Standardi Razvoja I Ucenja U Ranoj Dobi

STANDARDI RAZVOJA
I UENJA U RANOM
DETINJSTVU
0-6 godina
REPUBLIKA KOSOVO MINISTARSTVO

ZA OBRAZOVANJE, NAUKU I TEHNOLOGIJU
STANDARDI RAZVOJA I UENJA U RANOM

DETINJSTVU
0-6 GODINA
Oktobar, 2011
0-6 GODINA
STANDARDI RAZVOJA I UENJA U RANOM DETINJSTVU
Ova publikacija je razvijena od strane Ministarstva Obrazovanja, Nauke i Tehnologije Kosova,

uz podrku kancelarije UNICEF-a na Kosovu
prishtina@unicef.org; www.unicef.org / kosovo
Fotografije: Samir Karahoda
Dizajn: www.xhad.net
Oktobar, 2011
SADRAJ
Predgovor...................................................................................................................................................................................4
Uvod...........................................................................................................................................................................................5
ta su standardi razvoja i uenja u ranom detinjstvu (06 godina)......................................................................................7
0-6 GODINA
Vrednosti i naela na koja se oslanjaju SRURD standardi.....................................................................................................7

Oblasti razvoja, odreivanje starosti / starosnih grupa obuhvaenih SRURD standardima...............................................9
Ko moe da koristi SRURD standarde, za koje svrhe se oni koriste, a za koje ne ...............................................................12
Proces izrade standarda razvoja i uenja u ranom detinjstvu (06 godina)..........................................................................13
Objanjenje termina .................................................................................................................................................................15
Fiziko zdravlje i razvoj pokretljivosti ......................................................................................................................................17
Razvoj jezika i komuniciranja ...................................................................................................................................................33
Socijalni i emocionalni .............................................................................................................................................................45
Razvoj spoznaje i opta saznanja.............................................................................................................................................55
Pristup uenju............................................................................................................................................................................71
Literatura....................................................................................................................................................................................80
0-6 GODINA
PREDGOVOR
Potovani,
Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju je meu svojim razvojnim prioritetima pridalo poseban
znaaj i obrazovanju u ranom detinjstvu. Bivajui uvereni da je zatita i ulaganje u ovaj uzrast i u ovaj
segment obrazovnog sistema, garantovana investicija i uspeh itavog obrazovnog sistema, izrada
dokumenta standarda razvoja i uenja, ini najbolji pokazatelj stalnih napora za poboljanje kvaliteta
predkolskog obrazovanja. Dokument o standardima razvoja i uenja su sastavljeni u korist sve dece koja
ive u Republici Kosovo, bez obzira na pol, etniku pripadnost, drutveno-ekonomski status, kulturne razlike
ili posebne potrebe ili sposobnosti. Ovi standardi imaju za cilj podsticanje, podrku i stvaranje mogunosti
i ambijenta koji e podstai optimalni razvoj dece i njihovog uenja. Imajui u vidu sveobuhvatni karakter,
smatramo da e putem ovog dokumenta, rano obrazovanje, sada ve i u sadrajnom aspektu, biti sastavni deo kosovskog
obrazovnog sistema.
Sadraj dokumenta pomae u boljem shvatanju spremnosti dece na razvoj i uenje.
Realizacijom ovog sadraja, stvaranjem drutveno-emotivno povoljne sredine, stvaranjem fizikih i sadrajnih uslova za
razliitih razvoj aktivnosti, stimulisanjem igre i zajednikog delovanja dece, ima se za cilj postizanje jo boljeg kvaliteta
obrazovnih aktivnosti, bez obzira na to gde se iste sprovode, u porodici, predkolskoj instituciji, centru za zajednice, obdanita
ili kolske ustanove.
Ove standarde mogu primenjivati svi koji su zainteresovani za rano detinjstvo, znai roditelji, staratelji, vaspitai, pedijatri,
strunjaci za razliite razvojne oblasti, kreatori politika i oni koji sprovode politike obrazovanja, kao i ostali akteri koji rade u
oblasti ranog obrazovanja dece.
Viestrano korienje ovih standarda, ne samo kao uputstva za optimalni razvoj i uenje dece, ve i u isto vreme kao osnova
za sastavljanje plana i programa, poboljanje i procenu programa koji se primenjuju u ranom obrazovanju, poboljanje
pripreme vaspitaa, izradu programa za roditelje, nacionalno praenje ili podizanje svesti i znanja javnosti o ranom razvoju,
ini ovaj dokument veoma znaajni i upotrebljivim.
Uvereni da smo ovim dokumentom popunili veliku prazninu relevantnih dokumenata za rano obrazovanje, takoe ispoljavamo
uverenje da e sprovoenje iste imati neposredan uticaj na poboljanje rada sa decom, pripremajui ih za kolu i za ivot.
Prof. Dr. Ram Buja

Ministar obrazovanja, nauke i tehnologije
4
UVOD
Kosovo je razvijalo integralni pristup vaspitanju dece u ranom detinjstvu, u kome se veoma prirodno kombinuju
proces vaspitanja, zdravstvenog zbrinjavanja, obrazovanja, igranja dece i profesionalna briga za njihov razvoj. U
kontekstu predkolskog vaspitanja preduzeti su vani koraci poput izrade Zakona o predkolskom vaspitanju (2006),
Optih standarda predkolskog vaspitanja i obrazovanja na Kosovu za uzrast od 3 do 6 godina (2006) i Kurikuluma za
predkolsko vaspitanje na Kosovu za uzrast od tree do este godine (2006).
0-6 GODINA
Ovakav sveobuhvatni pristup ranom vaspitanju zauzeo je veoma vano mesto i u stratekom petogodinjem planu
20112016, u kome je Ministarstvo obrazovanja jasno odredilo ciljeve i oekivanja u cilju daljeg poveanja i razvijanja
sastavnih komponenti vaspitanja. U tom stratekom planu znaajno mesto zauzimaju sigurnost da sva deca, bez
razlike, imaju jednak pristup uslugama koje se nude, podsticaj i promocija alternativnih oblika predkolskog vaspitanja,
fokusiranje na poveanje i kontrolu kvaliteta vaspitnog rada sa decom te porast svesti, ne samo kod roditelja nego i
nacionalne svesti o velikoj vanosti investiranja u decu ranog doba.
Izraeni dokument o standardima razvoja i uenja predstavlja obeanje da e se na veoma pozitivan nain uticati na sve
njegove korisnike. Budui da u ovom dokumentu centralno mesto zauzimaju deca i da je izraen upravo za decu, on je
pokazatelj dostignua dece u odreenim oblastima razvoja, a istovremeno nudi modele podrke i podsticanja dece za
ostvarivanje ovih standarda. Imajui u obzir da se dokument odnosi na svu decu Kosova, svako od nas moe ga koristiti
u funkciji glavnog cilja, kao podrku za bolji razvoj nae dece.
0-6 GODINA
6
TA SU STANDARDI RAZVOJA
I UENJA DECE U RANOM
DETINJSTVU (06 GODINA)
Standardi razvoja i uenja dece u ranom detinjstvu (SRURD) predstavljaju formule koje opisuju oekivanja u
pogledu ponaanja dece i njihovih sposobnosti odnosno u pogledu njihovih dostignua iz raznih oblasti razvoja
i uenja, ukratko ta deca treba da znaju i ta treba da budu u stanju da urade. Glavni cilj ovih standarda je
stimulisanje optimalnog razvoja dece, bez obzira na pol, line i drutvene osobine, ekonomski status njihovih
porodica, sklonosti ili nivoe sposobnosti. Centralno mesto u standardima razvoja i uenja dece u ranom detinjstvu
zauzimaju deca; standardi su izraeni za decu, pa njihovu primenu treba posmatrati kao podrku razvoju dece.
0-6 GODINA
VREDNOSTI I NAELA NA KOJE

SE OSLANJAJU SRURD STANDARDI
Osnovne vrednosti na koje se oslanjaju standardi razvoja i uenja dece u ranom detinjstvu (06 godina) jesu:
Individualnost. Svako dete je unikat. Razlike izmeu dece treba upoznati, shvatiti i potovati.
Samostalnost. Samostalnost i odgovornost deteta treba podsticati, potovati i ceniti.
Samopouzdanje, pozitivan stav o sebi. Samopouzdanje i unutranja motivisanost pomau detetu da se suoava sa
ivotnim izazovima.
Kompletan razvoj deteta. Maksimalni mogui kvalitet razvoja svih postojeih potencijala.
Razvoj komunikativnih sposobnosti. Osnovna vrednost na kojoj poivaju sve druge vrednosti.
Kreativnost. Svako dete u sebi ima potencijale, a dunost odraslih je da istrauju, podstiu i razvijaju potencijale
deteta.
Potovanje i ljubav prema zemlji / pripadnost. Svaki pojedinac je graanin odreene zemlje i odreene kulture, koju
treba da poznaje i kojom treba da se ponosi.
Socijalna odgovornost. Kao drutveno bie, svako dete treba da se upozna sa drutvenim normama, svojim pravima
i odgovornostima.
Osnovna naela na koja se oslanja realizacija sadraja standarda razvoja i uenja
7
0-6 GODINA
Ravnopravnost. Standardi razvoja i uenja dece u ranom detinjstvu izraeni su za svu decu Kosova i prema ovom naelu
deca se tretiraju ravnopravno, bez obzira na razliku u polu, socioekonomske razlike, versku pripadnost, etniku pripadnost
i razliite potrebe dece. Polna ravnopravnost podrazumeva ravnopravno obuhvatanje i tretiranje dece u toku realizacije
standarda bez razlike i diskriminacije na osnovu pola (mukarac/ena). Polna ravnopravnost treba da se odraava u
odnosima izmeu dece, u odnosima drugih prema deci, u realizaciji aktivnosti, u ukljuivanju dece u igre, u podsticanju da
se deca (deaci i devojice) ukljuuju u proces uenja i u omoguavanju slobode izbora aktivnosti, jednakih mogunosti
i jednakog ukljuivanja u proces. Sva deca imaju pravo da pristupe sadraju dokumentu i uslugama koje on omoguava.
8
Svestrani razvoj linosti deteta. Standardi upravo imaju za cilj svestrani razvoj linosti deteta koji se na najbolji nain
izgrauje kada se detetu pruaju neograniene mogunosti razvoja. Potpuni pristup standardima je usklaen sa ukupnim
razvojem dece.
Uzajamna saradnja aktera vaspitanja. Realizacija sadraja dokumenta moe biti uspena samo ako se porodica,
predkolska ustanova, kola i svi ostali akteri na lokalnom ili centralnom nivou posmatraju kao delovi jedne celine.
Njihova meusobna saradnja je neophodna jer to pozitivno utie na razvoj dece i uenje kod dece.
0-6 GODINA
Igranje i uenje kroz interakciju. Igra se smatra jednim od glavnih instrumenata koji podstiu razvoj deteta. Igranje
predstavlja ivot, rast i radost deteta i zato ga treba podsticati, usmeravati i podravati kako bi dobilo svoj puni smisao
i znaaj.
Svako dete je od roenja spremno za uenje. Rane stimulacije i intervencije su vane i nezamenjive dok se njihovi
efekti vide u kasnijim periodima razvoja. Sva deca imaju dovoljan potencijal za postizanje najveeg dela standarda u
odreenoj fazi uzrasta, naravno uz stimulisanje, podsticanje, podrku i odgovarajua uputstva.
Dete je aktivni uesnik. Dete se razvija i ui na najbolji nain kada se suoava sa izazovima, kada ga u tim izazovima
odrasla osoba samo usmerava, pri emu ne ometa inicijative i kreativnost deteta nego ga stalno podstie tako to mu
stvara ambijent motivacije. Preporuuje se da podsticaji budu spontani i to prirodniji, jer uenje izvire iz ivotnog
iskustva samog deteta.
OBLASTI RAZVOJA, ODREIVANJE STAROSTI

/ STAROSNIH GRUPA OBUHVAENIH SRURD STANDARDIMA
Dete se razvija kao celina, dakle u svim oblastima razvoja. Precenjivanje ili potcenjivanje bilo koje oblasti je greka,
jer se dete ne razvija najpre fiziki, a potom emocionalno i intelektualno. Otuda je i sama podela na odreene oblasti
sasvim formalna. Kao to je razvoj deteta svestran, tako i posebne oblasti razvoja treba posmatrati kao delove jedne
celine, a efekti razvoja uglavnom zavise od nivoa njihove integracije. Standardi razvoja i uenja u ovom osnovnom
dokumentu bave se sledeim oblastima razvoja:
Fiziko zdravlje i razvoj pokreta
Razvoj jezika (govora) i komunikacije (izraavanja)
Emocionalni i socijalni razvoj
Razvoj spoznaje i opta saznanja
Razvoj pristupa uenju
Sva oekivanja i dostignua dece treba da budu u skladu s uzrastom deteta, pa odreivanje starosti / starosnih grupa
po kojima se prezentuje realizacija standarda predstavlja drugi veoma vaan element ovog dokumenta.
0-6 GODINA
Odreivanje starosti:
1) jednogodinje dete je dete od 11 meseci i 29 dana
2) dvogodinje dete je dete od 23 meseca i 29 dana
3) trogodinje dete je dete od 35 meseci i 29 dana
4) etvorogodinje dete je dete od 47 meseci i 29 dana
5) petogodinje dete je dete od 59 meseci i 29 dana
6) estogodinje dete je dete od 71 mesec i 29 dana
Odreivanje grupa:
Starosne grupe navedene u ovom dokumentu oslanjaju se na zakonodavstvo nae zemlje:
02 godine [06 meseci, 618 meseci, 1824 meseca]
23 godine
34 godine
45 godina
56 godina
Za sve korisnike ovog dokumenta veliki znaaj ima njegova jasnoa u pogledu postizanja ili realizacije standarda kod
dece. Deca mogu i treba da postiu odgovarajui stepen realizacije predvienog cilja standarda za poslednja tri meseca
odreene starosti, to znai da realizacija standarda za etvorogodinjake poinje tri meseca ranije. Poto se radi o
dokumentu u kome nema ocenjivanja, ako dete nije postiglo neki indikator za odgovarajuu starost, onda roditelj,
staratelj ili vaspitaica treba da stimuliu dete da razvije aktivnosti iz prethodnog doba starosti.
10
0-6 GODINA
11
0-6 GODINA
KO MOE DA KORISTI SRURD STANDARDE,

