramo rei poziva
koje Njegov Glas sugerie i onda ekamo da On dodje k nama. Sada je vreme kada se
proroanstvo ispunjava. Sada se dre sva drevna obeanja i u potpunosti ispunjavaju.
Jer sada ne moemo a da ne uspemo. Sedi tiho i ekaj tvog Oca. Njegova je volja da
dodje k tebi kada bude prepoznao da je tvoja volja da On to uini. I nikad ne bi ni
mogao da dodje toliko daleko da nisi video, makoliko nejasno, da je to tvoja volja. Ja
sam toliko blizu tebe, da moramo uspeti. Oe, dajemo Ti ova sveta vremena, iz
zahvalnosti Onome Koji nas je uio kako da napustimo svet alosti u zamenu za onaj koji
si nam Ti dao. Sada ne gledamo unazad. Gledamo napred, uperenih oiju na kraj
putovanja. Prihvati ove male darove zahvalnosti od nas, dok kroz Hristovo vidjenje
posmatramo svet koji je izvan onog koji smo mi stvorili i taj svet uzimamo kao punu
zamenu za na sopstveni. I sada ekamo u tiini, bez straha i sigurni u Tvoj dolazak.
Nastojali smo da pronadjemo na put sledei Vodia kojeg si nam Ti poslao. Mi nismo
znali put, ali nas Ti nisi zaboravio. I mi znamo da nas Ti sada nee zaboraviti. Mi samo
molimo da se drevna obeanja odre koja su Tvoja Volja da ih odri. Molei ovo, mi
spajamo nau volju sa Tvojom. Otac i Sin, ija je sveta Volja stvorila sve to jeste, ne
mogu promaiti ni u emu. U ovoj izvesnosti, mi preduzimamo ovih poslednjih nekoliko
koraka ka Tebi i uzdamo se u Tvoju Ljubav, koja nee izneveriti Sina koji Te zove. I tako
kreemo na zavrni deo ove jedne svete godine, koju smo proveli zajedno u traganju za
istinom i Bogom, Koji je njen jedini Tvorac. Nali smo put koji je On odabrao za nas i
izvrili izbor da sledimo tim putem onako kako On eli da idemo. Njegova Ruka nas je
podigla. Njegove Misli su osvetlile tamu u naim umovima. Njegova Ljubav nas
neprestano poziva od kako je vreme poelo. Imali smo elju da Bog nema Sina kojeg je
stvorio za Sebe. eleli smo da Bog promeni Sebe i da bude ono to bismo mi hteli da
napravimo od Njega. I verovali smo da su nae sulude elje istina. Sada se radujemo to
je to sve rainjeno i vie ne mislimo da su iluzije istina. Seanje na Boga treperi preko
prostranih horizonata naih umova. Jo jedan trenutak i ono e se ponovo dii. Jo jedan
trenutak i mi, koji smo Boji Sinovi, bezbedno smo kod kue, tamo gde bi On eleo da
budemo. Sada je potreba za vebanjem gotovo prestala. Jer u ovom zavrnom odeljku
poeemo da shvatamo da je potrebno samo da pozovemo Boga, pa e sva iskuenja
nestati. Umesto rei, treba samo da oseamo Njegovu Ljubav. Umesto molitvi, treba
samo da prizovemo Njegovo Ime. Umesto sudjenja, treba samo da budemo tihi i da
pustimo da se svi stvorovi iscele. Prihvatiemo nain na koji e se Boji Plan zavriti, kao
223
to smo prihvatili nain na koji je poeo. Sada je on potpun. Ova godina nas je dovela do
venosti. Naa dalja potreba za reima jo uvek ostaje. S vremena na vreme e
instrukcije za temu odredjene relevantnosti proimati nae svakodnevne lekcije, i
periode dubokih iskustava bez rei, koji treba da dodju kasnije. Ove specijalne misli
treba ponavljati svakog dana, i svaku od njih nastavljati sve dok ti se ne da sledea.
Treba ih itati polako i neko vreme razmiljati o njima, pre svakog svetog i
blagoslovenog trenutka u toku dana. Sada dajemo prvu od ovih instrukcija:
TA JE OPRATANJE?
Opratanje prepoznaje da se ono to si mislio da ti je tvoj brat uradio nije dogodilo. Ono
ne oprata grehe i ne ini ih stvarnim. Ono vidi da greha nije ni bilo. I u tom pogledu su
svi tvoji gresi oproteni. ta je greh, sem lana predstava o Bojem Sinu? Opratanje
samo vidi njegovu lanost i stoga ga puta da ode. Ono to je onda slobodno da zauzme
njegovo mesto je Boja Volja. Nepratajua misao je ona koja vri osudjivanje koje nee
da dovodi u sumnju, mada nije istinito. Um je zatvoren i nee biti oslobodjen. Ova misao
titi projekciju, zateui njene lance, tako da je iskrivljenje jo vie prekriveno velom i
jo vie zatamnjeno, manje podlono sumnji i jo vie udaljeno od razuma. ta moe
doi izmedju fiksne projekcije i cilja koji je ona izabrala kao svoju eljenu metu?
Nepratajua misao ini mnogo stvari. U mahnitoj akciji ona sledi svoj cilj, uvrui i
ruei sve to vidi da se ispreuje na njenoj izabranoj stazi. Njena svrha je iskrivljenje,
kao i sredstvo kojim to ostvaruje. Ona napada u pobesnelim pokuajima da uniti
stvarnost, ne marei ni za ta to bi izgledalo da predstavlja kontradikciju njenoj taki
gledita. Opratanje, s druge strane, je tiho, i spokojno ne ini nita. Ono ne napada ni
jedan aspekt stvarnosti, niti pokuava da je uvrne da bi izgledala onako kako se njemu
svidja. Ono samo posmatra i eka, i ne osudjuje. Onaj ko nee da oprosti mora da sudi,
jer mora da opravda svoje nepratanje. Ali onaj ko bi hteo da oprosti sam mora da naui
da doekuje istinu ba onako kakva ona jeste. Dakle, ne ini nita i pusti da ti opratanje
pokae ta da ini, kroz Njega Koji je tvoj Vodi, tvoj Spasilac i Zatitnik, snaan u nadi
i siguran u tvoj konani uspeh. On ti je ve oprostio, jer je takva Njegova funkcija i da
oprosti onome koga je On spasao, iju bezgrenost vidi i koga On potuje kao Sina
Bojeg.
221. LEKCIJA
MIR MOM UMU. NEKA SE STIAJU SVE MOJE MISLI
Oe, dolazim danas k Tebi da traim mir koji samo Ti moe dati. Dolazim u tiini. U
spokoju mog srca, u najdubljim zabitima mog uma, ekam i oslukujem Tvoj Glas. Oe
moj, govori mi danas. Dolazim da ujem Tvoj Glas u tiini, izvesnosti i ljubavi, siguran
da e Ti uti moj zov i odgovoriti mi.
Sada ekamo u tiini. Bog je ovde, zato to ekamo zajedno. Ja sam siguran da e ti On
odgovoriti i ti e uti. Prihvati moje poverenje, jer je ono tvoje. Nai umovi su spojeni.
ekamo sa jednom namerom: da ujemo odgovor naeg Oca na na zov, da pustimo
nae misli da se stiaju i da nadju Njegov mir, da Ga uju kako nam govori o tome ta
smo mi i da Sebe otkrije Svom Sinu.
222. LEKCIJA
BOG JE SA MNOM. JA IVIM I KREEM SE U NJEMU
Bog je sa mnom. On je moj izvor ivota, ivota iznutra, vazduh koji diem, hrana koja
me odrava, voda koja me obnavlja i isti. On je moj dom u kom ivim i kreem se, Duh
224
Koji usmerava moje akcije, nudi mi svoje Misli i garantuje moju bezbednost od svakog
bola. On me obasipa nenou i brigom, i dri u ljubavi Sina kojeg obasjava i koji
takodje obasjava Njega. Kako je tih onaj koji zna istinu o onome o emu On danas
govori!
Oe, nemamo drugih rei izuzev Tvog Imena na naim usnama i u naim umovima, dok
sada tiho dolazimo u Tvoje Prisustvo i molimo da malo poivamo s Tobom u miru.
223. LEKCIJA
BOG JE MOJ IVOT. NEMAM DRUGI IVOT SEM NJEGOVOG
Bio sam u zabludi kada sam mislio da ivim odvojeno od Boga, kao odvojen entitet koji
se kree u izolaciji, nevezan i smeten u telu. Sada znam da je moj ivot Boji, da
nemam nikakav drugi dom i da ne postojim odvojeno od Njega. On nema ni jednu Misao
koja nije deo mene; niti ja imam drugih sem onih koje su od Njega.
Oe na, pusti nas da vidimo lice Hrista umesto naih greaka. Jer mi koji smo Tvoj
sveti Sin smo bezgreni. Hteli bismo da gledamo nau bezgrenost, jer krivica
proklamuje da mi nismo Tvoj Sin. I ne bismo hteli da Te vie zaboravljamo. Mi smo
usamljeni ovde i eznemo za Nebom, gde smo kod kue. Danas bismo hteli da se
vratimo. Nae Ime je Tvoje i mi priznajemo da smo Tvoj Sin.
224. LEKCIJA
BOG JE MOJ OTAC I ON VOLI SVOG SINA
Moj istinski identitet je tako siguran, tako uzvien, bezgrean, slavan i veliki, potpuno
blagotvoran i bez krivice, da se Nebo okree Njemu da bi dobilo svetlost. On takodje
osvetljava i svet. To je dar koji mi je dao moj Otac; onaj koji i ja dajem svetu. Nema
drugog dara sem Ovoga koji se moe bilo davati bilo primati. Ovo je stvarnost i samo
Ovo. Ovo je kraj iluzije. To je istina.
Moje Ime, O Oe, Tebi je jo uvek poznato. Ja sam ga zaboravio, i ne znam kuda idem,
ko sam ili ta to radim. Podseti me, Oe, sada, jer sam umoran od sveta koji vidim.
Otkrij ta bi Ti hteo da vidim umesto toga.
225. LEKCIJA
BOG JE MOJ OTAC I NJEGOV SIN GA VOLI
Oe, moram uzvratiti Tvoju Ljubav prema meni, jer su davanje i primanje isto, a Ti si
svu Tvoju Ljubav dao meni. Moram je uzvratiti, jer elim da bude moja u punoj svesti,
obasjavajui moj um i drei ga unutar njene blage svetlosti, nepovredivog, voljenog, sa
strahom iza i samo sa mirom ispred. Kako je tih put kojim je Tvoj Ljubei Sin doveden
do Tebe.
Brate, sada nalazimo tu tiinu. Put je slobodan. Sada ga sledimo u miru zajedno. Ti si
pruio svoju ruku ka meni i ja te nikad neu napustiti. Mi smo jedno i samo ova jednost
je ono to traimo, dok prelazimo ovih nekoliko poslednjih koraka koji e zavriti
putovanje koje nikad nije ni poelo.
225
226. LEKCIJA
MOJ DOM ME EKA. POURIU TAMO
Ako bih tako hteo, mogu da sasvim napustim ovaj svet. Nije smrt ta koja to omoguava,
ve promena miljenja o svrsi sveta. Ako verujem da svet ima neku vrednost kako ga
sada vidim, on e jo uvek tako i ostati za mene. Ali ako ne vidim nikakvu vrednost u
svetu dok ga posmatram, nita to elim da zadrim kao moje ili da tragam za tim kao
ciljem, on e otii od mene. Jer ja nisam traio da iluzije zamene istinu.
Oe, moj dom iekuje moj radosni povratak. Tvoje Naruje je otvoreno i ja ujem Tvoj
Glas. Kakve potrebe imam da bih se zadravao na mestu ispraznih elja i slomljenih
snova, kada Nebo tako lako moe biti moje?
227. LEKCIJA
OVO JE MOJ SVETI TRENUTAK OSLOBADjANJA
Oe, danas je dan kada sam slobodan, jer je moja volja Tvoja. Ja sam mislio da stvorim
neku drugu volju. Ali nita to sam mislio izvan Tebe ne postoji. I ja sam slobodan jer
sam bio u zabludi i moje iluzije uopte nisu uticale na moju sopstvenu stvarnost. Sada ih
se odriem i stavljam ih pred stopala istine, da bi se zauvek uklonile iz mog uma. Ovo je
moj sveti trenutak oslobadjanja. Oe, znam da je moja volja jedno sa Tvojom.
I tako danas nalazimo na radostan povratak Nebu, koji u stvarnosti nikad nismo ni
napustili. Ovoga dana Boji Sin naputa svoje snove. Ovoga dana Boji Sin ponovo dolazi
kui, oslobodjen od greha i odeven u svetlost, i sa istom sveu koja mu je najzad
povraena.
228. LEKCIJA
BOG ME NIJE OSUDIO. TO VIE NE INIM NI JA
Moj Otac zna moju svetost. Zar treba da poreknem Njegovo znanje i da verujem u ono
to Njegovo znanje ini nemoguim? Zar da prihvatim kao istinito ono to On tvrdi da je
lano? Ili da verujem Njegovoj Rei koja kae ta sam ja, poto je On moj Stvoritelj i
Onaj Koji zna pravo stanje svog Sina?
Oe, bio sam u zabludi u vezi sa samim sobom, jer nisam shvatao Izvor iz Kog sam
potekao. Ja nisam napustio taj Izvor da bih uao u telo i umro. Moja svetost ostaje deo
mene, kao to sam ja deo Tebe. I moje zablude o meni samom su snovi. Putam ih
danas da odu. I stojim spreman da primim Tvoju Re ta ja stvarno jesam.
229. LEKCIJA
LJUBAV, KOJA ME JE STVORILA, JE ONO TO JA JESAM
Traim svoj identitet i nalazim ga u ovim reima: Ljubav, Koja me je stvorila, je ono to
ja jesam. Sada nema potrebe da vie traim. Ljubav je nadvladala. Ona je toliko tiho
ekala na moj dolazak kui, da vie neu da odlazim od svetog lica Hristovog. I ono to
vidim svedoi o istini Identiteta koji sam pokuavao da izgubim, ali Koji je moj Otac
sauvao za mene.
Oe, moja hvala Tebi za ono to jesam; to si sauvao moj Identitet netaknutim i
bezgrenim, medju svim mislima o grehu koje je izmislio moj budalasti um. I hvala Ti
to si me spasao od njih. Amin.
226
230. LEKCIJA
SADA U TRAITI I NAI MIR BOJI
U miru sam stvoren i u miru ostajem. On mi nije dat da promenim moje Pravo Ja. Kako
je milosrdan Bog moj Otac, to mi je, kad me je stvorio, dao veni mir. Sada molim da
budem samo ono to jesam. I moe li mi to biti uskraeno, kada je zauvek istina?
Oe, traim mir koji si mi Ti dao kao moj kad si me stvorio. to je onda dato mora biti i
sada tu, jer je moje stvaranje bilo van vremena i jo uvek ostaje izvan svake promene.
Mir u kom je Tvoj Sin rodjen u Tvom Umu tamo sija nepromenjen. Ja sam onakav
kakvim si me stvorio. Treba samo da te pozovem da bih naao mir koji si mi Ti dao. To
ga je Tvoja Volja dala Tvom Sinu.
TA JE SPASENJE?
Spasenje je obeanje, koje je dao Bog, da e najzad nai put ka Njemu. Ono ne moe,
a da se ne odri. Ono garantuje da e vreme imati kraj i da e se sve misli koje su
rodjene u vremenu takodje imati kraj. Boja Re je data svakom umu koji misli da ima
odvojene misli, i ona e zameniti ove misli o konfliktu sa Misli o miru. Misao o miru je
data Bojem Sinu onog trenutka kada je njegov um pomislio na rat. Ranije nije bilo
potrebe za takvom Misli, jer je mir bio dat bez suprotnosti, i on je jednostavno bio. Ali
kada je um rascepljen, postoji potreba za isceljenjem. Tako je Misao koja ima mo da
isceljuje rascepljeno, postala deo svakog delia uma koji je jo uvek bio jedno, ali nije
prepoznavao svoju jednost. Sada on nije poznavao sebe i mislio je da je njegov
sopstveni Identitet izgubljen. Spasenje je rainjavanje u smislu da ono ne ini nita, jer
ne podrava svet snova i zlobe. Tako ono puta iluzije da odu. Time to ih ne podrava,
ono ih jednostavno puta da propadnu u prah. I ono to su one sakrivale, sada je
otkriveno; oltar u Sveto Ime Boje na kom je napisana Njegova Re, sa darovima tvog
opratanja koji su pred njim poloeni i seanjem na Boga koje ne zaostaje daleko. Hajde
da svakog dana dolazimo na ovo sveto mesto i da neko vreme provodimo zajedno. Ovde
delimo na poslednji san. To je san u kom nema nikakve alosti, jer on nagovetava svu
slavu koju nam je Bog dao. Trava se probija kroz zemlju, drvee sada cveta, i ptice
doleu da ive na njihovim granama. Zemlja se opet radja u novoj perspektivi. No je
otila i mi smo zajedno doli na svetlost. Odavde dajemo spasenje svetu, jer je tu
spasenje i primljeno. Pesma nae radosti je zov celom svetu da je sloboda vraena, da
je vreme gotovo isteklo i da Boji Sin treba da saeka samo jo jedan trenutak dok se
ne seti svog Oca, dok snovi ne ieznu, venost sjajem rastera svet i sada od svega
postoji samo Nebo.
231. LEKCIJA
OE, HOU DA SE SEAM SAMO TEBE
ta mogu drugo da traim, Oe, sem Tvoju Ljubav? Moda ja mislim da traim neto
drugo, neto to se zove mnogim imenima. Ali je Tvoja Ljubav jedino to traim ili to
sam ikad traio. Jer ne postoji nita drugo to bih ikad eleo da nadjem. Pusti me da Te
se setim. ta bih drugo mogao eleti sem istine o sebi?
Ovo je tvoja volja, brate moj. I ti deli ovu volju sa mnom, kao i sa Onim Ko je na Otac.
Setiti se Njega je Nebo. To mi traimo. I samo je to ono to e nam se dati da nadjemo.
232. LEKCIJA
227
BUDI U MOM UMU, OE MOJ, TOKOM CELOG DANA
Budi u mom umu, Oe moj, kad se probudim i sijaj po meni tokom celog dana danas.
Neka svaki minut bude vreme u kom u boraviti s Tobom. I ne dopusti mi da zaboravim
da ti se zahvaljujem svakog sata na tome to si ostao sa mnom i uvek e biti tu da
uje moj poziv Tebi i da mi odgovori. Kako se vee sputa, neka sve moje misli budu
tihe u Tebi i u Tvojoj Ljubavi. I pusti me da spavam siguran u svoju bezbednost, siguran
u Tvoju brigu i sreno svestan da sam Tvoj Sin.
Takav treba da bude svaki dan. Danas vebamo kraj straha. Imaj veru u Onoga Koji je
tvoj Otac. Poveri sve stvari Njemu. Pusti Ga da ti otkrije sve stvari i nemoj vie da se
plai jer si Njegov Sin.
233. LEKCIJA
DAJEM MOJ IVOT BOGU DA ME DANAS VODI
Oe, dajem Ti sve moje misli danas. Ne elim ni jednu svoju. Umesto njih, daj mi Tvoju
Sopstvenu. Dajem Ti i sva moja dela, da bih mogao da inim Tvoju Volju umesto da
tragam za ciljevima koji se ne mogu dobiti i da gubim vreme u ispraznim matarijama.
Danas dolazim k Tebi. Uzmaknuu korak unazad i samo slediti Tebe. Ti budi vodi, a ja
sledbenik koji ne dovodi u pitanje mudrost Beskonanog, niti Ljubav iju nenost ne
mogu pojmiti, ali koja je ipak Tvoj savreni dar meni.
Danas imamo samo jednog Vodia koji nas dalje vodi. I dok hodamo zajedno, daemo
ovaj dan Njemu bez ikakvih rezervi. Ovo je Njegov dan. I tako je to dan bezbrojnih
darova i milosti nama.
234. LEKCIJA
OE, DANAS SAM OPET TVOJ SIN
Danas emo anticipirati vreme kada snovi o grehu i krivici iezavaju i mi dostiemo
sveti mir koji nikad nismo ni napustili. Samo je jedan malecni trenutak proao izmedju
venosti i bezvremenosti. Tako je kratak bio taj interval da nije bilo nikakve praznine u
kontinuitetu, nikakvog prekida u mislima koje su zauvek sjedinjene kao jedno. Nita se
nikad nije desilo to bi poremetilo mir Boga Oca i Sina. Ovo danas prihvatimo kao
potpunu istinu.
Zahvaljujemo Ti, Oe, to ne moemo da izgubimo seanje na Tebe i Tvoju Ljubav.
Prepoznajemo nau bezbednost i izraavamo zahvalnost za sve darove koje si nam Ti
darovao i za Re koju si nam Ti dao da smo spaseni.
235. LEKCIJA
BOG U SVOJOJ MILOSTI ELI DA JA BUDEM SPASEN
Treba samo da pogledam sve stvari koje izgleda da me povredjuju i sa savrenom
sigurnou uverim sebe:
Bog eli da budem spasen od ovoga pa da vidim kako iezavaju. Treba samo da imam
na umu da je Volja mog Oca za mene jedina srea, pa da vidim da je srea jedino to mi
je dolo. I samo treba da se setim da Boja Ljubav okruuje Njegovog Sina i njegovu
bezgrenost zauvek dri savrenom, da bih bio siguran da sam spasen i zauvek
bezbedan u Njegovom Naruju. Ja sam Sin kojeg On voli. I ja sam spasen jer Bog u
svojoj milosti tako eli.
Oe, Tvoja svetost je moja. Tvoja Ljubav me je stvorila i moju bezgrenost zauvek
nainila delom Tebe. Nemam krivice ni greha u sebi, jer ih nema ni u Tebi.
228
236. LEKCIJA
JA UPRAVLJAM SVOJIM UMOM, KOJIM SAMO JA MORAM UPRAVLJATI
Imam kraljevstvo kojim moram upravljati. Ponekad se ini kao da uopte nisam njegov
kralj. ini se da ono trijumfuje nada mnom i govori mi ta da mislim, ta da radim i ta
da oseam. A ipak mi je ono dato da poslui za svaku svrhu koju opazim u njemu. Moj
um moe samo da slui. Danas dajem da slui Svetom Duhu, da ga On upotrebi kako On
smatra za shodno. Tako usmeravam svoj um, kojim samo ja mogu upravljati. I tako ga
oslobadjam da ini Boju Volju.
Oe, moj um je otvoren za Tvoje Misli i danas je zatvoren za sve druge misli sem
Tvojih. Ja upravljam mojim umom i nudim ga Tebi. Prihvati moj dar, jer je to Tvoj dar
meni.
237. LEKCIJA
SADA BIH DA BUDEM ONAKAV KAKVIM ME JE BOG STVORIO
Danas u prihvatiti istinu o sebi. Ustau u slavi i pustiti da svetlost u meni obasjava svet
tokom celog dana. Donosim svetu vest o spasenju koju ujem dok mi Bog Otac govori. I
opaam svet koji je Hrist hteo da vidim, svestan da on zavrava gorak san o smrti;
svestan da je to zov mog Oca meni.
Hrist je u mojim oima danas i On je ui koje sluaju Glas Boga danas. Oe, dolazim Ti
kroz Onoga Koji je Tvoj Sin, kao i moje Pravo Ja. Amin.
238. LEKCIJA
OD MOJE ODLUKE ZAVISI CELOKUPNO SPASENJE
Oe, Tvoje poverenje u mene je bilo toliko veliko, da mora biti da sam dostojan. Ti si
me stvorio i poznaje me kakav jesam. A ipak si stavio spasenje Tvog Sina u moje ruke i
pustio da ono zavisi od moje odluke. Mora da sam zaista Tvoj voljeni. I moram biti
postojan u svetosti, da bi mi Ti dao Tvog Sina siguran da je On bezbedan Koji je jo
uvek deo Tebe, a ipak je moj, jer je On moje Pravo Ja.
I tako, danas opet, zastajemo da bismo razmislili koliko nas na Otac voli. I kako drag
Njegov Sin, stvoren Njegovom Ljubavlju, ostaje Onome ija Ljubav je upotpunjena u
njemu.
239. LEKCIJA
SLAVA MOG OCA JE MOJA SOPSTVENA
Neka istina o nama ne bude skrivena danas lanom poniznou. Umesto toga, budimo
zahvalni za darove koje nam je dao na Otac. Moemo li videti u onima sa kojima On
deli svoju slavu ikakav trag greha i krivice? I moe li biti da mi nismo medju njima, kada
On zauvek voli Svog Sina i sa savrenom postojanou, znajui da je on onakav kakvim
ga je On stvorio?
Zahvaljujemo ti, Oe, na svetlosti koja zauvek sija u nama. I mi je potujemo, jer je Ti
deli sa nama. Mi smo jedno, sjedinjeni u ovoj svetlosti i jedno s Tobom, u miru sa svim
stvaranjem i sa nama samima.
229
240. LEKCIJA
STRAH NIJE OPRAVDAN NI U KAKVOM OBLIKU
Strah je obmana. On svedoi da si video sebe onakvim kakav nikad ne moe biti i stoga
gleda svet koji je nemogu. Ni jedna stvar u ovom svetu nije istinita. Nije vano u kom
obliku se ona moe pojaviti. Ona samo svedoi o tvojim sopstvenim iluzijama o tebi
samom. Nemoj da bude obmanut danas. Mi smo Sinovi Boji. Nema straha u nama, jer
smo svi deo Ljubavi Same.
Kako su budalasti nai strahovi! Zar bi Ti dozvolio da Tvoj Sin pati? Daj nam veru danas
da prepoznamo Tvog Sina i pustimo ga na slobodu. Pusti da mu oprostimo u Tvoje Ime,
da bismo mogli da razumemo njegovu svetost i osetimo Ljubav prema njemu koja je i
Tvoja Sopstvena.
TA JE SVET?
Svet je lana percepcija. On je rodjen iz greke i nije napustio svoj izvor. On nee ostati
due od misli koja ga je porodila. Kada se misao o separaciji promeni u misao o
istinskom opratanju, svet e se videti u sasvim drugoj svetlosti, u onoj koja dovodi do
istine, gde ceo svet mora ieznuti i sve njegove greke nestati. Sada je njegov izvor
otiao, pa su otili i njegovi efekti. Svet je napravljen kao napad na Boga. On simbolizuje
strah. A ta je strah osim odsustvo ljubavi? Tako je svet imao za cilj da bude mesto gde
Bog ne moe da udje, i gde Njegov Sin moe da bude odvojen od Njega. Tu je rodjena
percepcija, jer spoznaja nije mogla prouzrokovati takve sulude misli. Ali oi obmanjuju i
ui uju lano. Sad zablude postaju sasvim mogue, jer je nestalo izvesnosti. Umesto
toga su nastali mehanizmi iluzije. I sada oni idu da tragaju za onim to im je dato da
trae. Njihov cilj je da ispune svrhu zbog koje je svet napravljen, da bi bio svedok i
nainjen stvarnim. Oni vide u njegovim iluzijama samo vrstu osnovu na kojoj postoji
istina, podignuta u vis da bi bila razdvojena od lai. Pa ipak sve to oni saoptavaju je
samo iluzija koja se dri odvojeno od istine. Kao to je vid stvoren da bi odveo od istine,
on se moe preusmeriti. Zvuci postaju zov Boga i celokupnoj percepciji se moe dati
nova svrha od strane Onog Koga je Bog naimenovao Spasiocem sveta. Sledi Njegovu
Svetlost i vidi svet onakvim kakvim ga On vidi. Pouj samo Njegov Glas u svemu to ti
govori. I pusti Ga da ti da mir i izvesnost, koje si ti odbacio, ali ih je Nebo sauvalo za
tebe u Njemu. Nemojmo da ostajemo zadovoljni sve dok se svet ne pridrui naoj
promenjenoj percepciji. Nemojmo da budemo zadovoljni sve dok opratanje ne bude
potpuno. I ne pokuavajmo da promenimo nau funkciju. Moramo spasti svet. Jer mi koji
smo ga napravili moramo da ga posmatramo kroz oi Hrista, da ono to je napravljeno
da umre moe biti povraeno u veni ivot.
241. LEKCIJA
OVOG SVETOG TRENUTKA SPASENJE JE DOLO
Kakva je radost danas! To je vreme specijalne proslave. Jer dananji dan nudi trenutak
zamraenom svetu u kom je sadrano njegovo oslobodjenje. Doao je dan kada alost
odlazi i bol nestaje. Slava spasenja osvanula je danas svetu koji je oslobodjen. Ovo je
vreme nade za nebrojene milione. Oni e sada biti ujedinjeni, dok im ti svima oprata.
Jer i meni e danas oprostiti.
230
Sada smo oprostili jedan drugom i tako najzad ponovo dolazimo k Tebi. Oe, Tvoj Sin,
koji nikad nije otiao, vraa se Nebu i domu svom. Kako smo radosni to nam je
duevno zdravlje povraeno i to se seamo da smo svi jedno.
242. LEKCIJA
OVAJ DAN JE BOJI. TO JE MOJ DAR NJEMU
Danas neu sam voditi moj ivot. Ja ne razumem svet, i tako pokuaj da sam vodim svoj
ivot nije nita drugo do budalatina. Ali postoji Onaj Koji zna sve to je najbolje za
mene. I on je radostan to ne pravi druge izbore za mene sem onih koji vode ka Bogu.
Dajem ovaj dan Njemu, jer ne bih hteo da odugovlaim svoj povratak kui, i On je taj
koji zna put ka Bogu.
I tako dananji dan dajemo Tebi. Dolazimo potpuno otvorenih umova. Ne traimo nita
to bismo mislili da elimo. Daj nam ono to bi Ti hteo da primimo. Ti zna sve nae
elje i nae nestaice. I Ti e nam dati sve to je potrebno pomaui nam da nadjemo
put ka Tebi.
243. LEKCIJA
DANAS NEU SUDITI NITA TO SE DOGODI
Danas u biti iskren prema samom sebi. Neu misliti da ve znam ono to je van
domaaja mog sadanjeg shvatanja. Neu misliti da razumem celinu na osnovu delia
moje percepcije, koji su sve to ja mogu da vidim. Danas prepoznajem da je tako. I
stoga sam oslobodjen sudova koje ne mogu donositi. Tako sebe oslobadjam kao i ono na
ta pogledam, da bismo bili u miru onakvi kakvim nas je Bog stvorio.
Oe, danas putam stvaranje slobodnim da bude ono to jeste. Potujem sve njegove
delove, u koje sam i ja ukljuen. Mi smo jedno zato to svaki deo sadri Tvoje seanje i
istina mora sijati u svima nama kao jedno.
244. LEKCIJA
NISAM U OPASNOSTI NIGDE U SVETU
Tvoj Sin je bezbedan gde god da bude, jer Ti si tamo sa njim. On samo treba da
prizove Tvoje Ime, pa e se setiti svoje bezbednosti i Tvoje Ljubavi, jer su oni jedno.
Kako se on moe plaiti ili sumnjati ili ne znati da ne moe patiti, niti biti u opasnosti ili
doivljavati nesreu, kad on pripada Tebi, voljen i volei, u sigurnosti Tvog Oinskog
zagrljaja?
I tu smo mi u istini. Nikakve bure ne mogu doi u posveenu luku naeg doma. U Bogu
mi smo sigurni. Jer ta bi moglo da dodje da preti Samom Bogu ili da zastrauje ono to
e zauvek biti deo Njega?
245. LEKCIJA
TVOJ MIR JE SA MNOM, OE. JA SAM BEZBEDAN
Tvoj mir me okruuje, Oe. Gde ja idem, Tvoj mir ide tamo sa mnom. Donosim ga
oajnim, usamljenim i uplaenim. Dajem Tvoj mir onima koji trpe bol ili su u alosti za
gubitkom, ili misle da su lieni nade i sree. Poalji ih meni, Oe moj. Pusti me da Tvoj
231
mir ponesem sa sobom. Jer bih hteo da spasem Tvog Sina, kao to je Tvoja Volja, da bih
mogao da prepoznam svoje Pravo Ja.
I tako idemo u miru. Celom svetu dajemo poruku koju smo primili. I tako poinjemo da
ujemo Glas u ime Boga, Koji nam govori dok prenosimo Njegovu Re, iju Ljubav
prepoznajemo, jer delimo Re koju nam je On dao.
246. LEKCIJA
VOLETI MOG OCA ZNAI VOLETI NJEGOVOG SINA
Ne dopusti da mislim da mogu nai put ka Bogu, ako imam mrnju u svom srcu. Ne
dopusti da pokuam da povredim Bojeg Sina i da mislim da mogu spoznati njegovog
Oca ili moje Pravo Ja. Ne dopusti da ne uspem da prepoznam sebe i da jo uvek
verujem da moja svest moe da sadri mog Oca, ili da moj um moe pojmiti svu ljubav
koju moj Otac ima za mene i svu ljubav koju vraam Njemu.
Prihvatiu nain koji si Ti izabrao za mene da dodjem k Tebi, Oe moj. Jer u u tome
uspeti, zato to je to Tvoja Volja. I hteo bih da prepoznam da ono to je Tvoja Volja
bude i moja volja i samo to. I stoga biram da volim Tvog Sina. Amin.
247. LEKCIJA
BEZ OPRATANJA JO UVEK U BITI SLEP
Greh je simbol napada. Pogledaj ga bilo gde i ja u patiti. Jer je opratanje jedino
sredstvo pomou kog mi dolazi Hristovo vidjenje. Pusti me da prihvatim ono to mi
Njegov vid pokazuje kao jednostavnu istinu i ja sam potpuno isceljen. Brate, dodji i daj
da te pogledam. Tvoja divota odraava moju sopstvenu. Tvoja bezgrenost je moja. Tebi
je oproteno, i meni je oproteno.
Tako bih hteo da svakoga gledam danas. Moja braa su Tvoji Sinovi. Tvoje Oinstvo ih
je stvorilo i dalo ih sve meni kao deo Tebe, a takodje i deo mog Pravog Ja. Danas Ti
izraavam potovanje kroz njih, i na taj nain se nadam da u ovog dana prepoznati
moje Pravo Ja.
248. LEKCIJA
SVE TO PATI NIJE DEO MENE
Odrekao sam se istine. Pusti me da sada budem veran u odricanju lai. Sve to pati nije
deo mene. Ono to je u alosti nije ja. Ono to je u bolu je samo iluzija u mom umu.
Ono to umire nije nikad ni ivelo u stvarnosti i samo se podsmevalo istini o meni. Sada
se odriem ideja o sebi i obmana i lai o svetom Sinu Bojem. Sada sam spreman da ga
prihvatim nazad onakvim kakvim ga je Bog stvorio i kakav on jeste. Oe, moja drevna
ljubav prema Tebi se vraa i puta me da ponovo volim Tvog Sina. Oe, ja sam onakav
kakvim si me stvorio. Sada se seam Tvoje Ljubavi i moje sopstvene. Sada razumem da
su one jedno.
249. LEKCIJA
OPRATANJE ZAVRAVA SVU PATNJU I GUBITAK
Opratanje slika sliku sveta u kom je patnja prestala, gde gubitak postaje nemogu i
gnev nema nikakvog smisla. Napad je proao i ludilu je doao kraj. Kakvu patnju je sada
232
mogue zamisliti? Kakav gubitak moe ostati? Svet postaje mesto radosti, obilja,
milosrdja i beskrajnog davanja. On je sada toliko slian Nebu da se brzo transformie u
svetlost koju odraava. I tako se putovanje koje je Sin Boji zapoeo zavrilo u svetlosti
iz koje je on i doao.
Oe, hteli bismo da vratimo nae umove Tebi. Mi smo ih izdali, drali smo ih u
mengelima gorine i zastraivali smo ih mislima o nasilju i smrti. Sada bismo hteli da
ponovo poivamo u Tebi, onakvi kakvim si nas stvorio.
250. LEKCIJA
NE DOPUSTI DA VIDI SEBE KAO OGRANIENOG
Pusti me da danas vidim Sina Bojeg i svedoim o njegovoj slavi. Ne dozvoli mi da
zamraim svetu svetlost u njemu i da vidim njegovu snagu smanjenom i svedenom na
slabost, niti da opaam nedostatke u njemu sa kojima bih napadao na njegov
suverenitet.
On je Tvoj Sin, Oe moj. I danas bih hteo da vidim njegovu blagost umesto mojih
iluzija. On je ono to sam ja i dok njega gledam vidim sebe. Danas bih hteo da vidim
istinito, da ovog dana najzad mogu da se identifikujem sa njim.
TA JE GREH?
Greh je ludilo. To je sredstvo pomou kog se um tera u ludilo, pa trai da pusti da iluzije
zauzmu mesto istine. I poto je lud, on vidi iluzije tamo gde treba da bude istina, i gde
ona stvarno jeste. Greh je dao telu oi, jer ta ima tu da bi bezgreni gledao? Kakvu
potrebu imaju one za prizorima ili zvucima ili dodirom? ta bi htele da uju ili da
dohvate? ta bi uopte htele da osete? Osetiti nije isto to i znati. A istina moe biti
samo ispunjena znanjem i niim drugim. Telo je instrument koji je um stvorio u
nastojanju da sebe obmane. Njegova svrha je da se trudi. Ali se cilj truda moe
promeniti i telo sada slui drugom cilju. Ono to ono sada trai izabrao je cilj koji je um
uzeo kao zamenu za cilj samoobmane. Istina takodje moe biti njegov cilj, isto kao i lai.
ula e onda traiti da budu svedoci onoga to je istina. Greh je dom svih iluzija, koje
samo predstavljaju imaginarne stvari, koje potiu od misli koje su neistinite. One su
dokaz da je ono to nema stvarnost stvarno. Greh dokazuje da je Boji Sin zao; da
bezvremenost mora imati kraj, da veni ivot mora umreti. I da je sam Bog izgubio Sina
kog voli, i da je ostala samo iskvarenost kojom e Sebe upotpuniti, da je Njegovu Volju
zauvek savladala smrt, Ljubav ubila mrnja, i da mira vie nema. Snovi ludaka su
zastraujui i greh zaista izgleda da zastrauje. Medjutim, ono to greh opaa je samo
detinjasta igra. Boji Sin se moe igrati da je postao telo, plen zla i krivice, sa samo
malo ivota koji se zavrava smru. Ali sve vreme njegov Otac ga obasjava i voli ga
venom Ljubavlju koju njegova uobraenja uopte ne mogu promeniti. Koliko dugo e,
O Sine Boji, odravati ovu igru greha? Zar neemo da sklonimo ove deje igrake sa
otrim seivima? Kada e biti spreman da dodje kui? Zar bi jo hteo da odugovlai
povratak na Nebo? Koliko dugo, o Sine Boji, koliko dugo?
251. LEKCIJA
NIJE MI POTREBNO NITA SEM ISTINE
Tragao sam za mnogim stvarima i naao oajanje. Sada traim samo jednu, jer u toj
jednoj je sve to mi je potrebno i samo ono to mi je potrebno. Sve to sam traio ranije
nije mi bilo potrebno, pa ak nisam ni eleo. Moju jedinu potrebu nisam prepoznavao. Ali
sada vidim da mi je potrebna samo istina. U njoj su sve potrebe zadovoljene, sve udnje
233
zavrene, sve nade konano ispunjene i snovi nestali. Sada imam sve to bi mi moglo
biti potrebno. Sada imam sve to bih mogao eleti. I sada najzad nalazim sebi mir.
I na tom miru, Oe na, mi Ti zahvaljujemo. Ono to smo sebi uskraivali Ti si povratio i
samo je to ono to mi stvarno elimo.
252. LEKCIJA
BOJI SIN JE MOJ IDENTITET
Moje Pravo Ja je sveto izvan svih misli o svetosti koje sada poimam. Njegova svetlucava
i savrena istota su daleko sjajniji od bilo kakve svetlosti koju sam ikad video. Njegova
ljubav je bezgranina, sa intenzitetom koji sve stvari dri unutar nje, u tiini spokojne
izvesnosti. Njegova snaga ne potie od goruih impulsa koji pokreu svet, ve od
beskrajne Ljubavi Samog Boga. Koliko daleko izvan ovog sveta mora da je moje Pravo
Ja, a ipak kako blizu meni i Bogu!
Oe, Ti zna moj pravi Identitet. Otkrij Ga sada meni koji sam Tvoj Sin, da bih mogao
da se probudim u istini u Tebi i znam da mi je Nebo ponovo vraeno.
253. LEKCIJA
MOJE PRAVO JA JE VLADALAC VASIONE
Nemogue je da mi bilo ta dodje to ja nisam sam traio. ak i u ovom svetu, ja sam
taj koji upravljam svojom sudbinom. Sve to mi se deava je ono to elim. Ono to se
ne deava je ono to ja ne elim da se dogodi. Ovo moram da prihvatim. Jer tako sam
vodjen pored ovog sveta do mojih stvaranja, dece moje volje, na Nebo gde moje sveto
Pravo Ja boravi sa njima i sa Onim Koji me je stvorio.
Ti si Pravo Ja Koga si Ti stvorio Sinom, stvarajui slinog Tebi i jedno sa Tobom. Moje
Pravo Ja, Koje vlada ovom vasionom, je samo Tvoja Volja u savrenom sjedinjenju sa
mojom, koja samo moe da nudi radosnu saglasnost sa Tvojom, da bi se mogla prostreti
do Sebe.
254. LEKCIJA
NEKA SE SVAKI DRUGI GLAS SEM BOJEG UTIA U MENI
Oe, danas bih hteo da sluam samo Tvoj Glas. U najdubljoj tiini bih hteo da dodjem k
Tebi, da ujem Tvoj Glas i da primim Tvoju Re. Nemam drugu molitvu do ove: Dolazim
Tebi da Te molim za istinu. A istina je samo Tvoja Volja, koju bih hteo da delim sa
Tobom danas.
Danas ne putamo nikakve misli ega da usmeravaju nae rei ili nae akcije. Kada se
takve misli pojave, mi spokojno uzmiemo korak nazad i posmatramo ih, a tada ih
putamo da odu. Ne elimo ono to bi one htele da nam donesu sa sobom i tako
odluujemo da ih ne zadrimo. One su sada utihnute. I u toj tiini, posveenoj Tvojom
Ljubavlju, Bog nam govori i kae nam o naoj volji, poto smo izabrali da Ga se setimo.
255. LEKCIJA
OVAJ DAN BIRAM DA PROVEDEM U SAVRENOM MIRU
Ne ini mi se da mogu da izaberem drugo danas sem mira. A ipak me moj Bog uverava
da je Njegov Sin slian Njemu. Neka ovog dana imam veru u Njega koji kae da sam
Boji Sin. I neka mir koji biram bude danas moj svedok istine onoga to On kae. Boji
Sin ne moe imati nikakvih briga i mora zauvek ostati u miru Neba. U Njegovo Ime,
234
dananji dan dajem nalaenju onoga to je Volja mog Oca za mene, prihvatajui je kao
moju, i dajui je svim Sinovima moga Oca, zajedno sa mnom.
I tako bih, Oe moj, hteo da provedem ovaj dan s Tobom. Tvoj Sin Te nije zaboravio.
Mir koji si mu dao je jo uvek u njegovom umu, i tu biram da provedem dananji dan.
256. LEKCIJA
BOG JE JEDINI CILJ KOJI IMAM DANAS
Ovde je put ka Bogu kroz opratanje. Nema drugog puta. Da um nije gajio greh, kakve
bi bilo potrebe da se nadje put do tamo gde si ti? Ko bi jo uvek bio u neizvesnosti? Ko
bi bio nesiguran u to ko je on? I ko bi jo ostao uspavan, u tekim oblacima sumnje u
svetost onoga koga je Bog stvorio bezgrenim? Ovde moemo samo da sanjamo. Bog je
na cilj; opratanje je sredstvo pomou kog se nai umovi najzad vraaju Njemu.
I tako bismo, Oe na, hteli da dodjemo k Tebi na nain koji si Ti naznaio. Nemamo
nikakvog drugog cilja sem da ujemo Tvoj Glas i nadjemo put koji nam je pokazala Tvoja
Sveta Re.
257. LEKCIJA
PUSTI DA SE SETIM KOJA JE MOJA SVRHA
Ako zaboravim moj cilj, mogu samo biti zbunjen, nesiguran u ono ta sam i na taj nain
u sukobu sa mojim akcijama. Niko ne moe da slui kontradiktorne ciljeve i da ih slui
dobro. Niko ne moe da funkcionie bez dubokog jada i velike depresije. Hajde stoga da
budemo odluni da se setimo onoga ta elimo danas, da bismo mogli da smisleno
sjedinimo nae misli i akcije i da ostvarimo ono to bi Bog eleo da danas uinimo.
Oe, opratanje je Tvoje odabrano sredstvo za nae spasenje. Ne pusti nas da
zaboravimo danas da ne moemo imati drugu volju sem Tvoje. Tako i naa svrha mora
biti Tvoja, ako bismo hteli da dostignemo mir koji nam Ti eli.
258. LEKCIJA
PUSTI ME DA SE SETIM DA JE MOJ CILJ BOG
Sve to je potrebno je da istreniramo nae umove da zanemare sve male besmislene
ciljeve i da se sete da je na cilj Bog. Njegovo seanje je skriveno u naim umovima,
zamraeno samo naim bespredmetnim malim ciljevima koji ne nude nita, niti postoje.
Hoemo li nastaviti da dozvoljavamo da Njegova milost sija u nesvesnosti, dok umesto
nje traimo igrake i drangulije sveta? Bog je na jedini cilj, naa jedina Ljubav.
Nemamo drugog cilja sem da se setimo Njega.
Na cilj je samo da sledimo put koji vodi ka Tebi. Nemamo drugog cilja sem tog. ta
bismo mogli eleti sem da se setimo? ta bismo mogli traiti sem na Identitet?
259. LEKCIJA
PUSTI ME DA SE SETIM DA NEMA GREHA
Greh je samo misao koja ini da Boji cilj izgleda neostvarljiv. ta bi nas drugo moglo
uiniti slepim za ono to je oigledno i uiniti da ono to je udno i izopaeno izgleda
jasnije? ta drugo do greh prouzrokuje nae napade? ta bi drugo do greh moglo biti
izvor krivice, zahtevajui kaznu i patnju? I ta drugo do greh moe biti izvor straha,
zamraujui Boje stvaranje; dajui Ljubavi atribute straha i napada?
235
Oe, ne bih hteo da budem lud danas. Ne bih hteo da se bojim ljubavi, niti da traim
utoite u njenoj suprotnosti. Jer ljubav ne moe imati suprotnosti. Ti si izvor svega to
postoji. I sve to postoji ostaje sa Tobom, i Ti sa njim.
260. LEKCIJA
PUSTI ME DA SE SETIM DA ME JE BOG STVORIO
Oe, ja nisam stvorio sebe, iako sam u mom ludilu pomislio da jesam. Ali kao Tvoja
Misao, ja nisam napustio svoj Izvor i ostao sam deo Onoga Ko me je stvorio. Tvoj Sin,
Oe moj, zove Te danas. Pusti me da se setim da si me Ti stvorio. Pusti me da se setim
mog Identiteta. I pusti da se moja bezgrenost ponovo digne pred Hristovim vidjenjem,
kroz koje bih hteo da danas gledam svoju brau i sestre.
Sada smo se setili naeg Izvora i u Njemu najzad nalazimo na pravi Identitet. Zaista
smo sveti, jer na Izvor ne moe poznavati nikakav greh. I mi koji smo Njegovi Sinovi,
slini smo jedni drugima i slini Njemu.
TA JE TELO?
Telo je ograda koju Sin Boji zamilja da je izgradio, da bi odvojio delove svog Pravog Ja
od drugih delova. On misli da ivi unutar te ograde i da umire kako se ona raspada i
rastae u prah. Jer unutar ove ograde on misli da je siguran od ljubavi. Identifikujui se
sa svojom sigurnou, on sebe smatra onolikim kolika je njegova sigurnost. Kako bi
drugaije bio siguran da ostaje u telu i dri ljubav napolju? Telo nee ostati. Ali on ovo
vidi kao dvostruku sigurnost. Jer je prolaznost Bojeg Sina dokaz da njegove ograde
deluju i obavljaju zadatak koji im njegov um dodeljuje. Jer kad bi njegova jednost jo
uvek ostala netaknuta, ko bi mogao da napada i ko bi mogao da bude napadnut? Ko bi
mogao biti pobednik? Ko bi mogao biti njegov plen? Ko bi mogao biti rtva? Ko ubica? I
ako on ne umire, kakav dokaz ima da Boji veni Sin moe biti uniten? Telo je san.
Kao i drugi snovi ono se ini da ponekad prua sreu, ali se sasvim iznenada moe
preobratiti u strah, u kom je rodjen svaki san. Jer samo Ljubav stvara istinu, a istina se
nikad ne moe bojati. Poto je stvoreno da se plai, telo mora da slui svrsi koja mu je
data. Ali mi moemo promeniti svrhu koju e telo sluati time to emo promeniti nae
miljenje o tome emu ono slui. Telo je sredstvo pomou kog se Boji Sin vraa
duhovnom zdravlju. Mada je ono stvoreno da ga ogradi u pakao bez izlaza, ipak je cilj
Neba zamenjen za traganje za paklom. Boji Sin prua svoju ruku da dohvati svog brata
i da mu pomogne da ide putem zajedno sa njim. Sada je telo sveto. Sada ono slui da
isceli um za koji je bilo napravljeno da ubije. Ti e se identifikovati sa onim to misli
da te ini sigurnim. ta god da to bude, verovae da je to jedno sa tobom. Tvoja
sigurnost lei u istini, a ne u laima. Ljubav je tvoja sigurnost. Strah ne postoji.
Identifikuj se sa ljubavlju i ti si siguran. Identifikuj se sa ljubavlju i ti si kod kue.
Identifikuj se sa ljubavlju i nadji svoje Pravo Ja.
261. LEKCIJA
BOG JE MOJ UTOITE I SIGURNOST
Identifikovau se sa onim to mislim da je utoite i sigurnost. Videu sebe tamo gde
opaam moju snagu i smatrati da ivim u tvrdjavi gde sam bezbedan i gde ne mogu biti
napadnut. Ne dopusti da danas traim sigurnost u opasnosti, niti da pokuam da nadjem
mir u ubilakom napadu. Ja ivim u Bogu. U Njemu nalazim moje utoite i snagu. U
236
Njemu je moj Identitet. U Njemu je veni mir. I samo tu u se seati Ko ja stvarno
jesam.
Ne dopusti da traim idole. Hteo bih, Oe moj, da danas dodjem kui. Biram da budem
onakav kakvim si me Ti stvorio, i nadjem Sina koga si stvorio kao moje Pravo Ja.
262. LEKCIJA
NE DOPUSTI DA DANAS OPAAM IKAKVE RAZLIKE
Oe, Ti ima jednog Sina. On je taj koga bih hteo da gledam danas. On je Tvoje jedino
stvorenje. Zato bih opaao hiljade oblika u onome to ostaje kao jedno? Zato bih
davao ovom jednom hiljadu imena, kada je samo jedno dovoljno? Jer Tvoj Sin mora da
nosi Tvoje Ime, jer si ga Ti stvorio. Ne dopusti da ga vidim kao stranca njegovom Ocu,
niti kao stranca meni samom. Jer on je deo mene i ja deo njega, a mi smo deo Tebe Koji
si na Izvor, veno ujedinjeni u Tvojoj Ljubavi; veno sveti Sin Boji.
Mi koji smo jedno hteli bismo da ovog dana spoznamo istinu o nama samima. Hteli
bismo da dodjemo kui i poivamo u jedinstvu. Jer tamo je mir i nigde drugo se mir ne
moe traiti niti nai.
263. LEKCIJA
MOJE SVETO VIDjENJE VIDI SVE STVARI KAO ISTE
Oe, Tvoj Um je stvorio sve to jeste, Tvoj Duh je uao u to, Tvoja Ljubav mu je dala
ivot. I zar bih hteo da posmatram ono to si Ti stvorio kao da bi moglo biti stvoreno
grenim? Ne bih hteo da opaam takve mrane i strane slike. San ludaka teko da je
pogodan za moj izbor, umesto sve divote sa kojom Ti blagosilja stvaranje; svu njegovu
istotu, njegovu radost i njegov veni, tihi dom u Tebi.
I dok jo uvek ostajemo izvan kapija Neba, hajde da pogledamo na sve to vidimo kroz
sveto vidjenje i oi Hristove. Neka nam svi prividi izgledaju isti, da bismo mogli da
prodjemo pored njih u nevinosti i hodamo zajedno ka domu naeg Oca kao braa i sveti
Sinovi Boji.
264. LEKCIJA
OKRUEN SAM BOJOM LJUBAVLJU
Oe, Ti stoji ispred mene, iza mene i pored mene, na mestu gde vidim sebe i svuda
gde idem. Ti si u svim stvarima koje pogledam, zvucima koje ujem i u svakoj ruci koja
je pruena da dohvati moju. U Tebi vreme iezava, a mesto postaje besmisleno
verovanje. Jer ono to okruuje Tvog Sina i uva ga bezbednim je Sama Ljubav. Nema
drugog Izvora sem Tog, i ne postoji nita to ne deli Njegovu svetost, to stoji izvan
Tvog jedinog stvaranja ili bez Ljubavi koja sve stvari dri u Sebi. Danas dolazimo k Tebi
u Tvoje Sopstveno Ime, da bismo bili u miru unutar Tvoje vene Ljubavi.
Brao moja, pridruite mi se u ovom danas. Ovo je molitva spasenja. Zar se ne smemo
pridruiti onome to e spasti svet, zajedno sa nama?
265. LEKCIJA
BLAGORODNOST STVARANJA JE SVE TO VIDIM
Zaista sam pogreno shvatao svet, jer sam moje grehe prebacivao na njega i video ih
kako mi uzvraaju pogled. Kako su estoki izgledali! I koliko sam bio obmanut to sam
mislio da je ono ega sam se bojao u svetu, umesto samo u mom umu. Danas vidim
237
svet u njegovoj nebeskoj blagorodnosti sa kojom stvaranje sija. U njemu nema straha.
Neka nikakav privid mojih grehova ne zamrai svetlost Neba koje obasjava svet. Ono to
se u njemu ogleda je u Bojem Umu. Slike koje vidim odraavaju moje misli. Ali je moj
um jedno sa Bojim i zato opaam blagorodnost stvaranja.
Hteo bih da u tiini posmatram svet, koji samo odraava Tvoje Misli, kao i moje. Pusti
me da se setim da su one isto, pa u videti blagorodnost stvaranja.
Hteo bih da u tiini posmatram svet, koji samo odraava Tvoje Misli, kao i moje. Pusti
me da se setim da su one isto, pa u videti blagorodnost stvaranja.
266. LEKCIJA
MOJE SVETO JA BORAVI U TEBI, BOJI SINE
Oe, Ti si mi dao sve Tvoje Sinove, da budu moji spasioci i savetnici moga vida;
donosioci Tvog svetog Glasa meni. U njima si ti odraen i u njima Hrist uzvraa moj
pogled iz mog Pravog Ja. Ne dopusti da Tvoj Sin zaboravi svoj sveti Izvor. Ne dopusti da
Tvoj Sin zaboravi da je njegovo ime Tvoje.
Ovoga dana ulazimo u raj, prizivajui Boje Ime i nae sopstveno, potvrdjujui nae
Pravo Ja u svakom od nas; sjedinjeni u Svetoj Ljubavi Bojoj. Koliko mnogo spasilaca
nam je Bog dao! Kako moemo da izgubimo put ka Njemu, kada je On ispunio svet sa
onima koji ukazuju na Njega i kada nam je dao vid da ih gledamo?
267. LEKCIJA
MOJE SRCE KUCA U MIRU BOJEM
Svud unaokolo me okruuje sav ivot koji je Bog stvorio iz Svoje Ljubavi. Ona me
poseuje u svakom otkucaju srca i u svakom dahu, u svakom inu i u svakoj misli. Mir
ispunjava moje srce i preplavljuje moje telo svrhom opratanja. Sada je moj um isceljen
i sve to je potrebno da spasem svet, dato mi je. Svaki otkucaj srca mi donosi mir, svaki
dah me napaja snagom. Ja sam Boji Glasnik, vodjen Njegovim Glasom, odravan
Njegovom Ljubavlju, i dran zauvek u miru i spokoju u Njegovom Naruju punom
ljubavi. Svaki otkucaj srca zove Njegovo Ime i svakom odgovara Njegov Glas,
uveravajui me da sam kod kue u Njemu.
Pusti me da sluam Tvoj Glas, a ne moj. Oe, moje srce kuca u miru koji je stvorilo
Srce Ljubavi. Tu i samo tu mogu biti u domu svom.
268. LEKCIJA
NEKA SVE STVARI BUDU BA ONAKVE KAKVE JESU
Ne dopusti da budem Tvoj kritiar danas, Gospode, i da sudim protiv Tebe. Ne dopusti
mi da se upliem u Tvoje stvaranje ili da ga iskrivljujem u bolesne oblike. Pusti me da
povuem moje elje iz njegovog jedinstva i da ga tako pustim da bude kakvim si ga Ti
stvorio. Jer u tako i ja biti u stanju da spoznam moje Pravo Ja kakvim si me stvorio. U
Ljubavi sam stvoren i u Ljubavi u zauvek ostati. ta me moe plaiti kada su sve stvari
ba onakve kakve jesu?
Neka na vid ne bude bogohulan danas, i neka nae ui ne sluaju laljive jezike. Samo
je stvarnost bez bola. Samo je stvarnost bez gubitka. Samo je stvarnost potpuno
bezbedna. I samo to danas traimo.
238
269. LEKCIJA
MOJ VID IDE DA POSMATRA HRISTOVO LICE
Danas molim za Tvoj blagoslov mog vida. On je sredstvo pomou kog si Ti izabrao da
postane nain koji mi pokazuje moje greke i pokazuje kako da gledam iznad njih. On
mi je dat da nadjem novu percepciju kroz Vodia kog si mi dao i kroz Njegove lekcije da
prevazidjem percepciju i da se vratim istini. Molim za iluziju koja transcendira sve one
koje sam ja stvorio. Danas biram da vidim oproten svet, u kome mi svako pokazuje lice
Hrista i ui me da ono to vidim pripada meni; da nita ne postoji izuzev Tvog svetog
Sina.
Danas je na vid uistinu blagosloven. Delimo jedno vidjenje dok posmatramo lice Onoga
ije Ja je nae. Mi smo jedno zbog Onoga Koji je Sin Boji; Onoga Ko je na sopstveni
Identitet.
270. LEKCIJA
DANAS NEU KORISTITI OI TELA
Oe, Hristovo vidjenje je Tvoj dar meni i ono ima mo da pretvori sve to vide oi tela u
prizor oprotenog sveta. Kako je slavan i draestan ovaj svet! Ali koliko u jo vie
opaziti u njemu nego to vid moe da prui. Oproteni svet znai da je Tvoj Sin priznao
Svog Oca, pustio da njegovi snovi budu dovedeni do istine i iekuje jo jedini preostali
trenutak vremena koje se zauvek zavrava, dok mu se vraa seanje na Tebe. Njegova
funkcija je sada isto to i Tvoja, i svaka misao sem Tvoje sopstvene je otila.
Tiina dananjeg dana e blagosloviti naa srca i kroz njih e mir doi svakome. Danas
je Hrist nae oi. I kroz Njegov vid nudimo isceljenje svetu kroz Njega, svetog Sina kog
je Bog stvorio potpunim; svetog Sina kog je Bog stvorio jednim.
TA JE HRIST?
Hrist je Boji Sin kakvim ga je Bog stvorio. On je Pravo Ja koje delimo i koje nas
sjedinjuje jedne s drugima, kao i sa Bogom. On je Misao Koja jo uvek obitava u Umu
koji je Njegov Izvor. On nije napustio svoj sveti dom, niti izgubio nevinost u kojoj je bio
stvoren. On boravi zauvek nepromenjen u Umu Bojem. Hrist je veza koja te dri da
bude jedno sa Bogom i garantuje da separacija nije nita drugo do iluzija o oajanju,
jer e nada zauvek boraviti u Njemu. Tvoj um je deo Njegovog, i Njegov tvog. On je deo
u kom lei Boji Odgovor; gde su odluke ve donesene i snovi zavreni. On ostaje
netaknut bilo im to vide oi tela. Jer je kroz Njega Njegov Otac dao sredstvo za tvoje
spasenje, a On ipak ostaje Ja Koje, kao i Njegov Otac, ne poznaje greh. Dom Svetog
Duha i u domu samo u Bogu, Hrist ostaje u miru unutar Neba tvog svetog uma. Ovo je
jedini deo tebe koji ima stvarnost u istini. Ostalo su snovi. I ovi snovi e se dati Hristu,
da izblede pred Njegovim sjajem i da ti najzad otkriju tvoje sveto Ja, Hrista. Sveti Duh
dolazi iz Hrista u tebi svim tvojim snovima i naredjuje im da dodju k Njemu, da bi ih
pretvorio u istinu. On e ih razmeniti za poslednji san koji je Bog odredio kao kraj snova.
Jer kad opratanje poiva na svetu i kada je mir doao svakom Bojem Sinu, ta bi
postojalo to bi dralo stvari odvojenim, jer ta preostaje da se vidi sem Hristovog lica? I
koliko dugo e se ovo sveto lice videti, kada je ono samo simbol da je vreme za uenje
sada zavreno i da je najzad ostvaren cilj uklanjanja prvobitne separacije? Zato hajde da
traimo da nadjemo Hristovo lice i da ne gledamo nita drugo. Dok posmatramo Njegovu
slavu, znaemo da nemamo potrebe za uenjem ili percepcijom ili vremenom ili bilo im
izuzev svetim Pravim Ja, Hristom Koga je Bog stvorio kao Svog Sina.
239
271. LEKCIJA
HRISTOVO VIDjENJE JE VIDjENJE KOJE U DANAS KORISTITI
Svakoga dana, svakoga asa, svakog trenutka biram ono to elim da posmatram, zvuke
koje elim da ujem, svedoke za ono to elim da za mene bude istina. Danas biram da
posmatram ono to bi Hrist eleo da vidim, da sluam Boji Glas, i da traim svedoke za
ono to je istina u Bojem stvaranju. U Hristovom vidjenju sreu se svet i Boje
stvaranje, i dok se spajaju, sva percepcija iezava. Njegov neni vid iskupljuje svet od
smrti, jer sve na ta on pogleda mora iveti, seajui se Oca i Sina; Stvoritelja i
stvorenog sjedinjene.
Oe, Hristovo vidjenje je put ka Tebi. Ono to On vidi ini da mi se povrati seanje na
Tebe. I biram da to bude ono to u danas gledati.
272. LEKCIJA
KAKO ILUZIJE MOGU ZADOVOLJITI BOJEG SINA?
Oe, istina pripada meni. Moj dom je postavljen na Nebu Tvojom Voljom i mojom. Mogu
li me snovi zadovoljiti? Mogu li mi iluzije doneti sreu? ta sem seanja na Tebe moe
zadovoljiti Tvog Sina? Neu prihvatiti nita manje od onoga to si mi Ti dao. Okruen
sam Tvojom Ljubavlju, zauvek tihom, zauvek nenom i zauvek sigurnom. Boji Sin mora
biti onakav kakvim si ga Ti stvorio.
Danas prolazimo pored iluzija. I ako ujemo da nas iskuenje zove da i dalje ostanemo u
snu, okreemo se u stranu i pitamo sebe da li mi, Boji Sinovi, moemo biti zadovoljni
snovima, kada se Nebo moe izabrati isto onako lako kao i pakao, i ljubav e sreno
zameniti sav strah.
273. LEKCIJA
TIINA BOJEG MIRA JE MOJA
Moda si sada spreman za dan neuznemiravanog spokoja. Ako to jo uvek nije
izvodljivo, mi smo zadovoljni i vie nego zadovoljni da nauimo kako se takav dan moe
ostvariti. Ako poputamo pred uznemiravanjima, hajde da nauimo kako da ih teramo od
sebe i da se vraamo miru. Nije potrebno nita drugo do da kaemo svom umu, sa
sigurnou, Tiina Bojeg mira je moja, i nita ne moe da remeti mir koji je sam Bog
dao svom Sinu.
Oe, Tvoj mir je moj. Kakve potrebe ima da se plaim da me ita moe liiti onoga to
bi Ti hteo da zadrim? Ne mogu izgubiti Tvoje darove meni. Tako je i mir koji si dao
Tvom Sinu jo uvek samnom, u tiini i u mojoj venoj ljubavi prema Tebi.
274. LEKCIJA
DANANJI DAN PRIPADA LJUBAVI. NE PUSTI ME DA SE BOJIM
Oe, danas bih hteo da pustim da sve stvari budu onakve kakvim si ih Ti stvorio i da
iskaem Tvom Sinu poast njegovoj bezgrenosti; ljubav brata prema njegovom bratu i
njegovom Prijatelju. Kroz ovo sam iskupljen. Kroz ovo e takodje istina doi tamo gde su
bile iluzije, svetlost e zameniti svu tamu, i Tvoj Sin e znati da je onakav kakvim si ga
Ti stvorio.
Specijalan blagoslov nam dolazi danas od Onoga Koji je na Otac. Daj ovaj dan Njemu i
danas nee biti straha, jer je ovaj dan posveen Ljubavi.
240
275. LEKCIJA
ISCELJUJUI BOJI GLAS DANAS TITI SVE STVARI
Hajde da danas oslukujemo Boji Glas, Koji govori o jednoj drevnoj lekciji, nita vie
istinitoj danas nego bilo kog drugog dana. Ali je ipak izabran ovaj dan, kao vreme kada
emo traiti, uti, uiti i razumeti. Pridrui mi se u sluanju. Jer nam Boji Glas govori o
stvarima koje ne moemo razumeti sami, niti nauiti odvojeno. U tome su sve stvari
zatiene i u tome se nalazi Boji Glas.
Tvoj isceljujui Glas titi danas sve stvari, te zato sve stvari preputam Tebi. Nema
potrebe da strahujem zbog bilo ega. Jer Tvoj Glas e mi rei ta da radim i gde da
idem; sa kim da razgovaram i ta da mu kaem, koje misli da mislim, koje rei da dam
svetu. Sigurnost koju donosim mi je data. Oe, Tvoj Glas titi sve stvari kroz mene.
276. LEKCIJA
DATA MI JE BOJA RE DA JE GOVORIM
ta je Boja Re? Moj Sin je ist i svet kao i Ja Sam. I tako je Bog postao Otac Sina
kog voli, jer tako je on stvoren. Ovo je Re koju Njegov Sin nije stvorio sa Njim, jer je u
njoj Njegov Sin rodjen. Prihvatimo Njegovo Oinstvo i sve nam je dato. Poreci da si
stvoren u Njegovoj Ljubavi i onda poriemo nae sopstveno Pravo Ja, i postajemo
nesigurni u to ko smo, ko je na Otac, i u koju svrhu smo doli. A treba samo da
priznamo ko nam je dao Svoju Re u naem stvaranju, da bismo Ga se setili i tako se
setili naeg Pravog Ja.
Oe, Tvoj Re je moja. Nju hou da govorim mojoj brai, koja su mi data da ih negujem
kao moju rodjenu, kao to me Ti voli, blagosilja i spasava.
277. LEKCIJA
NE PUSTI ME DA VEZUJEM TVOG SINA ZAKONIMA KOJE SAM JA STVORIO
Tvoj Sin je slobodan, Oe moj. Ne dozvoli mi da zamiljam da sam ga vezao zakonima
koje sam stvorio da vladaju telom. On ne podlee nikakvim zakonima koje sam ja
napravio i pomou kojih pokuavam da telo uinim sigurnijim. Njega ne menja ono to
je promenljivo. On nije rob nikakvih zakona vremena. On je onakav kakvim si ga Ti
stvorio, jer on ne zna ni za kakav drugi zakon sem zakona ljubavi.
Ne oboavajmo idole, i nemojmo da verujemo ni u kakav zakon kojim bi idolatrija elela
da sakrije slobodu Sina Bojeg. On nije vezan niim drugim do svojim verovanjima. Ali
ono to je on je daleko iznad njegove vere u ropstvo ili slobodu. On je slobodan jer je on
Sin svoga Oca. I on ne moe biti vezan, osim ako Boja istina moe lagati i ako Bog eli
da On obmanjuje Sebe.
278. LEKCIJA
AKO SAM JA VEZAN, MOJ OTAC NIJE SLOBODAN
Ako prihvatim da sam zatvorenik u telu, u svetu u kom sve stvari koje se ine da ive
izgleda da umiru, onda je moj Otac zatvorenik sa mnom. U to, u stvari, verujem kada
tvrdim da moram potovati zakone koje svet potuje; da su slabosti i gresi koje opaam
stvarni i da se od njih ne moe pobei. Ako sam vezan na bilo koji nain, ne poznajem
241
svog Oca niti svoje Pravo Ja, te sam tako izgubljen za svu realnost. Jer istina je
slobodna, a ono to je vezano nije deo istine.
Oe, ne traim nita drugo sem istine. Gajio sam mnoge budalaste misli o sebi samom i
o mom stvaranju, i uneo sam strah u svoj um. Danas ne bih hteo da sanjam. Biram put
ka Tebi umesto bezumlja i umesto straha. Jer istina je bezbedna i samo je ljubav
sigurna.
279. LEKCIJA
SLOBODA STVARANJA OBEAVA I MOJU SLOBODU
Kraj snova mi je obean, jer Bojeg Sina Njegova Ljubav nije napustila. Samo u snovima
postoji vreme kada se ini da je on u zatvoru i da iekuje neku buduu slobodu, ako je
uopte ima. Pa ipak, u stvarnosti, njegovi snovi su nestali i istina stavljena na njihovo
mesto. I sada je sloboda ve njegova. Treba li da ekam u lancima koji su raskinuti,
kada mi Bog sada nudi slobodu?
Prihvatiu Tvoja obeanja danas i dati im svoju veru. Moj Otac voli Sina Koga je stvorio
kao svog Rodjenog. Zar bi Ti uskratio darove koje si mi Ti dao?
280. LEKCIJA
KAKVE GRANICE MOGU POSTAVITI BOJEM SINU?
Onaj kog je Bog stvorio bezgraninim je slobodan. Ja mogu da za njega izmislim zatvor,
ali samo u iluzijama, ne u istini. Ni jedna Boja Misao nije napustila Um svog Oca. Ne
postoji ni jedna Boja Misao koja nije zauvek ista. Mogu li ja da postavljam granice
Bojem Sinu, iji Otac eli da on bude bezgranian i slian Njemu u slobodi i u ljubavi?
Pusti me da danas iskaem ast Tvom Sinu, jer samo tako mogu nai put ka Tebi. Oe,
ne postavljam nikakve granice Sinu koga Ti voli i koga si stvorio bezgraninim. ast
koju mu ukazujem je Tvoja, a ono to je Tvoje pripada i meni.
TA JE SVETI DUH?
Sveti Duh posreduje izmedju iluzija i istine. Poto On mora da premosti jaz izmedju
stvarnosti i snova, percepcija dovodi do spoznaje kroz milost koju Mu je Bog dao; da
bude Njegov dar svakome ko se obrati Njemu radi istine. Preko mosta koji On
obezbedjuje, snovi se dovode do istine, da bi se rasprili pred svetlou spoznaje. Tamo
se prizori i zvuci zauvek odlau u stranu, a tamo gde su opaani ranije, opratanje je
omoguilo miran kraj percepcije. Cilj koji su postavila uenja Svetog Duha je upravo ovaj
kraj snova. Jer se prizori i zvuci moraju prevesti od svedoka straha u svedoke ljubavi. I
kada se ovo potpuno ostvari, uenje je ostvarilo jedini cilj koje on ima uistinu. Jer
uenje, kako ga vodi Sveti Duh do ishoda koji On opaa za njega, postaje sredstvo da se
ode izvan sebe, da se zameni Venom Istinom. Kad bi samo znao koliko tvoj Otac ezne
da prepozna svoju bezgrenost, ne bi pustio da te Njegov Glas zove uzalud, niti bi se
okrenuo od Njegove zamene za strane slike i snove koje si stvorio. Sveti Duh razume
sredstva koja si ti napravio, pomou kojih bi hteo da postigne ono to se nikad ne moe
postii. I ako Mu ih ponudi, On e upotrebiti sredstva koja si ti napravio za izgnanstvo
242
da bi tvoj um vratio tamo gde je on istinski kod kue. Iz spoznaje, tamo gde Ga je Bog
smestio, Sveti Duh te zove, da bi pustio da opratanje poiva u tvojim snovima, da bi se
oslobodio od bezumlja i ostvario duhovni mir. Bez opratanja tvoji snovi e zauvek ostati
da te zastrauju. I seanje na svu Ljubav tvog Oca nee se vratiti da oznai da je doao
kraj snova. Prihvati dar tvoga Oca. To je poziv Ljubavi od Ljubavi, da bi Ona bila ono to
jeste. Sveti Duh je Njegov dar pomou kog je spokoj Neba vraen voljenom Sinu
Bojem. Zar bi ti odbio da prihvati funkciju upotpunjavanja Boga, kada je sve to On
eli to da bude potpun?
281. LEKCIJA
NITA NE MOE POVREDITI SEM MOJIH MISLI
Oe, Tvoj Sin je savren. Kad pomislim da sam povredjen na bilo koji nain, to je zbog
toga to sam zaboravio ko sam i da sam onakav kakvim si me stvorio. Tvoje Misli mi
mogu doneti samo sreu. Ako sam ikada tuan ili povredjen ili bolestan, zaboravio sam
ta Ti misli i stavio moje siune, besmislene misli tamo gde Tvoje Misli pripadaju i gde
one jesu. Nita me ne moe povrediti sem mojih misli. Misli koje mislim zajedno sa
Tobom mogu samo da blagoslove. Samo su Misli koje mislim zajedno s Tobom istinite.
Danas neu povredjivati sebe jer sam daleko izvan svakog bola. Moj Otac me je stavio
bezbedno na Nebo i bdi nada mnom. I ne bih hteo da napadam Sina kog On voli, jer ono
to On voli je takodje i moje da volim.
282. LEKCIJA
DANAS SE NEU PLAITI LJUBAVI
Kad bih samo to mogao da ostvarim danas, spasenje bi bilo ostvareno za ceo svet. Ovo
je odluka protiv bezumlja, kojom prihvatam sebe kakvim me je sam Bog, moj Otac i moj
Izvor stvorio. Ovo je odlunost da ne sanjam snove smrti, dok istina zauvek ostaje iva u
radosti ljubavi. I to je izbor da prepoznam Pravo Ja Koje je Bog stvorio kao Sina kog voli
i Koji ostaje moj jedini Identitet.
Oe, Tvoje Ime je Ljubav, a i moje. Takva je istina. I moe li se istina promeniti time
to joj dajemo drugo ime? Ime straha je jednostavno greka. Neka se danas ne plaim
istine.
283. LEKCIJA
MOJ PRAVI IDENTITET POIVA U TEBI
Oe, stvorio sam sliku o samom sebi i nju zovem Sinom Bojim. Ali je stvaranje kao to
je uvek i bilo, jer je Tvoje stvaranje nepromenljivo. Ne dopusti da oboavam idole. Ja
sam onaj kog moj Otac voli. Moja svetost ostaje svetlost Neba i Ljubav Boja. Zar nije
sigurno ono to Ti voli? Zar svetlost Neba nije bezgranina? Zar nije Tvoj Sin moj pravi
identitet, kada si Ti stvorio sve to jeste?
Sada smo u jednom deljenom Identitetu, sa Bogom naim Ocem kao naim jedinim
Izvorom, i svim to je stvoreno kao delom nas. I tako mi nudimo blagoslov svim
stvarima, sjedinjujui se u ljubavi sa celim svetom, koji je nae opratanje nainilo
jedno sa nama.
243
284. LEKCIJA
MOGU DA IZABEREM DA PROMENIM SVE MISLI KOJE POVREDjUJU
Gubitak nije gubitak kada se pravilno opaa. Bol je nemogu. Nema nikakve alosti koja
ima ikakav uzrok. I svakojaka patnja nije nita drugo do san. To je istina, koja se najpre
kae, pa onda ponavlja mnogo puta; a zatim prihvata kao delimino istinita i konano
prihvata kao istina. Mogu da izaberem da promenim sve misli koje povredjuju. I danas
bih hteo da odem dalje od ovih rei, i pored svih rezervisanosti, i da dodjem do punog
prihvatanja istine u njima.
Oe, ono to si Ti dao ne moe da povredjuje, tako da alost i bol mora da su
nemogui. Ne dopusti da izgubim poverenje u Tebe danas, i neka prihvatim samo ono
to je radosno kao Tvoje darove; da prihvatim samo ono to je radosno kao istinu.
285. LEKCIJA
DANAS MOJA SVETOST SVETLI SJAJNO I JASNO
Danas se budim sa radou, iekujui da mi dodju srene stvari Boje. Traim da samo
one dodju i shvatam da e na moj poziv biti odgovoreno mislima koje su mi poslate. I
traiu samo radosne stvari im prihvatim svoju svetost. Jer kakva bi mi bila korist od
bola, kakvu svrhu bi moja patnja ispunjavala, i kakve bih vajde imao od alosti i
gubitka, ako bezumlje ode danas od mene, i umesto toga prihvatim moju svetost?
Oe, moja svetost je Tvoja. Pusti me da se radujem u njoj i da se kroz opratanje
vratim mentalnom zdravlju. Tvoj Sin je jo uvek onakav kakvim si ga Ti stvorio. Moja
svetost je deo mene, a takodje i deo Tebe. I ta bi moglo promeniti Samu Svetost?
286. LEKCIJA
TIINA NEBA DRI MOJE SRCE DANAS
Oe, kako je tiho danas! Kako su spokojno sve stvari na svom mestu! Ovo je dan koji je
izabran kao vreme u kom u shvatiti da nema nikakve potrebe da bilo ta inim. U Tebi
je svaki izbor ve uinjen. U Tebi je svaki konflikt razreen. U Tebi mi je sve to se
nadam da nadjem ve dato. Tvoj mir je moj. Moje srce je mirno i moj um je spokojan.
Tvoja Ljubav je Nebo i Tvoja Ljubav je moja.
Tiina dananjeg dana dae nam nadu da smo nali put i daleko putovali njim ka
potpuno sigurnom cilju. Danas neemo sumnjati u kraj koji nam je Sam Bog obeao.
Imamo poverenja u Njega i u nae Pravo Ja koje je jo uvek jedno sa Njim.
287. LEKCIJA
TI SI MOJ CILJ, OE MOJ, SAMO TI
Gde bih iao do na Nebo? ta bi moglo biti zamena za sreu? Koji bi dar vie voleo od
mira Bojeg? Kakvo blago bih traio i naao i zadrao koje bi se moglo porediti sa mojim
Identitetom? I da li bih radije iveo sa strahom ili sa ljubavlju?
Ti si moj cilj, Oe moj. ta bih sem Tebe mogao eleti da imam? Kojim bih putem sem
onog koji vodi ka Tebi mogao eleti da idem? I ta bi sem seanja na Tebe moglo da za
mene znai kraj snova i ispraznih zamena za istinu? Ti si moj jedini cilj. Tvoj Sin bi hteo
da bude onakav kakvim si ga Ti stvorio. Kojim drugim putem sem ovog bih mogao da
oekujem da prepoznam moje Pravo Ja i da budem jedno sa mojim Identitetom?
244
288. LEKCIJA
PUSTI ME DA DANAS ZABORAVIM PROLOST MOGA BRATA
Ovo je misao koja vodi put ka Tebi i dovodi me do mog cilja. Ne mogu doi k Tebi bez
moga brata. I da bih spoznao svoj Izvor, prvo moram da prepoznam ono to si stvorio
jedno sa mnom. Ruka moga brata je ruka koja me vodi na putu ka Tebi. Njegovi gresi su
u prolosti, zajedno sa mojim, i ja sam spasen jer je prolost otila. Ne dopusti da je
gajim u svom srcu jer u izgubiti put kojim idem ka Tebi. Moj brat je moj spasilac. Ne
dopusti da napadnem spasioca kog si mi Ti dao. Ve me pusti da iskazujem poast
onome koji nosi Tvoje Ime i da se tako setim mog sopstvenog.
Oprosti mi , onda, danas. I znae da si mi oprostio ako vidim tvog brata u svetlosti
svetosti. On ne moe biti manje svet od mene, a ti ne moe biti svetiji od njega.
289. LEKCIJA
PROLOST JE ZAVRENA. ONA ME NE MOE DOTAI
Osim ako se prolost ne zavri u mom umu, stvarni svet mora izmicati mom vidu. Jer ja
u sutini ne gledam nigde; vidim samo ono to nije tu. Kako onda mogu opaziti svet koji
opratanje nudi? To je ono za ta je prolost napravljena da sakriva, jer je to svet koji se
moe gledati samo sada. On nema prolosti. Jer ta se moe opratati do prolosti, i ako
je ona oprotena, zavrena je.
Oe, ne dopusti da gledam prolost koja nije tu. Jer ti si mi ponudio Tvoju Sopstvenu
zamenu, u sadanjem svetu prolost je ostala netaknuta i bez greha. Ovde je kraj
krivice. I tu sam ja spremljen za Tvoj konani korak. Zar u traiti da jo eka na Tvog
Sina da bi pronaao divotnost koju si Ti planirao da bude kraj svih njegovih snova i sveg
njegovog bola?
290. LEKCIJA
MOJA SADANJA SREA JE SVE TO VIDIM
Osim ako ne gledam ono to nije tu, moja sadanja srea je sve to vidim. Oi koje
poinju da se otvaraju najzad su progledale. I hteo bih da Hristovo vidjenje dodje do
mene ovog istog dana. Ono to opaam bez Boje Sopstvene Korekcije za vid koji sam ja
stvorio je zastraujue i bolno pogledati. Ali ipak ne bih hteo da moj um bude obmanut
verovanjem da je san koji sam ja stvorio stvaran i za trenutak due. Ovo je dan u kom
traim moju sadanju sreu i ne gledam nita drugo sem stvar koju traim.
Sa ovom odlunou dolazim k Tebi i molim Tvoju snagu da me podri danas, dok samo
traim da uinim Tvoju Volju. Ne moe a da me ne uje, Oe. Ono to traim Ti si mi
ve dao. I ja sam siguran da elim da vidim moju sreu danas.
TA JE STVARNI SVET?
Stvarni svet je simbol, kao i sve ostalo to percepcija nudi. Pa ipak on predstavlja
suprotnost od onoga to si stvorio. Tvoj svet je vidjen kroz oi straha i on dovodi
svedoke uasa u tvoj um. Stvarni svet se ne moe opaziti sem kroz oi koje opratanje
blagosilja, tako da one vide svet u kome je uas nemogu, a svedoci straha se ne mogu
nai. Stvarni svet sadri suprotnost za svaku nesrenu misao koja se odraava u tvom
svetu; to je sigurna korekcija za svaki prizor straha i zvuke bitke koje tvoj svet sadri.
Stvarni svet pokazuje svet koji se drugaije vidi kroz tihe oi i sa umom u miru. Tu nema
245
niega sem odmora. Nema krika bola niti zvuka alosti, jer nita ne ostaje izvan
opratanja. I prizori su neni. Samo sreni prizori i zvuci mogu doi do uma koji je
oprostio sebi. Kakvu potrebu ima takav um za mislima o smrti, napadu i ubistvu? ta on
moe opaati da ga okruuje sem sigurnosti, ljubavi i radosti? ega tu ima to bi on
izabrao da bude osudjen i ta je to protiv ega bi sudio? Svet koji on vidi potie iz uma
koji je u miru u samom sebi. Nikakva opasnost ne preti ni u emu to vidi, jer je blag i
samo na blagost gleda. Stvarni svet je simbol da je san o grehu i krivici zavren i da
Boji Sin vie ne spava. Njegove budee oi opaaju sigurni odraz Ljubavi njegovog Oca;
izvesno obeanje da je iskupljen. Stvarni svet znai kraj vremena, jer njegova percepcija
ini vreme besmislenim. Sveti Duh nema potrebu za vremenom kada je ono odsluilo
svojoj svrsi. Sada On eka jo samo jedan trenutak vie da bi Bog uinio Svoj poslednji
korak, i vreme je iezlo, odnosei percepciju sa sobom i ostavljajui samo istinu da
bude ono to jeste. Taj trenutak je na cilj, jer on sadri seanje na Boga. I dok
posmatramo svet kome je oproteno, On je taj Koji nas poziva i dolazi da nas odvede
kui, podseajui nas na na Identitet Koji nam je povratilo nae opratanje.
291. LEKCIJA
OVO JE DAN MIRA I TIINE
Hristovo vidjenje gleda kroz mene danas. Njegov vid pokazuje mi da je svemu
oproteno i da je sve u miru, i nudi ovo isto vidjenje svetu. I ja prihvatam ovo vidjenje u
njegovo ime, i za sebe i za svet. Na kakvu divotu gledamo danas! Kakvu svetost vidimo
da nas okruuje! I dato nam je da prepoznamo da je to svetost koju delimo; to je
Svetost Samog Boga.
Ovog dana moj um je tih, da bi primio Misli koje mi Ti nudi. I ja prihvatam ono to
dolazi od Tebe, umesto onoga to dolazi od mene. Ja ne znam put ka Tebi. Ali Ti si
potpuno siguran. Oe, vodi Tvog Sina du mirne staze koja vodi ka Tebi. Neka moje
opratanje bude potpuno i neka mi se vrati seanje na Tebe.
292. LEKCIJA
SREAN ISHOD SVIH STVARI JE SIGURAN
Boja obeanja nemaju izuzetaka. On garantuje da samo radost moe biti konani ishod
za sve stvari. Ali od nas zavisi kada e se to ostvariti; koliko dugo putamo da se jedna
tudja volja suprotstavlja Njegovoj. I dok mislimo da je ova volja stvarna, neemo nai
kraj koji je On naznaio kao ishod svih problema koje opaamo, svih iskuenja koja
vidimo i svih situacija u kojima se nalazimo. Ali je ovaj zavretak siguran. Jer Boja
Volja se vri na zemlji i na Nebu. Traiemo i nai emo prema Njegovoj Volji, koja
garantuje da se naa volja vri.
Zahvaljujemo Ti, Oe, na Tvojoj garanciji za samo srene ishode na kraju. Pomozi nam
da se mi ne meamo u to, i da tako odugovlaimo sa srenim zavretkom koji si nam Ti
obeao za svaki problem koji budemo opaali; za svako iskuenje kroz koje mislimo da
jo uvek moramo proi.
293. LEKCIJA
SAV STRAH JE PROAO I SAMO JE LJUBAV TU
Sav strah je proao, jer je nestao i njegov izvor, i sve misli su otile s njim. Ljubav
ostaje jedino sadanje stanje, iji je Izvor ovde zauvek i zauvek. Moe li svet izgledati
svetao, jasan, siguran i gostoljubiv, sa svim mojim prolim grekama koje ga pritiskaju i
pokazuju mi iskrivljene oblike straha? Ipak je u sadanjosti Ljubav oigledna i njeno
246
dejstvo oevidno. Ceo svet se sjaji odraavajui njegovu svetu svetlost i ja opaam svet
kojem je najzad oproteno.
Oe, ne dopusti da Tvoj sveti svet izmakne mom vidu danas. I ne dopusti da moje ui
budu gluve za sve himne zahvalnosti koje svet peva ispod zvukova straha. Postoji
stvarni svet koji sadanjost dri bezbednim od svih prolih greaka. I danas bih hteo da
vidim samo ovaj svet pred mojim oima.
294. LEKCIJA
MOJE TELO JE POTPUNO NEUTRALNA STVAR
Ja sam Boje Dete. Mogu li biti i jo neto drugo? Da li je Bog stvorio ono to je smrtno i
to se raspada? Kakvu korist Boje Dete ima od onoga to mora umreti? Ali neutralna
stvar ne vidi smrt, jer misli o smrti nisu tu investirane, niti je parodija ljubavi tu data.
Njegova neutralnost ga titi dok je ono u upotrebi. A kasnije, kad vie nema nikakve
svrhe, ono se odbacuje. Ono nije bolesno, ni staro, ni povredjeno. Ono je samo bez
funkcija, nepotrebno i odbaeno. Neka danas ne vidim da je ono neto vie od toga; telo
slui neko vreme i pogodno je za sluenje, da bi bilo korisno dok moe da slui, a onda
se odbacuje radi veeg dobra.
Moje telo, Oe, ne moe biti Tvoj Sin. I ono to nije stvoreno ne moe biti ni greno ni
bezgreno; ni dobro ni zlo. Pusti me da onda iskoristim ovaj san da pomognem Tvom
planu da se probudimo iz svih snova koje smo stvorili.
295. LEKCIJA
SVETI DUH GLEDA KROZ MENE DANAS
Hrist moli da danas koristi moje oi i tako iskupljuje svet. Moli za ovaj dar da bi mi
ponudio duhovni mir i uklonio sav uas i sav bol. I dok se oni uklanjaju od mene, nestaju
snovi koji su izgledali da se sputaju na svet. Iskupljenje mora biti jedno. Dok se ja
spasavam i svet se spasava zajedno sa mnom. Strah se pojavljuje u mnogo razliitih
oblika, ali ljubav je jedna.
Oe moj, Hrist me je zamolio za jedan dar i ja ga dajem da bi mi bio dat. Pomozi mi da
danas koristim Hristove oi i da tako pustim da Ljubav Svetog Duha blagoslovi sve stvari
koje budem pogledao, da bi njegova opratajua Ljubav mogla poivati na meni.
296. LEKCIJA
DANAS SVETI DUH GOVORI KROZ MENE
Danas je Svetom Duhu potreban moj glas da bi ceo svet mogao da slua Tvoj Glas kroz
mene. Reio sam da Te pustim da govori kroz mene, jer ne bih hteo da koristim druge
rei do Tvojih, niti da imam druge misli koje su odvojene od Tvojih, jer su samo Tvoje
istinite. Hteo bih da budem spasilac sveta kog sam ja stvorio. Jer poto sam ga osudio,
hteo bih da ga oslobodim, da bih mogao da nadjem slobodu i ujem Re koju e mi Tvoj
sveti Glas govoriti danas.
Danas poduavamo da bismo mogli da uimo i samo to. I tako cilj naeg uenja postaje
cilj bez konflikata, lako dostupan i brzo ostvarljiv. Kako rado Sveti Duh dolazi da bi nas
spasao od pakla, kad dozvolimo da Njegovo uenje ubedi svet, kroz nas, da traimo i
nadjemo laki put ka Bogu.
247
297. LEKCIJA
OPRATANJE JE JEDINI DAR KOJI DAJEM
Opratanje je jedini dar koji dajem, zato to je to jedini dar koji elim. I sve to dajem,
dajem sebi. Ovo je jednostavna formula spasenja. I ja, koji bi hteo da budem spasen,
hteo bih da ga nainim svojim, da bude nain ivota koji ivim u svetu kojem je
potrebno spasenje i koji e biti spasen kad ja prihvatim uklanjanje prvobitne separacije
za sebe.
Oe, kako su sigurni Tvoji putevi, kako siguran njihov konani ishod, i kako je verno ve
odredjen svaki korak u mom spasenju i ostvaren Tvojom Milou. Neka je hvala Tebi na
Tvojim venim darovima i neka je hvala Tebi na mom Identitetu.
298. LEKCIJA
VOLIM TE, OE, I VOLIM TVOG SINA
Moja zahvalnost mi omoguava da moja ljubav bude prihvaena bez straha. I tako sam
najzad povraen svojoj Stvarnosti. Sve to je bilo uljez u mom svetom vidu, opratanje
uklanja. I ja se pribliavam kraju besmislenih putovanja, bezumnih karijera i vetakih
vrednosti. Umesto toga prihvatam ono to je Bog ustanovio kao moje, siguran da u
samo u tome biti spasen; siguran da idem kroz strah da bih susreo moju Ljubav.
Oe, danas dolazim k Tebi, jer ne bih hteo da sledim ni jedan drugi put sem Tvog. Ti si
pored mene. Tvoj put je siguran. I ja sam zahvalan za Tvoje darove sigurnog utoita i
oslobodjenja od svega to bi htelo da zamrai moju Ljubav prema Bogu mom Ocu i
Njegovom Svetom Sinu.
299. LEKCIJA
VENA SVETOST POIVA U MENI
Moja svetost je daleko iznad moje sposobnosti da razumem ili saznajem. Pa ipak, moj
Otac, Koji ju je stvorio, priznaje moju svetost kao Svoju. I naa Volja, zajedno, zna da
je to tako.
Oe, moja svetost nije od mene. Ona nije moja da bi je unitio greh. Ona nije moja da
bi stradala od napada. Iluzije mogu da je zamrae, ali ne mogu ugasiti njen sjaj, niti
potamniti njenu svetlost. Ona zauvek ostaje savrena i nedirnuta. U njoj su sve stvari
isceljene, jer ostaju onakve kakvim si ih Ti stvorio. I ja mogu spoznati moju svetost. Jer
me je Sama Svetost stvorila i ja mogu spoznati moj Izvor, jer je Tvoja Volja da Ti bude
spoznat.
300. LEKCIJA
SAMO JEDAN TREN TRAJE OVAJ SVET
Ovo je misao koja se moe koristiti da kaemo da su smrt i tuga sigurna sudbina onih
koji dolaze ovde, jer njihove radosti nestaju pre nego to se osete ili ak shvate. Ali to je
takodje i ideja koja ne dozvoljava da nas nikakva lana percepcija ne dri u svojoj vlasti,
niti je ona ita vie od prolaznog oblaka na veno vedrom nebu. I upravo je ova vedrina
ono to traimo, bez oblaka, oigledna i sigurna, danas.
248
Danas traimo Tvoj sveti svet. Jer smo mi, Tvoji Sinovi, za trenutak izgubili put. Ali smo
sluali Tvoj Glas i nauili ta tano treba da radimo da bismo se vratili na Nebo i povratili
na pravi Identitet. I danas zahvaljujemo svetu koji traje samo jedan trenutak. Hteli
bismo da idemo dalje od tog siunog trenutka do venosti.
TA JE DRUGI DOLAZAK?
Hristov Drugi Dolazak, koji je siguran kao Bog, je samo ispravka greki i povratak
zdravom umu. To je deo stanja koje povraa ono to nikad nije bilo izgubljeno, i ponovo
ustanovljuje ono to je zauvek i zauvek istina. To je poziv Bojoj Rei da zauzme mesto
iluzije; dragovoljnost da se pusti da opratanje poiva na svim stvarima bez izuzetka i
bez rezerve. Sveobuhvatna priroda Hristovog Drugog Dolaska je ona koja mu
omoguava da obgrli svet i da te dri u bezbednosti u svom nenom dolasku koji sa
tobom obuhvata sve ive stvorove. Nema kraja oslobadjanju koje donosi Drugi Dolazak,
jer Boje stvaranje mora biti bezgranino. Opratanje osvetljava put za Drugi Dolazak,
jer ono na sve sija kao jedno. I tako je najzad jednost prepoznata. Drugi Dolazak
zavrava lekcije koje ui Sveti Duh, pravei put za Strani Sud u kojem se uenje
zavrava kroz jedan poslednji rezime koji se prostire izvan samog sebe i dosee do
Boga. Drugi Dolazak je vreme u kojem se svi umovi predaju u ruke Hrista, da bi se
vratili duhu u ime istinskog stvaranja i Volje Boje. Drugi Dolazak je onaj dogadjaj u
vremenu na koje samo vreme nema uticaja. Jer svako ko je ikad doao da umre ili e
tek doi ili ko je prisutan sada, podjednako se oslobadja od onoga to je uinio. U ovoj
jednakosti Hrist se ponovo uspostavlja kao jedini Identitet u Kom Sinovi Boji priznaju
da su svi jedno. A Bog Otac se smei na Svog Sina, Svoje jedino stvaranje i Svoju jedinu
radost. Moli se da Drugi Dolazak bude uskoro, ali nemoj da ostane na tome. Njemu su
potrebne tvoje oi i ui, tvoje ruke i tvoja stopala. I vie od svega, njemu je potrebna
tvoja dobra volja. Radujmo se to moemo da inimo Boju Volju i spojmo se svi
zajedno u njenu svetu svetlost. Gle, Boji Sin je jedno u nama i kroz Njega moemo doi
do Ljubavi naeg Oca.
301. LEKCIJA
I SAM BOG E OBRISATI SVE SUZE
Oe, ako ne sudim ne mogu plakati. Niti u oseati bol, niti da sam naputen ili da sam
nepotreban u svetu. Ovo je moj dom jer mu ne sudim i zato je ono samo ono to Ti
eli. Pusti me da ga danas vidim neosudjenog, kroz srene oi koje je opratanje
oslobodilo od svih iskrivljenja. Pusti me da vidim Tvoj svet umesto mog. I sve suze koje
sam prolio bie zaboravljene, jer je njihov izvor nestao. Oe, danas neu suditi Tvom
svetu.
Boji svet je srean. Oni koji ga vide mogu samo da mu dodaju svoju radost i da ga
blagoslove kao uzrok dalje radosti u njima. Plakali smo jer nismo razumeli. Ali smo
saznali da je svet koji smo videli laan, pa emo danas gledati Boji svet.
302. LEKCIJA
TAMO GDE JE BILA TAMA GLEDAM SVETLOST
Oe, nae oi se najzad otvaraju. Tvoj sveti svet nas eka, poto nam je vid najzad
povraen i sada moemo videti. Mislili smo da smo patili. Ali smo zaboravili Sina kog si
stvorio. Sada vidimo da je tama nae sopstveno uobraenje, i da je svetlost tu da je
gledamo. Hristovo vidjenje menja tamu u svetlost, jer strah mora nestati kad je ljubav
249
dola. Pusti me da danas oprostim Tvom svetom svetu, da bih mogao da gledam
njegovu svetost i shvatim da ona samo odraava moju sopstvenu.
Naa Ljubav nas oekuje dok idemo k Njemu i hoda pored nas pokazujui nam put. On
uspeva u svemu. On je cilj koji traimo i On je sredstvo pomou kog idemo k Njemu.
303. LEKCIJA
SVETI HRIST JE DANAS RODjEN U MENI
Posmatrajte sa mnom, andjeli, posmatrajte sa mnom danas. Pustite neka me sve Boje
svete Misli okruuju i budite tihi sa mnom dok se Sin Neba radja. Neka svi zemaljski
zvuci utihnu i neka svi prizori na koje sam navikao ieznu. Neka Hrist bude pozdravljen
tamo gde je kod kue. I neka uje zvuke koje razume i vidi samo prizore koji pokazuju
Ljubav Njegovog Oca. Neka On vie ne bude stranac ovde, jer je danas ponovo rodjen u
meni.
Tvoj Sin je dobrodoao, Oe. On je doao da me spase od zla koje sam ja sam stvorio.
On je ono Ja Koje si mi Ti dao. On je samo ono to ja stvarno jesam u istini. On je Sin
kog voli iznad svih stvari. On je moje Ja kakvog si me Ti stvorio. To nije Hrist Koji moe
biti razapet. Bezbedan u Tvom naruju pusti me da primim Tvog Sina.
304. LEKCIJA
NEKA MOJ SVET NE ZAMRAI PRIZOR HRISTA
Mogu da zamraim moj sveti vid, ako mu nametnem svoj svet. A ne mogu ni da vidim
svete prizore koje Hrist posmatra, ukoliko ne koristim Njegov vid. I ono to vidim je
stanje mog uma, koje se reflektuje prema spolja. Hteo bih da blagoslovim svet gledajui
ga kroz Hristove oi. I gledau sigurne znake da su mi svi moji gresi oproteni.
Vodi me iz tame u svetlost; iz greha u svetost. Pusti me da oprostim i tako primim
spasenje za svet. To je Tvoj dar, Oe moj, koji mi je dat da ponudim Tvom svetom Sinu,
da bi on opet mogao da nadje seanje na Tebe i na Tvog Sina kakvim si ga Ti stvorio.
305. LEKCIJA
POSTOJI MIR KOJI NAM HRIST DAJE
Onaj ko koristi samo Hristovo vidjenje nalazi mir toliko dubok i spokojan, koji je
nepromenljiv i ne moe se poremetiti, da svet ne sadri nita slino. Svako poredjenje je
bledo pred ovim mirom. I ceo svet odlazi u tiini dok ga ovaj mir obavija i neno ga
odnosi do istine, da vie ne bude dom straha. Jer ljubav je dola i iscelila svet dajui mu
Hristov mir.
Oe, Hristov mir nam je dat, jer je Tvoja Volja da budemo spaseni. Pomozi nam danas
da samo prihvatimo Tvoj dar i da ga ne prosudjujemo. Jer nam je on doao da bi nas
spasao od naeg sudjenja nama samima.
306. LEKCIJA
HRISTOV DAR JE SVE TO TRAIM DANAS
ta bih sem Hristovog vidjenja koristio danas, kada mi ono moe ponuditi dan u kom
vidim svet tako slian Nebu da mi se vraa jedno davno seanje? Danas mogu da
zaboravim svet koji sam stvorio. Danas mogu da prodjem pored svakog straha i da se
250
vratim ljubavi, svetosti i miru. Danas sam otkupljen i ponovo rodjen u svet milosti i
panje, nenosti i mira Bojeg.
I tako se, Oe na, vraamo Tebi, seajui se da nikad nismo ni otili; seajui se Tvojih
svetih darova nama. U zahvalnosti ti dolazimo, sa praznim rukama i otvorenih srca i
umova, traei samo ono to Ti daje. Ne moemo dati ponude koje bi bile dovoljne za
Tvog Sina. Ali u Tvojoj Ljubavi Hristov dar je njegov.
307. LEKCIJA
KONFLIKTNE ELJE NE MOGU BITI MOJA VOLJA
Oe, Tvoja Volja je moja i samo to. Ne postoji nikakva druga volja koju bih eleo da
imam. Ne dopusti mi da pokuam da imam neku drugu volju, jer je ona besmislena i
nanee mi bola. Samo Tvoja Volja mi moe doneti sreu i samo Tvoja postoji. Ako bih
hteo da imam ono to samo Ti moe dati, moram prihvatiti Tvolju Volju za mene, i
stupiti u mir gde je konflikt nemogu, gde je Tvoj Sin jedno sa Tobom u biu i volji, i gde
nita ne protivrei svetoj istini da ja ostajem onakav kakvim si me Ti stvorio.
I sa ovom molitvom tiho stupamo u stanje u koje konflikt ne moe doi, jer spajamo
nau svetu volju sa Bojom, prepoznajui da su one jedno te isto.
308. LEKCIJA
OVAJ TRENUTAK JE JEDINO VREME KOJE POSTOJI
Zamislio sam vreme na takav nain da poraavam svoj cilj. Ako izaberem da prodjem
pored vremena u bezvremenost, moram promeniti moju percepciju o tome emu vreme
slui. Svrha vremena ne moe biti da dri prolost i budunost jednim. Jedini interval u
kom mogu biti spasen od vremena je sada. Jer u ovom trenutku je opratanje dolo da
me oslobodi. Rodjenje Hrista je sada, bez prolosti ili budunosti. On je doao da da
Svoj sadanji blagoslov svetu, vraajui ga nazad bezvremenosti i ljubavi. A ljubav je
veno prisutna, sada i ovde.
Hvala za ovaj trenutak, Oe. Sada sam iskupljen. Ovaj trenutak je vreme koje si Ti
odredio za oslobodjenje Tvog Sina i za spasenje sveta u njemu.
309. LEKCIJA
DANAS SE NEU PLAITI DA POGLEDAM UNUTRA
U meni je Vena Nevinost, jer je Boja Volja da Ona tu bude zauvek i zauvek. Ja, Njegov
Sin, ija volja je bezgranina kao i Njegova Sopstvena, ne mogu da elim nikakvu
promenu u tome. Jer poricati Volju moga Oca znai poricati moju sopstvenu volju.
Gledati unutra znai samo nai moju volju kakvom ju je Bog stvorio i kakva ona jeste.
Bojim se da pogledam unutra jer mislim da sam napravio drugu volju koja nije istinita i
nainio je stvarnom. Pa ipak, ona nema nikakvog dejstva. Unutar mene je svetost Boja.
Unutar mene je seanje na Njega.
Korak koji preduzimam danas, Oe moj, je moje sigurno oslobodjenje od ispraznih
snova o grehu. Tvoj oltar stoji ist i neuprljan. To je sveti oltar mom Pravom Ja i tu ja
nalazim moj pravi Identitet.
251
310. LEKCIJA
U NEUSTRAIVOSTI I LJUBAVI PROVODIM DANANJI DAN
Ovaj dan, Oe moj, hteo bih da provedem sa Tobom, kao to si izabrao da budu svi
moji dani. I ono to u doiveti uopte nije od vremena. Radost koja mi dolazi nije od
dana ili asova, jer ona dolazi od Neba Tvom Sinu. Ovaj dan e biti Tvoje slatko
podseanje da Te se setim, Tvog draesnog zova Tvom svetom Sinu, znaka da mi je
dola Tvoja milost i da je Tvoja Volja da ja danas budem oslobodjen.
Ovaj dan provodimo zajedno, ti i ja. I ceo svet nam se pridruuje u naoj pesmi
zahvalnosti i radosti Onome Koji nam je dao spasenje i Ko nas je oslobodio. Povraeni
smo miru i svetosti. Danas u nama nema mesta za strah, jer smo u naim srcima izrazili
dobrodolicu ljubavi.
TA JE STRANI SUD?
Hristov Drugi Dolazak daje Bojem Sinu ovaj dar: Da uje kako Glas Boji objavljuje da
je ono to je lano lano, a ono to je istina nikada se nije menjalo. I ovo je sud u kom
se percepcija zavrava. Najpre vidi svet koji je prihvatio da je ovo istina, projektovana
iz sada korigovanog uma. I sa ovim svetim vidom, percepcija daje tihi blagoslov i tada
nestaje, poto je postigla svoj cilj i ostvarila svoju misiju. Poslednji Sud na svet ne sadri
nikakvu osudu. Jer on vidi svet kome je sve oproteno, bez greha i potpuno bez ikakve
svrhe. Bez uzroka i sada bez funkcije u Hristovom vidjenju, on jednostavno iezava u
nita. Tu je on rodjen i tu se on i zavrava. I svi likovi u tom snu u kom je svet poeo da
ide sa njim. Tela su sada beskorisna i stoga e nestati, jer je Sin Boji bezgranian. Vi
koji ste verovali da e Poslednji Sud osuditi svet na pakao zajedno sa vama, prihvatite
ovu svetu istinu: Boji Sud je dar Korekcije koju je On darovao svim vaim grekama,
oslobadjajui vas od njih i svih posledica koje se inilo da su one ikad imale. Bojati se
Boje spasavajue milosti samo znai bojati se potpunog oslobodjenja od patnje,
povratka miru, sigurnosti i srei i sjedinjenja sa vaim pravim Identitetom. Boji
Poslednji Sud je milosrdan kao i svaki korak u Njegovom naimenovanom planu da
blagoslovi Svoga Sina i da ga pozove da se vrati venom miru koji On deli sa njim. Ne
boj se ljubavi. Jer samo ona moe isceliti sve alosti, izbrisati sve suze i neno probuditi
iz njegovog sna o bolu Sina kojeg Bog priznaje za Svog. Ne plai se ovoga. Spasenje
moli da mu izrazi dobrodolicu. I svet eka tvoje radosno prihvatanje, koje e ga uiniti
slobodnim. Ovo je Boji Poslednji Sud: Ti si jo uvek Moj sveti Sin, zauvek nevin,
zauvek volei i zauvek voljen, bezgranian koliko i tvoj Tvorac i potpuno nepromenljiv i
zauvek ist. Zato se probudi i vrati Meni. Ja sam tvoj Otac i ti si Moj Sin.
311. LEKCIJA
SUDIM SVIM STVARIMA ONAKO KAKO BIH HTEO DA ONE BUDU
Sud je stvoren da bude orudje protiv istine. On razdvaja ono protiv ega se koristi i
postavlja ga kao da je odvojena stvar. A onda pravi od nje ono to bi ti hteo da ona
bude. On sudi onome to ne razume, jer ne moe da vidi celinu i zbog toga sudi lano.
Hajde da ga ne koristimo danas, ve da od njega napravimo dar Onome Ko ga drugaije
koristi. On e nas osloboditi agonije svih sudova koje smo doneli protiv samih sebe i
ponovo povratiti duhovni mir dajui nam Boji Sud o Njegovom Sinu.
Oe, danas ekamo sa otvorenim umom, da bismo uli Tvoj Sud o Sinu Koga voli. Mi
ga ne poznajemo i ne moemo suditi. I tako putamo Tvoju Ljubav da odlui ta mora
biti onaj kog si Ti stvorio kao Tvog Sina.
252
312. LEKCIJA
VIDIM SVE STVARI ONAKO KAKO BIH HTEO DA ONE BUDU
Percepcija sledi sud. Poto smo sudili vidimo, stoga, ono to bismo hteli da gledamo. Jer
vid moe samo da slui da nam ponudi ono to bismo hteli da imamo. Nemogue je
prevideti ono to bismo hteli da vidimo i da ne vidimo ono to smo izabrali da
posmatramo. Kako sigurno, stoga, mora stvarni svet doi da pozdravi sveti vid svakoga
ko uzme svrhu Svetog Duha kao svoj cilj za vidjenje. On ne moe a da ne gleda ono to
bi Hrist hteo da on vidi i da deli Hristovu Ljubav prema onome to gleda.
Nemam nikakvu drugu svrhu za danas sem da gledam oslobodjeni svet, oslobodjen od
svih sudova koje sam donosio. Oe, ovo je Tvoja Volja za mene danas i zato takodje
mora biti i moj cilj.
313. LEKCIJA
PUSTI DA MI SADA DODjE NOVA PERCEPCIJA
Oe, postoji vid koji sve stvari vidi bezgrenim, tako da je strah otiao i tamo gde je bio
ljubav je pozvana. A ljubav e doi kad god je pozvana. Ovo vidjenje je Tvoj dar. Oi
Hrista posmatraju svet kome je oproteno. U Njegovom vidu svi grehovi su oproteni, jer
On ne vidi greh ni u emu to vidi. Pusti sada da mi dodje Njegova prava percepcija, da
bih mogao da se probudim iz snova o grehu i da pogledam unutra i vidim svoju
bezgrenost, koju si Ti odrao potpuno neuprljanom na oltaru Tvog svetog Sina, Pravo Ja
sa Kojim bih hteo da se identifikujem.
Hajde da danas posmatramo jedan drugog Hristovim vidjenjem. Kako smo divni! Kako
sveti i kako puni ljubavi! Brate, dodji i pridrui mi se danas. Spasavamo svet kada smo
zajedno. Jer u naem vidjenju on postaje isto onoliko svet kao i svetlost u nama.
314. LEKCIJA
TRAIM BUDUNOST KOJA SE RAZLIKUJE OD PROLOSTI
Od nove percepcije sveta nastaje budunost koja se veoma razlikuje od prolosti.
Budunost se sada prepoznaje samo kao produetak sadanjosti. Prole greke ne mogu
bacati nikakve senke na nju, tako da je strah izgubio svoje idole i svoje slike i, poto je
bez oblika, nema nikakvog dejstva. Smrt vie nee polagati pravo na budunost, jer je
ivot sada njen cilj, i sva potrebna sredstva za to su sreno obezbedjena. Ko moe da
bude u alosti ili da pati kada je sadanjost oslobodjena, produujui svoju sigurnost i
mir na spokojnu budunost koja je ispunjena radou?
Oe, bili smo u zabludi u prolosti i izabrali sadanjost da se oslobodimo. Sada
preputamo budunost Tvojim Rukama, ostavljajui iza nas nae prole greke, sigurni
da e Ti odrati Tvoja sadanja obeanja i voditi budunost u njihovoj svetoj svetlosti.
315. LEKCIJA
SVI DAROVI KOJE MOJA BRAA DAJU PRIPADAJU MENI
Svakoga dana dolazi mi hiljadu blaga sa svakim trenutkom koji prolazi. Blagosloven sam
sa darovima tokom celog dana, po vrednosti daleko iznad svih stvari koje bih mogao i
zamisliti. Jedan brat se osmehuje drugom, i moje srce je puno radosti. Neko izgovori re
zahvalnosti ili milosti i moj um primi ovaj dar i prihvati ga kao svoj sopstveni. I svako ko
253
nadje put ka Bogu postaje moj spasilac, pokazujui mi put, i dajui mi sigurnost da je
ono to je on nauio svakako i moje.
Zahvaljujem ti, Oe, na mnogobrojnim darovima koji mi dolaze danas i svakog dana od
svakog Sina Bojeg. Moja braa su neograniena u svim njihovim darovima meni. Sada
mogu da im ponudim moju zahvalnost, da bi me ta zahvalnost dovela do mog Tvorca i
seanja na Njega.
316. LEKCIJA
SVI DAROVI KOJE DAJEM MOJOJ BRAI SU MOJI SOPSTVENI
Kako je svaki dar koji moja braa daju moj, tako i svaki dar koji dajem pripada meni.
Svaki omoguuje da ode neka prola greka, i ne ostavi nikakvu senku na sveti um koji
moj Otac voli. Njegova milost mi je data u svakom daru koji je neki brat primio od
nastanka vremena i koji e primiti i posle kraja sveg vremena. Moja kua sa blagom je
puna i andjeli paze na njena otvorena vrata da se nijedan dar ne izgubi i samo ih se
dodaje sve vie. Pusti me da dodjem tamo gde su moja blaga i da udjem tamo gde sam
istinski dobrodoao i kod kue, medju darovima koje mi je Bog dao.
Oe, hteo bih da prihvatim Tvoje darove danas. Ja ih ne prepoznajem, ali ipak imam
poverenja da e Ti koji si mi ih dao dati sredstvo pomou kojeg mogu da ih opazim,
vidim njihovu vrednost i gajim samo njih kao ono to elim.
317. LEKCIJA
SLEDIM PUTEM KOJI JE ODREDjEN ZA MENE
Imam specijalno mesto koje treba da zauzmem; ulogu koja je samo za mene. Spasenje
eka sve dok ne preuzmem ovu ulogu kao neto to sam sam izabrao da inim. Sve dok
ne napravim ovaj izbor, ja sam rob vremena i ljudske sudbine. Ali kada dobrovoljno i
dragovoljno budem krenuo putem koji je plan mog Oca odredio za mene, onda u
prepoznati da je spasenje ve ovde, ve dato svoj mojoj brai i takodje ve moje.
Oe, Tvoj put je ono to biram danas. Biram da idem tamo gde bi me On odveo; biram
da inim ono to bi On hteo da uradim. Tvoj put je izvestan i kraj siguran. Tamo me
eka seanje na Tebe. I sve moje alosti zavravaju se u Tvom zagrljaju, koji si obeao
Tvom Sinu, koji je pogreno mislio da je odlutao od sigurne zatite Tvog Naruja punog
ljubavi.
318. LEKCIJA
U MENI SU SREDSTVA I CILJ SPASENJA JEDNO
U meni, Bojem svetom Sinu, pomireni su svi delovi Nebeskog plana za spasenje sveta.
ta bi moglo da dodje u sukob kad svi delovi imaju samo jednu svrhu i jedan cilj? Kako
bi i jedan deo mogao da stoji sam, ili da ima veu ili manju vanost od ostalih? Ja sam
sredstvo pomou kog je Boji Sin spasen, jer je svrha spasenja da nadje bezgrenost
koju je Bog stavio u mene. Ja sam stvoren kao stvar koju traim. Ja sam cilj za kojim
svet traga. Ja sam Boji Sin, Njegova jedina vena Ljubav. Ja sam sredstvo i cilj
spasenja.
Pusti me danas, Oe, da preuzmem ulogu koju mi nudi u Tvojoj molbi da prihvatim
uklanjanje prvobitne separacije za sebe. Jer tako ono to je pomireno u meni postaje
isto tako sigurno pomireno sa Tobom.
254
319. LEKCIJA
DOAO SAM RADI SPASENJA SVETA
Ovo je misao iz koje je uklonjena svaka arogancija, i samo je istina ostala. Jer
arogancija se suprotstavlja istini. Ali kada nema arogancije, istina e odmah doi i
popuniti prostor koji je ego ostavio nepopunjen laima. Samo ego moe biti ogranien i
stoga mora traiti ciljeve koji su skueni i ograniavajui. Ego misli da ako neto dobije,
celina mora biti izgubljena. Ali je ipak Boja Volja da uim da ono to se dobije se daje
svima.
Oe, Tvoja Volja je potpuna. I cilj koji proistie iz nje deli njenu potpunost. Kakav cilj
sem spasenja bi mi Ti mogao dati? I ta bi sem ovoga mogla biti Volja koju moje Pravo
Ja deli sa Tobom?
320. LEKCIJA
MOJ OTAC MI DAJE SVU MO
Boji Sin je bezgranian. Nema granica njegovoj snazi, njegovom miru, njegovoj radosti,
niti bilo kom atributu koji je njegov Otac dao u njegovom stvaranju. Ono to on eli sa
svojim Tvorcem i Iskupiteljem mora biti uinjeno. Njegova sveta volja se ne moe nikad
porei, jer njegov Otac osvetljava njegov um i polae pred njega svu snagu i ljubav na
zemlji i na Nebu. Ja sam onaj kome je sve ovo dato.
Tvoja Volja moe uiniti sve stvari u meni, a zatim se proiriti na ceo svet kao i kroz
mene. Nema granica Tvojoj Volji. I tako je sva mo data Tvom Sinu.
TA JE STVARANJE?
Stvaranje je suma svih Bojih Misli, po broju beskrajnih, i svuda bez ikakvih granica.
Samo Ljubav stvara i samo po svom liku. Nije bilo vreme kada sve ono to je Ona
stvorila nije bilo tu. Niti e biti vreme kada e sve to je Ona stvorila pretrpeti ikakav
gubitak. Zauvek i zauvek su Boje Misli ba onakve kakve su bile i kakve jesu,
nepromenjene dok vreme traje i poto se vreme zavri. Bojim Mislima je data sva mo
koju ima njihov Tvorac. Jer On bi dodao Ljubavi njenim proirenjem. Tako Sin Boji
uestvuje u stvaranju i stoga uestvuje u moi stvaranja. Ono to je Bog hteo da on
veno bude, on e jo uvek biti on kada dodje kraj vremena; i nee se menjati tokom
celog vremena, ostajui kao to je bio pre nego to je nastala misao o vremenu.
Stvaranje je suprotnost svim iluzijama, jer je stvaranje istina. Stvaranje je sveti Sin
Boji, jer je u stvaranju Njegova Volja potpuna u svakom aspektu, inei da svaki deo
sadri celinu. Jednoti stvaranja je zauvek garantovana nepovredivost; zauvek je
zadrana u Njegovoj svetoj Volji, van bilo kakve mogunosti povrede, separacije,
nesavrenosti ili bilo kakve mrlje na njenoj bezgrenosti. Mi smo stvaranje; mi Sinovi
Boga. Mi samo izgledamo da smo razdvojeni, nesvesni naeg venog jedinstva sa Njim.
Ali iza svih naih sumnji, izvan svih naih strahova, izvesnost je jo uvek tu. Jer Ljubav
ostaje sa svim Svojim Mislima, i Njena sigurnost je i njihova. Seanje na Boga je u
naim svetim umovima, koji znaju svoju jednotu i jedinstvo sa svojim Tvorcem. Neka
naa funkcija bude samo to da pustimo da se ovo seanje vrati, samo da pustimo da se
Boja Volja vri na zemlji, samo da budemo vraeni razumu i budemo onakvi kakve nas
je Bog stvorio. Na Otac nas zove. Mi ujemo Njegov Glas, i opratamo stvaranju u ime
njegovog Stvoritelja, Same Svetosti, iju svetost deli i Njegovo stvaranje; ija svetost je
jo uvek deo nas.
255
321. LEKCIJA
OE, MOJA SLOBODA JE SAMO U TEBI
Nisam razumeo ta me je oslobodilo, niti ta je moja sloboda, niti gde da pogledam da
bih je naao. Oe, tragao sam uzalud sve dok nisam uo Tvoj Glas kako me usmerava.
Sada vie ne bih hteo da sam sebe vodim. Jer niti sam ja stvorio niti razumeo nain
kako da nadjem moju slobodu. Ali ja verujem u Tebe. Ti Koji si me obdario mojom
slobodom kao Tvog svetog Sina, vie nee biti izgubljen za mene. Tvoj Glas me
usmerava i put ka Tebi se otvara i najzad mi je jasan. Oe, moja sloboda je samo u
Tebi. Oe, moja volja je da se vratim.
Danas odgovaramo svetu, koji e biti oslobodjen zajedno sa nama. Kako smo radosni
to emo nai nau slobodu kroz siguran put koji je na Otac ustanovio. I kako je
sigurno spasenje celog sveta, kada spoznamo da se naa sloboda moe nai samo u
Bogu.
322. LEKCIJA
MOGU DA SE ODREKNEM ONOG TO NIKAD NIJE NI BILO STVARNO
rtvujem iluzije; nita vie. I kako iluzije odlaze, nalazim darove koje su iluzije pokuale
da sakriju, kako me iekuju izraavajui blistavu dobrodolicu, spremni da mi daju
drevne Boje poruke. Seanje na Njega poiva u svakom daru koji primim od Njega. A
svaki san slui samo da sakrije Pravo Ja Koje je Boji jedini Sin, Njegova slika, Onaj
Sveti Koji jo uvek veno obitava u Njemu, kao to On jo uvek obitava u meni.
Oe, Tebi sva rtvovanja ostaju zauvek neshvatljiva, tako da ja ne mogu da se
rtvujem sem u snovima. Poto si me Ti stvorio, ne mogu se odrei niega to si mi Ti
dao. Ono to mi Ti nisi dao, nema nikakvu realnost. Kakav gubitak mogu da oekujem
sem gubitka straha i povratka ljubavi u moj um?
323. LEKCIJA
RADO PRINOSIM STRAH NA RTVU
To je jedino rtvovanje koje Ti trai od Tvog voljenog Sina; trai od njega da
napusti svaku patnju, sva oseanja gubitka i tuge, sve teskobe i sumnje, i da slobodno
pusti da Tvoja Ljubav potee u njegovu svest, isceljujui ga od bola i dajui mu Tvoju
Sopstvenu venu radost. Takvo je rtvovanje koje trai od mene, ono koje u ja rado
uiniti; jedini troak za povraanje seanja na Tebe, radi spasenja sveta.
I dok otplaujemo dug koji dugujemo istini - dug koji je samo naputanje samoobmana i
slika koje smo lano oboavali - istina nam se vraa u potpunosti i radosti. Vie nismo
obmanuti. Ljubav se sada vratila u nau svest. I mi smo ponovo u miru, jer je strah
otiao i samo je ljubav ostala.
324. LEKCIJA
JA SAMO SLEDIM, JER NE BIH HTEO DA VODIM
Oe, Ti si Onaj Koji mi je dao plan za moje spasenje. Ti si postavio put kojim treba da
idem, ulogu koju treba da igram i svaki korak na mojoj odredjenoj stazi. Ne mogu
izgubiti put. Mogu da izaberem da samo malo odlutam i da se onda vratim. Tvoj Glas
pun ljubavi me uvek zove nazad, i vodi moje noge tamo gde treba. Sva moja braa
mogu slediti putem kojim ih vodim. A ja samo vodim na putu ka Tebi, kako me Ti
usmerava i gde hoe da idem.
256
Zato hajde da sledimo Onog Koji zna put. Ne treba da oklevamo i ne moemo zalutati,
sem za trenutak, iz Njegove ruke pune ljubavi. Hodamo zajedno, jer sledimo Njega. On
je taj Koji zavretak ini sigurnim i garantuje bezbedan povratak kui.
325. LEKCIJA
SVE STVARI KOJE MISLIM DA VIDIM ODRAAVAJU IDEJE
Ovo je kljuni deo spasenja: Ono to vidim odraava proces u mom umu, koji poinje sa
mojom idejom o tome ta hou. Odatle, um stvara sliku stvari koje um eli, smatra
vrednom i stoga nastoji da je pronadje. Ove slike se tada projektuju ka spolja,
posmatraju, procenjuju za stvarne i uvaju kao sopstvene. Od bezumnih elja nastaje
bezumni svet. Od sudjenja nastaje osudjeni svet. A od opratajuih misli nastaje blag
svet, sa milou za svetog Sina Bojeg, i nude mu ljubazan dom u kome se on moe
nakratko oporaviti pre nego to krene dalje na put i pomogne svojoj brai da nastave da
hodaju zajedno sa njim i nadju put ka Nebu i ka Bogu.
Oe na, Tvoje ideje odraavaju istinu, a moje odvojene od Tvojih samo stvaraju snove.
Pusti me da vidim samo ono to Tvoje odraavaju, jer Tvoje i samo Tvoje ustanovljuju
istinu.
326. LEKCIJA
JA SAM ZAUVEK POSLEDICA BOGA
Oe, stvoren sam u Tvom Umu, kao sveta Misao koja nikad nije napustila svoj dom. Ja
sam zauvek Tvoja Posledica, a Ti si zauvek i zauvek moj Uzrok. Kakvog si me stvorio,
takav sam ostao. Gde si me ustanovio, tamo jo uvek obitavam. I svi Tvoji atributi
obitavaju u meni, jer je Tvoja Volja da ima Sina koji toliko lii na Uzrok, da se Uzrok i
Njegova Posledica ne mogu razlikovati. Pusti me da spoznam da sam Posledica Boga,
tako da imam mo da stvaram kao Ti. I kako je na Nebu, tako i na zemlji. Tvoj plan
sledim ovde i na kraju znam da e Ti skupiti Tvoje posledice na spokojnom Nebu Tvoje
Ljubavi, gde e zemlja ieznuti i sve odvojene misli se sjediniti u sjaju kao Sin Boji.
Pusti nas danas da vidimo kako zemlja nestaje, najpre preobraena, a zatim, kada joj je
oproteno, potpuno se gubi u Bojoj svetoj Volji.
327. LEKCIJA
SAMO TREBA DA TE POZOVEM I TI E MI ODGOVORITI
Od mene se ne trai da prihvatim spasenje na osnovu slepe vere. Jer Bog je obeao da
e uti moj zov i Sam mi odgovoriti. Pusti me samo da nauim iz iskustva da je to istina i
vera u Njega mi svakako mora doi. To je istina koja e izdrati i odvesti me dalje i sve
dalje na putu koji vodi ka Njemu. Jer tako u biti siguran da me On nije napustio i da me
jo uvek voli, i da samo eka moj poziv da bi mi dao svu pomo koja mi je potrebna da
bih doao k Njemu.
Oe, zahvaljujem Ti to Tvoja obeanja nikad nee izneveriti u mom iskustvu, ako ih
samo budem testirao. Pusti me stoga da ih iskuam i da im ne sudim. Tvoja Re je jedno
s Tobom. Ti daje sredstvo pomou kog dolazi uverenje i sigurnost da je Tvoja Ljubav
koja obitava u meni najzad zadobijena.
257
328. LEKCIJA
BIRAM DRUGO MESTO DA BIH DOBIO PRVO
Ono to izgleda da je drugo mesto je prvo, jer sve stvari koje opaamo su obrnute
naopako sve dok ne posluamo Boji Glas. Izgleda kao da emo dobiti autonomiju naim
nastojanjem da budemo odvojeni i da je naa nezavisnost od ostatka Bojeg stvaranja
nain na koji se zadobija spasenje. Ali sve to nalazimo je bolest, patnja, gubitak i smrt.
To nije ono to na Otac eli za nas, niti ima ikog drugog u Njegovoj Volji. Spojiti se sa
Njegovom Voljom znai samo nai nau sopstvenu. I poto je naa volja Njegova,
moramo otii k Njemu da bismo prepoznali nau volju.
Nema nikakve druge volje sem Tvoje. I radujem se da nita to zamiljam ne protivrei
onome to bi Ti hteo da budem. Tvoja je Volja da budem potpuno bezbedan, veno u
miru. I u srei delim tu Volju koju si Ti, moj Otac, dao kao deo mene.
329. LEKCIJA
VE SAM IZABRAO ONO TO TI HOE
Oe, mislio sam da sam odlutao od Tvoje Volje, da sam joj se suprotstavio, prekrio
njene zakone, i nametnuo drugu volju moniju od Tvoje. Ali ono to ja uistinu jesam je
samo Tvoja Volja, proirena i proirujua. Taj cilj ja i ova volja nikad neemo promeniti.
Kao to si Ti jedno, tako sam i ja jedno sa Tobom. I ja to biram u mom stvaranju, gde
e moja volja postati zauvek jedno sa Tvojom. Ovaj izbor je napravljen za svu venost.
On se ne moe promeniti i biti u suprotnosti sa samim sobom. Oe, moja volja je Tvoja.
I ja sam bezbedan, spokojan i vedar, u beskrajnoj radosti, jer je Tvoja Volja da bude
tako.
Danas emo prihvatiti nae sjedinjenje jedan sa drugim i sa naim Izvorom. Nemamo
nikakvu drugu volju van Njegove, i svi mi smo jedno, jer svi mi delimo Njegovu Volju.
Kroz nju najzad nalazimo na put ka Bogu.
330. LEKCIJA
DANAS NEU OPET SEBE POVREDITI
Hajde da ovog dana prihvatimo opratanje kao nau jedinu funkciju. Zato bismo
napadali nae umove i davali im slike bola? Zato bismo ih uili da su bespomoni, kad
Bog prua Svoju Mo i Svoju Ljubav i nudi im da uzmu ono to je ve njihovo? Um koji
je postao voljan da prihvati Boje darove povraen je u duh, i iri svoju slobodu i svoju
radost, kao to je Boja Volja sjedinjena sa njegovom. Pravo Ja Koje je Bog stvorio ne
moe greiti i stoga ne moe patiti. Hajde da danas izaberemo da On bude na Identitet
i da tako zauvek pobegnemo od svih stvari koje se ini da nam nudi san o strahu.
Oe, Tvoj Sin ne moe biti povredjen. I ako mislimo da patimo, samo ne uspevamo da
spoznamo na Identitet koji delimo sa Tobom. Hteli bismo da Mu se danas vratimo, da
bismo se zauvek oslobodili od svih naih pogreki i da bismo se spasli od onoga to smo
mislili da smo.
258
TA JE EGO?
Ego je idolatrija; znak ogranienog i odvojenog ja, rodjenog u telu, osudjenog da pati i
da svoj ivot zavri u smrti. To je volja koja Boju Volju vidi kao neprijatelja i poprima
oblik u kom se ona negira. Ego je dokaz da je snaga slaba i da je ljubav strana, da je
ivot u stvari smrt i da je ono to se suprotstavlja Bogu jedino istinito. Ego je bezuman.
U strahu on stoji izvan Svagde, odvojen od Svega, razdvojen od Beskrajnog. U svom
bezumlju misli da je postao pobednik nad Samim Bogom. I u svojoj uasnoj autonomiji
vidi da je Boja Volja unitena. On sanja o kazni i drhti pred likovima u svojim
snovima; njegovim neprijateljima koje pokuava da ubije pre nego to moe da
obezbedi sigurnost time to napada njih. Boji Sin je bez ega. ta on moe znati o
bezumlju i smrti Boga, kad on obitava u Njemu? ta on moe da zna o strahu i kazni,
grehu i krivici, mrnji i napadu, kad sve to postoji oko njega je veni mir, zauvek bez
konflikta i neporemeen, u najdubljoj tiini i spokoju? Poznavati stvarnost znai ne videti
ego i njegove misli, njegova dela, njegove akcije, njegove zakone i verovanja, njegove
snove, njegove nade, njegove planove za spasenje, i cenu koja se plaa za verovanje u
njega. U patnji, cena za veru u njega je toliko golema da se razapinjanje Sina Bojeg na
krstu nudi svakodnevno u njegovom zamraenom hramu, i krv mora potei pred oltarom
gde se njegovi boleljivi sledbenici pripremaju da umru. Ali e ipak jedan ljiljan
opratanja promeniti tamu u svetlost, oltar za iluzije u hram za Sam ivot. I mir e se
zauvek povratiti u svete umove koje je Bog stvorio kao Svog Sina, Svoje boravite,
Svoju radost, Svoju ljubav, potpuno Njegovu, potpuno jedno sa Njim.
331. LEKCIJA
NEMA KONFLIKTA, JER JE MOJA VOLJA TVOJA
Kako je budalasto, Oe moj, verovati da Tvoj Sin moe sam sebi prouzrokovati patnju!
Zar bi on mogao da napravi plan za svoje prokletstvo i da bude ostavljen bez sigurnog
naina za svoje spasenje? Ti me voli, Oe. Nikad me ne bi mogao ostaviti oajnog, da
umrem u svetu bola i svireposti. Kako bih mogao i pomisliti da je Ljubav napustila Samu
Sebe? Ne postoji nikakva druga volja sem Volje Ljubavi. Strah je jedan san i nema
nikakvu volju koja moe doi u konflikt sa Tvojom. Konflikt je san, a mir budjenje. Smrt
je iluzija; ivot, vena istina. Nema suprotstavljanja Tvojoj Volji. Nema konflikta, jer
moja volja je Tvoja.
Opratanje pokazuje da je Boja Volja jedno i da je mi delimo. Hajde da pogledamo na
svete prizore koje opratanje pokazuje danas, da bismo mogli nai mir Boji. Amin.
332. LEKCIJA
STRAH VEZUJE SVET. OPRATANJE GA OSLOBADjA
Ego stvara iluzije. Istina rastvara njegove zle snove terajui ih svojom svetlou. Istina
nikada ne napada. Ona jednostavno jeste. Njenim prisustvom um se vraa iz fantazija,
budi se za ono to je stvarno. Opratanje poziva da njeno prisustvo udje i zauzme svoje
pravo mesto u umu. Bez opratanja um je u lancima i veruje u sopstvenu beskorisnost.
Ali kroz opratanje svetlost sija kroz san o tami, nudei mu nadu i dajui mu sredstvo da
ostvari slobodu koja je njegovo nasledje.
Ne bismo hteli da danas opet veemo svet. Strah ga dri zatvorenim. Ali nam je Tvoja
Ljubav dala sredstvo da ga oslobodimo. Oe, hteli bismo da ga sada oslobodimo. Jer
kako nudimo slobodu, tako se i nama daje. I ne bismo hteli da ostanemo kao
zatvorenici, dok nam Ti prua slobodu.
259
333. LEKCIJA
OPRATANJE OVDE ZAVRAVA SAN O KONFLIKTU
Konflikt se mora razreiti. On se ne moe izbei, skloniti u stranu, negirati, preruiti,
videti negde drugde, nazvati nekim drugim imenom ili sakriti obmanom bilo koje vrste,
ako bi hteli da ga se oslobodimo. On se mora videti upravo onakvim kakav jeste, gde se
misli da jeste, u stvarnosti kojoj je dat, i sa svrhom koju mu je um dao. Jer tek tada se
njegove odbrane uklanjaju i istina moe da ga obasjava dok iezava.
Oe, opratanje je svetlost koju si izabrao da sijanjem odagna sav konflikt i svu sumnju
i osvetli put za na povratak Tebi. Ni jedna druga svetlost sem ove ne moe spasti svet.
Jer jedino ona nee nikad omanuti ni u emu, poto je Tvoj dar Tvom voljenom Sinu.
334. LEKCIJA
DANAS PRIHVATAM DAROVE KOJE OPRATANJE DAJE
Neu da ekam jo jedan dan da bih naao blago koje mi Otac nudi. Iluzije su sve
isprazne, a snovi odlaze jo dok se tkaju iz misli koje poivaju na lanim percepcijama.
Ne dopusti da danas opet prihvatim tako jadne darove. Boji Glas nudi mir Boji svima
koji uju i biraju da Ga slede. Ovo je moj izbor danas. I tako idem da pronadjem blago
koje mi je Bog dao.
Traim samo ono to je veno. Jer Tvog Sina ne moe zadovoljiti nita manje od toga.
ta bi onda mogla biti njegova uteha sem onoga to nudi njegovom zbunjenom umu i
preplaenom srcu, dajui mu sigurnost i donosei mir? Danas bih hteo da vidim mog
brata bezgrenog. Ovo je Tvoja Volja za mene, jer u tako videti i moju bezgrenost.
335. LEKCIJA
BIRAM DA VIDIM BEZGRENOST MOG BRATA
Opratanje je izbor. Nikad ne vidim mog brata kakav on jeste, jer to je daleko iznad
percepcije. Ono to vidim u njemu je samo ono to elim da vidim, jer to predstavlja ono
to bih hteo da bude istina. Samo je to ono na ta ja reagujem, makoliko da izgleda da
sam pokrenut spoljanjim dogadjajima. Biram da vidim ono to bih hteo da gledam i to
vidim i samo to. Bezgrenost mog brata pokazuje mi da bih hteo da gledam moju
sopstvenu bezgrenost. I ja u je videti, poto sam izabrao da vidim mog brata u
njegovoj svetoj svetlosti.
ta mi moe povratiti seanje na Tebe, sem da vidim bezgrenost mog brata? Njegova
svetost me podsea da je on stvoren jedno sa mnom i slian meni. U njemu nalazim
moje Pravo Ja, a i u Tvom Sinu nalazim seanje na Tebe.
336. LEKCIJA
OPRATANJE MI OMOGUAVA DA SPOZNAM DA SU UMOVI SPOJENI
Opratanje je sredstvo koje je odredjeno za zavravanje percepcije. Spoznaja se ponovo
uspostavlja poto se percepcija prvo promeni, a zatim potpuno ustupa onome to
zauvek ostaje van njenog najvieg domaaja. Jer zvuci i prizori, u najboljem sluaju,
mogu da slue samo da dozovu u seanje ono to lei iznad njih svih. Opratanje brie
iskrivljenja i otkriva skriveni oltar istine. Njeni ljiljani obasjavaju um, i pozivaju ga da se
vrati i pogleda unutra, da bi naao ono to je uzalud traio napolju. Jer ovde, i samo
ovde, duhovni mir je povraen, jer je to boravite Samog Boga.
260
U tiini neka opratanje zbrie moje snove o separaciji i grehu. Onda me pusti, Oe, da
pogledam unutra i da ustanovim da je Tvoje obeanje o mojoj bezgrenosti odrano;
Tvoja Re ostaje nepromenjena u mom umu, Tvoja Ljubav jo uvek obitava u mom
srcu.
337. LEKCIJA
MOJA BEZGRENOST ME TITI OD SVAKE POVREDE
Moja bezgrenost mi osigurava savreni mir, venu bezbednost, veitu ljubav, slobodu
zauvek od svih misli o gubitku; potpuno oslobodjenje od patnje. I samo srea moe biti
moje stanje, jer mi je samo srea data. ta moram da uinim da bih spoznao da je sve
ovo moje? Moram da prihvatim uklanjanje prvobitne separacije za sebe i nita vie. I
moram da nauim da sam ne treba nita da uinim, jer samo treba da prihvatim moje
Pravo Ja, moju bezgrenost, koja je stvorena za mene, sada je ve moja, da osetim
Boju Ljubav kako me titi od povrede, da shvatim da moj Otac voli Svog Sina; da
spoznam da sam Dete koje moj Otac voli.
Ti Koji si me stvorio u bezgrenosti nisi u zabludi oko toga ko sam ja. Ja sam bio u
zabludi kada sam pomislio da sam greio, ali prihvatam uklanjanje prvobitne separacije
za sebe. Oe, moj san je sada zavren. Amin.
338. LEKCIJA
NA MENE UTIU SAMO MOJE MISLI
Samo je ovo potrebno da bismo pustili da spasenje dodje celom svetu. Jer samo u ovoj
jednoj misli svako je najzad oslobodjen od straha. Sada je saznao da ga niko ne plai i
da ga nita ne moe ugroavati. On nema neprijatelja i bezbedan je od svih spoljanjih
stvari. Njegove misli ga mogu uplaiti, ali poto ove misli pripadaju samo njemu, on ima
mo da ih promeni i zameni svaku misao o strahu za srenu misao o ljubavi. On je
samog sebe razapeo na krst. Ali je Bog ipak isplanirao da Njegov voljeni Sin bude
iskupljen.
Tvoj plan je siguran, Oe moj, samo Tvoj. Svi ostali planovi e propasti. I ja u imati
misli koje e me preplaiti, sve dok ne budem saznao da si mi Ti da jedinu Misao koja
me vodi do spasenja. Samo moja nee uspeti i nee me nikuda odvesti. Ali Misao koju si
mi Ti dao obeava da me odvede kui, jer ispunjava obeanje koje si dao Tvom Sinu.
339. LEKCIJA
PRIMIU SVE TO GOD TRAIM
Niko ne eli bol. Ali moe da pomisli da je bol zadovoljstvo. Niko ne bi hteo da izbegne
svoju sreu. Ali moe da misli da je radost bolna, pretea i opasna. Svako e primiti ono
to trai. Ali zaista moe da bude zbunjen u onome to hoe; stanje koje bi hteo da
postigne. ta bi onda mogao traiti to bi eleo kad to primi? On je traio ono to e ga
uplaiti i doneti mu patnju. Hajde da danas odluimo da traimo ono to stvarno elimo,
i samo to, da bismo mogli da provedemo ovaj dan bez straha, ne brkajui bol sa radou
ili strah sa ljubavlju.
Oe, ovo je Tvoj dan. To je dan u kom ne bih hteo nita sam da uradim, ve da ujem
Tvoj Glas u svemu to inim; da traim samo ono to mi Ti nudi i da prihvatim samo
Misli koje deli sa mnom.
261
340. LEKCIJA
DANAS MOGU BITI SLOBODAN OD PATNJE
Oe, zahvaljujem ti na dananjem danu i na slobodi za koju sam siguran da e on
doneti. Ovaj dan je svet, jer danas e Tvoj Sin biti iskupljen. Zavreno je sa njegovom
patnjom, jer e on uti Tvoj Glas kako ga usmerava da nadje Hristovo vidjenje kroz
opratanje i da zauvek bude slobodan od sve patnje. Hvala za dananji dan, Oe. Rodjen
sam u ovaj svet samo da bih ostvario ovaj dan i ono to on sadri u radosti i slobodi za
Tvog svetog Sina i za svet koji je on napravio, koji je oslobodjen zajedno sa njim danas.
Budi radostan danas! Budi radostan! Danas nema mesta ni za ta drugo sem za radost i
zahvalnost. Ovog dana na Otac je iskupio Svog Sina. Nema nikoga ko nee biti spasen
danas. Nema ni jednog koji e ostati u strahu i nikoga koga Otac nee prikupiti k Sebi,
budnog na Nebu u Srcu Ljubavi.
TA JE UDO?
udo je korekcija. Ono ne stvara, niti u stvari ita menja. Ono samo gleda na pusto i
podsea um da je ono to vidi lano. Ono uklanja greku, ali ne pokuava da ide iznad
percepcije, niti da prekorai funkciju opratanja. Tako ono ostaje u granicama vremena.
Ali ono priprema put za vraanje bezvremenosti i budjenje ljubavi, jer strah mora nestati
pod blagim lekom koje ono donosi. udo sadri dar milosti, jer se ono daje i prima kao
jedno. Tako ono ilustruje zakon istine koji svet ne slua, jer nikako ne uspeva da shvati
njene naine. udo uspravlja percepciju koja je ranije bila stavljena naopako i tako
zavrava sa udnim iskrivljenjima koja su bila oigledna. Sada je percepcija otvorena za
istinu. Sada se opratanje vidi kao opravdano. Opratanje je dom uda. Hristove oi ih
daju svima na koje pogledaju u milosti i ljubavi. Percepcija se koriguje u Njegovom vidu i
ono to je trebalo da proklinje, sada blagosilja. Svaki ljiljan opratanja nudi svetu tiho
udo ljubavi. I svako se polae pred Re Boga, na univerzalni oltar Tvorcu i stvaranju u
svetlosti savrene istote i beskrajne radosti. udo se prvo uzima na veru, jer traiti ga
znai da je um postao spreman da pojmi ono to ne moe videti i to ne razume. Ali e
vera dovesti svoje svedoke da pokau da je ono na emu ono poiva stvarno tu. Tako e
udo opravdati tvoju veru u njega i pokazati da poiva na svetu koji je stvarniji od onog
to si video ranije; svetu koji je iskupljen od onoga to si ti mislio da je tu. uda padaju
kao kapi isceljujue kie sa Neba na suv i pranjav svet, gde su izgladnela i edna
stvorenja dola da umru. Sada imaju vodu. Sada je svet zelen. I svuda se pojavljuju
znaci ivota, da pokau da ono to se rodi nikada ne moe umreti, jer ono to ima ivot
ima besmrtnost.
341. LEKCIJA
MOGU DA NAPADAM SAMO MOJU SOPSTVENU BEZGRENOST, A ONA JE JEDINO TO
ME INI BEZBEDNIM
Oe, Tvoj Sin je svet. Ja sam onaj na koga se Ti osmehuje u ljubavi i nenosti tako
drago i duboko i tiho da Ti vasiona uzvraa osmeh i deli Tvoju Svetost. Kako smo isti,
kako bezbedni, kako sveti, onda, obitavajui u Tvom osmehu, sa svom Tvojom Ljubavlju
datom nama, ivei jedno s Tobom, potpuno u bratstvu i Oinstvu; u bezgrenosti tako
savreni da nas Gospod Bezgrenosti poima kao Svog Sina, sa vasionom Misli koja Ga
upotpunjuje.
Nemojmo, onda, napadati nau bezgrenost, jer ona za nas sadri Boju Re. I u njenom
umilnom odsjaju mi smo spaseni.
262
342. LEKCIJA
PUTAM DA OPRATANJE POIVA NA SVIM STVARIMA, JER MI JE TAKO OPRATANJE
DATO
Zahvaljujem Ti, Oe, na Tvom planu da me spase iz pakla koji sam napravio. On nije
stvaran. Ti si mi dao sredstvo koje e mi dokazati njegovu nestvarnost. Klju je u mojoj
ruci i ja sam posegao za vratima iza kojih lei kraj snova. Stojim pred kapijom Neba,
pitajui se da li da udjem i budem kod kue. Ne dopusti da danas opet ekam. Pusti me
da zaboravim sve stvari i pustim da stvaranje bude kako bi Ti hteo da bude i kakvo
jeste. Pusti me da se setim da sam Tvoj Sin, i da otvarajui najzad vrata, zaboravim
iluzije na bljetavoj svetlosti istine, dok mi se vraa seanje na Tebe.
Brate, oprosti mi sada. Dolazim k tebi da te povedem kui sa mnom. I dok idemo, svet
ide sa nama na naem putu ka Bogu.
343. LEKCIJA
OD MENE SE NE TRAI DA SE RTVUJEM DA BIH NAAO BOJU MILOST I MIR
Kraj patnje ne moe biti gubitak. Dar svega moe biti samo dobitak. Ti samo daje. Ti
nikad ne oduzima. I Ti si me stvorio da budem kao Ti, tako da rtvovanje za mene
postaje nemogue kao i za Tebe. I ja, takodje, moram da dajem. I tako su mi sve stvari
date zauvek i zauvek. Kakav sam stvoren, takav ostajem. Tvoj Sin ne moe vriti
rtvovanje, jer mora biti potpun, imajui za funkciju da Tebe upotpuni. Ja sam potpun
jer sam Tvoj Sin. Ne mogu da izgubim, jer mogu samo da dajem, i sve je veno moje.
Boja milost i mir su besplatni. Spasenje nema nikakvu cenu. Ono je dar koji se mora
slobodno davati i primati. I to je ono to bismo hteli da danas nauimo.
344. LEKCIJA
DANAS UIM ZAKON LJUBAVI. DA ONO TO DAJEM MOM BRATU JE DAR MENI
Ovo je Tvoj zakon, Oe moj, a ne moj. Nisam razumeo ta znai davanje i mislio sam
da spasem ono to sam eleo samo za sebe. I kad sam pogledao na blago za koje sam
mislio da posedujem, naao sam prazno mesto tamo gde nikad nieg nije bilo, ni jeste,
niti e biti. Ko moe da deli san? I ta mi iluzija moe ponuditi? Ali e mi onaj kome
oprostim dati darove iznad vrednosti bilo ega na zemlji. Pusti neka moja oprotena
braa napune moje skladite sa blagom Neba, koje je jedino stvarno. Tako se ispunjava
zakon ljubavi. I tako se Tvoj Sin die i vraa se Tebi.
Kako smo blizu jedan drugom dok idemo ka Bogu. Kako je On blizu nama. Kako je blizu
zavretak sna o grehu i kako je blizu iskupljenje Sina Bojeg.
345. LEKCIJA
NUDIMO SAMO UDA DANAS, JER BIH HTEO DA MI SE VRATE
Oe, udo odraava Tvoje darove meni, Tvom Sinu. I svako koje dajem, vraa mi se,
podseajui me da je zakon ljubavi univerzalan. ak i ovde, on poprima oblik koji se
moe prepoznati i videti da radi. uda koja dajem mi se vraaju nazad tano u onom
obliku koji mi je potreban da mi pomogne sa problemima koje opaam. Oe, na Nebu je
drugaije, jer tamo nema nikakvih potreba. Ali ovde na zemlji udo je blie Tvojim
darovima nego bilo koji drugi dar koji mogu dati. Zato me pusti da danas dajem samo
263
ovaj dar, koji, rodjen u istinskom opratanju, osvetljava put koji moram proputovati da
bih Te se setio.
Mir svim srcima koja danas trae. Svetlost je dola da ponudi uda koja blagosiljaju
umorni svet. On e danas nai odmor, jer mi mu nudimo ono to smo primili.
346. LEKCIJA
DANAS ME OBAVIJA BOJI MIR, I JA ZABORAVLJAM SVE STVARI IZUZEV NJEGOVE
LJUBAVI
Oe, danas se budim sa udima koja koriguju moju percepciju svih stvari. I tako
poinje dan koji delim sa Tobom kao to u deliti venost, jer se vreme danas sklonilo u
stranu. Ne traim stvari vremena, te tako neu ni da ih gledam. Ono to traim danas
prevazilazi sve zakone vremena i stvari percipirane u vremenu. Hteo bih da zaboravim
sve stvari izuzev Tvoje Ljubavi. Hteo bih da obitavam u Tebi i da ne znam ni za kakve
druge zakone sem Tvog zakona ljubavi. I hteo bih da nadjem mir koji si Ti stvorio za
Tvog Sina i da zaboravim sve budalaste igrake koje sam napravio dok posmatram
Tvoju slavu i moju.
I kada vee dodje danas, neemo se seati nieg drugog sem Bojeg mira. Jer emo
danas nauiti kakav je na mir kada zaboravimo sve stvari izuzev Boje Ljubavi.
347. LEKCIJA
GNEV MORA DA POTIE OD SUDjENJA. SUDjENJE JE ORUJE KOJE BIH HTEO DA
KORISTIM PROTIV SAMOG SEBE, DA BIH OTERAO UDO OD SEBE
Oe, hou ono to ide protiv moje volje i neu ono to elim da imam. Ojaaj moj um,
Oe moj. On je bolestan. Ali Ti si ponudio slobodu i ja biram da potraim Tvoj dar danas.
Te tako dajem sve sudjenje Onom koga si mi dao da sudi za mene. On vidi ono to ja
opaam, ali ipak On zna istinu. On gleda na bol, ali ipak razume da on nije stvaran, i u
Njegovom razumevanju bol je isceljen. On mi daje uda koja bi moji snovi hteli da
sakriju od moje svesti. Pusti da On sudi danas. Ja ne znam moju volju, ali On je siguran
da je to Tvoja Volja. I On e govoriti za mene i pozvati Tvoja uda da mi dodju.
Sluaj danas. Budi vrlo tih i sluaj umilan Glas za Boga koji te uverava da ti On nije
sudio kao Sinu kojeg voli.
348. LEKCIJA
NEMAM NIKAKVOG UZROKA ZA GNEV ILI STRAH, JER ME TI OKRUUJE. I U SVAKOJ
POTREBI KOJU OPAAM, TVOJA MILOST MI JE DOVOLJNA
Oe, pusti me da se setim da si Ti ovde i da nisam sam. Okruuje me vena Ljubav.
Nemam nikakvog uzroka za bilo ta sem savrenog mira i radosti koje delim sa Tobom.
Kakve bih potrebe mogao imati za gnevom ili strahom? Oko mene je savrena
bezbednost. Zar se mogu plaiti, kada Tvoje veno obeanje ide sa mnom? Oko mene je
savrena bezgrenost. ega se mogu plaiti, kad si me Ti stvorio u svetosti isto onako
savrenoj kao to je i Tvoja Sopstvena?
Boja Milost nam je dovoljna u svemu to bi On hteo da inimo. I samo to biramo da
bude naa volja, kao i Njegova.
264
349. LEKCIJA
DANAS PUTAM DA HRISTOVO VIDjENJE GLEDA NA SVE STVARI UMESTO MENE I NE
SUDI IM, VE UMESTO TOGA SVAKOM DAJE UDO LJUBAVI
Tako bih hteo da oslobodim sve stvari koje vidim i da im dam slobodu koju ja traim.
Jer tako potujem zakon ljubavi i dajem ono to bih hteo da nadjem i nainim svojim
sopstvenim. To e mi se dati, jer sam izabrao da to bude dar koji hou da dam. Oe,
Tvoji darovi su moji. Svaki dar koji prihvatim daje mi udo koje treba da dam. I dajui
kao to bih hteo da primam, uim da Tvoja isceljujua uda pripadaju meni.
Na Otac zna nae potrebe. On nam daje milost da ih sve zadovoljimo. I tako imamo
vere u Njega da e nam slati uda da blagoslovimo svet i iscelimo nae umove dok se
vraamo k Njemu.
350. LEKCIJA
UDA SU OGLEDALA BOJE VENE LJUBAVI. DAVATI IH ZNAI SETITI SE NJEGA, I
KROZ SEANJE NA NJEGA SPASTI SVET
Ono emu opratamo postaje deo nas, dok percipiramo sami sebe. Sin Boji obuhvata
sve stvari u sebi onako kakvim si ga Ti stvorio. Seanje na Tebe zavisi od njegovog
opratanja. Njegove misli ne utiu na to ta je on. Ali ono to on vidi je njihova direktna
posledica. Zato bih, Oe moj, hteo da ti se vratim. Samo e me seanje na Tebe
osloboditi. I samo me moje opratanje ui da pustim da mi se vrati seanje na Tebe i da
ga dam svetu pun zahvalnosti.
I dok skupljamo uda od Njega, uistinu emo biti zahvalni. Jer dok Ga se seamo,
Njegov Sin e nam se povratiti u stvarnosti ljubavi.
TA SAM JA?
Ja sam Boji Sin, potpun, isceljen i ceo, koji sija u odsjaju Njegove Ljubavi. U meni je
Njegovo stvaranje posveeno i garantuje mu se veni ivot. U meni je ljubav usavrena,
strah nemogu, a ljubav ustanovljena bez suprotnosti. Ja sam sveti dom Samog Boga.
Ja sam Nebo gde se nalazi Njegova Ljubav. Ja sam Njegova sveta Bezgrenost Sama,
jer u mojoj istoti obitava i Njegova Sopstvena.
Naa potreba za reima sada je gotovo prestala. Ali ipak u poslednjim danima ove jedne
godine koju smo zajedno dali Bogu, ti i Ja, nali smo jedinstvenu svrhu koju smo delili.
Tako si se ti pridruio meni, tako da ono to sam ja, to si i ti. Istina toga ta smo ne
moe se izrei reima, niti opisati. Ali mi ipak moemo obaviti nau funkciju ovde i rei
mogu govoriti o tome i takodje uiti o tome, ako u sebi budemo primer ovih rei. Mi smo
glasnici spasenja. Mi prihvatamo nau ulogu kao spasilaca sveta, koji je otkupljen kroz
nae zajedniko opratanje. I ono, na dar, nam je stoga dato. Svakoga vidimo kao
brata i sve stvari opaamo kao nene i dobre. Ne traimo funkciju koja je izvan vrata
Neba. Spoznaja e se vratiti kada budemo odigrali nau ulogu. Nas se tie samo da
izrazimo dobrodolicu istini. Nae su oi one kroz koje Hristovo vidjenje vidi svet
iskupljen od svake misli o grehu. Nae su ui one koje uju kako Boji Glas proklamuje
da je svet bezgrean. Nai su umovi oni koji se spajaju dok blagosiljamo svet. I iz
jednote koju smo ostvarili, pozivamo svu nau brau, molei ih da podele na mir i
upotpune nau radost. Mi smo sveti glasnici Boga koji govore u Njegovo Ime, i dok
donosimo Njegovu Re svakome koga nam je On poslao, saznajemo da je ona ispisana
na naim srcima. I tako smo promenili nae miljenje o tome koji je cilj zbog kog smo
doli i kom pokuavamo da sluimo. Donosimo radosne vesti Bojem Sinu, koji je mislio
265
da pati. Sada je on iskupljen. I kad bude video kako se vrata Neba pred Njim otvaraju,
on e ui i ieznuti u Bojem Srcu.
351. LEKCIJA
MOJ BEZGRENI BRAT JE MOJ VODI KA MIRU. MOJ GREAN BRAT JE MOJ VODI KA
BOLU. I ONOG KOGA IZABEREM DA VIDIM, TOG U OPAZITI
Ko je moj brat do Tvoj sveti Sin? Ako ga vidim grenog, samog sebe proglaavam
grenikom, a ne Sinom Bojim; ostajem sam i bez prijatelja u svetu punom straha. Ali je
ova percepcija izbor koji ja pravim, i koji mogu da napustim. Mogu da vidim mog brata
bezgrenog, kao Tvog svetog Sina. I sa ovim izborom vidim moju bezgrenost, mog
venog Uteitelja i Prijatelja pored sebe, i moj put siguran i jasan. Izaberi, dakle, za
mene, Oe, kroz Tvoj Glas. Jer samo On daje sud u Tvoje Ime.
352. LEKCIJA
SUD I LJUBAV SU SUPROTNOSTI. OD JEDNOG DOLAZE SVE ALOSTI SVETA. ALI OD
DRUGOG DOLAZI MIR SAMOG BOGA
Opratanje vidi samo bezgrenost i ne sudi. Kroz ovo dolazim do Tebe. Sud e vezati
moje oi i nainiti me slepim. Ali me ljubav, koja se ovde odraava u opratanju,
podsea da si mi Ti dao put kako da ponovo nadjem mir. Otkupljen sam kada izaberem
da sledim ovim putem. Nisi me ostavio bez utehe. U sebi imam i seanje na Tebe i
Onoga Koji me vodi do toga. Oe, hteo bih da ujem Tvoj Glas i nadjem Tvoj mir danas.
Jer bih hteo da volim sopstveni Identitet i u Njemu nadjem seanje na Tebe.
353. LEKCIJA
MOJE OI, MOJ JEZIK, MOJE RUKE, MOJA STOPALA DANAS IMAJU SAMO JEDNU
SVRHU; DA SE DAJU HRISTU DA IH KORISTI DA BLAGOSLOVI SVET UDIMA
Oe, sve to je moje danas dajem Hristu, da koristi na bilo koji nain koji e najbolje
posluiti svrsi koju delim sa Njim. Nita nije samo moje, Jer On i ja smo se udruili u
zajednikoj svrsi. Tako je uenje dolo gotovo do svog naznaenog kraja. Neko vreme
radim sa Njim da bih posluio Njegovoj svrsi. Zatim se gubim u mom Identitetu i
prepoznajem da Hrist nije nita drugo do moje Pravo Ja.
354. LEKCIJA
STOJIMO ZAJEDNO, HRIST I JA, U MIRU I IZVESNOSTI SVRHE. A U NJEMU JE NJEGOV
TVORAC, KAO TO JE ON U MENI
Moja jednost sa Hristom me ustanovljava kao Tvog Sina, van domaaja vremena i
potpuno slobodnog od svakog zakona sem Tvog. Ja nemam nikakvu drugu svrhu sem
Njegove Sopstvene. A On je kao Njegov Otac. Tako ja moram biti jedno s Tobom kao i
sa Njim. Jer ko je Hrist do Tvoj Sin onakav kakvim si Ga Ti stvorio? I ta sam ja do Hrist
u meni?
266
355. LEKCIJA
NEMA KRAJA MIRU I RADOSTI, NI SVIM UDIMA KOJA U DATI, KAD PRIHVATIM
BOJU RE. ZATO NE DANAS?
Zato bih ekao, Oe moj, na radost koju si mi obeao? Jer e Ti odrati Tvoju Re
koju si dao Tvom Sinu u izgnanstvu. Siguran sam da me moje blago eka i treba samo
da pruim ruku da bih ga naao. ak i sada, moji prsti ga dodiruju. Ono je vrlo blizu. Ne
treba da ekam ni trenutak
vie da bih bio zauvek u miru. Tebe biram i moj Identitet zajedno s Tobom. Tvoj Sin bi
hteo da bude On Sam i da Te zna kao svog Oca i Tvorca i svoju Ljubav.
356. LEKCIJA
BOLEST JE SAMO DRUGO IME ZA GREH. ISCELJENJE JE SAMO DRUGO IME ZA BOGA.
UDO JE SAMO POZIV NJEMU
Oe, Ti si obeao da nikad nee propustiti da odgovori na poziv koji bi Ti Tvoj Sin
mogao uputiti. Svejedno je gde je on, ta izgleda da je njegov problem, ili ta veruje da
je postao. On je Tvoj Sin i Ti e mu odgovoriti. udo odraava Tvoju Ljubav i tako mu
ono odgovara. Tvoje Ime zamenjuje svaku misao o grehu, a onaj ko je bezgrean ne
moe trpeti bol. Tvoje Ime daje odgovor Tvom Sinu, jer zvati Tvoje Ime znai zvati
njegovo rodjeno ime.
357. LEKCIJA
ISTINA ODGOVARA NA SVAKI POZIV KOJI UPUTIMO BOGU, ODGOVARAJUI NAJPRE SA
UDIMA, A ZATIM VRAAJUI SE NAMA DA BUDE ONA SAMA
Opratanje, odraz istine, govori mi kako da ponudim uda i da tako pobegnem iz
zatvora u kom mislim da ivim. Tvoj sveti Sin mi je pokazan, najpre u mom bratu, a
zatim u meni. Tvoj Glas me strpljivo poduava kako da ujem Tvoju Re, i da je dam
onako kako sam je primio. I kada danas gledam Tvog Sina, ujem Tvoj Glas koji me
upuuje kako da nadjem put ka Tebi, kako si Ti naznaio da taj put bude:
VIDI NJEGOVU BEZGRENOST I BUDI ISCELJEN.
358. LEKCIJA
NI JEDAN POZIV BOGU NEE OSTATI BEZ ODJEKA NITI BITI NEUSLIEN. I U OVO
MOGU BITI SIGURAN; NJEGOV ODGOVOR JE JEDINO TO JA STVARNO ELIM
Samo se Ti Koji se sea ko ja stvarno jesam, sea ta ja stvarno elim. Ti govori u
Ime Boga, te tako govori i u moje ime. I ono to mi daje dolazi od Samog Boga. Tvoj
Glas, Oe moj, tada je i moj, i sve to elim je ono to mi Ti nudi, ba u onom obliku
koji Ti izabere da bude moje. Pusti me da se setim svega to ne znam i pusti da moj
glas bude tih, dok se toga priseam. Ali me ne pusti da zaboravim Tvoju Ljubav i brigu, i
odri Tvoje obeanje Tvom Sinu uvek u mojoj svesti. Ne dopusti da zaboravim da ja
nisam nita, ve da je moje Pravo Ja sve.
267
359. LEKCIJA
BOJI ODGOVOR JE NEKA VRSTA MIRA. SAV BOL JE ISCELJEN, SVA BEDA ZAMENJENA
RADOU. SVA ZATVORSKA VRATA SU OTVORENA. I SHVAENO JE DA JE SAV GREH
SAMO JEDNA GREKA
Oe, danas emo oprostiti Tvom svetu i pustiti da stvaranje bude Tvoje. Pogreno smo
razumeli sve stvari. Ali nismo napravili grenike od svetih Sinova Bojih. Ono to si Ti
stvorio bezgrenim tako ostaje zauvek i zauvek. Takvi smo mi. I mi se radujemo u
saznanju da smo napravili greke koje nemaju nikakvo stvarno dejstvo na nas. Greh je
nemogu i na ovoj injenici opratanje poiva na sigurnijoj osnovi koja je vra od
sveta senki koji vidimo. Pomozi nam da oprostimo, jer bismo hteli da budemo u miru.
360. LEKCIJA
NEKA JE MIR MENI, SVETOM SINU BOJEM. NEKA JE MIR MOM BRATU, KOJI JE JEDNO
SA MNOM. NEKA KROZ NAS CEO SVET BUDE BLAGOSLOVEN SA MIROM
Oe, Tvoj mir je ono to dajem, primajui ga od Tebe. Ja sam Tvoj Sin, zauvek onakav
kakvim si me Ti stvorio, jer Veliki Zraci ostaju zauvek tihi i nepomueni u meni. Hteo bih
da ih dosegnem u tiini i sigurnosti, jer nigde drugde se sigurnost ne moe nai. Neka je
mir meni i mir celom svetu. U svetosti smo stvoreni i u svetosti ostajemo. Tvoj Sin je
kao Ti u savrenoj bezgrenosti. I sa ovom misli radosno kaemo Amin.
ZAVRNE LEKCIJE
Nae zavrne lekcije imae to je manje mogue rei. Koristimo ih samo na poetku
naih vebi i samo zato da bi nas one podsetile da je ono to traimo iznad njih.
Okrenimo se Onome Koji vodi put i uinimo nae korake sigurnim. Njemu preputamo
ove lekcije, kao to Mu od sada dajemo nae ivote. Jer ne bismo hteli da se opet
vratimo verovanju u greh koje je uinilo da svet izgleda ruan i nesiguran, kako napada i
unitava, opasan u svim svojim putevima i izdajniki van nade u poverenje i
oslobodjenje od bola. Njegov je jedini put kojim se nalazi mir koji nam je Bog dao.
Njegovim putem na kraju svako mora ii, jer je takav zavretak Sam Bog odredio. U snu
o vremenu on se ini dalekim. Ali, uistinu, on je ve tu; ve nam slui kao draesno
vodjenje na putu koji je preostao. Hajde da zajedno sledimo put koji nam istina
pokazuje. I hajde da budemo vodje naoj mnogobrojnoj brai koja trae put, ali ga ne
nalaze. I za tu svrhu posvetimo nae umove, usmeravajui sve nae misli da slue
funkciji spasenja. Dat nam je cilj da oprostimo svetu. To je cilj koji nam je Bog dao.
Njegov zavretak sna je ono to traimo, a ne na sopstveni. Jer u svemu to oprostimo
neemo moi, a da ne prepoznamo kao deo Samog Boga. I tako nam se seanje na
Njega vraa, potpuno i u potpunosti. Naa je funkcija da Ga se setimo na zemlji, poto
nam je dato da budemo Njegovo upotpunjenje u stvarnosti. Zato nemojmo da
zaboravimo da je na cilj deljen, jer to seanje sadri spominjanje na Boga, i pokazuje
na put ka Njemu i ka Nebu Njegovog Mira. I zar neemo oprostiti naem bratu, koji nam
to moe ponuditi? On je put, istina i ivot koji nam pokazuje put. U njemu je spasenje,
koje nam se nudi kroz nae opratanje, kada mu ga damo. Neemo zavriti ovu godinu
bez dara koji je na Otac obeao Svom svetom Sinu. Sada nam je oproteno. I mi smo
spaseni od sveg gneva za koji smo mislili da pripada Bogu i za koji smo uvideli da je
samo san. Vraeni smo mentalnom zdravlju u kom shvatamo da je jarost bezumna, da
je napad sulud i da je osveta samo budalasta fantazija. Spaseni smo od gneva jer smo
saznali da smo bili u zabludi. Nita vie od toga. I zar je Otac gnevan na svog sina zato
to ovaj ne razume istinu? Poteno dolazimo k Bogu i kaemo da nismo razumeli i
molimo Ga da nam pomogne da nauimo Njegove lekcije, kroz Glas Njegovog Rodjenog
Uitelja. Zar bi On povredio Svog Sina? Ili bi pohrlio da mu odgovori i kae: Ovo je moj
268
Sin i sve to imam njegovo je.? Budi siguran da e tako odgovoriti, jer to su Njegove
Sopstvene Rei tebi. A vie od toga niko ne moe nikad imati, jer u tim Reima je sve
to postoji i sve to e biti dok je vremena i u venosti.
LEKCIJE 361-365
OVAJ SVETI TRENUTAK HTEO BIH DA TI DAM. NEKA TI BUDE GOSPODAR. JER HTEO
BIH DA TE SLEDIM, SIGURAN DA MI TVOJE USMERENJE DAJE MIR
I ako bude potrebna neka re da mi pomogne, On e mi je dati. Ako mi bude potrebna
neka misao, On e mi je takodje dati. Ako mi bude potrebna tiina i spokojan, otvoren
um, to su darovi koje u primiti od Njega. On upravlja na moj zahtev. I On e uti i
odgovoriti mi, jer On govori u ime Boga mog Oca i Njegovog svetog Sina.
EPILOG
Ovaj kurs je poetak, a ne kraj. Tvoj Prijatelj ide sa tobom. Nisi sam. Niko ko Ga priziva
ne zove uzalud. to god da te mui, budi siguran da On ima odgovor za to i rado e ti ga
dati, ako mu se samo obrati i zatrai od Njega. Nee uskratiti ni jedan odgovor koji ti
je potreban za bilo ta to izgleda da te mui. On zna nain kako se reavaju svi
problemi i razjanjavaju sve sumnje. Njegova sigurnost je tvoja. Samo treba da trai od
Njega i dae ti se. Siguran si da e stii kui koliko je sigurna i putanja sunca propisana
pre nego to se ono rodi, poto zadje i u poluosvetljenim asovima izmedju izlaska i
zalaska. Jer nije mogue promeniti kurs onih koje je Bog pozvao Sebi. Stoga posluaj
svoju volju i sledi Onoga Koga si prihvatio kao tvoj glas, da govori o onome to zaista
hoe i to ti je zaista potrebno. On je Glas u ime Boga, a takodje i tvoj glas. I tako On
govori o slobodi i o istini. Vie nema zadatih specifinih lekcija, jer za njima vie nema
potrebe. Od sada samo sluaj Glas u ime Boga i u ime tvog Pravog Ja, kada se povue
od sveta, da umesto njega trai stvarnost. On e usmeravati tvoje napore, govorei ti
tano ta da radi, kako da usmerava tvoj um i kada da mu pridje u tiini, molei Ga
za Njegovo sigurno usmeravanje i Njegovu sigurnu Re. Njegova je Re koju ti je Bog
dao. Njegova je Re koju si izabrao za tvoju sopstvenu. I sada vas stavljam u Njegove
ruke, da budete Njegovi verni sledbenici, sa Njim kao vodiem kroz svaku tekou i sav
bol za koji moete pomisliti da je stvaran. On vam nee davati zadovoljstva koja su
prolazna, jer On daje samo ono to je veno i dobro. Pustite Ga da vas sprema dalje.
Zasluio je vae poverenje govorei vam svakodnevno o vaem Ocu i bratu i vaem
Pravom Ja. On e nastaviti. Sada hodate sa Njim, sigurni koliko i On u to kuda idete;
sigurni koliko i On u to kako treba da nastavite; puni pouzdanja koliko i On u cilj i u va
siguran dolazak na kraju.
DODATAK "KURSU O ÛDIMA"
UVOD
U mi{ljenju sveta, zaista je obrnuta uloga podu~avanja i u~enja. Ova je obrnutost

