OPTI TEHNIKI USLOVI ZA IZRADU I MONTAU ELINIH KONSTRUKCIJA

1. UVODNE NAPOMENE
Opti tehniki uslovi za izradu i montau elinih konstrukcija predstavljaju kratak
opis obaveza
svih uesnika na izradi i montai noseih elinih konstrukcija graevinskih
objekata . Uslovi se, po
pravilu, prilau kao standardni tekst tehnikom opisu objekta.
2. ZAKONSKA I TEHNIKA REGULATIVA ZA IZRADU I MONTAU ELINIH
KONSTRUKCIJA
OPTA ZAKONSKA REGULATIVA
/0-1/ Zakon o izgradnji objekata; Slubeni glasnik RS br 44/1995.
/0-2/ Pravilnik o zatiti na radu u graevinarstvu; Slubeni list SFRJ br 42/1968 i
45/1968.
/0-3/ Zakon o zatiti na radu; Slubeni glasnik SRS br 21/1978,23/1978, 22/1979 i
10/1985.
/0-4/ Pravilnik o vrenju strunog nadzora nad gradnjom objekata; Slubeni
glasnik SRS br
27/1985.
/0-5/ Pravilnik o tehnikom pregledu investicionih objekata; Slubeni glasnik SRS
br 9/1969.
/0-6/ Pravilnik o optim merama zatite na radu za graevinske objekte
namenjene za radne i
pomone prostorije; Slubeni glasnik SRS br 29/1987.
/0-7/ Odluka o minimalnim garantnim rokovima za pojedine vrste izradjenih
investicionih
objekata odnosno izvedenim radovima na tim objektima; Slubeni glasnik SRS br
24/1985.
TEHNIKA REGULATIVA
1 Optereenja
/1-1/ JUS U.H2.110/1991: eline konstrukcije za noenje antena - proraun,
konstruisanje i
izvoenje
/1-2/ JUS U.C7.110/1991: Optereenje vetrom. Osnovni principi i osrednjeni
aerodinamicki
pritisak vetra.
/1-3/ JUS U.C7.111/1991: Optereenje vetrom. Dinamicki koeficijent i
aerodinamicki pritisak

vetra.
/1-4/ JUS U.C7.112/1991: Optereenje vetrom. Optereenje vetrom zgrada.
/1-5/ JUS U.C7.113/1991: Optereenje vetrom. Optereenje vetrom ostalih
graevinskih
konstrukcija.
/1-6/ Pravilnik o tehnikim normativima za izgradnju objekata visokogradnje u
seizmikim
podrujima; Slubeni list SFRJ br 31/1981, 49/1982, 29/1983 i 21/1988.
/1-7/ Seizmoloke karte za povratne periode 50, 100, 200, 500 i 1000 godina;
Zajednica za
seizmologiju SFRJ, 1987.
1-8/ Pravilnik o tehnikim normativima za optereenja noseih graevinskih
konstrukcija;
Slubeni list SFRJ br 26/1988.
/1-9/ JUS U.C7.121/1988: Korisna optereenja stambenih i javnih zgrada.
/1-10/ JUS U.C7.122/1988: Odredjivanje korisnog optereenja tavanica u
proizvodnim pogonima
i skladitima.
/1-11/ JUS U.C7.123/1988: Sopstvena teina konstrukcija, nekonstruktivnih
elemenata i
uskladitenog materijala koja se uzima u obzir pri dimenzionisanju. Zapreminska
masa.
/1-12/ JUS A.A1.100/1985: Standardna atmosfera.
/1-13/ JUS U.C7.010/1988: Osnove projektovanja graevinskih konstrukcija.
Osnovni principi za
proveru pouzdanosti konstrukcija.
2 Opta tehnika regulativa za eline konstrukcije
/2-1/ Pravilnik o tehnikim normativima za nosee eline konstrukcije; Slubeni
list SFRJ br
61/1986.
/2-2/ Pravilnik o tehnikim merama i uslovima za spregnute konstrukcije; Slubeni
list SFRJ br
35/1970.
/2-3/ Tehniki propisi za lake eline gradjevine kod noseih elinih konstrukcija;
Slubeni list
SFRJ br 41/1964.

