SELF-ACTUALIZATION

(GROWTH, FULFILMENT,
REALIZING POTENTIAL)

ESTEEM (EGO,
SELF-ESTEEM, &
ESTEEM FROM OTHERS)
SOCIAL
(FRIENDSHIP &
BELONGINGNESS)
SECURITY,
SAFETY, &
PROTECTION
PHYSIOLOGICAL
(SURVIVAL)

COMPLEX SET OF NEEDS ARRANGED IN A HIERARCHY OF PREPOTENCY

- HIGHER NEEDS ARISE AS LOWER NEEDS ARE SATISFIED
- DIFFERENT NEEDS CAN ACT AT THE SAME TIME
- HIGHER NEEDS CAN ACT AT THE SAME TIME
- HIGHER NEEDS ARE MORE RELATED TO JOB PERFORMANCE AND CAN BE
SATISFIED IN MORE WAYS
WEAKNESS OF THEORY
- NEEDS OVERLAP
- NEEDS DONT STRICTLY ADHERE TO HEIRARCHY

Afilijativni motiv
tenja da se udruuje sa drugim ljudima
spada u socijalne motive usmerene na

povezanost sa drugim ljudima

Vanost afilijativnog motiva

ahterov eksperiment (S. Schachter, 1959)
5 studenata-dobrovoljaca izolovani od drugih
ljudi
jedan dobrovoljac odustao posle dva sata
izolacije, troje posle dva dana, a samo jedan
izdrao svih osam dana

Takoe: primeri sa osuenicima na samicu,

iskuenicima, brodolomcima...

Shvatanja o poreklu afilijativnosti

Postoji uroena tenja za udruivanjem
Samo udruivanjem moemo zadovoljiti
rzliite uroene potrebe
Samo udruivanjem moemo zadovoljiti
razliite psiholoke potrebe
Takav nain ponaanja je nauen

Veza straha i afilijativnosti

Exp.: ahter, 1959

jedoj grupi elektrookovi predstavljeni kao veoma bolni
(visoka anksioznost)
drugoj grupi elektrookovi opisani kao peckanje i
golicanje (niska anksioznost)
Na skali procene ispitanice saotavaju kako se oseaju
Studentkinje mogle da biraju da li e period od 10-tak
min. pre eksperimenta provesti sami ili u drutvu sa
drugima

Rezultati ahterovog eksperimenta

postupak ispitanika
(u %)

snaga
afilijativnosti

zajedno

svejedno

sam

slaba
anksioznost

33,3

60,0

7,0

0,35

jaka
anksioznost

62,5

28,1

9,4

0,88

Sarnoff i Zimbardo (1961):

Afilijativnost je povezana sa STRAHOM
a ne sa ANKSIOZNOU
Exp:
4 grupe ispitanika: mala anksioznost, velika
anksioznost, mali strah, veliki strah
rezultati: strah poveava afilijativnost, a
anksioznost smanjuje afilijativnost

Zato strah poveava afilijativni motiv?

ahter:
udruivanje dovodi do redukovanja straha
udruivanje omoguava veu kognitivnu
jasnou

Red roenosti i afilijativnost

U situaciji intenzivnog straha, prvoroeni e vie

traiti drutvo drugih ljudi nego kasnije roeni

meu kasnije roenim vie hroninih alkoholiara

prvoroeni ee trae pomo psihologa

uspeniji piloti-lovci su kasnije roeni

Zato? ahter: Razlike u nainima vaspitanja

100
75

% onih koji
su traili
drutvo
drugih

50
25
0

mali strah

veliki strah

Odluke kasnije roenih da li da budu sami ili

sa drugima nisu zavisile od intenziteta straha

100
75

% onih koji
su traili
drutvo
drugih

50
25
0

mali strah

veliki strah

meutim, prvoroeni su u uslovima velikog

straha ee traili drutvo drugih

Agresivnost
ponaanje ija je namera da se drugome

nanese teta.