karakteristi~na. Izgleda kao da su u~itelj i u~enik odvojeni, da u~itelj daje ne{to u~eniku pre
nego samom sebi. Dalje, ~in podu~avanja se smatra posebnom aktivno{}u u kojoj ~ovek tro{i
samo relativno mali deo svog vremena. Kurs, sa svoje strane, nagla{ava ~injenicu da
podu~avati zna~i i s t o v r e m e n o i u~iti, tako da su u~itelj i u~enik jedno te isto. Kurs
tako|e nagla{ava da je u~enje stalan proces. Ono se odvija svakog trenutka u danu i nastavlja
se tako|e i u mislima tokom spavanja. Podu~avati zna~i pokazivati. Postoje samo dva misaona
sistema i ti sve vreme pokazuje{ svoje verovanje u istinitost jednog ili drugog. Iz tvog
pokazivanja drugi u~e, a to ~ini{ i ti sam. Nije u pitanju da li }e{ podu~avati, zato {to u tom
pogledu nema izbora. Moè se re}i da je svrha Kursa da ti stavi na raspolaganje sredstva kako
bi mogao izabrati {ta }e{ podu~avati na osnovu onoga {to èli{ da sam nau~i{. Ne moè{ ni{ta
dati bilo kom drugom, ve} samo samom sebi, a to moè{ nau~iti kroz podu~avanje.
Podu~avanje je samo poziv svedocima da svedo~e o onome u {ta ti sam veruje{. To je metod
konverzije. Ovo se ne moè izvesti samo re~ima. Bilo koja situacija mora za tebe da bude {ansa
da druge podu~i{ o onome {to si ti sam i {ta su oni za tebe. Ni{ta vi{e od toga, ali i ni{ta manje.
Nastavni plan koji stvara{, prema tome, odre|uje se isklju~ivo time {ta ti misli{ da jesi i {ta ti
veruje{ da je odnos drugih prema tebi. U formalnoj situaciji podu~avanja ova pitanja mogu biti
potpuno nepovezana sa onim {ta ti sam misli{ o svom podu~avanju drugih. A ipak je
nemogu}e ne upotrebiti sadràj bilo koje situacije u korist onoga {to zaista podu~ava{ i prema
tome, zaista i sam u~i{. Za ovo je verbalni sadràj tvoj podu~avanja potpuno nevaàn. Ovaj se
sadràj s tim moè slagati ili ne slagati. Podu~avanje koje leì ispod povr{ine onoga {to kaè{
jeste ono {to te podu~ava. Podu~avanje samo poja~ava ono {to ti veruje{ o samom sebi.
Fundamentalna svrha tog podu~avanja jeste da smanji sumnju u samog sebe. To ne zna~i da je
ja, koga poku{ava{ za{tititi, stvarno. Ali to zna~i da podu~ava{ druge o onom ja za koje misli{
da je stvarno. Ovo je neizbe`no. Od ovoga se ne moè pobe}i. Kako bi i moglo biti druga~ije?
Svako ko se drì nastavnog plana sveta, a svako ga se drì sve dok ne izmeni svoj um,
podu~ava jedino da bi sam sebe uverio da jeste ono {to zapravo nije. Tu i leì svrha sveta. [ta
bi ina~e bio njegov nastavni plan? U ovu beznadnu i zatvorenu situaciju u~enja, koja ne u~i
ni~em drugom osim o~aja i smrti, Bog {alje Svoje u~itelje. I dok ovi u~itelji podu~avaju druge
Boìjim lekcijama radosti i nade, i njihovo se vlastito u~enje kona~no zavr{ava. Izuzev u
odnosu na Boìje u~itelje, malo bi bilo nade za spasenje, zato {to bi svet greha izgledao zauvek
stvaran. Oni koji zavaravaju sami sebe moraju zavaravati i druge, zato {to oni moraju
podu~avati zavaravanje. A {ta je onda drugo pakao? Ovo je priru~nik za Boìje u~itelje. Oni
nisu savr{eni. Kad bi to bili, onda ne bi bili ovde. A ipak je njihova misija da postanu ovde
savr{eni, pa tako oni u~e druge savr{enstvu, ponovo i ponovo, na mnoge i mnoge na~ine, sve
dok i sami ne nau~e da budu savr{eni. A onda ih se vi{e ne vidi, iako njihove misli ostaju
zauvek izvor snage i istine. Ko su oni? Kako ih se bira? [ta rade? Kako postiù svoje vlastito
spasenje i spasenje sveta? Ovaj priru~nik poku{ava da odgovori na ova pitanja.
KO SU BO@IJI UÎTELJI?
Boìji u~itelj je svaki onaj koji se odlu~i da to bude. Njegova se kvalifikacija sastoji jedino od
ovoga: nekako, negde, on se namerno odlu~io da ne vidi svoje interese kao odvojene od
2
interesa drugih ljudi. Jednom kad je to u~inio, stvorio se njegov put i njegov smer je osiguran.
Svetlost je u{la tamo gde je pre bila tama. To moè biti jedna jedina svetlost, ali je to dosta.
Boìji u~itelj se saglasio s Bogom, pa ~ak iako jo{ ne veruje u Njega. Postao je donosilac
spasenja. Postao je Boìji u~itelj. Oni dolaze iz celog sveta. Dolaze iz svih religija i iz ni jedne
religije. To su oni koji su odgovorili. Poziv je univerzalan. Taj poziv odjekuje sve vreme na
svim stranama. On poziva u~itelje da govore o Njemu (Pozivu) i da oslobode svet. Mnogi Ga
~uju, ali malo njih odgovara. Ipak je sve to samo stvar vremena. Na kraju }e svako odgovoriti,
ali taj kraj moè biti jako, jako daleko. Zbog ovog razloga je i stvoren plan u vezi sa u~iteljima.
Njihova je funkcija da u{tede vreme. Svaki od njih zapo~inje kao jedna jedina svetlost, ali sa
Pozivom u svom centru to je svetlost koja se ne moè ograni~iti. A svaki od njih u{te|uje
hiljade godina vremena, prema svetskom merenju. A za sam Poziv, vreme ni{ta ne zna~i.
Postoji kurs za svakog Boìjeg u~itelja. Oblik tog kursa jako varira. Razlikuju se i posebna
pomagala za podu~avanje. Ali se sadràj kursa nikada ne menja. Njegova je centralna tema
uvek: Boìji Sin nije kriv, a u njegovoj nevinosti nalazi se i njegovo spasenje. Ova tema se
moè podu~avati putem dela ili misli, re~ima ili bezvu~no, na bilo kom jeziku ili ni na kakvom
jeziku, na bilo kom mestu, u bilo kom vremenu ili na bilo koji na~in. Nije va`no ko je u~itelj
bio pre nego {to je ~uo Poziv. Svojim odgovorom postao je spasilac. On je video nekog drugog
kao samog sebe. Tako je na{ao svoje vlastito spasenje i spasenje sveta. U njegovom vaskrsenju
uskrsnuo je i svet. Ovo je priru~nik za posebni nastavni plan i namenjen je u~iteljima posebnog
oblika univerzalnog kursa. Ima mnogo hiljada drugih oblika, a svi imaju isti rezultat. Oni
jedino {tede vreme. A samo vreme je to koje umorno krivuda i svet je sada vrlo umoran.
Ostario je, otrcao se i bez nade je. Nikad se i nije postavljalo pitanje rezultata, po{to - {ta je to
{to moè izmeniti Boìju Volju? Ali vreme, sa svojim iluzijama promene i smrti, iscrpljuje svet
i sve stvari u njemu. Ipak, i vreme ima svoj kraj i to je ono {to su Boìji u~itelji odre|eni da
prouzrokuju. Zato {to je vreme u njihovim rukama. Tako su izabrali i to im je i dato.
KO SU NJIHOVI UÊNICI?
Neki su u~enici ve} bili odre|eni svakome od Boìjih u~itelja i oni }e po~eti da ih traè ~im
u~itelj odgovori na Poziv. Ovi su u~enici bili odabrani za njega zato {to je za njih najbolji oblik
univerzalnog nastavnog plana onaj koji }e dati u~itelj podu~avati, s obzirom na njihovu razinu
razumevanja. Njegovi su ga u~enici o~ekivali, zato {to je siguran njegov dolazak. Ponovo, sve
je to stvar vremena. Jednom kad u~itelj bude odabran da odigra svoju ulogu, i u~enici su
spremni da odigraju svoje. Vreme ~eka na njegov izbor, ali ne u vezi s tim kome }e on sluìti:
kada je u~itelj spreman i sam da u~i, stvori}e mu se i prilike da podu~ava druge. Da bi se
razumeo plan spasenja u vezi sa u~enjem i podu~avanjem, potrebno je shvatiti pojam vremena
koji kurs iznosi. Uklanjanje ega i le~enje verovanja u odvojenost ispravlja iluzije, a ne istinu.
Prema tome, uklanjanje ega ispravlja ono {to nikada i nije postojalo. Dalje, plan za ovo
ispravljanje stvoren je i istovremeno i izvr{en, zato {to je Boìja Volja potpuno izvan vremena.
Ista je stvar i sa realno{}u, po{to i ona poti~e od Boga. U istom onom trenutku kad je ideja
odvojenosti u{la u um Boìjeg Sina dat je i Boìji Odgovor. Vremenski gledano, to se dogodilo
vrlo davno. U stvarnosti to se nikada i nije dogodilo. Svet vremena je svet iluzija. Ono {to se
desilo davno izgleda da se sada doga|a. Ono {to je davno izabrano, izgleda kao da je ostalo
otvoreno za biranje, da tek treba da se odabere. Ono {to se razumelo i nau~ilo i {to je odavno
pro{lo, sad se smatra novom mi{lju, sveòm idejom, razli~itim pristupom.
Zato {to raspolaè{ slobodnom voljom, moè{ prihvatiti ono {to se ve} dogodilo u bilo kom
vremenu koje odabere{, a tek }e{ onda shvatiti da je sve to oduvek postojalo. Kao {to kurs
nagla{ava, ne moè{ slobodno izabrati nastavni plan, a ne moè{ ~ak ni oblik u kome }e{ ga
nau~iti. Ipak si slobodan da odlu~i{ kada èli{ da ga nau~i{. I dok ga prihvata{, nastavni plan je
ve} nau~en. Vreme, onda, stvarno ide unatrag sve do trenutka koji je toliko drevan da je izvan
podru~ja se}anja, pa ~ak i izvan mogu}nosti pam}enja. A po{to je to trenutak koji se ponovo i
ponovo doìvljava, on izgleda kao da je sada. I tako izgleda da se u~itelj i u~enik susre}u u
sada{njosti, nalaze}i jedan drugog kao da se nisu nikad ranije sreli. U~enik dolazi u pravo
3
vreme na pravo mesto. To je neizbe`no, zato {to je on u~inio pravi izbor u onom drevnom
trenutku koga sada ponovo oìvljava. A i u~itelj je tako|e napravio neizbeàn izbor u dalekoj
pro{losti. Boìja je Volja u svemu, ali izgleda da joj treba vremena da bi se ostvarila. [ta moè
da odgodi mo} ve~nosti? Kada se sretnu u~enik i u~itelj, zapo~inje situacija podu~avanjau~enja. U~itelj nije stvarno onaj ko podu~ava. Boìji U~itelj govori bilo kojoj dvojici koji se
sretnu da bi u~ili. Zbog ove svrhe taj je odnos svet, a Bog je obe}ao da }e poslati Svoj Duh u
bilo koji sveti odnos. U situaciji podu~avanja-u~enja svako u~i da je davanje i primanje jedno
te isto. Gube se i nestaju linije razgrani~enja koje su bili povukli izme|u svojih uloga, svojih
umova, svojih tela, svojih potreba, svog interesa, kao i sve razlike za koje su mislili da ih
odvajaju jednog od drugog. Oni koji bi da u~e isti kurs dele me|usobno isto interesovanje i isti
cilj. I tako, onaj ko je bio u~enik, postaje i sam Boìji u~itelj zato {to je doneo odluku koja mu
je i dala u~itelja. U drugoj osobi video je ista interesovanja kao {to su i njegova vlastita.
[TA SU RAZINE PODUÂVANJA?
Boìji u~itelji nemaju postavljenu razinu podu~avanja. U po~etku, svaka situacija podu~avanjau~enja predstavlja razli~it odnos, iako je krajnji cilj uvek isti: od odnosa u~initi sveti odnos, u
kome oba partnera mogu gledati u Boìjeg Sina kao bezgre{nog. Nema nikoga od koga Boìji
u~itelj ne moè u~iti, pa tako nema nikoga koga on ne moè podu~avati. Ipak, s prakti~ne ta~ke
gledi{ta, on ne moè svakoga sresti, niti svako moè njega da prona|e. Prema tome, plan
uklju~uje za svakog Boìjeg u~itelja uspostavljanje vrlo specifi~nih kontakata. U spasenju nema
slu~ajnosti. Oni koji treba da se sretnu, sre{}e se, zato {to oni zajedno imaju potencijal za sveti
odnos. Oni su spremni jedan za drugog. Najjednostavnija razina podu~avanja izgleda kao da su
vrlo usputni susreti: slu~ajan susret dva naizgled stranca u liftu, dete koje ne gleda kuda ide i
koje nale}e slu~ajno na odraslog, dva studenta kojima se de{ava da zajedno odlaze ku}i.
To nisu slu~ajni susreti. Svaki od ovih susreta ima potencijal da postane situacija podu~avanjau~enja. Mo`da }e se naizgled stranci nasmejati jedan drugom u liftu, mo`da odrasli ne}e
izgrditi dete {to je udarilo u njega, mo`da }e studenti postati prijatelji. âk i na razini
najusputnijeg susreta, mogu}e je da dvoje ljudi, bar za trenutak, izgube iz vida svoje odvojene
interese. Taj }e trenutak biti dovoljan. Do{lo je spasenje. Te{ko je razumeti da su razine
podu~avanja univerzalnog kursa pojam koji je u stvarnosti isto tako bezna~ajan kao {to je to i
vreme. Iluzija jednog dozvoljava iluziju drugog. U vremenu, Boìji u~itelj izgleda kao da menja
svoje mi{ljenje o svetu svakom svojom odlukom, a onda u~i sve vi{e i vi{e o novom smeru
podu~avaju}i druge o njemu. Ve} smo govorili o iluziji vremena, ali iluzija o razinama
podu~avanja izgleda da je ne{to razli~ito. Mo`da je najbolji na~in da se pokaè da te razine ne
mogu postojati, jednostavno re}i da je bilo koja razina situacije podu~avanja-u~enja deo
Boìjeg Plana za uklanjanje ega i le~enje verovanja u odvojenost, a da Njegov plan ne moè
imati nivoe, s obzirom da je odraz Njegove Volje. Spasenje je uvek spremno i uvek tu. Boìji
u~itelji deluju na rali~itim razinama, ali je rezultat uvek isti. Svaka situacija podu~avanja-u~enja
maksimalna je u smislu da }e svaka osoba koja u njoj u~estvuje nau~iti najvi{e {to moè od
druge osobe u to vreme. U ovom smislu, i samo u ovom smislu, moèmo govoriti o razinama
podu~avanja. Koriste}i termin na ovaj na~in, druga razina podu~avanja je stalniji odnos, u
kome, za izvesno vreme, dvoje ljudi ulaze u dosta intenzivnu situaciju podu~avanja-u~enja, a
onda izgleda kao da se odvajaju. Kao i na prvom nivou, ovi susreti nisu slu~ajni, a niti je ono
{to izgleda kao kraj odnosa stvarni kraj. Ponovo, svako je nau~io najvi{e {to je mogao u to
vreme. Ipak, svi koji su se sreli, sre{}e se ponovo jednog dana, zato {to je sudbina svih odnosa
da postanu sveti. Bog se ne vara u vezi sa Svojim Sinom. Tre}a se razina podu~avanja javlja u
odnosima koji, jednom kada se uspostave, traju ceo ìvot. To su situacije podu~avanja-u~enja u
kojima je svakoj osobi dat izabrani partner za u~enje koji mu daruje neograni~ene mogu}nosti
u~enja. Ovi su odnosi, uop{te uzev, malobrojni, zato {to njihovo postojanje podrazumeva da su
oni koji su obuhva}eni ovim odnosom dosegli istovremeno stadijum u kome je ravnoteà
podu~avanja-u~enja zaista savr{ena. Ovo ne zna~i da partneri obavezno ovo i prepoznaju. U
stvari, uop{te uzev, to i nije slu~aj. Oni mogu biti ~ak i neprijateljski raspoloèni jedan prema
drugom neko vreme, a mo`da i ceo ìvot. Ali ako se odlu~e da je nau~e, savr{ena lekcija je
4
pred njima i moè da se nau~i. I ako se odlu~e da nau~e ovu lekciju, oni postaju spasioci
u~itelja koji posr}u i koji ~ak izgleda kao da ne uspevaju. Ni jedan Bo`ji u~itelj ne moè a da ne
uspe da na|e Pomo} koja mu je potrebna.
[TA SU KARAKTERISTIKE BO@IJIH UÎTELJA?
Povr{ne crte Boìjih u~itelja ni u kom slu~aju nisu sli~ne. Oni ne li~e jedni na druge, gledano
telesnim o~ima, dolaze iz jako razli~itih sredina, jako su razli~ita njihova svetovna iskustva, a
njihove povr{ne li~nosti sasvim su razli~ite. Niti su, u po~etnim stadijima svog funkcionisanja
kao Boìjih u~itelja, stekli dublje karakteristike koje }e ih potvrditi u onome {to zaista jesu.
Bog daje posebne darove svojim u~iteljima, zato {to oni imaju posebnu ulogu u Njegovom
planu za uklanjanje ega i le~enje verovanja u odvojenost. Njihova je specijalnost, naravno,
samo privremena. Ta je posebnost postavljena u vremenske okvire kao sredstvo za izlaènje iz
vremena. Ovi posebni darovi, ro|eni iz svetog odnosa za postignu}e koga se koristi situacija
podu~avanja-u~enja, postaju karakteristike svih Boìjih u~itelja koji su napredovali u svom
vlastitom u~enju. U ovom pogledu svi su oni sli~ni. Sve razlike me|u Boìjim Sinovima samo
su privremene. Ipak, u vremenu se moè re}i da napredni Boìji u~itelji imaju slede}e
karakteristike:
1. ^VRSTA VERA (POVERENJE)
To je osnova na kojoj po~iva njihova sposobnost da ispune svoju funkciju. Percepcija
(opaànje) je rezultat u~enja. U stvari, percepcija j e s t e u~enje. Zato {to se uzrok i posledica
nikada ne razdvajaju. Boìji u~itelji ~vrsto veruju u svet zato {to su nau~ili da svetom ne vladaju
zakoni koje je sam taj svet napravio. Svetom vlada Mo} koja j e s t e u ljudima, ali koaj n e
p r i p a d a ljudima. To je ona Mo} koja ~ini sve stvari bezbednim. Kroz ovu Mo} Boìji
u~itelji gledaju na svet kome je opro{teno. Kada se jednom doìvi ova Mo}, nemogu}e je
ponovo poverovati u svoju vlastitu malu snagu. Ko bi poku{ao da leti sa si}u{nim vrap~evim
krilima kada mu se daju mo}na orlova krila? I ko bi poverovao u bedne ponude ega kada bi se
pred njim na{li Boìji darovi? [ta je to {to navodi Boìje u~itelje da naprave ovaj pomak?
RAZVOJ ^VRSTE VERE