/2-4/ Tehniki propisi za jednostavne konstrukcije zgrada kod noseih elinih

konstrukcija;
Slubeni list SFRJ br 6/1965.
/2-5/ Tehniki propisi za eksploatacije kod noseih elinih konstrukcija; Slubeni
list SFRJ br
6/1965.
3 Projektovanje elinih konstrukcija
/3-1/ JUS U.E7.010/1988: Nosee eline konstrukcije. Izbor osnovnog materijala.
/3-2/ JUS U.E7.081/1986: Centrino pritisnuti tapovi konstantnog jednodelnog
preseka.
/3-3/ JUS U.E7.086/1986: Odredjivanje duine izvijanja tapova.
/3-4/ JUS U.E7.091/1986: Centrino pritisnuti tapovi konstantnog viedelnog
preseka.
/3-5/ JUS U.E7.096/1986: tapovi izloeni pritisku i savijanju.
/3-6/ JUS U.E7.106/1980: Pritisnuti tapovi sa elastinim poprenim osloncima.
/3-7/ JUS U.E7.101/1991: Bono izvijanje nosaa.
/3-8/ JUS U.E7.111/1986: Stabilnost okvirnih nosaa.
/3-9/ JUS U.E7.121/1986: Proraun izboavanja limova.
/3-10/ JUS U.E7.131/1980: Leita i zglobovi noseih elinih konstrukcija.
/3-11/ JUS U.E7.140/1985: Spojevi sa vijcima visoke klase vrstoe kod noseih
elinih
konstrukcija. Tehniki uslovi.
/3-12/ JUS U.E7.145/1987: Nosee eline konstrukcije spojene zakovicama i
vijcima. Tehniki
uslovi; JUS U.E7.145/1/1991: Izmene i dopune.
/3-13/ JUS U.E7.150/1987: Zavarene nosee konstrukcije.
/3-14/ JUS C.T3.001/1971: Tehnika zavarivanja metala. Definicije i pojmovi.
/3-15/ JUS C.T3.011/1980: Zavarivanje i srodni postupci. Uproeno prikazivanje
avova na
crteima.
/3-16/ JUS C.T3.012/1980: Zavarivanje. Oznaavanje postupaka zavarivanja na
crteima.
/3-17/ JUS U.Z1.010/1990: Spregnute konstrukcije elik-beton.
4 Osnovni elini materijal
/4- 1/ JUS C.B0.002/1986: Sistem oznaavanja vrsta elika i elinog liva.

/4- 2/ JUS C.B0.003/1957: Oznaavanje elika bojom u skladitima.

/4- 3/ JUS C.B0.004/1986: Obeleavanje osnovnih proizvoda od elika.
/4- 4/ JUS C.B0.500/1989: Opti konstrukcioni elici. Tehniki uslovi za izradu i
isporuku.
/4- 5/ JUS C.B9.021/1974: elici za poboljanje. Tehniki uslovi za izradu i
isporuku.
/4- 6/ JUS C.B3.021/1962: Okrugli elici vrue valjani. Oblik i mere.
/4- 7/ JUS C.B3.024/1962: Kvadratni elici vrue valjani. Oblik i mere.
/4- 8/ JUS C.B3.025/1962: Pljosnati elici vrue valjani. Oblik i mere.
/4- 9/ JUS C.B3.026/1984: Vrue valjani elik. estougaoni elik za optu namenu.
Oblik i mere.
/4-10/ JUS C.B3.030/1962: iroki pljosnati elici vrue valjani. Oblik i mere.
/4-11/ JUS C.B3.101/1987: elini ravnokraki ugaonici sa zaobljenim ivicama
vrue valjani.
Oblik i mere.
/4-12/ JUS C.B3.111/1962: elini raznokraki ugaonici sa zaobljenim ivicama
vrue valjani.
Oblik i mere.
/4-13/ JUS C.B3.131/1962: elini I-nosai vrue valjani. Oblik i mere.
/4-14/ JUS C.B3.141/1962: elini U-nosai vrue valjani. Oblik i mere.
/4-15/ JUS C.B4.110/1972: elini limovi,debeli. Oblik i mere.
/4-16/ JUS C.B4.114/1974: Toplo valjani rebrasti lim. Oblik i mere.
/4-17/ JUS C.B5.021/1964: eline cevi bez ava sa propisanim osobinama za
cevne
vodove,sudove i aparate. Tehniki uslovi za izradu i isporuku.
/4-18/ JUS C.B5.026/1973: eline cevi sa avom od nelegiranih i niskolegiranih
elika za cevne
vodove,sudove i aparate. Cevi propisanog kvaliteta. Tehniki uslovi za izradu i
isporuku.
/4-19/ JUS C.B5.213/1982: eline cevi sa avom, hladno oblikovane, okruglog
kvadratnog i
pravougaonog preseka za konstrukcije.
5 Dodatni materijal za zavarivanje
/5-1/ JUS C.H3.010/1982: Obloene elektrode za runo-elektroluno zavarivanje
elika.
Tehniki uslovi.

