SEMINARSKI RAD

Krivicno pravo i osnovi krivicnog postupka

Tema
Sajber-Kompijuterski kriminal

Mentor:
Prof. dr.
Djuro Djurovic

Student:
Zorica Gojak
3er/0009/13
2016.

SADRAJ

Uvod....................................................................1
Pojam i oblici cyber kriminala..............................4
Tipovi cyber kriminala.........................................6
Kompjuterski kriminalitet....................................9
Karakteristike uinilaca........................................13
Zloupotrebe interneta...........................................15
Kompjuterska krivina dela.................................16
Nain izvrenja.....................................................18
Borba protiv kompjuterskog kriminala................18
Posledice kompjuterskog kriminaliteta.................19
Zakljuak..............................................................20
Literatura..............................................................21

UVOD
Globalne raunarske mree stvorile su mogunosti za nove oblike kriminala. Pojavljuje se
poseban, sufisticiran, prodoran, tehniki potkovan, beskrupulozan, opsednut, ponekad
osvetoljubiv pojedinac kome je teko suprotstaviti se a jo tee zaustaviti ga. On sve ee ne
eli da bude sam ve mu je potrebno drutvo, kao to mu je neophodna i publika. Lakoa
vrljanja cyber prostorom daje mu oseaj moi i neuhvatljivosti. Ovi oseaji nisu bez
razloga, jer stvarno ga je izuzetno teko otkriti u momentu injenja dela, to, uglavnom,
predstavlja i pravi trenutak za njegovo identifikovanje i hvatanje. S druge strane, Internet
koji je toliko ranjiv i nesiguran zbog ogromnog broja korisnika, otvorenosti i neregulisanosti
je i idealno skrovite kriminalaca razliitog tipa.U takvom okruenju i sa takvim pojedincima
sve se ee pokuavaju izboriti ne samo mnoga nacionalna prava, meunarodne organizacije
i asocijacije, ve se ukljuuje i privatni sektor i korisnici ne bi li se ublaile negativne
posledice i smanjili gubici koji nastaju zbog kriminalnih aktivnosti. Tako na primer,
finansijski cyber kriminal je Australiju u 2003. godini kotao preko 3,5 miliona dolara, a
virusi preko 2 miliona. Sledee godine finansijski cyber kriminal pada na 2 miliona dolara, ali
su zato gubici od virusa narasli na preko 7 miliona. Ni Britanci nisu proli bolje, njima je u
2003. godini finansijski cyber kriminal odneo preko 120 miliona funti, a virusi 27,8 miliona.
Kompjuterski kriminal je pojava novijeg vremena, poseban vid kriminaliteta koji je postao
globalni problem. Pod kompjuterskim kriminalom obino se podrazumeva kriminalitet koji
angauje kompjuter kao sredstvo ili kao cilj izvrenja krivinih dela. U osnovi je re o
potojeim oblicima kriminala koji ine ljudi, a ne kompjuteri. Kriminal u vezi s kompjuterima
nije samo jo jedan oblik obinog kriminala, ve je to opti vid svih oblika kriminala, tako da
e kako nenasilni, tako i nasilni kriminal biti vezan za kompjutere.Ubudue nee biti korisno
razdvajati nekompjuterski od kompjuterskog kriminala.
Razliiti termini
Kompjuter postaje sredstvo vrenja razliitih oblika nedozvoljenih, protivpravnih i drutveno
opasnih delatnosti. Kompjuterski kriminalitet pod ijim zbirnim nazivom su obuhvaeni svi
raznoliki oblici i forme ponaanja nema opte usvojenu definiciju. Tako se u krivinopravnoj
literaturi za ove raznolike oblike kompjuterskog kriminaliteta upotrebljavaju razliiti termini
kao to su:

1. Zloupotreba kompjutera (computer abuse),

2. Kompjuterska prevara (computer fraud),
3. Delikti uz pomo kompjutera (crime by computer),
4. Informatiki kriminalitet,
5. Raunarski kriminaliteti i
6. Tehno kriminalitet.
Kompjuterski kriminalitet je samo opta forma kroz koju se ispoljavaju razliiti oblici
kriminalne delatnosti.To je kriminalitet koji je napravljen protiv bezbednosti informacionih
(kompjuterskih, raunarskih) sistema u celini ili u njenom pojedinim delu na razliite naine i
razliitim sredstvima u nameri da se sebi ili drugom pribavi kakva korist ili da se drugome
nanese kakva teta.

Pojam i oblici cyber kriminala

Kompjuterski kriminalitet predstavlja oblik kriminalnog ponaanja, kod koga se

korienje kompjuterske tehnologije i informacionih sistema ispoljava kao nain izvrenja
krivinog dela, ili se kompjuter upotrebljava kao sredstvo ili cilj izvrenja, ime se ostvaruje
neka u krivino-pravnom smislu relevantna posledica. Kompjuterski kriminalitet je takoe
4

protivpravna povreda imovine kod koje se raunarski podaci s predumiljajem menjaju

(manipulacija raunara), razaraju (raunarska sabotaza), ili se koriste zajedno sa hardverom
(kraa vremena).