Prvo, Boìji u~itelji moraju pro}i kroz ne{to {to se moè nazvati periodom uklanjanja. Nije
nu`no da ovaj period bude bolan, ali ga se obi~no tako doìvljava. Izgleda kao da su stvari
uklonjene i retko se na po~etku shvata da je jedino {to se desilo to da je prepoznata
bezvrednost stvari. Kako se ina~e moè opaziti da je ne{to bezvredno, ukoliko onaj koji opaà
nije u poloàju sa koga moè stvari videti u razli~itoj svetlosti? On jo{ uvek nije stigao do ta~ke
na kojoj moè taj pomak napraviti potpuno iznutra. I tako plan ponekad moè pozvati na
promene ne~ega {to izgleda da su spolja{nje okolnosti. Te su promene uvek korisne. Kada je
Boìji u~itelj ve} toliko mnogo nau~io, onda on prelazi na drugi stadijum. Slede}e, Boìji
u~itelj mora pro}i kroz period razvrstavanja. Ovo je uvek pone{to te{ko zato {to, nau~iv{i da
su promene u njegovom ìvotu uvek korisne, sada mora odlu~ivati o svim stvarima na osnovu
kriterija da li te stvari pove}avaju ili ometaju tu korisnost. Ustanovi}e da mnoge, ako ne i
ve}ina stvari koje je ranije cenio samo ometaju njegovu sposobnost da prenese ono {to je
nau~io na nove situacije koje se javljaju. Zato {to je cenio ono {to je stvarno bezvredno, on
ne}e generalizovati lekciju iz straha od gubitka i `rtvovanja. Potrebno je mnogo u~iti da bi se
razumelo da su sve stvari, doga|aji, susreti i okolnosti korisne. Samo do stepena do kog su
korisni, svim ovim stvarima, doga|ajima itd. treba se dodeliti stepen realnosti u ovom svetu
iluzije. Re~ vrednost ne moè se primeniti ni na {ta drugo. Tre}i stepen kroz koji Boìji
u~itelj mora pro}i moè se nazvati periodom odricanja. Ako se ovo protuma~i kao odricanje
od ne~eg poèljnog, to }e stvoriti onda ogroman konflikt. Malo je Boìjih u~itelja koji potpuno
5
izbegnu ovaj jad. Nema nikakvog smisla razvrstavati vredno od bezvrednog, ukoliko se ne
napravi slede}i o~igledni korak. Ovaj prelazni period preklapanja pogodan je da bude onaj
period u kome se Boìji u~itelj ose}a pozvanim da `rtvuje svoje najbolje interese u korist
istine. On jo{ nije shvatio koliko je samo potpuno nemogu} ovakav zahtev. On ovo moè
nau~iti samo onda ako se odrekne onog {to je bezvredno. Kroz ovo on u~i da tamo gde je
o~ekivao tugu, umesto tuge nalazi sretnu vedrinu, tamo gde je o~ekivao da }e se od njega ne{to
traìti, on nalazi da mu se daruje dar. Sada dolazi period smirivanja. To je vreme smirenosti
u kome Boìji u~itelj neko vreme miruje u razumnom spokojstvu. Sada on u~vr{}uje ono {to je
nau~io. Sad po~inje da vidi prenosnu vrednost onog {to je nau~io. Potencijal tog nau~enog je
doslovno o{amu}uju}i i Boìji u~itelj je sada na onoj ta~ki svog napredovanja sa koje vidi ceo
svoj put i svoj izlaz. Odreci se onoga {to ne èli{ i zadrì ono {to èli{. Kako je jednostavno
ono {to je o~igledno! I kako ga je lako uraditi! Boìjem u~itelju potreban je ovaj period
odmora. Jo{ nije stigao tako daleko koliko misli. Ali kada bude spreman da nastavi put,
nastavi}e ga sa mo}nim partnerima pored sebe. Sad se on odmara neko vreme, i pre nego {to
nastavi put, sakuplja te saradnike oko sebe. Od ove ta~ke ne ide vi{e sam. Slede}i stadijum je
zaista period nereda. Sada Boìji u~itelj mora razumeti da on zaista ne zna {ta je vredno, a
{ta bezvredno. Sve {to je do sada stvarno nau~io bilo je besmisleno pri u~enju razlikovanja.
Ideja `rtvovanja, koja je u sredi{tu njegovog vlastitog misaonog sistema, onemogu}ila mu je da
prosu|uje. Mislio je da se nau~io voljnosti, ali sada vidi da ne zna ~emu voljnost sluì. A sada
mora posti}i stanje koje moè ostati nedosti`no za dugo, dugo vremena. Mora ukloniti
prosu|ivanje i pitati se {ta zaista èli u svakoj situaciji. Kada svaki korak u ovom smeru ne bi
bio jako pomognut, zaista bi ga bilo te{ko zakora~iti! I, kona~no, tu je i period postignu}a.
Ovde se u~enje u~vrstilo. Ono {to je ranije izgledalo samo kao senka, sad je postalo solidni
dobitak, na koga se moè pouzdati u svim kriti~nim ~asovima, a i u vremenima smirenosti.
Zaista, smirenost je rezultat ovih dobitaka. To je ishod po{tenog u~enja, doslednosti misli i
potpunog prenosa. To je stadijum stvarnog mira, zato {to se ovde Nebesko stanje potpuno
odraàva. Odavde je put za Nebo otvoren i lak. U stvari, on je ovde. Ko bi i{ao bilo gde, ako
ve} postoji potpuno smireni um? A ko bi traìo promenu smirenosti za ne{to poèljnije? [ta bi
moglo biti poèljnije od smirenosti?
2. PO[TENJE
Sve druge crte Boìjih u~itelja po~ivaju na ~vrstoj veri. Jednom kad se postigne ~vrsta vera,
druge crte ne mogu, a da je ne slede. Samo oni koji ~vrsto veruju mogu biti po{teni, zato {to
samo oni mogu videti vrednost po{tenja. Po{tenje se ne odnosi samo na ono {to govori{.
Termin stvarno zna~i doslednost. U onome {to kaè{ nema ni~ega {to bi protivre~ilo onome
{to misli{ ili ~ini{. Ni jedna misao ne suprotstavlja se drugoj misli. Ni jedan ~in ne uteruje u la`
tvoju re~. I ni jednoj re~i ne nedostaje slaganje sa drugom. Takvi su istinski po{teni. Ni na
jednoj razini nisu sami sa sobom u protivre~nosti. Prema tome, za njih je nemogu}e da budu u
sukobu sa bilo kim ili bilo ~im. Smirenost uma koji doìvljavaju napredni Boìji u~itelji
uglavnom je posledica njihovog savr{enog po{tenja. Jedino je èlja da se nekoga prevari ta
koja dovodi do rata. Niko ko je u sebi celovit ne moè ni da zamisli sukob. Sukob je neizbeàn
rezultat samozavaravanja, a samozavaravanje je nepo{tenje. Ne postoji izazov za Boìjeg
u~itelja. Izazov podrazumeva sumnju, a ~vrsta vera na kojoj po~iva sigurnost Boìjih u~itelja
~ini sumnju nemogu}om. Prema tome, Boìji u~itelji mogu samo uspeti. U ovome, kao i u svim
stvarima, oni su po{teni. Oni mogu samo uspeti zato {to oni nikada ne izvr{avaju sami svoju
volju. Oni biraju za celo ~ove~anstvo, za ceo svet i sve stvari u njemu, za nepromenjeno i
nepromenljivo koje je izvan domena pojava i za Boìjeg Sina i njegovog Tvorca. Kako da ne
uspeju? Oni savr{eno po{teno izabiraju, sigurni u svoj izbor kao u same sebe.
3. TOLERANCIJA
Boìji u~itelji ne prosu|uju. Prosu|ivati zna~i biti nepo{ten, zato {to presu|ivati zna~i zauzeti
poloàj koji nema{. Nemogu}e je presu|ivanje bez samozavaravanja. Presu|ivanje
6
podrazumeva da si se prevario u svojoj bra}i. Kako se, onda, ne bi prevario i u vezi sa samim
sobom? Prosu|ivanje podrazumeva nedostatak ~vrste vere, a ~vrsta vera ostaje temelj
celokupnog misaonog sistema Boìjeg u~itelja. Ako se izgubi ~vrsta vera, nestaje i svo njegovo
u~enje. Bez prosu|ivanja, sve su stvari jednako prihvatljive, zato {to nema nikoga ko bi
druga~ije presudio. Bez prosu|ivanja, svi su ljudi bra}a, zato {to - ko je taj ko bi ostao po
strani? Prosu|ivanje razara po{tenje i razbija ~vrstu veru. Ni jedan Boìji u~itelj ne moè da
prosu|uje i da se nada da }e ne{to nau~iti.
4. BLAGOST
[teta je nemogu}a za Boìje u~itelje. Njima se ne moè {tetiti, niti oni mogu {tetiti drugome.
[teta je rezultat prosu|ivanja. To je nepo{teni ~in koji sledi nepo{tenu misao. To je izricanje
krivice bratu, pa prema tome i samome sebi. To je kraj mira i negiranje u~enja. [teta pokazuje
odsustvo Boìjeg nastavnog plana i njegovo zamenjivanje ludilom. Ni jedan Boìji u~itelj ne
moè a da ne nau~i - i to dosta rano u svom treningu - da {tetnost potpuno bri{e njegovu
funkciju iz njegove svesnosti. [tetnost }e ga u~initi zbrkanim, stra{ljivim, besnim i
sumnji~avim. Ona }e u~initi da postane nemogu}e nau~iti lekcije Svetog Duha. Boìjeg u~itelja
uop{te se ne}e mo}i ~uti. û}e ga samo oni koji shvate da {teta u stvari ni{ta ne moè posti}i.
Nikakav dobitak iz nje ne moè proiza}i.
Prema tome, Bo`ji u~itelji su potpuno blagi. Njima je potrebna snaga blagosti, po{to kroz
blagost funkcija spasenja postaje laka. Ona je nemogu}a za one koji bi da {tete nekome. Za
one kojima je {teta bezna~ajna, funkcija spasenja je ne{to prirodno. Koji drugi izbor osim
ovoga, ima smisla za nekog ko je zdrav? Ko bi izabrao pakao, kad vidi put za Nebo? I ko bi
izabrao slabost, koja mora proiza}i iz pravljenja {tete, umesto pouzdane sveobuhvatne i
bezgrani~ne snage blagosti? Mo} Boìjih u~itelja leì u njihovoj blagosti, zato {to su oni shvatili
da njihove vlastite zle misli ne dolaze ni od Boìjeg Sina, ni njegovog Tvorca. I tako oni
udruùju svoje misli sa Onim koji je njihov Izvor. I tako je njihova volja, koja je uvek bila
Njegova Vlastita, slobodna da bude ono {to jeste.
5. RADOST
Radost je neizbeàn rezultat blagosti. Blagost zna~i da je sada strah nemogu} i {ta }e onda
mo}i da do|e {to bi se uplelo u tu radost? Otvorene ruke blagosti uvek su pune. Blagi nemaju
nikakvog bola. Oni ne mogu patiti. Za{to ne bi bili radosni? Oni su sigurni da su voljeni i
moraju biti bezbedni. Radost ide sa blago{}u isto onako sigurno kao {to tuga prati napad.
Boìji u~itelji ~vrsto veruju u Njega. I oni su sigurni da Njegov U~itelj ide ispred njih
osiguravaju}i da ih ni{ta ne moè povrediti. Oni nose Njegove darove i idu Njegovim putem
zato {to ih Boìji Glas usmerava u svim stvarima. Radost je njihova pesma zahvalnosti. A Hrist
gleda na njih iz visine tako|e sa zahvalno{}u. On njih treba isto toliko mnogo kao i oni njega.
Kako je to radosno deliti svrhu spasenja!
6. NEBRANJENOST
Boìji su u~itelji nau~ili kako da budu jednostavni. Oni nemaju snova kojima je potrebna
odbrana protiv istine. Oni ne poku{avaju da sebe izgra|uju. Njihova radost dolazi od
razumevanja Ko ih je stvorio. A da li je potrebna odbrana onome {to je Bog stvorio? Niko ne
moè postati napredni Boìji u~itelj sve dok potpuno ne shvati da su odbrane samo budalasti
~uvari ludih iluzija. [to je san groteskniji, to è{}e i mo}nije izgledaju njegove odbrane. A kada
se Boìji u~itelj kona~no saglasi da pogleda mimo tih odbrana, nalazi da tu ni{ta nema. Na
po~etku sporo pu{ta da mu se otvore o~i i razori iluzija. [to se brè uve}ava njegova istina, to
on brè u~i. Nema opasnosti koja bi do{la kad se odloè odbrane. To je bezbednost. To je mir.
To je radost. I to je Bog.
7
7. PLEMENITOST
Termin plemenitost ima posebno zna~enje za Boìjeg u~itelja. To nije uobi~ajeno zna~enje te
re~i. U stvari, to je zna~enje koje se mora nau~iti i to vrlo pa`ljivo. Sli~no svim ostalim
svojstvima Boìjih u~itelja, i ovo svojstvo na kraju krajeva leì na ~vrstoj veri, zato {to bez
~vrste vere niko ne moè biti plemenit u pravom smislu. U svetu, plemenitost zna~i davanje
u smislu odricanja. Za Boìje u~itelje, plemenitost zna~i davanje da bi se zadràlo. Ovo je
nagla{avano i kroz tekst i kroz radnu knjigu, ali to je mo`da vi{e strano na~inu mi{ljenja sveta
od mnogih drugih ideja u na{em nastavnom programu. Ono {to ovu ideju ~ini vi{e tu|om leì
samo u tome {to ova ideja tako o~igledno preokre}e na~in mi{ljenja sveta. Na najjasniji na~in i
na najjednostavnijoj razini, zna~enje ove re~i za Boìjeg u~itelja i za svet jeste potpuno i
nedvosmisleno suprotno. Boìji u~itelj je plemenit zbog svog interesa. To se ne odnosi na
osobnost o kojoj svet govori. Boìji u~itelj ne èli ni{ta da dobije, {to ne bi mogao opet dati,
zato {to shvata da bi, po definiciji, to za njega bilo bezvredno. Zbog ~ega bi on to èleo? Zbog
toga bi mogao samo da ga izgubi. Ne moè dobiti. Zato on ne traì ni{ta {to bi mogao zadràti,
zato {to je to garancija gubitka. On ne èli da pati. Za{to bi on sebi jam~io bol? Ali on èli da
za sebe zadrì sve Boìje stvari, koje su, prema tome, namenjene Njegovom Sinu. To su stvari
koje mu pripadaju. A njih moè dati sa istinskom plemenito{}u, istovremeno ih zauvek
zadràvaju}i za sebe.
8. STRPLJENJE
Oni koji su sigurni u rezultat mogu sebi dozvoliti da ~ekaju i da ~ekaju, bez teskobe. Strpljenje
je prirodna osobina Boìjeg u~itelja. Sve {to on vidi jeste siguran ishod, u vremenu koje mu je
jo{ nepoznato mo`da, ali u taj ishod nema sumnje. Vreme }e biti pravo kao {to je i odgovor
pravi. I to vaì za sve {to se sada de{ava ili {to }e se desiti u budu}nosti. Pro{lost tako|e ne
zadràva nikakve gre{ke. Nema ni~ega {to ne bi sluìlo na korist svetu, a tako|e i onome kome
izgleda da se to doga|a. Mo`da se ovo ne shvata u prvo vreme. Pa ~ak i ako je tako, Boìji
u~itelj je spreman da razmotri sve svoje ranije odluke, ako one bilo kome uzrokuju bol.
Strpljenje je prirodna osobina onih koji ~vrsto veruju. Po{to su sigurni u krajnje tuma~enje svih
stvari koje pripadaju vremenu, njih ne moè prestra{iti nikakav ishod koji se moè videti ili
koji tek treba da se desi.
9. ODANOST
[irina odanosti Boìjeg u~itelja je mera njegovog napretka u savladavanju nastavnog plana. Da
li on jo{ uvek odabira neke aspekte svog ìvota da bi ih izneo na svetlo svog u~enja, dok druge
zadràva kao odvojene? Ako je tako, njegov je napredak ograni~en, a njegova se ~vrsta vera
jo{ nije stabilizovala. Odanost predstavlja ~vrstu veru Boìjeg u~itelja u Boìju Re~ da }e sve
stvari postaviti na pravo mesto. Ne samo neke, ve} sve. Uop{te govore}i, njegova odanost
po~inje time {to se bavi samo nekim problemima i tako se privremeno pa`ljivo ograni~ava.
Prepustiti sve probleme jednom Odgovoru zna~i potpuno preobratiti na~in mi{ljenja sveta. I
jedino to i jeste odanost. Ni{ta drugo ne zasluùje ovo ime. Ipak je vredan svaki stepen koji se
postigne na tom putu, ma koliko bio mali. Spremnost, kao {to to i tekst prime}uje, ne zna~i i
majstorstvo. Istinska odanost ne skre}e s puta. Po{to je dosledna, ona je potpuno po{tena.
Po{to je nepokolebljiva, ona je puna ~vrste vere. Po{to se zasniva na neustra{ivosti, ona je
blaga. Po{to je sigurna u sebe, ona je radosna. A po{to je samouverena, ona je tolerantna.
Odanost, prema tome, kombinuje u sebi druga svojstva Boìjih u~itelja. Ona podrazumeva
prihvatanje Boìje Re~i i Njegove definicije Svog Sina. Odanost, u svom pravom smislu, uvek
je usmerena ka Boìjoj Re~i i Njegovoj definiciji Svog Sina. Odanost gleda prema Njima i traì
Ih dok Ih ne na|e. Na{av{i Ih, ona po~iva u tihoj izvesnosti u vezi sa Tim samim iz Koga i ona
proizlazi.
8
10. OTVORENOST UMA
Najve}a vrednost otvorenosti uma, mo`da poslednjeg svojstva kog sti~e Boìji u~itelj, lako se
shvata kad se prepozna njen odnos prema opra{tanju. Otvorenost uma dolazi istovremeno sa
odsustvom prosu|ivanja. Dok prosu|ivanje zatvara um za dolazak Boìjeg u~itelja, dotle
otvorenost uma poziva tog istog U~itelja da u|e.
Dok prokletstvo prosu|uje Boìjeg Sina kao zlog, dotle Mu otvorenost uma dozvoljava da Mu
sudi Boìji Glas u Njegovu korist. Dok ga projektovanje krivice {alje u pakao, otvorenost uma
Mu dozvoljava da se i na Njega pro{iri Hristova slika. Samo ljudi otvorenog uma mogu biti u
miru, zato {to samo oni mogu videti razlog za taj mir. Kako opra{taju ljudi otvorenog uma?
Oni pu{taju sve stvari koje ometaju opra{tanje da odu. Ovi su ljudi zapravo napustili svet i
dozvolili mu da se obnovi i postane za njih tako veli~anstven u svojoj novosti i radosti, da oni
sami nisu mogli ni zamisliti takav preobraàj. Sada vi{e ni{ta nije onakvo kakvo je ranije bilo.
Ono {to je ranije izgledalo tupo i beìvotno, sada sija. A {to je najva`nije, sve su stvari dobro
do{le, zato {to je nestalo pretnje. Nema oblaka koji bi skrivali Hristovo lice. Sada je cilj
postignut. Opra{tanje je krajnji cilj nastavnog plana. Ono poplo~ava put za ono {to ide daleko
izvan podru~ja svog u~enja. Nastavni plan se ne napreè da prevazi|e svoj zakoniti cilj.
Opra{tanje je njegov jedini cilj ka kome svo u~enje na kraju konvergira. To je zaista dovoljno.
Mo`da ste primetili da lista svojstava Boìjih u~itelja ne uklju~uje stvari koje su nasledstvo
Boìjeg Sina. Termini kao {to su ljubav, bezgre{nost, savr{enstvo, znanje i ve~na istina ne
pojavljuju se u ovom kontekstu. Oni ovde nikako ne bi odgovarali. Ono {to je Bog dao toliko
prevazilazi na{ nastavni plan da u~enje u njegovom prisustvu nestaje. Ali sve dok je prisustvo
ovih Boìjih darova nejasno, pa`nju treba usmeriti na nastavni plan. Funkcija Boìjih u~itelja
jeste da svetu donesu istinsko u~enje. Istinski govore}i, ono {to oni donose je odu~avanje, zato
{to je to istinsko u~enje u svetu. Boìjim je u~iteljima dato da svetu donesu radosne vesti o
potpunom opra{tanju. Oni su zaista blagosloveni zato {to su nosioci spasenja.
KAKO SE POSTI@E IZLEÊNJE?
Le~enje obuhvata razumevanje razloga kome sluì bolest. Le~enje je nemogu}e bez ovoga.
1. SVRHA BOLESTI KOJA SE OPA@A
Izle~enje se postiè u trenutku kada onaj koji pati ne bude video nikakve vrednosti u bolu. Ko
bi izabrao patnju ukoliko ne bi mislio da mu ona ne{to donosi i to ne{to vredno za njega? On
mora misliti da je bolest niska cena za ne{to dragocenije. Zato {to je bolest stvar izbora, to je
odluka. Ona zna~i odabiranje slabosti u pogre{nom uverenju da je to snaga. Kada do toga
do|e, prava se snaga vidi kao pretnja, a zdravlje kao opasnost. Bolest je metoda, zami{ljena u
stanju ludila, da se Boìji Sin smesti na prestolje vlastitog Oca. Bog se vidi kao ne{to spolja,
èstoko i mo}no, koje ùdi da svu mo} zadrì za Sebe. Samo Ga ubijaju}i, Njegov Ga Sin moè
pobediti. I u tom ludom uverenju, ~emu sluì le~enje? Ono simbolizuje poraz Boìjeg Sina i
trijumf njegovog Oca nad njim. Le~enje predstavlja krajnji izazov u direktnom obliku koji je
Boìji Sin prisiljen da prepozna. Ono predstavlja sve ono {to bi on èleo da sakrije od samog
sebe da bi za{titio svoj ìvot. Ako se izle~i, onda }e biti odgovoran za svoje misli. A ako je
odgovoran za svoje misli, on }e biti ubijen, kako bi mu se dokazalo kako je slab i àlostan. Ali
ako on sam izabere smrt, njegova je slabost onda njegova snaga. Sad je on sam sebi dao ono
{to bi mu Bog dao i tako je potpuno uzurpirao prestolje svog Tvorca.
9
2. POMAK PERCEPCIJE (OPA@ANJA)
Izle~enje se mora pojaviti u ta~noj proporciji u kojoj se prepoznaje bezvrednost bolesti. Treba
re}i: U ovome za mene uop{te nema dobitka - i dolazi do izle~enja. Ali da bi se ovo reklo,
prethodno se moraju prepoznati izvesne ~injenice. Prvo, o~igledno je da je odluke o bolesti
doneo um, a ne telo. Ako je bolest pogre{ni pristup re{avanju problema, onda je to odluka. A
ako je to odluka, onda je um taj koji je doneo, a ne telo. Ogroman je otpor da se ovo prepozna,
zato {to postojanje sveta onakvog kako ga opaà{ zavisi o premisi da je telo to koje donosi
odluke. Termini kao {to su instinkti, refleksi i sli~no predstavljaju poku{aje da se telo
obdari sa ne-mentalnim motivatorima. U stvarnosti, ovakvi termini samo iskazuju ili opisuju
problem. Oni ne daju odgovor na njega. Osnova le~enja jeste prihvatanje ~injenice da je bolest
ne{to o ~emu je um odlu~io, a za svrhu za ~ije postizanje koristi telo. A ovo vaì za le~enje u
svim oblicima. Pacijent odlu~uje da je ovako kako sam rekao i on se oporavlja. Ako on sam
odlu~i protiv oporavka, ne}e se izle~iti. Ko je onda le~nik? Isklju~ivo um samog pacijenta.
Ishod }e biti onakav kako sam pacijent bude odlu~io. Posebna sredstva izgleda kao da mu
sluè, ali ona samo daju oblik njegovom vlastitom izboru. On ih odabira da bi svojim èljama
dao opipljiv oblik. A to je ono {to ta sredstva i ~ine i ni{ta drugo. Ona u stvarnosti i nisu
potrebna uop{te. Pacijent moè jednostavno ustati bez njihove pomo}i i re}i: Ovo mi ni~emu
ne sluì. Nema takvog oblika bolesti koja se ne bi odmah izle~ila. [ta je jedan jedini uslov za
ovaj pomak percepcije? To je jednostavno ovo: prepoznavanje da bolest pripada umu i da
nema ni{ta sa telom. [ta ko{ta ovakvo prepoznavanje? Ono ko{ta ceo svet koji vidi{, zato {to
vi{e nikada svet ne}e izgledati kao da vlada umom. S ovim prepoznavanjem odgovornost se
stavlja tamo gde joj je i mesto - ne na svet, nego na onoga ko gleda na svet i vidi ga onakvim
kakav on nije. Gledalac gleda u ono {to on sam bira da vidi. Ni vi{e, ni manje. Svet mu ni{ta ne
~ini. Gledalac je samo mislio da mu je svet ne{to u~inio. A ni on sam ni{ta ne ~ini svetu, zato
{to je i on sam pogre{io u vezi sa tim {ta je svet. Ovde leì oslobo|enje i od ose}anja krivice i
od bolesti, zato {to su oni jedno te isto. A da bi se prihvatilo ovo oslobo|enje, mora se
prihvatiti i ideja da je telo bezna~ajno. Sa ovom idejom bol zauvek odlazi. Ali sa tom idejom
odlazi tako|e i sva zbrka u vezi sa stvaranjem. Zar to ne sledi nu`no jedno iz drugoga? Stavi
uzrok i posledicu u njihov istinski niz u jednom slu~aju i u jednom pogledu i u~enje }e uop{titi i
preobraziti svet. Preobraàvaju}a vrednost jedne istinske ideje nema kraja ni granice. Kona~ni
ishod ove lekcije je se}anje na Boga. [ta sada zna~e ose}anje krivice i bolest, bol, nesre}a i sva
patnja? Po{to nemaju nikakve svrhe, oni odlaze. I sa njima odlaze sve posledice za koje izgleda
da su ih one prouzrokovale. Uzrok i posledica samo reprodukuju stvaranje. Ako ih se vidi u
njihovoj pravoj perspektivi, bez deformacija i straha, oni ponovo uspostavljaju Nebo.
3. FUNKCIJA BO@IJEG UÎTELJA
Ako pacijent mora da izmeni svoj um da bi se izle~io, {ta radi Boìji u~itelj? Da li on moè
umesto pacijenta izmeniti pacijentov um? Izvesno je da ne moè. U odnosu na one koji su ve}
voljni da izmene svoje umove, on nema nikakve funkcije, izuzev da se zajedno s njima raduje,
po{to su i oni postali, zajedno s njim, Boìji u~itelji. On, ipak, ima specifi~niju funkciju u
odnosu na one koji ne razumeju {ta je le~enje. Ovi pacijenti ne shvataju da su sami izabrali
bolest. Naprotiv, oni veruju da je bolest izabrala njih. U ovoj ta~ki oni nemaju otvoreni um.
Telo im kaè {ta da rade i oni ga slu{aju. Nemaju pojma koliko je ovaj koncept lud. Kad bi bar
posumnjali u to, izle~ili bi se. Ali oni ni{ta ne sumnjaju. Za njih je odvojenost potpuno realna
stvar. Njima dolaze Boìji U~itelji da bi predstavili drugu alternativu na koju su ovi pacijenti
zaboravili. Jednostavno prisustvo Boìjeg u~itelja je podsetnik. Njegove misli traè pravo da
stave pod znak pitanja ono {to je pacijent prihvatio kao istinito.
Kao Boìji glasnici, Njegovi su u~itelji simboli spasenja. Oni traè od pacijenta opro{taj za
Boìjeg Sina u njegovo vlastito Ime. Oni predstavljaju Alternativu. S Boìjom Re~ju u svojim
umovima oni dolaze kao blagoslov, ne da le~e bolesne, ve} da ih podsete na lek koji im je Bog
10
ve} dao. Nisu njihove ruke te koje le~e. Nije njihov glas taj koji izgovara Boìju Re~. Oni
jedino daju ono {to im je dato. Vrlo blago oni pozivaju svoju bra}u da okrenu le|a smrti.
Pogledaj, Boìji Sine, {ta ti ìvot moè ponuditi. Zar }e{ odabrati bolest umesto toga? Ni
jednom nisu napredni Boìji u~itelji razmatrali oblike bolesti u koje veruju njihova bra}a.
U~initi to zna~i zaboraviti da svi oni imaju istu svrhu i zato, u stvarnosti, i nisu razli~iti. Oni
traè Boìji Glas u svom bratu. A taj brat toliko sam sebe zavarava da veruje da Boìji Sin
moè patiti. I Boìji ga u~itelji podse}aju da on nije sam sebe stvorio i da mora ostati onakav
kakvim ga je Bog stvorio. Oni prepoznaju da iluzije ne mogu imati nikakvih posledica. Istina u
njihovim umovima doseè do istine u umovima njihove bra}e, tako da se iluzije ne poja~avaju.
Tako su oni dovedeni istini. A nije istina dovedena njima. Tako se raspr{uju iluzije. Ne voljom
nekog drugog ~oveka, ve} Jednom Voljom koja je u svima. A to i jeste funkcija Boìjih u~itelja:
ne videti ni jednu volju odvojenu od svoje vlastite, niti svoju vlastitu volju odvojenu od Boìje
Volje.
DA LI JE LEÊNJE IZVESNO?
Izle~enje je uvek izvesno. Nemogu}e je pustiti iluziju da do|e do istine i sa~uvati iluziju. Istina
pokazuje da iluzije nemaju nikakve vrednosti. Boìji je u~itelj video ispravku svojih gre{aka u
umu pacijenta, prepoznaju}i ih onakvima kakve jesu. Prihvativ{i Atounment (uklanjanje ega i
le~enje verovanja u odvojenost) za sebe, on ga je tako|e prihvatio i za pacijenta. Ali {ta da se
radi ako pacijent koristi bolest kao na~in ìvota, veruju}i da je le~enje put ka smrti? Kada je
takav slu~aj, naglo izle~enje moglo bi ubrzati jaku depresiju i ose}aj gubitka, tako dubok da
pacijent moè poku{ati ~ak i da sam sebe uni{ti. Po{to nema vi{e ni~ega zbog ~ega bi ìveo, on
moè traìti smrt. Da bi ga se za{titilo, le~enje mora pri~ekati. Le~enje }e uvek stajati po strani
kada ga se bude gledalo kao opasnost. Onog trenutka kada postane dobrodo{lo, ono je tu.
Tamo gde }e le~enje biti dato, tamo }e biti i primljeno. A {ta je vreme u odnosu na Boìje
darove? Vi{e puta smo spomenuli u tekstu stovari{te blaga koje stoji na raspolaganju jednako i
davaocu i primaocu Boìjih darova. Niko nije izgubljen, zato {to se njihov broj moè samo
pove}avati. Ni jedan Boìji u~itelj ne treba da se razo~ara ako ponudi le~enje, pa mu se u~ini
da to le~enje nije primljeno. Nije njegovo da presu|uje kada njegov dar treba da bude
primljen. Neka bude siguran da je njegov dar primljen i neka ~vrsto veruje da }e taj dar biti
primljen kada ga se prepozna kao blagoslov, a ne kao prokletstvo. Nije funkcija Boìjih u~itelja
da procenjuju ishod svog darovanja. Njihova je funkcija samo da daju te darove. Kad to u~ine,
istovremeno su dali i ishod, po{to je i taj ishod deo dara. Niko ne moè davati ako je zabrinut
za rezultat tog davanja. To je ograni~avanje samog davanja, pa onda ni davalac, a ni primalac
ne}e imati dar. ^vrsta vera je bitan deo davanja. U stvari, to je deo koji omogu}ava delenje,
deo koji garantuje da davalac ne}e izgubiti, ve} samo dobiti. Ko daruje dar, a onda ostaje s
njim da bi bio siguran da }e ga se koristiti onako kako davalac smatra da je najbolje? To onda
nije davanje, ve} stavljanje u zatvor. Odricanje od svake brige u vezi sa darom je ono {to taj dar
~ini istinskim darom. A ~vrsta vera (poverenje) je ono {to omogu}ava istinsko davanje.
Le~enje je preobraàj uma koji traì u pacijentovo ime Sveti Duh koji se nalazi u pacijentovom
umu. A Sveti Duh u umu davaoca je taj Koji daje dar pacijentu. Kako se ovaj dar moè
izgubiti? Kako taj dar moè biti neefikasan? Kako taj dar moè biti uludo utro{en? Boìja
riznica nikada ne moè biti prazna. A ako nedostaje jedan dar, onda ona ne}e biti puna. A
njenu puno}u Bog garantuje. Kakvu brigu onda moè imati Boìji u~itelj u pogledu onoga {ta
}e se desiti s njegovim darovima? Po{to te darove Bog daje Bogu, ko }e u ovoj svetoj razmeni
primiti manje od svega?
DA LI TREBA LEÊNJE PONOVITI?
Ovo se pitanje odgovara samo od sebe. Le~enje se ne moè ponoviti. Ako je pacijent ve}
izle~en, od ~ega ga onda jo{ treba le~iti. A ako je izle~enje izvesno, kao {to smo ve} rekli da
jeste, {ta je onda to {to treba ponoviti? Ostati zabrinut u vezi sa rezultatom le~enja, za Boìjeg
11
u~itelja zna~i ograni~iti le~enje. U tom slu~aju je sam Boìji u~itelj taj ~ijem je umu potrebno
le~enje. A to je ono {to on mora olak{ati. On je u tom slu~aju pacijent i takvim se mora
smatrati. On je napravio gre{ku i mora biti voljan da svoj um izmeni u tom pogledu. Njemu je
nedostajala ~vrsta vera koja je neophodna da bi se istinski ne{to dalo, pa tako on nije ni dobio
korist od svog dara. Gde god Boìji u~itelj poku{a da bude kanal za isceljivanje on uspeva. Kad
on ne bi u to sumnjao, ne bi ni trebalo da ponavlja svoj prvobitni napor. Taj prvi poku{aj bio je
i tako ve} maksimalan, zato {to ga je Sveti Duh prihvatio kao takvog i kao takvog ga i koristio.
Sada Boìji u~itelj ima samo jedan kurs da sledi. Mora se koristiti svojim razumom da samom
sebi kaè da je problem predao Jednome Koji ne moè a da ne uspe i mora prepoznati da
njegova vlastita nesigurnost nije ljubav ve} strah, pa prema tome i mr`nja. Njegov poloàj tako
postaje neodrìv, zato {to on nudi mr`nju onome kome je ponudio ljubav. To je nemogu}e.
Po{to se ponudi ljubav, samo se ljubav moè i primiti. To je ono u {ta Boìji u~itelj mora ~vrsto
verovati. To je ono {to se podrazumeva kad se kaè da je jedna od odgovornosti nekoga ko
izvodi ~uda da i sam prihvati uklanjanje ega i le~enje verovanja u odvojenost. Boìji u~itelj je
~udotvorac zato {to on daje darove koje je primio. Ali on ih i sam mora prvo prihvatiti. Ne
treba ni{ta vi{e da uradi, niti ima bilo {ta drugo i da se uradi. Prihvatanjem isceljivanja, on ga
moè i dati. Ako on u to sumnja, neka se seti Ko je dao dar i Ko prima dar. Tako se ispravlja
njegova sumnja. On je mislio da se Boìji darovi mogu povu}i. To je gre{ka, ali te{ko da se
moè s njom duè ostati. I tako Boìji u~itelj moè samo prepoznati gre{ku kao gre{ku i
dozvoliti da ona za njega bude ispravljena. Jedno od najteìh isku{enja za prepoznavanje jeste
sumnja u isceljivanje zbog pojave stalnih simptoma koji su zapravo oblik u kome se javlja
nedostatak ~vrste vere. A ta sumnja kao takva jeste napad. Obi~no to izgleda upravo obrnuto.
U po~etku, izgleda nerazumno kad ti se kaè da je stalna briga zapravo napad. Ta briga ima
oblik ljubavi. Ali ljubav bez ~vrste vere (poverenja) je nemogu}a, a sumnja i poverenje ne
mogu postojati istovremeno. I mr`nja mora biti suprotna od ljubavi, bez obzira koji oblik
uzimala. Ne sumnjaj u dar i onda je nemogu}e sumnjati i u njegov efekat. Izvesnost je ta koja
daje Boìjim u~iteljima mo} da budu ~udotvorci, zato {to su oni svoje poverenje poklonili
Njemu. Sumnja u samog sebe je stvarna osnova sumnje u ishod bilo kog problema koji se daje
Boìjem u~itelju da ga re{i. A to mu`no podrazumeva da je poverenje dato jednom iluzornom
ja, po{to se samo u takvo ja i moè sumnjati. Ova iluzija moè imati vi{e oblika. Mo`da postoji
strah od slabosti i ranjivosti. Mo`da je tu i strah od neuspeha i stid povezan sa ose}anjem
nedoraslosti. Mo`da je tu i zbunjenost zbog ose}anja krivice koja proizlazi iz la`ne skromnosti.
Nije vaàn oblik gre{ke. Ono {to je va`no jeste prepoznavanje gre{ke kao gre{ke. Gre{ka je
uvek izvestan oblik brige za sebe, pri ~emu se pacijent isklju~uje. To je neuspeh da se pacijent
prepozna kao deo Pravog Ja i tako predstavlja zbrku u identitetu. U tvoj um ulazi sukob u vezi
s pitanjem {ta si ti i ti se vara{ u pogledu samog sebe. A ti se tu vara{ u vezi sa samim sobom
zato {to negira{ Izvor koji te je stvorio. Ako bi ti nudio samo isceljenje, onda ne bi sumnjao.
Sumnja je rezultat sukobljenih èlja. Budi siguran u ono {to èli{ i sumnja postaje nemogu}a.
KAKO SE MO@E IZBE]I OPA@ANJE RAZLIÎTIH STEPENA TE[KO]A?