(dakle, vana je namera a ne efekat

ponaanja)

Objanjenja porekla agresivnosti

agresivnost je uroena
agresivnost ima uroene komponente ali su

znaajni i sredinski faktori

agresivnost iskljuivo ili prvenstveno
nauena

Instinktivistika shvatanja: Frojd

Eros
Instinkti ivota

Tanatos
Instinkti smrti

Agresivni nagon je
instinkt smrti
preusmeren ka drugima
Agresivna energija se
stalno stvara u organizmu
i zahteva pranjenje.

hidrauliki model

Instinktivistika shvatanja:
Konrad Lorenc: O agresivnosti
(1963)
agresivnost se javlja samo u odnosu na jedinke
iste vrste
Agresivnost je korisna za evoluciju vrste
hidrauliki model: agresivna energija se stalno
stvara i zahteva pranjenje
ljudi i ivotinje trae situacije u kojima bi mogli
ispoljiti agresivnost
ljudi imaju slabe uroene mehanizme za
inhibiciju agresivnosti

Frustraciona teorija agresivnosti

Miler i Dolard, 1941

frustracija = spreavanje ili ometanje postizanja

cilja

Frustracija
(i samo frustracija)

Agresija

Frustraciona teorija
Frustracija,

bol, vruina itd.

Bes
Agresivni impuls
Agresivni akt

Olakanje

Berkovieva dopuna
Frustracija
Bes
Agresivni impuls

drai
Agresivni akt

Pomeranje agresivnosti
Prema frustracionoj teoriji, agresivnosti se

moemo osloboditi ako je usmerimo prema

bilo kome a ne nuno prema uzrocima
frustracije.
Agresivnost se najee pomera prema
marginalnim i nemonim grupama

Agresivnost i uenje
Agresivnost se ui:
nagraivanjem agresivnog ponaanja
putem opservacionog uenja

Agresivnost i uenje

Opservaciono uenje

Bandurina studija sa lutkom Bobo

Opservaciono uenje:

deca posmatraju na TV
kako se odrasli igra sa
lutkom Bobo
3 grupe :
Agresivni postupci
neni postupci
bez gledanja TV
(kontrolna grupa)
Dete se ostavi samo sa
lutkom
zavisna varijabla = broj
agresivnih akata prema
Bobou

broj agresivnih akata

Exp. Sa lutkom Bobo

agresija

kontrolni
grupe

nean

Opservaciono uenje
uenje
Opservaciono

agresivni model nagraen

agresivni model kanjen
neagresivni model
bez modela

Bandura, A., Ross, D., & Ross, S. A. (1963). Imitation of film-mediated aggressive models. Journal of Abnormal and Social Psychology, 66, 3-11.

Kako nagraivanje utie na agresivnost?

Andrew Golden
Kad je imao 11 godina,
upucao je 4 uenika i jednog
nastavnika

Mediji i nasilje
Proseno ameriko dete do svoje 18.

godine vidi preko 200,000 akata nasilja

na TV.
Deca koja gledaju vie nasilja na TV
agresivnija su prema svojim vrnjacima.
Eksperimenti otkrivaju snane
kratkorone efekte gledanja nasilja na TV.

Mediji i nasilje

Agresivnost i katarza
Kakav efekat ima posmatranje agresivnih
postupaka i ispoljavanje agresivnosti:
Dolazi do katarze - smanjivanja agresivnosti?

ili:
Dolazi do poveanja agresivnosti?