Trebalo je da proe niz godina od pojave prvih oblika kompjuterskog kriminala do

njegovog definisanja i taman su nastale neke srodne definicije kada se pojavljuje novi
fenomen cyber kriminal. Tako pokuavajui da se protumae razmere ovog kriminala i
njegove opasnosti, grupa eksperata pod ovim kriminalom podrazumeva kriminal koji se
odnosi na bilo koji oblik kriminala koji se moe izvravati sa kompjuterskim sistemima i
mreama, u kompjuterskim sistemima i mreama ili protiv kompjuterskih sistema i mrea.
To je, u sutini, kriminal koji se odvija u elektronskom okruenju. Ako se pod kompjuterskim
sistemom podrazumeva svaki ureaj ili grupa meusobno povezanih ureaja kojima se vri
automatska obrada podataka (ili bilo kojih drugih funkcija) onda je jasno da bez njih i
kompjuterskih mrea nema ovog kriminala. On je kompleksan i ak ga smatraju kiobranterminom koji pokriva raznovrsne kriminalne aktivnosti ukljuujui napade na kompjuterske
podatke i sisteme, napade vezane za raunare, sadraje ili intelektualnu svojinu.
Istovremeno, kompjuterska mrea slui kao mrea za povezivanje raznih subjekata, ona je
podrka i simbol. Naravno ova poslednja uloga je vezana za zastraivanje, obmanjivanje,
uplitanje. Bitno je da je cyber kriminalu nesporno priznato svojstvo kriminala (pri tome ne
treba zanemariti injenicu da su se pored ovog pojavili i drugi termini: Internet kriminal,
eKriminal, kriminal visokih tehnologija, mreni kriminal, i sl.) kao obliku ponaanja koji je
protivzakonit ili e biti kriminalizovan za kratko vreme.

Moe se konstatovati da je cyber kriminal takav oblik kriminalnog ponaanja kod koga je
cyber prostor okruenje u kome su kompjuterske mree pojavljuju kao sredstvo, cilj, dokaz
i/ili simbol ili okruenje izvrenja krivinog dela.

Pri tome se pod cyber prostorom,

podrazumeva ili vrsta zajednice sainjene od mree kompjutera u kojoj se elementi

tradicionalnog drutva nalaze u obliku bajtova i bitova ili prostor koji kreiraju kompjuterske
mree. Termin cyber prostor prvi je upotrebio Vilijam Dibson u nauno-fantastinoj noveli
Neuromancer 1984. godine

Ono je vetaka tvorevina koja zahteva visoku tehniku opremljenost, dobru informacionu
infrastrukturu i koji je niija i svaija svojina, u kome paralelno koegzistiraju virtuelno i
realno i kod koga je komunikacija kolektivna. U takvom okruenju izuzetno je teko govoriti
o nacionalnim razmerama kriminala i drutvenoj opasnosti. Zato se ovaj kriminal svrstava u
najizrazitiji oblik transnacionalnog kriminala protiv koga ni borba ne moe biti
konvencionalna. Pogotovo to drutveni, socijalni i ekonomski kontekst ovog kriminala nije
istovetan sa klasinim transnacionalnim kriminalom jer za cyberspace vae druga pravila
to pokazuje Globalna studija o organizovanom kriminalu Centra za prevenciju od
meunarodnog kriminala i Instituta Ujedinjenih Nacija.
Iako postoje brojne tekoe u definisanju ovog kriminala, kao to postoji i izraena tendencija
da mu se ne priznaju specifinosti koje prate kriminal uopte, ipak je jasno da takvi stavovi ne
mogu biti prihvatljivi jer se ne mogu zanemariti ni zastraujui naini realizacije ovog
kriminala, kao to se ni posledice vie ne mere nekolicinama rtava, niti desetinama i
hiljadama dolara, dinara, evra, ve estocifrenim brojevima. Problemi nastaju i zbog novih
elemenata za diferenciranje ovog od drugih oblika kriminala. Otuda je posebno pitanje koje su
to vrste ovog kriminala.

Tipovi cyber kriminala

Postoje dve sub kategorije ovog kriminala:
a) Cyber kriminal u uem smislu - kao svako nezakonito ponaanje usmereno na
elektronske operacije sigurnosti kompjuterskih sistema i podataka koji se u njima
obrauju;
b) Cyber kriminal u irem smislu - kao svako nezakonito ponaanje vezano za ili u
odnosu na kompjuterski sistem i mreu, ukljuujui i takav kriminal kakvo je nezakonito
posedovanje, nuenje i distribuiranje informacija preko kompjuterskih sistema i mrea.
Konkretni oblici ovog kriminaliteta su:
1. Neautorizovani pristup komp sistemu ili mrei krenjem mera sigurnosti (haking);
2. Oteenje kompjuterskih podataka ili programa;
3. Kompjuterske sabotae;
6