ZA KOJE SVRHE SE ONI KORISTE, A ZA KOJE NE
Standardi se stvaraju kako bi se poboljao opti kvalitet vaspitake delatnosti. Razvoj standarda ima viedimenzionalni
znaaj zbog toga to nam standardi:
pomau da objasnimo ta elimo postii,
stvaraju osnovu za merenje i ocenjivanje programa,
mogu omoguiti vie pravih i nejednostranih rezultata,
obezbeuju sigurnost u komunikaciji,
pomau da pred decu postavljamo ciljeve koji se realno mogu oekivati,
pomau da poboljavamo programe strune pripreme za vaspitae,
pomau da promoviemo programe saradnje sa porodicom.
Stoga ove standarde mogu koristiti svi pojedinci koji su zainteresovani za rano detinjstvo roditelji i drugi lanovi
porodice koji se staraju o deci, staratelji ili glavni staratelji, vaspitai, studenti, profesori i strunjaci iz raznih razvojnih
oblasti, stvaraoci politika na lokalnom ili centralnom nivou, organizacije koje primenjuju programe na osnovu ovog
dokumenta i drugi.
Standardi razvoja i uenja u rano doba detinjstva mogu se koristiti za:
razvijanje ili razmatranje kurikuluma,
popravljanje i ocenjivanje programa,
ukljuivanje porodice u program,
usavravanje i pripremanje sestri, vaspitaica i predkolskih vaspitaica,
praenje na nacionalnom nivou,
poboljavanje smernica,
jaanje svesti javnog mnjenja o razvoju i uenju u ranom detinjstva.
Standarde razvoja i uenja u ranom dobu detinjstva NE treba koristiti:
za ocenjivanje ili dijagnostiku razvojnih faza dece,
za ocenjivanje rada vaspitaa,
za ukidanje kurikuluma,
za udaljavanje iz ustanove ili za spreavanje prijema deteta u ustanovu,
za stvaranje sistema kazni ili nagraivanja za decu ili za vaspitae.
12
PROCES IZRADE STANDARDA RAZVOJA I UENJA

DECE U RANOM DETINJSTVU (06 GODINA)
Proces izrade standarda razvoja i uenja dece ranog detinjstva poeo je 2008. godine na inicijativu Kancelarije UNICEF-a
u Pritini, a u saradnji sa Ministarstvom za obrazovanje, nauku i tehnologiju. Glavni cilj bila je izrada sveobuhvatnih
standarda koji e stimulisati svestrani razvoj dece i koji e biti koristan svim osobama zainteresovanim za rano detinjstvo,
a po kojima e dete biti u sreditu njihovog interesovanja.
0-6 GODINA
Proces je realizovan u nekoliko faza:

1. Donoenje odluke za izradu standarda razvoja i uenja dece u ranom detinjstvu
U ovoj fazi dva strunjaka uestvovala su u radu fokusirane i validne (petodnevne) radionice koju su organizovali
Centralna kancelarija za Jugoistonu Evropu i UNICEF. Kasnije je MONT formirao grupu strunjaka za rano detinjstvo
sa uesnicima iz mnogih kljunih sektora te sa roditeljima koji su uestvovali u radu dve radionice u vezi s izradom
standarda. Radionicama su rukovodili meunarodni strunjaci.
U okviru ove radionice uesnici su utvrdili glavne vrednosti i osnovna naela dokumenta, kao i razvojne sfere i starosne
grupe koje e biti obuhvaene dokumentom.
2. Izrada prvog nacrta standarda razvoja i uenja dece u ranom detinjstvu
Prvi nacrt standarda razvoja i uenja dece u ranom detinjstvu napisali su strunjaci radne grupe timski, podeljeni u manje
grupe (prema razvojnim oblastima), uz uee roditelja. U toku procesa izrade potovane su preporuke meunarodnih
strunjaka, a konsultovana je i obimna meunarodna literatura. Prvi nacrt je izraen za 4 meseca.
3. M
eunarodna ekspertiza nacrta standarda razvoja i uenja dece u ranom detinjstvu
U ovoj fazi nacrt dokumenta su pregledali meunarodni strunjaci i oni su ponudili neke sugestija za dopunu i
poboljanje dokumenta. Razmatranje dokumenta bilo je fokusirano na:
a. razjanjavanje slinih standarda ustanovljenih u nekoliko razvojnih oblasti,
b. podelu na emocionalne i socijalne podoblasti u cilju objanjenja,
c. ponovno formulisanje nekih indikatora kako bi se procenile mogunosti njihove realizacije,
d. jezika razjanjenja,
e. to vea konkretizacija indikatora preko ponuenih aktivnosti.
Radna grupa je uzela u obzir date sugestije i one su uglavnom unete u dokument.
13
0-6 GODINA
4. Ocenjivanje standarda razvoja i uenja u ranom detinjstvu

Proces ocenjivanja standarda razvoja i uenja u ranom detinjstvu posmatran je kao praktina primena naunog
koncepta razvoja dece. Za ovaj proces koriena je metodologija koju su preporuili meunarodni strunjaci, a koja
je prilagoena naim prilikama. Tokom ovog procesa su bili angaovani mnogi pojedinci iz relevantnih uih strunih
oblasti. Proces ocenjivanja osigurao je dalja razjanjenja i poboljanja dokumenta.
Proces ocenjivanja realizovan je u dve faze:
a- Ocenjivanje sadraja standarda Pomou naune metodologije ocenjivano je da li nai standardi izraavaju sadrinu
koju su naa deca u stanju da znaju i koju mogu da realizuju.
Ovaj proces je realizovan sa strunjacima iz razliitih razvojnih oblasti kao to su pedijatri, psiholozi, psihijatri, pedagozi,
direktori predkolskih ustanova, ali i ekonomisti, fizijatri i dr. U drugoj grupi koja je uestvovala u ocenjivanju sadraja
bile su vaspitaice koje rade sa decom od 9 meseci do 6 godina. U meuvremenu su, sa roditeljima iz razliitih optina,
organizovane dve fokus radne grupe koje su obezbedile njihovo miljenje o sadraju dokumenta.
b- Ocenjivanje doba starosti Pomou naune metodologije osigurane su kvantitativne injenice o poklapanju injenica
sa odgovarajuom starosti, tj. injenice koje ukazuju na ono to deca odreene starosti treba i mogu da urade.
U toku ovog procesa angaovane su vaspitaice iz predkolskih ustanova koje su na neposredan nain, posmatranjem oko
700 dece i kroz intervjue sa roditeljima, obezbedile veoma vane injenice za ovaj proces.
Proces ocenjivanja realizovan je u roku od 14 meseci.
c- Izrada konane verzije standarda za razvoj i uenje dece u ranom detinjstvu
Posle dobijanja rezultata iz dva procesa ocenjivanja, radna grupa je organizovala dve radionice tokom kojih su u zavrnu
verziju nacrta standarda unete sve sugestije i rezultati.
Potom je dokument, uz podrku UNICEF-a, razmatran i iz perspektive potovanja polne ravnopravnosti.
Na ovakav nain nastala je zavrna verzija dokumenta.
14
OBJANJENJE TERMINA
U ovom dokumentu se esto koriste neki specifini termini i ovde se daju njihove okvirne definicije.
Razvojna oblast
Razvojna oblast predstavlja razne aspekte svestranog razvoja deteta. Razvojne oblasti treba posmatrati u tesnoj
uzajamnoj vezi, jer se one uslovljavaju meusobno i uslovljavaju svestrani razvoj deteta. U ovom dokumentu razvojne
oblasti su oblast fizikog zdravlja i razvoja pokreta, oblast razvoja jezika i komunikacije, oblast emocionalnog i socijalnog
razvoja, oblast razvoja sticanja optih saznanja i oblast razvoja pristupa uenju.
0-6 GODINA
Podoblasti razvoja
Podoblastima razvoja smatraju se razvojni detalji unutar jedne razvojne oblasti. Sadrina podoblasti fokusira se samo na
detalje razvojne oblasti pa su, recimo, u oblasti fizikog zdravlja i razvoja pokreta podoblasti razvijanje sposobnosti za
osnovne pokrete (veliki miii), razvijanje sposobnosti za fine pokrete (sitni miii), razvijanje senzomotornih sposobnosti
te razvoj fizikog zdravlja i brige o sebi.
Standardi
Standardi predstavljaju formulacije oekivanih rezultata u ponaanju dece i njihovim dostignuima u raznim oblastima
razvoja i uenja i izraavaju ta deca treba da znaju i mogu da urade. Ovi standardi postavljeni su za razne razvojne
podoblasti i jednaki su za sve starosne grupe od 0 do 6 godina.
15
0-6 GODINA
16
Indikatori
Indikatori u veoma povezani sa standardima i predstavljaju jasne i merljive manifestacije dejih aktivnosti. Indikatori
predstavljaju konkretne primere ponaanja ili vetina dece i postavljaju se za posebne starosne grupe (24 meseca, tri
godine, etiri godine itd.), osiguravajui realizaciju odgovarajueg standarda za celu starosnu grupu od 0 do 6 godina.
0-6 GODINA
Aktivnosti uenja
Predstavljaju primere jednostavnih aktivnosti koje mogu realizovati svi pojedinci koji su u odnosu sa decom. Njihovo
razvijanje i realizacija podstiu i obezbeuju realizaciju indikatora. Navedeni primeri aktivnosti uenja mogu posluiti
kao putokaz ili model i za druge aktivnosti koje slue istom cilju.
FIZIKO ZDRAVLJE I RAZVOJ POKRETLJIVOSTI

Fiziko zdravlje i razvoj pokreta predstavljaju veoma vane faktore u periodu ranog detinjstva. Dete burno raste i razvija
se, naroito u prvom periodu ranog detinjstva, to postepeno opada kako se dete pribliava predkolskim godinama.
Mada se esto koriste kao sinonimi, rast i razvoj nemaju isto znaenje. Rast deteta tie se specifinih promena telesne
strukture, promena koje se uglavnom odnose na poveanje teine ili duine (visine) deteta, rast ruku i nogu i dr. S druge
strane, razvoj deteta tie se promena na funkcionalnom nivou i njihove kompleksnosti (koja se kree od najprostijih do
najkomplikovanijih promena). Fiziki razvoj izraava funkcionalne promene telesne strukture do kojih vremenom dolazi,
dok je maturiranje (zrelost) genetski programirano i deava se prirodno, vremenom, a sredina na to veoma malo utie.
Maturiranje je tesno povezano sa rastom.
Fiziki razvoj i razvoj pokreta su veoma burni u prve tri godine ivota, kada se kosti i miii deteta intenzivno
razvijaju. Intenzivno se razvijaju i sposobnosti deteta za koordinisanje snage ili ravnotee, to detetu omoguava
energian razvoj njegovih dnevne aktivnosti. U periodu od 3 do 6 godina telo deteta predkolskog uzrasta, zbog jaanja
i sazrevanja sistema kostura, dobija pravilniju formu, atletski izgled, karakteristian za ovaj uzrast. Sposobnosti pokreta
postaju rafiniranije, pokreti se bolje koordiniu, a upaljivo se razvija i sposobnost odravanja ravnotee. Sva deca ulaze
u predkolski period sa razliitim sposobnostima pokreta koje su stekli i usavravali u periodu svog ranog detinjstva
(ovde spadaju pravilan sedei stav, ravnotea i hodanje). U toku prvih godina ivota deca usavravaju svoje lokomotorne
sposobnosti i sposobnosti manipulisanja, to ih osposobljava za snalaenje u neposrednom okruenju. Vremenom
poinje da se razvija ono to se zove struktura opte pokretljivosti, koja obuhvata skokove, bacanje, hvatanje i tranje.

17
0-6 GODINA
Pravilnost fizikog razvoja i pokreta prati dva

osnovna modela: kefalokaudalni (od glave do
nogu) i proksimodistalni model (od centra tela
ka periferiji). Kod kefalokaudalnog modela razvoj
se prvo i veoma brzo odvija kod glave, a ne kod
donjih delova tela, dok se kod proksimodistalnog
modela razvoj prvo i bre odvija u centru tela nego u
ekstremitetima. Jo jedna karakteristika razvoja je da
se dete razvija od optih, manje specifinih reakcija
ka vie kontrolisanim specifinim reakcijama, preko
procesa koji se zove diferencijacija.
Fiziki razvoj i razvoj pokreta pomau razvoj drugih
oblasti, na primer socijalne oblasti (kada se dete
igra sa ostalom decom) ili oblasti spoznaje (kada
dete otkriva ne samo predmete, stvari i okruenje
ve i novu strukturu pokreta).
Proces razvoja deteta u oblasti fizikog razvoja i
razvoja pokreta je u nastavku predstavljen prema
sledeim podoblastima:
Razvoj sposobnosti za osnovne pokrete (kretanje)
deca stiu sposobnost kontrolisanja pokreta svoga
tela, sposobnost ravnotee, koordinisanja pokreta
(hodanje, tranje, skakanje, bacanje, hodanje uz i niz
stepenice i dr.).
Razvoj sposobnosti za fine pokrete deca stiu
sposobnost da kontroliu ruke i prste, sposobnost
za koordinisanje oiju i ruku te sposobnost
manipulisanja raznim predmetima za svakodnevnu
upotrebu (hvatanje, zakopavanje i otkopavanje
dugmadi, vezivanje pertli, rajsferlusa, crtanje,
pisanje, izrada raznih oblika i figura od plastelina,
testa itd.).
18
Razvijanje senzomotornih sposobnosti deca stiu sposobnost za regulisanje i usavravanje pokreta kroz razvoj i
korienje ula.
Fiziko zdravlje i briga o sebi deca ispoljavaju vetine u ispunjavanju dnevne rutine prilikom odevanja i ishrane,
sposobnost odravanja sopstvene higijene i izbora/eliminisanja opasnih aktivnosti i situacija ili situacija kojima mogu
da se povrede.
0-6 GODINA
Podoblast 1. Razvijanje sposobnosti za osnovne pokrete (veliki miii)

Standard 1 Deca pokazuju sposobnost da kontroliu pokrete tela
Standard 2 Deca pokazuju sposobnost razvijanja ravnotee
Standard 3 Deca pokazuju sposobnost koordinisanja svojih pokreta
Podoblast 2. Razvijanje sposobnosti za fine pokrete (sitni miii)

Standard 1 Deca pokazuju sposobnost da koriste ruke i prste
Standard 2 Deca pokazuju sposobnost koordinisanja oiju i ruku
Standard 3 Deca pokazuju sposobnost da barataju igrakama ili predmetima za svakodnevnu upotrebu
Podoblast 3 Razvijanje senzomotornih sposobnosti

Standard 1 Deca koriste svoja ula za regulisanje pokreta
Podoblast 4 Fiziko zdravlje i briga o sebi
Standardi 1 Deca pokazuju sposobnost da ispunjavaju dnevne rutine prilikom odevanja i ishrane
Standard 2 Deca pokazuju vetine odravanja line higijene
Standard 3 Deca pokazuju sposobnost da izbegavaju opasne aktivnosti i situacije u kojima se mogu povrediti
19
0-6 GODINA
20
Podoblast 1. Razvijanje sposobnosti za osnovne pokrete (kretanje) veliki miii