/5-2/ JUS C.H3.011/1982: Obloene elektrode za runo-elektroluno zavarivanje

niskougljeninih nelegiranih i niskolegiranih elika. Oznaavanje.
/5-3/ JUS C.H3.052/1974: ice za zavarivanje pod zatitom praka. Zavarivanje sa
vie zavara
niskougljeninih i niskolegiranih elika.
/5-4/ JUS C.H3.081/1986: Dodatni i pomoni materijal za zavarivanje. Zatitni
gasovi. Tehniki
uslovi.
/5-5/ JUS H.B1.023/1983: Postupak zavarivanja pod zatitom praka. Oznaavanje
praka.
6 Dodatni materijal - zavrtnjevi
/6-1/ JUS M.B1.068/1974: Vijci sa estostranom glavom, za eline konstrukcije.
/6-2/ JUS M.B1.601/1965: estostrane navrtke srednje klase izrade.
/6-3/ JUS M.B2.015/1974: Podloke za vijke za eline konstrukcije.
/6-4/ JUS M.B2.031/1952: Kose podlone ploice za nosae I-oblika.
/6-5/ JUS M.B2.032/1952: Kose podlone ploice za nosae U-oblika.
/6-6/ JUS M.B5.102/1956: Otvor kljua. Metriki navoj od M6 do M72.
/6-7/ JUS M.B5.100/1956: Zatezne navrtke i spojke, duge,od cevi. Metriki navoj
od M6 do
M80.
7 Kontrola kvaliteta zavarivakih radova
/7- 1/ Tehniki propisi o kvalitetu zavarenih spojeva za nosee eline
konstrukcije; Slubeni list
SFRJ br 41/1964.
/7- 2/ JUS U.E7.150/1987: Zavarene nosee eline konstrukcije. Tehniki uslovi.
/7- 3/ JUS U.E7.010/1988: Nosee eline konstrukcije od opstih konstrukcionih
elika. Izbor
osnovnog materijala.
/7- 4/ JUS C.T3.001/1971: Tehnika zavarivanja metala. Definicije i pojmovi.
/7- 5/ JUS C.T3.011/1980: Zavarivanje i srodni postupci. Uproeno prikazivanje
avova na
crteima.
/7- 6/ JUS C.T3.012/1980: Zavarivanje. Oznaavanje postupaka zavarivanja na
crteima.
/7- 7/ JUS C.T3.020/1982: Zavarivanje. Klasifikacija greaka u zavarenim
spojevima izvedenim

topljenjem metala.
/7- 8/ JUS C.T3.030/1960: Zavarivanje i srodni postupci. Oblici i dimenzije lebova
za
zavarivanje elika topljenjem.
/7- 9/ JUS C.T3.035/1987: Zavarivanje. Postupci kontrole kvaliteta.
/7-10/ JUS C.T3.040/1965: Ispitivanje kvaliteta zavarenih spojeva. Radiografsko
ispitivanje
elinih sueonih spojeva. Opte odredbe.
/7-11/ JUS C.T3.041/1966: Radiografsko ispitivanje sueonih spojeva elinih
limova debljine
ispod 50 mm.
/7-12/ JUS C.T3.042/1966: Radiografsko ispitivanje elinih cevi debljine zida
ispod 50 mm.
/7-13/ JUS C.T3.048/1966: Indikatori kvaliteta snimka pri radiografskom ispitivanju
zavarenih
spojeva.
/7-14/ JUS C.T3.061/1960: Tehnika zavarivanja metala. Ispitivanje strune
sposobnosti
zavarivaa za elektroluno i plinsko zavarivanje.
/7-15/ JUS C.T3.071/1972: Obezbedjenje kvaliteta zavarivakih radova. Opta
naela.
/7-16/ JUS C.T3.072/1972: Obezbedjenje kvaliteta zavarivakih radova. Opta
naela.
/7-17/ JUS C.T3.072/1972: Obezbedjenje kvaliteta zavarivakih radova.
Svedoanstvo o
sposobnosti.
/7-18/ JUS C.T3.081/1972: Zavarene konstrukcije sa preteno mirnim
optereenjem.
Svedoanstvo o sposobnosti za zavarivanje elinih konstrukcija.
/7-19/ JUS C.T3.082/1972: Zavarene konstrukcije sa preteno mirnim
optereenjem.
Svedoanstvo o sposobnosti za zavarivanje jednostavnih elinih konstrukcija.
/7-20/ JUS C.A7.010/1979: Uredjaji za gama-radiografiju. Tehniki uslovi za izradu i
isporuku.
/7-21/ JUS C.A7.080/1979: Ispitivanje bez razaranja. Ispitivanje penetrantima.
/7-22/ JUS C.A7.081/1979: Ispitivanje bez razaranja. Ispitivanje penetrantima.
Sredstva kontrole.