4. Neovlaeno presretanje komunikacija od i u kompjuterskim sistemima i mreama;

5. Kompjuterska pijunaa.
Svaki od ovih oblika moe se ukrtati sa svakim jer gotovo da ne postoji isti oblik. Tako
haking, pored neovlaenog ulaska u kompjuterske sisteme i mree, esto obuhvata i unitenje
podataka ili kompjutersku pijunau (kao to je to sluaj sa upadima na veb sajtove i unitenje
ili prepravljanje podataka na njima ili haking i trgovina pasvordima). Izmena kompjuterskih
podataka i programa ukljuuje i lansiranje kompjuterskih crva i virusa to je najee
praeno zaustavljanjem rada kompjuterskog sistema, unitenjem podataka.U mreama crvi i
virusi se u veini sluajeva razmenjuju elektronskom potom, a ne retko to ine i hakeri
prlikom neovlaenog pristupa.

Od dela cyber kriminala u irem smislu najee se pojavljuju:

1. Kompjuterski falsifikati
2. Kompjuterske krae
3. Tehnike manipulacije ureajima ili elektronskim komponentama ureaja
4. Zloupotrebe sistema plaanja kao to su manipulacije i krae elektronskih kreditnih kartica
ili korienje lanih ifri u nezakonitim finansijskim aktivnostima.
Njima se u novije vreme dodaju i dela podrana raunarima. Ova dela obuhvataju
rasturanje materijala ili samo njihovo posedovanje pri emu se mrea koristi za postizanje
boljih rezultata kriminala ili pokuaja izbegavanje pravde.
U ova dela se ubrajaju razni nezakoniti i tetni sadraji, krenje autorskih prava, prodaja
zabranjene robe (oruja, kradene robe, lekova) ili pruanje nedozvoljenih usluga (kockanje,
prostitucija). Najvie panje u ovoj grupi dela privlai deija pornografija i distribucija raznih
materijala Internetom.

Evropska konvencija o cyber kriminalu predvia 4 grupe dela:

1. Dela protiv poverljivosti, integriteta i dostupnosti kompjuterskih podataka i sistema njih
ine nezakoniti pristup, presretanje, uplitanje u podatke ili sisteme, korienje ureaja
(proizvodnja, prodaja, uvoz, distribucija), programa, pasvorda;
2. Dela vezana za kompjutere kod kojih su falsifikovanje i krae najtipiniji oblici napada;
3. Dela vezana za sadraje deija pornografija je najei sadraj koji se pojavljuje u ovoj
grupi obuhvatajui posedovanje, distribuciju, transmisiju, uvanje ili injenje dostupnim i
raspoloivim ovih materijala, njihova proizvodnja radi distribucije i obrada u kompjuterskom
sistemu ili na nosiocu podataka;
4. Dela vezana za krenje autorskih i srodnih prava obuhvataju reprodukovanje i distribuciju
neautorizovanih primeraka dela kompjuterskim sistemima.

U Enciklopediji cyber kriminala navodi se da FBI i Nacionalni centar za kriminal belih

kragni SAD (National White Collar Crime Center) otkrivaju i prate sledee oblike:
1. Upade u kompjuterske mree
2. Industrijsku pijunau
3. Softversku pirateriju
4. Deiju pornografiju
5. Bombardovanje elektronskom potom
6. njukanje pasvorda
7. preruavanje jednog raunara da elektronski lii na drugi kako bi se moglo pristupiti
sistemu koji je pod restrikcijama i
8. Krau kreditnih kartica.

Zavisno od tipa poinjenih dela cyber kriminal moe biti:

Politiki:
-Cyber spijunaza i cyber sabotaza (pijunaa i sabotaa u svetu raunara)
-Haking (osnovi bezbednosti na Internetu, osnovi zatite od kompjuterskih virusa)
-Cyber terorizam (Asimetrini virtuelni rat, internet kao oruje terorista)
8

-Cyber ratovanje (Implikacije eventualnog oruanog sukoba)

Ekonomski:
-Cyber prevare ('Nigerijska podvala' ili pranje novca)
-Kraa internet vremena, kraa internet usluga
-Proizvodnja i distribucija nedozvoljenih sadraja kao to su deja pornografija, pedofilija,
verske sekte, irenje rasistikih , nacistikih i slinih ideja i stavova (Dzihad preko Interneta)
-Zloupotreba ena i dece
-Manipulacija zabranjenim supstancama i robama:drogom, ljudskim organima, orujem
-Povrede cyber privatnosti: nadgledanje e-pote, spam, phiching1, snimanje priaonica,
praenje e-konferencija, prikainjanje i analiza pijunskih softvera i "cookies"

Kompjuterski kriminalitet
Kompjuteri i kompjuterska tehnologija se mogu zloupotrebljavati na razne naine, a sam
kriminalitet koji se realizuje pomou kompjutera moe imati oblik bilo kog od tradicionalnih
vidova kriminaliteta, ako sto su krae, utaje, pronevere, dok se podaci koji se neovlaeno
pribavljaju zloupotrebom informacionih sistema mogu na razne naine koristiti za sticanje
protivpravne koristi. Pojavni oblici kompjuterskog kriminaliteta su: protivpravno korienje
usluga i

neovlaeno

pribavljanje

informacija,

kompjuterske

krae,

kompjuterske

prevare, kompjuterske sabotae i kompjuterski terorizam i kriminal vezan za kompjuterske

mree.