Standard 1 Deca pokazuju sposobnost za kontrolu pokreta tela
02 godine
Do 6 meseci
Dete pokree glavu
s jedne na drugu
stranu kada lei
potrbuke
Zveckajte igrakom
koja stvara buku na
razliitim mestima u
sobi.
Dete skuplja i
isprua noge kada
lei na leima
6 18 meseci
Dete okree telo
kada je u sedeem
poloaju da bi
pronalo predmete
iza sebe
Postavite predmete
iza lea deteta i
stavite mu do znanja
da su predmeti tu.
Dete se saginje da
bi pronalo igraku
ispod stola
Reaguje na golicanje
Stavite predmete
raznim pokretima
ispod stola i traite
od deteta da ih
pronae.
Milujte i golicajte
dete poevi od lea.
2 3 godine
18 24 meseca
Dete skae sa
Dete se kree u
pravcu nekog objekta obe noge
ili linosti koja ga
poziva
Organizujte
razne igre koje
Organizujte razne igre stimuliu dete
koje omoguavaju da da skae obema
dete ispravno hoda, u nogama (traite
od deteta da
sobi ili u prirodi.
imitira ivotinje
koje skau na
obe noge, npr.
Dete se penje uz
zec, kengur i dr.).
stepenice i silazi
niz njih drei se za
drae stepenita
Dete tri
menjajui pravac
i brzinu kretanja
Dozvolite detetu da
vas prati kada se
penjete ili silazite
stepenitem, ali uvek Stimuliite
dete da tri
pod nadzorom ili
po dvoritu
drei ga za ruku.
u razliitim
pravcima.
3 4 godine
4 5 godina
Dete prihvata
Dete se penje uz
stepenice i silazi niz veliku loptu
njih ne drei se za obema rukama
drae stepenita
Dozvolite detetu
da se samo penje
uz stepenice ili da
silazi niz njih.
Osmislite
razne igre
koje podstiu
prihvatanje
velike lopte.
5 6 godina
Dete se s lakoom
kree oko prepreka
obilazei ih ili
prelazei preko
njih
0-6 GODINA
Igrajte se s
detetom u
prirodi ili u sobi
stimuliui ga
da se kree i
Dete prati zahtev razvijajui lakou
odrasle osobe da njegovih pokreta.
se sagne, okrene
ili istegne telo
bez pada
Saginjite se
zajedno sa
detetom, okreite
se u mestu, irite
ruke i sl.
21
0-6 GODINA

Podoblast 1. Razvijanje sposobnosti za osnovne pokrete (kretanje) veliki miii
Standard 2 Deca pokazuju sposobnost za razvoj ravnotee
02 godine
Do 6 meseci
Dete dri glavu
ispravno kada je u
naruju
6 18 meseci
Dete ostaje u
sedeem poloaju
bez pomoi kada ga
stavite na stolicu ili
na kau
22
2 3 godine
Dete prati liniju
nacrtanu na podu
Crtajte na podu
Traite od deteta da
linije razliitih
se pokree napred i
nazad u ritmu muzike. oblika i zajedno sa
detetom hodajte po
njima.
Dete se oslanja na
prste kada eli da
Dete sa lakoom
dohvati igraku
sedi i ustaje sa
stolice
Zajedno sa detetom
imitirajte berbu voa
U sobi ili napolju
ili pokrete ruku u
organizujte igre
vazduhu.
Ohrabrite dete da
koje dete stimuliu
vas prati po sobi dok
da ustane sa stolice
neto radite.
ili klupe.
Drite dete u
ispravnom poloaju,
pridrav ajui mu
Stvarajte mogunost
pravilno glavu.
i sigurna mesta na
kojima dete moe da
zauzme sedei stav.
Dete se samo
prevre u oba
Dete hoda po sobi
pravca, sa lea
potrbuke i obratno bez pomoi
Postavljajte dete u
razliite poloaje
(na lea, bono) i
podstiite ga da se
prevre i okree.
18 24 meseca
Dete hoda nekoliko
koraka nazad
3 4 godine
Dete okree
loptu oko sebe
u sedeem
poloaju i ne
pada
Ponudite
detetu lopte
raznih veliina
i stimuliite ga
da ih okree oko
sebe, a da ne
padne.
Dete stoji na
jednoj nozi do 5
sekundi
Organizujte
igre koje
omoguavaju
detetu da stoji
na jednoj nozi
(brojte do 5.)
4 5 godina
5 6 godina
Dete sa lakoom
Stoji na jednoj
nozi deset ili vie preskae niske
prepreke (do 20
sekundi
cm)
Uz zvuke muzike
pravite sa
detetom pokrete
tela, uz krae
prekide, stojei
na jednoj nozi.
Po sobi ili napolju

rasporedite
manje bezbedne
predmete visine
do 20 cm i
ohrabrite dete da
prelazi preko njih.
Dete hoda po
pravoj tankoj
liniji (debljine 23 Dete skae na
jednoj nozi
cm) odravajui
odravajui
ravnoteu
ravnoteu
Ohrabrite dete da
hoda po linijama, Igrajte se sa
detetom i skaite
npr. po linijama
na jednoj nozi.
koje dele podne
ploice.
Podoblast 1. Razvijanje sposobnosti za osnovne pokrete (kretanje) krupni miii

Standard 3 Deca pokazuju sposobnost za koordinisanje pokreta
02 godine
Do 6 meseci
Dete pokree glavu
u svim pravcima,
odgovarajui na sve
podsticaje (zvuk,
svetlost, dodir i dr.)
6 18 meseci
Dete ustaje iz
sedeeg u stojei
poloaj i obratno
Ohrabrite dete
da se podigne iz
Pevajte i razgovarajte sedeeg poloaja
sa detetom kreui se pruajui mu
igraku koju voli
po sobi.
ili zovui ga po
imenu
Dete moe da ostane
u sedeem poloaju
bez naslona nekoliko Dete hoda u
pravcu stola ili
sekundi
svog kutka za
igranje
Pokuajte da
Omoguite mu
postavite dete u
sedei poloaj, ali ga da se slobodno
kree po sobi ili u
nadzirite.
prirodi.
18 24 meseca
2 3 godine
Dete baca loptu

Dete se penje uz
obema rukama
stepenice i silazi
niz njih stojei
obema nogama na
jednom stepeniku Organizujte igre u
kojima dete treba
da baca loptu
obema rukama.
Dozvolite detetu
da se kree po
stepenitu. ali mu
Dete se penje
i pomaite.
na svoj krevet i
silazi s njega bez
pomoi
Dozvolite detetu
da se penje na
krevet i silazi s
njega, ali pod
nadzorom.
3 4 godine
Dete baca loptu u
eljenom pravcu
Postavite nekoliko
koeva u obliku
kvadrata ili kruga
i dete u sredini,
a ono neka baca
loptu u eljeni cilj.
Dete ustaje i sedi
(ui) na kolenima
drei telo
uspravno
Pratei muzici
ili vaspitaicu/
roditelja, dete
se ukljuuje u
aktivnosti kretanja
koje se fokusiraju
na sedanje i
ustajanje.
4 5 godina
5 6 godina
Dete tri pratei

ritam (bre ili
sporije)
Dete sa lakoom
skae po nacrtanim
povrinama
Sluajui ritam
muzike dete
primenjuje
uputstva
vaspitaice ili
roditelja da tri u
ritmu.
Nacrtajte po podu
razne oblike i
traite od deteta
da redom skae po
njima. Omoguite
detetu da isproba
skakanje kanapom
(individualno ili da
dvoje dece dre
kanap dok tree
skae).
Dete okree
pedale bicikla u
suprotnom smeru
Omoguite detetu
da vozi bicikl
napred i nazad ili
da se igra po podu
pokreui noge
u ritmu okretanja
pedala.
0-6 GODINA
Dete zauzima
poloaje pogodne za
imitiranje neega ili
nekoga
Zahtevajte od deteta
da imitira nain
hodanja nekog
bliskog ili neke
ivotinje.
23
0-6 GODINA

Standard 1 Deca pokazuju sposobnost da koriste ruke i prste
02 godine
Do 6 meseci
Dete hvata i dri,
a zatim ostavlja
igraku
Dajte detetu
odgovarajue
igrake (mekane,
sigurne)
omoguavajui
mu da ih uhvati.
6 18 meseci
Dete ara po papiru
Dozvolite detetu da
pie i ara olovkama
pogodnim za njegov
uzrast na papiru koji
ste mu vi dali.
Ponudite detetu
sloene igrake
i ohrabrite ga
da ih rastavlja
objanjavajui mu i
kako se sastavljaju.
Dozvolite detetu
da samo uzima
odeu iz fioke.
Dete samo pije vodu

iz plastine ae
(ponekad prosipajui
Dete okree listove
pomalo)
knjige, asopisa
Dete otvara ili

zatvara poklopac
flae, poklopac
kutije i dr.
Pruite detetu aice

i druge objekte od
plastike i nauite ga
da ih upotrebljava.
Dajte detetu flau

i zahtevajte da on
otvara i zatvara
poklopcem flau ili
kutiju.
Dete cedi nakvaeni

suner i uiva
igrajui se vodom
Prilikom kupanja
dozvolite detetu
da se samo kupa
sunerom i da ga
povremeno cedi.
24
2 3 godine
18 24 meseca
Dete rastavlja i
Dete otvara i
sastavlja jednostavne zatvara fioke
i velike igrake
ormara
Tokom itanja traite

da dete samo okrene
list knjige.
3 4 godine
Dete koristi
gotove modle
(okruglaste,
etvrtaste, u
oblike srca i dr.)
da deli testo
(materijal) za
slatkie, plastelin,
blato i sl.
Ohrabrujte dete (i
deake i devojice)
da izdvaja razne
forme testa u
toku pripremanja
slatkia ili dok se
igra plastelinom,
blatom i sl.
Dete koristi
tipaljke da okai
crte na konopac
ili imitira kaenje
odee
Obezbedite
plastine tipaljke
i ohrabrite njihovu
upotrebu.
4 5 godina
Dete zakopava
ili otkopava
svoju dugmad ili
rajsferlus
5 6 godina
Dete koristi lepak
za sklapanje
delova iste figure
Ohrabrujte dete da
se samo oblai i
svlai i da samo
zakopa/otkopava
dugmad ili
rajsferlus.
Izaberite figure
koje treba sastaviti
i dajte detetu
uputstva kako
treba da ih sklapa
ili mu dozvolite
da ih sklapa po
njegovoj elji.
Dete s lakoom
stavlja poklopce
malih kutija,
kinder jaja, kutije
za biuteriju, za
lutke ili za druge
igrake, kutije za
maine
Dete jednom
rukom dri
plastine makaze
i see papir prema
nacrtanom modelu
(kvadrat, krug i dr.)
uvajte male
kutije i traite od
deteta da ih samo
zatvara.
Traite da dete
isee papir na
kome niste crtali
model.

Standard 3 Deca pokazuju sposobnost koordinisanja oiju i ruku
02 godine
Do 6 meseci
Dete hvata
prste roditelja ili
staratelja
Budite blizu
deteta i igrajte
se njegovim
rukama.
Dete prua
ruke u pravcu
ponuenog
predmeta
6 18 meseci
18 24 meseca
2 3 godine
Dete gradi tvravu

Dete puni i prazni
au s vodom, kofu sa 810 blokova
s peskom, prebacuje
razne predmete iz
jedne korpe u drugu Traite od deteta
Ohrabrite dete da
(i od deaka i
tape rukama u toku
od devojica)
raznih igara.
da blokovima
Dozvolite detetu
ili drugim
i ohrabrujte ga
predmetima
da se igra svim
Dete postavlja
izgradi ono to
materijalima koji
34 bloka (ili
nisu tetni po njega, se njemu najvie
odgovarajue
svia.
predmete) jedan na i u sobi i napolju.
drugi i onda ih rui
Dete tape obema
rukama
Dajte detetu
blokove ili bezbedne
Dajte detetu
predmete sa
igrake koje
imaju meke boje, kojima e se igrati
koje daju prijatan i igrajte se zajedno,
stavljajui predmete
zvuk, ili koje
imaju one forme jedan na drugi.
koje njemu
odgovaraju,
simulirajui
njihovo hvatanje.
Dete jednom rukom Dete vie puta

vadi i postavlja
okree stranicu
deo slagalice
knjige, asopisa
(puzzle), sve
dok ne pronae
odgovarajue
Dok itate deije
mesto
prie, traite od
deteta da listove
okree samo.
Dajte detetu
slagalice koje
zahtevaju da se
napravi odreena
figura, predmet
ili objekat (kua,
drvo, cvee i sl.).
3 4 godine
4 5 godina
5 6 godina
0-6 GODINA
Dete koristi
razne materijale
(parie tkanine,
lepak za papir,
konac i dr.) da
pravi razne
Kada dete nacrta figure, npr.
avion, kuu,
neku figuru
(kuu, ivotinju), stolicu, lutku
i sl.
zahtevajte
od njega da
makazama isee
Dajte detetu
crte i zajedno
sa njim okaite bezbedne
ga (postavite) na materijale,
mogunost i
mesto koje se
prostor u kome
detetu svia.
e moi da
razvija svoju
ideju.
Zajedno sa
detetom
napravite takve
figure, ali se
potrudite da
vei deo posla
dete uradi
samostalno.
Dete pravi nisku od velikih Dete makazama

inuva, upljih makarona, see figure
prema datim
malih krugova i dr.
modelima
Dajte detetu bezbedne
materijale i zahtevajte od
njega da napravi nisku.
Pravite razne sloene
figure (prema datim
modelima)
Dajte detetu sloene figure
(koje se sastoje od vie
delova), rastavite figuru
u njegovom prisustvu
i ponovo je sastavite.
pokaite detetu kako da to
samostalno uradi.
Razmestite po dvoritu
delove neke velike igrake
(plastika, papir u boji itd.)
i zatraite od deteta da
pronae delove i sastavi
igraku.
25
0-6 GODINA