/7-23/ JUS C.A7.083/1979: Sredstva za vizuelno ispitivanje. Izbor lupa sa malim

uveanjem.
8 Zatita od korozije elinih konstrukcija
/8-1/ Pravilnik o tehnikim merama i uslovima za zatitu elinih konstrukcija od
korozije;
Slubeni list SFRJ br 32/1970.
9 Izrada elinih konstrukcija
/9-1/ Tehniki propisi za tolerancije mera i oblika kod noseih elinih kontrukcija;
Slubeni list
SFRJ br 41/1964.
/9-2/ Pravilnik o tehnikim merama i uslovima za montazu elinih konstrukcija;
Slubeni list
SFRJ br 29/1970.
10 Pregled i odravanje elinih konstrukcija
/10-1/ Pravilnik o tehnikim propisima za odravanje elinih konstrukcija za
vreme
eksploatacije kod noseih elinih konstrukcija; Slubeni list SFRJ br 65/1965.
3. OSNOVNI ELINI MATERIJAL ZA KONSTRUKCIJU
Sastavni deo tehnike dokumentacije ovog Projekta je detaljna specifikacija
materijala. Izvoa je
duan je da iz detaljne specifikacije materijala obrazuje narudbenu specifikaciju,
prema kojoj e
odabrana valjaonica izvriti valjanje i isporuku materijala. Pri tome se mora voditi
rauna da
isporueni materijal u svemu odgovara propisanim standardima u projektu
odnosnu navedenim u
okviru ovog poglavlja. Pri sastavljanju narudbene specifikacije, Izvoa e voditi
rauna na
potrebne dodatke za rezanje i naknadna ispitivanja. Elementi koji se posebno
naglaavaju:
Tolerancija na teinu limova i irokog pljosnatog elika koja se priznaje iznosi od
-0% do +4%.
Ova tolerancija se odnosi na celokupnu isporuku, a ne na pojedinane limove i
odnosi se na
teorijsku teinu sraunatu sa zapreminskom masom 8.00 t/m3. elik mora biti
proizveden
topljenjem po postupku Simens-Marten (SM) ili nekim drugim postupkom koji
garantuje elik istih

ili boljih osobina napr. "popravljeni konvertorski" elik ili elik iz elektropei.
Postupak topljenja i
nain normalizacije (za pozicije gde je to propisano) u ponudi treba obavezno
navesti.
Materijal koji se koristi u konstrukciji mora odgovarati ranije navedenim
standardima.
Posebni uslovi
Mehanike i hemijske osobine materijala date u Tablici 4 odnosno u Tablici 1 - JUS
C.B0.500
moraju se ispuniti za sve debljine iz narudbene specifikacije. Osnovni materijal
mora biti zavarljiv,
otporan na krti lom. Ove osobine dokazuju se probama na udarnu ilavost koje
treba da zadovolje
vrednosti date u JUS C.B0.500.Ugradnja dvoplatnih limova se zabranjuje.
Dvoplatnost limova se
registruje ispitivanjem ultrazvukom.
Atesti za osnovni elini materijal moraju sadrati sledee podatke: broj are na
koju se sortament
odnosi, standarde i kvalitete obavezne prema projektnoj dokumentaciji i
propisane stvarne vrednosti
hemijskih i mehanikih karakteristika materijala. Atesti u vidu izjava da materijal
odgovara
zahtevanom kvalitetu nisu dozvoljeni i ne smeju se uzeti kao dokaz kvaliteta
materijala.
Preuzimanje materijala
Sav e materijal biti u valjaonici kvalitativno i kvantitativno preuziman od strane
Izvoaa uz
pregled svih povrina i dimenzija. Pojedini delovi osnovnog materijala mogu se i
naknadno
odbaciti, iako je materijal u valjaonici prethodno primljen, ako pri izradi
konstrukcije u radionici
Izvoaa ustanovi da isporueni delovi materijala imaju mane ili neodgovarajue
dimenzije.
Isporuilac materijala je obavezan da u najkraem roku, bez prava za naknadu,
isporui odbaeni
materijal. Sav materijal u valjaonici mora biti obeleen bojom u pogledu
dimenzija i mora imati
utisnut broj sare i broj pozicije iz narudbene specifikacije.
4. ZAVARIVANJE

Izvoa je duan da, u sklopu ponude, prui sve potrebne dokaze da je njegova
struna radna snaga
i oprema koja e biti angaovana na izgradnji sa vaeim sertifikatom izdatim od
strane jednog od
ovlaenih Instituta. Celokupna oprema koja treba da se upotrebi na radovima na
izradi, montai i
kontroli kvaliteta eline konstrukcije mora biti u dobrom radnom stanju i ista
podlee pregledu od
strane Nadzornog inenjera.
Tehnologije izvoenja zavarivakih radova, koriseni materijal i postupci kontrole
moraju biti u
saglasnosti sa predhodno navedenim standardima.
Za zavarene konstrukcije dinamiki optereene u naelu se preporuuju elektrode
sa debelim
platom bazinog karaktera i niskim sadrajem vodonika. Statiki optereene
zavarene konstrukcije
mogu se raditi i sa elektrodama obloenim srednje i debelim platom kiselog
karaktera. Za
poluautomatsko zavarivanje elemenata konstrukcije primenjuje se ica EPP2 (ili
Sinkord) pod
zatitom uvoznog praka UM 50 ili domaeg odgovarajueg kvaliteta.
Ako se valjani profili od neumirenog elika .0370 zavaruju sueono po visini
celog preseka,
nosivost ovako zavarenog nosaa izloenog savijanju, smanjuje se za 50%
nominalne nosivosti.
Preporuuje se izvoau da se ovakvi sueono zavareni preseci pokrivaju
podvezicama
odgovarajue nosivosti i zavaruju za osnovni presek ugaonim avovima. U tom
sluaju nosivost
nosaa nastavljenog podvezicama moe se uzeti sa 100%.
Kontrola kvaliteta zavarenih spojeva
Kontrolu kvaliteta zavarenih spojeva sprovodi Izvoa u saradnji sa inenjerima
jednog od
ovlaenih Instituta. U radionici i na gradilitu mora se formirati posebna arhiva
dokumenata
vezanih za kontrolu kvaliteta zavarenih spojeva. Arhiva se mora opremiti i stolom
za pregled
filmova i katalogom IIW sa etalon filmovima. Konanu ocenu o kvalitetu svakog
spoja daje