Podrazumeva se vid prevare na Internetu koja se obicno odvija tako sto prevarant salje drugim osobama poruku
e-poste predstavljajuci se kao vlasnik firme (naravno, nepostojece) ne bi li ih prevario i dosao do njihovih
podataka koji ce mu posluziti za kradju identiteta.

Protivpravno korienje usluga i neovlaeno pribavljanje

informacija
Protivpravno korienje usluga se sastoji u neovlaenoj upotrebi kompjutera ili njegovoj
ovlaenoj upotrebi ali za ostvarivanje potreba nekog neovlaenog korisnika. Primer
neovlaene upotrebe kompjutera je kada se kompjuter koristi u bilo koje druge svrhe, osim
onih koje predstavljaju deo njegove namene u informatikom sistemu.
Primeri ovlaene upotrebe kompjutera, ali za potrebe neovlaenog korisnika, ili radi
ostvarenja drugih nedoputenih ciljeva su npr., u sluaju kad zaposleni u jednoj firmi pribavi
podatke za budueg poslodavca ili kad raspoloivo kompjutersko vreme koristi za obavljanje
nekih svojih poslova. Jedan od najeih oblika neovlaene upotrebe kompjutera sa kojim se
susreu poslodavci irom sveta jeste zloupotreba Interneta od strane zaposlenih. Neovlaeno
pribavljanje informacija predstavlja svojevrsnu krau podataka sadranih u kompjuterskim
sistemima, najee u cilju ostvarivanja protivpravne imovinske koristi. Tehnike i tehnoloke
mogunosti za neovlaeno pribavljanje informacija su sa pojavom Interneta postale
mnogostruko vee tako da mete mogu biti i va lini PC ali i bilo koji povezani ili izolovani
kompjuterski sistem.

Kompjuterske krae

Kraa zauzima visoko mesto u oblasti kompjuterskog kriminaliteta a u razmatranom

kontekstu od posebnog je znaaja kraa identiteta. Ova vrsta kraa predstavlja posebno
drutveno-opasnu radnju, jer pored ostalog, znaajno podriva poverenje u integritet
komercijalnih transakcija i ugroava individualnu privatnost. Procena strunjaka su da e ova
vrsta kraa rasti sa poveanjem elektronske trgovine. Snabdeveni individualnim personalnim
informacijama, kradljivci identiteta mogu da otvore raune u bankama, obavljaju kupovinu, a
u zemljama u kojima su automatizovane servisne usluge za gradjane, mogu da dobiju
sertifikate o roenju, paso, kredit i sl., a sve to u ime osobe o ijim podacima se radi. Lanim
identitetom kriminalac moe da dobije pozajmicu u banci, kupi auto, stan, ode na putovanje i
sl., i na taj nain rtvu moe da optereti finansijski a u nekim sluajevima da joj napravi i
10

kriminalni dosije. rtva u veini sluajeva i ne zna da se njen identitet "koristi" sve dok ne
dou rauni za naplatu. Dakle i finansijska i "humana" cena krae za individualnu rtvu mogu
biti veoma visoke, mada jedina krivica za mngo rtve moe biti to to su njihovi personalni
podaci bili na nekom fajlu koji je ukraden ili su naivno davali informacije pogresnim ljudima.

Kompjuterske prevare
Kompjuterske prevare se vre u nameri pribavljanja za sebe ili drugog protivpravne
imovinske koristi, s tim to se kod njih u zabludu ne dovodi ili odrava neko lice, kao u
sluaju obinih prevara, kao imovinskih krivinih dela, ve se ta zabluda odnosi na kompjuter
u koji se unose netani podaci, ili se proputa unoenje tanih podataka, ili se na bilo koji
drugi nain, raunar koristi, za ostvarenje prevare u krivino-pravnom smislu. Kompjuterske
prevare predstavljaju najraireniji oblik kompjuterskog kriminaliteta.
Broj oblika prevara, kao i nain njihove realizacije je praktino neogranien i u praksi se
susreu kako one vrlo primitivne i grube, tako i one prevare kod kojih uinioci ispoljavaju
veliki stepen vetine i rafiniranost.
Ono sto karakterie kompjuterske prevare je da one daleko dopiru zbog veliine Interneta kao
trita, da se brzo ire jer sa Internetom kao medijem sve se deava mnogo bre, i niski
trokovi izvoenja ovakvih vrsta prevara .Kompjuterski prevaranti zloupotrebljavaju upravo
one karakteristike Cyber-prostora koje doprinose rastu elektronske trgovine: anonimnost,
distanca izmeu prodavca i kupca i trenutna priroda transakcija. Uz to, oni koriste prednost
injenice da prevara preko Interneta ne zahteva pristup do nekog sistema za isplatu, kao to to
zahteva svaka druga vrsta prevara i to je digitalno triste jos uvek nedovoljno ureeno i kao
takvo konfuzno za potroae, to za njih predstavlja skoro idealne uslove za prevaru.