Verovanje u razli~ite stepene te{ko}a je osnova svetske percepcije (opaànja). Ovo verovanje
po~iva na razlikama, na nejednakoj pozadini i pomi~nom prvom planu, na nejednakim
visinama i razli~itim veli~inama, na raznim stepenima tame i svetla i na hiljadama kontrasta,
pri ~emu se svaka stvar koju vidi{ takmi~i sa svakom drugom da bi bila prepoznata. Ve}i
objekat zasenjuje manji. Svetlija stvar privla~i vi{e pa`nje od neke druge koja je manje
privla~na. A ideja koja je opasnija ili neka koja se smatra po standardima sveta poèljnijom,
potpuno remeti mentalnu ravnoteù. Telesne o~i vide samo sukob. Ne oslanjaj se na njih u
potrazi za mirom i razumevanjem. Iluzije su uvek iluzije razlika. Kako bi i bilo druga~ije? Po
svojoj definiciji, iluzija je poku{aj da se ne{to, {to se smatra va`nim, u~ini realnim, ali {to je
prepoznato kao neistinito. Um, prema tome, nastoji da to u~ini istinitim, zbog svoje jake èlje
da ga ima za sebe. Iluzije su karikature stvaranja, poku{aji da se istina privede laìma. Vide}i
da je istina neprihvatljiva, um se buni protiv istine i daje sam sebi iluziju pobede. Smatraju}i
12
zdravlje optere}enjem, um se povla~i u grozni~ave snove. A u tim snovima, um je odvojen,
razli~it od drugih umova, sa svojim vlastitim razli~itim interesima i sposoban za zadovoljavanje
svojih potreba na ra~un drugih. Prilikom razvrstavanja i kategoriziranja aktivnosti uma ulaze
gre{ke percepcije. A upravo tu se mora napraviti ispravka. Um klasificira ono {to mu donose
telesne o~i, u skladu sa svojim unapred stvorenim vrednostima, prosu|uju}i gde najbolje
odgovara svaki podatak dobijen od ~ula. Koja bi osnova bila pogre{nija od ove? Neprepoznata
sama po sebi, ova osnova traì od same sebe da joj se da ono {to }e se slagati sa ovim
kategoriziranjem. U~iniv{i to, ona zaklju~uje da ovo kategoriziranje mora biti istinito. Na
ovom prosu|ivanju po~ivaju sve razlike, zato {to je to ono od ~ega zavise prosu|ivanja sveta.
Da li bilo {ta moè zavisiti o ovom zbrkanom i besmislenom rezonovanju? Ne moè biti
nikakvog stepenovanja te{ko}e prilikom le~enja jedino zbog toga {to je sva bolest samo iluzija.
Da li je teè raspr{iti verovanje jednog ludaka u ve}u halucinaciju, nasuprot nekoj manjoj
halucinaciji? Da li }e se ludak brè sloìti da je nerealan ja~i glas kog ~uje, nego onaj ti{i glas?
Da li }e on lak{e odbaciti {aputavi zahtev da nekog ubije od istog zahteva koji mu se javlja kao
vikanje? I da li broj vila za seno koje nose |avoli koje ovaj ludak vidi deluje na uverljivost tih
|avola u njegovom opaànju? Njegov um ih je razvrstao kao realne, pa su tako oni za njega
realni. Kada on bude shvatio da su svi oni iluzije, oni }e nestati. A tako je i sa le~enjem.
Svojstva iluzija koja izgleda da ih ~ine razli~itim u stvarnosti su bezna~ajna, zato {to su ova
svojstva isto onako iluzorna kao i same te iluzije. Telesne }e o~i nastaviti da vide razlike. Ali
um, koji je sebi dozvolio da bude izle~en, ne}e vi{e priznavati te razlike. Bi}e onih koji }e
izgledati bolesniji od drugih i telesne }e o~i izve{tavati o njihovom izmenjenom izgledu kao i
ranije. Ali }e izle~eni um sve njih staviti u istu kategoriju: sve su one nestvarne. To je dar
U~itelja uma. Razumevanje da su samo dve kategorije zna~ajne pri razvrstavanju poruka koje
um prima od onoga {to izgleda da je spolja{nji svet. A od ove dve kategorije, samo je jedna
realna. Isto onako kao {to je realnost potpuno realna, nezavisno od veli~ine i oblika i vremena
i mesta - po{to razlike ne mogu postojati unutar realnosti - tako su i iluzije bez razlika. Jedini
odgovor na bolest bilo koje vrste jeste le~enje. Jedini odgovor na sve iluzije jeste istina.
DA LI SU POTREBNE PROMENE U @IVOTNOJ SITUACIJI BO@IJIH UÎTELJA?
Potrebne su promene u u m o v i m a Boìjih u~itelja. To moè, ali i ne mora obuhvatiti i
promene u spolja{njoj situaciji. Zapamti da niko nije slu~ajno tamo gde jeste i da slu~aj ne igra
nikakvu ulogu u Boìjem planu. Najneverovatnije je da promene u stavovima nisu prvi korak
kod novajlije-u~itelja Boìjeg ve`banja. Ipak, tu nema nikakvog modela zato {to je trening
jako individualan. Postoje oni koji se pozivaju da skoro odmah izmene svoju ìvotnu situaciju,
ali su oni, uop{te uzev, posebni slu~ajevi. Ogromnoj se ve}ini daje program ve`banja koji se
sporo razvija u kome se ispravlja {to je mogu}e vi{e ranijih gre{aka. Posebno se moraju odnosi
adekvatno opaàti i moraju se ukloniti svi tamni kameni-temeljci nepomirljivosti i
neopra{tanja. Ina~e }e stari misaoni sistem jo{ uvek imati osnovu za povratak. Napreduju}i u
svom treningu, Boìji u~itelj sve temeljitije u~i jednu lekciju. On ne donosi svoje vlastite
odluke. Od svog U~itelja traì odgovor. I tog se odgovora drì kao svoje smernice za
delovanje. To postaje sve lak{e i lak{e kako Boìji u~itelj u~i da se odrekne svog vlastitog
prosu|ivanja. Odricanje od prosu|ivanja, o~iti preduslov da se ~uje Boìji Glas, je obi~no
dosta spor proces. Ne zato {to je to te{ko, ve} zato {to se ovaj proces lako moè shvatiti kao
uvredljiv za li~nost. Svetovni trening usmeren je prema postignu}u cilja koji je direktno
suprotan od cilja na{eg nastavnog programa. Svet ljude ve`ba da se oslanjaju na svoje vlastito
prosu|ivanje kao kriterijum zrelosti i snage. Na{ nastavni program ve`ba za odricanje od
prosu|ivanja kao neophodan uslov za spasenje.
KAKO SE ODRE]I PROSU\IVANJA?
Svet potpuno pogre{no shvata prosu|ivanje, sli~no drugim lukavstvima pomo}u kojih se
odràva svet iluzija. Prosu|ivanje se stvarno brka sa mudro{}u i zamenjuje se njime istina.
13
Prema onome kako svet koristi ovaj termin, pojedinac je sposoban za dobro i lo{e
prosu|ivanje, a {kolovanje ima za cilj snaènje ovog prvog, a umanjivanje drugog. Ipak postoji
izvesna zbrka {ta zna~e ove kategorije. Ono {to je dobro prosu|ivanje za jednoga, drugome
zna~i lo{e. Dalje, ~ak i ista osoba klasificira isti ~in da pokazuje dobro razu|ivanje u jedno
vreme, a lo{e razu|ivanje u drugom vremenu. U stvarnosti se ne moè nikoga podu~avati o
bilo kakvim doslednim kriterijumima za odre|ivanje ovih kategorija. Bilo kada, u~enik se
moè ne sloìti sa onim {to njegov navodni u~itelj kaè o kategorijama dobrog i lo{eg, a i
sam u~itelj moè biti nedosledan u onome u {ta veruje. Dobro prosu|ivanje u ovim
terminima ne zna~i ni{ta. Ni{ta vi{e ne zna~i ni lo{e. Boìjem u~itelju neophodno je da shvati
ne da on ne treba da prosu|uje, ve} da to i ne moè. Odri~u}i se prosu|ivanja, on se odri~e
jedino onoga {to i nema. On se odri~e iluzije. Ili jo{ bolje: on ima iluziju da se ne~eg odri~e. U
stvarnosti on samo postaje po{teniji. Prepoznaju}i da je njemu zauvek nemogu}e da prosu|uje,
on to onda vi{e i ne poku{ava. To nije nikakvo `rtvovanje. Nasuprot tome, on stavlja sebe u
poloàj u kome ne moè o n sam prosu|ivati, ali gde prosu|ivanje moè da se pojavi k r o z
njega. A ovo prosu|ivanje nije ni dobro, ni lo{e. To je jedino prosu|ivanje koje postoji, a
ono je samo jedno: Boìji Sin je bezgre{an i greh i ne postoji. Cilj na{eg nastavnog programa,
za razliku od onoga {to se u svetu u~i, jeste da je nemogu}e prosu|ivanje u onom obi~nom
smislu. To nije ne~ije mi{ljenje, ve} ~injenica. Da bi se bilo {ta ispravno prosudilo, moralo bi se
biti potpuno svesnim nezamislivo mnogo stvari, stvari iz pro{losti, sada{njosti i budu}nosti.
Pojedinac bi morao da unapred prepozna sve efekte svog prosu|ivanja na svakoga i na sve {to
se tim prosu|ivanjem obuhvata na bilo koji na~in. I morao bi biti siguran da mu opaànje nije
deformisano, tako da bi njegovo presu|ivanje bilo potpuno pravedno za svakoga na koga se
sada odnosi i na koga }e se odnositi u budu}nosti. Ko to moè u~initi? Ko to za sebe moè
tvrditi da je sposoban da to u~ini, izuzev u grandioznim fantazijama? Seti se samo koliko si
puta mislio da zna{ sve ~injenice koje su ti potrebne za prosu|ivanje i kako si samo
pogre{io! Ima li ikoga ko to nije doìveo? Da li zna{ koliko si samo puta mislio da si u pravu,
ne shvataju}i ~ak da si bio u krivu? Za{to bi se odlu~io za ovako proizvoljnu osnovu za
dono{enje odluka? Mudrost nije prosu|ivanje. Ona zna~i odricanje od prosu|ivanja. Onda
samo jo{ ovo prosudi. I to: postoji Neko sa tobom îje je prosu|ivanje savr{eno. On zna sve
~injenice: iz pro{losti, sada{njosti i budu}nosti. On poznaje sve efekte Svog prosu|ivanja na
svakoga i na sve {to je na bilo koji na~in s tim prosu|ivanjem u vezi. I On je potpuno pravedan
prema svakome, zato {to Njegovo opaànje nije deformisano. Prema tome, odloì
prosu|ivanje, ne sa àljenjem, ve} sa uzdahom olak{anja i zahvalnosti. Sad si se oslobodio tako
velikog tereta da si se pod njim mogao teturati i pasti pod njega. A to je bila iluzija. Ni{ta vi{e.
Sada Boìji u~itelj ustaje bez tereta i lagano nastavlja sa hodom. Nije to jedina korist koju
ovim sti~e. Nestalo je i njegovo ose}anje brige. Sad ga vi{e nema. Poklonio ga je, zajedno sa
prosu|ivanjem. Predao ga je Onome u îje je prosu|ivanje sada odlu~io da ~vrsto veruje,
umesto u svoje vlastito. Sada vi{e ne ~ini gre{ke. Vodi~ mu je siguran. I tamo gde je ranije
dolazio da presu|uje, sad dolazi da blagosilja. Tamo gde se sada smeje, ranije je bio navikao da
pla~e. Nije se te{ko odre}i prosu|ivanja. Ali ga je zaista te{ko zadràti. Boìji u~itelj sretno ga
odlaè u trenutku kad prepozna koju cenu za njega mora platiti. Sva ru`no}a koju vidi u vezi
sa samim sobom rezultat je prosu|ivanja. Sav bol na koji gleda rezultat je prosu|ivanja. Sva
usamljenost i ose}aj gubitka, prolaènje vremena i porast bezna|a, bolesni o~aj i strah od smrti
- sve to proizilazi iz prosu|ivanja. I sada Boìji u~itelj zna da te stvari ne moraju postojati. Ni
jedna od njih nije istinita. On se odrekao njihovog uzroka i sve ove stvari, koje nisu bile ni{ta
drugo ve} efekti njegovog pogre{nog izbora, otpale su s njega. Boìji u~itelju, ovaj }e ti korak
doneti mir. Zar moè biti te{ko èleti samo ovo?
KAKO JE MIR MOGU] U OVOM SVETU?
To je pitanje koje svako mora postaviti. Izgleda, o~ito, da je ovde mir nemogu}. Boìja Re~
obe}ava i druge stvari koje izgledaju nemogu}e, sli~no ovoj. Njegova je Re~ obe}ala mir. Ona
je tako|e obe}ala da nema smrti, da mora do}i do vaskrsenja i da je uskrsnu}e ~ovekovo
nasledno pravo. Svet koji vidi{ ne moè biti svet koga Bog voli, a ipak nas Njegova Re~
14
uverava da On voli svet. Boìja je Re~ obe}ala da je ovde mogu} mir, a ono {to On obe}a te{ko
da je nemogu}e. Istina je ipak da se na svet mora druga~ije gledati, ako se èli prihvatiti
Njegovo obe}anje. [ta svet jeste, jeste samo ~injenica. Ti ne moè{ odabrati {ta taj svet treba
da bude. Ali ti moè{ odabrati na~in na koji }e{ ga videti. Zaista, ti to m o r a { odabrati.
Ponovo dolazimo do pitanja prosu|ivanja. Ovaj put pitaj samog sebe {ta je verovatnije da je
istina: tvoje prosu|ivanje ili Boìja Re~. Oni kaù razli~ite stvari o svetu, stvari toliko suprotne
da je besmisleno i poku{ati da ih se pomiri. Bog nudi svetu spasenje. Tvoje prosu|ivanje bi da
to prokune. Bog kaè da nema smrti. Tvoje prosu|ivanje vidi samo smrt kao neizbeàn kraj
ìvota. Boìja te Re~ uverava da On voli svet. Tvoje prosu|ivanje kaè da je nemogu}e voleti
svet. Ko je u pravu? Jedan od vas dvojice mora da gre{i. To mora tako biti. Tekst tuma~i da je
Sveti Duh Odgovor na sve probleme koje si sam napravio. Ovi problemi nisu realni, ali to je
bezna~ajno za one koji u njih veruju. A svako veruje u ono {to je napravio, zato {to je to i
napravljeno njegovim verovanjem u to. U ovu ~udnu i paradoksalnu situaciju - situaciju koja je
bez zna~enja i li{ena smisla, a ipak iz koje izgleda kao da nema izlaza - Bog {alje Svoje
Prosu|ivanje da bi odgovorio na tvoje. Blago Svog Prosu|ivanja daje u zamenu za tvoje. I
pomo}u ove zamene nerazumljivo postaje razumljivo. Kako je mir mogu} u ovom svetu?
Prema tvom prosu|ivanju to nije mogu}e i nikad i ne}e biti. Ali, prema Boìjem Prosu|ivanju,
ono {to se ovde odraàva je samo mir. Mir je nemogu} onima koji gledaju na rat. Mir je
neizbeàn za one koji nude mir. Kako je samo lako nestalo tvoje prosu|ivanje sveta! Nije svet
taj koji ~ini da mir izgleda nemogu}. Svet koji ti vidi{ je nemogu}. Boìji Sud o ovom
deformisanom svetu izbavlja taj svet i ~ini ga podesnim da zaèli dobrodo{licu miru. I mir silazi
na svet kao radosni odgovor. Mir sada ovde pripada, zato {to je u{la Boìja Misao. [ta drugo
osim Boìje Misli pretvara pakao u Nebo jedino i samo svojim postojanjem? Zemlja se klanja
pred njenim dobrostivim Prisustvom, a Boìja se Misao saginje u odgovoru da bi ponovo
uzdigla zemlju. Sad je pitanje druga~ije. Ne glasi vi{e: Da li je mir mogu} u ovom svetu?, ve}
umesto toga: Zar nije nemogu}e da bi mir bio ovde odsutan?
KOLIKO JE POTREBNO BO@IJIH UÎTELJA DA BI SE SVET SPASAO?
Odgovor na ovo pitanje jeste - jedan. Dovoljan je jedan potpuno savr{en u~itelj koji je zavr{io
sa u~enjem. Taj jedan, posve}en i iskupljen, postaje Pravo Ja koje je Boìji Sin. Onaj koji je
oduvek u potpunosti duh sada vi{e sebe ne vidi kao telo ili ~ak ni da je u telu. Prema tome, on
je bezgrani~an. A po{to je bezgrani~an, njegove su misli udruène s Boìjim zauvek. Njegovo
opaànje samog sebe zasniva se na Boìjem Prosu|ivanju, a ne na vlastitom. Tako on deli
Boìju Volju i dovodi svoje misli da bi smirio zavedene umove. On je uvek jedan zato {to je
onakav kakvim ga je Bog stvorio. Prihvatio je Hrista i spasen je. Tako sin ~ove~iji postaje Bo`ji
Sin. To nije stvarna promena, to je promena uma. Ni{ta se spolja ne menja, ali sve iznutra sad
odraàva Boìju Ljubav. Boga se vi{e ne moè bojati, zato {to um ne vidi vi{e razlog za kaznu.
Izgleda kao da je mnogo Boìjih u~itelja, po{to je to svetu potrebno. Udruìv{i se zbog jedne
svrhe, i to one koju dele sa Bogom, kako bi oni mogli biti odvojeni jedan od drugog? Za{to bi
onda bilo va`no {to se oni pojavljuju u mnogim oblicima? Njihov je um jedan, njihovo
udruìvanje je potpuno. A Bog kroz njih deluje kao kroz jednog, po{to je to ono {to oni zaista i
jesu. Za{to je onda potrebna iluzija da ih je mnogo? Samo zato {to prevareni ne mogu razumeti
realnost. Samo njih malo mogu uop{te ~uti Boìji Glas, pa ~ak ni oni ne mogu direktno preneti
svoje poruke kroz Duh koji im je dao te poruke. Njima je potrebno sredstvo koje }e omogu}iti
komunikaciju sa onima koji ne shvataju da su i sami duh. Oni mogu videti telo. Glas oni
razumeju i slu{aju ga, a ne boje se da }e se u samima sebi susresti sa istinom. Ne zaboravi da
istina moè do}i samo tamo gde je dobrodo{la i gde nema straha. Zbog toga je Boìjim
u~iteljima potrebno telo, po{to se njihovo jedinstvo ne moè direktno prepoznati. Ono {to
Boìje u~itelje ~ini onim {to jesu jeste njihovo prepoznavanje prave svrhe tela. Kako napreduju
u svojoj profesiji, postaju sve sigurniji da se telesna funkcija sastoji samo u tome da dozvoli da
Boìji Glas govori kroz telo ljudskim u{ima. A te }e u{i preneti umu slu{aoca poruke koje nisu
od ovoga sveta, a um }e ih razumeti zbog njihovog Izvora. Iz tog razumevanja do}i }e i
prepoznavanje, u ovom novom Boìjem u~itelju, u ~emu se stvarno sastoji svrha tela, ~emu telo
15
stvarno sluì. Ova je lekcija dovoljna da dozvoli da misao o jedinstvu u|e, a onda se ono {to je
jedno prepoznaje kao jedno. Boìji u~itelji izgleda kao da dele me|usobno iluziju odvojenosti.
Ali zbog svrhe zbog koje se koriste telom, oni ne veruju u tu iluziju, uprkos spolja{njoj
pojavnosti. Glavna je lekcija uvek ova: za {ta telo upotrebljava{ to }e ti ono i postati. Koristi ga
za greh ili napad, koji je isto {to i greh, i vide}e{ ga kao gre{nog. A zato {to je gre{no, ono je i
slabo. A po{to je slabo, ono pati i umire. Upotrebni ga da prenese{ Boìju Re~ onima koji je
nemaju, i telo postaje sveto. A po{to je sveto, onda ne moè biti bolesno, niti moè umreti.
Kada prestane biti korisno, odlaè ga se i to je sve. Um donosi ovu odluku, kao {to donosi i sve
ostale odluke od kojih zavisi stanje tela. Boìji u~itelj ne donosi sam ovu odluku. U~initi to
zna~ilo bi dati telu drugu svrhu od one koja ga ~ini svetim. Boìji }e mu Glas re}i kada je
zavr{io svoju ulogu, isto kao {to mu kaè koja mu je funkcija. On ne pati, bilo da odlazi ili
ostaje. Sada je bolest nemogu}a za njega. Jedno}a i bolest ne mogu uporedo postojati. Boìji
u~itelji odlu~uju da neko vreme gledaju na snove. To je svestan izbor.
Zato {to su oni nau~ili da se sve odluke donose svesno, sa punom svesno{}u o njihovim
posledicama. San kaè druga~ije. Ali ko }e poverovati u snove, po{to je jednom prepoznao {ta
su oni zapravo? Svesnost sanjanja je realna funkcija Boìjih u~itelja. Oni posmatraju kako
likovi iz sna dolaze i odlaze, kako se pomi~u i menjaju, kako pate i umiru. Ali njih ne vara ono
{to vide. Oni prepoznaju da gledati likove iz sna kao bolesne i odvojene nije ni{ta vi{e realno
nego ih smatrati zdravima i lepima. Jedino jedinstvo nije stvar snova. A to je ono {to Boìji
u~itelji priznaju kao ne{to {to je u pozadini sna, izvan podru~ja svega {to je varljivo, a {to je
opet sigurno njihovo.
[TA JE STVARNO ZNAÊNJE @RTVOVANJA?
Iako je, uistinu, termin `rtvovanje potpuno bez zna~enja, on ima zna~enje u svetu. Kao i sve
stvari u svetu, njegovo zna~enje je privremeno i na kraju }e se izgubiti u ni{tavilu, odakle je i
do{lo, kad ga se vi{e ne bude moglo koristiti. Sada je njegovo realno zna~enje lekcija. Kao i sve
lekcije, to je iluzija, zato {to u stvarnosti nema {ta da se u~i. Ipak ovu iluziju treba zameniti
korektivnim lukavstvom. Drugom iluzijom koja zamenjuje prvu, pa }e tako obe na kraju
nestati. Prva iluzija koja se mora zameniti pre nego {to drugi misaoni sistem preuzme vlast,
jeste da `rtvovanje zna~i odricanje od stvari ovoga sveta. [ta bi to moglo biti do iluzija, po{to je
i sam ovaj svet ni{ta vi{e nego iluzija? Potrebno je mnogo u~iti da se shvati i prihvati ~injenica
da svet nema {ta da da. [ta moè zna~iti `rtvovanje ni~ega? To ne moè zna~iti da zbog toga ti
ima{ manje. Nema `rtvovanja u terminima sveta koje ne bi obuhvatilo i telo. Za trenutak
razmisli o tome {ta svet zove `rtvovanjem. Mo}, ugled, novac, fizi~ko zadovoljstvo: ko je
heroj kome sve ove stvari pripadaju? Da li ove stvari zna~e i{ta, izuzev u odnosu na telo? A
telo ne moè odre|ivati vrednost ne~ega. Teè}i za ovakvim stvarima, um se povezuje sa telom
i time zamagljuje svoj identitet i gubi iz vida ono {to je on sam u stvarnosti. Jednom kad se
pojavi ova zbrka, umu postaje nemogu}e da shvati da sva zadovoljstva ovoga sveta ne zna~e
ni{ta. Ali kakvo `rtvovanje - a to je zaista `rtvovanje! - sve ovo povla~i za sobom. Sad um sam
sebe osu|uje na to da traì a da ni{ta ne na|e, da bude zauvek nezadovoljan, da ne zna {ta
zapravo èli da na|e. Ko moè izbe}i ovu samoosudu? To je mogu}e samo kroz Boìju Re~.
Samoosuda je odluka u vezi sa identitetom (istovetno{}u) i niko ne sumnja u ono u {ta veruje
da jeste on. Moè sumnjati u sve stvari, ali nikada u ovo. Boìji u~itelji ne mogu àliti {to se
odri~u svetskih zadovoljstava. Da li je to `rtvovanje odre}i se bola? Da li se odraslome uzima
za zlo {to se odri~e de~ijih igra~aka? Da li }e neko ko je na~as spazio Hristovo lice ~e`njivo
pogledati natrag na klaonicu? Niko ko je izbegao od sveta i svih njegovih bolesti ne}e gledati
unatrag na taj svet i osu|ivati ga. Ali taj se mora radovati {to se oslobodio svog `rtvovanja koje
bi svetske vrednosti od njega zahtevale. Tim vrednostima on je `rtvovao sav svoj mir. Tim je
vrednostima `rtvovao svu svoju slobodu. I da bi posedovao te vrednosti, on mora `rtvovati
svoju nadu u Nebo i se}anje na Ljubav svog Oca. Ko bi, pri zdravoj pameti, izabrao ni{ta kao
16
zamenu za sve? [ta je pravo zna~enje `rtvovanja? To je cena za verovanje u iluzije. To je cena
koja se mora platiti za negiranje istine. Nema zadovoljstva u svetu koje ne bi ovo zahtevalo.
Ina~e bi se zadovoljstvo videlo kao bol. A niko ne traì bol, ako ga kao takvog prepoznaje.
Ideja `rtvovanja je ta koja ga ~ini slepim. On ne vidi {ta zapravo traì. I tako ga on traì na
hiljadu na~ina i na hiljadu mesta. Svaki put veruje da je to tamo i svaki se put na kraju
razo~ara. Traì ali tako da ne na|e{ - ostaje stroga naredba sveta i niko ko se drì ciljeva
sveta ne moè druga~ije da ~ini. Moè{ verovati da ovaj kurs zahteva od tebe `rtvovanje svega
{to smatra{ dragocenim. U izvesnom smislu to je istina. Ti smatra{ dragocenim stvari koje
Boìjeg Sina raspinju, a cilj ovog kursa jeste da ga oslobodi toga. Ali nemoj pogre{no shvatiti
{ta zna~i `rtvovanje. To uvek zna~i odricanje od onoga {to èli{. A {ta je to, o Boìji u~itelju,
{to ti èli{? Bog te je pozvao i ti si odgovorio. Zar bi sada `rtvovao taj Poziv? Do sada je samo
njih malo ~ulo taj Poziv i oni mogu da se okrenu samo tebi. Nema druge nade u svetu kojoj bi
mogli verovati. Nema drugog glasa u celom svetu koji bi bio eho Boìjeg Glasa. Ako ti bude{
`rtvovao istinu, oni }e ostati u paklu. A ako oni ostanu i ti }e{ sa njima. Ne zaboravi da je
`rtvovanje potpuno. Nema polovi~nog `rtvovanja. Ne moè{ se delimi~no odre}i Neba. Ne
moè{ samo malo biti u paklu. Boìja Re~ nema izuzetaka. To je ono {to je ~ini svetom i {to je
stavlja izvan domena sveta. Ta svetost je ono {to ukazuje na Boga. Njena je svetost ta koja te
~ini bezbednim. Napadaju}i bilo kog brata iz bilo kog razloga, ti negira{ tu svetost. Ovde se
javlja raskid s Bogom. Razdor koji je nemogu}. Raskol koji se ne moè dogoditi. A to je ipak
razdor u koji }e{ ti sigurno poverovati, zato {to si i stvorio nemogu}u situaciju. A u toj situaciji
moè izgledati da se doga|a nemogu}e. Ono izgleda da se doga|a `rtvovanjem istine. Boìji
u~itelju, ne zaboravljaj zna~enje `rtvovanja i zapamti {ta svaka odluka koju donese{ mora da
zna~i u terminima cene. Odlu~i se za Boga i sve }e ti biti dato bez ikakve cene. Odlu~i se protiv
Njega i izabrao si ni{tavilo na ra~un svesnosti svega. [ta bi ti da podu~ava{? Seti se samo onoga
{to bi hteo da nau~i{. To je ono o ~emu treba da brine{. Atounment (uklanjanje ega i le~enje
verovanja u odvojenost) je za tebe. Ono {to u~i{ polaè pravo na to i to u~enje ti to i daje. Svet
to ne sadrì u sebi. U~i ovaj kurs i Atounment je tvoj. Bog ti pruà Svoju Re~, po{to su Mu
potrebni u~itelji. Na koji bi drugi na~in spasao Svog Sina?
KAKAV ]E BITI KRAJ SVETA?
Da li se zaista moè zavr{iti ne{to {to nema po~etka? Svet }e se zavr{iti u jednoj iluziji, isto kao
{to je i zapo~eo. Njegov }e zavr{etak biti ipak iluzija milosr|a. Iluzija opra{tanja, potpuna, koja
nikoga ne isklju~uje bezgrani~na u blagosti, prekri}e svet, skrivaju}i svo zlo, skrivaju}i sav greh
i zauvek dokraj~uju}i krivicu. Tako se zavr{ava svet koji je izgradilo ose}anje krivice, po{to
sada taj svet nema nikakve svrhe i zato odlazi. Otac svih iluzija je verovanje da te iluzije imaju
neku svrhu, da sluè nekoj potrebi ili da zadovoljavaju èlju. Ako ih se shvati kao nesvrhovite,
vi{e ih se i ne vidi. Prepoznaje se njihova beskorisnost i one odlaze. Kako bi se dokraj~ile sve
iluzije, izuzev na ovakav na~in? Dovede ih se do istine, a istina ih ne vidi. Po{to istina previ|a
sve {to je bezna~ajno. Sve dok opra{tanje ne postane potpuno, svet ima neke svrhe. On postaje
dom u kome se ra|a opra{tanje, gde ono raste i postaje ja~e i sveobuhvatnije. Ovde ga se hrani,
zato {to je ovde opra{tanje i potrebno. Blagi Spasilac, ro|en na mestu gde je izgra|eno
ose}anje krivice i gde greh izgleda realan. Ovde je Njegov dom, po{to ovde zaista postoji
potreba za Njim. On sa Sobom nosi kraj sveta. Njegov je Poziv taj kome odgovara Boìji
u~itelj, okre}u}i se tiho Njemu da bi primio Njegovu Re~. Do}i }e kraj sveta kada On bude
pravedno presudio svim stvarima koje su u njemu. Svetu }e do}i kraj zajedno sa blagoslovom
svetosti na njemu. Kada ne preostane ni jedna gre{na misao, sa svetom je gotovo. On ne}e biti
razoren, niti napadnut, pa ~ak niti taknut. On }e jedino prestati da izgleda da postoji. Sigurno
je da ovo izgleda kao da je jako vremenski udaljeno. Kada ne preostane ni jedna gre{na
misao - izgleda zaista kao dugoro~ni program. Ali vreme stoji smireno i ~eka na cilj Boìjih
u~itelja. Ne}e preostati ni jedna gre{na misao u trenutku kad bilo koji od Boìjih u~itelja
prihvati za sebe Atounment (uklanjanje ega i le~enje verovanja u odvojenost). Ni{ta nije lak{e
oprostiti jedan greh, nego ih sve zajedno oprostiti. Iluzija o razli~itim stepenima te{ko}e je
prepreka i Boìji u~itelj mora nau~iti da pro|e mimo nje i da je ostavi iza sebe. Jedan greh
17
koga savr{eno oprosti jedan Boìji u~itelj moè u~initi spasenje potpunim. Moè{ li to shvatiti?
Ne, to je besmislica za bilo koga ovde, u svetu. A ipak je to kona~na lekcija u kojoj se obnavlja
jedinstvo. To je protivno celokupnom mi{ljenju sveta, ali je isti slu~aj i sa Nebom. Kraj sveta }e
do}i kada se misaoni sistem sveta potpuno preobrne. Sve do tada, izgleda}e kao da se ose}aju
komadi}i na~ina mi{ljenja sveta. Kona~nu lekciju, koja donosi kraj svetu, ne}e mo}i da shvate
oni koji jo{ nisu spremni da napuste svet i da krenu izvan domena njegovog si}u{nog dosega.
[ta je onda funkcija Boìjeg u~itelja u ovoj zavr{noj lekciji? Njemu je jedino potrebno da nau~i
kako da joj pristupi, da bude voljan da ide u njenom smeru. On treba samo da ~vrsto veruje u
to, tj. ako mu Boìji Glas kaè da je to lekcija koju moè nau~iti, onda to zna~i da je on zaista i
moè nau~iti. On je ne}e prosu|ivati kao laganu ili te{ku. Njegov mu U~itelj ukazuje na tu
lekciju i on ima poverenja da }e mu On pokazati i kako da je nau~i. Svet }e zavr{iti u radosti,
zato {to je on mesto tuge. Kada radost do|e, svet gubi svrhu svog postojanja. Svet }e zavr{iti u
miru, zato {to je on mesto rata. Kada do|e mir, kakva je onda svrha sveta? Svet }e zavr{iti u
smehu, zato {to je on mesto suza. Gde postoji smeh, ko }e onda dalje da pla~e? A samo
potpuno opra{tanje donosi sve ovo da bi blagoslovilo svet. U blagoslovu svet nestaje, zato {to
se on ne}e zavr{iti onako kako je zapo~eo. Funkcija Boìjih u~itelja jeste da preobrate pakao u
Nebo, zato {to je ono {to oni podu~avaju odraz Neba. A sada sedi u istinskoj skromnosti i
shvati da sve ono {to Bog ho}e da u~ini{, ti moè{ to u~initi. Nemoj biti arogantan i re}i da ne
moè{ nau~iti Njegov Vlastiti nastavni program. Njegova Re~ kaè druga~ije. Njegova }e Volja
biti izvr{ena. Druga~ije ni ne moè biti. I budi zahvalan da je to tako.
DA LI ]E NA KRAJU SVAKOME SUDITI?
Da, zaista ho}e! Niko ne moè izbe}i kona~ni Boìji sud. Ko moè zauvek beàti od istine? Ali
kona~na presuda ne}e do}i sve dotle dok je povezujete sa strahom. Jednog }e joj dana svako
izraziti dobrodo{licu i ba{ toga dana }e mu ona biti i data. û}e kako se {irom sveta progla{ava
njegova bezgre{nost. To ga osloba|a, a on istovremeno prima kona~nu Boìju presudu. To je
presuda na kojoj po~iva spasenje. To je presuda koja ga osloba|a. To je presuda kojom se
osloba|aju sve stvari zajedno sa njim. Kako se pribliàva ve~nost, tako se vreme zaustavlja, a
ti{ina se rasprostire svetom, kako bi svako mogao ~uti ovu presudu Boìjem Sinu:
SVET SI, VEÂN, SLOBODAN I CELOVIT, ZAUVEK U MIRU U BO@IJEM SRCU.
GDE JE SADA SVET I GDE JE SADA TUGA?
Boìji u~itelju, da li je ovo tvoja vlastita presuda samom sebi? Veruje{ li da je ovo potpuno
istinito? Ne, jo{ ne, jo{ ne. Ali je to jo{ uvek tvoj cilj, razlog zbog koga si ovde. Tvoja je
funkcija da samog sebe pripremi{ kako bi ~uo ovu presudu i kako bi prepoznao da je istinita.
Jedan trenutak potpunog verovanja u ovu presudu i oti}i }e{ izvan domena verovanja u
podru~je Izvesnosti. Jedan vanvremenski trenutak moè doneti kraj vremena. Ne sudi, zato {to
samo sebi sudi{ i tako odga|a{ kona~ni sud. Kakav je tvoj sud o svetu, Boìji u~itelju? Da li si
ve} nau~io da stane{ u stranu i da ~uje{ Glas Presude u samom sebi? Ili jo{ uvek poku{ava{ da
od Njega preuzme{ Njegovu ulogu?
Nau~i se da bude{ smiren, po{to se Njegov Glas ~uje u dubokoj ti{ini. A Njegova Presuda
dolazi svima koji stoje po strani i mirno slu{aju i ~ekaju Njega. Ti, koji si ponekad tuàn, a
ponekad ljut, koji ponekad ose}a{ da nisi dobio svoj pravedan udeo i da se tvoji najbolji napori
ne cene dovoljno, pa ~ak i preziru - odreci se tih budalastih misli! One su isuvi{e male i
bezna~ajne da bi i tren duè zauzimale tvoj sveti um. Boìji Sud ~eka na tebe da te oslobodi.
[ta ti moè svet pruìti, bez obzira na tvoje prosu|ivanje njegovih darova, {to bi ti imao radije.
Bi}e ti po{teno i pravedno su|eno. Bog ne vara. Njegova su obe}anja sigurna. Samo to
zapamti. Njegova obe}anja garantuju Njegovu Presudu. A na kraju, bi}e prihva}ena samo
Njegova Presuda. Tvoja je funkcija da sve u~ini{ da {to pre do|e do ovog kraja. Tvoja je
funkcija da ovu Presudu drì{ u svom srcu i da je ponudi{ svetu da bi sa~uvao njegovu
bezbednost.
18
KAKO BO@IJI UÎTELJ TREBA DA PROVEDE SVOJ DAN?