Nadzorni inenjer.
Ugaoni avovi moraju se izvesti dimenzija prema projektnoj dokumentaciji.
Proizvoa je
obavezan da kontrolie sve ugaone avove po dimenzijama i kvalitetu.
Kvalitativna kontrola se
moe obaviti vizuelnim putem lupama ili "Difuterm" postupkom penetrirajuim
bojama. Kontrola
dimenzija se obavlja specijalnim ablonima. Rezultati kontrole moraju se
konstatovati pismeno.
Sueoni avovi rade se prema vaeim tehnikim propisima u tri kvaliteta:
specijal, kvalitet I i
kvalitet II. Kontrola kvaliteta sueonih avova po pravilu se obavlja radiografskim
postupkom.
Dozvoljene ocene avova kreu se od 1-3. avovi ocenjeni ocenom 4 moraju se
popravljati, avovi
ocene 5 se odbacuju kao nepodobni. Rezultati kontrole moraju se obuhvatiti
posebnim elaboratom.
5. ZAVRTNJEVI
Najmanje 21 dan pre poetka odgovarajuih radova Izvoa je duan da prui sve
potrebne
dokaze da njegova oprema poseduje vaeci sertifikat koji je izdat od strane
jednog od ovlaenih
Instituta. Celokupna oprema koja treba da se upotrebi na radovima na izradi,
montai i kontroli
kvaliteta eline konstrukcije, mora biti u dobrom radnom stanju i ista podlee
pregledu od strane
Nadzornog ininjera. Tehnologija radova na spojevima sa VV zavrtnjevima i
zavrtnjevima nie
klase vrstoe, korieni materijal i kontrola kvaliteta moraju biti u saglasnosti sa
predhodno
navedenim standardima.
6. IZRADA KONSTRUKCIJE U RADIONICI
Izrada eline konstrukcije moe se poveriti samo kvalifikovanom izvoau ovih
radova, koji, u
okviru Ponude, mora dokazati svoju podobnost spiskom uspeno izvrenih slinih
poslova, spiskom
raspoloivog alata i maina i spiskom strunog kadra.
Izvoa je duan da sve radove izvodi prema odobrenoj projektnoj dokumentaciji,
uz svestranu i

svakodnevnu kontrolu Nadzornog ininjera. Projektnu dokumentaciju Izvoa

razrauje prema
svojoj tehnologiji, a u svemu prema propisanim uslovima - Detaljni crtei. U toj
razradi, ne smeju
se vriti izmene projektovane koncepcije i uslovljenih detalja konstrukcje.
Uskladitenje materijala
Materijal za pojedine pozicije koji nije preuziman u valjaonici od strane Izvoaa,
mora biti
obeleen bojom i mora imati utisnuti broj are. Preko ovakvih oznaka jedino je
mogue uspostaviti
vezu izmeu naruenog materijala i sertifikata.
Izvoa je duan da prispeli elini materijal pazljivo istovari i odlozi na skladite.
Pri tim
manipulacijama materijal se nesme bacati, niti hvatati za ivice bez predhodne
zatite istih. Sva
eventualna osteenja e ceniti Nadzorni ininjer: da li se mogu tolerisati ili se
oteeni komad kod
proizvoaa zameniti o troku Izvoaa. Sloeni materijal na sladitu mora biti
dovoljno odignut od
zemlje. Oznake na materijalu moraju ostati vidljive.
Radnje koje predhode izradi konstrukcije
Pre poetka izrade eline konstrukcije, paralelno sa izradom radionike
dokumentacije, Izvoa je
duan da pripremi i dostavi na saglasnost Nadzornom ininjeru sledee elaborate:
1. Dinamiki plan proizvodnje, kontrole i isporuke
2. Tehnologija zavarivanja
3. Tehnologija izrade bravarskih radova
4. Tehnologija probne montae (ukoliko je projektom predviena)
5. Plan kontrole sa posebnim osvrtom na meufaznu i faznu kontrolu zavarenih
sklopova,
odnosno geodetsku kontrolu na probnoj montai
6. Tehnologiju izvoenja radova na antikorozionoj zatiti.
7. Plan pakovanja i nain transporta
Predviena tehnologija zavarivanja za komplikovane sklopove sa poveanim
obimom zavarivanja,
mora se dokazati na probnim komadima. Tu treba proveriti sklonost materijala na
promenu