Standard 4 Deca pokazuju sposobnosti za baratanje igrakama ili predmetima za svakodnevnu upotrebu
02 godine
Do 6 meseci
Lupa igrakama
udarajui jednu o
drugu
Dajte detetu
meke, bezbedne
i bune igrake
kojima se lako
manipulie,
prikladne za
njegov uzrast,
i ohrabrite ga
da jako udara
igrakama jednom
o drugu.
6 18 meseci
Igraku prebacuje iz
jedne u drugu ruku
Dajte detetu igrake
i zahtevajte od njega
da ih prebacuje iz
jedne u drugu ruku.
Hvata stvari (kaiku,
plastinu au, male
igrake i sl.] velikim
prstom i kaiprstom
Pod vaim nadzorom
dozvolite detetu da
hvata stvari velikim
prstom i kaiprstom.
18 24 meseca
3 4 godine
Dri kutiju jednom Samo puni flau

vodom
rukom dok
drugom stavlja u
nju manje stvari
Dozvolite detetu i
ohrabrujte ga da
Kada dete zavri s
Dajte detetu malu samo puni flau
igranjem, zajedno s
vodom, mlekom,
njim prikupite igrake ili korpu ili kutiju
sokom i sl.
i zahtevajte od
zahtevajte od njega da
njega da je napuni
to samo uradi.
sa manjim sitnim
igrakama ili
stvarima.
Stavlja stvari na
odreeno mesto (voe u
posudu za voe, tanjir,
Spaja delove
hleb i dr.)
papira u boji
kako bi napravilo
dekorativni niz
Ohrabrujte dete (i
deake i devojice) da
vam pomae da stavljate
Ohrabrite dete da
voe u odgovarajue
samo napravi niz
posude.
od dekorativnog
papira.
isti prljave igrake
Pomae u skupljanju
igraki i stavlja ih u
korpu
Ohrabrite dete da isti

svoje igrake (vodom,
malim nakvaenim
pekirom, mokrim
papirom i sl.).
26
2 3 godine
4 5 godina
5 6 godina
Samo elja svoju Samostalno

vezuje pertle na
kosu
cipelama
Ohrabrujte dete
da se samo stara
o svojoj kosi.
Dozvolite detetu
da samo vezuje
pertle na cipelama
ili patikama.
Podoblast 3. Razvoj senzomotornih sposobnosti

Standard 1 Deca koriste ula za regulisanje svojih pokreta
02 godine
Do 6 meseci
2 3 godine
6 18 meseci
18 24 meseca
Oima prati
objekte koji se
kreu gore dole i
levo desno
Hoda u pravcu
predmeta odreene
boje ili odreenog
oblika
Reaguje mimikom
i pokretima u toku
dnevne rutine u
znak odobravanja ili
negodovanja
Pred detetom
protresite igraku
koja stvara buku
i je pokreite u
raznim pravcima.
Pokazujui detetu
odreeni objekt
(lutka, lopta i sl.)
zahtevajte od
njega da uzme taj
predmet.
Prijatnim glasom
zovite dete po
imenu dok se
kreete po sobi.
Prilikom pranja zuba

(uz vau pomo)
obratite panju
na reakciju deteta
prema pasti za zube
ili grubosti etkice.
Dajte detetu hranu
koju voli.
3 4 godine
Prilagoava pokrete Imitira pokrete

ili emocije
ritmu muzike
drugih osoba ili
raznih ivotinja
Uz zvuke muzike
uputite dete da
Proitajte ili
pokrete uskladi sa
ispriajte neku
ritmom muzike.
priu, a onda
imitirajui
glas ili pokrete
neke osobe
ili ivotinje i
zatraite od
deteta da ih
imitira.
4 5 godina
5 6 godina
0-6 GODINA
Boji unutar linija Precizno crta razne

figure
Dajte detetu
listove za crtanje
sa praznim
figurama i
zahtevajte od
njega da ih
oboji.
Posle prie koju ste

ispriali zahtevajte
od deteta da nacrta
svoju predstavu o
odreenom liku iz
prie.
Sa lakoom se
igra u razliitim
atmosferskim
uslovima i po
pravilima igara
Dozvolite detetu da se
igra napolju, po snegu,
kii, u pesku i sl., i
dajte mu odgovarajua
uputstva.
27
0-6 GODINA
28
Podoblast 4. Fiziko zdravlje i briga o sebi

Standard 1 Deca pokazuju vetine u ispunjavanju dnevne rutine
02 godine
Do 6 meseci
Reaguje na hranu
kada je gladno
(dojenje, flaica s
mlekom, tanjir sa
hranom)
Hranite dete
dojenjem ili
drugom hranom
uvek kada
pokazuje znakove
gladi.
6 18 meseci
Pokuava da stavi
kapu na glavu kada
izlazi napolje
Dozvolite detetu da
samo stavlja kapu
kada izlazi napolje.
Koristi kaiku (i
pored toga to
moda pomalo
prosipa hranu)
Ohrabrite dete da
koristi kaiku kada
jede.
18 24 meseca
2 3 godine
Oblai se uz malu
pomo odraslih
Pomae da se namesti
stola za ruavanje
Dozvolite detetu da
pokua da se samo
obue i malo mu
pomozite.
Dozvolite detetu
da vam pomae u
nametanju stola za
ruavanje tako to e
nositi bezbedne stvari
(salvete, kaike, korpu
za hleb); podstiite
i deake i devojice
da uestvuju u ovim
poslovima.
Koristi kaiku i viljuku
kada jede
U toku obroka dajte
detetu kaiku i
prikladnu viljuku i
dozvolite mu da se
samo hrani koristei
kaiku i viljuku.
3 4 godine
Kaikom mae
marmeladu ili
eurokrem na
pare hleba
Dozvolite detetu
da samo mae
marmeladu ili
eurokrem na
pare hleba.
4 5 godina
Sipa mleko ili sok
iz flae u au
5 6 godina
0-6 GODINA
Samostalno se
oblai
Dozvolite deci da
U toku obroka
dozvolite detetu da se samostalno
sipa jogurt ili sok iz oblae i svlae.
flae u au.
Uestvuje u
pripremanju
hrane (slatkia)
Pozovite dete
(i deake i
devojice) kada
spremate hranu,
kada spremate
testo za slatkie,
pitu i sl.
Uvek stavljajte kaiku

i viljuku blizu dejeg
tanjira.
29
0-6 GODINA

Standard 2 Deca pokazuju vetine u ispunjavanju line higijene
02 godine
Do 6 meseci
Svia mu
se kupanje i
relaksira ga kada
se kupa
6 18 meseci
Ispoljava
nezadovoljstvo
kada je pelena
mokra ili neista
18 24 meseca
Pokriva usta kada
kalje
Podsetite dete da
kada kalje ili kija
Dok se dete kupa Ohrabrite dete da treba da pokriva
vam kae kada mu rukom usta i da
(u kupatilu ili
improvizovanom je pelena neista. koristi papirnu
maramicu.
kupatilu),
dozvolite mu da
se igra vodom
Pere ruke uz pomo
pridravajui ga
odraslih
paljivo.
Dozvolite detetu da
pere ruke pre jela,
nauite ga da uvek
pre obroka opere
ruke u kupatilu.
30
2 3 godine
3 4 godine
Samostalno
Koristi etku za
zube (prikladnu za pere ruke pre i
posle jela
njegov uzrast)
4 5 godina
Ispunjava svoje
svakodnevne potrebe
paljivo potujui
pravila odravanja
istoe
(brie se, puta vodu,
pere ruke)
Podsetite dete
da opere ruke
pre i posle jela i
razgovarajte sa
njim o vanosti Dozvolite detetu
da se samo brine o
toga.
svojim svakodnevnim
potrebama (posvetite
mu posebnu panju
Koristi toalet (WC) Samo brie
kada je bolesno, ima
nos kada je to
uz malu pomo
proliv, temperaturu
potrebno
i sl.).
Dozvolite detetu
Podsetite dete
da samo ide u
i ohrabrite ga
WC i pomozite
da samo brie
mu kada mu je
potrebna pomo. nos kada je to
potrebno.
Pomozite detetu
da vodi rauna
o zdravlju usta i
koristi prikladnu
etkicu i zubnu
pastu.
5 6 godina
Stara se o higijeni tela
bez iije pomoi
Podseajte dete na
osnovna pravila higijene
(pranje ruku, lica, zuba,
uiju) svakoga jutra i
uvek kada je to potrebno.
Dozvolite detetu da
se okupa i objasnite
mu vanost kupanja, a
posebno pranja nekih
delova tela.
Bez iije pomoi ispira
usta i usne posle
uzimanja hrane
Podstiite dete da ispira
usta posle uzimanja
hrane i pratite da li to
radi.
0-6 GODINA
31
0-6 GODINA

Standard 3 Deca pokazuju sposobnost da izbegavaju opasne aktivnosti i situacije u kojima se mogu povrediti
02 godine
Do 6 meseci
6 18 meseci
Dete plae i
uznemirava
se kada doe
do nagle
(iznenadne) buke
Dete na zahtev
odrasle osobe
staje kada se javi
opasna situacija
Dete upoznaje
opasnost ne
dodirujui vrue
predmete
Jasno i tano
objasnite detetu
da ne sme da
dira opasne
materijale, kao
i ta su opasne
situacije (npr.
objasnite mu da
se moe opei ako
je neto veoma
vrue).
Priajte detetu
o moguim
opasnostima ako
se igra izvorima
toplote (ringla,
rerna, pe, upalja,
pegla).
Pribliite
se detetu i
pokuajte da ga
umirite.
2 3 godine
3 4 godine
Dete hvata za
ruku odraslu
osobu kada
eli da izbegne
opasne situacije
(stepenite,
ulica i sl.)
Dete pokazuje
odrasloj osobi
da osea bolove
ili neto to ga
uznemirava
4 5 godina
5 6 godina
18 24 meseca
Razgovarajte
sa detetom
o glavnim
Dok hodate sa
detetom ulicom znacima bolesti
(bolu, kalju) i
drite ga za
ruku i objasnite objasnite mu
zato je vano da
mu pravila
bezbednosti na vam kae to pre
ako oseti neto
putu.
slino.
Objasnite
mu mere
bezbednosti u
kui i stanu, na
stepenitu, na
balkonu itd.
Dete poznaje i razlikuje mogue

Dete izbegava
opasnost na putu opasne aktivnosti
Pomozite detetu
da izbegne razne
opasnosti na
putu.
Dete razume ta
znae svetla na
semaforu
Objasnite
detetu smisao i
vanost svetala
na semaforu
i vebajte to s
njim uvek kada
zajedno prelazite
ulicu.
Koristite slike i ilustrovane

knjige da biste ukazali detetu
na opasna ponaanja (puenje,
alkohol, vonja biciklom bez
kacige i sl.)i razgovarajte sa
njim o ovim loim navikama.
Dete trai pomo u sluaju
opasnosti (poziva roditelja
telefonom, broj 112 za hitne
sluajeve i dr.)
Ohrabrite dete da vas pozove
telefonom ili da pozove broj za
hitne sluajeve (112).
Dete paljivo prolazi preko
ulice gledajui u oba smera (sa
roditeljem)
Dok prelazite preko ulice
nauite dete da paljivo pogleda
u oba smera kako bi moglo
bezbedno da pree ulicu.
32
0-6 GODINA
RAZVOJ JEZIKA I KOMUNICIRANJA

Savladanje jezika i oblika komuniciranja predstavlja sloen i za oveka veoma vaan proces. Postoji niz faktora koji utiu
na razne naine na razvoj, savladavanje i pravilno shvatanje jezika i komuniciranja i uslovljavaju ih.
Savladavanje jezika i njegovo pravilno korienje imaju izuzetan znaaj za uspeno komuniciranje za svakog pojedinca,
posebno za novoroenad, odnosno za dete uzrasta 06 godina. Ovaj proces poinje im se dete rodi, jer ono odmah
komunicira na razliite naine putajui glasove i gestikulirajui, a kasnije i govorom kao preduslovom za savladavanje
drugih, savrenijih oblika komuniciranja, kao to su itanje i pisanje.
Na razvoj komuniciranja jezikom utie i komunikacija kod kue i u drutvu koja je esto neravnopravna iz perspektive
pola (mukarac/ena). Deca imitiraju i prenose ove modele komuniciranja u razna okruenja, pa u toku realizacije ovog
standarda veliku panju treba posvetiti ravnopravnom tretiranju i ukljuivanju u proces dece oba pola (i deaka i devojica).
Oblast jezika i komuniciranja je zasebna oblast, ali je ona ima veu specifinu teinu zbog toga to predstavlja i jezik
drugih oblasti. Da li e dete uzrasta 06 godina uspeno savladati ovu oblast ne zavisi samo od njega, nego i od naina
33
0-6 GODINA
kako se u praksi primenjuju sledee aktivnosti odnosno podoblasti komuniciranja: sluh, usmeni govor, govor mimikom,
itanje i pisanje.
Ovi standardi utiu na svestran i kompleksan razvoj linosti deteta, pogotovo
na razvoj aktivnog sluanja i razumevanja onog to slua,
na razvoj individualne i grupne sposobnosti govora,
na razvoj sposobnosti govora mimikom,
na razvoj sposobnosti komuniciranja unutar grupe i sa odraslim osobama,
na slobodu komuniciranja i izraavanja deteta bez razlika u pogledu pola,
na razlikovanje upotrebe lokalnog govornog jezika i standardnog jezika,
na savladavanje elementarne strukture standardnog jezika,
na razvijanje oseaja za knjievne i neknjievne tekstove,
na savladavanje poetnih oblika itanja,
na savladavanje stava i pokreta (telo, prsti, ruka, olovka i dr.) u ogranienom prostoru,
na savladavanje poetnih oblika pisanja.
Ovi standardi i ostalo to se odnosi na oblast jezika i komuniciranja jesu indikatori koji garantuju formiranje aktivne,
odgovorne, vete, jeziki sposobne osobe, to je presudno za realizaciju drugih oblasti predkolskog obrazovanja.
Podoblast 1. Sluanje i govor
Standard 1 Dete pokazuje sposobnost da pomou oiju i jezika tela podstakne odrasle osobe na komuniciranje
Standard 2 Dete pokazuje sposobnost sluanja i razumevanja kada drugi govore
Standard 3 Dete pokazuje sposobnost za govor i komuniciranje
Standard 4 Dete ispoljava kreativne jezike sposobnosti (izraavanje reima)
Podoblast 2. Poetna osnova itanja
Standard 1 Dete razvija sposobnost da naui slova azbuke
Standard 2 Dete shvata vanost itanja
Podoblast 3. Poetna osnova pisanja
Standard 1 Dete ispoljava sposobnost za pisanje raznih simbola
Standard 2 Dete ispoljava sposobnost shvatanja svrhe pisanja
34