Za naprednog Boìjeg u~itelja, ovo je pitanje besmisleno. Ne postoji nikakav program, po{to se
lekcije menjaju svaki dan. Ali, Boìji u~itelj je siguran samo u jednu stvar: te se lekcije ne
menjaju nasumice. Uvi|aju}i to i shvataju}i da je to istina, on ostaje zadovoljan. Kaza}e mu se
sve u vezi sa njegovom ulogom, ovoga dana i svakoga dana. I oni koji tu ulogu s njim dele,
prona}i }e ga, tako da mogu zajedno nau~iti dnevnu lekciju. Niko ne}e biti odsutan ko bude
potreban Boìjem u~itelju. Niko ne}e biti poslan bez ve} postavljenog cilja u~enja, i to ba{
onog cilja koji se moè posti}i (nau~iti) upravo tog dana. Za naprednog Boìjeg u~itelja, prema
tome, ovo je pitanje suvi{no. On je pitao i odgovoreno mu je i on odràva stalan kontakt sa
Odgovorom. Boìji je u~itelj postavljen na put i vidi taj put kojim ide kako se sigurno i glatko
pred njim prostire. Ali {ta sa onima koji nisu dostigli tu sigurnost? Oni jo{ nisu spremni za
ovakav nedostatak strukture s njihove strane. [ta oni moraju nau~iti kako bi Bogu dali svoj
dan? Postoje neka op{ta pravila koja ovde odgovaraju, iako ih svako treba primenjivati {to
bolje moè na svoj vlastiti na~in. Rutine kao takve su opasne, zato {to one same zapravo
postaju bogovi, ugroàvaju}i tako i same ciljeve zbog kojih su uspostavljene. Uop{teno
govore}i, onda, moè se re}i da je dobro da se dan ispravno zapo~ne. Uvek se moè ponovo
zapo~eti, ako se dan pogre{no zapo~ne. Ipak je o~ito da postoje prednosti ako se ispravno
zapo~ne, s obzirom na u{tedu u vremenu. Na po~etku je mudro misliti u pojmovima vremena.
To ni u kom slu~aju nije krajnji kriterijum, ali ga se na po~etku verovatno najlak{e moè dràti.
U{teda vremena je bitni rani naglasak koga se, iako on ostaje vaàn kroz ceo proces u~enja,
kasnije sve manje i manje nagla{ava. Na po~etku, moèmo sigurno re}i da vreme koje
posve}ujemo ispravnom zapo~injanju dana zaista {tedi vreme. Koliko treba vremena utro{iti
na ovaj na~in? To mora da zavisi od samog Boìjeg u~itelja. On ne moè polagati pravo na ovu
titulu ukoliko nije savladao radnu knjigu, po{to mi u~imo unutar okvira na{eg kursa. Po{to se
zavr{e struktuiranije ve`be, koje sadrì radna knjiga, glavno zna~enje dobija potreba pojedinca.
Ovaj je kurs uvek prakti~an. Moè se dogoditi da Boìji u~itelj, prilikom bu|enja, ne bude u
situaciji koja bodri i poti~e tihu misao. Ako je to tako, neka se samo seti, {to pre moè, da je
izabrao da vreme provede s Bogom i neka to u~ini. Trajanje nije od velike va`nosti. Moè se
lako sedeti smireno ~itav sat sa zatvorenim o~ima i ne posti}i ni{ta. Moè se lako posvetiti
Bogu samo jedan tren i u tom se trenu s Njim potpuno zdruìti. Mo`da se moè napraviti samo
ova generalizacija: ~im se probudi{ utro{i vreme na vlastitu smirenost. Nastavi sa tom
smireno{}u minut ili dva posle ose}anja da ti je te{ko biti smiren. Mo`da }e{ ustanoviti da }e se
ta te{ko}a smanjiti i otpasti. Ako se to ne desi, vreme je da prestane{. Iste se procedure treba
dràti i uve~e. Mo`da tvoje vreme smirenosti treba da bude dosta rano uve~e. Ako to nije
mogu}e, onda ga pomakni u vreme neposredno pre odlaska na spavanje. Nije mudro u leè}em
poloàju nastojati da bude{ smiren. Bolje je to obavljati u sede}em poloàju, u bilo kojoj
poziciji koja ti odgovara. Po{to zavr{i{ radnu knjigu, mora{ do}i do nekih zaklju~aka s ovim u
vezi. Ipak, ako je mogu}e, vreme neposredno pre odlaska na spavanje je poèljno vreme koje
treba posvetiti Bogu. To vreme postavlja tvoj um u model smirenosti i usmeruje te da se
udaljuje{ od straha. Ako je zgodnije da se ovo obavi ranije, najmanje {to treba da uradi{ jeste
da ne zaboravi{ na kratki period vremena - dovoljan }e biti i jedan trenutak - u kome }e{
zatvoriti o~i i misliti o Bogu. Ima jedna misao koje se posebno treba se}ati tokom dana. To je
misao o ~istoj radosti, misao o miru, misao o neograni~enom oslobo|enju, neograni~enom
zbog toga {to se unutar nje sve stvari osloba|aju. Ti misli{ da si napravio bezbedno mesto za
sebe. Misli{ da si napravio mo} koja te moè spasti od svih zastra{uju}ih stvari koje vidi{ u
snovima. To nije tako. Tu ne leì tvoja sigurnost. Ono ~ega se odri~e{ je samo iluzija o za{titi
iluzija. A to je ono ~ega se boji{, i samo toga. Kako je budalasto toliko se bojati ni~ega! Uop{te
ni~ega! Tvoje odbrane ne}e delovati, ali ti i nisi u opasnosti. Nema{ nikakve potrebe za tim
odbranama. Prepoznaj to i te }e odbrane nestati. I samo }e{ onda prihvatiti svoju pravu za{titu.
Kako jednostavno i kako lako vreme klizi Boìjem u~itelju koji je prihvatio Njegovu za{titu!
Sve {to je ranije ~inio u ime bezbednosti, vi{e ga ne zanima. Zato {to je on bezbedan i {to zna
da je to tako. On ima Vodi~a Koji ne moè da ne uspe. Nema potrebe da pravi bilo kakve
19
razlike me|u problemima koje opaà, zato {to Onaj Kome se obra}a zbog svih tih problema ne
pozna nikakav red, ni stepenovanje te{ko}a pri njihovom razre{avanju.
On je bezbedan u sada{njosti isto onako kako je bio siguran pre nego {to je prihvatio iluzije u
svoj um i isto onako kao {to }e biti bezbedan kada dopusti tim iluzijama da odu. Nema razlike
u njegovom stanju u raznim vremenima i raznim mestima, zato {to je za Boga to sve jedno.
Ovo je njegova bezbednost. I ne treba mu vi{e ni{ta osim ovoga. Ipak }e biti isku{enja za
Boìjeg u~itelja du` puta kojim on tek treba da ide. Potrebno je da Boìji u~itelj podse}a sebe
tokom dana na svoju za{titu. Kako on to moè ~initi, posebno u vreme kad mu je um
zaokupljen spolja{njim stvarima? On treba samo da poku{a, a njegov uspeh zavisi od uverenja
da }e uspeti. On mora biti siguran da uspeh ne poti~e od njega, ve} da }e mu biti dat u bilo koje
vreme, na bilo kom mestu i u bilo kojim okolnostima samo ako ga prizove. Bi}e vremena kad
}e se kolebati njegova sigurnost i u trenutku kada do toga do|e on }e se vratiti na ranije
poku{aje da se pouzda u samog sebe. Nemoj zaboraviti da je to magija, a magija je àlosna
zamena za istinsku pomo}. Ona nije dovoljno dobra za Boìjeg u~itelja, zato {to ona nije
dovoljna za Boìjeg Sina. Izbegavanje magije je izbegavanje isku{enja. Zato {to svo isku{enje
nije ni{ta vi{e od poku{aja da se Boìja Volja zameni nekom drugom voljom. Ovi poku{aji
mogu izgledati zastra{uju}e, ali su oni samo pateti~ni. Oni nemaju efekta. Niti dobrog, niti
lo{eg, niti nagra|uju, niti zahtevaju `rtvovanje. Niti le~e, niti razaraju, niti smiruju, niti
zastra{uju. Kada svu magiju prepozna samo kao ni{tavilo, Boìji u~itelj dostiè najvi{e stanje.
Sve lekcije koje se nalaze izme|u, samo vode do ovoga i dovode ovaj cilj bliè prepoznavanju.
Zato {to magija bilo koje vrste, u svim svojim oblicima, jednostavno ne postiè ni{ta. Njena je
bespomo}nost razlog da joj se tako lako moè izbe}i. Te{ko da ne{to moè zastra{iti {to nema
nikakvog efekta. Nema zamene za Boìju Volju. Jednostavno re~eno, to je ~injenica kojoj
Boìji u~itelj posve}uje svoj dan. Svaka zamena koju bi mogao prihvatiti kao realnu moè
samo da ga zavara. Ali on je bezbedan od svog zavaravanja, samo ako on sam tako odlu~i.
Mo`da je potrebno da se seti misli: Bog je sa mnom. Ja ne mogu biti prevaren. Mo`da mu se
dopadaju druge re~i, ili samo jedna, ili uop{te ni jedna. Uz pomo} prepoznavanja treba
napustiti svako isku{enje da se magija prihvati kao istina i to ne zato {to bi magija bila
zastra{uju}a, ne zato {to bi bila gre{na, ne zato {to bi bila opasna, ve} samo zato {to je
besmislena. Ukorenjen u `rtvovanje i odvojenost, koji su samo dva aspekta jedne iste gre{ke i
ni{ta vi{e, Boìji u~itelj izabira da se odrekne svega {to nikada i nije imao. I kao posledica ovog
`rtvovanja obnavlja se Nebo u njegovoj svesnosti. Zar nije ovo ona razmena koju bi
poèleo? Svet bi je glatko obavio, samo ako bi znao da se to moè u~initi. Boìji u~itelji su ti
koji ga moraju podu~iti da on to moè u~initi. I tako je njihova funkcija da budu sigurni da su
to i sami nau~ili. Nikakav rizik nije tokom dana mogu}, izuzev da svoje poverenje poklonite
magiji, po{to je to jedina stvar koja vodi ka bolu. Nema druge volje osim Boìje. Njegovi
u~itelji znaju da je to tako i nau~ili su da je sve ostalo samo magija. Svo verovanje u magiju
odràva se samo uz pomo} jedne bezazlene iluzije - da magija deluje. Kroz svo svoje ve`banje,
svakog dana i svakog sata, pa ~ak i svakog minuta i sekunda, Boìji u~itelj mora nau~iti da
prepozna oblike magije i da uvidi njihovu besmislenost. Strah se povukao iz svih tih oblika
magije, pa su tako i oni nestali. I tako se ponovo otvaraju vrata Neba i njegova svetlost moè
ponovo da obasja nepomu}eni um.
KAKO BO@IJI UÎTELJI POSTUPAJU SA MAGIJSKIM MISLIMA?
To je klju~no pitanje i za u~itelja i za u~enika. Ako bude pogre{no tretirao ovo pitanje, Boìji
}e u~itelj povrediti sebe i napa{}e i svog u~enika. Ovo opet poja~ava strah i ~ini da magija
izgleda realna za njih obojicu. Kako postupati sa magijom tako postaje velika lekcija koju mora
savladati Boìji u~itelj. Prva mu je odgovornost da je ne napada. Ako magijska misao uzrokuje
ljutnju u bilo kom obliku, Boìji u~itelj moè biti siguran da on sam poja~ava svoje vlastito
verovanje u greh i da je sam sebe prokleo. Tako|e moè biti siguran da je zatraìo da mu do|e
depresija, bol, strah i nesre}a. Pa onda neka zapamti da ovo nije predmet koga on treba da
20
prenosi drugima i da ih o njemu podu~ava, zato {to to nije ono {to on sam treba da nau~i.
Postoji isku{enje da se na magiju odgovori na na~in koji }e je poja~ati. A to nije uvek
o~igledno. Magija, u stvari, moè lako da se sakrije iza èlje da se pomogne. Ova dvostruka
èlja je ono {to smanjuje vrednost pomo}i i {to mora voditi ka neèljenim rezultatima. A ne
treba ni zaboraviti da ishod koji iz ovog proizilazi poga|a jednako i u~itelja i u~enika. Koliko
sam ve} puta naglasio da sve ono {to daje{, daje{ samom sebi? A gde se to bolje moè pokazati
nego u vrstama pomo}i koju Boìji u~itelj daje onima kojima je ta pomo} potrebna? Ovde je
njegov dar najjasnije dat njemu samom. A on }e dati samo ono {to je izabrao i za sebe samog.
A u tom je daru i njegov sud o svetom Boìjem Sinu. Najlak{e je gre{ku ispraviti tamo gde je
najo~iglednija, a gre{ke se mogu prepoznati prema njihovim rezultatima. A lekcija koja je
istinski predata od u~itelja u~eniku ne moè voditi ka ni~em drugom ve} oslobo|enju njih
obojice koji su delili istu nameru. Napad se moè pojaviti samo ako je u obojicu u{la percepcija
(opaànje) odvojenih ciljeva. A to mora zaista biti slu~aj ako se kao rezultat pojavi bilo {ta
drugo osim radosti. Jedan jedini u~iteljev cilj usmerava podeljeni u~enikov cilj u jednom
pravcu, sa pozivom u pomo} koji postaje njegov jedini apel. Na ovo se lako moè odgovoriti
samo jednim odgovorom, a taj }e odgovor nepogre{ivo u}i u u~iteljev um. Odatle }e on
obasjavati u~enikov um, ~ine}i ga jednim sa samim sobom.
Mo`da bi bilo korisno da se zapamti da se niko ne moè ljutiti na ~injenicu. Uvek je tuma~enje
to koje dovodi do negativnih emocija, bez obzira na njihovo prividno opravdanje ne~im {to
samo i z g l e d a kao ~injenica. Tako|e i bez obzira na ja~inu ljutnje koja se pojavila. To moè
biti samo blagi nadraàj, mo`da i suvi{e blag da bi ga se jasno prepoznalo. Ili on moè da uzme
oblik jakog besa, pra}enog nasilni~kim mislima, koje su samo u ma{ti ili su naizgled i
ostvarene. To nije va`no. Sve su ove reakcije iste. One zamra~uju istinu i tu ne}e nikada biti
stepenovanja. Ili je istina o~ita ili nije. Ne moè je se delimi~no prepoznati. Ko nije svestan
istine, mora gledati iluzije. Gnev kao odgovor na opaène magijske misli je osnovni uzrok
straha. Razmotri {ta ova reakcija zna~i i odmah postaje jasno njeno centralno mesto u
misaonom sistemu sveta. Jedna magijska misao, samim svojim prisustvom, priznaje odvajanje
od Boga. Na najjasniji mogu}i na~in ova magijska misao kaè da um koji veruje da poseduje
odvojenu volju koja se moè suprotstaviti Boìjoj Volji, tako|e veruje i da u tome moè uspeti.
O~ito je da ovako ne{to te{ko da moè biti ~injenica. Ali je isto tako o~igledno da se u to moè
verovati kao u ~injenicu. I tu leì rodno mesto ose}anja krivice. Onaj ko uzurpira mesto Boga i
preuzme ga za sebe, sada ima smrtnog neprijatelja. I onda on mora sam ustati u svoju za{titu
i mora sebi napraviti {tit da se za{titi od besa koji se nikada ne moè smiriti i osvete koja se
nikada ne moè zadovoljiti. Kako se ova nepravedna bitka moè razre{iti? Njen je zavr{etak
neizbeàn, zato {to njen ishod mora biti smrt. Kako se onda moè verovati u svoje odbrane?
Magija ponovo mora pomo}i. Zaboravi bitku. Prihvati je kao ~injenicu, a onda je zaboravi. Ne
se}aj se nemogu}e nadmo}i koja je protiv tebe. Ne se}aj se ogromnosti neprijatelja i ne
razmi{ljaj o svojoj slabosti u pore|enju s njim. Prihvati svoju odvojenost, ali se ne se}aj kako je
do nje do{lo. Veruj da si je zadobio, ali nemoj zadràti ni najble|e se}anje o tome Ko je zaista
tvoj veliki protivnik. Projektuju}i svoje zaboravljanje u Njega, izgleda ti da je i On tebe
tako|e zaboravio. Ali {ta }e sada biti tvoja reakcija na sve magijske misli? One }e samo
ponovo probuditi uspavano ose}anje krivice, koje si sakrio, ali kome nisi dozvolio da ode.
Svaka od ovih magijskih misli jasno kaè tvom prestra{enom umu: Uzurpirao si Boìje mesto.
Nemoj misliti da je On to zaboravio. Ovde imamo do krajnosti predstavljen strah od Boga. U
ovoj je misli ose}anje krivice ve} uzdiglo ludilo na prestolje Samog Boga. I sada nema nade.
Izuzev da se ubija. Ovde je sada spasenje. Jedan besni otac proganja svog gre{nog sina. Ubiti ili
biti ubijen, to je jedini izbor. Nema drugog izbora. Po{to, ono {to se ~ini ne moè da se u~ini
bez ubijanja. Nikada se ne moè ukloniti krvava mrlja i svako ko nosi na sebi tu mrlju mora da
se susretne sa smr}u. U ovu beznadnu situaciju Bog {alje Svoje u~itelje. Oni donose svetlost
nade od Samog Boga. Postoji put kojim se moè pobe}i. Moè ga se nau~iti i o njemu i druge
podu~iti, ali to zahteva strpljenje i mnogo dobre volje. Ako joj se to da, ispoljena jednostavnost
lekcije isti~e se sli~no intenzivnoj beloj svetlosti nasuprot crnom horizontu, po{to je ova lekcija
zaista to. Ako se srd`ba pojavi iz jednog tuma~enja, a ne ~injenice, ona nikada nije opravdana.
21
Jednom kad se to bar i nejasno shvati, put se otvara. Sad se moè napraviti i slede}i korak.
Kona~no se moè izmeniti i tuma~enje. Magijske misli ne treba da vode do prokletstva, zato
{to one stvarno nemaju mo}i da izazovu ose}anje krivice. I tako ih se moè prevideti i tako
zaboraviti u najistinskijem smislu re~i. Ludilo samo izgleda stra{no. Uistinu ono nema mo}i da
bilo {ta u~ini. Sli~no magiji, koja postaje njegov sluga, ludilo niti napada, niti {titi. Videti ga i
prepoznati njegov misaoni sistem zna~i gledati u ni{ta. Da li ni{ta moè izazvati bes? Te{ko.
Upamti, onda, Boìji u~itelju, da bes prepoznaje realnost koje nema. Ipak je bes izvestan
svedok da ti veruje{ u tu nepostoje}u realnost kao u ~injenicu. Sada je izlaz nemogu}, sve dok
ne uvidi{ da odgovara{ na svoje vlastito tuma~enje koje si projektovao na spolja{nji svet. Neka
ti se sada oduzme ovaj jezoviti ma~. Smrt ne postoji. Ovaj ma~ ne postoji. Nema razloga za
strah od Boga. Ali je Njegova Ljubav Uzrok svega izvan podru~ja svog straha i tako je zauvek
realna i uvek istinita.
KAKO SE OBAVLJA ISPRAVLJANJE?
Trajno ispravljanje - a samo je to istinsko ispravljanje - ne moè se obaviti sve dok Boìji u~itelj
ne prestane brkati tuma~enje sa ~injenicom ili iluziju sa istinom. Ako on raspravlja sa svojim
u~enikom o magijskoj misli, napada je, poku{ava da pokaè njenu pogre{nost ili da
demonstrira njenu la`nost, time on samo svedo~i da je magijska misao ne{to realno. Onda je
neizbe`na depresija, zato {to je on onda dokazao i svom u~eniku i samom sebi da je njihov
zajedni~ki zadatak da pobegnu od onoga {to je stvarno. A ovo moè biti samo nemogu}e.
Realnost je nepromenljiva. Magijske su misli samo iluzije. Ina~e bi spasenje bilo samo drugi
oblik istog drevnog nemogu}eg sna. San o spasenju ima novi sadràj. Nije samo oblik taj u
kome leì razlika. Velika lekcija Boìjeg u~itelja jeste da nau~i kako da reaguje na magijske
misli potpuno bez ljutnje. Samo na ovaj na~in Boìji u~itelji mogu proklamovati istinu o sebi.
Kroz njih, sada, Sveti Duh moè govoriti o realnosti Boìjeg Sina. Sada On moè da podseti
svet na bezgre{nost, na nepromenjeno, na nepromenljivo stanje svega {to je Bog stvorio. Sad
On moè govoriti Boìju Re~ u{ima koje slu{aju i doneti viziju Hrista o~ima koje vide. Sada On
moè podu~avati sve umove istini o tome {ta su oni, tako da mu se ovi umovi radosno mogu
vratiti. I sada je greh opro{ten, Njegov ga vid potpuno previ|a, a tako|e i Boìja Re~. Bes
samo vri{ti: Krivica je realna!
Ako se ovo ludo verovanje uzme kao zamena za Boìju Re~, realnost nestaje. Telesne o~i sada
vide, telesne u{i jedine mogu ~uti. Mali prostor fizi~kog tela i njegov tanu{ni dah postaju
mera za realnost. A istina se smanjuje i postaje bezna~ajna. Ispravljanje ima samo jedan
odgovor na sve ovo i na svet koji na tome po~iva:
TI SAMO ME[A[ TUMAÊNJE I ISTINU. I NEMA[ PRAVO. ALI GRE[KA NIJE
GREH, NITI TVOJE GRE[KE MOGU UKLONITI REALNOST SA NJENOG
PRESTOLA. BOG VLADA VE^NO I NJEGOVI ZAKONI JEDINI IMAJU PREVAGU I
NAD TOBOM I NAD SVETOM. NJEGOVA LJUBAV OSTAJE JEDINA STVAR KOJA
POSTOJI. STRAH JE ILUZIJA, ZATO [TO TI LIÎ[ NA NJEGA.
Da bi mogao le~iti, tako za Boìjeg u~itelja postaje bitno da dozvoli da sve njegove vlastite
gre{ke budu ispravljene. Ako on u sebi oseti i najslabiji nagove{taj razdra`ljivosti dok
odgovara nekom drugom, neka odmah shvati da je na~inio jedno tuma~enje koje nije istinito.
A onda neka se okrene ka svojoj nutrini, ka svome Ve~nom Vodi~u, i neka Mu dozvoli da
prosudi kakav odgovor treba da bude. Tako se on sam le~i, a sa njim i njegov u~enik. Jedina
odgovornost Boìjeg u~itelja sastoji se u tome da sam prihvati Atounment (uklanjanje ega i
le~enje verovanja u odvojenost). Atounment zna~i ispravljanje ili uklanjanje gre{aka. Kad se to
postigne, Boìji u~itelj, po definiciji, postaje izvo|a~ ~uda. Njegovi su gresi opro{teni i on vi{e
ne proklinje sam sebe. Kako bi onda mogao proklinjati nekog drugog? A ko je onda taj koga
njegovo opra{tanje ne}e uspeti da izle~i?
[TA JE PRAVDA?
22
Pravda je boànsko ispravljanje nepravde. Nepravda je osnova svih prosu|ivanja sveta. Pravda
ispravlja tuma~enja koja je prouzrokovala nepravda i ukida ih. Na Nebu ne postoje ni pravda,
ni nepravda, zato {to je na Nebu gre{ka nemogu}a, a ispravljanje besmisleno. U ovom svetu,
pak, opra{tanje zavisi od pravde, po{to svi napadi mogu biti samo nepravedni. Pravda je
presuda Svetog Duha svetu. Izuzev u Njegovom prosu|ivanju, pravda je nemogu}a, zato {to
niko u svetu ne moè izgraditi samo pravedna tuma~enja, a svu nepravdu ostaviti u stranu. Kad
bi Boìji Sin bio pravedno su|en, ne bi bilo potrebe za spasenjem. Misao o odvojenosti zauvek
bi bila nezamisliva. Pravda, sli~no svojoj suprotnosti, je jedno tuma~enje. To je, ipak, jedno
tuma~enje koje vodi ka istini. To postaje mogu}e zbog toga {to iako nije sama po sebi istinita,
pravda u sebe ne uklju~uje ni{ta {to bi se suprotstavljalo istini. Ne postoji bitan sukob izme|u
pravde i istine. Ova prva je samo prvi mali korak u smeru ove druge. Put postaje sasvim
razli~it, kako se njime napreduje. Na samom po~etku se ne mogu prore}i sva ~udesnost i
veli~ina scene i ogromno otvaranje vidika koji se javljaju i idu u susret putniku, kako se
putovanje nastavlja. Pa ~ak i sve ovo, ~iji sjaj doseè do neopisivih visina, kako se napreduje
putem, zaista zaostaje za svim onim {to putnika ~eka kad se put okon~a i kad se zajedno s njim
zavr{i i vreme. Ali negde se mora zapo~eti. Pravda je po~etak. Svi koncepti o tvojoj bra}i i o
tebi samom, svi strahovi od budu}nosti i sve brige o pro{losti proizilaze iz nepravde. Ovde je
ona le}a koja, kad je se drì pred telesnim o~ima, deformi{e percepciju (opaànje) i svedo~i o
deformisanom svetu ponovo natrag umu koji je i na~inio le}u i koji je smatra vrlo dragocenom.
Svaki koncept koji je na ovakav na~in izgra|en selektivan je i proizvoljan. Pa`ljivim izborom
opaàju se gresi i pravdaju se, a u toj se selektivnosti mora izgubiti sva misao o celovitosti. U
ovakvoj {emi nema mesta za opra{tanje, zato {to nema ni jednog greha koji ne izgleda
zauvek istinit. Spasenje je Boìja Pravda. Ona obnavlja u tvojoj svesti celovitost fragmenata
koje opaà{ kao odlomljene i odvojene. A to je ono {to prevladava strah od smrti. Odvojeni
odlomci moraju se raspasti i umreti, ali celovitost je besmrtna. Ona ostaje zauvek, sli~no svom
Tvorcu, s Kojim je jedno. Boìji Sud je Njegova pravda. U ovo - u Sud koji je potpuno li{en
proklinjanja, u vrednovanje zasnovano u potpunosti na ljubavi - ti si projektovao svoju
nepravdu, daju}i Bogu le}u izobli~ene percepcije kroz koju ti sam gleda{. Sada ta le}a pripada
Njemu, a ne tebi. Ti Ga se boji{, a ne vidi{ da se ti boji{ i da mrzi{ svoje Pravo Ja kao
neprijatelja. Moli se za Boìju pravdu i ne brkaj Njegovu milost sa svojim ludilom. Percepcija
moè napraviti bilo kakvu sliku koju um èli videti. Zapamti to. U ovome leì bilo Nebo ili
pakao, prema tvom izboru. Boìja pravda ukazuje na Nebo samo zato {to je nepristrasna, u
potpunosti. Ona prihvata sve podatke koji se pred nju iznesu, ne preska~u}i ni{ta i ne
procenjuju}i ni{ta kao odvojeno od ostalog. Sa ove ta~ke gledi{ta sudi Boìja pravda, i samo sa
te. Ovde sav napad i proklinjanje postaju besmisleni i neodbranjivi. Opaànje miruje, um je
smiren, a svetlost se ponovo vra}a. Sad je vi|enje obnovljeno. Ono {to je bilo izgubljeno, sada
je na|eno. Boìji se mir spu{ta na sav svet i mi moèmo videti. A mi moèmo videti!
[TA JE BO@IJI MIR?
Re~eno je da postoji vrsta mira koja nije od ovoga sveta. Kako se to prepoznaje? Kako se
dolazi do takvog mira? A kad ga se na|e, kako se moè zadràti? Razmotrimo svako od ovih
pitanja odvojeno, po{to svako od njih odraàva razli~it korak du` puta. Prvo, kako se moè
prepoznati Boìji mir? Boìji mir se odmah prepoznaje pomo}u samo jedne stvari: na svaki
na~in on se potpuno razlikuje od svih ranijih iskustava.
On ne priziva u um ni{ta od onoga {to se tim umom kretalo ranije. On ne nosi sa sobom
nikakve asocijacije iz pro{losti. On je potpuno nova stvar. Da, postoji kontrast izme|u ove
stvari i svega iz pro{losti. Ali, ~udno, to nije kontrast istinskih razlika. Pro{lost jednostavno
izmi~e i na njeno mesto dolazi trajno spokojstvo. Samo to. Suprotnost koja se prva opaàla,
jednostavno je nestala. Spokojstvo prekriva sve. Kako se pronalazi to spokojstvo? Niko ne
moè, a da ne uspe da ga na|e samo ako traì preduslove potrebne za njega. Boìji mir nikada
ne moè do}i tamo gde postoji bes, zato {to bes mora negirati i samo postojanje spokojstva. Ko
23
vidi da je bes opravdan, na bilo koji na~in i u bilo kojim okolnostima, progla{ava mir
bezna~ajnim i mora verovati da mir i ne moè postojati. Pod ovim uslovima mir se i ne moè
na}i. Prema tome, opra{tanje je neophodan preduslov za pronalaènje Boìjeg mira. I vi{e od
toga, posle datog opra{tanja, m o r a biti mir. Osim napada, {ta bi drugo vodilo ratu? A {ta je,
osim mira, suprotno ratu? Ovde se onaj po~etni kontrast jasno isti~e i vidljiv je. Kad se
prona|e mir, tada rat postaje bezna~ajan. I sada se sukob opaà kao nepostoje}i i nerealan.
Kako se zadràva Boìji mir, po{to ga se jednom prona|e? Vra}anje ljutnje, u bilo kom obliku,
ponovo }e nabaciti te{ku zavesu i sigurno }e se vratiti verovanje da mir ne moè postojati. Rat
se ponovo prihvata kao jedina realnost. Sada mora{ ponovo odloìti svoj ma~, iako ti nije jasno
da si ga ponovo podigao. Ali }e{ nau~iti, makar se sada i slabo se}ao kako si bio sretan bez
ma~a, da mora da si ga ponovo uzeo kao svoju odbranu. Zastani za trenutak i razmisli o
ovome: da li èli{ sukob, ili je Boìji mir bolji izbor? [ta ti daje vi{e od ova dva? Smireni um
nije mali dar. Zar ne bi radije ìveo nego se odlu~io za smrt? @ivljenje je radost, a smrt moè
samo plakati. U smrti vidi{ izlaz za ono {to si napravio. Ali ovo ti ne vidi{: ti si sam napravio
smrt, a ona je samo iluzija kraja. Smrt ne moè biti izlaz, zato {to ìvot nije mesto gde leì
problem. @ivot nema suprotnosti zato {to je ìvot Bog. @ivot i smrt izgledaju kao suprotnosti,
zato {to si sam odlu~io da smrt zavr{ava ìvot. Oprosti svetu i razume}e{ da svaka stvar koju je
Bog stvorio ne moè imati kraja, a ni{ta {to On nije stvorio i nije realno. U ovoj jednoj jedinoj
re~enici obja{njava se na{ kurs. Ova jedna jedina re~enica daje smer na{em ve`banju. I u ovoj
jednoj re~enici je ~itav nastavni program Svetog Duha ta~no preciziran onakav kakav jeste. [ta
je Boìji mir? Ni{ta vi{e od ovoga: jednostavno razumevanje da je Njegova Volja potpuno bez
suprotnosti. Nema misli koja bi se suprotstavljala Njegovoj Volji, a koja bi mogla biti istinita.
Kontrast izme|u Njegove Volje i tvoje samo izgleda da je realan. Uistinu nema nikakvog
sukoba zato {to je Njegova Volja istovremeno i tvoja. Sada je mo}na Boìja Volja Sama
Njegov dar tebi. On ne teì da je zadrì za Sebe. Za{to bi onda ti teìo da za sebe zadrì{ svoje
si}u{no slaba{no fantaziranje, odvojeno od Njega? Boìja je Volja jedna i Ona je sve {to
postoji. To je tvoje nasledstvo. Svemir izvan podru~ja sunca i zvezda i sve misli koje moè{
zamisliti, sve to pripada tebi. Boìji mir je preduslov za Njegovu Volju. Postigni Njegov mir i ti
Ga se se}a{.
KAKVA JE ULOGA REÎ PRI LEÊNJU?
Strogo govore}i, re~i ne igraju uop{te nikakvu ulogu u le~enju. Motiviraju}i ~inilac je molitva
ili traènje. Ono {to traì{, to i dobija{. Ali to se odnosi na molitvu srca, a ne na re~i kojima se
koristi{ u molitvi. Ponekad su re~i i molitva suprotstavljeni, ponekad su saglasni. To nije va`no.
Bog ne razume re~i, zato {to su ih proizveli odvojeni umovi da bi se odràli u iluziji
odvojenosti. Re~i mogu biti korisne, posebno za po~etnika, da pomognu koncentraciju i da
olak{aju isklju~ivanje, ili bar kontrolu, nebitnih misli. Nemojmo, pak, zaboraviti da su re~i
samo simboli simbola. One su tako dva puta odvojene od realnosti. Kao simboli, re~i imaju
sasvim specifi~ne odnose. âk i kada izgledaju najapstraktnije, slika koja dolazi umu sklona je
da bude vrlo konkretna. Ukoliko se u umu ne javi posebna veza na koju re~ asocira, re~ ima
malo ili ni{ta od prakti~nog zna~enja, pa tako i ne moè pomo}i proces le~enja. Molitva srca
stvarno ne traì konkretne stvari. Ona uvek traì neku vrstu iskustva. Njom se traè specifi~ne
stvari koje su nosioci traènog iskustva prema mi{ljenju onoga ko traì. Re~i su, prema tome,
samo simboli za stvari koje se traè, a te same stvari samo predstavljaju iskustva za koja se
molitelj nada da }e ih dobiti. Molitva za stvari ovoga sveta done}e iskustva ovoga sveta. Ako
molitva srca traì to, to }e biti i dato, zato {to }e to biti i primljeno. Nemogu}e je da molitva
srca ostane neusli{ena u opaànju onoga ko moli. Ako taj traìlac traì nemogu}e ako èli
ne{to {to ne postoji ili teì za iluzijama u svom srcu, sve }e to postati njegova svojina. Mo}
njegove odluke nudi mu sve {to traì. Tu leì i pakao i Nebo. Uspavanom Boìjem Sinu ostala
je samo ova mo}. A to je dovoljno. Njegove re~i nisu va`ne. Samo Boìja Re~ ima zna~enje
zato {to ona simbolizuje ono {to uop{te nema ljudskih simbola. Jedino Sveti Duh razume {ta
ova Re~ predstavlja. A ovo, tako|e, je dovoljno. Da li, onda, da Boìji u~itelj izbegava
upotrebu re~i pri svom podu~avanju? Zaista, ne! Postoje mnogi do kojih se mora dosezati
24
re~ima, po{to su jo{ uvek nesposobni da ~uju ti{inu. Boìji u~itelj, pak, mora da nau~i da se na
nov na~in koristi re~ima. Postepeno se on u~i kako da dopusti da se re~i za njega izabiraju tako
{to }e prestati da sam odlu~uje {ta }e da kaè. Ovaj proces je samo poseban slu~aj lekcije iz
Radne knjige koja kaè: Boìji u~itelj prihvata re~i koje mu se nude i daje onako kako je i
primio. On ne kontroli{e smer svog govora. On slu{a i ~uje i govori. Velika smetnja u ovom
aspektu njegovog u~enja je strah Boìjeg u~itelja u vezi sa vredno{}u onoga {to je ~uo.
A ono {to ~uje moè zaista biti potpuno iznena|uju}e. Moè tako|e izgledati i kao potpuno
neva`no u vezi s problemom o kome se radi, kako ga on vidi, a moè, u stvari, i da Boìjeg
u~itelja suo~i i sa situacijom koja mu izgleda vrlo zbunjuju}a. Sve su ovo prosu|ivanja bez
vrednosti. To su njegova vlastita prosu|ivanja i dolaze mu od otrcane vlastite percepcije koju
je ostavio iza sebe. Ne sudi o re~ima koje ti dolaze, ve} ih s poverenjem ponudi drugima. Te su
re~i daleko mudrije od tvojih vlastitih. Boìji u~itelji imaju Boìju Re~ iza njihovih simbola. A
On Sam daje mo} Svog Duha re~ima kojima se oni koriste, podiù}i ih tako od bezna~ajnih
simbola do Poziva samog Neba.
U KAKVOJ SU VEZI LEÊNJE I ATOUNMENT?
Le~enje i Atounment (uklanjanje ega i le~enje verovanja u odvojenost) nisu u odnosu, oni su
istovetni. Nema stepenovanja te{ko}a u ~udima zato {to nema stepena u Atounmentu. On je
jedan potpun koncept mogu} u ovom svetu, zato {to je Atounment izvor potpuno sjedinjene
percepcije (opaànja). Delimi~ni Atounment je besmislena ideja, isto kao {to je nemogu}e
zamisliti posebna podru~ja pakla u Nebu. Prihvati Atounment i izle~en si. Atounment je Boìja
Re~. Prihvati Njegovu Re~ i {ta onda ostaje {to bi omogu}ilo bolest? Prihvati Njegovu Re~ i
svako se ~udo ostvaruje. Oprostiti zna~i izle~iti. Boìji u~itelj je za sebe uzeo prihvatanje
Atounmenta kao svoju jedinu funkciju. [ta je to onda {to on ne bi mogao izle~iti? Koje bi ~udo
moglo da mu se uskrati? Napredak Boìjeg u~itelja moè da bude spor ili brz, zavisno od toga
da li on prepoznaje sveobuhvatnost Atounmenta ili od njega isklju~uje privremeno neka
problemati~na podru~ja. U nekim slu~ajevima postoji iznenadna i potpuna svesnost savr{ene
prijem~ivosti lekcije Atounmenta na sve situacije, ali je to relativno retko. Boìji u~itelj moè
prihvatiti funkciju koju mu je Bog dao dugo pre nego {to nau~i sve {to mu to prihvatanje nudi.
Samo kraj je ono {to je sigurno. Bilo gde du` puta moè ga dose}i neophodno shvatanje
sveobuhvatnosti Atounmenta. Ako put izgleda dug, neka Boìji u~itelj bude zadovoljan.
Odlu~io se za smer kojim èli da ide. [ta se vi{e od njega traì? A po{to je u~inio ono {to se od
njega traìlo, da li }e mu Bog uskratiti ostalo? Ako èli da napreduje, Boìji u~itelj treba da
razume da je opra{tanje istovetno sa le~enjem. Ideja da telo moè biti bolesno jeste centralni
koncept u misaonom sistemu ega. Ova misao daje telu autonomiju, odvaja ga od uma i ~uva
nedirnutom ideju o napadu. Ako telo moè biti bolesno, Atounment je onda nemogu}. Telo
koje moè nare|ivati umu da ~ini ono {to telo smatra prikladnim moè jedino preuzeti Boìje
mesto i dokazati da je spasenje nemogu}e. [ta onda ostaje {to bi trebalo le~iti? Telo je postalo
gospodar uma. Kako se um moè vratiti Svetom Duhu, ako se ne ubije telo? A ko bi èleo
spasenje po takvu cenu? Sigurno, bolest ne izgleda kao da je odluka. Niti bi iko stvarno
poverovao da sam èli biti bolestan. Mo`da moè prihvatiti ideju u teoriji. Ali je retko, ako
ikada, ta ideja dosledno primenjena na sve specifi~ne oblike bolesti, u pojedin~evom opaànju
samog sebe, a tako|e i svih drugih. A niti je to razina na kojoj Boìji u~itelj priziva ~udo
izle~enja. Boìji u~itelj previ|a i telo i um, vide}i samo Hristovo lice kako ispred njega svetli,
ispravljaju}i sve gre{ke i le~e}i svu percepciju. Le~enje je rezultat prepoznavanja od strane
Boìjeg u~itelja o tome ko je taj kome je potrebno le~enje. Ovo prepoznavanje nema posebne
veze (reference). To je istina koja vaì za sve stvari koje je Bog stvorio. U toj istini le~e se sve
iluzije. Kada Boìji u~itelj ne uspe da izle~i, to se de{ava zato {to je zaboravio Ko je on. Tu|a
bolest tako postaje i njegova vlastita. Dozvoljavaju}i da se to desi, on se poistovetio sa egom
drugog ~oveka i tako je tog drugog ~oveka pobrkao sa njegovim telom. îne}i to, on odbija da
25
i sam prihvati Atounment, a onda te{ko moè da ga ponudi svome bratu u Hristovo Ime. U
stvari, on uop{te ne}e mo}i da prepozna svog brata, zato {to njegov Otac nije stvorio tela, pa
tako on u svom bratu vidi samo ono {to je nestvarno. Gre{ke ne ispravljaju gre{ke, a
iskrivljeno opaànje ne le~i. Odstupi sada, Boìji u~itelju. Imao si krivo. Ne pokazuj put, zato
{to si ga izgubio. Brzo se okreni svom U~itelju i dozvoli mu da te izle~i. Ponuda Atounmenta je
univerzalna. Ona se jednako moè primeniti na sve pojedince u svim okolnostima. I u njoj je
mo} da le~i sve pojedince od svih oblika bolesti. Ne verovati u to zna~i biti nepravedan prema
Bogu, pa tako i Njemu neveran. Bolesna osoba opaà sebe kao odvojenu od Boga. Da li }e{ tu
osobu videti kao odvojenu od sebe? Tvoj je zadatak da izle~i{ ose}anje odvojenosti koje je tu
osobu i u~inilo bolesnom. Tvoja je funkcija da za tu osobu prepozna{ da nije istina ono {to ona
veruje o sebi. Tvoje opra{tanje je to koje toj osobi mora pokazati ovo. Izle~enje je vrlo
jednostavno. Atounment se prima i nudi. Po{to ga se primi, mora ga se i prihvatiti. Prema
tome, u tom primanju leì izle~enje. Sve ostalo mora da sledi iz ove jedne jedine svrhe. Ko
moè ograni~iti mo} Samog Boga? Ko onda moè re}i ko }e biti od ~ega izle~en i {ta mora
ostati izvan podru~ja Boìje mo}i opra{tanja? To je zaista ludilo. Nije na Boìjim u~iteljima da
Njemu postavljaju granice, zato {to nije na njima ni da presu|uju Njegovom Sinu. A
presu|ivati Njegovom Sinu zna~i ograni~avati Oca. Oboje je jednako besmisleno. A ovo se
ne}e shvatiti sve dok Boìji u~itelj ne prepozna da su to iste gre{ke. Ovde on prima
Atounment, zato {to povla~i svoje presu|ivanje Boìjem Sinu, prihvataju}i ga onakvog kakvog
ga je Bog stvorio. Ne stoji vi{e odvojen od Boga, odre|uju}i gde }e izle~enje biti dato, a gde ga
treba uskratiti. Sad moèmo s Bogom re}i: Ovo je moj ljubljeni Sin, koji je stvoren kao
savr{en i takav }e ostati zauvek.
DA LI ISUS IMA POSEBNO MESTO U LEÊNJU?
Boìji se darovi retko mogu direktno primiti. âk i najnapredniji Boìji u~itelji mogu popustiti
isku{enju na ovome svetu. Zar bi bilo pravedno ako bi se njihovim u~enicima zbog ovoga
uskratilo le~enje? BIBLIJA kaè: Traì u Ime Isusa Hrista. Da li je ovo samo zazivanje
magije? Ime ne le~i, niti prizivanje zaziva bilo kakvu posebnu mo}. [ta to zna~i prizivati Isusa
Hrista? [ta daje pozivanje na njegovo Ime? Za{to je zazivanje njega deo le~enja? Vi{e sam
puta ponovio da onaj ko je za sebe savr{eno prihvatio Atounment moè izle~iti svet. Zaista, on
je to ve} i u~inio. Isku{enje moè da se ponovo vra}a drugima, ali nikada ovom Jednom. On je
postao uskrsli Boìji Sin. On je prevladao smrt zato {to je prihvatio ìvot. On je prepoznao
sebe onakvim kakvog ga je Bog stvorio, a ~ine}i to on je prepoznao i sve ìve stvari kao deo
samog sebe. Sada nema granica njegovoj mo}i, zato {to je to Boìja Mo}. Pa tako je i njegovo
ime postalo Boìje Ime, zato {to on sebe ne vidi vi{e kao odvojenog od Njega. [ta to zna~i za
tebe? To zna~i da se se}anjem na Isusa zapravo se}a{ Boga. îtav odnos Sina prema Ocu leì u
njemu. Njegova uloga u Sinovstvu tako|e je i tvoja, a njegovo zavr{eno u~enje garantuje i tvoj
vlastiti uspeh. Da li je on jo{ uvek dostupan kao pomo}? [ta je on o tome rekao? Zapamti
njegova obe}anja i upitaj sebe po{teno da li je verovatno da on ne}e uspeti da ih odrì. Da li
Bog moè ostaviti na cedilu Svog Sina? A moè li onaj ko je jedno s Bogom biti nesli~an
Njemu? Onaj ko je prevazi{ao telo, prevazi{ao je i ograni~enje. Da li bi najve}i u~itelj bio
nedostupan onima koji ga slede? Ime Isusa Hrista kao takvo samo je simbol. Ali ono
predstavlja ljubav koja nije od ovoga sveta. To je simbol koji se bezbedno upotrebljava kao
zamena za mnoga imena svih bogova kojima se moli{. Ono postaje sjajni simbol za Boìju Re~,
tako blizak onome {to predstavlja da se i ono malo prostora koji stoji izme|u njih gubi u
trenutku kad se Ime priziva u um. Se}anje Imena Isusa Hrista zna~i zahvaljivanje za sve darove
koje ti je Bog dao. A zahvalnost Bogu postaje na~in na koji se se}a Njega, zato {to ljubav ne
moè biti daleko iza zahvalnog srca i uma. Bog lako ulazi, po{to su ovo istinski preduslovi za
tvoj povratak ku}i. Isus je pokazivao put. Za{to mu ne bi bio zahvalan? On je traìo ljubav, ali
samo zato da bi ti je mogao dati. Ti sebe ne voli{. Ali u njegovim je o~ima tvoja krasota tako
potpuna i bez mrlja da on u njoj vidi sliku svog Oca. Ti postaje{ simbol njegovog Oca ovde na
zemlji. U tebe on gleda s nadom zato {to on u tebi ne vidi granicu, niti mrlju koja bi kvarila
tvoje lepo savr{enstvo. U njegovim o~ima Hristovo vi|enje sija u savr{enoj stalnosti. On je
26
ostao s tobom. Zar i ti ne bi nau~io lekciju spasenja kroz njegovo u~enje? Za{to bi ti odlu~io da
ponovo zapo~inje{ kad je on ve} pre{ao put za tebe? Niko na zemlji ne moè shvatiti {ta je to
Nebo ili {ta Stvaralac tog Neba zaista zna~i. Ipak mi imamo svedoke. Na njih mudrost treba da
apeluje. Postojali su oni koji su nau~ili daleko vi{e nego {to mi moèmo nau~iti. Niti bismo
druge podu~avali ograni~enjima koje smo sami sebi naturili. Niko ko je postao istinski i
posve}eni Boìji u~itelj ne zaboravlja na svoju bra}u. Ali ono {to im on moè ponuditi
ograni~eno je onim {to je on sam nau~io. Onda se okreni onome ko je uklonio sva ograni~enja
i stigao izvan podru~ja i najdaljeg dosega u~enja. On }e te povesti sa sobom, zato {to on ne ide
sam. I ti si i onda bio s njim, kao {to si i sada. Ovaj je kurs do{ao od njega zato {to su njegove
re~i dosegle do tebe jezikom koji moè{ voleti i razumeti. Da li su mogu}i i drugi u~itelji da
pokazuju put onima koji govore razli~itim jezicima i koje privla~e druga~iji simboli? Sigurno je
da su mogu}i. Zar bi Bog ostavio bilo koga bez vrlo prisutne pomo}i u vreme nevolje, bez
spasioca koji moè da Ga simbolizuje? Nama je potreban nastavni program sa mnogim
aspektima, ne zato {to sadràj u sebi sadrì razlike, ve} zato {to se simboli moraju pomicati i
menjati da bi odgovorili potrebi. Isus je do{ao da bi odgovorio tvojim potrebama. U njemu }e{
na}i Boìji Odgovor. Da li }e{, onda, podu~avati druge zajedno sa njim, zato {to je on sa
tobom. On je uvek ovde.
DA LI JE REINKARNACIJA TAKVA KAKO JE RANIJE OPISANA?
U krajnjem smislu, reinkarnacija je nemogu}a. Ne postoji ni pro{lost, ni budu}nost, a ideja o
ra|anju u telu nema zna~enja ni jednom, ni mnogo puta. Reinkarnacija, onda, ne moè biti
istinita ni u kom realnom smislu. Na{e jedino pitanje treba da bude: Da li je koncept
koristan? A to, naravno, zavisi od toga za {ta se upotrebljava. Ako se taj koncept koristi da
poja~a prepoznavanje ve~ne prirode ìvota, onda je on zaista koristan. Da li je bilo koje drugo
pitanje o reinkarnaciji stvarno korisno za osvetljavanje puta? Sli~no mnogim drugim
verovanjima, i ovaj se koncept moè jako zloupotrebiti. U najmanju ruku, ovakva zloupotreba
nudi preokupiranost pro{lo{}u i mo`da ~ak i oholost u vezi sa pro{lo{}u. U najgorem slu~aju,
ovaj koncept indukuje inerciju u sada{njosti. Izme|u te dve stvari mogu}e su mnoge vrste
ludosti. Reinkarnacija ne treba, pod bilo kojim okolnostima, da bude problem kojim se s a d a
treba baviti. Ako bi ona bila odgovorna za neke od te{ko}a sa kojima se pojedinac sada
susre}e, njegov bi zadatak bio jo{ uvek samo da sada te te{ko}e izbegne. Ako taj pojedinac
postavlja osnovu za budu}i ìvot, on jo{ uvek moè svoje spasenje izvesti samo sada. Neke
moè ute{iti koncept reinkarnacije i ako ih on ohrabruje, onda je njegova vrednost evidentna.
Ipak je sigurno da put ka spasenju mogu na}i i oni koji veruju u reinkarnaciju i oni koji ne
veruju. Prema tome, ta se ideja ne moè smatrati kao bitna za ovaj nastavni program.
Uvek postoji izvestan rizik u vi|enju sada{njosti u pojmovima pro{losti. Uvek postoji izvesno
dobro u bilo kojoj misli koja poja~ava ideju da ìvot i telo nisu jedno te isto. Za na{u svrhu ne
bi bilo korisno zauzeti bilo kakav kona~an stav u vezi sa reinkarnacijom. Boìji u~itelj treba da
bude koristan isto onoliko onima koji veruju u reinkarnaciju, kao i onima koji u nju ne veruju.
Ako bi se traìlo od njega da zauzme kona~an stav, to bi samo ograni~ilo njegovu korisnost, a
tako|e i njegovo dono{enje odluka. Na{ se kurs ne bavi bilo kojim konceptom koji nije
prihvatljiv za svakoga, bez obzira na njegova formalna verovanja. Dovoljan mu je vlastiti ego
da se s njim hvata u ko{tac. Nije mudro ovom optere}enju dodavati jo{ i sekta{ka
suprotstavljanja. Niti bi bilo kakve prednosti u njegovom preranom prihvatanju kursa samo
zato {to on zastupa njegovo dugogodi{nje verovanje. Nikad nije previ{e ponovo i ponovo
naglasiti da je cilj ovog kursa potpuno obrtanje na~ina mi{ljenja. Kada se to kona~no postigne,
teme kao {to je vrednost reinkarnacije postaju besmislene. A sve dotle, one }e verovatno biti
samo kontraverzne. Za Boìjeg je u~itelja, prema tome, mudro da se kloni svih takvih pitanja,
zato {to on ima mnogo i da sam u~i i da druge podu~ava, osim ovih pitanja o reinkarnaciji. On
treba i sam da nau~i i druge da podu~ava da teoretske rasprave samo uzalud tro{e vreme,
oduzimaju}i ga od vremena posve}enog zadatoj svrsi. Ako postoje aspekti bilo kog koncepta ili
27
verovanja koji bi mogli biti korisni, to }e ve} biti re~eno Boìjem u~itelju. Tako|e }e mu biti
re~eno i kako da koristi te aspekte. [ta bi mu bilo jo{ potrebno da zna? Da li ovo zna~i da
Boìji u~itelj sam ne treba da veruje u reinkarnaciju ili da ne treba da o njoj diskutuje sa onima
koji u nju veruju? Odgovor je sigurno, ne! Ako ve} veruje u reinkarnaciju, bila bi gre{ka da se
odrekne tog verovanja, ukoliko mu to ne savetuje njegov unutarnji U~itelj. A to ni malo nije
verovatno. Moè mu se re}i da na izvestan na~in zloupotrebljava ovo verovanje, {to {kodi
njegovom vlastitom napretku ili napretku njegovog u~enika. Onda se moè preporu~iti
ponovno tuma~enje, zato {to je neophodno. Sve {to treba prepoznati, pak, jeste da ro|enje nije
po~etak, a da smrt nije kraj. Ovoliko mnogo se ni ne traì od po~etnika. On treba da prihvati
samo ideju da ono {to on zna nije nu`no i sve ono {to treba nau~iti. Njegovo putovanje je
zapo~elo. Naglasak ovog kursa uvek ostaje isti: ovog ti se trenutka nudi potpuno spasenje i u
ovom trenutku ti ga moè{ prihvatiti. Ovo je jo{ uvek jedna tvoja odgovornost. Atounment se
moè izjedna~iti sa potpunim odlaskom iz pro{losti i potpunim nedostatkom interesa za
budu}nost. Nebo je ovde. Nema ga nigde drugo. Nebo je sada. Nema drugog vremena. Ni
jedno u~enje koje ne bi vodilo ka ovome ne bi trebalo da bude briga Boìjeg u~itelja. Sva
verovanja vode ka ovome, samo ako ih se ispravno tuma~i. U ovom smislu, moè se re}i da
njihova istina leì u njihovoj upotrebljivosti. Treba odati po~ast svim verovanjima koja vode
napretku. Ovo je jedini kriterijum koji zahteva ovaj kurs. Ni{ta vi{e od ovoga nije potrebno.
DA LI SU PO@ELJNE PSIHI^KE MO]I?
Odgovor na ovo pitanje vrlo je sli~an odgovoru na prethodno. Naravno, ne postoje
neprirodne mo}i i o~igledno je da je prizivanje mo}i koja ne postoji samo poziv na magiju.
Jednako je tako o~evidno, pak, da svaki pojedinac poseduje mnoge sposobnosti kojih nije
svestan. Kako mu se pove}ava ta svesnost, on moè razviti sposobnosti koje mu izgledaju
zapanjuju}e. Ipak, ni{ta od onoga {to taj pojedinac moè u~initi ne moè se uporediti, ma i
najmanje, sa veli~anstvenim iznena|enjem se}anja na to Ko je on. Neka se svo njegovo u~enje i
svi njegovi napori usmere ka ovom velikom kona~nom iznena|enju i on se ne}e zadovoljiti da
ga na tom putu zaustavljaju mala iznena|enja. Sigurno je da postoje mnoge psihi~ke mo}i
koje su jasno u istoj liniji sa ovim kursom. Komunikacija se ne ograni~ava na mali raspon
kanala koje svet prepoznaje. Ako bi to bilo tako, malo bi imalo smisla podu~avati nekoga u
spasenju. To bi bilo nemogu}e u~initi. Granice koje svet postavlja komunikaciji su glavne
barijere za direktno doìvljavanje Svetog Duha, îje Prisustvo je uvek tu i îji je Glas uvek
dostupan za slu{anje. Ove su granice postavljene iz straha, po{to bi bez tih granica pali zidovi
koji opkoljavaju odvojena mesta u svetu pri pojavi svetog zvuka Njegovog Glasa. Onaj ko
prevazi|e ove granice na bilo koji na~in postaje samo vi{e prirodan. On ne radi ni{ta posebno i
nema nikakve magije u njegovim postignu}ima. Naizgled nove sposobnosti koje se mogu
sakupiti na putu mogu biti vrlo korisne. Ako ih se preda Svetom Duhu i koristi pod Njegovim
usmerenjem, ove su sposobnosti vredna pomagala za podu~avanje. Za ovu svrhu, pitanje kako
su se pojavile ove sposobnosti je neva`no. Jedino va`no razmatranje jeste kako da ih se
upotrebi. Uzimaju}i ih kao ciljeve same po sebi, bez obzira kako se to radi, samo }e odlagati
napredovanje. Vrednost ovih sposobnosti ne leì u dokazivanju bilo ~ega: postignu}a iz
pro{losti, neobi~no uskla|ivanje sa nevidljivim ili posebni Boìji darovi. Bog ne daje
nikakve posebne darove i niko nema bilo kakvih mo}i koje nisu dostupne svakome. Samo
magijskim trikovima demonstriraju se posebne mo}i. Ni{ta {to je autenti~no ne koristi se za
varanje. Sveti Duh ne moè da vara i On moè da se koristi samo autenti~nim sposobnostima.
Ono {to se koristi za magiju, za Njega je beskorisno. Ali ono ~ime se On koristi ne moè se
upotrebljavati za magiju. Ipak postoji posebna privla~nost neobi~nih sposobnosti koje mogu
dovoditi u neobi~no isku{enje. Ovde su snage koje Sveti Duh èli i treba. Ego u tim istim
snagama vidi priliku da se proslavi. Snaga pretvorena u slabost zaista je tragedija.
Sve ono {to se ne daruje Svetom Duhu mora se dati slabosti, zato {to sve ono {to se ne da
ljubavi mora se dati strahu, pa }e tako postati zastra{uju}e, kao posledica toga. âk i oni koji
28
ne cene vi{e materijalne stvari sveta mogu se jo{ uvek prevariti u vezi sa psihi~kim mo}ima.
Povla~enjem investiranja u materijalne darove sveta ozbiljno ugroàva ego. On jo{ uvek moè
biti dovoljno jak da bi mogao oìveti pred novim isku{enjem, kako bi prevarom ponovo
povratio snagu. Ovde mnogi ne mogu da prozru egove odbrane, iako one nisu posebno
suptilne. Ipak, prevara postaje laka s obzirom na preostatak èlje da se bude prevaren. Sada
mo} nije vi{e autenti~na sposobnost i ne moè se vi{e pouzdano upotrebiti. Ukoliko
pojedinac ne izmeni svoj um u vezi sa svrhom ovih sposobnosti, skoro je neizbe`no da }e
potpomo}i nesigurnost svoje mo}i sa sve ve}im varanjem. Bilo koja sposobnost koju bilo ko
razvije ima potencijal za dobro. Dovde nema nikakvih izuzetaka. I {to je neobi~nija i
neo~ekivanija mo}, to je i ve}a njena potencijalna korist. Spasenju trebaju sve sposobnosti,
zato {to ono {to bi svet da razori, Sveti Duh bi da obnovi. Psihi~ke sposobnosti se koriste za
prizivanje |avola, {to jedino zna~i oja~avanje ega. Ali ovde postoji tako|e i veliki kanal nade i
le~enja u slu`bi Svetog Duha. Oni koji su razvili psihi~ke mo}i jednostavno su dozvolili da se
uklone neka ograni~enja koja su oni sami postavili svome umu. Ako svoju pove}anu slobodu
iskoriste za pove}anje svog ropstva, to }e biti samo jo{ ve}e ograni~enje koje }e sami sebi
postaviti. Ovi su darovi potrebni Svetom Duhu. A oni koji Mu ponude ove darove, i samo
Njemu, idu sa Hristovom zahvalno{}u u svojim srcima i sa Njegovim svetim vidom koji nije
daleko iza toga.
DA LI SE BOGA MO@E DIREKTNO DOSEGNUTI?
Zaista se moè direktno dosegnuti do Boga, po{to ne postoji razdaljina izme|u Njega i
Njegovog Sina. Njegova je svesnost u sva~ijem se}anju, a Njegova je Re~ ispisana u sva~ijem
srcu. Ali ova svesnost i ovo se}anje mogu da se pojave iznad praga prepoznavanja samo tamo
gde se uklone barijere pred istinom. Kod koliko mnogo ljudi je ovo slu~aj? Prema tome, tu je
uloga Boìjih u~itelja. Ni oni jo{ nisu postigli potrebno razumevanje, ali su se udruìli s
drugima. To je ono {to ih izdvaja od sveta. A to je ono {to i drugima omogu}ava da napuste
svet zajedno s Boìjim u~iteljima. Sami oni ne predstavljaju ni{ta. Ali u njihovom udruìvanju
je Boìja Mo}. Postoje oni koji su direktno dosegli do Boga, ne zadràvaju}i ni trag svetovnih
ograni~enja i savr{eno se se}aju}i svog vlastitog Identiteta. Njih se moè nazvati U~iteljima
u~itelja zato {to se moè prizvati njihova slika, iako nisu vi{e vidljivi. I oni }e se pojaviti kada i
gde bude za njih korisno da to u~ine. Onima kojima }e njihovo pojavljivanje biti zastra{uju}e,
ovi }e U~itelji dati svoje ideje. Niko ih ne}e prizvati uzalud. Niti postoji bilo ko koga ovi
U~itelji nisu svesni. Oni poznaju sve potrebe, a prepoznali su i prevideli sve gre{ke. Do}i }e
vreme kada }e se to shvatiti. A u me|uvremenu }e oni sve svoje darove dati Boìjim u~iteljima
koji u njih gledaju traè}i pomo}, traè}i sve stvari u njihovo Ime i ni u jedno drugo. Ponekad
Boìji u~itelj moè doìveti kratko iskustvo direktnog sjedinjenja s Bogom. U ovom svetu
skoro je nemogu}e da to duè traje. Ovo sjedinjenje se, mo`da, moè zadobiti posle velike
posve}enosti, a posle toga zadràti za svo vreme bivanja na zemlji. Ali je ovo toliko retko da se
ne moè razmatrati kao realni cilj. Ako se dogodi, neka tako bude. A ako se ne dogodi, tako|e
neka tako bude. Sva svetovna stanja svesti moraju biti iluzorna. Ako bi se Boga dosegnulo
direktno i sa neprekidnom svesno{}u, telo se ne bi vi{e odràlo. Zaista je malo onih koji su
spustili telo dole na zemlju samo zato da bi pro{irili svoju korisnost za one koji su ostali iza
njih. A njima trebaju pomaga~i koji su jo{ uvek u ropstvu i koji jo{ spavaju, tako da bi se s
njihovim bu|enjem mogao ~uti Boìji Glas. Nemoj, onda, o~ajavati zbog ograni~enja. Tvoja je
funkcija da ih izbegne{, a ne da bude{ bez njih. Ako treba da te ~uju oni koji pate, mora{
govoriti njihovim jezikom. Ako treba da bude{ spasitelj, mora{ razumeti ~emu treba izbe}i.
Spasenje nije teoretsko. Uvidi u ~emu je problem, zatraì odgovor i onda prihvati ono {to
do|e. Ne}e se dugo odlagati dolazak ovog odgovora. Dobi}e{ svaku pomo} koju moè{
prihvatiti i ne}e ti biti uskra}eno ispunjenje ni jedne tvoje potrebe. Nemojmo se, onda, suvi{e
brinuti o ciljevima za ~ije postignu}e jo{ nisi spreman. Bog te prihvata tamo gde si i izraàva ti
dobrodo{licu. [ta bi vi{e mogao poèleti, kad je to sve {to ti je potrebno?
29
[TA JE SMRT?
Smrt je centralni san od koga poti~u sve iluzije. Zar to nije ludo misliti o ìvotu kao o ne~emu
gde se ra|a{, stari{, gubi{ vitalnost i na kraju umire{? Postavljali smo i ranije ovo pitanje, ali
sada je potrebno da ga pa`ljivije razmotrimo. To je jedno fiksirano, nepromenljivo verovanje u
svetu da su sve stvari ro|ene u njemu samo zato da bi kasnije umrle. To se smatra prirodnim
tokom stvari i ne dovodi se u pitanje, ve} ga se prihvata kao prirodni zakon ìvota.
Cikli~no, promenljivo i nesigurno, nepouzdano i nepostojano, koje se diè i spu{ta na izvestan
na~in izvesnim putem - sve se to smatra Boìjom Voljom. I niko se ne pita da li dobrostivi
Tvorac moè da ho}e ba{ to. U ovom opaànju svemira onakvog kakvog ga je Bog stvorio,
nemogu}e je o Bogu misliti kao o nekom ko voli.
Onoga ko je naredio da sve stvari i{~eznu, zavr{avaju}i u prahu, razo~arenju i o~aju, treba se
samo bojati. On drì tvoj mali ìvot u svojoj {aci, ali samo na jednoj niti, spreman da tu nit
prekine bez àljenja ili brige, mo`da danas. Ili, ako ~eka, ipak je kraj izvestan. Onaj ko voli
takvog boga, ne poznaje {ta je to ljubav, zato {to negira da je ìvot realan. Smrt je postala
simbol ìvota. Njegov je svet sada bojno polje, gde vlada suprotnost i gde protivnosti beskrajno
ratuju. Gde postoji smrt, mir je nemogu}. Smrt je simbol straha od Boga. Ideja smrti je zbrisala
Njegovu Ljubav i drì je podaleko od svesti sli~no {titu koji se drì iznad kako bi potamnio
sunce. Sablasnost ovog simbola dovoljna je da pokaè da on ne moè uporedo postojati sa
Bogom. Ovaj simbol sadrì u sebi sliku Boìjeg Sina prema kojoj je Boìji Sin stavljen da se
odmara u razornim rukama, gde crvi samo ~ekaju da ga pozdrave i da sami potraju neko
vreme na osnovu njegovog razaranja. A i crvi su osu|eni tako|e na sigurno razaranje. I zbog
smrti se to de{ava svim stvarima. Pro`diranje je priroda zakona ìvota. Bog je lud, a jedino je
strah realan. ûdnovato verovanje da postoji deo stvari koje umiru koji moè da se odvoji od
onoga {to umire, ne progla{ava Boga koji voli, niti uspostavlja bilo kakvu osnovu za poverenje.
Ako je smrt realna za bilo {ta, onda ìvot ne postoji. Smrt negira ìvot. Ali ako je ìvot realan,
onda to negira smrt. U ovome nije mogu} bilo kakav kompromis. Postoji ili bog straha ili Bog
Ljubavi. Svet je poku{ao hiljadu kompromisa i poku{a}e jo{ hiljadu. Ni jedan od tih
kompromisa nije prihvatljiv za Boìjeg u~itelja, zato {to ni jedan nije prihvatljiv za Boga. Bog
nije proizveo smrt zato {to On nije proizveo strah. Oboje su za Njega besmisleni. Realnost
smrti ~vrsto je ukorenjena u verovanju da je Boìji Sin telo. I ako je Bog stvorio tela, onda je
smrt zaista realna. Ali onda Bog nije onaj koji voli. Nema ta~ke na kojoj bi kontrast izme|u
percepcije (opaànja) realnog sveta i sveta iluzija bio o{triji i jasniji. Smrt je zaista smrt Boga,
ako je On ljubav. I sada Njegovo vlastito stvaranje mora stajati u strahu pred Njim. On nije
Otac, ve} razara~. On nije Tvorac, ve} osvetnik. Stra{ne su Njegove Misli i zastra{uju}a je
Njegova slika. Gledati na Njegove kreacije zna~i umreti. I ono poslednje {to }e se prevladati
bi}e smrt. Naravno! Bez ideje smrti, nema sveta. Svi }e snovi da se zavr{e sa ovim snom. Ovo
je krajnji cilj spasenja, kraj svih iluzija. A u smrti su i ro|ene sve iluzije. [ta se moè roditi iz
smrti i jo{ uvek imati ìvot? Ali {ta se moè roditi u Bogu i jo{ uvek moè umreti?
Neskladnosti, kompromisi i rituali koje svet neguje u uzaludnim poku{ajima da se drì smrti, a
ipak da misli kako je ljubav stvarna, su bezumna magija, neefikasna i besmislena. Bog jeste i u
Njemu sve stvorene stvari moraju biti ve~ne. Zar ne vidi{ da bi On ina~e imao suprotnost, a
onda bi strah bio isto toliko realan kao i ljubav? Boìji u~itelju, jedan tvoj zadatak ovako bi se
mogao izraziti: ne prihvataj nikakav kompromis u kome bi smrt igrala neku ulogu. Ne veruj u
surovost i ne dozvoli da napad sakrije istinu od tebe. Ono {to izgleda kao da umire samo je
pogre{no opaèno i dovedeno do iluzije. Sada postaje tvoj zadatak da dozvoli{ iluziji da bude
dovedena do istine. Budi ~vrst samo u ovome: ne dozvoli da te zavara realnost bilo kog
promenljivog oblika. Istina se ne kre}e, niti se koleba, niti tone u smrt i raspadanje. A {ta je
kraj smrti? Ni{ta osim ovoga: shvatanje da je Boìji Sin bezgre{an i sada i zauvek. Ni{ta osim
toga. Ali ne dozvoli sebi da zaboravi{ da to nije ni manje od ovoga.
30
[TA JE VASKRSENJE (USKRSNU]E)?
Vrlo jednostavno, vaskrsenje je prevladavanje ili savladavanje smrti. To je ponovno bu|enje ili
prepora|anje promena uma u vezi sa zna~enjem sveta. To je prihvatanje tuma~enja Svetog
Duha u vezi sa svrhom sveta, prihvatanje Atounmenta za sebe. To je kraj snova o bedi i vesela
svesnost kona~nog sna Svetog Duha. To je prepoznavanje Boìjih darova. To je san u kome
telo savr{eno funkcioni{e, nemaju}i nikakve druge funkcije osim komunikacije. To je lekcija u
kojoj se u~enje zavr{ava, po{to je ovim ono istro{eno i prevazi|eno. To je poziv Bogu da
napravi Svoj kona~ni korak. To je odricanje od svih ostalih ciljeva, svih ostalih interesa, svih
drugih èlja i svih drugih briga. To je jedna jedina èlja Sina za Ocem. Uskrsnu}e je negiranje
smrti, po{to je to potvrda ìvota. Tako se potpuno preobra}a svo mi{ljenje sveta. @ivot se sada
prepoznaje kao spasenje, a bol i beda bilo koje vrste opaàju se kao pakao. Ljubavi se vi{e ne
boji, ve} joj se rado iskazuje dobrodo{lica. Idoli nestaju, a se}anje na Boga nesmetano sija
svetom. Hristovo se lice vidi u svakoj ìvoj stvari i ni{ta ne ostaje u tami odvojeno od svetlosti
opra{tanja. Nema vi{e tuge na zemlji. Nebeska radost je do{la na nju. Ovde se zavr{ava
nastavni program. Odavde pa nadalje ne treba nikakvih usmerenja. Vi|enje je potpuno
ispravljeno i gre{ke su uklonjene. Napad je besmislen i mir je do{ao. Postignut je cilj nastavnog
programa. Misli su se okrenule Nebu, a oti{le od pakla. Sve su ~e`nje zadovoljene, jer - {ta je
ostalo neodgovoreno i nepotpuno? Poslednja se iluzija {iri svetom, opra{taju}i svim stvarima i
zamenjuju}i svaki napad. Obavljeno je potpuno obrtanje. Ni{ta nije ostalo {to bi protivre~ilo
Boìjoj Re~i. Istina nema opozicije. A sada je kona~no do{la istina. Kako samo ona do|e brzo
kad je se pozove da u|e i da obuhvati ovakav svet! Sva ìva srca su smirena oìvljavanjem
dubokog predvi|anja, po{to je blizu vreme ve~nih stvari. Smrt ne postoji. Boìji Sin je
slobodan. I u njegovoj slobodi je kraj straha. Sada vi{e nije ostalo skrivenih mesta na zemlji
koja bi dala uto~i{te bolesnim iluzijama, zastra{uju}im snovima i pogre{nim opaànjima
svemira. Sve se stvari vide u svetlosti i u svetlosti je njihova svrha preobraèna i shva}ena.
A mi, Boìja deca, ustajemo iz praha i gledamo na svoju savr{enu bezgre{nost. Nebeska pesma
odjekuje svetom, po{to je taj svet izdignut i priveden istini. Sada nema vi{e razlika. Razlike su
nestale i Ljubav sada gleda na Samu Sebe. Kakav dalji vid je potreban? [ta je preostalo {to bi
vi|enje jo{ moglo da postigne? Videli smo Hristovo lice, Njegovu bezgre{nost, Njegovu Ljubav
koja je iza svih oblika, izvan podru~ja svih ciljeva. Mi smo sveti zato {to nas je zaista Njegova
svetost oslobodila! I mi prihvatamo Njegovu svetost kao svoju vlastitu, onakvu kakva jeste.
Bi}emo zauvek onakvi kakve nas je Bog stvorio i ne èlimo ni{ta vi{e nego da Njegova Volja
bude i na{a vlastita. Iluzija o postojanju drugog ljudskog bi}a nestala je, po{to je prona|eno
jedinstvo svrhe i cilja. Sve nas ove stvari ~ekaju, ali jo{ nismo pripremljeni da ih radosno
pozdravimo. Sve dok je i jedan um opsednut zlim snovima, misao o paklu je realna. Boìji
u~itelji imaju kao cilj da probude umove onih koji spavaju, kako bi mogli da vide viziju
Hristovog lica kako zauzima mesto onoga o ~emu su sanjali. Blagoslov zamenjuje misao o
ubistvu. Presu|ivanje se ostavlja u stranu o daje se Onome îja je funkcija da presu|uje. I u
Njegovom poslednjem sudu obnavlja se istina o svetom Boìjem Sinu. On se osloba|a po{to je
~uo Boìju Re~ i razumeo njeno zna~enje. On je slobodan zato {to je dozvolio Boìjem Glasu
da proglasi istinu. I sve ono {to je ranije teìo da raspne sad se obnavlja zajedno s njim, stoji s
njegove strane, dok se on priprema zajedno s njima da se sretne sa svojim Bogom.
O OSTALOM...
Ovaj priru~nik nije napisan s namerom da se odgovori na sva pitanja koja bi mogli postaviti i
u~itelj i u~enik. U stvari, on pokriva samo nekoliko onih o~iglednijih i to u granicama kratkog
pregleda nekih od velikih koncepata u tekstu i u radnoj knjizi. Ovaj priru~nik nije zamena ni za
jednog od njih, ve} samo dodatak. Iako se ovo zove priru~nik za u~itelje, mora se pamtiti da
samo vreme deli u~itelja i u~enika, tako da je ova razlika privremena ve} po samoj svojoj
definiciji. U nekim slu~ajevima, u~eniku moè koristiti da prvo ~ita ovaj priru~nik. Drugima je
31
mo`da bolje da zapo~nu sa radnom knjigom. A tre}ima mo`da treba da zapo~nu na
apstraktnijoj razini teksta. [ta je za koga? Ko }e imati vi{e koristi od samih molitava? Kome
treba samo sme{ak, po{to jo{ nije spreman za ne{to vi{e? Niko ne treba sam da odgovara na
ova pitanja. Sigurno da ni jedan Boìji u~itelj nije stigao daleko ko nije shvatio ovo. Nastavni
program je jako individualizovan i svi aspekti su pod posebnom kontrolom i vo|stvom Svetog
Duha. Pitaj i On }e odgovoriti. Njegova je odgovornost i jedino je On i moè preuzeti. Njegova
funkcija i jeste da to u~ini. Tvoje je da pitanja preda{ u Njegovu nadle`nost. Da li èli{ da
odgovara{ za odluke o kojima tako malo razume{. Budi sretan {to ima{ U~itelja Koji ne moè
gre{iti. Njegovi su odgovori uvek ispravni. Da li to moè{ re}i i za svoje odgovore? Postoji i
druga prednost - i to vrlo va`na - u {to ~e{}em prebacivanju odlu~ivanja u nadle`nosti Svetog
Duha. Mo`da nisi razmi{ljao o ovom aspektu, ali njegova je va`nost o~igledna. Dràti se uputa
Svetog Duha zna~i dozvoliti sebi da bude{ oslobo|en krivice. To je su{tina Atounmenta. To je
sr` nastavnog programa. Osnova straha jeste u tome {to si zamislio da si uzurpirao funkciju
koja nije tvoja. îtav svet koji vidi{ odraàva iluziju da si to u~inio, a to ~ini strah neizbe`nim.
Vra}anje funkcije Onome Kome ona i pripada tako je zapravo izbegavanje straha. A to je ono
{to dozvoljava se}anju na ljubav da ti se vrati. Ne misli, onda, da je sle|enje vo|stva Svetog
Duha jedino potrebno zbog tvojih vlastitih nedostataka. To je za tebe izlaz iz pakla. Ove je
opet paradoks na koji se ~esto osvr}em u kursu. Re}i: Ja sam od sebe ne mogu ni{ta u~initi. zna~i dobiti svu mo}. A to je samo prividan paradoks. Po{to te je Bog stvorio, ti zato i i m a {
svu mo}. Slika koju si izgradio o samom sebi nema nikakve mo}i. Sveti Duh zna istinu o tebi.
Slika koju si o sebi izgradio ne zna. Ipak, uprkos o~itom i potpunom neznanju, ova slika
pretpostavlja da ona zna sve stvari zato {to si joj dao ovo verovanje. Takvo je tvoje
podu~avanje, a podu~avanje sveta izgra|eno je tako da podupre tvoje. Ali U~itelj koji zna
istinu nije je zaboravio. Njegove odluke donose svima korist, po{to su potpuno li{ene napada.
Pa prema tome i ne mogu izazvati ose}anje krivice. Onaj ko si umi{lja da ima mo} koju zapravo
ne poseduje, sam sebe zavarava. Ali prihvatiti mo} koju mu Bog daje zna~i samo priznati svoga
Tvorca i prihvatiti Njegove darove. A Njegovi darovi su bezgrani~ni. Traìti od Svetog Duha
da za tebe odlu~uje zna~i jednostavno prihvatiti svoje istinsko nasledstvo. Da li to zna~i da
ni{ta ne moè{ re}i, a da se s Njim ne posavetuje{? Zaista, ne! Te{ko da bi to bilo prakti~no, a
ovaj se kurs najvi{e bavi onim {to je prakti~no. Ako si stvorio naviku da traì{ pomo} kada i
gde moè{, moè{ biti uveren da }e ti se mudrost dati kada je bude{ trebao. Svakog se jutra za
ovo pripremaj, se}aj se Boga kad god moè{ tokom dana, traì pomo} Svetog Duha kada je to
mogu}e i uve~e Mu zahvali za Njegovo vo|stvo. I tvoja }e samouverenost biti zaista dobro
utemeljena. Nikad nemoj zaboraviti da Sveti Duh ne zavisi od tvojih re~i. On razume traènja
tvog srca i odgovara na njih. Da li ovo zna~i da, dok napad bude ostajao privla~an za tebe, da
}e On odgovoriti zlom? Te{ko! Bog Mu je dao mo} da prevede tvoje molitve srca na Njegov
jezik. On razume da je napad poziv u pomo}. I u skladu s tim, On odgovara sa pomo}i. Bog bi
bio surov kad bi dozvolio da tvoje re~i zamene Njegove Vlastite. Otac koji voli ne dozvoljava
svom detetu da samo sebi nanosi {tetu ili da izabere vlastito razaranje.
Dete moè traìti da se povredi, ali }e ga njegov Otac uprkos tome za{tititi. A koliko samo vi{e
od toga tvoj Otac voli Svog Sina? Zapamti, ti si Njegovo ispunjenje i Njegova Ljubav. Zapamti
da je tvoja slabost Njegova snaga. Ali nemoj ovo ~itati nepromi{ljeno ili pogre{no. Ako je
Njegova snaga u tebi, ono {to opaà{ kao svoju slabost, samo je iluzija. A On ti je dao i
sredstva da dokaè{ da je to tako. Zatraì sve stvari od Njegovog U~itelja i sve }e ti se stvari
dati. Ne u budu}nosti, ve} odmah, sada. Bog ne ~eka, zato {to ~ekanje podrazumeva vreme, a
On je bezvremen. Zaboravi svoje budalaste slike, svoj ose}aj slabosti i svoj strah od povrede,
svoje snove o opasnosti i izabrane nepravde. Bog poznaje samo Svog Sina, a taj je Sin
onakav kakvim ga je Otac stvorio. S poverenjem te stavljam u Njegove ruke i u tvoje se ime
zahvaljujem da je to tako.
A sada budi blagosloven u svemu {to radi{. Bog ti se obra}a za pomo} da bi spasao svet. Boìji
u~itelju, On ti nudi Svoju zahvalnost. I sav svet stoji tih u milosti koju od Njega donosi{. Ti si
Sin koga On voli, i dato ti je da bude{ sredstvo pomo}u kog }e se Njegov Glas ~uti {irom sveta.
32
Zaklju~iti sve stvari koje pripadaju vremenu, dokraj~iti vi|enje svih vidljivih stvari i ukloniti
sve stvari koje se menjaju. Kroz tebe se uvodi u nevidljivi svet, svet koji se ne ~uje, a koji je
ipak istinski tu. Svet si ti i u tvojoj svetlosti svet odraàva tvoju svetost, zato {to ti nisi sam i bez
prijatelja. Ja se zahvaljujem u tvoje ime, i pridruùjem se tvojim naporima u korist Boga,
znaju}i da su ti napori tako|e i u moju korist, i u korist svih onih koji zajedno sa mnom
kora~aju ka Bogu. AMIN.
UVOD
Ovo nije kurs iz filozofske spekulacije, niti mu je va`na precizna terminologija. Bavi se samo sa
Atounmentom ili ispravljanjem percepcije. Sredstvo za postizanje Atounmenta je opra{tanje.
Struktura pojedina~ne svesti u su{tini je neva`na zato {to je to koncept koji predstavlja
prvobitnu gre{ku ili prvobitni greh. Studiranje same gre{ke ne vodi ka ispravljanju, ako ti
je zaista stalo da uspe{ u tome da se ne osvr}e{ na gre{ku. I upravo je ovaj proces neosvrtanja
na gre{ku ono {to je cilj kursa. Svi su termini potencijalno kontraverzni i oni koji traè
kontraverznost na}i }e je. A oni, opet, koji traè razja{njenje, tako|e }e ga na}i. Oni, pak,
moraju hteti da previde kontraverznost prepoznaju}i da je to odbrana protiv istine u obliku
manevra odga|anja. Teolo{ka razmatranja kao takva nu`no su kontraverzna, po{to ona zavise
od verovanja i prema tome mogu biti prihva}ena ili odba~ena. Jedna univerzalna teologija je
nemogu}a, ali jedno univerzalno iskustvo nije samo mogu}e, ve} je i neophodno. Ovo iskustvo
je to prema ~emu je ovaj kurs usmeren. Jedino ovde doslednost postaje mogu}a zato {to se
jedino ovde zavr{ava nesigurnost. Kurs ostaje unutar okvira ega, gde je i potreban. On se ne
bavi onim {to se nalazi izvan domena svih gre{aka zato {to je on planirao samo da postavi
usmerenje ka tom cilju. Zato se on koristi re~ima, koje su simboli~ne, i ne mogu izraziti ono {to
se nalazi izvan podru~ja simbola. Jedino je ego taj koji postavlja pitanja, zato {to je samo ego
taj koji sumnja. Kurs jedino daje drugi odgovor, po{to je pitanje ve} postavljeno. Ipak, ovaj
odgovor ne poku{ava da se posluì inventivno{}u ili ingeniozno{}u. To su atributi ega. K u r s j
e j e d n o s t a v a n. On ima jednu funkciju i jedan cilj. Samo u tome on ostaje potpuno
dosledan, zato {to se samo u tome i moè b i t i dosledan. Ego }e zahtevati mnoge odgovore
koje ovaj kurs ne daje. Kurs ne prepoznaje kao pitanja jedino oblik pitanja na koje je odgovor
nemogu}. Ego moè pitati: Kako se pojavljuje ono {to je nemogu}e?, êmu se nemogu}e
doga|a? i sve to moè pitati u mnogo oblika. Ipak, nema odgovora, postoji samo iskustvo.
Teì samo iskustvu i nemoj teologiji dozvoliti da te zadràva. Primeti}e{ da je u kursu naglasak
na strukturnim temama na po~etku i da je kratak. Kasnije ubrzo ovaj naglasak otpada da bi
napravio mesta glavnom u~enju. Po{to si traìo razja{njenje, ovo su neki termini koji se koriste.
UM-DUH
Termin u m se koristi da predstavi aktiviraju}i agens duha koji daje duhovnu stvarala~ku
energiju. Kada je termin napisan velikim slovom, on se onda odnosi na Boga ili Hrista (tj.
Boìji Um ili Hristov Um). D u h je Boìja Misao koju je On stvorio sli~nu Sebi. Ujedinjeni
duh je Boìji jedini Sin ili Hrist. U ovom svetu, zato {to je um rascepljen, Boìji Sinovi
izgledaju kao da su odvojeni. Ni njihovi umovi ne izgledaju da su zdruèni. U ovom iluzornom
stanju, koncept pojedina~nog uma izgleda kao da ima zna~enja. U kursu se on, prema tome,
opisuje k a o d a ima dva dela: duh i ego. Duh je onaj deo koji je jo{ uvek u kontaktu sa
Bogom kroz Svetog Duha, koji prebiva u ovom delu, ali vidi tako|e i drugi deo. Termin du{a
se ne upotrebljava, izuzev u direktnim biblijskim citatima, zato {to je vrlo protivre~an. To bi,
ipak, mogao da bude ekvivalent za duh, podrazumevaju}i time da je, budu}i da je od Boga,
ve~na i da se nikada ne ra|a. Drugi deo uma potpuno je iluzoran i proizvodi samo iluzije. Duh
zadràva svoju sposobnost stvaranja, ali njegova Volja, koja je i Boìja, izgleda kao da je u
ropstvu sve dok se um ne ujedini. Stvaranje se nastavlja nesmanjenim tempom, zato {to je to
Boìja Volja.
33
Ova je volja uvek ujedinjena i prema tome nema zna~enja u ovom svetu. Ona nema
suprotnosti i nema stepena. Um moè biti ispravan ili neispravan, zavisno od glasa koji slu{a.
Ispravno
u m o v a nj e slu{a Svetog Duha, opra{ta svetu i kroz Hristovo vi|enje umesto ovoga sveta
vidi stvarni svet. Ovo je kona~no vi|enje, poslednja percepcija, stanje u kome Bog Sam pravi
poslednji korak. Ovde se zajedno zavr{avaju i vreme i iluzije. P o g r e { n o u m o v a nj e slu{a
ego i proizvodi iluzije, opaàju}i greh i opravdavaju}i bes i vidi krivicu, bolest i smrt kao
stvarne. I ovaj svet i realni svet su iluzije zato {to ispravno umovanje jedino previ|a, ili opra{ta,
ono {to se i nije nikada dogodilo. Prema tome, to nije j-e-d-n-o-u-m-o-v-a-nj-e Hristovog Uma,
îja Volja je jedno sa Boìjom Voljom. U ovome svetu jedina sloboda koja preostaje jeste
sloboda izbora, uvek izme|u dva izbora ili dva glasa. Volja nije obuhva}ena u opaànju na bilo
kojoj razini i nema nikakve veze sa izborom. S v e s t je receptivni mehanizam koji prima
poruke odozgo ili odozdo, od Svetog Duha ili od ega. Svest ima razine i svesnost se moè vrlo
dramati~no pomicati, ali ona ne moè prevazi}i podru~je percepcije. Na svom vrhuncu ona
postaje svesna realnog sveta i moè je se ve`bati da to ~ini sve vi{e i vi{e. Ipak sama ~injenica
da ona ima nivoe i da je se moè ve`bati pokazuje da ona ne moè dosegnuti znanje.
EGO-ÛDO
Iluzije ne}e trajati. Njihova je smrt sigurna i to je jedino izvesno u njihovom svetu. Zbog toga
je to svet ega. [ta je ego? Samo san o tome {ta si ti zaista. Ego je misao o tome da si ti odvojen
od svog Tvorca i èlja da se bude ono {to On nije stvorio. To je stvar ludila, to uop{te nije
realno. Ime za bezimeno - to je sve. Simbol nemogu}nosti, izabiranje opcije koja ne postoji. Mi
je imenujemo samo da bi sami sebi pomogli da shvatimo da to nije ni{ta drugo ve} drevna
misao da je ono {to je proizvedeno samim tim i besmrtno. Ali {ta drugo moè iz toga proiza}i
izuzev sna koji, sli~no svim snovima, moè samo da se zavr{i u smrti? [ta je ego? Ni{tavilo, ali u
obliku koji na ne{to li~i. U svetu oblika ego se ne moè negirati, zato {to on jedino izgleda
realan. Ali, da li moè Boìji Sin, onakav kakvog ga je On stvorio, boraviti u obliku ili u svetu
oblika? Onaj ko od tebe traì da defini{e{ ego i da objasni{ kako se ego pojavio moè biti samo
onaj ko misli da je ego realan i koji po definiciji teì da osigura da }e se iluzorna priroda ega
sakriti iza re~i koje izgledaju kao da ga ~ine realnim. Ne postoji definicija za la` koja sluì da bi
tu la` u~inila istinitom. Niti moè postojati istina koju la` efikasno sakriva. Egova nestvarnost
ne negira se re~ima, niti je njegovo zna~enje jasno zato {to izgleda kao da njegova priroda ima
oblik. Ko moè difinisati ono {to se ne da definisati? Pa ipak postoji ~ak i ovde odgovor. Ne
moèmo izraditi definiciju onoga {to ego jeste, ali m o ` e m o re}i {ta on nije. A ovo nam se
pokazuje savr{eno jasno. Iz ovoga zaklju~ujemo sve {to ego jeste. Pogledaj u njegovu
suprotnost i moè{ videti jedini odgovor koji je zna~ajan. Egovu suprotnost u svakom pogledu
- u poreklu, posledici i ishodu - zovemo ~udom. I ovde }emo na}i sve ono {to nije ego u ovom
svetu. Ovde je egova suprotnost i jedino ovde moèmo gledati na ono {to ego jeste. Ovde
vidimo sve ono {to izgleda da ego ~ini, a uzrok i njegove posledice moraju jo{ uvek biti jedno.
Tamo gde je bila tama, mi sada vidimo svetlost. [ta je ego? [ta je bila tama? Gde je ego? Tamo
gde je bila tama. [ta je to sada i gde se moè na}i? Ni{ta i nigde. Sad je svetlost do{la: njena je
suprotnost oti{la bez traga. Gde je bilo zlo, sada je svetlost. [ta je ego? Ono {to je bilo zlo. Gde
je ego? U zlom snu ego je samo izgledao realan i to samo dok si sanjao taj san. Tamo gde je
bilo raspe}e, sada stoji Boìji Sin. [ta je ego? Ko ima potrebe da to pita? Gde je ego? Ko ima
potrebe da traì jednu iluziju sada kad su snovi pro{li? [ta je ~ u d o? Tako|e jedan san. Ali
pogledaj sve aspekte o v o g a sna i vi{e nikada ne}e{ pitati. Pogledaj na dobrodu{ni svet koji
se prostire pred tobom dok blago kora~a{. Pogledaj pomo}nike du` puta kojim ide{, koji su
sretni uz izvesnost Neba i sigurnost mira. I pogledaj tako|e jedan trenutak na ono {to si
kona~no ostavio iza sebe i {to je kona~no pro{lo. To je bio ego - surova mr`nja, potreba za
osvetom i krikovi bola, strah od umiranja i nagon za ubijanjem, iluzija da si bez bra}e i ja koje
izgleda usamljeno u ~itavom svemiru. Ovu stra{nu gre{ku o samom sebi ~udo ispravlja onako
blago kako majka koja voli peva svome detetu uspavanku. Zar nije to pesma koju bi èleo da
34
~uje{? Zar ona ne}e odgovoriti na sve {to si mislio da pita{ i da ~ak i samo pitanje u~ini
besmislenim? Tvoja pitanja nemaju odgovora po{to su na~injena samo zato da bi uti{ala Boìji