Agresivnost i katarza
Rezultati:
Posmatranje ili ispoljavanje agresivnosti dovodi do:
slabljenja agresivnog impulsa ako je taj impuls
izraen
jaanja agresivnog impulsa ako taj impuls nije
bio izraen
jaanja navike agresivnog ponaanja
poveavanja tolerisanja agresivnosti

Jedan prilog polemici o uticaju

nasilja na TV
Ako nasilje na
televiziji proizvodi
nasilje na ulicama,
zato komedije na
televiziji ne proizvode
komedije na
ulicama?
George Plimpton

Vrste agresivnosti

Vrste agresivnosti

Paul Tibbets
Al Capone

Vrste agresivnosti
Impulsivna

agresivnost
Instrumentalna agresivnost

Fromovo shvatanje agresivnosti

(Fromm, 1973)
Dve vrste agresivnosti:
odbrambena (benigna) agresivnost
uroena, postoji i kod ljudi i kod ivotinja
reakcija na ugroavanje vitalnih interesa
destruktivna (maligna) agresivnost
sadizam i nekrofilija
steena, postoji samo kod ljudi
posledica sputavanja bitnih potreba

Altruizam

Pomaganje drugoj osobi bez oekivanja nagrade,

pa ak i po cenu da se pretrpi teta.

Aronfrid: Sutina je u uivljavanju u psihiko

stanje drugoga

varc: Nuno je postupanje po internalizovanim

moralnim normama.

Sluaj Kiti enoveze

13. marta 1964. razbojnik ju
je napao kada se u tri ujutru
vraala kui sa posla.
Trideset osam njenih suseda
je pola sata slualo kako
doziva u pomo, ali niko
nije pokuao da joj
pomogne.
Niko ak nije pozvao ni
policiju.
Kiti enoveze je ubijena.

Prosocijalno
ponaanje
Pomaganje

Altruizam

Vrsta
ponaanja

Prosocijalno
ponaanje
Pomaganje

Altruizam

Definicija

Primer

Vrsta
ponaanja

Prosocijalno
ponaanje
Pomaganje

Altruizam

Definicija

Svako
ponaanje
koje
poveava
dobrobit
druge strane

Primer

Saradnja na
zajednikom
projektu

Vrsta
ponaanja

Prosocijalno
ponaanje
Pomaganje

Altruizam

Definicija

Pomaganje
drugome iz
razliitih,
sebinih ili
nesebinih,
motiva

Primer

Bolniarka
pomae
bolesniku

Vrsta
ponaanja

Definicija

Primer

Prosocijalno
ponaanje
Pomaganje

Altruizam

Pomaganje
radi dobrobiti
drugog, bez
oekivanja
nagrade

Skok u vodu
da bi se
spasao
davljenik

Faktori koji utiu na altruistiko

ponaanje
situacioni inioci
ponaanje drugih osoba
norme ponaanja
osobine linosti

Situacioni inioci
stepen nevolje osobe koja trai pomo
obim potrebnog angaovanja
vrsta pruene pomoi (sati, ime)
nain traenja pomoi (neutivo)
pol
prisustvo drugih
broj prisutnih

Veliina grupe i pomaganje

Broj
subjekata

% spremnih Proseno
da
vreme u
pomognu
sec.

2 (s++0) 13

85

52

3 (s++1) 26

12

93

6 (s++4) 13

31

166

(Darley and Latane, 1968)

Darley & Latan (1968)

% ispitanika
spremnih da
pomognu
rtvi

Zato prisustvo drugih smanjuje

spremnost na pomaganje?
Ocenjuje se da je situacija manje ozbiljna nego
to jeste
Difuzija odgovornosti
Drugi predstavljaju publiku koja osuuje
neprikladno ponaanje

Darley & Latan (1968)

Vreme (u
sekundama) pre
pokuaja
pomaganja rtvi

Darley & Batson (1973)

Exp. Dobri Samarianin
% spremnih
da pomognu

Poreklo altruistikog ponaanja

u uroenoj simpatiji i empatiji (Smit, Spenser)
u roditeljskom instinktu (MekDugal)
u socijalnom uenju (Latane, Darli, Keli)

Razvijanje altruistikog ponaanja

Potkrepljivanjem altruistikog ponaanja
Prikazivanjem altruistikih modela u medijima i
okruenju
Razvijanjem prosocijalnih normi koje su
dovoljno specifine
Razvijanjem empatije i osetljivosti za druge
Razvijanjem odgovornosti za vlastite postupke