Standard 1 Dete pokazuje sposobnost da pomou oiju i jezika tela podstakne odrasle osobe na komuniciranje
Do 6 meseci
Dete isputa
glasove da bi
privuklo panju
odraslih
Odgovorite na
glasove deteta tako
to ete obratiti
panju na njega.
02 godine
6 18 meseci
Dete usmerava ruku
i daje znak da bi
pokazalo odrasloj
osobi ta eli
Odgovorite na
znakove deteta i
pokaite spremnost
da komunicirate s
njim.
18 24 meseca
Dete koristi gestove
da bi neto pokazalo
(npr. maka je pala
baaam!)
Pokaite
interesovanje i
obratite panju kada
dete ispria neki
dogaaj izraavajui
to i pokretima tela.
Ohrabrite dete da
opie gestovima neki
dogaaj ili situaciju.
2 3 godine
Dete igra uloge u
toku igranja (npr.
izigrava avion, voz
itd.)
Zahtevajte od
deteta (i deaka
i devojica) da
igra razne uloge,
pohvalite nain
na koji ono imitira
stvari.
Pokuajte da
i zajedno sa
detetom imitirate
stvari (to podstie
kreativnost deteta i
utie na uzajamnu
bliskost).
3 4 godine
4 5 godina
5 6 godina
Dete prati govor

gestovima i
mimikom (npr.
kada se ljuti, lupa
nogama, a kada
je radosno, peva i
plee)
Dete govori preko

kontakta oiju i
jezikom tela (npr.
kada se udvara
spaja ruke i moli,
podie glas kada
negoduje itd.)
Dete pravilno
upotrebljava rei
i gestove (npr.
kada recituje neku
pesmu i spominje
leptira, ono iri
krila i pravi se da
leti)
Stavite do znanja
detetu da ga
razumete (izrazite
to reima, ali i
koristei gestove i
mimiku).
Objasnite detetu
da se njegovi
zahtevi ne mogu
uvek ostvariti.
Budite strpljivi i
sasluajte dete do
kraja.
0-6 GODINA
Ohrabrite dete
da vam pria
prie, prepriava
dogaaje i recituje
pratei rei
gestovima.
Ohrabrite dete da
vam pria ta mu
se desilo u toku
dana.
35
0-6 GODINA

Standard 2 Dete pokazuje sposobnost da slua i razume govorni jezik
02 godine
Do 6 meseci
Dete okree glavu u
pravcu glasa i zvuka
Priajte sa detetom
i kada ste daleko
od njega kako bi
ono moglo pomou
ula sluanja da
odredi mesto gde
se nalazite. Takoe,
priajte s detetom
kada ga hranite, kada
mu menjate pelene,
kada ga oblaite
ili kada ga drite u
naruju.
Dozvolite i drugima
da komuniciraju sa
detetom.
6 18 meseci
Dete povezuje
Dete lupa rukama
odreene stvari sa
i isputa glasove
kada ga drugi zovu reima
imenom
2 3 godine
Dete prihvata
zahtev da uradi
neto, npr. da
stavi knjigu na
policu
Ohrabrite dete da vam

pokae mesto gde se
Ohrabrite dete da
nalaze razne stvari
stavlja igrake,
(npr. gde je mesec,
knjige, odeu i dr.
gde su igrake i dr.).
na svoje mesto i
zahvalite mu kada
Dete moe da
obavi ono to ste
shvati proste izraze
od njega traili.
(npr. ne, ne treba,
bravo i sl.)
Priajte s detetom
i nazovite ga
imenom.
Komunicirajte sa
detetom koristei
pravilno govorni
jezik.
Ohrabrujte
aktivnosti deteta
hvalei sposobnosti
koje pokazuje.
36
18 24 meseca
Dete slua kada

mu priate
kratku priu ili
prepriavate
dogaaj
itajte detetu
kratke prie i
konkretizujte
ih koristei
razliite predmete
pogodne za
ilustrovanje priu
i njegov uzrast.
3 4 godine
Dete postavlja
pitanja o stvarima
koje ga interesuju
Razgovarajte s
detetom i priajte
mu o raznim
stvarima. Ohrabrite
ga da vam
postavlja pitanja.
4 5 godina
5 6 godina
Dete koristi
pozdravne rei
(dobar dan,
dovienja itd.)
Dete moe
svojim reima da
prepriava priu ili
dogaaj
Koristite
pozdravne rei
sa detetom, npr.
dobro jutro, laku
no i dr.
Omoguite detetu
da komunicira
sa drugovima i
drugaricama te sa
odraslim osobama
da bi isprialo ono
to zna.
U toku razgovora
dete eka svoj red
da bi reklo ono
to eli
Igrajte s detetom
igre u kojima ono
treba da eka svoj
red (npr. igrajte
dogaaj u kome
dete treba da
uestvuje prema
ulozi koju ima).
0-6 GODINA
37
0-6 GODINA

Standard 3 Dete pokazuje sposobnost govora i komuniciranja
02 godine
Do 6 meseci
6 18 meseci
18 24 meseca
2 3 godine
4 5 godina
Dete pokazuje
Dete imitira
razgovor odraslih pravila igre
koju e igrati sa
ostalom decom
Vodite rauna o
tome ta priate
Osmehom
Organizujte
pred detetom.
Podstaknite
Paljivo sluajte
odgovorite detetu
aktivnosti
Ohrabrujte dete da
razgovor sa detetom
dete dok izgovara
kada ono gleda
u kojima e
se slobodno izraava.
upotrebljavajui
glasove. Pohvalite
u vas i isputa
dete aktivno
Dete moe da
pravilne rei, a ne
ga za izgovorene
glasove.
uestvovati
opie kune
slogove sa bravo. oponaajui deiji
komuniciranjem.
aktivnosti
Dete poinje
jezik (npr. govorite
da upotrebljava
ruka, a ne luka).
Dete gugue i koristi
mnoinu, ali
Dete moe da
glasove
Dete koristi
Podstiite dete
nepravilno, npr. ne
koristi proste rei
razliite
da vas prati
Uvedite obiaj da uvek kae psi nego
(mama, tata, baka
tokom obavljanja intonacije glasa
pasi
pre spavanja detetu
Priajte s detetom i i dr.)
kunih poslova i kada neto pria
proitate ili ispriate
smeite mu se kada
ne pravite razliku
priu.
gugue i muca.
izmeu poslova
Uite dete da
Stalno priajte sa
Zahtevajte od
pravilno upotrebljava za deake i
detetom i uite ga
deteta da vam
devojice.
mnoinu.
da pravilno izgovara
ispria neku
Zahtevajte od
rei.
priu. Paljivo ga
deteta da vam
Dete poinje da pria pomae u lakim sluajte.
poslovima (tako
sa samim sobom,
kao da razgovara sa ono poinje da
ui imena stvari).
drugim detetom
Dete isputa glasove Dete izgovara
slogove ba-ba,
u toku dnevnih
ta-ta, ma-ma
aktivnosti
nekoliko puta
Dete koristi proste

reenice (koje ne
izgovara uvek
pravilno)
Dete moe da
upotrebljava
reenice
negodovanja (npr.
ne spavanje)
Ne ometajte dete
kada razgovara
sa sobom, takvi
razgovori su korisni
za njegov rast i
razvoj.
38
3 4 godine
5 6 godina
Dete jasno
prepriava
dogaaj u kome
je uestvovalo
(roendan,
poseta baki i sl.)
Organizujte
aktivnosti u
kojima e
dete moi da
prepriava
situacije koje je
zapamtilo.
Govor deteta je
veoma taan,
npr. Mama,
kada moemo
posetiti baku?
Podstiite dete
da razgovara sa
vama.

Standard 4 Dete izraava kreativne jezike sposobnosti (izraavanje reima)
2 3 godine
3 4 godine
Dete u toku igranja

Dete pita za
smisao odreenih razgovara sa svojim
vrnjacima
rei ili kako se
zove odreena
stvar
Omoguite detetu
da se sastaje sa
svojim vrnjacima.
Pomozite
odgovorima
detetu da naui
Dete odgovara
nove rei i
njihovo znaenje. na pitanja koja
postavljaju odrasli
ili vrnjaci
Stalno pitajte dete
za sve to ono radi.
Potrudite da pitanja
koja postavljate
detetu budu
otvorena (da
odgovor ne bude
samo da ili ne).
To e detetu pomoi
da razmilja o
onome to e kazati.
4 5 godina
Dete moe samo
da smisli 3 do 4
kratka stiha
5 6 godina
1. Dete sastavlja
prie koje imaju
dobro strukturiran
sadraj i srean kraj.
Podstiite dete na
takve aktivnosti
(npr. kada eli
da recituje neku
pesmu i kada je
ona besmislena).
Ohrabrite dete da
vam ispria neki
dogaaj i pitanjima
mu pomozite da
ispria priu.
Dete moe da
peva pesmu sa
tekstom koji je
samo sastavilo
Dete pronalazi
odgovore na
zagonetke koje slua
od drugih
Pruite detetu
(i deacima ili
devojicama)
mogunost da
slua muziku i da
samo smisli tekst
pesme koji e
izraziti njegovu
matu.
Postavljajte detetu
zagonetke i podstiite
ga da trai odgovor
na njih.
0-6 GODINA
Dete je u stanju da
sastavi priu na
osnovu ilustracija
koje gleda i muzike
koju slua
Podstaknite dete da
pria o onome to je
doivelo tokom dana.
39
0-6 GODINA

Standard 1 Dete pokazuje interesovanje za tampane materijale
02 godine
Do 6 meseci
6 18 meseci
Dete fokusira
pogled na
odreenu sliku ili
figuru
Dete gleda
ilustrovane korice
knjiga ili asopisa
Dajte detetu knjige

sa raznovrsnim
Omoguite detetu
da gleda materijale figurama i bojama.
u boji (ilustracije,
slike, fotografije i
Dete prstom
dr.).
pokazuje fotografije
koje se njemu sviaju
uvek kada ga za to
pitamo
Okreite listove knjige
zajedno sa detetom
i traite od njega
da izgovara imena i
radnje sa fotografija.
40
18 24 meseca
2 3 godine
3 4 godine
Dete gleda figure ili

crtee u knjigama i u
drugim tampanim
materijalima
Dete se pretvara
Dete pokazuje
(razlikuje) u knjizi (izigrava) da samo
ta je tekst, a ta ita knjigu
fotografija
Dajte detetu razliite

tampane materijale
i zajedniki ih
prelistavajte.
Zatraite od
deteta da reima
opisuje ilustracije
koje gleda.
itajte zajedno sa
detetom knjigu,
asopis ili titlove
iz filmova koje
voli.
4 5 godina
Dete pokuava
da pravilno ita
knjigu okreui
listove
Dajte detetu
knjige sa
figurama koje
ono voli i
proitajte mu
odabranu priu.
5 6 godina
Dete zna da knjiga
ima naslov, autora,
tekst sa ilustracijama
Razgovarajte sa
detetom i objasnite
mu da knjigu stvara
autor, da knjige
mogu imati ilustracije
i fotografije, ali da
postoje i knjige koje
imaju samo tekst.

Standard 2 Dete shvata vanost itanja
02 godine
Do 6 meseci
6 18 meseci
Dete ispoljava
elju da slua
stariju osobu kada
mu ita razna
imena ivotinja sa
ilustracija
Proitajte ispravno
i polako kratka
imena koja se
mogu pronai
u ilustrovanim
knjigama.
Dete izgovara imena
figura iz ilustrovane
knjige
Ohrabrite dete da
ponavlja ime koje
ste vi proitali.
18 24 meseca
2 3 godine
Dete voli da slua

kratku priu koju e
mu proitati odrasla
osoba
Dete pokazuje
interesovanje da
vie puta slua
itanje iste prie
Uvedite obiaj da
bar jednom dnevno
deci proitate neto
kratko i interesantno,
pogotovo pre
spavanja.
Budite uvek
spremni da
proitate eljenu
priu detetu, bez
obzira na to to ste
je moda ve vie
puta proitali.
Proitajte s istim
interesovanjem
istu priu kao da je
prvi put itate.
3 4 godine
Dete moe samo
da ispria sadraj
prie koju mu je
proitala odrasla
osoba
4 5 godina
5 6 godina
Dete moe u
tekstu da razlikuje
brojeve i slova
Dete pokazuje
sklonost ka itanju
i paljivo prati ta
mu ita starija
osoba
Stavite razliite
brojeve i slova
itajte detetu razne ispred deteta
prie prilagoene i igrajte se s
njegovom uzrastu njim tako da
ono pogaa ta
kad god imate
vremena ili kada to su slova, a ta
dete od vas zatrai. brojeva.
Podstaknite dete
da u razliitim
tekstovima
razlikuje slova od
brojeva.
0-6 GODINA
Podstaknite dete
da izabere neku
knjigu i traite od
njega da vam pria
o ilustracijama iz
te knjige.
Ne ometajte dete
kada se pretvara
da neto ita.
41
0-6 GODINA

Standard 1 Dete ispoljava sposobnost da pie razne simbole i znakove
02 godine
Do 6 meseci
6 18 meseci
1. Dete svuda
kraba
Obezbedite detetu
kutak gde ono moe
da kraba sve to
hoe.
42
18 24 meseca
2 3 godine
1. Dete crta krive

1. Dete kraba po
papiru i pokazuje to linije i krugove
drugima
Stvarajte oblike
Dajte detetu prazne (modele) i
omoguite detetu
listove papira ili
da ih crta.
male tablice za
crtanje.
3 4 godine
4 5 godina
5 6 godina
1. Dete pie ili crta 1. Dete moe

da pie simbole
razliite oblike
brojeva ili slova
svog imena
Pruite detetu
mogunost i
dajte mu razliite Ohrabrite dete
materijale da pie da broji i da pie
simbole brojeva
Nacrtajte neki prost ili da crta razne
koje zna odnosno
oblik i podstaknite stvari iz svog
slova svog imena.
dete da ga precrta. okruenja.
1. Dete precrtava
odreene oblike
(modele) koji mu
se dopadaju (npr.
neku figuru ili neki
znak)

Standard 2 Dete shvata cilj pisanja
02 godine
Do 6 meseci
6 18 meseci
18 24 meseca
Dete kraba raznim
olovkama i bojama
po podu
Dajte detetu deblje
olovke. Dete u ovom
uzrastu kraba
hvatajui olovku
celom rukom.
2 3 godine
3 4 godine
4 5 godina
5 6 godina
Dete moe da
kraba na papiru
pretvarajui se kao
da pie
Dete moe da
shvati da pisani
deo neto znai
(pokazuje)
Dete pie
odreeni simbol
precrtavajui ga
Dete shvata da
je vano da stavi
svoje ime iznad
svojih radova
Potujte aktivnosti
deteta koje obavlja
olovkom i na
papiru, pohvalite
ga za ono to je
uradilo.
Uvek kada neto

itate detetu
potrudite se
da ono razume
smisao onoga to
ste mu proitali
tako to ete to
prokomentarisati
s detetom.
Dete eli da ima

svesku ili list koje
moe smatrati
svojim
Omoguite detetu
da poseduje
svesku ili listove
papira (nekoliko
istih listova
moete spojiti
spajalicom).
Dete trai od
starije osobe
da mu pokae
ta pie ispod
odreene
ilustracije ili
fotografije
Ispunite elju
deteta.
Dajte detetu
razliite materijale
i nacrtajte mu
simbole koje ono
moe da precrta
na papiru.
Dete moe da
crta stvari koje se
njemu sviaju
Ohrabrujte dete
da crta igrake,
ivotinje ili druge
stvari koje ga
okruuju.
0-6 GODINA
Pokaite
interesovanje i uvek
pohvalite nain na
koji dete stavlja
svoje ime.
Podstiite dete
da razlikuje svoje
radove od radova
brata, sestre,
druga itd. tako to
e napisati svoje
ime ili neki drugi
znak, prema svom
nahoenju.
Dete eli da pie
pismo Deda Mrazu,
baki i sl.
Ohrabrite dete
da napie pismo
nekome ko je
daleko ili da napravi
listu elja za Novu
godinu i sl.
43
0-6 GODINA
44
SOCIJALNI I EMOCIONALNI RAZVOJ