Glas koji svakome postavlja samo jedno pitanje: Da li si jo{ uvek spreman da Mi pomogne{
da spasem svet? Ovo pitaj, umesto da pita{ {ta je ego i vide}e{ kako nenadana svetlost
prekriva svet koji je ego na~inio. Sada nikome nije uskra}eno ~udo. Svet je spasen od onoga
{to si ti mislio da je svet. A ono {to taj svet zaista jeste to je da je on potpuno neosu|en i
potpuno ~ist. ûdo opra{ta, ego osu|uje i proklinje. Ni jedno od ova dva ne treba definisati
izuzev ovako. Moè li definicija biti sigurnija ili vi{e uskla|ena sa onim {to je spasenje?
Problem i odgovor na njega ovde su zajedno i po{to su se kona~no sreli, izbor je jasan. Ko bi
odabrao pakao kad ga je ve} prepoznao? A ko ne bi po{ao jo{ malo dalje kad mu je ve} dato
da razume da je put kratak i da je Nebo cilj putovanja?
OPRA[TANJE - HRISTOVO LICE
O p r a { t a nj e je za Boga i usmereno je ka Bogu, ali ne poti~e od Boga. Nemogu}e je misliti
o bilo ~emu {to je on stvorio ~emu bi trebalo oprostiti. Opra{tanje je, prema tome, iluzija. Ali
zbog svoje svrhe, koja pripada Svetom Duhu, tu postoji jedna razlika. Nasuprot svim drugim
iluzijama, opra{tanje udaljava od gre{ke, a ne vodi ka gre{ci. Opra{tanje se moè nazvati
vrstom sretne fantazije, na~inom na koji oni koji ne znaju mogu premostiti provaliju izme|u
svog opaànja i istine. Oni ne mogu direktno i}i do percepcije (opaànja) do znanja zato {to ne
misle da je njihova volja da to ~ine. Ovo ~ini da se Bog javlja kao neprijatelj, umesto onoga {to
On stvarno jeste. I samo ova luda percepcija je ono {to ih ~ini nespremnim da se samo podignu
i da Mu se vrate u miru. I zato im je potrebna jedna iluzija pomo}i zato {to su bespomo}ni,
potrebna im je Misao o miru zato {to su u sukobu. Bog zna {ta je potrebno Njegovom Sinu i
pre nego {to ovaj ne{to i zatraì. Boga uop{te ne zanima oblik, ve}, po{to da sadràj, Njegova
je Volja da se taj sadràj i shvati. I to je dovoljno. Oblik se prilago|ava potrebi. Sadràj je
nepromenljiv, ve~an kao i njegov Tvorac. H r i s t o v o l i c e treba videti pre nego {to se uspe
vratiti se}anje na Boga. Razlog je o~igledan. Vi|enje Hristovog lica podrazumeva opaànje.
Niko ne moè gledati na znanje. Ali je Hristovo lice veliki simbol opra{tanja. To je spasenje.
To je simbol stvarnog sveta. Ko god gleda u njega, ne vidi vi{e svet. On je toliko blizu Neba
koliko je to samo mogu}e s ove strane kapije. A od te kapije nema vi{e od jednog koraka koji
je potreban da bi se u{lo u Nebo. To je zavr{ni korak. A taj korak prepu{tamo Bogu.
Opra{tanje je tako|e simbol. Ali kao simbol isklju~ivo Njegove Volje, ne moè ga se deliti. I
tako Jedinstvo koje simbol opra{tanja odraàva postaje Njegova Volja. To je jedina stvar koja
jo{ u svetu postoji kao deo, a koja je ipak most za Nebo. Boìja je Volja sve {to postoji. Mi
moèmo samo i}i od ni{tavila do svega, od pakla do Neba. Da li je to putovanje? Ne, uistinu,
ne, zato {to istina ne ide nigde. Ali se iluzije pomi~u sa mesta na mesto, iz jednog vremena u
drugo. Zavr{ni korak je tako|e pomak. Kao percepcija, on je delimi~no nerealan. A ovaj }e
deo nestati. Ono {to ostane je ve~ni mir i Boìja Volja. Sada nema vi{e èlja, po{to su èlje te
koje se menjaju. âk i ono èljeno postaje nepoèljno. To mora tako biti, zato {to ego ne moè
biti miran. Ali Volja je stalna, kao Boìji dar. A ono {to On daje uvek li~i na Njega. To je svrha
Hristovog lica. To je Boìji dar kojim On spasava Svog Sina. Pogledaj u to i bi}e ti opro{teno.
Kako samo svet postaje lep u samo tom jednom jedinom trenutku kada vidi{ istinu o samom
sebi kako se tu odraàva. Sada si bezgre{an i gledaj u svoju bezgre{nost. Sada si svet i opazi da
je to tako. I sada se um vra}a svom Stvoritelju, to je udruìvanje Oca i Sina, jedinstvo
jedinstava koje stoji iza svih udruìvanja, ali i izvan podru~ja svih njih. Boga se ne moè videti,
ve} samo razumeti. Njegov Sin nije napadnut, ve} prepoznat.
ISTINSKA PERCEPCIJA - ZNANJE
Svet koji vidi{ je jedna iluzija sveta. Ovaj svet Bog nije stvorio, po{to ono {to On stvori mora
biti ve~no kao {to je i On ve~an. Nema ni~ega u svetu koji vidi{ {to bi zauvek trajalo. Neke }e
stvari trajati ne{to malo duè od drugih. Ali }e do}i vreme kada }e se zavr{iti sve vidljive stvari.
Prema tome, telesne o~i nisu sredstvo kojim se moè videti realni svet, po{to iluzije u koje ove
35
o~i gledaju moraju voditi do jo{ vi{e iluzija o stvarnosti. I to one upravo i ~ine. Sve ono {to
telesne o~i vide ne samo {to nije trajno, ve} je podlo`no mislima o grehu i krivici. Dok je sve
ono {to je Bog stvorio zauvek bez greha i prema tome i zauvek bez krivice. Znanje nije lek za
la`nu percepciju, po{to se ovo dvoje ne mogu sresti, jer je znanje na drugom nivou. I s t i n s k a
p e r c e p c i j a mora biti jedina mogu}a ispravka la`ne percepcije. Ona ne}e istrajati. Ali za
ono vreme dok traje, ona dolazi da izle~i. Istinska percepcija (opaànje) je lek sa mnogim
imenima. Opra{tanje, spasenje, Atounment, istinska percepcija, sve je to jedno. Sve je ovo
jedan po~etak, s krajem koji vodi ka Jedno}i koja se nalazi daleko izvan podru~ja svega ovoga.
Istinska percepcija je sredstvo kojim se svet spasava od greha, po{to greh ne postoji. A to je
ono {to vidi istinska percepcija. Svet stoji kao blok ispred Hristovog lica. Ali istinska percepcija
gleda na svet kao na ni{ta vi{e od lomljive zavese, koju je tako lako raspr{iti da ona ne moè
duè trajati od jednog trena. Kona~no se svet vidi onakvim kakav on zaista i jeste. A sada on
ne moè a da ne nestane, po{to sada postoji prazan prostor, o~i{}en i pripremljen. Tamo gde se
opaàlo razaranje, sad se pojavljuje Hristovo lice i u tom se trenutku zaboravlja na svet, a
vreme se zauvek zavr{ava, dok se svet otkovitlava u ni{tavilo odakle je i do{ao. Svet kome je
opro{teno ne moè dugo trajati. On je bio uto~i{te za tela. Ali opra{tanje gleda mimo tela. To
je njegova svetost, to je na~in na koji opra{tanje le~i. Svet tela je svet greha, po{to samo tamo
gde postoji telo mogu} je greh. Iz greha proizilazi ose}anje krivice isto tako sigurno kao {to
opra{tanje uklanja svo ose}anje krivice. A jednom kad nestane ose}anja krivice, {ta jo{
preostaje {to bi odvojeni svet odràlo na mestu gde je? Po{to je to mesto tako|e nestalo,
zajedno sa vremenom. Samo telo ~ini da svet izgleda realan, jer, po{to je odvojen, on ne moè
ostati tamo gde je odvojenost nemogu}a. Opra{tanje dokazuje da je to mogu}e, zato {to ono ne
vidi svet. A ono {to }e{ tada prevideti ne}e ti biti ni razumljivo upravo onako kako ti je nekada
prisustvo sveta bilo izvesno.
Ovo je pomak koga donosi istinska percepcija: ono {to je nekad bilo projektovano napolje, sad
se vidi u nutrini, a u nutrini mu opra{tanje dozvoljava da nestane. Tu se postavlja oltar za Sina i
tu se javlja se}anje na Oca. Ovde se sve iluzije privode istini i stavljaju na oltar. Ono {to se vidi
spolja, mora leàti izvan podru~ja opra{tanja, zato {to to izgleda zauvek gre{no. Gde je nada
dok se greh vidi kao ne{to spolja{nje? Kakav lek moè o~ekivati ose}anje krivice? Ali, vi|ene
unutar tvog vlastitog uma, ose}anje krivice i opra{tanje za trenutak leè zajedno, jedno pored
drugog, na oltaru. Tu su kona~no bolest i njen jedini lek udruèni u jednom ozdravljaju}em
sjaju. Bog je do{ao da polaè pravo na ono {to je Njegovo Vlastito. Opra{tanje je potpuno. I
sada Boìje z n a nj e, nepromenljivo, izvesno, ~isto i potpuno razumljivo, ulazi u kraljevstvo.
Percepcija je nestala, bez obzira da li je la`na ili istinita. Oti{lo je i opra{tanje, po{to je obavilo
svoj zadatak. A oti{la su i tela u blje{tavilu svetlosti na oltaru Boìjeg Sina. Bog zna da je taj
oltar Njegov Vlastiti, kao {to je i Sinovljev. I ovde se oni udruùju, po{to je ovde Hristovo lice
raspr{ilo i poslednji trenutak vremena i sada je i poslednje opaànje sveta bez svrhe i bez
uzroka. Gde se}anje na Boga kona~no do|e, tu nema putovanja, nema verovanja u greh, nema
zidova, nema tela, a jezovita privla~nost ose}anja krivice i smrti tu se zauvek gasi. O, bra}o
moja, kad biste samo poznavali mir koji }e vas obaviti i koji }e vas dràti bezbedne i ~iste i lepe
u Boìjem Umu, ne biste mogli a da ne pojurite da biste se sreli s Njim tamo gde se nalazi
Njegov oltar. Sveto je tvoje ime i Njegovo, po{to su se ovde udruìli, na ovom svetom mestu.
Ovde se On saginje da bi te podigao k Sebi, izvan iluzija u svetost, izvan sveta u ve~nost, izvan
svog straha vra}a{ se ljubavi.
ISUS - HRIST
Nema nikakve potrebe za pomo}i da se u|e u Nebo, po{to ga nikada i nisi napustio. Ali postoji
potreba za pomo}i izvan onoga {to ti obuhvata{, po{to si sam sebe ograni~io la`nim
verovanjem o svom Identitetu (istovetnosti), Kog je jedino Bog uspostavio u realnosti. Dati su
ti pomaga~i u mnogim oblicima, iako su na oltaru jedno. Izvan dosega svakog od njih postoji
Boìja Misao, a ona se nikada ne menja. Ali ovi pomaga~i imaju imena, koja se povremeno
36
razlikuju, zato {to su vremenu potrebni simboli, po{to je kao takvo nerealno. Ima bezbroj
imena tih pomaga~a, ali ne}emo izlaziti izvan podru~ja imena koja sam kurs upotrebljava. Bog
ne pomaè, po{to On ne poznaje nikakve potrebe. Ali On stvara sve Pomaga~e Svog Sina, sve
dok ovaj Sin bude verovao u istinitost svojih fantazija. Zahvali se Bogu na ovim Pomaga~ima,
zato {to }e te oni dovesti domu tvome. Ime I s u s je ime jednoga koji je bio ~ovek, ali je u svoj
svojoj bra}i video Hristovo lice i koji se setio Boga. Tako se on poistovetio sa Hristom, prestao
je biti ~ovek i postao jedno s Bogom. ôvek je jedna iluzija, po{to izgleda kao da je odvojeno
bi}e, koje samo od sebe kora~a, unutar tela koje izgleda kao da zadràva njegovo ja odvojenim
od Pravog Ja, kao {to to rade sve iluzije. A opet, ko moè da spase ukoliko ne vidi iluzije i
onda ih identifikuje da jesu ono {to zaista i jesu? Isus ostaje Spasitelj zato {to je video la`no i
nije ga prihvatio kao istinito. A Hristu je potreban njegov oblik, kako bi se mogao javiti
ljudima i spasiti ih od njihovih vlastitih iluzija. U svojoj potpunoj istovetnosti sa Hristom savr{enim Boìjim Sinom, jednim Boìjim stvaranjem i Njegovom sre}om, zauvek sli~nim
Bogu, koji je jedno s Njim - Isus je postao ono {to vi svi morate biti. On vam je pokazao put da
biste ga mogli slediti. On vas vodi natrag ka Bogu, zato {to je video put pred sobom i {to je i{ao
tim putem. Napravio je jasnu razliku, koja je tebi jo{ nejasna, izme|u la`nog i istinitog.
Ponudio ti je kona~nu demonstraciju da je nemogu}e ubiti Boìjeg Sina, a tako|e i da se ìvot
Boìjeg Sina nikako ne moè izmeniti putem greha i zla, zlobe, straha ili smrti. I zato ti se
opra{taju svi tvoji gresi, zato {to nisu doveli ni do kakvih posledica. To su bili samo snovi.
Ustani zajedno sa onim koji ti je ovo pokazao, zato {to mu to duguje{. Onome ko je s tobom
podelio tvoje snove, kako bi ih se moglo raspr{iti. I jo{ uvek ih deli, da bi bio jedno s tobom.
Da li je on Hrist? O, da, zajedno s tobom. Njegov kratki ìvot na zemlji nije bio dovoljan da
podu~i mo}noj lekciji koju je on nau~io za sve vas. On }e ostati s vama kako bi vas izveo iz
pakla, koji ste sami izgradili, i doveo Bogu. A kada svoju volju udruìte s njegovom, va{e }e
vi|enje biti i njegovo vi|enje, po{to se Hristove o~i dele. Kora~anje s njim je isto tako
prirodno, kao {to je prirodno i kora~anje s bratom koga poznaje{ od ro|enja, po{to je on zaista
takav. Od onoga koji bi da je samo brat svetu, izgra|eni su neki tu`ni idoli. Oprosti mu svoje
vlastite iluzije i pogledaj kako ti je on dragi brat. On }e ti smiriti um kona~no i privesti ga,
zajedno s tobom, tvom Bogu. Da li je on jedini Boìji Pomaga~? Zaista nije. Hrist preuzima
mnoge oblike s raznim imenima sve dok se ne prepozna njihova jedno}a. Ali, Isus je za tebe
nosilac Hristove jedinstvene poruke Boìje Ljubavi. Ne treba ti drugi nosilac. Mogu}e je ~itati
ove re~i i imati od njih koristi, a da ih se ne prihvati u ìvotu. Ipak bi ti malo vi{e pomoglo ako
bi sa njim podelio svoje bolove i svoje radosti i kada bi i te bolove i te radosti napustio i
potraìo Boìji mir. Ipak postoji jedna njegova lekcija za koju bi vi{e od svega èleo da je i ti
nau~i{. To je ova lekcija:
SMRT NE POSTOJI, ZATO [TO JE BO@IJI SIN SLIÂN SVOM OCU. NI[TA OD
ONOGA [TO MO@E[ UÎNITI NE MO@E IZMENITI VE^NU LJUBAV. ZABORAVI
SVOJE SNOVE O GREHU I KRIVICI I, UMESTO TOGA, DO\I MENI DA PODELIMO
VASKRSENJE BO@IJEG SINA. I SA SOBOM POVEDI SVE ONE KOJE TI JE BOG
POSLAO DA SE O NJIMA BRINE[, ISTO ONAKO KAKO SE I JA BRINEM ZA
TEBE.
SVETI DUH
Isus je ispoljavanje S v e t o g d u h a, Koga je on prizvao na zemlju, po{to je prethodno
uza{ao na Nebo ili postao potpuno poistove}en sa Hristom, Sinom Boìjim, onakvim kakvog
ga je On stvorio. Sveti Duh, po{to je i sam kreacija Jednog Tvorca, koja stvara zajedno s Njim i
prema Njegovoj slici i prilici ili duhu, ve~an je i nikada se ne menja. On je prizvan na zemlju
u tom smislu da je sada mogu}e da Ga se prihvati i da se ~uje Njegov Glas. Njegov Glas je Glas
koji govori u Boìje Ime, pa je prema tome i preuzeo neki oblik. Ovaj oblik nije njegova
realnost, a tu realnost poznaje samo Bog, zajedno sa Hristom, Njegovim pravim Sinom, Koji je
Njegov deo. Tokom ~itavog ovog kursa, Sveti Duh se opisuje kao onaj koji nam daje odgovor
na odvojenost i koji nam donosi plan Atounmenta (uklanjanja ega i le~enja verovanja u
odvojenost), ustanovljavaju}i na{u posebnu ulogu u ostvarenju tog plana i pokazuju}i nam
37
precizno u ~emu se sastoji ta na{a uloga. On je postavio Isusa za vo|u odgovornog za izvr{enje
Njegovog plana, po{to je Isus bio prvi ~ovek koji je savr{eno zavr{io svoju ulogu. Sva mo}
Neba i zemlje tako je data Isusu i on }e je podeliti s tobom kada bude{ i ti izvr{io svoju ulogu.
Princip Atounmenta dat je Svetom Duhu dugo pre nego {to je Isus stavljen u pokret. Sveti
Duh se opisuje kao preostala komunikaciona veza izme|u Boga i Njegovih odvojenih Sinova.
Da bi izvr{io ovu posebnu funkciju, Sveti Duh je preuzeo dvostruku funkciju. On zna, zato {to
je deo Boga. On opaà, zato {to je poslan da spase ~ove~anstvo. On je veliki princip
ispravljanja, nosilac istinske percepcije, inherentna (nerazdvojan, bitan) mo} Hristovog
vi|enja. On je svetlost u kojoj se opaà svet kome je opro{teno, u kome se jedino vidi Hristovo
lice. On nikada ne zaboravlja Stvoritelja ili Njegovo Stvaranje. On nikada ne zaboravlja
Boìjeg Sina. On nikada ne zaboravlja tebe. I On ti donosi O~evu Ljubav kao jedan ve~ni sjaj
koji nikada ne}e biti izbrisan, zato {to ga je Bog tu postavio. Sveti Duh obitava u delu tvog uma
koji je deo Hristovog Uma. On predstavlja tvoje Pravo Ja i tvog Stvoritelja, Koji su jedno. On
govori u Boìje Ime, ali i u tvoje, po{to je povezan sa oboma. Prema tome, On je Onaj Koji
dokazuje da ste zapravo jedno. On izgleda kao da je Glas, po{to u tom obliku On ti govori
Boìju Re~. On izgleda kao da je Vodi~ kroz daleku zemlju, zato {to ti je potreban ovaj oblik
pomo}i. On izgleda da je sve ono {to izlazi u susret potrebama za koje misli{ da ih ima{. Ali se
On ne vara kad opazi da je tvoje ja uhva}eno u zamku potreba koje zapravo nema{. On }e te
spasiti od ovih prividnih potreba. Osloba|aju}i te ovih prividnih potreba, on }e te u~initi
bezbednim. Ti si Njegovo ispoljavanje u ovom svetu. Tvoj te brat poziva da zajedno s njim
bude{ Njegov Glas. Usamljen, tvoj brat ne moè da bude Pomaga~ Boìjem Sinu, zato {to je
kao usamljenik neefikasan. Ali kad se s tobom udruì, on postaje sjajni Spasilac sveta, îju
ulogu u spasenju ti upotpunjuje{. Sveti Duh ti zahvaljuje, a tako|e i tvom bratu, zato {to si
ustao i po{ao sa njim kad je brat po~eo da spasava svet. I ti }e{ biti s bratom do zavr{etka
vremena i dok ne nestanu i poslednji ostaci snova o zlobi u kojima ple{e{ prema taktu bedne
melodije smrti. Umesto ove melodije, kratko vreme se ~uje himna Bogu. A onda Glas odlazi i
vi{e ne preuzima nikakav oblik, ve} se vra}a u ve~nu Boìju Bezobli~nost.
EPILOG
Nemoj zaboraviti da je, jednom kad zapo~ne ovo putovanje, njegov kraj izvestan. Tokom
putovanja nailazi}e sumnja pa oti}i, pa opet do}i, pa opet oti}i. Uprkos tome, zavr{etak je
siguran. Niko ne moè, a da ne uspe da uradi ono {to mu je Bog odredio da uradi. Kada na to
zaboravi{, seti se da kora~a{ s Njim i sa Njegovom Re~ju u srcu. Ko bi mogao o~ajavati kada je
u posedu ovakve Nade kao {to je ova? Iluzije o~ajanja mogu izgledati da su do{le, ali nau~i
kako da te one ne zavaraju. Iza svake iluzije postoji realnost i postoji Bog. Za{to bi ti na ovo
~ekao i to zamenio za iluzije, kada se Njegova Ljubav nalazi samo jedan trenutak dalje na putu
na kome se zavr{avaju sve iluzije? Ovaj kraj j e s t e siguran i njega Bog garantuje. Ko bi
stajao pred beìvotnom slikom kada mu na korak udaljenosti Najve}a Svetinja otvara drevna
vrata koja vode izvan domena sveta? Ti j e s i ovde stranac. Ti pripada{ Onome Koji te voli
isto onoliko koliko voli i Samog Sebe. Samo zatraì moju pomo} kako bi uklonio stenu i to je
ve} u~injeno, u skladu s Njegovom Voljom. Mi j e s m o zapo~eli putovanje. Ve} dugo ranije
kraj ovog putovanja zapisan je u zvezdama i stavljen na Nebo pomo}u sjajnog zraka koji ga
obezbe|uje unutar ve~nosti, a tako|e i tokom svog vremena. I drì ga jo{ uvek,
nepromenjenog, koji se ni sada ne menja i koji je nepromenljiv. Ne boj se. Mi smo samo
ponovo zapo~eli jedno drevno putovanje koje je davno zapo~eto, ali samo izgleda da je novo.
Ponovo smo zapo~eli da se kre}emo putem kojim smo ranije putovali i na kome smo zalutali
kratko vreme. I sada ponovo poku{avamo. Na{ novi po~etak poseduje jednu izvesnost koja je
putovanju sve do sada nedostajala. Pogledaj gore i vidi Njegovu Re~ me|u zvezdama, gde je
On postavio tvoje ime zajedno sa Svojim. Pogledaj gore i prona|i svoju sigurnu sudbinu, koju
bi svet èleo da sakrije, ali Bog èli da je vidi{. Sa~ekajmo ovde u ti{ini i kleknimo za jedan
trenutak u svojoj zahvalnosti Onome Koji nas je pozvao i Koji nam je pomogao da ~ujemo
Njegov Poziv. A potom ustanimo i s verom krenimo putem koji vodi ka Njemu. Sad smo
sigurni da ne kora~amo sami. Bog je ovde, a s Njim i sva na{a bra}a. Sada znamo da vi{e
38
nikada ne}emo ponovo zalutati. Ponovo je zapo~ela pesma koja se bila samo za tren zaustavila,
iako je izgledalo da se ne}e vi{e nikada pevati.
Ono {to je ovde zapo~elo, postaja}e sve ìvlje i sna`nije i punije nade sve dok se svet ne smiri
za jedan tren i ne zaboravi sve ono {to je od njega napravio san o grehu. Iza|imo napolje i
sretnimo se sa novoro|enim svetom, znaju}i da se Hrist ponovo u njemu rodio i da }e svetost
tog uskrsnu}a trajati zauvek. Izgubili smo bili svoj put, ali ga je On za nas na{ao. Iza|imo i
zaèlimo Mu dobrodo{licu, Onome Koji nam se vratio da bi proslavio spasenje i da bi okon~ao
sve ono {to smo mislili da smo u~inili. Jutarnja zvezda ovog novog dana gleda na razli~iti svet u
kome je Bog dobrodo{ao, a s Njim i Njegov Sin. Mi, koji Ga upotpunjujemo, nudimo Mu svoju
zahvalnost, a On nam uzvra}a svojom zahvalno{}u. Sin je utihnuo i u spokojstvu koje mu je
Bog dao, ulazi u svoj dom i kona~no je u miru.
MOLITVA
Molitva je najve}i dar kojim je Bog blagoslovio Svog Sina prilikom njegovog stvaranja. Molitva
je onda bila ono {to tek treba da postane: jedan jedini glas koji izme|u sebe dele Tvorac i ono
{to je stvoreno, pesma koju Sin peva svom Ocu, Koji Svome Sinu vra}a zahvalnost koju Mu
molitva nudi. Beskrajna je harmonija, a tako|e je beskrajna radosna sloga ljubavi koju oni
zauvek daju jedan drugom. I u ovome se pro{iruje stvaranje. Bog se zahvaljuje Svom
pro{irenju u Svom Sinu. Njegov se Sin zahvaljuje zbog toga {to je stvoren u pesmi koju je
stvorio u Ime svog Oca. Ljubav koju uzajamno dele jeste ono {to }e sva molitva biti tokom cele
ve~nosti, kada se zavr{i vreme. Takva je molitva bila pre nego {to je izgledalo da vreme postoji.
Za vas, koji ste za kratko u vremenu, molitva preuzima oblik koji }e najbolje odgovarati va{oj
potrebi. A vi imate samo jednu potrebu. Ono {to je Bog stvorio kao jedno mora prepoznati
svoju jedno}u i radovati se da je ono, {to izgleda da iluzije razdvajaju, zauvek jedno u Boìjem
Umu. Sada molitva mora da bude sredstvo pomo}u koga Boìji Sin napu{ta odvojene ciljeve i
odvojene interese i sa svetom rado{}u se okre}e ka istini sjedinjenja u svom Ocu i u samom
sebi. Odloì svoje snove, ti sveti Boìji Sine, i uzdiù}i se onakav kakvog te je Bog stvorio,
oslobodi se idola i seti se Njega. Molitva }e te sada podràvati i blagosiljati te dok podiè{ svoje
srce ka Njemu u uzlaznoj pesmi koja doseè sve vi{e i vi{e, sve dok ne nestanu i visoko i nisko.
Vera u svoj cilj ra{}e i podràva}e te kako se bude{ uspinjao sjajnim stepenicama do ~istina
Neba i do kapije mira. Ovo je molitva i ovde je spasenje. Ovo je put. To je Boìji dar tebi.
ISTINSKA MOLITVA
Molitva je metod, koji nam nudi Sveti Duh, da dosegnemo do Boga. Molitva nije samo pitanje
ili usrdna molba. Molitva ne moè imati uspeha dok ne shvati{ da zapravo ne traì{ ni{ta. Kako
bi ona ina~e mogla posluìti svojoj svrsi? Nemogu}e je moliti za idole i nadati se da }e{ dose}i
do Boga. Istinska molitva mora izbe}i zamku preklinjanja. Radije traì da primi{ ono {to ti je
ve} dato, da prihvati{ ono {to je ve} tu. Re~eno ti je da od Svetog Duha traì{ odgovor na bilo
koji specifi~an problem i da }e{ dobiti i specifi~an odgovor, ako ti je to zaista potrebno. Re~eno
ti je tako|e i da postoji samo jedan problem i jedan odgovor na taj problem. U molitvi ovo nije
protivre~no. Postoje odluke koje se ovde moraju doneti i one se moraju doneti, bez obzira da li
su to iluzije ili ne. Od tebe se ne moè traìti da prihvati{ odgovore koji su izvan podru~ja
razine potrebe koju moè{ prepoznati. Prema tome, nije vaàn oblik pitanja, niti na~in na koji
je to pitanje postavljeno. Oblik odgovora, ako ga Bog daje, odgovori}e tvojoj potrebi onako
kako je ti sam vidi{. To je samo odjek odgovora Njegovog Glasa. Realni zvuk je uvek pesma
zahvalnosti i ljubavi. Prema tome, ne moè{ traìti da dobije{ odjek. Pesma je ta koja je dar.
Zajedno s njom dolaze prizvuci, harmonijski tonovi, odjeci, ali su svi oni sekundarni. U
istinskoj molitvi ti ~uje{ samo pesmu. Sve ostalo je samo dodatak. Ako prvenstveno traì{
Kraljevstvo Nebesko, sve ostalo }e ti zaista biti dato. Tajna istinske molitve jeste da se
39
zaborave stvari za koje misli{ da su ti potrebne. Traìti ne{to specifi~no vrlo je sli~no gledati na
greh i onda taj greh oprostiti. Na sli~an na~in u molitvi ti previ|a{ svoje specifi~ne potrebe,
onako kako ih ti vidi{, i dozvoljava{ im da idu u Boìje Ruke. Tamo tvoje potrebe postaju tvoj
dar Njemu, zato {to Mu kaù da nema{ nikakvih drugih bogova osim Njega, nema{ nikakve
druge ljubavi osim Njegove. [ta bi Njegov odgovor mogao biti drugo do tvoje prise}anje na
Njega? Zar se ovo moè zameniti za komadi} tri~avog saveta u vezi sa problemom koji traje
jedan tren? Bog odgovara samo za ve~nost. Ali u ovome su jo{ uvek sadràni i svi mali
odgovori. Molitva zna~i zakora~enje u stranu, pu{tanje da stvari idu svojim tokom, smireno
vreme slu{anja i ljubavi. Ne treba je brkati sa poniznim moljenjem bilo koje vrste, zato {to je
molitva na~in da se seti{ vlastite svetosti. Za{to bi svetost usrdno molila, dok zapravo sama ima
pravo na sve {to ljubav moè ponuditi? Ljubav je ta prema kojoj se kre}e{ u molitvi. Molitva je
jedna ponuda, jedno odricanje od samog sebe, zato da bi se bilo jedno s Ljubavlju. Nema
ni~ega {to bi trebalo traìti, zato {to nije ni{ta preostalo {to bi trebalo èleti. Ovo ni{tavilo
postaje Boìji oltar. Ono nestaje u Njemu. Ovo nije razina molitve koju svako, za sada, moè
posti}i. Oni koji jo{ nisu dosegli ovu razinu, jo{ uvek trebaju tvoju pomo} u molitvi, zato {to
njihovo traènje jo{ uvek nije zasnovano na prihvatanju.
Pomo} u molitvi ne zna~i da neko drugi posreduje izme|u tebe i Boga. Ali ova pomo} zna~i da
drugi stoji pored tebe i pomaè ti da se uzdigne{ do Njega. Onaj ko je shvatio Boìju dobrotu,
moli se bez straha. A onaj koji se moli bez straha, ne moè da Ga ne dosegne. Prema tome, On
moè tako|e dose}i do Svog Sina, gde god da je taj Sin i bilo koji oblik da je prividno preuzeo.
Moljenje Hrista u bilo kome ~oveku jeste istinska molitva, zato {to je to dar zahvalnosti
Njegovom Ocu. Traìti da Hrist bude samo On Sam nije usrdno moljenje. To je pesma
zahvalnosti za ono {to si ti uistinu. Ovde leì mo} molitve. Molitva ne traì ni{ta i prima sve.
Ovo je molitva koja se moè me|usobno deliti, zato {to ona prima za svakoga. Moliti zajedno
sa onim koji zna da je ovo istina, zna~i dobiti odgovor. Mo`da }e se u jednom od vas javiti
specifi~an oblik re{enja za specifi~an problem, nije bitno u kome. Mo`da }e ovo re{enje do}i
do obojice, ako ste autenti~no pode{eni jedan sa drugim. To }e re{enje do}i zato {to ste shvatili
da je Hrist u vama obojici. To je jedina istina ovog re{enja.
LESTVE MOLITVE
Molitva nema po~etka, ni kraja. Ona je deo ìvota. Ali se ona menja u obliku i raste sa u~enjem
sve dok ne dosegne svoje stanje bez oblika i dok se ne slije u potpunu komunikaciju sa Bogom.
U svom obliku u kome se ne{to traì molitva nema potrebe, a ~esto to i ne ~ini, da zaziva Boga
ili ~ak da podrazumeva verovanje u Njega. Na ovim razinama molitva je samo èljenje ne~ega,
{to proizilazi iz ose}aja nesta{ice i nedostatka. Ovi oblici molitve ili traènja-zbog-potrebe uvek
podrazumevaju ose}anje slabosti i nedostatnosti i njih nikada ne moè izgraditi Boìji Sin koji
zna Ko je on. Prema tome, niko ne moè da se moli u ovim oblicima ko je siguran u svoj
Identitet. A tako|e je istina da niko, ko je nesiguran u vezi sa svojim Identitetom, ne moè
izbe}i da se moli na ovakav na~in. A molitva je stalna, kao i ìvot. Svako se neprekidno moli.
Traì i primi}e{, po{to ti sam ustanovljava{ {ta je to {to èli{. Tako|e je mogu}e dose}i vi{i
oblik traènja-zbog-potrebe, po{to je u ovom svetu molitva ta koja obnavlja, pa tako ona mora
povu}i za sobom i razine u~enja. Ovde traènje moè biti adresirano na Boga u po{tenom
verovanju, iako ne jo{ i sa razumevanjem. Dosegnut je ve} jedan nejasan i nestabilan ose}aj
istovetnosti, ali ovaj ose}aj ima tendenciju da se zamagli zbog duboko ukorenjenog ose}aja
greha. Na ovom je nivou mogu}e nastaviti sa traènjem stvari ovoga sveta u raznim oblicima, a
mogu se tako|e traìti i darovi kao {to su po{tenje ili dobrota, a posebno opra{tanje za mnoge
izvore krivice koji neizbe`no stoje u temelju bilo koje molitve koja je u vezi sa potrebom. Bez
ose}anja krivice nema oskudice. Bezgre{ni nemaju nikakvih potreba. Na ovoj razini tako|e
dolazi i ona neobi~na protivre~nost u terminima poznata kao moljenje za svoje neprijatelje.
Protivre~nost ne leì u re~ima, ve} pre u na~inu na koji se te re~i obi~no tuma~e. Sve dok
veruje{ da ima{ neprijatelje, ti istovremeno ograni~ava{ molitvu na zakone ovoga sveta, a
tako|e ograni~ava{ i svoju sposobnost da prima{ i da prihvata{ samo do te iste uske margine. A
40
ako ima{ neprijatelje, onda ima{ potrebu za molitvom, i to veliku. [ta ova re~enica stvarno
zna~i? Moli se za samog sebe, kako ne bi morao zarobiti Hrista i time izgubiti prepoznavanje
svog vlastitog Identiteta. Nemoj nikoga izdati ili }e{ i samog sebe izdati. Neprijatelj je simbol
zarobljenog Hrista. A ko bi On mogao da bude, izuzev tebe samog? Molitva za neprijatelje
tako postaje molitva za svoju vlastitu slobodu. Sada to vi{e nije protivre~no izraàvanje. Sada
to postaje iskaz o Hristovom jedinstvu i prepoznavanje Njegove bezgre{nosti. I sada taj iskaz
postaje svet, zato {to priznaje Boìjeg Sina onakvim kakav je i stvoren. Neka se nikada ne
zaboravi da je molitva na bilo kojoj razini uvek molitva za samog sebe. Ako se sjedini{ sa bilo
kim u molitvi, tog drugog ~ini{ delom sebe. Neprijatelj si ti sam, kao {to si ti sam i Hrist. Pre
nego postane sveta, molitva postaje stvar izbora. Ti ne bira{ za drugoga. Moè{ birati samo za
samog sebe. Istinski se moli za svoje neprijatelje, zato {to tu leì tvoje vlastito spasenje. Oprosti
im za svoje grehe i bi}e ti zaista opro{teno. Molitva - to su lestve koje doseù do Neba. Na vrhu
tih lestava nalazi se preobraàj koji je jako sli~an tvom vlastitom preobraàju, zato {to je
molitva deo tebe. Zemaljske su stvari ostavljene pozadi, i ni jedne se vi{e ne se}a{. Nema vi{e
traènja, po{to ti vi{e ni{ta ne nedostaje. Potpuno si prepoznao svoju Istovetnost sa Hristom
kao ne{to {to je ve~no, ne{to {to je izvan podru~ja bilo kakve promene i {to je nepokvarljivo.
Svetlost vi{e ne treperi i ne}e se vi{e ugasiti. Sada, bez bilo kakve vrste potrebe i zauvek
obu~ena u ~istu bezgre{nost, koja je Boìji dar tebi, Njegovom Sinu, molitva moè ponovo
postati ono za {ta je bila predodre|ena da bude. Sada se ona uzdiè kao pesma zahvalnica
tvom Tvorcu i peva se bez re~i, ili misli, ili ispraznih èlja i sada joj uop{te ni{ta ne treba. I tako
se ona pro{iruje, kao {to joj je to bilo i namenjeno. I za ovo davanje Sam Bog se zahvaljuje.
Bog je cilj svake molitve i On joj daje bezvremenost umesto kraja. A molitva nema ni po~etka,
zato {to joj se cilj nikada i ne menja. Molitva u svojim ranijim oblicima je iluzija, zato {to nema
nikakve potrebe za lestvama da bi se doseglo ono {to se nikada i nije napustilo. A ipak je
molitva deo opra{tanja, sve dok se ne postigne opra{tanje, koje je i samo jedna iluzija. Molitva
je povezana sa u~enjem, sve dok se ne postigne cilj u~enja. A onda }e se sve stvari zajedno
preobraziti i neokaljane vratiti Boìjem Umu. Po{to je izvan podru~ja u~enja, ovo se stanje ne
moè opisati. Ipak treba razumeti stadije koje je neophodno pre}i da bi se dostiglo ovo stanje,
ako se ho}e obnoviti mir Boìjeg Sina, koji sada ìvi sa iluzijom smrti i sa strahom od Boga.
MOLITVA ZA DRUGE
Rekli smo da je molitva uvek za samog sebe i to je tako. Za{to bi se onda uop{te molio za
druge? A ako to treba da ~ini{, kako to treba da ~ini{? Moljenje za druge, ako se ispravno
shvati, postaje na~in da se uklone tvoje projekcije ose}anja krivice sa tvoga brata i ono {to ti
omogu}uje da prepozna{ da tvoj brat nije taj koji te povre|uje. Otrovna misao da tvoj brat j e
s t e tvoj neprijatelj, tvoja zla dopuna, tvoj mo}ni protivnik, mora se napustiti pre nego {to t i
s a m mogne{ biti spasen od ose}aja krivice. Molitva je sredstvo da se postigne ovaj cilj,
sredstvo za uzdizanje mo}i i sa sve vi{im ciljevima sve dok se ne dosegne ~ak do Boga. Raniji
oblici molitve, u podno`ju lestava, ne}e biti li{eni zavisti i zlobe. Ovi oblici pozivaju na osvetu,
a ne na ljubav. Niti ovi oblici dolaze od onoga ko razume da su ovi oblici pozivi na smrt,
izgra|eni od straha od strane onih koji neguju ose}anje krivice. Ovi oblici molitve prizivaju
osvetoljubivog boga i izgleda da im taj bog i odgovara. Ne moè se traìti pakao za drugog, a
da onda pobegne onaj koji je taj pakao traìo. Samo oni koji su u paklu mogu traìti pakao.
Oni kojima je opro{teno i koji su prihvatili to opra{tanje, ne mogu nikada formulisati molitve
sli~ne ovima. Na ovim razinama, onda, cilj u~enja mora biti da se prepozna da }e molitva
doneti odgovor samo u obliku u kome je ta molitva bila i formulisana. To je dovoljno. Odavde
}e biti lako zakora~iti na slede}e nivoe. Slede}i uzlet po~inje ovim:
ONO [TO SAM TRA@IO ZA SVOG BRATA NIJE ONO [TO BIH JA @ELEO DA
IMAM. TAKO SAM OD SVOG BRATA NAPRAVIO SVOG NEPRIJATELJA.
O~igledno je da ovaj korak ne moè napraviti onaj koji ne vidi nikakve prednosti za sebe u
tome {to }e druge osloboditi. Ovo se osloba|anje moè dugo odlagati, zato {to to moè
izgledati opasno, a ne milostivo. Onome ko se ose}a krivim izgleda da je zaista realna prednost
u tome da ima neprijatelje, a ako ti neprijatelji treba da se oslobode, onda izgleda da ovaj
41
zami{ljeni dobitak otpada. Treba se odre}i ose}anja krivice, a ne sakrivati ga. Ovo se ne moè
u~initi bez izvesnog bola, a iza tra~ka milostive prirode ovog koraka moè slediti duboko
povla~enje u strah. Odbrane koje je strah izgradio same su po sebi zastra{uju}e i kada ih se
prepozna, one taj strah donose sa sobom. Kakvu je prednost ikada donela iluzija bekstva
nekom zarobljeniku? Njegovo stvarno bekstvo od ose}anja krivice moè leàti samo u
prepoznavanju da je ose}anje krivice nestalo. A kako se to moè prepoznati sve dok se to
ose}anje krivice sakriva u drugom i dok ga se ne vidi kao svoje vlastito? Strah od bekstva ~ini
te{kim izraàvanje dobrodo{lice slobodi, pa pretvaranje neprijatelja u zatvorskog straàra
izgleda kao da je bezbedno. Kako se onda tog straàra moè osloboditi bez luda~kog straha za
samog sebe? Ti si sam od njega napravio svoje spasenje i svoj beg od krivice. Tvoja investicija u
ovaj beg je velika, a tvoj strah od njegovog nestanka je jak. Zaustavi se za trenutak i razmisli
{ta si u~inio. Ne zaboravi da si ti sam sve to u~inio i da si ti taj koji moè u~initi da sve to
nestane. Ispruì svoju ruku. Ovaj neprijatelj dolazi da te blagoslovi. Primi njegov blagoslov i
oseti kako ti se srce uzdiglo i kako se tvoj strah odre{io i oslobodio. Ne drì se vi{e tog straha i
ne drì vi{e taj strah u svom bratu. Tvoj brat je Boìji Sin, kao {to si i ti. On nije straàr u tvom
zatvoru, ve} Hristov glasnik. I ti budi isto to i za njega, kako bi ga mogao takvog i videti. Nije
ba{ lako shvatiti da molitve u kojima se traè stvari, dru{tveni status, ljudska ljubav, spolja{nji
darovi bilo koje vrste, uvek napravljene tako da uspostave straàre zatvora i da se skriva od
ose}anja krivice. Ove se stvari koriste kao ciljevi koji su zamena za Boga, pa zato i deformi{u
svrhu molitve. @elja za ovim stvarima j e s t e molitva. Ne mora se izri~ito traìti. Bog kao cilj
se gubi u potrazi za ciljevima bilo koje vrste, a molitva postaje zahtev za traènje neprijatelja.
Mo} molitve se moè prepoznati ~ak i u ovome. Svako ko èli da dobije neprijatelja ne moè a
da ne uspe i da ga na|e. Ali isto tako sigurno izgubi}e i jedini istinski cilj koji mu je dat.
Razmisli o ceni i dobro ovo shvati. Svi drugi ciljevi idu na ra~un Boga kao cilja.
MOLJENJE SA DRUGIMA
Sve dok ne zapo~ne druga razina, ne moè se u~estvovati u molitvi. Po{to sve do te ta~ke,
svako mora traìti razli~ite stvari. Ali jednom kad se stavi pod znak pitanja potreba da se
drugog smatra neprijateljem i kad se, bar za trenutak, prepozna razlog za{to se to ~ini, postaje
mogu}e da se drugima pridruìmo u molitvi. Neprijatelji ne mogu deliti zajedni~ki cilj. Ova
~injenica odràva njihovo neprijateljstvo. Njihove odvojene èlje su njihovi arsenali, njihove
tvr|ave mr`nje. Klju~ za dalje uzdizanje u molitvi leì u ovoj jednostavnoj misli, u ovoj
promeni uma: MI IDEMO ZAJEDNO, TI I JA. Sada je mogu}e pomo}i u molitvi i tako
dosegnuti samog sebe. Ovaj korak zapo~inje brè uzdizanje, ali jo{ uvek ima mnogo lekcija
koje treba nau~iti. Put je otvoren, a nada opravdana. Ali je ipak, na po~etku, verovatno da ono
{to traè ~ak i oni koji se udruùju u molitvi nije i cilj kome molitva treba istinski teìti. âk i
kad ste zajedno, moète traìti stvari i tako postaviti samo jednu iluziju cilja koji zajedno delite.
Moète zajedno traìti neke specifi~ne stvari, a da ne shvatite da zapravo traìte posledice bez
uzroka. A ovo ne moète imati. Po{to niko ne moè primiti samo posledice, traè}i od uzroka,
iz koga ove posledice ne proisti~u, da mu ponudi te posledice.
âk i udruìvanje, onda, nije dovoljno, ako oni koji se zajedno mole ne traè, pre svega, ono
{to je Boìja Volja. Samo od ovog Uzroka moè do}i odgovor koji zadovoljava sva specifi~na
pitanja, u kome su sve odvojene èlje sjedinjene u jednu. Molitva za ne{to specifi~no uvek traì
da se pro{lost na neki na~in ponovi. Ono u ~emu se ranije uìvalo ili ono {to je izgledalo da je
bilo; ono {to je bilo svojina drugoga, a {to je izgledalo da ga je molilac voleo - sve su to samo
iluzije iz pro{losti. Cilj molitve jeste da oslobodi sada{njost iz lanaca pro{lih iluzija; da dozvoli
da sada{njost bude slobodno izabrani lek koji izbavlja od svakog izbora koji je zna~io gre{ku.
Ono {to molitva moè sada ponuditi daleko prevazilazi sve ono {to si ranije traìo, tako da je
àlosno da se zadovolji{ sa ne~im manjim. Svaki put kad moli{ ti zapravo izabira{ jednu nanovo
ro|enu {ansu. I zar bi zaista prigu{io i zarobio tu {ansu u starim zatvorima, kada ti dolazi
prilika da se oslobodi{ odjednom svih tih zatvora? Ne ograni~avaj svoje traènje. Molitva moè
42
doneti Boìji mir. [ta ti vi{e od ovoga moè dati stvar koju vreme ograni~ava, u samo malom
prostoru koji traje sve dok se ova stvar ne smrvi u prah?
LESTVE SE ZAVR[AVAJU
Molitva je put ka istinskoj skromnosti. I ovde ponovo molitva se uzdiè polako i raste u snazi,
ljubavi i svetosti. Neka samo molitva napusti osnovu sa koje je po~ela da se uzdiè ka Bogu i
istinska }e skromnost kona~no do}i da ukrasi um koji je mislio da je usamljen i koji se postavio
nasuprot sveta. Skromnost donosi mir, zato {to ona ne tvrdi da ti mora{ vladati svemirom, niti
da mora{ presu|ivati o tome kakve stvari treba da budu. Sve male bogove skromnost radosno
stavlja u stranu, ne srdito, ve} s po{tenjem i prepoznavanjem da ovi mali bogovi ne sluè
ni~emu. Iluzije i skromnost imaju tako udaljene ciljeve da ne mogu koegzistirati, niti mogu
deliti boravi{te u kome bi se mogli sresti. Gde jedno do|e, drugo odatle nestaje. Istinski
skromni nemaju drugog cilja osim Boga, zato {to im ne trebaju nikakvi idoli, a odbrane ne
sluè vi{e svojoj svrsi. Neprijatelji su sada beskorisni, zato {to se skromnost ni~emu ne protivi.
Ona se ne skriva stidljivo, zato {to je skromnost zadovoljna onim {to jeste, znaju}i da je
stvaranje Boìja Volja. Njena nesebi~nost je Pravo Ja i skromnost pri svakom susretu vidi ovo
Pravo Ja, pri ~emu se ona radosno pridruùje svakom Boìjem Sinu, ~iju ~isto}u prepoznaje i
svesna je da je i deli sa Boìjim Sinom. Sada se molitva uzdigla iznad sveta stvari, sveta tela i
sveta svakovrsnih bogova i ti moè{ kona~no po~ivati u svetosti. Skromnost dolazi da te podu~i
kako da razume{ svoju slavu kao Boìjeg Sina i kako da prepozna{ arogantnost greha. San je
prekrivao Hristovo lice da ga ti ne bi video. Sada moè{ pogledati na Njegovu bezgre{nost.
Lestve su se visoko uzdigle. Stigao si skoro do Neba. Malo toga ima jo{ da se nau~i pre nego
{to se putovanje zavr{i. Sada moè{ svakome re}i ko ti se pridruì u molitvi:
NE MOGU BEZ TEBE I]I, ZATO [TO SI TI DEO MENE.
A on je to uistinu. Sada moè{ moliti samo za ono {to istinski deli{ sa njim. Po{to si shvatio da
onaj drugi nikada i nije oti{ao, a ti, koji si izgledao usamljen, jedno si s Njim. Ovim se lestve
zavr{avaju, zato {to u~enje nije vi{e potrebno. Sada stoji{ pred kapijom Neba, a tvoj brat stoji
pored tebe. Tratine su duboke i mirne. Ovde je mesto koje je odre|eno za vreme kada bude{
trebao do}i i ovo je mesto dugo na tebe ~ekalo. Ovde }e se vreme zauvek zavr{iti. Na ovoj }e ti
se kapiji pridruìti i sama ve~nost. Molitva je postala ono ~emu je i bila namenjena, po{to si u
samom sebi prepoznao Hrista.
O P R A [ T A NJ E
Opra{tanje nudi krila molitvi da joj pomogne da se lako uzdigne i da brzo napreduje. Bez jake
podr{ke opra{tanja uzalud bi bilo i poku{avati da se izdigne iznad najnièg stepena molitve ili
~ak i da se poku{a uop{te i penjati. Opra{tanje je saveznik molitve, opra{tanje je njena sestra u
izvr{enju plana tvog spasenja. Oboje moraju do}i da bi te pridràli i da bi ti osigurali ~vrsto tlo
pod nogama, a tvoju svrhu i cilj u~inili nepokolebljivom i nepromenljivom. Pogledaj u najve}u
pomo} kojoj je Bog odredio da bude s tobom sve dok Ga i ti sam ne dosegne{. Sa ovim }e do}i
i do zavr{etka iluzija. Za razliku od svoje sestre, molitve, opra{tanje ima svoj kraj. Ono postaje
nepotrebno kada se obavi uspinjanje. Sada opra{tanje ima svrhu izvan ~ijeg podru~ja ne moè{
i}i, niti ima{ potrebe da ide{. Postigni ovo i oslobodio si se. Postigni ovo i preobrazio si se.
Postigni ovo i spasi}e{ svet.
OPRA[TANJE SAMOM SEBI
Ni jedan Nebeski dar nije vi{e pogre{no shva}en nego {to je to slu~aj sa opra{tanjem.
Opra{tanje je, u stvari, postalo bi~, prokletstvo tamo gde je bilo namenjeno da bude blagoslov,
okrutno izrugivanje milosti, parodija svetog Boìjeg mira. Ipak, oni koji se jo{ nisu odlu~ili da
krenu putem molitve, ne mogu opra{tanje upotrebljavati druga~ije. U po~etku je nejasna sva
dobrota opra{tanja, zato {to se ne shvata {ta je zapravo spasenje, a n i t i s e i s t i n s k i t e `
i l o s p a s e nj u. Ono {to je bilo namenjeno le~enju, kori{}eno je za povre|ivanje, zato {to se
43
opra{tanje nije èlelo. Krivica je postala spasenje, a lek je izgledao kao stra{na alternativa
ìvotu.
Opra{tanje-da-bi-se-razorilo }e, prema tome, daleko bolje odgovarati svrsi ovoga sveta, nego
{to mu sluì istinski cilj opra{tanja i po{tena sredstva pomo}u kojih se postiè ovaj cilj.
Opra{tanje-da-bi-se-razorilo ne}e prevideti ni jedan greh, ni jedan zlo~in, ni jednu krivicu koju
ono moè traìti i na}i i voleti. Gre{ka je draga njegovom srcu, a gre{ke se pojavljuju kao
velike, a onda rastu i nadimaju se u vi|enju opra{tanja da-bi-se-razorilo. Ono pa`ljivo izvla~i
sve r|ave stvari, a previ|a one ispunjene ljubavlju kao kugu, istraùje stvar punu mr`nje,
opasnosti i smrti. Opra{tanje-da-bi-se-razorilo i j e s t e smrt, a ono u svemu {to gleda i mrzi,
vidi smrt. Boìja milost postala je krivi no` koji bi da uni{ti svetog Sina koga On voli. Da li bi ti
sebi oprostio ovo {to si ~inio? Tada nau~i da ti je Bog dao sredstva pomo}u kojih Mu se moè{
vratiti u miru. N e m o j v i d e t i g r e { k u. Ne ~ini je stvarnom. Izaberi ono {to voli i oprosti
greh time {to }e{ na njegovo mesto izabrati Hristovo lice. Kako bi se druga~ije molitva vratila
Bogu? On voli Svog Sina. Da li Ga se moè{ se}ati i istovremeno mrzeti ono {to je On stvorio?
Mrze}e{ svog Oca ako bude{ mrzeo Sina koga On voli. Onako kako bude{ video Sina, tako }e{
videti i sebe samog, a kako vidi{ sebe samog, tako }e{ videti i Boga. Po{to se i moli{ uvek za
samog sebe, tako je i opra{tanje uvek dato tebi. Nemogu}e je oprostiti drugome, zato {to u
njemu vidi{ samo svoje grehove. Ti èli{ da ih tamo vidi{, a ne u samom sebi. To je razlog {to je
opra{tanje drugome iluzija. A ipak je to jedini sre}ni san u ~itavom svetu, jedini san koji ne
vodi ka smrti. Samo u nekom drugom ti moè{ oprostiti samom sebi, zato {to njega okrivljuje{
za svoje grehove pa tako samo u njemu i moè{ prona}i svoju nevinost. Kome treba oprostiti,
ako ne gre{nom? A nemoj ni pomisliti da moè{ videti greh u bilo kome drugom, izuzev sebe
samog. Ovo je velika svetska varka, a ti si sam svoj veliki obmanjiva~. Uvek onaj drugi izgleda
kao da je zao, a u okviru njegovog greha ti si taj koji je povre|en. Kako bi sloboda bila mogu}a
kad bi tako stvari stajale? Bio bi sva~iji rob, zato {to ono {to taj drugi radi ticalo bi se tvoje
sudbine, tvojih ose}anja, tvog o~aja ili nade, tvoje bede ili radosti. Ti ne bi bio slobodan,
ukoliko ti taj drugi ne bi poklonio slobodu. A po{to je taj drugi zao, on ti moè dati samo ono
{to je on sam. Ti ne moè{ videti ni njegove, ni svoje grehove. Ali ti moè{ osloboditi i sebe i
njega. Istinski dato opra{tanje je na~in u kome leì tvoja jedina nada da }e{ se osloboditi. Drugi
}e praviti gre{ke, a pravi}e{ ih i ti, sve dotle dok ti bude izgledalo da ti je dom ova iluzija sveta.
Ipak je sam Bog dao svim svojim Sinovima lek za sve iluzije za koje oni misle da ih vide.
Hristovo vi|enje ne koristi se tvojim o~ima, ali ti moè{ gledati Njegovim o~ima i nau~iti da
vidi{ kao {to i On vidi. Gre{ke su sitne senke, koje brzo nestaju, a one za trenutak izgleda kao
da sakrivaju Hristovo lice, koje i dalje ostaje neizmenjeno iza svih tih gre{aka. Njegova stalnost
ostaje u smirenoj ti{ini i u savr{enom miru. On ne poznaje nikakve senke. Njegove su o~i te
koje gledaju mimo gre{ke prema Hristu u tebi samom. Zatraì, onda, Njegovu pomo} i zatraì
od Njega da ti pokaè kako da nau~i{ opra{tanje, onako kako tom opra{tanju Njegovo vi|enje
dozvoljava da bude. Tebi je potrebno ono {to On daje i tvoje spasenje po~iva na tome {ta }e{
od Njega nau~iti. Molitva se ne moè uzdi}i do Neba sve dok sa tobom ostaje opra{tanje-da-bise-razorilo. Boìja milost }e iz tvog svetog uma ukloniti ovo uvelo i otrovno razmi{ljanje. Hrist
ti je oprostio i u Njegovom vi|enju svet postaje isto onako svet kao {to je to i On. Ko god ne
vidi zlo u svetu, vidi sli~no Hristu. Po{to ono ~emu je on oprostio, nije nikada ni gre{ilo i ne
moè vi{e ni biti krivo. Plan za spasenje je zavr{en i izvr{en i zdravlje je do{lo. Opra{tanje je
poziv na zdravlje, jer ko }e, osim ludog, gledati na greh, kada umesto greha moè videti
Hristovo lice? Ovo je izbor koji pravi{. Najjednostavniji, ali i jedini koji m o ` e { u~initi. Bog
te poziva da spase{ Njegovog Sina od smrti, nude}i mu Hristovu Ljubav. To je ono {to ti treba,
a Bog ti pruà taj dar. Kako ti On daje taj dar, tako i ti taj dar dalje mora{ davati. I tako se
molitva obnavlja u bezobli~nost, izvan podru~ja bilo kakvih ograni~enja, u bezvremenost, bez
bilo ~ega iz pro{losti {to bi je moglo zadràti da se ne ujedini sa neprekidnom pesmom koju svo
stvaranje peva svom Bogu. Ali, da bi postigao ovaj cilj, ti prvo mora{ u~iti, pre nego {to
dosegne{ tamo gde u~enje ne moè i}i. Opra{tanje je klju~, ali ko se moè koristiti klju~em ako
je izgubio kapiju za koju je klju~ napravljen i kojoj jedino odgovara? Zato mi pravimo razlike,
tako da se molitva moè osloboditi tame i da moè u}i u svetlost. Uloga koju igra opra{tanje
44
mora se o~istiti i obrnuti od r|avih upotreba i ciljeva punih mr`nje. Opra{tanje-da-bi-serazorilo mora se razotkriti u svoj njegovoj izdaji i onda ga se mora pustiti da ode zauvek. Ako
se ho}e zavr{iti sa u~enjem i ako se ho}e ostvariti plan koji je Bog stvorio za povratak Svog
Sina, onda ne sme ostati ni traga od ovog opra{tanja-da-bi-se-razorilo. Ovaj svet je svet
suprotnosti. I ti mora{ da izabere{ jednu od njih svakog trenutka dok ovaj svet za tebe
zadràva svoju realnost. Ali ti mora{ ipak da nau~i{ alternative koje postoje prilikom ovog
izbora ili ne}e{ mo}i posti}i svoju slobodu. Neka ti onda bude sasvim jasno {ta opra{tanje za
tebe zna~i, a onda nau~i {ta opra{tanje treba da bude, da bi te moglo osloboditi. O ovome
zavisi i razina tvoje molitve, po{to ovde molitva ~eka na svoju slobodu da se izdigne iznad sveta
haosa u mir.
OPRA[TANJE-DA-BI-SE-RAZORILO
Opra{tanje-da-bi-se-razorilo ima mnogo oblika, po{to je ono oru`je sveta oblika. Nisu svi ovi
oblici o~igledni, a neki su ~ak i pa`ljivo skriveni ispod onoga {to izgleda kao milosr|e. Ipak, svi
oblici koje izgleda kao da ova vrsta opra{tanja preuzima imaju samo ovaj jednostavni cilj njihova je svrha da odvoje i u~ine razli~itim ono {to je Bog stvorio kao jednako.
Razlika je jasna u nekoliko oblika, gde se ne moè prevideti izmi{ljeno upore|ivanje, niti je
stvarno i bila namera da se to u~ini. U ovoj su grupi na prvom mestu oblici u kojima se bolja
osoba udostojava da se sagne da bi spasla onu lo{iju od onoga {to je zaista ova druga osoba.
Opra{tanje ovde po~iva na stavu milostivog gospodstva, tako udaljenog od ljubavi da se
arogancija nikada ne moè izbaciti. Ko moè oprostiti, a istovremeno i prezirati? I ko moè
re}i drugome da je proèt grehom i istovremeno ga opaàti kao Boìjeg Sina? Ko nekoga ~ini
robom da bi onda ovaj mogao druge podu~avati u tome {ta je to sloboda? Ovde nema
sjedinjenja, ve} samo duboke àlosti. Ovo nije stvarno milosr|e. Ovo je smrt. Drugi oblik, ako
ga se razume - onda je vrlo sli~an prvom, ne pojavljuje se ba{ kao ovakva prosta~ka arogancija.
Onaj koji bi da oprosti drugome ne tvrdi da je sam bolji. Umesto toga on kaè da je ovde ova
prva osoba i da on deli s ovom prvom osobom njenu gre{nost, po{to su obe bezvredne i da
zasluùju odmazdu gnevnog Boga. Ovo moè izgledati kao skromna misao i zaista moè
izazvati rivalitet i takmi~enje ko je vi{e gre{an i ko je vi{e kriv. Ovo nije ljubav za Boìje
stvaranje i za svetost, koji su Njegovi darovi zauvek. Da li Boìji Sin moè sam sebe prokleti i
istovremeno se se}ati Boga? Ovde je cilj da se razdvoje Bog i Njegov Sin koga On voli i
zadràvanje ovog Sina daleko od njegovog Izvora. Ovakvom istom cilju teè i oni koji, s druge
strane, traè ulogu mu~enika. Ovde se ovaj cilj mora jasno prepoznati, po{to on moè proma}i
kao krotkost i kao milosr|e, umesto kao okrutnost. Zar ovo nije na~in kako da se prihvati tu|a
zloba i da se ne odgovara na nju, izuzev ti{inom i blagim osmehom? Pogledaj kako si samo
dobar ti, koji strpljivo i sveta~ki podnosi{ tu|i bes i {tetu koju ti pravi taj drugi i koji ne
pokazuje{ ljuti bol koji ose}a{. Opra{tanje-da-bi-se-razorilo ~esto se skriva ispod pla{ta kao {to
je ovaj. Ono ovde pokazuje lice patnje i bola, koje je tihi dokaz krivnje i pusto{enja koje greh
nanosi. Ovakav je svedok koje ova vrsta opra{tanja nudi onome ko bi da bude spasilac, a ne
neprijatelj. Ali po{to je taj spasilac u~injen neprijateljem, on onda mora prihvatiti krivicu i
te{ko poniènje koje se stavlja na njega. Da li je ovo ljubav? Ili je to pre izdaja prema onome
kome je potrebno spasenje od bola i ose}anja krivice? Kakva bi ovde bila druga svrha, izuzev
da se zadrè svedoci krivice {to dalje od ljubavi? Opra{tanje-da-bi-se-razorilo moè tako|e
preuzeti oblik poga|anja i kompromisa. Ja }u ti oprostiti, ako udovolji{ mojim potrebama,
zato {to je moja sloboda u tvom ropstvu. Reci to bilo kome i odmah postaje{ rob. I onda }e{
teìti da se daljim poga|anjem oslobodi{ ose}anja krivice, {to ti ne moè doneti nikakve nade,
ve} samo jo{ ve}i bol i bedu. Kako je samo sada opra{tanje postalo zastra{uju}e i kako je samo
deformisan cilj kome ono teì. Imaj milosti prema sebi, ti koji se ovako poga|a{. Bog daje i ne
traì za to nikakvu kompenzaciju. Ne postoji nikakvo druga~ije davanje od davanja koje li~i na
Njegovo. Sve ostalo je samo ruganje. Ko bi poku{ao da se pogodi sa Boìjim Sinom, a onda se
zahvaljivao Bogu na svetosti tog istog Sina? [ta je to {to bi ti da pokaè{ svom bratu? Da li bi
da poku{a{ da poja~a{ njegovo ose}anje krivice, pa tako i svoje vlastito? Opra{tanje je sredstvo
45
da pobegne{ od ovoga. Kako je samo àlosno od opra{tanja napraviti sredstvo za dalje ropstvo
i bol. Unutar sveta suprotnosti postoji na~in da se opra{tanje iskoristi za Boìji cilj i da se na|e
mir koji On nudi. Nemoj uzeti ni{ta drugo, ina~e }e{ traìti vlastitu smrt i moli}e{ se za
odvajanje od svog Pravog Ja. Hrist je za sve zato {to je On u svima. Njegovo je lice to {to ti
opra{tanje dozvoljava da vidi{. U Njegovom licu vidi{ i svoje vlastito. Svi oblici koje opra{tanje
uzima, a koji ne odvode do besa, osu|ivanja i upore|ivanja bilo koje vrste, zna~e samo smrt.
Smrt je ono {to su ovi oblici postavili kao svoj cilj. Nemoj da te prevare ovi oblici, ve} ih odloì
u stranu kao bezvredne sa njihovim tragi~nim ponudama. Ti ne èli{ da ostane{ i dalje u
ropstvu. Ti ne èli{ da se boji{ Boga. Ti èli{ da vidi{ sun~evu svetlost i Nebeski àr kako sijaju
po licu zemlje, oslobo|enoj greha i okupanoj Boìjom Ljubavlju. Odavde se molitva osloba|a,
zajedno s tobom. Krila su ti slobodna i molitva }e te izdi}i i dovesti domu tvome gde Bog ho}e
da bude{.
OPRA[TANJE-ZA-SPASENJE
Opra{tanje-za-spasenje ima samo jedan oblik, i samo jedan. Ono ne traì dokaz nevinosti, niti
bilo koju vrstu pla}anja. Ono ne raspravlja, niti procenjuje gre{ke koje èli prevideti. Ono ne
nudi izdajni~ke darove, niti obe}ava slobodu, istovremeno traè}i smrt. Da li te Bog vara? On
samo traì da mu se veruje i voljnost da se nau~i kako da se oslobodi. On daje Svog U~itelja
svakome ko ga traì i ko teì da razume Boìju Volju. Njegova spremnost za davanje leì
daleko izvan podru~ja tvog razumevanja i tvog jednostavnog shvatanja. Ipak On ho}e da
nau~i{ svoj put ka Njemu, a u tom Njegovom htenju je i izvesnost da }e se to dogoditi. Ti, Dete
Boìje, Boìji darovi su tvoji, ne zato {to si ti to planirao, ve} zbog Njegove svete Volje. Njegov
}e te Glas podu~iti {ta je to opra{tanje i kako to opra{tanje dalje darovati drugima, onako kako
On to ho}e. Nemoj, onda, jo{ teìti da razume{ ono {to je izvan podru~ja tvog shvatanja, ali
neka to bude put koji te vodi tamo gde Hristove o~i postaju vid za koji se odlu~uje{. Odreci se
svega drugoga, po{to i nema ni~eg drugog. Kada bilo ko poziva u pomo} u bilo kom obliku, On
je onda Onaj koji }e u tvoje ime odgovoriti na taj poziv. Sve {to se od tebe traì jeste da
odstupi{ i da se ne upli}e{. Opra{tanje-za-spasenje Njegov je zadatak i On je Taj Ko }e
odgovoriti u tvoje ime. Nemoj unapred stvarati predstavu kakav oblik treba da ima Hristovo
opra{tanje. On zna na~in kako }e od svakog poziva izgraditi pomo} za tebe, dok se ti uzdiè{ i
nastoji{ da {to pre u|e{ u O~ev dom.
Sada On moè tvoje kora~anje u~initi sigurnim, a tvoje re~i iskrenim, ne uz pomo} tvoje
iskrenosti, ve} Svoje. Dozvoli Mu da odredi na~in kako }e{ opra{tati i onda }e svaka takva
prilika za tebe biti jo{ jedan korak na putu ka Bogu i ka miru. Zar se nisi umorio od
robovanja? Bog ti nije odabrao ovaj tu`ni put. Ono {to si sam izabrao jo{ uvek se moè
ukloniti, po{to je molitva milosrdna, a Bog je pravedan. Njegova je pravda ona koju On moè
razumeti, ali ti jo{ ne moè{. On }e ti jo{ uvek davati sredstva da ne{to nau~i{ o Njemu i da
kona~no spozna{ da osuda nije realna i da ona, u svoje zlo ime, stvara samo iluzije. I nije vaàn
oblik koji izgleda da snovi uzimaju. Iluzije su neistinite. Boìja Volja je istina, a ti si jedno s
Njim u Volji i svrsi. Ovde se zavr{avaju svi snovi. [ta treba da u~inim za njega, Tvog svetog
Sina? - treba da bude jedina stvar koju }e{ ikada pitati kada je pomo} potrebna i kada se teì
opra{tanju. Ne treba da prosu|uje{ oblik koji uzima bilo kakva te`nja. I neka ne bude{ ti taj
koji }e uobli~iti formu u kojoj se opra{tanje javlja kako bi spasilo Boìjeg Sina. Hristova
svetlost u njemu je njegovo oslobo|enje i ta je svetlost ono {to odgovara na njegov poziv.
Oprosti mu kao {to je Hrist odlu~io da treba da u~ini{ i budi Hristove o~i kojima }e{ gledati na
svog brata, a tako|e govori u Hristovo Ime. Hrist poznaje potrebu, a poznaje i pitanje i
odgovor. On }e ti ta~no re}i {ta da radi{, re~ima koje moè{ razumeti i kojima se moè{
koristiti. Nemoj brkati Njegovu funkciju sa svojom vlastitom. On je Odgovor. Ti si onaj koji
~uje. A {ta je to o ~emu ti On govori? Govori ti o spasenju i o daru mira. O kraju greha, krivice
i smrti. O ulozi koju opra{tanje ima u Njemu. Da li bar slu{a{? Njega }e ~uti svaki onaj koji
priziva Njegovo Ime i koji stavlja opra{tanje u Njegove ruke. Njemu je dato da podu~ava
opra{tanju, kako bi opra{tanje spasao od razaranja i kako bi od tog sredstva za odvajanje, greh
46
i smrt ponovo napravio sveti Boìji dar. Molitva je Njegova vlastita desna ruka, napravljena da
bi mogla spasavati, isto kao {to je istinskom opra{tanju dozvoljeno da proizilazi iz Njegove
ve~ne budnosti i ljubavi. Slu{aj i u~i, a nemoj presu|ivati. Bog je taj kome treba da se obrati{
da bi ~uo {ta je to {to treba da ~ini{. Njegov }e odgovor biti jasan kao jutro, a Njegovo
opra{tanje nije ono {to ti misli{ da jeste. On jo{ uvek zna i to treba da je dovoljno. Opra{tanje
ima U~itelja koji ni u ~emu ne moè zatajiti. Zadrì se za trenutak na ovome: nemoj poku{avati
da prosu|uje{ opra{tanje, a nemoj ga ni stavljati u zemaljski okvir. Neka se ono uspne do
Hrista, koji ga pozdravlja kao dar koji se Njemu daje. On te ne}e ostaviti neute{enog, niti }e
propustiti da ti po{alje Svoje an|ele da ti odgovore u Njegovo Ime. On stoji pored kapije za
koju je opra{tanje jedini klju~. Daj ovaj klju~ Hristu da ga upotrebi umesto tebe i vide}e{ kako
se vrata tiho otvaraju pred sjajnim Hristovim licem. Pogledaj svog brata s druge strane kapije Boìjeg Sina onakvog kakvog ga je On stvorio.
L E ^ E NJ E
Molitva ima i pomo}nike i svedoke koji ublaàvaju i osiguravaju strmi uspon, olak{avaju}i bol
zbog straha i nude}i utehu i obe}anja nade. Le~enje je svedok u korist opra{tanja i pomo} pri
molitvi, le~enje daje osiguranje da }e se uspeti u postizanju krajnjeg cilja. Va`nost le~enja
nikada se ne moè previ{e naglasiti, po{to je le~enje znak ili simbol snage opra{tanja i ono je
samo rezultat ili senka promene uma u vezi sa ciljem molitve.
UZROK BOLESTI
Nemoj me{ati uzrok i posledicu, a nemoj misliti ni da je bolest odvojena od onoga {to mora biti
njen uzrok. Bolest je znak, senka zle misli koja izgleda kao da je realna i pravedna, u skladu sa
na~inom kako je koristi ovaj svet. Bolest je spolja{nji dokaz unutra{njih grehova i svedo~i u
korist misli koje ne opra{taju i koje povre|uju i koje mogu {tetiti Boìjem Sinu. Le~enje tela je
nemogu}e, a to pokazuje i kratka priroda ozdravljenja. A telo, jo{ pri tome, mora umreti i
tako njegovo le~enje samo odlaè njegovo pretvaranje u prah, u kom je ro|en i kome se mora
vratiti. Uzrok pojave tela je nesposobnost za opra{tanje Boìjeg Sina. Telo nije napustilo svoj
uzrok, a to jasno pokazuje njegov bol, starenje i oznaka smrti koja je na njemu. Telo izgleda
zastra{uju}e i slabo onima koji misle da im je ìvot vezan za njegove komande i da je spojen sa
njegovim nestabilnim, si}u{nim dahom. Na njih smrt bulji dok svaki trenutak nepovratno klizi
iz njihovih ruku koje poku{avaju da ga uhvate, a koje ga ne mogu zadràti. A oni ose}aju strah
dok se tela menjaju i oboljevaju. Po{to oni ose}aju te{ki zadah smrti u svojim srcima. Telo se
moè izle~iti i to moè biti posledica samo istinskog opra{tanja. Samo to moè vratiti se}anje
na besmrtnost, koja je dar svetosti i ljubavi. Opra{tanje mora dati um koji razume da sam mora
prevideti sve senke na svetom Hristovom licu, a me|u tim senkama treba, kao jednu od njih,
videti i bolest. Ni{ta vi{e od toga. Bolest je znak presu|ivanja koje brat obavlja nad bratom, a
Boìji Sin ~ini sam sebi. On sam je prokleo svoje telo kao svoj zatvor i zaboravio je da je on
sam telu dodelio tu ulogu. Ono {to je on u~inio, sada Boìji Sin mora ukloniti. Ali ne sam. On
je bacio negde klju~ zatvora, svoju svetu bezgre{nost i se}anje na Ljubav svog Oca. Ali mu je
pomo} ipak data u vidu Glasa kog je njegov Otac smestio u njemu samome. Mo} le~enja je
sada njegov dar od vlastitog Oca, po{to kroz Svoj Glas On jo{ uvek moè dosegnuti do Svog
Sina, podse}aju}i ga da telo moè postati njegov odabrani dom, ali da ono nikada ne}e biti
njegov istinski dom.
Zato se mora napraviti razlika izme|u istinskog le~enja i njegovog la`nog pandana. Svet
suprotnosti je mesto za le~enje, jer {ta to ima na Nebu {to bi trebalo le~iti? Kao {to molitva na
razini sveta moè krivo traìti i kao {to prividno milosr|e moè opra{tati ubistva, tako i le~enje
moè biti la`no, a tako|e i istinito. Le~enje moè biti svedokom svetske mo}i, a moè svedo~iti
i u korist ve~ne Boìje Ljubavi.
47
LA@NO NASUPROT ISTINSKOM LEÊNJU
La`no le~enje samo dovodi do puke razmene jedne iluzije za neku drugu, lep{u iluziju,
zamenjuje san o bolesti za san o zdravlju. Ovo se moè javiti i na niìm oblicima molitve,
kombinuju}i se sa opra{tanjem koje je dobro zami{ljeno ali koje jo{ nije potpuno shva}eno.
Samo la`no le~enje moè otvoriti put strahu, tako da bolest ima i dalje slobodu da ponovo
udari. La`no le~enje zaista moè ukloniti jedan oblik bola i bolesti. Ali uzrok bolesti i dalje
ostaje, a onda i posledice ne}e nedostajati. Uzrok bolesti je jo{ uvek èlja da se umre i da se
tako savlada Hrist. A sa ovom èljom smrt postaje ne{to sasvim izvesno, po{to je molitva u s l i
{ e n a. A postoji i vrsta prividne smrti, koja ima razli~it izvor. Ona ne dolazi zbog misli koje su
{tetne za svemir i zbog besne ljutnje na kosmos. Ona jednostavno ozna~ava da je do{ao kraj
korisnosti telesnog funkcionisanja. I tako se telo namerno odbacuje, kao {to se odlaè odelo
koje se otrcalo. Ovo je ono {to smrt treba da bude - smireni izbor, radosno u~injen i sa
ose}ajem mira, zato {to je telo ugodno iskori{}eno da pomogne Boìjem Sinu du` puta kojim
ide ka Bogu. Onda se zahvaljujemo telu za svu slu`bu koju je obavilo za nas. Ali smo zahvalni
tako|e i zbog toga {to je prestala potreba da se kre}emo po ograni~enom svetu, u kome
doseèmo do Hrista u skrivenom obliku i u kome Ga moèmo jasno videti, u najboljem
slu~aju, samo u krasnim trenutnim bljescima. Sada Ga moèmo videti bez zastora u svetlosti
koju smo zasluìli ponovo da gledamo. Mi to zovemo smr}u, ali to je sloboda. Ova sloboda ne
dolazi u oblicima koji izgleda kao da su dole bolno utisnuti u meso koje to ne}e, ve} kao blaga
dobrodo{lica izbavljenju. Ako je zaista do{lo do istinskog le~enja, ovo moè biti oblik u kome
smrt dolazi kada do|e vreme da se malo odmori od rada koji je radosno obavljen i koji je
radosno i zavr{en. Sada mirno idemo na slobodniji vazduh i blaù klimu, gde nije te{ko videti
darove koje smo dali kako su za nas sa~uvani. Hrist je sada jasniji, Njegovo je vi|enje sada u
nama trajnije, Njegov Glas, Boìja Re~, sada je sigurnije ujedno i na{ vlastiti. Ovaj blagi prolaz
u vi{u molitvu, u vrstu opaànja za zemaljske puteve, moè se primiti samo sa zahvalno{}u.
Ipak, prvo istinsko le~enje mora do}i da blagoslovi um oprostom ispunjenim ljubavlju za
grehove koje je ovaj um usnio i onda premestio na svet. Sada su se ovi snovi raspr{ili u tihoj
smirenosti. Sada njegovo opra{tanje dolazi da izle~i svet i ovaj je um spreman da se u miru
udalji, zavr{iv{i putovanje i nau~iv{i lekcije. Ovo nije smrt u onom smislu kako je svet zami{lja,
po{to je smrt okrutna u prepla{enim o~ima ovoga sveta i ona preuzima oblik kazne za greh.
Kako bi onda ovakva smrt mogla biti blagoslov? I kako bi onda bila dobrodo{la kada je se
mora bojati? Kakvo se onda le~enje moè javiti pri ovakvom gledanju na ono {to je samo
otvaranje kapije koja vodi ka vi{oj molitvi i ka izvr{enoj dobrostivoj pravdi? Smrt je nagrada, a
ne kazna. Ali ovakvu ta~ku gledi{ta mora negovati le~enje koje svet ne moè ni da zamisli.
Nema delimi~nog isceljivanja. Ono {to samo pomi~e iluzije ne ~ini ni{ta. Ono {to je la`no ne
moè biti delimi~no istinito. Ako si izle~en, tvoje je isceljenje potpuno. Opra{tanje je jedini dar
koji daje{ i koji }e{ i primiti. La`no isceljenje po~iva na isceljenju tela i ostavlja netaknutim
uzrok bolesti, koji je spreman da ponovo udari sve dok ne donese okrutnu smrt sa svojom
prividnom pobedom. Smrt moè za kratko biti dràna u {ahu i moè biti kratkog odga|anja,
dok ona ~eka da se osveti Boìjem Sinu. Ali se ona ne moè prevladati, sve dok se ne ukloni
svo verovanje u nju. I dok se smrt ne smesti u Boìju zamenu za ru`ne snove, u svet u kome
nema vela greha koji }e smrt dràti u tami i bez utehe. Kona~no se otvara Nebeska kapija i
Boìji Sin moè u}i u dom koji mu spremno izraàva dobrodo{licu i koji je bio pripremljen za
ovo pre nego {to je vreme zapo~elo i koji ga jo{ i dalje o~ekuje.
ODVAJANJE NASUPROT SJEDINJAVANJU
La`no isceljenje le~i telo delimi~no, ali nikada kao celinu. U ovome postaju sasvim jasni
njegovi odvojeni ciljevi, zato {to ovo isceljenje nije uklonilo prokletstvo greha koje leì na telu.
Prema tome, ovo le~enje jo{ uvek vara. Niti ovo isceljenje obavlja neko ko shvata da je drugi
sasvim isti kao {to je i on. Ovo je ono {to omogu}ava istinsko le~enje. Kada je le~enje la`no,
onda postoji mo} koju drugi ima, a ta mo} nije data obojici u istoj meri, kao jednoj celini. Ovde
se pokazuje odvojenost. I ovde se gubi zna~enje istinskog le~enja, a pojavljuju se idoli da bi
zamra~ili ono jedinstvo koje se zove Boìji Sin. Le~enje-da-bi-se-razdvojilo moè izgledati kao
48
~udna ideja. A ipak se to moè re}i za bilo koji oblik le~enja koje je zasnovano na bilo kojoj
vrsti nejednakosti. Ovi oblici mogu le~iti telo i, uop{te uzev, zaista se na to i ograni~avaju.
Neko zna bolje, bolje je izve`ban ili je mo`da talentovaniji i mudriji. Zato on moè nekoga
le~iti koji je ispod njega i pod njegovom je za{titom. Ovim se moè telo le~iti zato {to u
snovima jednakost ne moè biti stalna. Pomaci i promena je ono od ~ega je san napravljen.
Izle~iti se izgleda kao da zna~i na}i nekog mudrijeg ko }e uspeti svojom ve{tinom i znanjem.
Neko zna bolje.
To je magijska fraza uz ~iju pomo} telo izgleda kao da je cilj le~enja na na~in kako to zami{lja
ovaj svet. I ovome mudrijem neki drugi dolazi da bi se okoristio njegovim znanjem i ve{tinom,
da bi kod njega na{ao lek za svoj bol. Kako to moè biti? Istinsko le~enje ne moè proiza}i iz
nejednakosti koja je pretpostavljena, a onda i prihva}ena kao istina. A onda je se koristi kao
pomo} da se obnovi onaj ranjeni i da se umiri um koji pati od agonije sumnje. Ima li onda
kakve uloge za le~enje koje se moè koristiti da bi se ponudila pomo} nekom drugom? U
aroganciji odgovor mora biti ne. Ali u skromnosti zaista ima mesta za one koji pomaù. To je
sli~no ulozi koja pomaè u molitvi i koja dozvoljava opra{tanju da bude ono ~emu je i
namenjeno. Od sebe ne pravi{ nosioca posebnog dara koji donosi le~enje. Ti samo prepoznaje{
svoje jedinstvo sa onim koji poziva u pomo}. Po{to se u ovom jedinstvu raspr{uje njegov
posebni ose}aj, a taj je ose}aj ono {to ga je u~inilo bolesnim. Nema nikakvog smisla davati lek
odvojeno od mesta gde se nalazi izvor bolesti, po{to na ovaj na~in bolest nikada ne}e biti
istinski izle~ena. Postoje iscelitelji. To su Boìji Sinovi koji prepoznaju svoj Izvor i koji shvataju
da je sve ono {to njihov Izvor stvara jedno sa njima. Ovo je lek koji donosi olak{anje koje ne
moè, a da ne uspe. Ono }e ostati da bi blagoslovilo za vjek vjekova. Ono ne le~i delimi~no, ve}
potpuno i zauvek. Sada se ta~no razotkriva uzrok svake bolesti. I sad se na tom mestu upisuje
sveta Boìja Re~. Bolest i odvajanje moraju se le~iti ljubavlju i sjedinjavanjem. Ni{ta drugo ne
moè le~iti od kako je Bog uspostavio le~enje. Bez Njega nema le~enja, po{to nema ljubavi.
Samo ti Boìji Glas moè re}i kako da le~i{. Slu{aj Ga i nikada ne}e{ propustiti da donese{
Njegov dobrostivi lek onima koje ti On po{alje i da Mu dozvoli{ da ih On izle~i i da blagoslovi
sve one koji sluè sa Njim u ime le~enja. Dolazi do izle~enja tela po{to nestane uzrok telesne
bolesti. I sada, bez uzroka, telesna bolest ne moè ponovo do}i u drugom obliku. A ne}e biti
vi{e ni straha od smrti, zato {to je i sama smrt shva}ena. Nema straha u onome ko je istinski
izle~en, zato {to je ljubav sada u{la tamo gde su stajali idoli, a strah se kona~no povukao pred
Bogom.
SVETOST LEÊNJA
Kako su samo sveti oni koji su izle~eni! Po{to u njihovom vidu njihova bra}a dele njihovo
izle~enje i njihovu ljubav. Nosioci mira - glas Svetog Duha, kroz koje Sveti Duh govori u Ime
Boga, îji On i jeste Glas - takvi su Boìji iscelitelji. Oni uvek govore u Njegovo Ime, a nikada
u svoje. Oni nemaju nikakvih drugih darova, osim onih koji su od Boga. A te darove oni dele
zato {to znaju da je to ono {to On ho}e. Oni nisu posebni. Oni su sveti. Oni su izabrali svetost,
a odrekli su se svih odvojenih snova o posebnim svojstvima kroz koje oni mogu podariti
nejednake darove onima koji su manje sretni. Njihovo le~enje obnovilo je njihovu celovitost,
pa tako oni mogu oprostiti i pridruìti se pesmi molitve u kojoj izle~eni pevaju o svom
sjedinjenju i o svojoj zahvalnosti Bogu. Kao svedok u korist opra{tanja, kao pomo} molitvi i
kao posledica milosti koja je istinski podu~avana, le~enje je blagoslov. I svet na to odgovara
oìvljenim horom kroz glas molitve. Opra{tanje baca svoje milostivo izbavljenje na svaku vlat
trave i pernato krilo i na sva ìva stvorenja na zemlji. Ovde nema pribeì{ta za strah, po{to
dolazi ljubav u svoj svojoj svetoj jedno}i. Vreme se zadràva samo toliko da dozvoli jedan
trenutak zadràvanja na zemlji poslednjem zagrljaju molitve, dok je svet nestao raspr{en
svetlo{}u. Ovaj je trenutak cilj svih istinskih iscelitelja, koje je Hrist podu~io da vide ono {to je
Njemu sli~no i da druge podu~avaju onako kako je i on podu~avao. Razmisli o tome {ta to
zna~i pomagati Hristu da le~i! Da li i{ta moè biti svetije od toga? Bog zahvaljuje svojim
isceliteljima. On zna da je On Sam Uzrok le~enja, da je to Njegova Ljubav, da je to Njegov Sin,
49
obnovljen kao Njegovo upotpunjenje i vra}en da zajedno s Njim deli svetu radost stvaranja. Ne
traì delimi~no izle~enje. Niti primi kakvog idola umesto se}anja na Njega îja se Ljubav
nikada nije izmenila i nikada ni ne}e. Ti si Mu drag isto onoliko koliko Mu je drago i celo
Njegovo stvaranje, po{to ono u tebi leì kao Njegov ve~ni dar. Kakve ima{ potrebe da mi~e{
snove unutar jednog tu`nog sveta? Ne zaboravi Boìju zahvalnost. Ne zaboravi svetu milost
molitve. Ne zaboravi opra{tanje Boìjeg Sina. Prvo opra{ta{, onda se moli{ i potom si izle~en.
Tvoja se molitva uzdigla i prizvala Boga. A On ~uje i odgovara. Shvatio si i da opra{ta{ i da se
moli{ samo za sebe. I sa ovim razumevanjem dolazi i izle~enje. U molitvi se sjedinjuje{ sa
svojim Izvorom i shvata{ da te taj Izvor, u stvari, nikada i nije napustio. Ovu razinu ne moè{
dosti}i sve dok postoji mr`nja u tvom srcu i sve dok je u tebi èlja da napada{ Boìjeg Sina.
Ovo nemoj nikada zaboraviti: ti si taj koji je Boìji Sin. Izabrav{i da bude{ u Njemu,
istovremeno si odlu~io i da bude{ u samom sebi i da Bog bude u tebi. A tvoje prosu|ivanje
ne}e mo}i, a da ne dosegne do Boga, po{to Njemu prepu{ta{ ulogu koju vidi{ u Njegovom
stvaranju. Nemoj pogre{no odabirati. U suprotnom }e{ misliti da si ti taj ko je stvoritelj, a ne
On. A On onda vi{e nije Uzrok, ve} samo posledica. Sada le~enje nije vi{e mogu}e, zato {to
Njega okrivljuje{ za svoju vlastitu prevaru i svoju vlastitu krivicu. Onaj Koji je Ljubav sada
postaje izvor straha, po{to se sada samo strah moè opravdati. Osveta je Njegova. On je veliki
razara~, On je smrt. I tako bolest, patnja i àlosni gubitak postaju sudbina svakog stanovnika
zemlje, koje je On napustio i prepustio |avoljoj brizi, zaklinju}i se da ih nikada vi{e ne}e toga
osloboditi. Jo{ jednom do|ite Meni, deco Moja, bez ovakvih izopa~enih misli u svojim srcima.
Jo{ uvek ste sveti sa Sveto{}u koja vas je stvorila u savr{enoj bezgre{nosti i Koja vas jo{ uvek
okruùje rukama mira. Sanjajte sada o le~enju. A onda ustanite i odloìte u stranu zauvek svo
sanjanje.
Ti si taj koga tvoj Otac voli, ti si taj koji nikada i nije napustio svoj dom, niti si lutao divljim
svetom stopalima koja su krvarila i te{kim srcem koje je otvrdnulo bore}i se protiv Ljubavi
koja je istina u tebi. Sve svoje snove prepusti Hristu i dozvoli Mu da ti bude Vodi~ pri le~enju,
koji }e te voditi u molitvi izvan podru~ja sfera uticaja sveta. On dolazi u Moje Ime i govori
Moju Re~ tebi. Ja }u k Sebi pozvati Svog umornog Sina da Mi se vrati iz snova o zlobi i da
do|e u slatki zagrljaj ve~ne Ljubavi i savr{enog mira. Moje su ruke ra{irene i spremne da prime
Sina koga volim i koji ne shvata da je ve} izle~en i da njegove molitve nikada i nisu prestale da
pevaju svoju radosnu zahvalnicu, zajedno sa celim stvaranjem, u svetosti Ljubavi. Smiri se
jedan tren. Ispod zvukova opore i gorke borbe i poraza, postoji Glas Koji ti govori o Meni.
Po~uj Ga za trenutak, pa }e{ se izle~iti. Po~uj Ga za trenutak pa }e{ se spasti. Pomozi Mi da
probudim Svoju decu iz sna o odmazdi i kazni i iz malog ìvota pritisnutog strahom, koji se
tako brzo zavr{ava, tako da izgleda kao da ga se i nije nikada ni ìvelo. Dozvoli Mi da te,
umesto toga, podsetim na ve~nost, u kojoj tvoja radost postaje sve ve}a kako se tvoja ljubav
pro{iruje zajedno sa Mojom i izvan podru~ja beskraja, u kome vreme i prostor nemaju
nikakvog zna~enja. Sve dok ti bude{ ~ekao u svojoj tuzi, Nebeska melodija nije potpuna, zato
{to je tvoja pesma deo ve~ne harmonije ljubavi. Bez tebe stvaranje nije potpuno. Vrati Mi se,
Meni Koji nikada nisam napustio Svog Sina. Po~uj, Dete Moje, tvoj te Otac zove. Nemoj odbiti
da ~uje{ poziv Ljubavi. Ne negiraj Hristu ono {to je Njegovo. Nebo je ovde i Nebo je tvoj dom.
Stvaranje se saginje du` re{etki vremena da bi podiglo te{ko breme sa sveta. Podignite svoja
srca i pozdravite njegov dolazak. Vidite kako blago nestaju senke. Trnje meko otpada sa
krvavog ~ela onoga ko je sveti Boìji Sin. Kako si samo krasno ti, Dete Svetlosti! Kako si Mi
samo sli~no! Kako te, ispunjen ljubavlju, drìm u Svom srcu i u Svojim rukama. Kako Mi je
samo dragocen svaki dar koji si Mi poklonio, ti koji si izle~io Mog Sina i skinuo ga sa krsta.
Ustani i dozvoli da ti se da Moja zahvalnost. A sa Mojom zahvalno{}u prvo }e do}i dar
opra{tanja, a potom ve~ni mir. Pa tako sada Mi vrati svoj sveti glas. Bez tebe je tiha pesma
molitve. Svemir ~eka na tvoje izbavljenje, zato {to je to istovremeno i njegovo izbavljenje. Budi
susretljiv prema kosmosu i prema sebi, a onda budi prijazan i prema Meni. Ja traìm samo ovo:
da se ute{i{ i da ne ìvi{ vi{e u strahu i bolu. Ne napu{taj Ljubav. Zapamti ovo: bez obzira {ta ti
sam o sebi misli{, bez obzira {ta ti mislio o svetu, potreban si svom Ocu i On }e te pozivati sve
dok Mu kona~no ne do|e{ u miru.
50
PSIHOTERAPIJA: SVRHA, PROCES I PRAKSA