Moe li teorija evolucije

objasniti altruizam?
Riard Dokins:

Mi smo maine za preivljavanje

robotizovani nosai slepo programirani da
sauvaju sebine molekule poznate kao
geni.
iz knjige Sebini gen

Moralna svest
Tri komponente:
intelektualna
emocionalna
konativna

Kognitivno razvojne teorije

an Pijae (Jean Piaget, 1896-1980)

Lorens Kolberg (Lawrence
Kohlberg, 1927-1987)
Moralno suenje je uslovljeno
dostignutim nivoom kognitivnog
razvoja
Moralno suenje prolazi kroz
odreene faze. Ove faze su
nepromenjive, konstantne i
univerzalne

Bila jednom jedna devojica koja se zvala

Marija. Ona je elela da prijatno iznenadi svoju
majku i da joj neto izveze. Ali ona nije dobro
znala kako se barata makazama i napravila je
veliku rupu na svojoj haljini.

Jedna devojica koja se zvala Margarita jednoga

dana, kada njena majka nije bila kod kue, uzela
je majine makaze. Igrala se malo njima. A onda
je, jer nije dobro znala kako se njima barata,
napravila malu rupu na svom haljetku.

Koja devojica je bila vie zloesta?

Faze moralnog razvoja

po Pijaeu (1932)
I faza: Predmoralni period (2-4 godine)
II faza: Heteronomna moralnost (5-7 godina)
III faza: Autonomna moralnost (8-11 godina)
IV faza: Zavrna faza (preko 11 godina)

Faze moralnog razvoja

po Pijaeu (1932)
Heteronomna moralnost
8-9 godina

Autonomna moralnost

Odlike heteronomne moralnosti

Moralnost autoriteta: ispravno

je ono to autoritet nareuje
Objektivno shvatanje
odgovornosti
Verovanje u imanentnu pravdu

Odlike kognitivnog
razvoja:
Egocentrizam
realizam

Kljuni inioci
za prelazak iz jedne faze u drugu:
sazrevanje (kognitivni razvoj)
socijalno iskustvo (posebno

interakcija sa vrnjacima)

Jedna ena obolela je od neke posebne vrste raka.

Postojao je jedan lek koji je eni mogao pomoi.
Lek proizvodi neki farmaceut u mestu. Ali on ga
skupo prodaje, 2000 $ za dozu leka. Mu bolesne
ene traio je od poznanika da mu pozajme potrebni
novac. Meutim, skupio je svega 1000 $. Otiao je
farmaceutu i molio ga da mu ili lek proda jeftinije
ili da pristane da mu postepeno otplauje za lek.
Farmaceut je odgovorio: Ne, ja sam lek otkrio i
hou da zaradim na njemu. Oajni ovek provalio
je u radionicu farmaceuta i ukrao lek za svoju enu.
Da li je mu bolesne ene trebalo to da uradi ili
ne? Zato?

Stupnjevi moralnog razvoja

po Kolbergu (1976)
I Predkonvencionalni stupanj
II Konvencionalni stupanj
III Postkonvencionalni stupanj

I Predkonvencionalni stupanj
1. faza: Kazna i pokoravanje
Ispravnim se smatra slepo pokoravanje
pravilima i autoritetu i izbegavanje kazne
2. faza: Instrumentalni hedonizam
Ispravnim se smatra sluiti sopstvenim
potrebama i potrebama drugih i praviti
potenu nagodbu u smislu korektne razmene

II Konvencionalni stupanj
3. faza: Moralnost dobrog deteta
Ispravno je ono to drugi oekuju od osobe
4. faza: Orijentisanost na autoritet
Ispravnim se smatra pridravanje pravila i
zakona i potovanje autoriteta

III Postkonvencionalni stupanj

5. faza: Drutveni dogovor i prava pojedinaca
Ispravnim se smatra podravati osnovna
prava, vrednosti i zakonske ugovore drutva
6. faza: Univerzalna etika naela
Osobe se rukovode etikim naelima koje su
same izabrale