strukture pod uticajem temperature zavarivanja kao i veliinu deformacija od

zavarivanja. Na
osnovu ovih ispitivanja proveriti empirijski odreene temperature predgrevanja
za razne debljine i
kvalitete materijala kao i reim hlaenja zavarenih spojeva i veliinu
preddeformacija.
Prostor u radionici gde se obavlja probna montaa (ukoliko je uslovljena
tehnikom
dokumentacijom projekta) mora biti posebno ureen - svi oslonci pojedinih
elemenata konstrukcije
u probnoj montai moraju imati takvo temeljenje koje iskljuuje sleganja. Kod
izrade gore
navedenih elaborata mora se ostvariti puna saradnja i usaglaenost sa projektom
montae.
Radionika izrada
Izvoa radova ne sme da ugradi u konstrukciju nikakav materijal bez
odgovarajueg atesta. Pri
seenju pojedinih pozicija iz nabavljenih veih dimenzija tabli lima, za sve pozicije
koje obrazuju
glavne nosee delove konstrukcije, broj utisnute are i broj narudbene pozicije
moraju se preneti i
na pojedinane pozicije. Iz radionikog dnevnika Izvoaa mora biti vidljivo koje
su pozicije
krojene iz jedne narudbene pozicije.
Sva evidencija o materijalu, poevi od nabavke do ugraivanja, mora se uredno
voditi i prilae se
kao dokument pri isporuci konstrukcije. Bez ovakvog dokumenta konstrukcija
nesme se primiti.
Pri izradi konstrukcije u radionici, Izvoa radova mora ispunjavati zahteve
zakona, propisa i
standarda i ostalih tehnikih normativa navedenih u okviru ovih uslova a koji vae
za tip
konstrukcije koji se nalazi u obradi.
Elementi koji se posebno naglaavaju:
Seene ivice lamela moraju bruenjem biti doterane i ivice oborene.
Zavareni elementi moraju, posle zavarivanja, imati projektovani oblik i ravne
povrine
Rupe za zavrtnjeve moraju se isljuivo buiti.

 Loze zavrtnjeva ne smeju zadirati u paket konstruktivnih elemenata. Naruivati

duine
zavrtnjeva za svaku vezu ponaosob prema debljini paketa. Izvoa obavezno radi
specifikaciju
veznog materijala. Kod zavrtnjeva koji rade isklujivo na zatezanje mora se voditi
rauna
samo o njihovoj duini.
Sastavljeni sklopovi u radionici moraju se izvesti u tolerancijama koje vae za tip
konstrukcije koja
se nalazi u obradi. Konstrukcija se mora tako izraditi da dozvoli montau bez
nasilnog navlaenja.
Prijem konstrukcije u radionici
Nadzorni inenjer zadrava pravo da pregleda gotove elemente spremne za
prijem i otpremu, tek
poto pregled predhodno izvri sluba kontrole Izvoaa i o tome saini svoj
izvetaj. U zapisnik o
prijemu gotovog elementa unose se sva odstupanja od projektovanih dimenzija i
daje se popis
celokupne izvoake dokumentacije (atesti materijala, atesti zavarivaa, zapisnici
i skice o krojenju
pojedinanih pozicija iz naruenih limova, nalazi Kontrole Izvoaa, nalazi
pregleda Nadzornog
inenjera, kopije radionikog dnevnika).
Otpremanje gotove konstrukcije iz radionice na gradilite moe se izvriti tek
poto se Nadzorni
ininjer uveri da je konstrukcija u svemu izraena prema odobrenoj dokumentaciji
i vaeim
propisima i standardima i snabdevena prateom dokumentacijom. Nadzorni
organ daje dozvolu za
otpremanje konstrukcije u pismenoj formi. Prijemu konstrukcije u radionici
obavezno prisustvuje
inenjer Izvoaa odgovoran za montau konstrukcije.
Isporuka konstrukcije
Proizvoa eline konstrukcije mora da obelei krupnim oznakama sve sklopove,
nastavke i spojeve
pre isporuke konstrukcije. Ove oznake moraju odgovarati oznakama iz projektne
dokumentacije i
slue za kasniju pravilnu montau na gradilitu.