Psihoterapija je jedini oblik terapije koji postoji. Po{to samo um moè biti bolestan, prema
tome samo um moè i da se le~i. Samo umu je potrebno le~enje. îni se kao da nije ovako, zato
{to ispoljavanja ovoga sveta izgledaju zaista realna. Psihoterapija je neophodna zato da
pojedinac moè staviti pod znak pitanja realnost ispoljavanja ovoga sveta. Ponekad ovaj
pojedinac moè po~eti da otvara svoj um bez formalne pomo}i, ali ~ak i onda uvek je izvesna
promena u percepciji interpersonalnih odnosa ono {to mu omogu}ava to otvaranje. Ponekad
mu je potreban struktuiraniji, pro{ireni odnos sa zvani~nim terapeutom. I u jednom i u
drugom slu~aju, zadatak je isti: pacijentu se mora pomo}i da izmeni svoj um u vezi sa
realno{}u iluzija.
SVRHA PSIHOTERAPIJE
Vrlo jednostavno: svrha psihoterapije jeste da ukloni blokove koji ometaju pristup istini. Njen
je cilj da pomogne pacijentu da napusti svoj fiksirani sumanuti sistem i da po~ne ponovo
razmatrati njegov la`ni uzrok i posledi~ne odnose na kojima ovaj uzrok po~iva. Niko na ovome
svetu ne moè izbe}i strahu, ali svako moè ponovo razmotriti uzroke tog straha i nau~iti da ih
ispravno procenjuje. Bog je svakome dao U~itelja îja mudrost i pomo} daleko prevazilaze sve
ono {to moè doprineti jedan zemaljski terapeut. Ipak postoje vremena i situacije u kojima
jedan zemaljski odnos pacijent-terapeut postaje sredstvo preko koga On nudi Svoje ve}e
darove obojici. Kakvu bolju svrhu moè imati bilo koji odnos nego da pozove Svetog Duha da
u|e u njega i da pokloni Svoj vlastiti veliki dar radovanja? Kakav moè biti vi{i cilj za bilo koga
nego da nau~i da prizove Boga i da ~uje Njegov Odgovor? I koji to moè biti uzvi{eniji cilj
nego dozvati sebi u pamet Put, Istinu i @ivot i setiti se Boga? Prava svrha psihoterapije jeste da
u ovome pomogne. Da li moè biti i{ta Svetije? Ispravno shva}ena, psihoterapija podu~ava
opra{tanju i pomaè pacijentu da ga prepozna i prihvati. Izle~enjem pacijenta istovremeno je
opro{teno i terapeutu. Svako onaj kome je potrebna pomo}, bez obzira na oblik njegove muke,
zapravo napada sam sebe i kao posledica toga stradava njegov du{evni mir. Ove se tendencije
~esto opisuju kao samorazorne, a i pacijent ih ~esto i sam smatra takvima. A ono {to pacijent
ne shvata, a {to treba da nau~i, jeste da taj ja koji napada i koji moè biti napadnut, jeste
koncept koji je sam on izgradio. Dalje, on sam neguje ovaj koncept, brani ga, a ponekad je ~ak
voljan i da svoj ìvot `rtvuje u korist ovog koncepta. Zato {to on ovaj koncept izjedna~uje sa
samim sobom. Ovo ja on vidi kao ne{to {to deluje na spolja{nji svet, {to reaguje na spolja{nje
sile, onako kako to one zahtevaju i koje je bespomo}no pred mo}i spolja{njeg sveta.
Psihoterapija, prema tome, mora u pacijentovoj svesnosti obnoviti sposobnost da donosi sam
svoje odluke. Pacijent mora biti voljan da preokrene svoje vlastito razmi{ljanje i da shvati da
ono {to je on sam smislio projektuje natrag svoje efekte na njega, a da su ti efekti posledica
onoga {to je on sam projektovao na svet. Svet koji on vidi, prema tome, zapravo ne postoji. Sve
dok to bar delimi~no ne prihvati, pacijent ne moè videti samog sebe kao stvarno sposobnog da
donosi odluke. I on }e se boriti protiv svoje slobode zato {to je zamenjuje sa ropstvom. Pacijent
ne mora misliti o istini kao o Bogu da bi napredovao u spasenju. Ali mora po~eti da odvaja
istinu od iluzije, prepoznaju}i da one nisu isto i postaju}i sve vi{e voljan da vidi iluzije kao
la`ne i da prihvati istinu kao istinitu. Njegov }e ga U~itelj prihvatiti i dalje mu pomo}i da ide,
onoliko koliko je spreman da dalje ide. Psihoterapija mu moè samo u{tedeti vreme. Sveti Duh
se koristi vremenom kako On smatra da je najbolje, a On nikada ne gre{i. Psihoterapija pod
Njegovim usmerenjem je jedno od sredstava kojim se On koristi da u{tedi vreme i da pripremi
dodatne u~itelje za Njegov rad. Nema kraja pomo}i koju On zapo~inje i koju On usmerava.
Bez obzira za koju se mar{utu On odlu~i, sva psihoterapija na kraju vodi ka Bogu. Ali to zavisi
od Njega. Svi smo mi Njegovi psihoterapeuti, zato {to On ho}e da se svi izle~imo u Njemu.
51
PROCES PSIHOTERAPIJE
Psihoterapija je proces koji menja ta~ku gledi{ta na vlastito ja. U najboljem slu~aju, ovo
novo ja je blagotvorniji koncept o ja. Od psihoterapije je te{ko o~ekivati da uspostavi
realnost. To nije njena funkcija. Ako bude mogla da otvori put ka realnosti, onda je postigla
svoj najve}i uspeh. Njena ~itava funkcija, na kraju, svodi se na to da pomogne pacijentu da se
nosi sa jednom fundamentalnom gre{kom: sa verovanjem da mu ljutnja donosi ne{to {to on
istinski èli i da opravdavanjem napada on sam sebe {titi. Do koje mere on shvati da je ovo
gre{ka, do te iste mere je i istinski spasen. Pacijenti ne ulaze u terapeutski odnos sa ovim ciljem
na umu. Naprotiv, ovakvi koncepti za njih malo zna~e, a ako bi im zna~ili, onda im ne bi
trebala pomo}. Njihov je cilj da mogu zadràti svoj koncept o samom sebi ta~no onakvim
kakav i jeste, ali bez patnje koju ovaj koncept povla~i za sobom. Njihova ~itava ravnoteà
po~iva na ludom verovanju da je ovo mogu}e. A po{to je za zdrav um jasno da je ovo
nemogu}e, ono {to pacijenti traè jeste magija. U iluzijama se nemogu}e lako postiè, ali samo
po ceni da se iluzije u~ine istinitim. Pacijent je ve} platio ovu cenu. Sada on èli bolju iluziju.
Prema tome, na po~etku ciljevi pacijenta i terapeuta su protivre~ni. I terapeut i pacijent mogu
gajiti la`ne koncepte o ja, ali se jo{ uvek moraju razlikovati njihove odgovaraju}e percepcije o
pobolj{anju. Pacijent se nada da }e do}i do promena koje on èli, ali bez bilo kakvog
zna~ajnijeg menjanja njegovog koncepta o samom sebi. On se, u stvari, nada da }e ovaj
koncept o samom sebi dovoljno stabilizovati tako da moè u sebe uklju~iti magijske mo}i
kojima on teì u psihoterapiji. On èli da ranjivo u~ini neranjivim, a kona~no beskona~nim. Ja
koje on vidi je njegov bog i on teì samo da mu bolje sluì. Bez obzira koliko je iskren sam
psihoterapeut, on mora èleti da izmeni pacijentov koncept o samom sebi na na~in koji
terapeut smatra realnim. Zadatak terapije jeste da pomiri ove razlike. Na svu sre}u, i terapeut i
pacijent }e nau~iti da se odreknu svojih prvobitnih ciljeva, po{to se spasenje moè na}i samo u
odnosu. Na po~etku je neizbe`no da i jedan i drugi prihvate nerealne ciljeve koji nisu potpuno
oslobo|eni od prikrivenih magijskih sugestija. Umovi obojice na kraju se odri~u ovih sugestija.
GRANICE PSIHOTERAPIJE
Retko se postiè idealan ishod. Terapija po~inje shvatanjem da le~enje pripada umu. U
psihoterapiji se susre}u oni koji ve} i tako u ovo veruju. Mo`da ne}e oti}i mnogo dalje od
ovoga, zato {to niko ne moè nau~iti vi{e od onoga za {ta je u tom trenutku spreman. Ali se
menjaju razine te spremnosti. A kada terapeut ili pacijent dosegnu tu slede}u razinu, bi}e im
ponu|en odnos koji zadovoljava tu izmenjenu razinu. Mo`da }e se ponovo susresti i nastaviti
sa istim odnosom, ~ine}i ga svetijim. Ili }e mo`da svaki od njih u}i u neku drugu kombinaciju.
Siguran budi samo u ovo: svaki od njih }e napredovati. Nazadovanje je privremeno.
Preovla|uje usmerenje za napredovanje ka istini. Psihoterapija sama po sebi ne moè biti
stvarala~ka. To je jedna od gre{aka koje ego gaji, tj. da je on sposoban za istinski preobraàj,
pa prema tome i za istinsko stvarala{tvo. Kad govorimo o spasonosnoj iluziji ili o kona~nom
snu, nije to ono na {ta mislimo. Ovde se radi o egovoj poslednjoj odbrani. Otpor je egov
na~in gledanja na stvari, njegovo tuma~enje napretka i rasta. Ova tuma~enja su nu`no
pogre{na, zato {to su sumanuta. Promene koje ego poku{ava da izvede nisu stvarne promene.
One su samo jo{ tamnije senke ili mo`da razli~iti modeli oblaka. Ono {to se izgradi od ni~ega
ne moè se nazvati novim ili razli~itim. Iluzije su iluzije, istina je istina. Otpor, kako se ovde
defini{e, moè biti karakteristika i terapeuta i pacijenta. Bilo kako bilo, ovaj otpor ograni~ava
psihoterapiju zato {to ograni~ava njen cilj. Sveti Duh se ne moè boriti protiv egovih upada u
terapeutski proces. Ali }e On ~ekati, a Njegovo je strpljenje beskona~no. Njegov je cilj uvek
nepodeljen. Bilo kakva re{enja da pacijent i terapeut postignu u vezi sa svojim ciljevima koji su
u raskoraku, oni se ne mogu potpuno pomiriti i postati jedno sve dok se ne udruè sa ciljem
Svetog Duha.
Samo se tada okon~ava sav konflikt, po{to samo onda moè do}i do izvesnosti. Idealno
gledano, psihoterapija je serija svetih susreta u kojima se bra}a sre}u da bi jedan drugog
52
blagoslovio i da bi primio Boìji mir. A ovo }e jednoga dana doìveti svaki pacijent na licu
zemlje, jer - ko je mogao do}i ovde, izuzev pacijenata? Terapeut je samo ne{to specijalizovaniji
Boìji u~itelj. On u~i podu~avanjem drugih i {to je napredniji to on vi{e druge podu~ava i vi{e i
sam u~i. Ali, bez obzira na kom je stepenu razvoja, postoje pacijenti kojima je potreban ba{
takav kakav jeste. Oni ne mogu uzeti vi{e nego {to im on moè sada dati. A i on i oni }e
kona~no prona}i zdravlje.
MESTO RELIGIJE U PSIHOTERAPIJI
Biti Boìji u~itelj ne zna~i obavezno biti i religiozan, pa ~ak ni verovati u Boga u nekoj ve}oj
meri. Me|utim, biti Boìji u~itelj obavezno zna~i podu~avati opra{tanju, a ne osu|ivanju. Pa
~ak ni u ovome se ne traì potpuna doslednost, po{to onaj ko dosegne ovu ta~ku moè potpuno
podu~avati spasenje, u jednom trenutku i bez re~i. A onaj ko je sve nau~io ne treba u~itelja, a
onaj ko je izle~en ne treba terapeuta. Odnosi su jo{ uvek hram Svetog Duha i oni }e vremenom
postati savr{eni i obnovljeni za ve~nost. Formalna religija nema mesta u psihoterapiji, ali ni
psihoterapija nema stvarnog mesta u religiji. U ovom svetu postoji jedna za~u|uju}a tendencija
da se udruè kontradiktorne re~i u jedan izraz, a da se uop{te ne opazi nikakva protivre~nost.
Poku{aj da se formalizuje religija tako je o~igledan egov poku{aj da se izmiri nepomirljivo da
nema potrebe da se to ovde razra|uje. Religija je iskustvo. Psihoterapija je iskustvo. Na
najvi{em nivou oni postaju jedno. A ni jedno od njih nije sama istina, ali oni oboje mogu voditi
ka istini. [ta drugo moè biti neophodno da bi se do{lo do istine, koja ostaje savr{eno
o~igledna, nego ukloniti prividne prepreke na putu ka istinskoj svesnosti? Niko od onih koji se
nau~e opra{tati ne moè a da se ne seti Boga. Prema tome, sve ono {to treba da se podu~ava
jeste opra{tanje zato {to je to jedino {to treba da se nau~i. Svi blokovi koji stoje na putu ka
se}anju na Boga su oblici neopra{tanja i ni{ta drugo. To nikada nije jasno pacijentu, a samo
retko terapeutu. Svet je pripremio za borbu sve svoje snage protiv ove svesnosti, zato {to u
ovoj svesnosti leì kraj sveta i svega onoga za {ta se taj svet zauzima. I pored toga, svesnost
Boga nije ono {to ~ini razumni cilj psihoterapije. Ovaj }e se cilj posti}i kada se psihoterapija
zavr{i, zato {to istina mora do}i tamo gde postoji opra{tanje. Zaista bi bilo nepravedno ako bi
verovanje u Boga bilo neophodno za uspeh psihoterapije. Verovanje u Boga nije stvarno
zna~ajan koncept, zato {to se Boga moè samo znati. Verovanje podrazumeva da je mogu}e i
neverovanje, ali znanje o Bogu nema istinske suprotnosti. Ne poznavati Boga zna~i ne znati
ni{ta, a tome vodi svo neopra{tanje. A bez znanja moè se imati samo verovanje. Razli~ita
pomagala za podu~avanje privla~e razli~ite ljude. Neki oblici religije nemaju nikakve veze sa
Bogom, a neki oblici psihoterapije nemaju nikakve veze sa le~enjem. A ako se u~enik i u~itelj
udruè u sudelovanju za postizanje istog cilja, Bog }e u}i u njihov odnos, zato {to je i bio
pozvan da u|e. Na isti na~in, zajedni~ki cilj pacijenta i terapeuta obnavlja mesto Boga u tom
njihovom zajedni~kom uspinjanju, prvo uz pomo} vi|enja Hrista, a onda i kroz se}anje na
Samog Boga. Proces psihoterapije zna~i zapravo povratak zdravlju. U~itelj i u~enik, terapeut i
pacijent - svi su oni ludi, a da nisu, onda ne bi ni bili ovde, u ovom svetu. Samo udruèni oni
mogu na}i izlaz, zato {to niko ne moè do}i do zdravlja sam. Ako le~enje jeste poziv Bogu da
u|e u Svoje Kraljevstvo, za{to bi onda bilo va`no kako je napisan taj poziv? Da li je vaàn
papir, ili mastilo, ili pero? Ili je vaàn onaj ko pi{e taj poziv? Bog dolazi onima koji bi da
obnove Njegov svet, zato {to su oni prona{li na~in da Ga pozovu. Ako se udruè bilo koja dva
pojedinca, onda tu mora biti i On. Nije va`no kakav je cilj tih pojedinaca, ali ga moraju u
potpunosti deliti da bi uspeli. Nemogu}e je deliti cilj koji Hrist nije blagoslovio, jer ono {to ne
vide Njegove o~i suvi{e je fragmentirano da bi bilo zna~ajno. Po{to istinska religija le~i, tako i
istinska psihoterapija mora biti religiozna. Ali obe imaju mnoge oblike, zato {to ni jedan dobar
u~itelj ne koristi isti pristup za svakog u~enika. Suprotno tome, u~itelj pa`ljivo slu{a svakog
u~enika i pu{ta ga da formuli{e svoj vlastiti nastavni program. U~enik ne postavlja cilj tog
nastavnog programa, ve} pronalazi na~in na koji }e posti}i cilj koji mu program postavlja.
Mo`da u~itelj ne misli o Bogu kao o delu podu~avanja. Mo`da psihoterapeut ne razume da
le~enje dolazi od Boga. Oni mogu uspeti tamo gde mnogi koji veruju da su na{li Boga ne
uspevaju. [ta mora u~itelj u~initi da bi osigurao u~enje? [ta mora terapeut u~initi da bi
omogu}io le~enje? Samo jednu stvar, a to isto spasenje traì od svakoga. Svaki pojedinac mora
53
svoj cilj deliti s nekim drugim i ~ine}i to izgubiti sav ose}aj posebnih interesa. Samo ~ine}i to
mogu}e je prevazi}i uske granice koje ego natura na{em ja. Samo ~ine}i to mogu u~itelj i
u~enik, terapeut i pacijent, ti i ja, prihvatiti Atounment (uklanjanje ega i le~enje verovanja u
odvojenost) i nau~iti d ga daju onako kako su ga i primili. Usamljeni ne moè posti}i
zajedni{tvo. Niko ko stoji po strani ne moè primiti Hristovu viziju. Ona mu se pruà, ali on ne
moè ispruìti ruke da bi je primio. Neka se umiri taj usamljeni i neka prepozna potrebu svog
brata kao svoju vlastitu. I neka onda iza|e u susret bratovoj potrebi kao svojoj vlastitoj i neka
vidi da se one ispunjavaju kao jedna, po{to to one zaista i jesu. [ta je ina~e religija nego
pomaganje usamljenom da vidi da je to tako? A {ta je psihoterapija drugo nego pomo} da se
ide u istom smeru? I cilj je taj koji ova dva procesa - religiju i psihoterapiju - ~ini istim, po{to
one obe imaju jednu svrhu, pa tako moraju imati i jedno sredstvo.
ULOGA PSIHOTERAPEUTA
Psihoterapeut je vo|a u tom smislu da on kora~a ne{to malo ispred pacijenta i pomaè mu da
izbegne neke od zamki koje stoje na putu i to tako {to }e ih on prvo videti. Idealno gledaju}i,
psihoterapeut je tako|e i sledbenik zato {to On treba da ide ispred njega kako bi mu osvetlio
put. Bez ovoga Jednog, i pacijent i terapeut samo }e se slepo spoticati na putu i ne}e nigde sti}i.
Nemogu}e je, pak, da ovaj Jedan bude potpuno odsutan ako je le~enje cilj. Moè Ga se ne
prepoznati. A u tom slu~aju }e mo}i prihvatiti samo malo svetlosti i to }e biti sve {to }e
osvetljavati put ka istini. Le~enje je ograni~eno granicama koje su postavljene i psihoterapeutu
i granicama koje su postavljene pacijentu. Zato je cilj procesa da se prevazi|u te granice. Ni
jedan od njih ne moè to u~initi sam. Ali kada se udruè, daje im se potencijal da prevazi|u sva
ograni~enja. Sada razmer njihovog uspeha zavisi koliko od tog potencijala oni ho}e da
iskoriste. Ova voljnost na po~etku moè do}i od bilo koga od njih dvojice, a ako je i onaj drugi
deli, ona onda raste. Proces postaje stvar odluke, on moè dose}i skoro do Neba ili moè da ne
ide dalje nego korak-dva dalje od pakla. Sasvim je mogu}e da izgleda kao da je psihoterapija
proma{ila cilj. âk je i mogu}e da rezultat izgleda kao nazadovanje. Ali na kraju mora biti
nekog uspeha. Jedan traì pomo}. Drugi to ~uje i poku{ava da odgovori u obliku pomo}i. To je
formula spasenja i ona mora le~iti. Savr{eno le~enje mogu ometati samo razdeljeni ciljevi.
Jedan terapeut potpuno li{en ega moè izle~iti ceo svet bez jedne jedine re~i, samo postoje}i u
tom svetu. Nema potrebe da ga bilo ko vidi ili da sa njim govori, pa ~ak ne mora niko ni znati
da takav terapeut uop{te i postoji. Njegovo jednostavno Prisustvo je dovoljno za le~enje.
Idealni terapeut je jedno sa Hristom. Ali le~enje je proces, a ne ~injenica. Terapeut ne moè
napredovati bez pacijenta, a pacijent ne moè biti spreman da primi Hrista, a da moè - onda
ne bi bio bolestan. U izvesnom smislu, psihoterapeut li{en ega je jedna apstrakcija koja stoji na
kraju procesa le~enja, suvi{e napredna da bi verovala u bolest, a suvi{e blizu Bogu da bi svoja
stopala mogla o~uvati na zemlji. Sada on moè pomo}i kroz one kojima treba pomo}, zato {to
ovakav terapeut na ovaj na~in izvr{ava smi{ljeni plan spasenja. Psihoterapeut postaje njegov
pacijent koji deluje kroz druge pacijente da bi izrazio misli ovog idealnog terapeuta li{enog ega
onako kako ih ovaj prama od Hristovog Uma.
PROCES BOLESTI
Po{to je sva terapija zapravo psihoterapija, tako je i sva bolest zapravo mentalna bolest. Bolest
je presuda Boìjem Sinu, a presu|ivanje je mentalna aktivnost. Presuda je odluka koja se
donosi ponovo i ponovo protiv stvaranja i njegovog Stvoritelja. To je odluka da se Kosmos vidi
onako kao da si ga ti stvorio. To je odluka da istina moè biti la`. [ta onda bolest moè biti
drugo nego izraz tuge i ose}anja krivice? I ko moè onda plakati za bilo ~im, osim za svojom
nevino{}u? Jednom kad se Boìjeg Sina vidi kao krivog, onda bolest postaje neizbe`na.
Traèno je da ona do|e, pa }e onda biti i primljena. I svi oni koji su traìli da im bolest do|e,
sada sebe osu|uju na traènje lekova koji ne mogu pomo}i, zato {to oni veruju u bolest, a ne u
spasenje. Nema ni~ega na {ta promena uma ne bi mogla delovati, po{to su sve spolja{nje stvari
samo senke odluke koja je ve} doneta. Promeni odluku i - kako onda senka moè ostati
54
neizmenjena? Bolest moè biti samo senka ose}anja krivice, groteskna i ru`na, zato {to ona
imitira deformaciju. Ako se deformisanost vidi kao realna, kakva moè biti njena senka, ako
ne tako|e deformisana? Po{to se jednom donese odluka da je krivica realna, neizbe`no tome
sledi silazak u pakao, korak po korak. Bolest i smrt i beda sada se {ire po zemlji u neumoljivim
valovima, ponekad sve zajedno, a ponekad u jednom stra{nom nizu. Uprkos tome, bez obzira
koliko izgledale realne, sve su ove stvari samo iluzije. Jednom kad se ovo shvati, ko }e u njih
vi{e verovati? Le~enje je terapija ili ispravljanje. A ve} smo rekli i re}i }emo ponovo: sva
terapija je psihoterapija. Le~iti bolesnog zna~i preneti mu ovo shvatanje. Re~ ozdravljenje
do{la je na zao glas me|u po{tovanijim terapeutima u svetu i to sasvim opravdano. Zato {to
niko od njih ne ozdravljuje i niko od njih ne razume {ta je to le~enje. [to je jo{ gore, sve {to
~ine jeste da u svojim umovima u~ine telo realnim. U~iniv{i to, traè magiju pomo}u koje bi
izle~ili bolesti kojima je njihov um obdario telo. Kako ovakav proces moè nekog izle~iti? To
je sme{no, od po~etka do kraja. Ali, po{to je ovako zapo~elo, mora tako i da se zavr{i. Po tome
izgleda kao da je Bog |avo i mora Ga se u zlu prona}i. Kako tu moè biti ljubavi? I kako bolest
moè izle~iti? Zar ovo oboje nije zapravo jedno isto pitanje? U najboljem slu~aju, a ova je re~
mo`da ovde sporna, svetski iscelitelji mogu prepoznati um kao izvor bolesti. Ali njihova
gre{ka leì u verovanju da um moè samog sebe izle~iti. Ovo ima izvesne vrednosti u svetu gde
je zna~ajan koncept stepena gre{ke. Njihova izle~enja moraju ostati privremena, ili se,
umesto jedne, pojavi druga bolest, zato {to se smrt ne moè prevladati sve dok se ne shvati
zna~enje ljubavi. A ko moè ovo razumeti bez Boìje Re~i, koju On daje Svetom Duhu kao
Svoj dar tebi? Bolest bilo koje vrste moè se definisati kao rezultat gledanja na svoje ja kao na
slabo, ranjivo, zlo i ugroèno i tako kao na ne{to ~emu treba stalna odbrana. A ako bi ja
stvarno bilo takvo, odbrana bi bila nemogu}a. Prema tome, odbrane kojima se teì moraju biti
magijske. One moraju da prevladaju sve granice koje se opaàju kod ja, a u isto vreme moraju
izgraditi novi koncept o ja u koga se ne moè vratiti vi{e onaj stari koncept.
Jednom re~ju, gre{ka se prihvata kao realna i sa njom se izlazi na kraj uz pomo} iluzija. Istina
se privodi iluzijama, realnost sada postaje pretnja i smatra se zlom. Ljubav postaje ne{to ~ega
se treba bojati zato {to je realnost ljubav. Tako se zatvara krug protiv provale spasenja.
Bolest je, prema tome, gre{ka koju treba ispraviti. Kako smo ve} ranije naglasili, ispravljanje se
ne moè posti}i tako {to }e se prvo ustanoviti da je gre{ka ispravna, a onda }e se to prevideti.
Ako je bolest realna, onda se ona ne moè u istini prevideti, zato {to previ|anje realnosti zna~i
ludilo. A to i jeste cilj magije: uz pomo} la`ne percepcije (opaànja) iluzije u~initi istinitim.
Ovim se ne moè le~iti, zato {to je to suprotno od istine. Mo`da se za kratko istina zamenjuje
jednom iluzijom zdravlja, ali ne za dugo. Iluzije ne mogu dugo sakrivati strah, zato {to je taj
strah deo njih samih. On }e se za tren izgubiti, a onda }e se opet pojaviti, samo u drugom
obliku, zato {to je strah izvor svih iluzija. Bolest je ludilo, zato {to je sva bolest mentalna bolest,
a u njoj nema stepena. Jedna od iluzija uz pomo} koje se bolest opaà kao realna jeste i ta da
bolest varira u svojoj ja~ini, tj. da se stepen pretnje razlikuje u skladu sa oblikom koji uzima.
Ovde leì osnova svih gre{aka zato {to su sve one samo poku{aji kompromisa time {to }e se
videti samo komadi} pakla. Ovo je sprda~ina koja je tako strana Bogu da mora zauvek biti
nezamisliva. Ali ludi u ovu lakrdiju veruju ba{ zato {to su ludi. Ludak }e braniti svoje vlastite
iluzije zato {to u njima vidi svoje spasenje. Pa }e tako napasti onoga ko poku{ava da ga spase
od tih iluzija, veruju}i da taj doti~ni napada njega li~no. Ovaj ~udni krug napada-odbrane je
jedan od najteìh problema kojima se mora baviti psihoterapeut. U stvari, ovo je njegov glavni
zadatak, sr` psihoterapije. Terapeut se vidi kao neko ko napada pacijentov posed koji ovaj
najvi{e neguje - njegovu sliku o samom sebi. A po{to je ova slika postala pacijentova
bezbednost, onako kako je on vidi, psihoterapeut se ne moè druga~ije videti nego kao realan
izvor opasnosti, koga treba napasti, pa ~ak i ubiti. Psihoterapeut, prema tome, ima ogromnu
odgovornost. Na napad mora odgovoriti bez napada, pa prema tome i bez odbrane. Njegov je
zadatak da pokaè da su odbrane nepotrebne i da je nebranjenost snaga. Tome mora on druge
u~iti, ako lekcija treba da bude da zdravlje zna~i istovremeno i bezbednost. Ne moè se nikada
previ{e naglasiti da ludi veruju da je zdravlje pretnja. To je dodatak prvobitnom grehu verovanju da je krivica realna i potpuno opravdana. Zato je psihoterapeutova funkcija da
55
podu~ava pacijenta da krivica ne moè biti opravdana zato {to nije realna. A krivica nije ni ono
{to }e ~oveka u~initi bezbednim. Pa tako krivica mora da ostane neèljena kao {to je i
nerealna. Jednostavna doktrina spasenja je cilj cele psihoterapije. Oslobodi um luda~kog tereta
krivice koji um tako umorno nosi i postigao si izle~enje. Telo nije izle~eno. Samo se prepoznaje
{ta je ono zapravo.Ako se ispravno vidi, svrha tela se moè razumeti. Kakva je onda potreba za
bole{}u? Kad se napravi ovaj jednostavni pomak, sve ostalo }e slediti. Nema nikakve potrebe
za sloènom promenom. Nema nikakve potrebe za dugim analizama i zamornom diskusijom i
studijom. Istina je jednostavna i vaì za sve.
PROCES LEÊNJA
Iako je istina jednostavna, njoj se moraju podu~avati oni koji su izgubili svoj put u beskrajnim
lavirintima sloènosti. Ovo je velika iluzija. Odmah iza ove iluzije na istom putu dolazi
neizbe`no verovanje da se nepoznato mora kontrolisati da bi se bilo bezbedno. Ovo ~udno
verovanje oslanja se na izvesne korake koji nikada ne dopiru do svesti. Prvo, ovo se verovanje
uvodi verovanjem da postoje sile koje treba prevladati da bi se bilo uop{te ìvo. I dalje, izgleda
kao da bi se ove sile mogle dràti u {ahu samo uz pomo} napuhanog ose}aja samog sebe kojim
se zadràva u tami ono {to se istinski ose}a i {to nastoji d iluzije privede ka svetlosti.
Zapamtimo da su oni koji nam se jave za pomo} jako upla{eni. Ono {to oni veruju da }e
pomo}i moè samo da povredi, a ono {to oni veruju da {teti, jedino moè pomo}i. Napredak je
nemogu} sve dok se pacijent ne ubedi da preokrene svoj izopa~eni na~in gledanja na svet, a
tako|e i svoj izopa~eni na~in gledanja na samoga sebe. Istina je jednostavna. A ipak se njoj
moraju podu~avati oni koji misle da }e ih ona ugroziti. Istini se moraju podu~avati i oni koji }e
napasti, zato {to se ose}aju ugroènim, a tako|e i oni kojima iznad svega treba lekcija o
nebranjenosti, da bi im se pokazalo {ta je zapravo snaga. Kad bi ovaj svet bio idealan, onda bi
mo`da mogla postojati i idealna terapija. Ali u ovom idealnom stanju terapija bi bila
beskorisna. Mi govorimo o idealnom podu~avanju u svetu u kome idealni u~itelj ne moè dugo
ostati. Savr{eni psihoterapeut je samo tra~ak misli koja jo{ nije smi{ljena. Ali mi ipak govorimo
o onome {to se tek moè u~initi da bi se ludima pomoglo unutar granica onog {to je dosti`no.
Sve dok su bolesni, njima se moè i mora pomo}i. Ni{ta se vi{e i ne traì od psihoterapije. Pravi
terapeut ne daje manje od svega ~ime raspolaè. Po{to mu sam Bog nudi njegovog brata kao
Spasitelja koji treba da ga spase od ovoga sveta. Le~enje je sveto. Ni{ta nije u svetu svetije od
pomaganja nekome ko traì pomo}. A onda, i onaj koji daje, i onaj koji prima pomo} dolazi
vrlo blizu Bogu u ovom poku{aju, ma kako da je taj poku{aj ograni~en, ma koliko da mu
nedostaje iskrenosti. Gde se dvoje udruè radi le~enja, i Bog je tu. I On im garantuje da }e ih
~uti i odgovoriti im u istini. Oni mogu biti sigurni da je le~enje proces koji On usmerava, zato
{to je ovaj proces u skladu sa Njegovom Voljom. Mi imamo Njegovu Re~ da nas vodi, dok
poku{avamo da pomognemo svojoj bra}i. Ne zaboravimo da smo sami po sebi bespomo}ni i da
se oslanjamo na Snagu koja je izvan na{eg malog polja delovanja i u pogledu onoga {to }emo
podu~avati i u vezi sa onim {to }emo i sami u~iti.
Brat koji traì pomo} moè nam doneti darove koji su izvan podru~ja visina opaènih u bilo
kom snu. On nam nudi spasenje, zato {to nam dolazi kao Hrist i Spasitelj. Ono {to on traì to
zapravo kroz njega Bog traì. A ono {to u~inimo za njega postaje dar koji dajemo Bogu. Sveti
poziv u pomo} od strane Boìjeg svetog Sina, u njegovoj muci koju opaàmo, moè dobiti
odgovor samo od njegovog Oca. A ipak Ocu je potreban glas kojim }e iskazati Svoju svetu
Re~, potrebna mu je ruka da dosegne do Svog Sina i da dotakne njegovo srce. U ovakvom
procesu, ko se ne bi izle~io? Ova sveta interakcija je plan Samoga Boga, uz pomo} kog se
spasava Njegov Sin. Dvoje su se udruìli. I sada Bog izvr{ava Svoja obe}anja. Prestaju vaìti
granice koje su bile postavljene i pacijentu, i terapeutu, zato {to je zapo~elo le~enje. Ono {to
oni moraju zapo~eti, njihov }e Otac zavr{iti. On nije traìo nikada ni{ta vi{e od najmanje
voljnosti, najmanjeg napredovanja, od najsi}u{nijeg {aptanja Njegovog Imena. Traìti pomo},
bez obzira u kom obliku, zna~i samo prizivati Njega. A On }e poslati Svoj Odgovor kroz
terapeuta koji najbolje moè posluìti Njegovom Sinu u svemu {to mu sada treba. Mo`da
56
odgovor ne izgleda kao dar sa Neba. Mo`da }e ~ak izgledati i kao pogor{anje, a ne kao pomo}.
Ali nemojmo sami prosu|ivati ishod. Negde se moraju primiti svi Boìji darovi. U vremenu se
ne moè uzaludno ~initi nikakav napor. Ne traì se od nas da budemo savr{eni u svojim
poku{ajima da le~imo. Ve} smo prevareni ako mislimo da postoji potreba za le~enjem. A istina
}e nam do}i samo kroz nekoga ko izgleda kao da deli na{ san o bolesti. Pomozimo mu da sam
sebi oprosti za sva sagre{enja zbog kojih bi on sebe samog osudio, a koja nemaju razloga.
Njegovo je le~enje i na{e vlastito le~enje. I dok vidimo kako bezgre{nost u njemu sija kroz veo
krivice koji prekriva Boìjeg Sina, istovremeno }emo u njemu videti i Hristovo lice i shvatiti da
je to lice na{e vlastito lice. Zastanimo tiho pred Boìjom Voljom i u~inimo ono za{ta smo
izabrani da u~inimo. Postoji samo jedan jedini put kojim smo stigli tamo gde su zapo~eli svi
snovi. I na tom istom mestu }emo odloìti te snove da bismo se od njih u miru rastali zauvek.
ûj bratov poziv u pomo} i odgovori mu. Bog }e biti taj Kome }e{ odgovoriti, zato {to si Njega
i prizivao. Nema drugog na~ina da ~uje{ Njegov Glas. Nema drugog na~ina da traì{ Njegovog
Sina. Nema drugog puta da na|e{ vlastito Pravo Ja. Le~enje je sveto, zato {to se kroz njegov
dobrostivi zagrljaj Boìji Sin vra}a u Nebo. Zato {to mu le~enje kaè, Glasom koji govori u
Boìje Ime, da su mu svi gresi opro{teni.
DEFINICIJA LEÊNJA
Proces psihoterapije moè se onda jednostavno definisati kao opra{tanje, zato {to nikakvo
le~enje ne moè biti ni{ta drugo. Oni koji ne opra{taju su bolesni, veruju}i da se ni njima ne
opra{ta. Istrajavanje na ose}aju krivice, ~vrsto prijanjanje uz njega i traè}i u njemu uto~i{te,
za{titu punu ljubavi i budnu odbranu - sve ovo je kruto odbijanje da se oprosti. Bog ovde ne
moè u}i - ponavljaju bolesni, stalno i stalno, dok tuguju za svojim gubitkom, a ipak se i vesele
tom gubitku. Le~enje zapo~inje onda kad pacijent po~ne da ~uje pogrebnu pesmu koju on sam
peva i kada po~ne stavljati u pitanje njenu vrednost. Sve dok je ne bude ~uo, ne}e mo}i shvatiti
da je on taj koji je peva samom sebi. ûti je, to je prvi korak ka oporavku. Staviti je pod znak
pitanja onda postaje stvar izbora. Postoji tendencija, a ona je vrlo jaka, da se samo za tren ~uje
ova pesma smrti, a onda da je se odbaci bez ispravke. Ove brze svesnosti predstavljaju mnoge
prilike koje nam se doslovno daju da izmenimo svoju melodiju. Umesto pesme smrti moè se
~uti zvuk le~enja. Ali se prvo mora pojaviti voljnost da se stavi u pitanje istina pesme koja
osu|uje. ûdne deformacije nerazmrsivo utkane u ja-koncept, koji je i sam la`no stvaranje,
~ine da ovaj ru`ni zvuk izgleda istinski lep. Ritam kosmosa, pesma an|eoskog glasnika sve ovo i jo{ i vi{e se ~uje umesto glasnog disonantnog vri{tanja. Uho samo prevodi, ono ne
~uje. Oko reprodukuje, ono ne vidi. Njihov je zadatak da u~ine ugodnim sve {to se prizove, ma
koliko to bilo neprijatno. Oni odgovaraju na odluke uma, reprodukuju}i njegove èlje i
prevode}i ih u prihvatljive i prijatne oblike. Ponekad se probije misao koja stoji iza oblika, ali
vrlo kratko, a um postaje prepla{en i po~inje da sumnja u zdravlje ove misli. Um ipak ne}e
dozvoliti svojim robovima da izmene oblik u koji gledaju, zvukove koje ~uju. Ovi oblici i
zvukovi su lekovi za um, njegova za{tita od ludila. Ovi dokazi koje donose ~ula imaju
samo jednu svrhu: opravdati napad i tako o~uvati neopra{tanje od prepoznavanja.
Nepodno{ljivo je videti neopra{tanje bez maske. Bez za{tite ovo neopra{tanje ne moè dugo
potrajati. Ovde se gaji sva bolest, ali se ne prepoznaje da je to tako. Kada se neopra{tanje ne
prepozna, oblik koji ono preuzima izgleda kao da se radi o ne~em drugom. I sada to ne{to
drugo nije ono {to moè da se le~i. Ono nije bolesno i ne treba mu nikakav lek. Koncentrisati
svoje isceliteljske napore ovde je jalovo. Ko moè izle~iti ne{to {to ne moè ni biti bolesno i
u~initi ga da bude dobro? Bolest preuzima mnoge oblike, a to ~ini i neopra{tanje. Oblici
jednog samo reprodukuju oblike drugog, po{to su oni jedna iluzija. Tako se blisko jedno
prevodi u drugo da pa`ljivo prou~avanje oblika koji bolest uzima pokazuje sasvim jasno i oblik
neopra{tanja koji data bolest predstavlja. Vi|enje ovoga ne}e dovesti do izle~enja. Izle~enje se
postiè pomo}u samo jednog prepoznavanja: samo opra{tanje le~i neopra{tanje i samo
neopra{tanje moè eventualno dovesti do pojave bilo koje vrste bolesti. Ovo shvatanje je
kona~ni cilj psihoterapije. Kako se dolazi do njega? Terapeut vidi u pacijentu sve ono {to on
sam nije sebi oprostio i tako mu se daje jo{ jedna {ansa da na to pogleda, da to otvori za
ponovno vrednovanje i da ga oprosti.
57
Kada do|e do ovoga, on onda vidi svoje grehe kako su oti{li u pro{lost koje vi{e nema ovde.
Sve dok ovo ne u~ini, on mora misliti o zlu kako ga napada ovde i sada. Pacijent je njegov
ekran za projektovanje njegovih vlastitih grehova, {to mu omogu}ava da tim grehovima
dozvoli da odu. Neka ostavi samo jedan deli} greha u onome na {ta gleda i njegovo izbavljenje
}e biti delimi~no i nesigurno. Niko se ne le~i sam. Ovo je radosna pesma koju spasenje peva
svima koji ~uju njegov Glas. Ovog iskaza nikada ne mogu pre~esto da se sete svi oni koji sebe
vide kao psihoterapeute. Njihove se pacijente moè videti samo kao nosioce opra{tanja, zato
{to su oni ti koji dolaze da pokaù svoju bezgre{nost o~ima koje jo{ uvek veruju da je greh tu
da bi se u njega gledalo. Dokaz o bezgre{nosti, koji se vidi u pacijentu i koji prihvata i terapeut,
nudi umu obijice zavet u kome se oni sre}u, udruùju i postaju jedno.
IDEALNI ODNOS PACIJENT-TERAPEUT
Ko je onda terapeut, a ko pacijent? Na kraju je svaki od njih i jedno i drugo. Onaj kome je
potrebno le~enje mora i sam druge le~iti. Le~ni~e, izle~i samog sebe. Koji je taj drugi koga
treba le~iti? I kome je drugom potrebno le~enje? Svaki pacijent koji do|e terapeutu nudi i
samom tom terapeutu {ansu da sam sebe izle~i. Pacijent je tako terapeutov terapeut. I svaki
terapeut mora da se u~i le~enju od svakog pacijenta koji mu do|e. On tako postaje pacijentov
pacijent. Bog ne poznaje razdvajanje. Ono {to On zna jeste samo to da On ima jednog Sina.
Njegovo znanje se odraàva u idealnom odnosu pacijenta i terapeuta. Bog dolazi onome ko ga
priziva i u Njemu onaj ko priziva prepoznaje Samog Sebe. Pa`ljivo razmisli, u~itelju i
terapeute, kome se ti to moli{ i kome je to potrebno le~enje. Terapija je molitva, a le~enje je
njen cilj i njen rezultat. [ta je onda molitva ako ne udruìvanje umova u jedan odnos u koji
moè u}i Hrist? Ovo je Njegov dom u koji Ga poziva psihoterapija. Od kakve je vrednosti
izle~enje jednog simptoma, ako postoji odmah drugi simptom kog se moè odabrati? Ali
jednom kada Hrist u|e, kakav drugi izbor postoji osim da On tu i ostane? Nema nikakve druge
potrebe osim ove, zato {to je to ujedno i sve {to je potrebno. Ovde je sada izle~enje, sre}a i mir.
Ovo su simptomi idealnog odnosa pacijent-terapeut koji zamenjuju simptome sa kojima je
pacijent do{ao da traì pomo}. Proces koji se tu odvija, u ovom odnosu, je stvarno proces u
kome terapeut, iz svog srca, kaè pacijentu da su mu opro{teni svi gresi, zajedno s njegovim,
terapeutovim gresima. Kakva bi mogla biti razlika izme|u le~enja i opra{tanja? Samo Hrist
opra{ta, poznaju}i i svoju vlastitu bezgre{nost. Njegovo vi|enje le~i percepciju (opaànje) i
bolest nestaje. I bolest se vi{e ne}e vratiti, po{to je njen uzrok jednom uklonjen. Za ovo je, pak,
potrebna pomo} vrlo naprednog terapeuta koji je u stanju da se s pacijentom udruì u sveti
odnos u kome se kona~no prevladava sav ose}aj odvojenosti. Za ovo je potrebna jedna stvar i
to samo jedna stvar: terapeut ni na koji na~in ne sme sebe brkati sa Bogom. Svi neisceljeni
iscelitelji ~ine ovu fundamentalnu zbrku u jednom ili drugom obliku, zato {to oni sebe
smatraju ne~im {to su sami stvorili, umesto stvorenjima koje je Bog stvorio. Ova zbrka je retko
prisutna u svesnosti. Kad bi to bio slu~aj, neisceljeni iscelitelj bi trenutno postao Boìji u~itelj
koji svoj ìvot posve}uje funkciji istinskog le~enja. Pre nego {to dosegne ovu ta~ku, on misli da
on sam upravlja terapeutskim procesom i da je zato i odgovoran za njegov ishod. Gre{ke
njegovog pacijenta tako postaju njegovi vlastiti neuspesi, a ose}anje krivice postaje pokriva~,
taman i jak, za ono {to treba da bude Hristova svetost. Ose}anje krivice je neizbe`no kod onih
koji se koriste vlastitim prosu|ivanjem pri dono{enju odluka. Ose}anje krivice je nezamislivo
kod onih kroz koje govori Sveti Duh. Uklanjanje ose}anja krivice je istinski cilj terapije i
o~igledni cilj opra{tanja. U ovome se jasno moè videti njihova istovetnost. Ko moè doìveti
zavr{etak ose}anja krivice koji se ose}a odgovornim za svog brata, po{to je u ulozi njegovog
vodi~a? Ovakva funkcija pretpostavlja znanje koje ovde niko ne moè posedovati: izvesnost o
pro{losti, sada{njosti i budu}nosti i svih posledica koje se u njima mogu pojaviti. Samo sa takve
sveznaju}e ta~ke gledi{ta bila bi mogu}a ovakva uloga. Ali nikakva percepcija nije sveznaju}a.
A niti je si}u{no pojedin~evo usamljeno ja, nasuprot kosmosu, u mogu}nosti i da pretpostavi
da taj pojedinac poseduje ovakvu mudrost, izuzev u ludilu. O~igledno je da su mnogi terapeuti
ludi. Ni jedan neisceljeni iscelitelj ne moè biti potpuno zdrav. Ali je isto toliko ludo ne
58
prihvatiti funkciju koju ti Bog daje, kao {to je ludo i izmisliti neku koju ti On nije dao.
Napredni terapeut ni na koji na~in ne}e nikada posumnjati u mo} koja je u njemu. Niti sumnja
u svoj Izvor. On razume da mu pripada sva mo} zemlje i Neba zbog onoga {to je on zaista. A
on je vlasnik te mo}i zbog svog Tvorca, îja je Ljubav u njemu i Koji ne moè, a da ne uspe.
Razmisli {ta ovo zna~i: taj napredni terapeut u sebi ima Boìje darove da bi ih dalje
razdeljivao. Njegovi su pacijenti Boìji sveci koji prizivaju njegovu svetost kako bi ta svetost
postala i njihova. I dok im on daje Boìje darove, oni vide Hristovo blistavo lice kako im
uzvra}a pogled. Oni ludi, misle}i da su oni Bog, ne pla{e se da Boìjem Sinu ponude slabost.
Ali {ta oni vide u Boìjem Sinu zbog nu|enja ove slabosti, za njih je zaista zastra{uju}e.
Neisceljeni iscelitelj ne moè, a da se ne boji svojih pacijenata i ne moè, a da ne sumnja u
njihovo izdajstvo, a sve to zbog onoga {to vidi u samom sebi. On poku{ava da le~i i ponekad
moè to i u~initi. Ali on ne uspeva to potpuno, ve} samo do neke mere i za izvesno vreme. On
ne vidi Hrista u onome ko ga zove u pomo}. Kakav od odgovor moè dati nekome ko mu
izgleda kao stranac, kome je istina tu|a i ko je siroma{an u mudrosti, bez boga koji mu se mora
dati? Svog Boga vidi u njemu, zato {to ono {to bude{ video bi}e ujedno i tvoj Odgovor.
Razmisli {ta zapravo zna~i kad se dva brata udruè. A onda zaboravi na svet i sve njegove male
trijumfe i njegove snove o smrti. Oni koji su isti istovremeno su i jedno i sada se niko ni~ega
vi{e ne moè setiti od sveta u kome vlada ose}anje krivice. Soba je postala hram, a ulica je
postala mno{tvo zvezda koje lagano teku pored svih bolesnih snova. Le~enje je obavljeno,
po{to onome {to je savr{eno ne treba nikakvo le~enje, a {ta je to {to ostaje da bi mu se
oprostilo, tamo gde nema greha? Terapeute, budi zahvalan {to moè{ ovakve stvari videti, ako
samo razume{ svoju pravu ulogu. Ali ako ne bude{ u ovome uspeo, onda zna~i da negira{ da te
je Bog stvorio, pa tako i ne}e{ znati da si Njegov Sin. Ko je sada tvoj brat? Koji svetac moè
do}i da te sa sobom povede domu tvome? Izgubio si svoj put. I moè{ li sada o~ekivati da u
tom svecu vidi{ odgovor koji si odbio da sam da{? Le~i i bi}e{ izle~en. Nema drugog izbora, niti
puteva koji bi ikada mogli voditi ka miru. Dozvoli svom pacijentu da u|e, po{to ti ga je Bog
poslao. Zar ti nije dovoljna pacijentova svetost da ti probudi se}anje na Njega?
PRAKSA PSIHOTERAPIJE
IZBOR PACIJENATA
Svako ko ti je poslan jeste tvoj pacijent. To ne zna~i da ga ti bira{, niti da bira{ vrstu le~enja
koja mu odgovara. Ali to zna~i da ti niko ne dolazi pogre{no. Nema gre{aka u Boìjem Planu.
A bila bi, pak, gre{ka pretpostaviti da zna{ {ta }e{ ponuditi svakom onom ko ti do|e. Nije na
tebi da o tome odlu~uje{. Postoji tendencija da se pretpostavi da si stalno pozivan da se
`rtvuje{ za one koji ti do|u. Te{ko da bi to moglo biti istina. Zahtevati `rtvovanje od sebe zna~i
istovremeno zahtevati `rtvu od Boga, a On ni{ta ne zna o `rtvovanju. Ko bi to traìo od
Savr{enstva da bude nesavr{eno? Pa ko onda odlu~uje {ta svakome bratu treba? Sigurno ne ti,
koji ne prepoznaje{ ~ak ni to ko je taj koji ne{to traì. Postoji Ne{to u onome, koji od tebe traì
pomo}, {to }e ti re}i {ta tvom bratu treba, samo ako bude{ slu{ao. I ovo je odgovor: slu{aj. Ne
zahtevaj, ne odlu~uj, ne `rtvuj se. Slu{aj. Ono {to bude{ ~uo je istina. Da li bi ti Bog poslao
Svog Sina kad ne bi bio siguran da }e{ prepoznati potrebe tog Sina? Razmisli o tome {ta ti Bog
govori? Njemu je potreban tvoj glas da bi govorio u Njegovo Ime. Da li i{ta moè biti svetije
od toga? Ili, da li moè biti ve}eg dara za tebe? Da li bi radije izabrao ko }e biti bog ili bi radije
~uo Njegov Glas, Glas Onoga Ko je Bog u tebi? Tvoji pacijenti ne moraju da budu fizi~ki
prisutni da bi im sluìo u Boìje Ime. To moè biti te{ko da se zapamti, ali Bog ne}e da se
ograni~avaju Njegovi darovi tebi samo na one malobrojne koje ti stvarno vidi{. Ti moè{
tako|e videti i druge, po{to vi|enje nije ograni~eno samo na telesne o~i. Nekima nije potrebno
tvoje fizi~ko prisustvo. Oni te trebaju isto toliko, a mo`da ~ak i vi{e, u trenutku kad su poslani.
Prepoznaje{ ih na na~in koji }e biti najkorisniji za vas oboje. Nije va`no kako oni dolaze. Bi}e
poslani u obliku koji je najkorisniji: kao ime, misao, slika, ideja ili mo`da samo kao ose}anje
59
dosezanja do nekoga negde. Udruìvanje je u rukama Svetog Duha. Ono ne moè, a da se ne
postigne. Sveti terapeut, napredni Boìji u~itelj, nikada ne zaboravlja jednu stvar: da on sam
nije na~inio nastavni program za spasenje, niti je u njemu odredio svoju ulogu. On shvata da je
njegova uloga neophodna za celinu i da }e kroz svoju ulogu prepoznati celinu kada njegova
uloga bude zavr{ena. U me|uvremenu mora u~iti, a njegovi su pacijenti sredstvo koje mu se
{alje kako bi mogao da u~i. [ta mu preostaje drugo nego da bude zahvalan za te pacijente i tim
pacijentima.? Oni dolaze nose}i sa sobom Boga. Da li }e terapeut odbiti ovaj Dar u zamenu za
{ljunak ili da li }e zatvoriti svoja vrata Spasitelju sveta, kako bi unutra pustio sablast? Neka ne
izdaje Boìjeg Sina. Onaj koji ga zove daleko je izvan podru~ja njegovog razumevanja. A zar se
ne}e radovati {to moè odgovoriti na ovaj poziv kad samo tako moè ~uti poziv i shvatiti da se
taj poziv odnosi na njega?
DA LI JE PSIHOTERAPIJA PROFESIJA?
Strogo govore}i, odgovor je: ne. Kako moè biti ne{to odvojena profesija u kojoj je svako
angaòvan? I kako se mogu postaviti granice jednoj interakciji u kojoj je svako istovremeno i
pacijent i terapeut u svakom odnosu u koji ulazi? Ipak, prakti~no govore}i, moè se jo{ uvek
re}i da postoje oni koji se prvenstveno posve}uju le~enju, ovakve ili onakve vrste, kao svojoj
glavnoj funkciji. I njima se veliki broj drugih ljudi obra}a radi pomo}i. A to je, kao posledica
tog obra}anja, praksa terapije. Ovi ljudi su, prema tome, zvani~ni pomaga~i. U svojim
profesionalnim aktivnostima oni se posve}uju izvesnim vrstama potreba, iako mogu biti daleko
sposobniji u~itelji izvan domena ovih aktivnosti. Ovim ljudima ne trebaju nikakva posebna
pravila, naravno, ali ih se moè pozvati da upotrebe posebne metode i primene posebne
tehnike u primeni op{tih na~ela le~enja. Prvo, profesionalni terapeut je u izvesnoj poziciji da
demonstrira da nema hijerarhije te{ko}a u le~enju. Za ovo mu je, pak, potreban poseban
trening, zato {to ga je nastavni program, preko koga je postao terapeut, verovatno nau~io
premalo ili ni{ta o realnim na~elima le~enja. U stvari, taj ga je program verovatno nau~io kako
da le~enje u~ini nemogu}im. Najve}i deo svetskog podu~avanja drì se nastavnog programa u
vezi sa prosu|ivanjem sa ciljem da od terapeuta napravi sudiju.
âk i ovakav nastavni program Sveti Duh moè iskoristiti i iskoristi}e ga ako Mu se uputi i
najti{i poziv. Neisceljeni iscelitelj moè biti arogantan, sebi~an, nezainteresovan i zaista
nepo{ten. Moè biti nezainteresovan za le~enje kao za svoj glavni cilj. Ipak se ne{to u njemu
dogodilo, ma koliko to bilo slaba{no, u trenutku kad je odabrao da bude iscelitelj, bez obzira
koliko bio pogre{an smer za koji se odlu~io. To ne{to je dovoljno. Pre ili kasnije to ne{to }e
se dizati i rasti: pacijent }e ga dirnuti u srce i terapeut }e ga tiho zamoliti za pomo}. U tom
trenutku terapeut nalazi svog terapeuta. Zatraìo je od Svetog Duha da u|e u taj odnos i da ga
izle~i. On je prihvatio Atounment za sebe. Kaù da je Bog pogledao na sve {to je stvorio i
proglasio sve to dobrim. Ne, On je objavio da je sve to savr{eno, a tako i jeste. A po{to se
Njegovo stvaranje ne menja i ve~no traje, tako je to i sada. I pored toga, nemogu}e je da
postoje savr{eni terapeut i savr{eni pacijent. Njih oboje mora da su negirali svoje savr{enstvo,
zato {to ve} sama njihova potreba jednog za drugim podrazumeva ose}aj nedostajanja. Odnos
jednog-nasuprot-jednom nije Jedan Odnos. Ali to je ipak sredstvo povratka, na~in koji je Bog
odabrao za povratak Svog Sina. U taj ~udni san mora u}i ~udna ispravka, po{to je samo to
poziv na bu|enje. A {ta bi drugo terapija i bila? Probudi se i budi radostan, zato {to su ti svi
gresi opro{teni. To je jedina poruka koju bilo koje dvoje ljudi treba ikada da daju jedan
drugom. Ne{to dobro mora da proiza|e iz svakog susreta pacijenta i terapeuta. I to dobro se
o~uvava i ìvi za obojicu sve do dana kada njih obojica budu mogli prepoznati da je samo to
ono {to je realno u njihovom odnosu. U tom trenutku dobro im se vra}a, blagosloveno od
Svetog Duha kao dar koji im {alje njihov Tvorac kao znak Svoje Ljubavi. Terapeutski odnos
mora postati sli~an odnosu Oca i Sina. I nema drugog odnosa, zato {to i ne postoji ni{ta drugo.
Terapeuti ovoga sveta ne o~ekuju ovaj ishod i mnogi od njihovih pacijenata ne bi mogli da
prihvate njihovu pomo} ako bi to terapeuti o~ekivali. Ni jedan terapeut ne postavlja sebi, kao
stvarni zadatak, postizanje takvog odnosa sa pacijentom u kome bi i on, terapeut, bio sastavni
60
deo. Prepoznavanjem ovoga zapo~inje njegovo razumevanje i onda se odavde dalje nastavlja.
Le~enje zapo~inje u onom trenutku kada terapeut zaboravi da presu|uje pacijentu. U nekim se
odnosima nikada ne doseè ova ta~ka, iako i pacijent i terapeut mogu promeniti svoje snove u
toku procesa. To ipak ne}e biti isti san za njih obojicu, pa tako to i nije san o opra{tanju u
kome }e se, jednoga dana, obojica probuditi. Dobro je o~uvano, ono je zapravo ~ak i gajeno.
Ali je u{te|eno samo malo vremena. Novi }e snovi izgubiti svoju privremenu privla~nost i
pretvori}e se u snove ispunjene strahom, koji je sadràj svih snova. Ipak, ni jedan pacijent ne
moè prihvatiti vi{e nego {to je spreman da primi, a ni jedan terapeut ne moè ponuditi vi{e od
onoga za {ta veruje da poseduje. I tako postoji mesto za sve odnose u ovome svetu i ti }e
odnosi doneti onoliko dobra koliko svako moè prihvatiti i upotrebiti. Kada prestane
presu|ivanje, javlja se le~enje zato {to se samo tada moè shvatiti da nema hijerarhije te{ko}a
u le~enju. Ovo je neophodno da shvati isceljeni iscelitelj. On je nau~io da ni{ta nije teè brata
probuditi iz jednog sna nego iz drugog sna. Ni jedan profesionalni terapeut ne moè ovo
razumevanje istrajno dràti na umu i ponuditi ga svima koji mu do|u. Postoje neki terapeuti u
ovome svetu koji su se jako pribliìli ovom razumevanju, ali oni nisu ovaj dar primili u
potpunosti, kako bi taj dar mogao i ostati i kako bi mogao dozvoliti da se njihovo razumevanje
zadrì na zemlji sve do zavr{etka vremena. Ove terapeute te{ko je nazvati profesionalnim
terapeutima. Oni su Boìji Sveci. Oni su Spasitelji sveta. Njihova slika ostaje, zato {to su oni
odabrali da tako i bude. Oni zauzimaju mesto drugih slika i pomaù dobrostivim snovima.
Jednom kada profesionalni terapeut shvati da su umovi udruèni, on onda tako|e moè
prepoznati da je hijerarhija te{ko}a u le~enju bezna~ajna. Pre nego {to u vremenu dosegne ovo
razumevanje, terapeut mora da se kre}e u tom smeru. Du` tog puta mnogi }e sveti trenuci biti
njegovi. Cilj ozna~ava kraj putovanja, a ne po~etak. I po{to se dosegne svaki cilj, ve} se slede}i
cilj nejasno vidi ispred sebe. Najve}i broj profesionalnih terapeuta jo{ uvek su na samom
po~etku po~etnog stadijuma prvog putovanja. âk i oni koji su po~eli shvatati {ta moraju ~initi
mogu jo{ uvek da se odupiru zapo~injanju ovoga posla. U jednom jedinom trenutku svi zakoni
le~enja mogu postati njihovi. Putovanje nije dugo, izuzev u snovima. Profesionalni terapeut
ima jednu prednost koja moè u{tedeti jako mnogo vremena ako je se ispravno iskoristi. On je
odabrao put na kome postoji veliko isku{enje da zloupotrebi svoju ulogu. To mu omogu}ava
da vrlo brzo pro|e kroz mnoge prepreke koje stoje na putu ka miru, ako mu uspe da izbegne
isku{enje preuzimanja funkcije koja mu nije data. Da bi shvatio da ne postoji hijerarhija
te{ko}a u le~enju, on mora tako|e i da prepozna jednakost sebe i pacijenta. Ovde ne postoji
ta~ka koja bi stajala na pola puta, nema kompromisa. Ili su terapeut i pacijent jednaki ili nisu.
Zaista su ~udnovati poku{aji terapeuta da u ovom pogledu naprave neki kompromis. Neki
koriste odnos samo da bi sabrali tela da bi se molila na njihovom oltaru i to oni onda zovu
le~enjem. I mnogi pacijenti, tako|e, ovu ~udnu proceduru smatraju spasenjem. Ipak, pri
svakom takvom susretu postoji Jedan Koji kaè: Brate moj, ponovo izaberi. Ne zaboravi da
se bilo koji oblik posebnosti mora braniti i da }e se braniti. Terapeut koji se ne brani ima sa
sobom Boìju snagu, ali terapeut koji se brani izgubio je iz vida Izvor svog spasenja. On ne vidi
i ne ~uje. Kako on onda moè nekoga podu~avati? Zato {to je Volja Boìja da on preuzme
svoje mesto u spasenju. Zato {to je Boìja Volja da se njegovom pacijentu pomogne kako bi
mu se tu pridruìo, njemu, terapeutu. Zato {to terapeutova nesposobnost da vidi i ~uje ne
ograni~ava Svetog Duha na bilo koji na~in. Izuzev vremenski. U vremenu, moè postojati
veliki zastoj izme|u ponude i prihvatanja le~enja. To je veo koji prekriva Hristovo lice. Ali to
ne moè biti ni{ta drugo do iluzija, zato {to vreme ne postoji, a Boìja je Volja uvek bila ba{
ista onakva kakva je i sada.
PITANJE PLA]ANJA
Niko ne moè pla}ati za terapiju, zato {to je le~enje od Boga, a On ne traì ni{ta. Ipak je deo
Njegovog plana da sve na ovom svetu Sveti Duh iskoristi kako bi pomogao da se izvr{i ovaj
plan. âk i napredni terapeut ima neke zemaljske potrebe sve dok je ovde, na zemlji. Ako mu
bude potreban novac, da}e mu se, ne u vidu pla}anja, ve} da bi mu se pomoglo da bolje sluì
izvr{avanju plana. Novac nije zao. On ne zna~i ni{ta. Ali niko ovde, na zemlji, ne moè ìveti
61
bez iluzija, zato {to on mora teìti da sve u~ini kako bi poslednju iluziju svi i na svakom mestu
prihvatili. Napredni terapeut ima va`nu ulogu u izvr{avanju plana i postizanju svrhe zbog ~ega
je i do{ao na zemlju. On ostaje na zemlji samo zbog ovog razloga. I sve dok bude ostao na
ovom svetu i zemlji, bi}e mu sve dato {to mu je potrebno da bi mogao ostati. Jedino neisceljeni
iscelitelj poku{a}e da le~i da bi zaradio novac i on ne}e uspeti u onoj meri do koje ceni novac.
Niti }e se sam izle~iti tokom ovog procesa. Bi}e i onih od kojih }e Sveti Duh zatraìti da ne{to
plate zbog svrhe koja pripada Svetom Duhu. Bi}e i onih od kojih to On ne}e traìti. Terapeut
ne treba da bude taj koji }e donositi ove odluke. Postoji razlika izme|u pla}anja i cene. Dati
novac tamo gde to Boìji plan dodeljuje, nema nikakve cene. Zadràti novac tamo gde taj
novac po pravu pripada, zna~i ogromnu cenu. Terapeut koji bi to u~inio, gubi ime iscelitelja,
zato {to on nikada ne moè shvatiti {ta je to zapravo le~enje. On ne moè dati od sebe le~enje,
a u skladu sa tim, on ga i nema. Terapeuti ovoga sveta zaista su beskorisni za spasenje sveta.
Oni ne{to zahtevaju i tako ne mogu ni{ta dati. Pacijenti mogu platiti samo za razmenu iluzija.
Ovo zaista mora zahtevati pla}anje i cena je visoka. Kupljeni odnos ne moè ponuditi jedini
dar kojim se postiè izle~enje. Opra{tanje, jedini san Svetog Duha, ne sme da ima cene. Ako bi
opra{tanje imalo svoju cenu, ono bi time samo ponovo raspelo na krst Boìjeg Sina. Da li ovo
moè biti na~in kako da se oprosti Boìjem Sinu? Zar ovo moè biti na~in na koji }e se
okon~ati san o grehu? Pravo na ìvot je ne{to za {ta se niko ne treba boriti. To je svakome Bog
obe}ao i to svakome Bog garantuje. Prema tome, to je pravo koje me|usobno jednako dele i
terapeut i pacijent. Ako njihov odnos treba da bude svet, sve ono {to jednome treba, daje mu
onaj drugi. [ta god da jednom nedostaje, time ga onaj drugi snabdeva. Ovde je odnos u~injen
svetim, zato {to su ovde obojica izle~eni. Svojom zahvalno{}u terapeut pla}a pacijentu, a to isto
~ini i pacijent njemu. Nikakvu cenu ni jedan od njih ne mora platiti. Ali zahvalnost zasluùju
obojica za osloba|anje od dugog zato~eni{tva i sumnje. Ko ne bi bio zahvalan za ovakav dar? I
ko bi mogao ~ak i zamisliti da bi se ovakav dar mogao kupiti? Dobro je ve} re~eno da }e biti
dato onome ko ve} ima. Zato {to on ve} ima, on moè i da daje. A zato {to daje, zbog toga }e
mu se i dati. To je Boìji zakon, a ne zakon ovoga sveta. Tako je i sa Boìjim isceliteljima. Oni
daju zato {to su ~uli Njegovu Re~ i {to su je razumeli. Sve {to im je potrebno bi}e im i dato. Ali
}e Boìji iscelitelji izgubiti ovo razumevanje ukoliko se ne sete da im sve ono {to imaju dolazi
samo od Boga. Ako poveruju da im je ne{to potrebno od brata, ne}e vi{e mo}i brata
prepoznati kao brata. A ako to urade, svetlost se gasi ~ak i na Nebu. Tamo gde se Boìji Sin
okrene protiv samog sebe, on onda moè gledati samo u tamu. U tom je slu~aju sam sebi
negirao svetlost, pa tako i ne moè vi{e videti. Jednog se pravila uvek mora dràti: nikoga se ne
sme oterati zato {to ne moè platiti. Niko nije slu~ajno nikome poslan. Odnosi su uvek
svrhoviti. Bez obzira kakav da su imali cilj pre nego {to je u njih u{ao Sveti Duh, odnosi su
uvek potencijalni hramovi Svetog Duha, Hristovo odmarali{te i dom Samog Boga. Ko god da
do|e, poslan je. Mo`da je poslan da podu~i terapeuta koliko je njemu, terapeutu, potrebno
opra{tanje i koliko je novac bezvredan ako ga se s tim uporedi. Opet }e obojica biti
blagosloveni. Samo u pojmovima cene jedan moè imati vi{e od drugog. Pri me|usobnom
deljenju, svako mora dobiti blagoslov besplatno. Ovo gledanje na pla}anje moè biti
neprakti~no i u o~ima sveta ono }e to i biti. Ali ni jedna svetovna misao nije prakti~na uistinu.
Koliko se dobija time {to se teì ka iluzijama? Koliko se samo gubi time {to se Bog odbacuje? I
da li je to uop{te mogu}e u~initi? Sigurno je neprakti~no teìti za ne~im {to je ni{tavno i
poku{ati u~initi ne{to {to je nemogu}e. Onda se zaustavi za trenutak, dovoljno dug da bi
mogao da o ovome razmisli{: ti si verovatno teìo da postigne{ spasenje, a da nisi prepoznao
smer u kome treba da gleda{. Ko god zatraì tvoju pomo} moè ti pokazati taj smer. Kakav
ve}i dar, osim ovoga, moè da ti se da? Kakav bi to bio ve}i dar koji bi ti trebalo da da{?
Le~ni~e, iscelitelju, terapeute, u~itelju - izle~i samog sebe. Mnogi }e ti do}i, nose}i dar
izle~enja, samo ako ti sam to izabere{. Sveti Duh nikada ne odbija poziv da u|e i da ostane s
tobom. On }e ti dati bezbroj prilika da otvori{ vrata svog spasenja, po{to to i jeste Njegova
funkcija. On }e i tebi ta~no re}i {ta je tvoja funkcija u svakoj okolnosti i u svim vremenima.
Koga god On po{alje, taj }e i do}i do tebe, pruàju}i svoju ruku Njegovom Prijatelju. Neka mu
Hrist u tebi zaèli dobrodo{licu, po{to je taj isti Hrist tako|e i u njemu. Negiraj ulaz svome
bratu i istovremeno si negirao ulaz u sebe i Hristu u samom sebi. Seti se tu`ne pri~e o svetu i
62
radosnih vesti o spasenju. Seti se Boìjeg plana za obnovu radosti i mira. I ne zaboravi kako su
vrlo jednostavni putevi Gospodnji:
BIO SI IZGUBLJEN U TAMI SVETA SVE DOK NISI ZATRA@IO SVETLOST.
A ONDA TI GOSPOD POSLA SVOG SINA DA TI JE DA.

