Motiv za afilijacijom/intimnou

Motiv za afilijacijom moe se definisati kao relativno trajna kognitivna i

ponaajna usmerenost prema doivljajima povezanim s uspostavljanjem,
odravanjem i obnavljanjem pozitivnih afektivnih veza s drugim osobama, dok
se motiv za intimnou moe definisati kao relativno trajna kognitivna i
ponaajna usmerenost prema uspostavljanju i odravanju bliskih
interpersonalnih veza i prema doivljavanju pozitivnih emocija u prisustvu
drugih (Emmons, 1997).

Iako izmeu motiva za afilijacijom i motiva za intimnou postoji znatno preklapanje,

istraivanja (McAdams i Constantian, 1983) pokazuju da je motiv za afilijacijom
zapravo motiv za izbegavanjem i da se u njegovoj osnovi nalazi strah od socijalnog
odbacivanja. Tako je npr. motiv za afilijacijom pozitivno povezan sa eljom prema
socijalnim kontaktima, ali jedino dok je osoba sama (McAdams i Constantian, 1983).
Motiv za intimnou odraava proaktivne aspekte socijalne interakcije, odnosno
tendenciju prema ugodnim interpersonalnim doivljajima, koji su ugodni sami po sebi a
ne zbog straha od usamljenosti ili socijalne izolacije

Karakteristike osoba s visokom motivacijom za afilijacijom

-bolje izvoenje kada su prisutni afilijativni poticaji
-odravanje interpersonalne mree
-kooperacija, konformizam i izbjegavanje konflikta
-strah od socijalnog odbacivanja
dve komponente afilijativnog motiva (Heckhausen):
-afilijativni interes
-anksioznost zbog odbacivanja
-motiv za intimnou (McAdams) za razliku od osoba s visokom
afilijacijom, osobe s visokim motivom za intimnou karakterie
toplina, ljubav i prijateljstvo u interpersonalnim odnosima, te manja
dominantnost i usmerenost na sebe

Motiv za afilijacijom i zdravlje

-afilijacija je u longitudinalnim istraivanjima negativno povezana s
krvnim pritiskom i pozitivno s merama imunolokog funkcioniranja
(npr. imunoglobulin A) (McClelland)

Izvori motiva za afilijacijom

-deca ije su majke ee koristile pohvalu i ree odgovarale na deji
pla razvijaju veu afilijaciju u odrasloj dobi

Need for
Achievement

The Theory
of Needs

((nAch)
nAch)

Need for
Power
((nPow)
nPow)

Need for
Affiliation

David
McClelland

((nAff)
nAff)
Prentice Hall, 2001

Chapter 6

11

Motivi izbegavanja
-Ne postoji jedan generalizovani motiv izbegavanja nego vie razliitih motiva.
Motivacija za izbegavanjem esto se operacionalizuje kao anksioznost.

-Anksioznost kao crta linost podrazumeva motiv ili steenu ponaajnu

dispoziciju koja predisponira pojedinca da percipira iroki raspon objektivno
neopasnih situacija kao preteih i da na njih odgovara s poveanim intenzitetom
stanja anksioznosti.

-Pojedinci koji su visoko anksiozni pokazuju neka bitna obeleja poveane

motivacije. Oni su vie aktivirani, a posebno kada su pod stresom pokazuju
razliite znakove autonomne aktivnosti: poveani puls, elektrodermalnu reakciju,
bre disanje, itd.

Strah od neuspeha
-visok rezultat na upitnicima testne anksioznosti i niska
motivacija za postignuem obino se koriste kao indeks
straha od neuspjeha (npr. Atkinson)
-izvori straha od neuspeha - majke iji su se sinovi razvili u
osobe sa strahom od neuspeha postavljale su vie standarde
postignua, a u isto su vrijeme imale manje pozitivan pogled
na njihove sposobnosti da postignu te standarde. esto se
prema sinovima ponaaju vrlo kritiki i esto koriste kaznu
(Smith)
-roditelji studenata s visokim strahom od neuspeha ee su
reagovali neutralno na deji uspeh i kanjavanjem na
neuspeh (Birney)
-deca rigidnih i autoritarnih roditelja ee razvijaju vei
strah od neuspeha (Hassan i sar.)