Socijalni i emocionalni razvoj dece je posebna oblast razvoja i uenja u ranom detinjstvu, koja zajedno sa ostalim
oblastima razvoja igra znaajnu ulogu u procesu formiranja linosti deteta i njegove pripreme za kolovanje. Socijalni i
emocionalni razvoj deteta razvija svest o linom identitetu i jaa odgovornost prema sebi i ostalima.
0-6 GODINA
Socijalni razvoj tie se odnosa deteta sa drugim osobama (roditeljima, glavnim starateljima, vaspitaima, porodicom,
vrnjacima i ostalim odraslim osobama) i uticaja drugih osoba na njegov razvoj. Socijalni razvoj pomae detetu da upozna
svoju socijalnu sredinu, kulturnu sredinu i tradiciju, kao i da razvija svest o zajednici. Na socijalno ponaanje deteta u
ranom detinjstvu znatno utie praktino ponaanje roditelja u podizanju dece, pa i nain kako roditelji primenjuju pravila
o pruanju pomoi i podsticanju svoje dece.
Emocionalni razvoj se odnosi na nain na koji dete osea sebe i svet koji ga okruuje, kako izraava oseanja prema sebi
i drugima. Takoe, preko emocionalnog razvoja dece podie se nivo vaspitanja, poverenja, prijateljstva i saradnje. Na
emocionalni razvoj utiu drutvena sredina i nain kako se ljudi odnose prema tom razvoju.
Uzajamno delovanje ova dva aspekta razvoja rezultira u socijalnoj i emocionalnoj kompetenciji deteta, koja se odraava
preko sposobnosti da ostvaruje bliske i sigurne odnose sa vrnjacima i odraslima doivljavajui, upoznajui, razumevajui,
izraavajui i kontroliui svoje emocije i emocije drugih ljudi oko sebe. Poto su ova dva aspekta ili podoblasti (socijalni i
emocionalni razvoj) tesno povezani i uzajamno zavisni, u ovom dokumentu su predstavljeni kao jedna integralna oblast,
ali podeljena u dva dela: socijalna podoblast i emocionalna podoblast. Sadrajna i praktina integracija ovih oblasti
postie se i preko optih standarda, preko indikatora i aktivnosti koje konkretizuju ovu uzajamnu zavisnost.
Stereotipi o polnom11 ponaanju u velikoj meri utiu na emocionalni i socijalni razvoj dece (muke i enske), pa im se
mora posvetiti posebna panja kako bi se ove oblasti realizovale celovito i sadrajno. Tekue aktivnosti treba realizovati sa
velikom senzibilnou prema polnim razlikama u skladu sa uzrastom dece. Treba imati u vidu da je socijalna kompetencija
deteta prvenstveno pod uticajem sopstvenog temperamenta deteta, ali da zavisi i od njegovog doivljaja ivota i od
interakcije deteta sa vrnjacima, roditeljima i njemu bliskim osobama.

Zato treba podrati socijalni i emocionalni razvoj dece?

Kada se deca oseaju dobro po sebi i razvijaju pozitivne odnose sa drugima oko sebe, ona e biti u stanju da
doivljavaju, razumeju, upoznaju i izraavaju emocije i bie sposobna da ih kontroliu. Kroz socijalni i emocionalni razvoj
deca imaju priliku:
1
Stereotipi pola su jednostavna, iz perspektive drutva predefinisana uoptavanja o stavovima, ulogama, uverenjima i razlikama izmeu pojedinca ili grupa
(deak, devojica, muko, ensko, sestra, brat). Mada ove razlike predstavljaju kao drutvene, kada su u pitanju enske osobe stereotipi retko nude tane informacije poto
se oslanjaju na tradicionalnu kulturnu podelu, odnosno kulturno diferenciranje.
45
0-6 GODINA
da budu uspenija u grupnim situacijama, u koli i u zajednici,
da se bolje koncentriu u nastavi,
da svoje oseaje prenose na efikasniji nain,
da se oseaju dobro i slobodno bez obzira na pol,
da imaju samopouzdanost i da procenjuju sebe,
da se osposobe za ostvarivanje vrste emocionalne veze sa drugima.
Posebno je vano istai vezivanje2 kao specifian oblik emocionalne veze deteta sa glavnom, znaajnom osobom u
njegovom ivotu, obino sa roditeljem (majkom) ili glavnim starateljem. Ova posebna veza omoguava detetu da se
osea sigurnim, da razvije oseaj poverenja. Dete postepeno razvija i sposobnost da se osea dobro i da deluje kao
samostalna osoba.
Osnovu zdravog socijalnog i emocionalnog razvoja deteta ini maksimalna panja roditelja/staratelja da dobro
upravljaju ovim vezivanjem, ohrabrujui dete da uspostavlja meusobne odnose i sa drugim njemu bliskim osobama,
naroito sa vrnjacima. Samokontrola emocija podrazumeva sposobnost deteta da kontrolie svoje emocije i impulse,
naroito kada sarauje sa drugima. Ova sposobnost zavisi od kvaliteta vezivanja i od nivoa opteg razvoja deteta.
Novoroenad oseaju veu potrebu da im odrasle osobe pomau u savladavanju jakih oseanja, a kada porastu deca
e sama sebe kontrolisati. U predkolskom uzrastu deca uspevaju da budu svesna svojih oseanja i imae razumevanje
za oseanja drugih oko sebe.
Podoblast socijalni razvoj ostvaruje se u toku saradnje dece sa vrnjacima
i odraslima i konkretizuje se preko sledeih standarda:
Standard 1 Dete moe da pravi razliku izmeu poznatih i nepoznatih osoba
Standard 2 Dete moe da sarauje sa osobama oko sebe (odraslim i ostalom decom)
Podoblast emocionalni razvoj u okviru koje dete razvija pozitivni stav o sebi i svojim oseanjima:
Standard 1 Dete pokazuje da ima svest o sebi
Standard 2 Dete doivljava, poznaje i izraava oseanja na pravi nain
Standard 3 Dete moe da pokae sposobnost samokontrole
46
2
Vezivanje je proces u kome odreena osoba ispoljava takvo ponaanje koje pomae da se uspostavi blii kontakt sa odreenom osobom. Vidi Pettijon, Terry F.
(1996): Psihologija. Kratki uvod. (2. izd.) Lilo, str. 82 (citirano prema Ainsworth M.D.S., 1979).
Podoblast: Socijalni razvoj

Standard 1 Dete moe da pravi razliku izmeu poznatih i nepoznatih osoba
02 godine
Do 6 meseci
Dete poinje da
upoznaje i trazi
bliske osobe, npr.
oca, majku ili
glavnog staratelja,
tako to lupa
rukama, isputa
zvuke i sl.
Odgovorite na
zahteve deteta
da budete pored
njega, priajte se
njim, smejte se,
milujte ga itd.
Dete prestaje da
plae kada mu se
priblii poznata
osoba (majka,
otac, staratelj)
Odgovorite na
odgovarajui
nain na zahtev
deteta, zagrlite
ga kada place,
stvorite pogodnu
sredinu u kojoj e
se dete oseati
sigurno.
6 18 meseci
Kada vidi
poznatu osobu
i uje njen glas,
dete reaguje
osmehom,
pruanjem ruku
i hodanjem u
pravcu poznate
osobe.
18 24
meseca
Dete posmatra
i oponaa ono
to rade bliske
osobe (pravi se
da ita ili pie
kao odrasla
osoba itd.)
2 3 godine
Dete poinje
da uestvuje u
igrama i dnevnim
aktivnostima sa
poznatom osobom
Omoguite detetu
da vas bolje upozna.
Budite pored deteta
dok igra igrakama,
igrajte se zajedno
sa njim, pribliite
mu stvari koje mu
trebaju.
3 4 godine
4 5 godina
Dete poinje da
trai pomo od
bliske osobe i da
joj prua pomo u
toku igre i svojih
aktivnosti
Dete razlikuje i
imenuje poznate
osobe na slici i na
filmskim snimcima
(npr. sa porodine
proslave, iz vrtia i sl.)
Pomozite detetu
u svakodnevnim
Dozvolite
aktivnostima (da
detetu da vam
se odeva, hrani, da
se pridrui
Odgovorite na
pere ruke itd.).
kada itate,
reakcije deteta
Traite od deteta
crtate, piete
govorom,
da vam donese
ili obavljate
osmehom,
novine, knjigu ili
neku dnevnu
hodajui prema
neki drugi lagan
Dete stoji sa
aktivnost u
njemu i igrajui
lanovima porodice i predmet. Pohvalite
kui.
se s njim.
prieljkuje da se igra ponaanje deteta.
sa njima (npr. poziva
Dete je blisko
Dete stoji pored
Dete ima elju da
mamu, dedu, tetku
poznate osobe u sa lanovima
upozna osobe koje
da se igraju s njim)
poznatoj sredini porodice
dolaze u porodicu
(hvata je rukom,
trai da ga uzme Podstiite dete Odgovorite na
Upoznajte dete
da se sprijatelji prikladan nain i
u zagrljaj i sl.)
sa osobama koje
prihvatite poziv
sa lanovima
dolaze iz bliskih
deteta za igru i
ire porodice
Razgovarajte
zajednike aktivnosti. krugova.
i razgovarajte
prethodno sa
Pomozite detetu
Omoguite detetu
detetom o sredini s njim o tome
da razume odnose
da ee poseuje
u koju ete otii. kako treba
roake (dede i bake, sa osobama koje
da se ponaa
U nepoznatoj
dolaze u porodicu.
tetke, ujake itd.)
sredini drite dete sa osobama
kako bi se upoznalo
koje su bliske
za ruku i budite
s njima i kako bi
porodici.
pored njega.
ostvarilo bliske veze
snjima.
Omoguite detetu da
vidi slike ili filmske
snimke sa razliitih
proslava.
Navedite dete da
imenuje osobe koje
poznaje i da kae u
kakvom je srodstvu sa
njima.
Dete razgovara sa
lanovima porodice i
o aktivnostima koje
obavlja svako od njih
Ohrabrite dete da vam
pria o lanovima
porodice, o njihovim
aktivnostima i o
vezama sa svakim
lanom porodice.
Podstiite dete (i
devojice i deake)
da govori bez uticaja
polnog stereotipa
(npr. i mama i tata
voze kola, ja (deak ili
devojica) pomaem
mami da oisti dnevnu
sobu itd.).
5 6 godina
0-6 GODINA
Dete slobodno
razgovara sa bliskim
osobama, samo sa
sobom, sa onima sa
kojima ivi.
Podstiite dete da
govori i sluajte
ga paljivo kada
pria o sebi, kui i
zajednici. Podstiite
dete da govori o
lanovima porodice
i uite ga da govori
bez uticaja polnih
stereotipa (zadaci oca,
mamine aktivnosti,
drugarice i druga),
npr. devojice i deaci
se zajedno igraju
automobiliima,
tata i majka zajedno
pripremaju sto itd.).
Dete postavlja pitanje
ko je osoba koju prvi
put vidi u svojoj blizini,
a koju ne poznaje.
Predstavite detetu
osobu za koju pita i
odgovorite na njegova
pitanja u vezi sa tom
osobom.
47
0-6 VJET
STANDARDET E ZHVILLIMIT DHE T MSUARIT N FMIJRIN E HERSHME
48

Standard 2 Dete moe da sarauje sa osobama oko sebe (odraslima i ostalom decom)
02 godine
Do 6 meseci
6 18 meseci
Dete razmenjuje Dete nudi svoju
igraku odrasloj
poglede sa
osobi da se igra
osobama oko
sebe, naroito sa
majkom.
Aktivno odgovorite
na ponudu deteta.
U toku interakcije
Odgovorite na
detetove poglede komunicirajte s njim
na razne naine,
pogledom,
uinite da se dete
osmehom i
osea dobro.
mimikom.
18 24 meseca
Dete pokazuje
interesovanje
da uestvuje
u zajednikoj
aktivnosti sa
odraslima
Dozvolite detetu
da, uz vau
pomo, uestvuje
u zajednikim
aktivnostima
(obuvanje,
odevanje, ishrana,
ienje itd.).
Dete reaguje na
drugu decu nudei
svoju igraku,
ali plae ako mu
drugo dete oduzme Dete prieljkuje
da bude sa
igraku
vrnjacima i da se
Dozvolite da
igra s drugovima
drugo dete prie
u odreeno
vaem detetu, ali omoguite detetu
da bude sa ostalom vreme
uvek pod vaim
decom. Podstiite
nadzorom.
dete da deli igrake
sa ostalom decom. Stvorite uslove
da se dete igra sa
drugovima.
Podstiite dete
da pria o igri sa
drugovima.
Dete pokuava
da dotakne kosu
ili lice deteta koje
mu se priblii
2 3 godine
3 4 godine
4 5 godina
5 6 godina
Dete se pozdravlja sa
Dete sarauje sa
Dete eli da
pomae odraslima odraslima u reavanju poznatim osobama
kada ih sretne u
svojih problema
raznim sredinama
pruajui ruku ili
Omoguite
pozdravljajui ih sa
Razgovarajte sa
detetu da preko
Odgovorite
dobro jutro, dobar
detetom o njegovim
igre ispuni svoju
pozitivno na
dan i sl.
problemima.
zelju da pomae
deju inicijativu.
Podstiite ga da
u dnevnim
Uestvujte
vam detaljno pria
aktivnostima (da
aktivno u igri,
Uvek se pozdravite
o problemu koji
sredi sobu, oisti
pokuajte da
s detetom kada se
ima, traite od njega
igrake, zalije
menjate uloge
sretnete.
ideje za reavanje
cvee itd.).
u toku igre sa
problema, pruite mu Traite od deteta da
decom.
se i ono pozdravlja sa
u tome podrku.
poznatim osobama.
Dete poinje da
Dete eli da bude sarauje s drugima
Dete sarauje sa
sa decom, ali vie i u toku igre daje
Dete se drui sa
ostalom decom u
i uzima stvari i
voli da se igra
vrnjacima (ima
timskim igrama i
igrake
samo
grupnim aktivnostima drugove u ulici, u
vrtiu, koli itd.)
Napravite kutak
Organizujte
Omoguite detetu
za deje igrake
aktivnosti koje
Omoguite detetu da
aktivnosti u kojima
podstiu dete da u kome e dete
se drui sa vrnjacima.
e moi tesno da
moi da se igra s
se pridrui grupi
Podstiite zajednike
sarauje s drugom
drugom decom
dece.
aktivnosti u kojima e
decom.
i da razmenjuje
dete uestvovati.
Razgovarajte sa
igrake s njima.
detetom o tome
koliko je vano da se
uestvuje u timskim
igrama i grupnim
aktivnostima i pri tom
nemojte praviti razlike
u pogledu pola.
Dete trai da
odrasli uestvuju
u igri
0-6 GODINA
49
0-6 GODINA
50