7. MONTAA KONSTRUKCIJE
Montau elinih konstrukcija moe da vri samo specijalizovana organizacija koja
mora dokazati,
u okviru Ponude, svoju podobnost spiskom uspeno izvrenih slinih poslova,
spiskom
raspoloivog alata i maina i spiskom strunog kadra.
Izvoa je duan da sve radove izvodi prema projektnoj dokumentaciji i odobrenoj
dokumentaciji
koju sam izrauje u skladu sa propisanim uslovima datim u taki - Privremene
konstrukcije i taki Detaljni crtei, uz svestranu i svakodnevnu kontrolu Nadzornog ininjera. Na
osnovu projektne
dokumentacije Izvoa razrauje plan montae vodei pritom rauna da ne
promeni projektom
zamiljenu koncepciju objekta i uslovljene faze montae, da bude usaglaen sa
radionikom
dokumentacijom i da obezbedi stabilnost konstrukcije u svim njenim fazama uz
potovanje svih
vaecih pravilnika i standarda.
Pre poetka izrade eline konstrukcije u radionici, Izvoa je duan da pripremi
Idejni projekat
montae i da ga dostavi na odobrenje Nadzornom inenjeru.
Pre poetka montae eline konstrukcije, Izvoa je duan da pripremi i dostavi
na odobrenje
Nadzornom inenjeru sledee elaborate:
1. Dinamiki plan montae i antikorozione zatite
2. Glavni projekat montae
3. Tehnologiju zavarivanja na montai
4. Projekt geodetskog obeleavanja i praenja objekta tokom montae
5. Plan kontrole
6. Tehnologiju izvoenja radova na antikorozionoj zatiti eline konstrukcije.
Dopremljena konstrukcija na gradilitu se mora odloiti na unapred pripremljenu
deponiju. Pri
manipulaciji sa elinom konstrukcijom mora se voditi rauna da ne doe do
njenog oteenja - za
hvatanje se moraju koristiti posebno konstrukciji prilagoeni alati. Ukoliko
konstrukcija ima

radioniki nanet zatitni premaz ili je pak toplo cinkovana, pri manipulaciji moraju
se koristiti
posebne "platnene" trake.
Montani plac se mora tako opremiti da omogui pravilno izvoenje svih
predvienih veza uz punu
geodetsku kontrolu, kao i da omogui nesmetanu kontrolu Nadzornom ininjeru.
Tehnologija
montae mora se tako odabrati da je element konstrukcije pridravan u toku
izvoenja zavarivakih
radova.
8. ZATITA OD KOROZIJE
U okviru Ponude Izvoa mora definisati sisteme antikorozione zatite koje e
primeniti na
pojedinim povrinama eline konstrukcije i uz njih priloiti odgovarajue
sertifikate izdate od
strane jednog od ovlaenih Instituta.
Ponueni sistemi moraju biti u skladu sa odredbama Pravilnika o tehnikim
merama i uslovima za
zatitu elinih konstrukcija od korozije (Sl.list SFRJ br.32/1970). Ne prihvataju se
alkidni sistemi
zatite od korozije.

TEHNIKI

OPIS

uz antenski stub na lokaciji "Tornik"

Za potrebe Telekoma Srbija a.d., a u svemu prema projektnom zadatku,
projektovan je
reetkasti antenski stub na lokaciji Tornik. Visina stuba je H=45,0 m, a projektna
brzina vetra
je 35 m/s. Stub je etvoropojasni sa osnovom dimenzija 8,0x8,0 m (osno).
Gabaritne
dimenzije stuba se menjaju du njegove visine u svemu prema priloenoj
dispoziciji. Pojasni
tapovi su od dva unakrsno postavljena vrue valjanih L profila, koji su
meusobno povezani
veznim limovima, dok su tapovi ispune u vidu L profila (dijagonale i horizontale)
ili U
profila (horizontale na mestu platformi i oslanjanja penjalica). Na poslednjih,
gornjih, 12 m
visine stub je konstantnog poprenog preseka, dimenzija u osnovi 1,8x1,8 m. Za
tapove
reetkastog antenskog stuba usvojeni su, u skladu sa zahtevom Naruioca, vrue
valjani
profili standardnih dimenzija od L160/160/17 do L50/50/5.
Na stubu su predviene sledee antene:
- tri panel antene tipa Kathrein 739 623 na koti +45,0 m,
- etiri paraboline antene prenika

0,8 m na koti +42,0 m,

- etiri paraboline antene prenika

0,8 m na koti +39,0 m,

- etiri paraboline antene prenika

1,2 m na koti +28,0 m,

- dve paraboline antene prenika

1,8 m na koti +26,0 m,

- dve paraboline antene prenika

2,4 m na koti +17,0 m i

- dve paraboline antene prenika

2,4 m na koti +14,5 m.

Sve paraboline antene su sa prekrivkom!

U neposrednoj blizini antena predviene su radne platforme i to:
- na koti +42,0 m (1,8x1,8 m, u okviru gabarita stuba),
- na koti +39,0 m (1,8x1,8 m, u okviru gabarita stuba),
- na koti +36,0 m (3,8x3,8 m, sa konzolnim prepustima od po 1,0 m),
- na koti +27,0 m (3,0x3,0 m, u okviru gabarita stuba),
- na koti +24,0 m (6,0x6,0 m, sa konzolnim prepustima od po 1,5 m),
- na koti +15,0 m (4,0x4,0 m, u okviru gabarita stuba),
- na koti +12,0 m (7,0x7,0 m, sa konzolnim prepustima od po 1,5 m),
Na platformama koje se nalaze izvan gabarita stuba (na kotama +12,0 +24,0 i
+36 m)
nalaze se ograde. One su izraene od vruevaljanih profila U80 (rukohvati),
hladno
oblikovanih profila 80/40/3 mm (stubii) i okruglog gvoa

20 mm (ispuna).