Strah od odbacivanja
-moe se meriti Upitnikom straha od odbacivanja (Mehrabian) (npr. Ne volim
odlaziti na mesta ako znam da e tamo biti ljudi koji me ne vole) osobe koje
imaju nizak rezultat na afilijaciji i visok na ovoj skali osobe su s visokim strahom
od odbacivanja

Strah od uspeha
-strah od socijalnog odbacivanja uzrokovanog uspjehom; ee se javlja kod ena

Strah od moi
-manifestuje se odsustvom bilo kakve asertivnosti

Strah od intimnosti
-strah od posledica intimnosti; ee se javlja kod mukaraca

Motivacija i drutvo
Kao i pojedinci tako se i drutva meusobno razlikuju po razliitim motivima u
razliitim vremenskim periodima.
Neki psiholozi smatraju da pojedini socijalni i ekonomski uslovi favoriziraju
razvoj osoba koje imaju odreene karakteristike linosti, a one formiraju
specijalan tip kulture.
Grupa istraivaa pobjgla pred nacizmom (Adorno, Frenkel-Brunswik)
neposredno je nakon Drugog svetskog rata istraivala uzroke uspona nacizma i
javljenje nacistikih zloina. Oni su uzrok pronali u tzv. autoritarnom sindromu
linosti, kojeg karakterie dominacija-subordinacija, osetljivost na relacije koje se
odnose na mo, potrebu da se okolina i svet percipiraju na vrlo strukturiran nain,
izrazito veliku upotrebu stereotipa. Oni su pronali da su rana iskustva u porodici
najvaniji faktor koji uzrokuje razvoj takvog sindroma linosti. Deca koja su
odgajana striktno i rigidno, esto na nain koji sugerie odbacivanje od strane
roditelja premetaju svoju agresiju od roditelja prema spoljnim manjinskim
grupama. Nemake su porodice posebno esto decu odgajale na taj nain.

Nedostaci motivacijske analize istorijskih dogaaja

esto su u takvim analizama motivi objanjenje za bilo to to se ne

moe objasniti drugim razlozima, ta su objanjenja esto naknadna,
ne predviaju dogaanje odreenih pojava, te su stoga esto
cirkularna.
Da bi se izbegla cirkularnost, mora se pronai nain merenja motiva
nezavisno od dogaaja. McClelland smatra da takav nain merenja
ukljuuje analizu onoga to ljudi odreene kulture i drutva imaju u
glavi, odnosno analizu kolektivnih fantazija koje se nalaze u
knjievnim delima, priama za decu, itd. Takav se materijal kodira
slino kao i za pojedince.

Motivacijska objanjenja uspona i padova starih civilizacija

Analiza civilizacije stare Grke pokazuje da kolektivni nivo visokog
motiva za postignuem prethodi ekonomskom razvoju, a kolektivni nivo
niskog motiva za postignuem prethodi ekonomskom opadanju.
panija (XVI st.) - motiv za postignuem bio je najvii neto pre perioda
najveeg panskog ekonomskog uspona, a najnii pre peroda snanog
opadanja.
Engleska (od 1400. do 1830.) - postignue u potpunosti prati faze
razvoja i opadanja Engleske ekonomije. Ono to je razliito od Grke i
panije je to se faze razvoja i opadanja nekoliko puta ponavljaju i
zadnji put je motiv za postignuem bio visok pre industrijske revolucije
u 19. stoleu.
Isto vrijedi i za moderne nacije - motiv za postignuem ne razvija se kao
odgovor na bolje ekonomske uslove (to esto smatraju ekonomisti),
nego im prethodi.