Standardi 1 Dete pokazuje svest o sebi3
02 godine
6 18
Do 6 meseci
meseci
Dete se igra
svojim rukama
Postavite dete
na pogodno
mesto gde
moe da
istrauje sebe.
Dete poznaje
nekoliko
delova svog
tela, tj. moe
da ih pokae
kada to drugi
trae od njega
(npr. gde je
glava, nos,
ruka, noga
itd.)
U toku igre
i ostalih
aktivnosti
sa detetom
imenujte
delove
njegovog tela
i traite od
njega da ih
opipa.
Dete reaguje
na svoj lik u
ogledalu.
Postavite
dete ispred
ogledala.
18 24
meseca
Dete zna svoje
ime i koliko
ima godina
2 3 godine
Dete ee koristi
reenicu to je moje
za igrake, odeu i sl.
3 4 godine
Dete poznaje nekoliko
svojih fizikih
karakteristika i linih
stvari (npr. boju kose,
oiju, tanu, bluzicu itd.)
4 5 godina
5 6 godina
Dete pria drugima o sebi i

svojoj porodici
Dete pokazuje svoj poloaj

u porodici, vrtiu, koli,
pokazuje jezik kojim govori
Podstiite dete da na uzajamnim i o samom sebi
Podstiite
Razgovarajte sa
aktivnostima sa ostalima
dete da se
detetom stvarima koje
razmenjuje informacije o sebi i
Podstiite dete da pokazuje
predstavlja
pripadaju njemu i
Razgovarajte sa detetom
svojoj porodici.
svoj poloaj u porodici,
imenom i da
drugima, npr. mamina o njegovim fizikim
Paljivo i aktivno sluajte kada
vrtiu itd. Sluajte paljivo
kae koliko
bluza, sestrina lutka,
osobinama i linim
dete iznosi svoje miljenje o
i aktivno kada dete iznosi
ima godina.
tatin telefon itd.
stvarima, organizujte igru sebi.
svoje miljenje i pokaite
Podstiite dete da
i razne aktivnosti kroz
Podstiite dete da misli i govori interesovanje kada ono
Dete odgovara koristi reenicu to je
koje se detetu omoguava bez uticaja polnih stereotipa
to ini. Podstiite dete da
kada ga
moje za svoje stvari.
da navede najupadljivije
(npr. tata i mama spremaju
pria ne pravei polne
zovemo po
fizike karakteristike i svoje ruak zajedno).
razlike i bez uticaja polnih
imenu
Dete namee svoj
line stvari.
stereotipa (npr. i devojice
izbor koristei izraze
Dete zna ko je deak, a ko
i deaci pomau u kunim
Detetu se
hou da, ja mogu/ Dete preko igre
devojica
poslovima).
uvek obraajte treba itd.
predstavlja samog sebe
po imenu.
u datoj ulozi i u raznim
Razgovarajte sa detetom o polu Dete postaje svesno linog
Pohvalite dete Razgovarajte sa
situacijama (ja sam uitelj, drugih ljudi. Pomozite mu da
identiteta, pria o sebi i
uvek kada
detetom o stvarima
lekar, roditelj itd.)
upozna glavne karakteristike
svojim idejama
odgovori
koje mu se sviaju;
oba pola. Podstiite dete (i
na poziv po
priajte o njihovim
Organizujte igre i razne
deake i devojice) da napravi
Omoguite detetu da preko
imenu.
vrednostima.
aktivnosti kroz koje se
fizike i drutvene razlike (npr.
igre i razgovora izrazi line
Potujte izbor deteta
detetu omoguava da
mukarci imaju bradu, ene
vrednosti, ideje, svoju
ako je to bezbedno.
prikae sebe kao lekara,
nemaju bradu, otac i majka se
ulogu i svoje zadatke.
kuvara, vozaa i sl.
staraju o detetu, otac i majka idu Sluajte paljivo dete kada
Dete poznaje stvari i
na posao itd.) i stimuliite ga da iznosi svoje miljenje i
line igrake
Dete pokazuje
o tome pria bez uticaja polnih
podstiite ga da to radi bez
interesovanje da uva
stereotipa.
uticaja polnih stereotipa
Omoguite detetu da
stvari (npr. odeu, knjige
(npr. deak je jai,
pokae i imenuje stvari itd.) i line igrake
Dete poinje da deluje
devojica je blaa).
i line igrake, npr.
samostalno (npr. pravi kutak
delove odee, igrake Stvarajte lini ambijent
sa svojim igrakama i ostalim
i sl.
u kome dete moe uvati
linim stvarima).
svoje stvari. Pokuajte da
date i lini primer.
Podstiite i dozvolite
samostalnost deteta u
svakodnevnim aktivnostima.
3
Ovaj standard moe se realizovati kada decu upoznamo sa osnovnim biolokim razlikama, ali on moe podstai pitanja o poloaju, ulozi i ponaanju dece iz perspektive polnih
(drutvenih) razlika, kao i o raznim aktivnostima (npr. uloga lanova porodice, uloga i poloaj deteta u porodici itd.).
0-6 GODINA
51
0-6 GODINA

Podoblast: Emocionalni razvoj
Standard 2 Dete doivljava, poznaje i ispoljava oseanja
02 godine
Do 6
meseci
Dete se
raduje kada
vidi poznato
lice
Pratite
osmehe
deteta i
reagujte
na njih
osmehom.
6 18 meseci
Dete izraava
nekoliko
oseanja
izrazima
lica (radost,
gaenje, inat,
ljutnja itd.)
Odgovorite
na prikladan
nain na
oseanja koja
dete pokazuje
izrazima lica.
Dete je
zadovoljno
kada mu
pevamo i
igramo sa njim
Ponavljajte
aktivnosti koje
predstavljaju
zadovoljstvo
za dete (npr.
igrajte se njim
i pevajte mu).
52
18 24
meseca
Dete se raduje
kada u posetu
dolaze bliski
ljudi (baka, stric
itd.)
Omoguite
detetu da bude
u kontaktu
sa bliskim
osobama koje
utiu da ono
bude radosno.
Dete prekida
igru i ostale
aktivnosti kada
drugo dete
pone da plae
Potrudite se
da smirite dete
koje plae i
podstaknite ga
da produi igru
ili neku drugu
aktivnosti.
2 3 godine
3 4 godine
4 5 godina
Dete poznaje i imenuje

neka oseanja i ume
da navede razloge za
specifine oseanja
(radujem se to emo ii
Pokaite detetu slike
da se igramo, zabrinut
linosti sa razliitim
sam jer mi ne radi
izrazima lica. Podstiite
dete da njih imenjuju i isto igraka, plaim se jer
Podstiite dete da
takoda postupe da pria o sam sm itd.)
upotrebljava rei kojima
ovim emocijama.
izraava svoja oseanja.
Razgovarajte sa detetom
o oseanjima, imenujte
Dete ne eli da se igra ili da Dete izraava svoje
zadovoljstvo kada uspe da oseanja deteta i
uestvuje u aktivnostima
oseanja drugih, npr.
utei drugo dete
sa vrnjacima
pokaite detetu kako
izgledate kada ste sreni
Podrite dete kada
Organizujte aktivnosti
ili zabrinuti.
pokuava da utei drugo
koje podstiu dete da se
dete. Pokaite zadovoljstvo
pridrui vrnjacima. Uvek
Dete osea i izraava
pohvalite dete kada se igra ako u tome uspe.
aljenje prema odraslima
sa vrnjacima i ne pokazuje
Dete jo uvek ne razlikuje i vrnjacima (npr. kada
znakove udaljavanja od
se neko povredi)
stvarnost od mate,
vrnjaka.
moe da ispolji strah
Dozvolite detetu da
od nepoznatog i nekih
Dete pokazuje osetljivost
pokae kako se stvarno
pojava (mraka, sevanja,
prema vrnjacima, npr.
osea. Kada primetite da
grmljavine itd.)
kada neko dete plae,
izraava aljenje prema
trudi se da mu pomogne ili
drugima porazgovarajte
Pomozite detetu da primi
pokuava da ga nasmeje
s njim i pomozite mu da
negativna oseanja kao
ublai takve situacije.
to su strah ili teskoba,
Podstiite simuliranje
razgovarajte s njim i
odreenih situacija/igara
Dete poznaje opasnost i
pokaite mu kako da ih
u kojima odrasli pomau
plai se
slabijima (deca, ivotinje) i izrazi i otkloni.
podravaju ih.
Podstiite dete da govori
o svojim strahovima.
Dete doivljava druga
oseanja i ispoljava ih
pokretima lica (smei se
kada je radosno, plae kada
je neraspoloeno ili ljuto
itd.)
Dete upotrebljava mimiku

i gestove da bi izrazilo
razliita oseanja
5 6 godina
Dete ispoljava
oseanja kroz
igru, pokuava da
pomogne drugu/
drugarici (npr.
u pronalaenju
izgubljene
igrake itd.)
Omoguite detetu
da se svakog
dana slobodno
ispoljava
oseanja i da
ih ispoljava ne
pravei polne
razlike.
Dete govori
o dnevnim
dogaajima sa
emocijama, npr.
radosna sam to
idemo u goste,
plaem jer sam
povredio nogu,
plaim se pasa
itd.
Podstiite
dete da ispria
emocionalne
doivljaje
povezane
sa svojim
oseanjima.
Podoblast: Emocionalni razvoj

Standard 3 Dete moe da pokae sposobnost samokontrole
02 godine
Do 6 meseci
Dete se
smiri kada
gleda lice
odraslih ili
slua njihove
glasove
6 18 meseci
Dete izraava
radost zbog
svog uspeha
u nekoj
aktivnosti,
smeje se
sa visoko
podignutim
rukama ili vie
od radosti
18 24 meseca
Dete otvoreno
ispoljava radost kada
mu se ukau ljubav
i panja (smeka se,
aktivno je i radosno)
2 3 godine
3 4 godine
Dete prestaje da
Dete pokazuje
radi neto kada mu
ljubav prema
mlaoj deci, smei se kae nemoj
im se, miluje ih i sl.
Dozvolite detetu da
se igra sa mlaom
Ukljuite dete u
decom pod
aktivnosti u kojima
Priajte s
vaim nadzorom
je potrebno njegovo
detetom
uee i posvetite mu i podstiite ga da
drei ga blizu
izraava ljubav
panju.
svog lica.
i panju prema
Pridruite se
njima.
radosti deteta
i postupajte na Dete prestaje da se
ljuti kada mu drugo
isti nain kao
Dete prevazilazi
dete vrati igraku
dete.
trenutnu ljutnju u
raznim situacijama
kada mu se na to
Organizujte igre i
skrene panja
razne aktivnosti u
kojima dete ima
mogunost da daje
svoje igrake drugom Razgovarajte sa
detetu i predloite mu detetom i pitajte
da se ono za to vreme ga zato se ljuti.
Podstiite dete da
igra nekom drugom
opie ljutnju.
igrakom (kockama,
lutkama itd.).
Podstiite dete
da pria o
svojim vezama
sa lanovima
porodice,
drugovima itd.
Dete teko
kontrolie pla i
vikanje na javnim
mestima
Interveniite
s posebnom
panjom ako dete
teko kontrolie
plakanje i vikanje.
Kaite detetu da
ga vi shvatate, ali
da to nije pravi
nain kako treba
postupati.
4 5 godina
5 6 godina
Dete deli emocije sa

drugima (kada se neko
povredi, kada je neko
radostan itd.)
Dete u odreenoj meri

pokazuje samokontrolu
u odnosu na svoja
oseanja, npr. prema
radosti, ljubavi, ljutnji,
alosti, strahu itd.
0-6 GODINA
Podstiite dete da
opisuje oseanja drugih
Dozvolite detetu da
u raznim situacijama.
izrazi svoja oseanja
i podrite ga kada
pokae samokontrolu,
Dete eka u redu
npr. pohvalite ga.
kako bi obavilo neku
aktivnost koja mu se
svia (npr. da se ljulja
Dete razume ispravno
na ljuljaci ili da uzme
i pogreno ponaanje
hranu, sok itd.)
i u zavisnosti od
ponaanja reaguje
emocionalno
Ohrabrite dete da
strpljivo prieka svoj
red.
Pohvalite dete i
ohrabrite ga kada na
vreme shvati pogreno
ponaanje i trai
izvinjenje na pravi
nain.
Razgovarajte sa
detetom (i sa deakom
i sa devojicom) o
tome kako njegovo
ponaanje utie na
druge.
53
0-6 GODINA
54
RAZVOJ SPOZNAJE I OPTA SAZNANJA

Sva deca bez obzira na polne, kulturne, etnike i rasne razlike raaju se spremna da ue i spremna su od momenta
roenja da doivljavaju svet oko sebe. Jo od ranog detinjstva decu treba stimulisati da ravnopravno uestvuju u procesu
spoznaje i sticanja optih znanja. Kada im se prue stimulansi, hrana i bezbedno okruenje, ona koriste sva svoja ula
za istraivanje onoga to ih okruuje. Deca jo u prvoj godini ivota pipaju i isprobavaju sve to mogu i tako poinju da
ue oblike, veliine, sastav i funkciju predmeta. Ona vide i sluaju predmete oko sebe i reaguju na njihov izgled i zvuk.
Razvoj spoznaje definie se kao razmiljanje, reavanje problema, shvatanje koncepata, obrada informacija i opta
inteligencija. Preko igre i istraivanja sveta deca zapoinju proces otkrivanja. Sa svakim predmetom sa kojim se suoavaju
ona primaju informacije, a kako rastu, tako ue da povezuju ove informacije. Poveanjem sposobnosti spoznaje deca
stiu sposobnost da upravljaju svojim aktivnostima.
Iz perspektive razvoja spoznaje, glavne take koje se oekuju od deteta uzrasta 06 godina jesu: sposobnost deteta da
razmilja, prikuplja i koristi informacije, sposobnost za reavanje problema u odnosu na razvojni nivo deteta, sposobnost
razmiljanja na kritiki nain te razvoj kreativnosti i inicijative.
U ovoj oblasti razvoja izraeni su sledei standardi.
0-6 GODINA
Podoblast: Razmiljanje i logika