Ograde
platformi nisu predviene za noenje antena! Po obodu platformi postavljaju se
nogobrani
visine 150 mm.
Na koti +6,0 m predviena je zatitna platforma dimenzija 6,0x6,0m, u okviru
gabarita
suba. Gazita radnih platformi se izrauju od istegnutog metala, osim u sluaju
zatitne
platforme na koti + 6,0 m, kod koje je, zbog zatite "kontejnera" predvieno
gazite od giter
rosta (50x50x5mm).
Dinamika analiza i proraun uticaja u reetkastoj konstrukciji sprovedeni su
primenom prostornog proraunskog modela. Analizirana su sva optereenja i
njihove
kombinacije koje su predviene domaim propisima (stalno optereenje, vetar
paralelno i

dijagonalno, korisno optereenje, led).

Pored kontrole napona i stabilnosti elemenata (tapova) prostorne reetkaste
konstrukcije sprovedena je i kontrola deformacija, odnosno obrtanja vrha stuba
kao celine.
Obrtanje vrha stuba iznosi 0,567 to je manje od dozvoljenog, koje prema
projektnom
zadatku iznosi 1.
Stub je podeljen na osam montanih komada ija duina je ograniena
dimenzijama
kade za toplo cinkovanje i iznosi maksimum 6,0 m. Usvojene su sledee dimenzije
tapova:
Montani
komad Poloaj Pojasevi Dijagonale
MK1 39-45 m 2L60/60/6 L50/50/5
MK2 33-39 m 2L80/80/8 L70/70/7
MK3 30-33 m 2L90/90/9 L90/90/9
MK4 24-30 m 2L120/120/11 L90/90/9
MK5 18-24 m 2L130/130/14 L90/90/9
MK6 12-18 m 2L160/160/17 L110/110/10
MK7 6-12 m 2L160/160/17 L120/120/11
MK8 0-6 m 2L160/160/17 L70/70/7
Svi montani nastavci izvode se pomou obostranih podvezica od vrue valjanih
profila i zavrtnjeva kako se ne bi ugrozila antikoroziona zatita.
Za vertikalnu komunikaciju predviene su penjalice sa patentnim klizaem. Nosa
penjalica (IPN100) se oslanja na AB temelj i na nosae penjalica (U100-U180) koji
se
postavljaju na svakih 3000 mm, izuzev u podnoju stuba gde su prva dva
segmenta duine po
6,0 m. Predvieno je da krajni nosa penjalica bude za 700 mm vii od stuba,
kako bi se na
njegov vrh mogli montirati svetiljka i gromobranska igla. Postoje etiri tipska
komada
penjalica: polazni GP1, drugi PG2, sredinji GP3 i zavrni GP4. Penjelice
istovremeno imaju
funkciju da pridravaju elektro kablove koji su neophodni za funkcionisanje
opreme, odnosno

antena i drugih ureaja. Zbog velikog broja antena, u zoni od +6,0 m do + 24,0
m predviene
su dodatni nosai kablova PP1(L100/100/10) i PP2 (L60/60/6) u svemu prema
projektnoj
dokumentaciji. Na vrhu stuba nalaze se svetiljka i gromobranska hvataljka.
Ankerisanje stuba se vri u AB temelj pomou ubetoniranih ankera u vidu
zavarenog
L profila (L200/200/20 mm). Sve etiri noge povezuju se na koti 0,000 m
pomou ablona
od valjanih L profila kako bi se ostvarila projektovana geometrija stuba i
uravnoteile
horizontalne reakcije.
Temelj je jedinstven, u osnovi je kvadratnog poprenog preseka dimenzija
11,5x11,5
m. Visina temelja je 3,2 m. Debljina temeljne ploe je 1,5 m, kao i irina temeljnih
greda.
Sredinji deo izmeu temeljnih greda se ispunjava nabijenom zemljom iz iskopa

kN m 2
(g=18
), koja slui kao balast i na taj nain smanjuje ukupnu koliinu
betona. Nakon
postavljanja prvog, oslonakog montanog komada predvia se betoniranje
gornje AB ploe
debljine 30,0 cm koja pokriva itavu gornju povinu temelja ukljuujui i deo sa
nabijenom
zemljom i slui kao zatita ablona koji je u nju ubetoniran. Ploa se armira
mreastom
armaturom. Prilikom prorauna temelja sprovedena je kontrola napona u
temeljnoj spojnici za
paralelan i dijagonalan pravac dejstva vetra (doputeni napon prema
Geotehnikom elaboratu

dop 500 kN m 2
iznosi
se koristi

), kao i kontrola stabilnosti na preturanje. Za izradu temelja

beton marke MB25 i rebrasta armatura RA400/500-2.

Kao osnovni materijal za sve elemente konstrukcije koristi se elik 0361, a za
spojna
sredstva zavrtnjevi klase vrstoe 10.9. Antikoroziona zatita svih elemenata
konstrukcije se
vri toplim cinkovanjem. Minimalna debljina sloja cinka je 90m.