Kompjuterske sabotae i kompjuterski terorizam

Kompjuterske sabotae se sastoje u unitenju ili oteenju kompjutera i drugih ureaja za
obradu podataka u okviru kompjuterskih sistema, ili brisanju menjanju, odnosno spreavanju
korienja informacija sadranih u memoriji informatikih ureaja. Najei vidovi
kompjuterske sabotae su oni koji deluju destruktivno na operativno-informativne mehanizme
11

i korisnike programe, pre svega, one koji imaju funkciju uvanja podataka. Kako teroristi
postaju savremeniji oni sve vie ostavljaju puke i granate a u korist ciljeva visoke
tehnologije.
Kad je re o kompjuterskom terorizmu danas postoji realna opasnost da informatiki resursi a
posebno globalne informatike mree postanu i veoma efikasno sredstvo u rukama terorista,
omoguavajui im naine delovanja o kojima ranije nisu mogli ni da sanjaju. Ono to
poveava opasnost kad je re o tome da e teroristi u narednom periodu sve vie koristiti
visoku tehnologiju za ostvarenje svojih destruktivnih ciljeva jesu izvori "talenata" koji mogu
da obezbede strunjake ili specijaliste koji su sposobni da vre raunarsku sabotau i
pijunau visokog nivoa, da od terorista preuzimaju zadatake po ugovoru, ili da obuavaju
teroriste za tajne akcije putem visoke tehnologije i za strategijski terorizam koji treba da
izvrava veoma disciplinovan i organizovan kadar. Procena raspoloivih globalnih izvora
talenta - tehnoloki plaenici, nezaposleni tehnoloki strunjaci iz zemalja treeg sveta,
zapadni tehnoloki strunjaci, visokostruni kadrovi iz bivih tajnih slubi i specijalnih snaga
istonog bloka (Stasi, Specnaz, Osnaz, Sekuritatea...).
Generalni zakljuak kad se radi o kompjuterskom terorizmu bi bio da e u vremenu koje
dolazi teroristi sve vie koristiti visoku tehnologiju kako za pijunau i sabotau tako i za
propagiranje svojih ideja. Njihovi ciljevi mogle bi biti banke podataka, raunarski resursi,
vladini komunikacioni sistemi, elektrocentrale kojima upravljaju raunari, rafinerije nafte,
aerodromska postrojenja..

Provaljivanje u kompjuterski sistem

Mada izraz "provaljivanje" asocira na primenu izvesne mehanike sile, radi ulaska u
zatvorene prostore, poput vrenja klasinih provalnih kraa, ali kada je re o kompjuterskom
kriminalitetu oznaava se jedno vrlo suptilno, elektronskim putem, izvedeno, naruavanje
tajnosti, pojedinog kompjuterskog sistema, odnosno neovlaeni elektronski upad u centralni
kompjuterski sistem i njegovu bazu podataka. Ovakva dela preteno vre hakeri, koji se preko
svojih personalnih raunara ukljuuju u druge informativne sisteme, pri emu prvenstveno
koriste Internet. Ovi uinioci spretno zaobilaze zatitne mehanizme a dela ne vre iz
zlonamernih pobuda, ve nastoje da javno demonstriraju informatiku vetinu kojom
raspolau ili da ukau na postojee slabosti u mehanizmu zatite kompjuterskih sistema. Zato
12

su na meti ovakvih uinilaca esto ba one kompjuterske mree, za koje se s pravom oekuje
da su maksimalno zatiene od elektronskih provala kao sto su: vojne kompjuterske
komunikacije, informatiki sistemi obavetajnih slubi, dravnih institucija.

Kriminal vezan za kompjuterske mree

Kriminal vezan za kompjuterske mree je oblik kriminalnog ponaanja kod koga je
cyberspace okruenje u kome se kompjuterske mree pojavljuju u trostrukoj ulozi: kao
sredstvo ili alat, cilj ili okruenje izvrenja krivinog dela.

Kompjuterske mree kao cilj napada napadaju se servisi, funkcije i sadraji koji se
na mrei nalaze. Kradu se usluge i podaci, oteuju se ili unitavaju delovi ili cela
mrea i kompjuterski sistemi, ili se ometaju funkcije njihovog rada.

Kompjuterske mree kao sredstvo ili alat - Danas moderni kriminalci koriste sve vie
kompjuterske mree kao orua za realizaciju svojih namera.

Korienje ovog novog orua naroito je popularno kod deje pornografije,

zloupotrebe intelektualne svojine ili online prodaje nedozvoljene robe (droga, ljudski
organi, neveste..)

