1. Krivini delo je?

Ono delo koje je zakonom odredjeno kao krivino delo

2. Bie krivinog dela je ?
Pojam odredjenog krivinog dela
3. Radnja krivinog dela je ?
Voljni telesni pokret oveka, ali voljno proputanje da se preuzme telesni pokret
4. Posledice krivinog dela je?
Povreda prava i promena u spoljnom svetu
5. Nuna odbrana je?
Element Koji iskljuuje postojanje vinosti
6. Krivica postoji?
Ako je uinilac krivinog dela postupao sa umiljajem u stanju uraunjivosti
7. Krajnja nuda je?
Element koji iskljuuje postojanje kivinog dela
8. Neraunjivost je psihino stanje?
Koje oslobadja od krivine odgovornosti
9. Umiljaj je?
Oblik vinosti
10. Vinost je?
Psihiki odnos uinioca prema svom delu
11. Namera je
Najvii stadijum svesti I volje da se izvri krivino delo
12. Cilj oznaava
Promenu ili stanje koji uinilac tei da ostvari izvrenjem krivinog dela
13. Motiv je?
Unutranji pokreta radnje
14. Nehat je?
Odsustvo volje str.99
15. Svesni nehat je?
Kada je uinilac bio svestan da svojom radnjom moe uiniti krivino delo ali je olako
drao da do toga nee doi ili da e moi da sprei izvrenje dela
16. Nesvesni nehat je?
Kada uinilac nije bio svestan mogunosti zabranjene posledice iako je prema
okolnostima pod kojima je delo izvreno I prem svojim linim svojstvima bio duan I
mogao biti svestan te mounosti
17. Krivini imunitet?
Presednik I lan vlade uivaju imunitet kao narodni poslanik, krivini imunitetje vezan za
vrenje funkcije, krivini imunitet ne vai izvan poslanike funkcije str. 64, 65
18. Eksrtadicija je?
Akt medjunarodne pravne pomoi koji se sastoji u izruenju uinioca od strane jedne
drave drugoj str. 66
19. Pravo azila je?
Pruanje gostoprimstva I pravne zatite stranim dravljanima ili licima bez davljanstva
koja se proganjaju zbog svog zalaganja za demokratske poglede I pokrete I za slobodu I
pravo ljudske linosti
20. Utoite je?

Pravo na boravak na zatitu koji se daje izbeglici na teritoriji R. Srbije za koga nadleni
organ utvrdi da je njegovo strahovanje od progona u dravi porekla osnovana
21.Stvarna zabluda je?
Osnov za oslobadjanje krivine odgovornoosti pod odredjenim uslovima
22. Pravna zabluda postoji?
Kad uinilac nije svestan pravnog znaaja uinjenog dela
23. Pokuaj je?
Radnja umiljajnog zapoinjanja krivinog dela
24. Delo malog znaaja je?
Osnov nkoji iskljuuje postojanje krivinog dela
25. Uzronost je?
Objektivna veza izmedju radnje i posledice
26. Krivino pravo je?
Grna pozitivnog zakonodavstva iji su osnovi instituti krivino delo i krivina sankcija
27. Subjekat krivinog dela je?
Lice koji je izvrilo krivino delo
28. Aktivni subjekat krivinog dela je?
Lice koje je preduzelo radnju izvrenja krivinog dela ili proizvelo posledicu krivinog
dela
29. Pasivni subjekqt krivinog dela je?
Lice ije je dobro povredjeno Ili oteeno krivinim delom
30. Objekat krivinog dela je?
rtva krivinog dela
31. Zatitni objekat krivinog dela je ?
Dobro kojim se prua krivino pravna zatita od povrede ili ugrovanja krivinim delom
32. zatitni objekat se pojavljuje kao?
Opti, grupni, pojedinani
33. Pod optim zatitnim objektom podrazumeva se?
Skup svega onoga to se zatiuje krivinim zakonodavstvom
34. Grupni zatitni objekat predtavljaju?
Ona dobra koja se tite jednom grupom krivinih dela
35. Objeakat radnje je?
Dobro prema kome je upravljenja radnja krivinog dela
36. Privredni prestup je?
Povreda propisa al ne svih propisa ve samo onih koji reguliu privredno I finansisko
poslovanje
37. Aktivni subjekti kod privrednog prestupa su?
Pravno lice I odgovorno lice u pravnom licu
38. Izvrioci privrednog prestupa mogu biti ?
Fizika I pravna lica
39. Prekraj je?
Povrede javnog poretka utvrdjene zakonom za koje su propisane prekrajne kazne I
zatitne mere
40. Za prekraje e mogu izrei dve prekrajne kazne?
Novana kazna I zatvor