Kurs o Čudima PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Kurs o Čudima PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

1

MOJE MI BEZNA^AJNE MISLI POKAZUJU BEZNA^AJAN SVET izgleda tako izaziva~ki.

MIR MOME UMU. NEKA SE STI[AJU SVE MOJE MISLI.

KAKO U^ITI IZ "KURSA O ^UDIMA"

I JA PRIHVATAM SAMO ONO [TO ON DAJE I [TO MI PRIPADA.

ONAJ KO JE SIGURAN, SAVR[ENO JE MIRAN, ZATO [TO NEMA SUMNJI. SIGURNI NE

PRVIH ^ETRDESET LEKCIJA

IMA ZA MENE! Nemoj poku{avati da se oslobodi{ ovoga. Da bi se ovoga oslobodio, zapo~e}e{

POTONE[ DUBOKO U SVOJU NUTRINU, DALEKO OD SVETA I SVIH NJEGOVIH LUDIH

Preveo: dr. Petar Vasiljevi

12. JA SAM UZNEMIREN ZATO TO VIDIM BEZNAAJAN SVET

46. BOG JE LJUBAV U KOJOJ OPRATAM

47. BOG JE SNAGA U KOJU VERUJEM

48. NEMA NIEGA EGA BI SE TREBALO PLAITI

49. BOIJI MI GLAS GOVORI TOKOM CELOG DANA

50. MENE PODRAVA BOANSKA LJUBAV

Zaokupljenost albama je pokuaj da se dokae da se nee izvriti Boiji plan za

Svakih pola sata: SPASENJE DOLAZI OD MOG JEDNOG PRAVOG JA

BOG JE SAMO LJUBAV, STOGA SAM I JA

BOG JE SAMO LJUBAV, STOGA SAM I JA

LJUBAV JE PUT KOJIM HODAM U ZAHVALNOSTI

200. NEMA DRUGOG MIRA SEM MIRA BOJEG

DODATAK "KURSU O ^UDIMA"

U mi{ljenju sveta, zaista je obrnuta uloga podu~avanja i u~enja. Ova je obrnutost

RAZVOJ ^VRSTE VERE

KAKO SE MO@E IZBE]I OPA@ANJE RAZLI^ITIH STEPENA TE[KO]A?

KAKO BO@IJI U^ITELJ TREBA DA PROVEDE SVOJ DAN?

PSIHOTERAPIJA: SVRHA, PROCES I PRAKSA

You might also like