Kompjuterske mree kao okruenje u kome se napadi realizuju- Najee to okruenje

slui za prikrivanje kriminalnih radnji, kao to to veoma veto uspevaju da urade
pedofili, a ni drugi kriminalci nisu nita manje uspeni. Naravno postoje i druge uloge,
kao sto je npr., korienje mree kao simbola zastraivanja, uplitanja, koje su nekad
vie izraene kod kompjuterskog nego kod cyber kriminala. Bitno je da je cyber
kriminalu neosporno priznato "svojstvo" kriminala kao "obliku ponaanja koji je
protiv zakonit ili ce biti kriminaliozvan za kratko vreme".

Karakteristike uinilaca
Ne moe se govoriti o jedinstvenom profilu uinilaca kompjuterskog kriminaliteta, oni se
svrstavaju u razliite kategorije prema pojavnim oblicima dela koja ine, ali i prema
motivima, koji ih pokreu u vrenju kriminalnih aktivnosti.
Uinioci ovih dela se mogli podeliti na:

13

zlonamerne, koji mogu da deluju radi ostvarenja imovinske koristi, ili samo u cilju nanoenja
tete i na uinioce koji nisu motivisani ne ostvarenjem koristi, niti prouzrokovanjem tetnih
posledica, ve jednostavno trae zadovoljstvo u neovlaenom prodiranju u neki dobro
obezbeen informacioni sistem. To su tzv. hakeri (hackers), koji koristei svoje raunarsko
znanje, upadaju u tue kompjuterske sisteme.

Hakeri
Ovi uinioci predstavljaju kompjuterske entuzijaste, koji provaljujui u dobro uvane
informatike sisteme iivljavaju svoju strast za avanturama po tzv informacionim
autostradama" u specifinom cyber-spacesu. Oni su esto pravi kompjuterski zavisnici" koji
ak ponekad nemaju pravi kontakt s realnou, ve prvenstveno obitavaju u svom virtuelnom
svetu". Oni vrhunsko zadovoljstvo nalaze u samom inu provaljivanja u viestruko
obezbeene informacione sisteme i to su kompjuterski sistemi bolje uvani, to je za hakere
vei izazov da se upuste u za njih spektakularno savladavanje kripto-grafskih brava".
Zato su na meti ovih uinilaca. esto najbolje obezbeeni informacioni sistemi kao to su
kompjuterske mree vlada savremenih drava, ili vojnih laboratorija, pa i u kompjuterske
sisteme Pentagona. Hakeri mogu svesno ili nesvesno da prouzrokuju ogromne tete. Oni su
prema svom profesionalnom opredeljenju najee programeri kompjutera, visokoobrazovani
informatiari, a ponekad je re o osobama koje su svoju vetinu i znanje stekli bavei se
kompjuterima iz hobija.
To su veoma inteligentni uinioci a jedina prava zatita od njihovih provala je jaanje
kriptografskih sistema zatite, uz strou kriminalnu politiku prema ovakvim uiniocima. Oni,
nezavisno od motiva koji ih pokreu, realno predstavljaju veliku opasnost, naroito u
situacijama kada se uputaju u rizine informatike avanture u tako osetljivim podrujima kao
to su nacionalna bezbednost, industrija naoruanja, satelitska tehnologija itd.

14

Zlonamerni uinioci kompjuterskih delikata

Zlonamerni uinioci kompjuterskph delikata najee su motivisani koristoljubljem. Oko 80%
delikvenata ini delo prvi put, a 70% je zaposleno vie od pet godina u oteenom preduzeu.
njihovo starosno doba je izmeu 19 i 30 godina, preteno su mukog pola, veoma su
inteligentni; imaju uglavnom vie godina radnog iskustva i vae kao savesni radnici koji
prilikom obavljanja radnih zadataka ne prouzrokuju nikakve probleme, esto su tehniki
kvalifikovaniji nego to to zahteva radno mesto na koje su rasporeeni; ovi uinioci sebe po
pravilu ne smatraju kradljivcima ili uopte kriminalcima, ve samo pozajmljivaima.

Koristoljubivi kompjuterski kriminalitet

Koristoljubivi kompjuterski kriminalitet veoma je est u bankarstvu, finansijskim
korporacijama i osiguravajuim drutvima. Statistiki podaci o uiniocima kompjuterskih
delikata u oblasti bankarskih poslova ukazuju na najee profesije uinilaca: 25% ine osobe
sa specijalnim ovlaenjima sa odgovornostnma u informatikim sistemima, 18% programeri,
18% slubenici koji raspolau terminalima, 16% blagajnici. 11% operateri-informatiari i u
12% sluajeva uinioci su lica van oteenih korporacija, u ta su ukljueni i korisnici usluga.