41. Kazna je?

Osnovna i najznaajnija vrsta krivinih sankcija
42. Kazna je?
Prinudna mera koju sud izrie radi zatite drutvenih vrednosti utvrdjenih krivinim
zakonom kao I u cilju zatie linosti gradjana njihovih ustavom zagarantovanih prava
sloboda I imovine
43. Kazna se saastoji ?
U oduzimanju ili ogranienju odredjenih dobara uiniocu krivinog dela
44. Kazna uatvora je?
Najtea vrsta kazne u naem krivinom zakonodavstvu. Ona se sstoji od oduzimanja
slobode kretanja uiniocu krivinog dela za odredjeni period, odnosno u lienju slobode
osudjenog lica.
45. Uslovni otpustje?
Lice koje izdrava kaznu zatvora moe biti otputeno sa izdrvanja kazne pod
odredjenim, zakonom propisanim uslovima. Osnovna sadrina ovog instituta vezana je za
ispunjenje propisanih uslova, po proteku vremena neizdrane kazne, smatra se da je
izdrao celokupn kaznu zatvora.
46. Novana kazna
Kao glavna, novana kazna se izrie samostalno, a kao sporedna izrie se uz glavnu
kaznu. Prema naem krivinom zakonodavstvu, novana kazna se moe odrediti na dva
naina i to u dnevnim iznosima ili novana kazna u odredjenom iznosu.
47. Novana kazna u dnevnim iznosima
Odmerava se tako to se prvo utvrdjuje broj dnevnih inosa, a zatim visina jednog
dnevnog iznosa. Do iznosa novane kazne sud e doi mnoenjem utvrdjenog broja
dnevnih iznosa sa utvrdjenom vrednoszi jednog dnevnog iznosa. Str 132, 133
48. Novana kazna u odredjenom iznosu
Novane kazne se na slobodne procene suda, ili bi pribavljanje potrebnih podataka
znatno produilo trajanje krivinog postupka, sud e izrei novanu kaznu u odredjenom
iznosu u okviru propisane najmanje i najvee mere novane kazne. Str 133, 134
49. Novana kazna u odredjenom iznosu
Ako nije mogue utvrditi visinu dnevnog iznosa novane kazne ili na osnovu slobodne
procene suda, ili bi pribavljanje potrebnih podataka znatno bi produilo trajanje krivinog
postupka, sud e izrei novanu kaznu u odredjenom iznosu u okviru propisane najmanje
i najvee mere novane kazne. Str 133, 134
50. Rad u javnom interesu
Rad u javnom interesu je nova kazna u naem krivinom zakonodavstvu. Ona ulazi u
kategoriju glavnih kazni. Ona predstavlja neku vrstu zamenoke kazne, s obzirom da se
moe izrei kao zamena za novanu kaznu ili kaznu zatvora do tri godine. Rad u javnom
interesu moe se izrei za krivina dela za koja je propisana kazna zatvora do tri godine
ili novana kazna. Str 135, 136
51. Oduzimanje vozake dozvole
Ova kazna je u vezi sa izvrenjem ili pripremanjem krivinog dela kada je korieno
motorno vozilo. Uiniocu krivinog dela, u vezi sa ijim je izvrenjem iloi pripremanjem
korieno motorno vozilo, moe se izrei kazna oduzimanja vozake dozvole. Str 136