Zloupotrebe interneta
Iako je Internet formulisan kao neformalan medij, ipak postoje neka osnovna pravila
ponaanja formulisana kao Bonton. Ovo je iz razloga to su se pojavili pojedinci i grupe koji
su svojim ponaanjem ugroavali, a u najmanju ruku smetali ostalim uesnicima interneta, to
bi se reklo zloupotrebili su slobodu koja im je podarena. Ova zloupotreba se moe javljati u
vie oblika: od irenja virusa, kradje kreditnih kartica i ostalih informacija, pa do slanja
nepoeljnih materijala na line adrese ili javne grupe na kojima tom materijalu nije mesto. Tu
dolazimo do definicije spama.

15

Spam je u principu postao termin za sve oblike neeljenih materijala na internetu. Postoje
male razlike u definiciji spama vezanoj za linu potu i za javne grupe, ali zajedniko im je da
su to poruke koje nisu od koristi nikome, sem moda onome koji se preko njih oglaava Spam
linih adresa elektronske pote je najee vezan za razne oglase razliite vrste, i obino
potpuno beskorisne krajnjem primaocu, a koji se distribuira na milione i milione adresa
istovremeno.
Na ovakve poruke se ni sluajno ne treba odgovarati, jer se time spamerima daje do znanja da
je adresa u upotrebi i samim tim im postaje znaajnija i verovatno e se samo poveati
koliina spama.
Spam u javnim grupama je obino vezan za slanje oglasa u grupe u kojima mu nije mesto,
postavljanje pitanja nevezanih za tematiku grupe, zatim stvaranje "uma" usmeravanjem
diskusija van tematike grupe i tzv. "trolanje", slanje velikih poruka na grupe, kao i slanje
jedne iste poruke na vie grupa istovremeno

Kompjuterska krivina dela

Kompjuterska krivina dela uvedena su Krivinnim zakonom Srbije 2005. godine. koja su
u Glavi 27 predviena kao krivina dela protiv raunarskih podataka" (l. 298-304). Osim
toga, u Okrunom javnom tuilatvu u Beogradu 2005. godine je osnovano posebno odeljenje
za borbu protiv visokotehnolokog kriminala.

Krivina dela protiv bezbednosti raunarskih podataka

ko unese, uniti, izbrie, izmeni, oteti, prikrije ili na drugi nain uini neupotrebljivim
raunarski podatak ili program ili uniti ili oteti raunar ili drugi ureaj za elektronsku
obradu i prenos podataka sa namerom da onemogui ili znatno omete postupak elektronske
obrade i prenosa podataka koji su od znaaja za dravne organe, javne slube, ustanove,
preduzea ili druge subjekte, kaznie se zatvorom od est meseci do pet godina.

16

Pravljenje i unoenje raunarskih virusa - ko napravi raunarski

virus u nameri njegovog unoenja u tu raunar ili raunarsku mreu, kaznie se novanom
kaznom ili zatvorom do est meseci. Ko unese raunarski virus u tu raunar ili raunarsku
mreu i time prouzrokuje tetu, kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do dve godine.
Ureaj i sredstva kojima je uinjeno ovo krivino delo oduzee se.

Raunarska prevara - Ko unese netaan podatak, propusti unoenje tanog

podatka ili na drugi nain prikrije ili lano prikae podatak i time utie na rezultat elektronske
obrade i prenosa podataka u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist i
time drugom prouzrokuje imovinsku tetu, kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do tri
godine.

Neovlaeni pristup zatienom raunaru, raunarskoj

mrei i elektronskoj obradi podataka-

Ko se, krei mere zatite,

neovlaeno ukljui u raunar ili raunarsku mreu, ili neovlaeno pristupi elektronskoj
obradi podataka, kaznie se novanom ka-znom ili zatvorom do est meseci. Ko upotrebi
ovako dobijen podatak, kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do dve godine.

Krivina dela protiv bezbednosti raunarskih podatakaSpreavanje i ograniavanje pristupa javnoj raunarskoj mrei- Ko neovlaeno spreava ili
ometa pristup javnoj raunarskoj mrei, kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do jedne
godine. Ako delo uini slubeno lice u vrenju slube, kaznie se zatvorom do tri godine.

Neovlaeno korielje raunara ili raunarske mree Ko neovlaeno koristi raunarske usluge ili raunarsku mreu u nameri da sebi ili drugom
pribavi protivpravnu imovinsku korist, kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do tri
meseca. Gonjenje za ovo krivino delo preduzima se po privatnoj tubi.

17

Nain izvrenja
Nain izvrenja ovih delikata zasniva se na upotrebi kompjutera, pri emu samo korielje
raunara moe biti ispoljeno kao celovit modus opcrandi, ili kao jedan njegov segment.
Kompjuter moe biti i osnovno sredstvo izvrenja ovih krivinih dela, a potrebno je pored
toga da je ostvarena i neka u krivinopravnom smislu kanjiva posledica, s tim to posledica
moe biti ispoljsna na samim kompjuterima, informatikoj ili komunikacijskoj mrei.

Borba protiv kompjuterskog kriminala

Borba protiv kompjuterskog kriminala zasniva se na preventivnim i represivnim merama.
Represivne operativno-taktike mere su iste kao i kod drugih vidova kriminaliteta.
Preventivne mere su specifine. One su usmerene na preduzimanje aktivnosti u cilju
otklanjanja izvora. uslova, okolnosti ili propusta koji pogoduju neovlaenom korienju ili
zloupotrebi kompjutera.
Preventivnim merama treba obezbediti:
a) Identifnkaciju moguih napada na kompjuter i njihovu klasifikaciju s aspekta verovatnoe
realizacije, objekta napada, naina i posledica realizacije;
b) Izbor i postavljanje odgovarajueg mehanizma zatite;
c) Odravanje, proveru i unapreenje postavljenog mehanizma zatite

18

Posledice kompjuterskog kriminaliteta

tete nastale vrenjem kompjuterskih delikata, zavisno od pojavnog oblika kompjuterskog
kriminaliteta, mogu se podeliti na:
Finansijske koje mogu da nastanu kada uinilac vri delo u cilju sticanja protivpravne
imovinske koristi, pa tu koristi za sebe ili drugog, zaista i stekne, ili je ne stekne, ali svojim
delom objektivno priini odreenu tetu, ili kada uinilac ne postupa radi sticanja koristi za
sebe ili drugog, ali objektivno uini finansijsku tetu.
Nematerijalne koje se ogledaju u neovlaenom otkrivanju tuih tajni, ili drugom
"indiskretnom tetnom postupanju"
Kombinovane kada se otkrivanjem odreene tajne, ili povredom autorskog prava, putem
zloupotrebe kompjutera ili informatike mree narui neiji ugled, odnosno povredi moralno
pravo a istovremeno prouzrokuje i konkretna finansijska teta.

19

Zakljuak
Na cyber prostor nije ostao nedodirnut mnogim od oblika cyber kriminala. Za svega
nekoliko godina uspeli smo da se popnemo visoko na rang listi opasnih i nesigurnih
podruja sa akterima kojima raste ugled u cyber podzemlju. Meutim, jedna grupa ovih
poinilaca izgubila je predznak kriminalaca i svrstana je u heroje iako su njihove aktivnosti
uveliko prevazilazile takve kvalifikacije. S druge strane, nespremnost pravosua i uspavanost
prava olakali su prelazak ovih pojedinaca u sferu istog kriminala. To je ohrabrilo i mnoge
druge koji su iz faze bojaljivih pokuaja preli u drske i samosvesne kriminalce ubeene da
im niko nita ne moe. Takvu atmosferu prekinulo je nekoliko prijava istranim organima koji
pokuavaju da se uhvate u kotac sa novim oblicima kriminala i njima, esto, nerazumljivim
aktivnostima. Poele su i prve istrage i prikupljanje dokaza, a i prve tube nale su se pred
sudovima u Beogradu, Panevu i Niu. Naalost brojne su nedae sa kojima se sreu sudije,
tuioci i advokati zbog niskog nivoa, ak i elementarnog, znanja informatike to umnogome
oteava i produuje postupke koji, inae, iziskuju brzinu i spremnost da se u deliima sekunde
spasu dokazi i identifikuju poinioci. Poseban propust je to se u odredbe o organizovanom
kriminalu nisu uvrstila i oblici cyber kriminala. Svemu ovome treba dodati i problemi u radu
pravosudnih i policijskih organa, uvreenog miljenja o nedodirljivosti izvrilaca,
nepostojanja saradnje sa meunarodnim organizacijama, telima i asocijacijama, kao i
nacionalnim institucijama drugih zemalja, nepostojanja posebnih specijalizovanih jedinica za
istragu, specijalizovanih sudova za presuivanje i serioznosti u radu provajdera,
neuspostavljanja saradnje izmeu subjektima koji bi trebalo da se izbore sa ovom pojavom,
ipak se mora konstatovati da je koliko toliko pomereno sa mrtve take i da treba oekivati
da se to nastavi kao organizovani, sistematizovani i kontinuirani rad.

20

Literatura:
-

Attorney General Report, Cyberstalking: A New Challenge for Law Enforcement and
Industry www.usdoj.gov/ criminal/ cyber crime

Computer Crime Resarch Center (CCRC)

Computer Hacker Latest News Stories

http://www.bos.rs/cepit/idrustvo/sk/tipovisajberkriminala.php

http://www.ckfraud.rg/whitecollar.html

http://www.google.rs/search?
hl=sr&source=hp&q=provaljivanje+u+kompjuterski+sistem&meta=&aq=f&aqi

http://www.apsigroup.org/sec.html?id=29

http://www.kpa.edu.rs/forum/index.php?topic=1354.0=&aql=&oq=&gs_rfai=

http://www.bos.rs/cepit/idrustvo/sk/regulacijasajberkriminala.php

Marshall P., irwin: Investigation Of Fraud By The National Crime Autority, Operation
Swordfish-

Catching The Big Fish, Farud Prevention and Control Conference,

Australian Institute of Criminology in Association with the Commonwealth AttorneyGenerals Department, Surfers Paradise

21