Standard 1 Dete pokazuje sposobnost da istrauje i otkriva okruenje.
Podoblast: Nauka (priroda i drutvo)
Standard 1 Dete posmatranjem prikuplja informacije iz okruenja i koristi ih.
Standard 2 Dete posmatra i opisuje ivi svet (biljke i ivotinje).
Standard 3 Dete posmatra i opisuje karakteristine osobine.
Standard 4 Dete ui o oveku kao socijalnom biu.
Podoblast: Izraavanje kreativnosti
Standard 1 Dete pokazuje sposobnost da razlikuje razliite glasove.
Standard 2 Dete pokazuje interes za aktivno uestvovanje u muzikim aktivnostima.
Standard 3 Dete pokazuje interes za uestvovanje u raznim vizuelnim aktivnostima.
Podoblast: Matematiki razvoj
Standard 1 Deca razvijaju shvatanje brojeva i brojanja.
Standard 2 Deca razvijaju shvatanje prostora, osnovnih geometrijskih figura i merenja veliina.
Standard 3 Deca klasifikuju, grupiu i uporeuju predmete.
55
0-6 GODINA

Podoblast: Razmiljanje i logika
Standardi 1 Dete je sposobno da istrauje i otkriva nove stvari
02 godine
Do 6 meseci
6 18 meseci
Dete odgovara
na jake stimuluse
izuzetnim izrazom
lica (npr. lo ukus
itd.)
Dete ponavlja radnje

vrlo esto sve dok
ne shvati da radnja
stvara efekat (pritiska
dugme na televizoru
ili radiju)
Dete esto isputa

Dozvolite detetu
igraku da bi
da istrauje svoje
videlo ta e se
neposredno
dogoditi.
okruenje. Dozvolite
detetu da koristi
kune aparate, npr.
Pruite mu
daljinski upravlja
igraku koju baca
ili radio, pod vaim
i ponavljajte
nadzorom.
postupak to
ee.
Dete posmatra
unutranjost
predmeta, otvara i
zatvara fioke
Dozvolite detetu da
otvara i zatvara fioku
i pitajte ga zato to
radi.
56
18 24 meseca
Dete postavlja dva
predmeta (npr. dve
igrake) jedan na
drugi.
Omoguite detetu
da se igra sa dva
predmeta koje treba
da spoji i objasnite
mu zato treba da ih
spoji.
Dete imitira radnje
drugih (npr. hrani
bebu kaikom, daje
joj au s vodom
itd.)
Ponudite detetu
igrake koje moe
upotrebiti da o
neemu vodi
rauna (npr. lutka za
devojice i deake).
2 3 godine
3 4 godine
Dete koristi
igrake prema
funkciji (npr.
kamion da bi
prevezlo zemlju
itd.)
Dete u igri koristi

razne materijale
(drveni tap,
plastinu au,
posue, poklopac
itd.)
Omoguite detetu
da ima pristup
predmetima koje
moe da upotrebi
u igri.
Dete postavlja
pitanje u vezi s
onim to gleda i
slua
Dete pokuava
da otvori, zatvori
ili slomi igraku
da bi je bolje
upoznalo
Omoguite detetu
da ima pristup
bezbednim
predmetima u
kui i ohrabrujte
ga da otkriva
kako i zato
se ti predmeti
upotrebljavaju.
Ohrabruje dete da
postavlja pitanja i
odgovarajte mu sa
onoliko informacija
koliko posedujete.
4 5 godina
Dete rastavlja i
ponovo sastavlja
igrake
Pomozite detetu
(i devojicama i
deacima) u takvim
aktivnostima i
pomozite mu ako
ima potekoa.
Pitajte dete ta eli da
uradi dok sastavlja i
rastavlja predmete.
Dete u toku igre
koristi jedan predmet
kao drugi, npr.
digitron koristi kao
mikrofon
Igrajte se sa detetom
tako to ete i
vi koristiti razne
predmete koji e
zameniti puku,
mikrofon, vagu itd.
5 6 godina
Dete posmatra
i komentarie
promene koje
zapaa (npr.
ovde je nova
zgrada, pre nije
bila)
Izlazite to
ee u prirodu
kako bi dete
posmatralo i
komentarisalo
o promene koje
se dogaaju u
okolini.
Podoblast: Nauka (priroda i nauka)

Standard 1 Dete posmatranjem prikuplja informacije o okruenju i koristi ih
02 godine
6 18
meseci
Dete primeuje Dete pipa,
mirie,
predmete i
pribliava
prua ruke u
uhu razne
pravcu njih
predmete
Do 6 meseci
Uvek dozvolite
dete da
pipa stvari
da bi imalo
mogunosti da
stvori ideju o
njima.
Obezbedite
da stvari koje
dajete detetu
ne budu tetne
za njega (ako
ih stavi u usta
i sl.).
18 24 meseca
Dete posmatra
razne predmete
i rukuje njima
pokuavajui da
otkrije po emu
su oni slini i
razliiti
2 3 godine
3 4 godine
Dete imenuje osobine nekih

predmeta i nekih pojava (velika
kua, kua od drveta, kia,
hladno, sneg itd.)
Dete poinje da
daje objanjenja za
odnose izmeu dva
predmeta
U toku itanja prie utvrujte se

detetom injenice, npr. ova kua Podstiite dete (i
deake i devojice)
je velika. Dozvolite i detetu da
Ponudite
da meusobno
komentarie priu.
detetu svari
povezuju predmete
U toku
koje ono
Dete pokazuje zainteresovanost (npr. manji
moe da pipa, svakodnevnih
predmeti mogu
da istrauje i da uestvuje u
aktivnosti
mirie, okusi
se staviti u vei
raznim aktivnostima (kada
podstiite dete
itd.
predmet, da bi se
majka pere sudove, kada tata
da imenuje od
automobil kretao
isti sto itd.)
ega je predmet
potrebni su mu
Dete se igra i napravljen
tokovi itd.).
Pomozite detetu (i deacima
predmetima i (plastina aa,
i devojicama) kada poeli
staklena aa,
sa ljudima
da uestvuje u aktivnostima
drvena igraka
Dete shvata
koje su pod vaim nadzorom.
itd.).
da u njegovom
Opiite ta radite kako bi
Igrajte se sa
okruenju postoje
dete shvatilo vau aktivnost/
detetom i
predmeti koji se
Dete koristi ula radnje. Stimuliite i devojice
koristite to
mogu istraivati
i deake da uestvuju u istim
vie predmeta (vida, sluha,
(npr. magnet,
dodira itd.) da bi aktivnostima i da zamenjuju
u igri.
naoare itd.)
doivelo svet oko mesta.
sebe.
Dete primeuje kako je nekoliko
predmeta povezano prirodnim Pomozite detetu
da opie ono
pojavama
to posmatra i
dozvolite mu da
Podstiite dete da primeuje i
pokazuje povezanost predmeta koristi neuobiajena
sredstva u
sa pojavama, npr. kada pada
eksperimentima.
kia treba nositi kiobran.
4 5 godina
Dete poinje da
objanjava stvari
i pojave koje ga
okruuju
Pomozite
detetu pomou
aktivnosti koje
podrazumevaju
korienje vie
predmeta koji
su meusobno
povezani.
5 6 godina
0-6 GODINA
Dete identifikuje i
opisuje stvari, pojave
i njihov znaaj,
naroito kada ima
lina iskustva
Razgovarajte s
detetom o njegovim
linim iskustvima.
Dete prikuplja
informacije iz
okruenja koristei
svoja ula,
posmatranjem i kroz
Dete pravilno
koristi uobiajena razgovore
sredstva za
istraivanje
Ohrabrite dete i
svog okruenja
paljivo sasluajte
(magnet, lupu i
njegovo miljenje o
sl.)
odnosima izmeu
razliitih predmeta.
Pomozite detetu
Ponudite detetu
da opie ono to je
da zajedno
otkrilo o pojavama
obavite razliita
ili radnjama na razne
merenja.
naine, npr. pomou
crtea, planova itd.
57
0-6 GODINA
58

Standard 2 Dete posmatra i opisuje ivi svet (biljke i ivotinje)
02 godine
Do 6 meseci
Dete kratko
vreme posmatra
iva bia i
biljke ako su
u njegovom
vidnom polju
Dozvolite i
omoguite
detetu da
posmatra biljke
i ivotinje
(ivotinje i
biljke mogu biti
i igrake, ako
nema pravih
ivotinja i
biljaka).
2 3 godine
3 4 godine
Ako se to od njega
trai, dete moe
da imenuje neku
ivotinju ili biljku
Dete opisuje
jednostavne
osobine ivotinja i
biljaka
Podstiite dete
da imenuje razne
biljke i ivotinje te
da ih oponaa.
Nabavite
detetu knjige
o ivotinjama i
biljkama ili slike
ivotinja i biljaka
i sl.
Dete opisuje osobine

biljaka i ivotinja
(drvo raste visoko,
ovo je cvee, ovo je
krava, ovo je konj
itd.)
6 18 meseci
18 24 meseca
Dete poinje da
imitira ivotinje
Omoguite
detetu da pipa,
miluje i mirie
biljke i ivotinje.
Nikada ne
dozvoljavajte
detetu da
se priblii
ivotinjama
ili biljkama
koje mogu biti
opasne.
Dozvolite detetu da
posmatra biljke i
ivotinje u razliita
godinja doba i
dozvolite mu da se
brine o cveu ili da
hrani ivotinje (uz
vau pomo).
Podstiite dete da
upoznaje ivi svet ne
spreavajui direktna
iskustva sa biljkama i
ivotinjama.
Dete moe ukratko

da opie kako ivi i Dete zna da biljke
i ivotinje imaju
raste ivi svet.
potrebu za vodom i
hranom
Posetite sa
detetom mesta
gde moete videti Dozvolite detetu da
se stara o ivotinjama
kako rastu biljke i
kako ive ivotinje. i biljkama, pod vaim
nadzorom.
4 5 godina
5 6 godina
0-6 GODINA
Dete moe da primeti Dete se interesuje

kako se raa dete,
razlike u rastu i
zato ovek umire itd.
razvoju biljaka i
ivotinja
Dozvolite detetu
da uestvuje u
aktivnostima sa
biljkama i ivotinjama
(posetite zooloki vrt,
seosko domainstvo
itd.).
Dete imenuje
ivotinje i biljke i
zna koristi od nekih
ivotinja i biljaka
Omoguite detetu
da se upozna sa
drveem koje
daje voe, kunim
ivotinjama itd.
Dete objanjava
jednostavne odnose
izmeu ivotinja i
biljaka (npr. krava
jede travu)
Podstiite radoznalost
deteta (i deaka
i devojica)
odgovarajui na
njihova pitanja.
Koristite knjige i
druge materijale
(figure) da biste
preneli detetu znanja
o ivotu oveka.
Podstiite dete na
razgovor ne pravei
razlike u pogledu pola
(npr. oba roditelja
treba da se staraju o
novoroenetu).
Dete pokazuje
interesovanje za
zbrinjavanje
biljaka i ivotinja
Ukljuite decu u
staranje o biljkama
i ivotinjama
(hranjenje, zalivanje
cvea itd.) u raznim
okruenjima, kod
kue, u koli itd.
59
0-6 GODINA

Standard 3 Dete posmatra i opisuje osobine neivog sveta oko sebe
02 godine
Do 6 meseci
6 18 meseci
18 24 meseca
Dete reaguje
na suneve
zrake i na
buku od kise,
grmljavine itd.
Dete ima
odnos prema
materijalima
iz sveta oko
sebe (vodom,
zemljom, blatom
itd.)
Dete se iznenadi
kada primeti da
se neki materijali
menjaju u toku
upotrebe (voda
se pomea sa
zemljom pa se
stvara blato itd.)
Omoguite
detetu da
posmatra
Sunce, Mesec,
kiu. Izvodite
dete to ee
napolje,
na otvoren
prostor.
Dozvolite detetu
da pipa zemlju,
da se igra
blatom, da oseti
kiu itd.
Dete imitira
zvukove i buku
koji potiu od
razliitih pojava
(buka koju pravi
Dete uiva
vode, reka ili
izvor, kia, vetar igrajui se sa
vodom, blatom
itd.).
itd.
Imitirajte ove
zvukove zajedno
sa detetom.
60
Pokaite
detetu kako
da u toku igre
koristi razliite
materijale iz
prirode i tako
stie znanja
o njihovim
osobinama.
2 3 godine
Dete poinje
da razlikuje
prirodne
materijale
(drvo, kamen,
pesak, voda
itd.)
3 4 godine
Dete moe da opise
osobine raznih
materjala, npr.
kamen je vrst, voda
je tena itd.
4 5 godina
5 6 godina
Dete moe da razlikuje prirodne

Dete moe
i vetake izvore toplote i zna
da imenuje i
razlikuje objekte emu oni slue
u prirodi (planina,
polje, reka itd.)
U toku zime, kada radi pe,
dozvolite detetu da joj se priblii
Izlazite to ee i pitajte ga ta osea i zato nam
treba grejanje.
sa detetom u
prirodu kako
Posetite s decom vatrogasnu
bi ono moglo
jedinicu i ispriajte im koja
da eta i da je
sredstva vatrogasci koriste za
posmatra.
odbranu od vatre.
Izvodite sa detetom
(i sa deacima i
Podstiite dete sa devojicama)
aktivnosti u kojima
da imenuje
ete koristiti razne
razliite
materijale.
materijale
Podrite dete da ui
(drvo, voda,
koristei sva ula
pesak, vazduh
(dodira, sluha, ukusa, Dete imenuje i
itd.).
razlikuje delove
u zavisnosti od
dana (dan, no,
aktivnosti).
jutro, vee,
Dete moe da
popodne itd.)
razlikuje dan od
Dete moe opisati
noi
neke osobine
Pomozite detetu
godinjeg doba
da povee
povezujui ih s
Traite od
aktivnosti sa
odeom
deteta da
periodom u toku
navede koje
dana (ujutro
se aktivnosti
idemo u vrti,
obavljaju nou, Podstiite dete
uvee veeramo
da opisuje line
a koje danju.
itd.).
doivljaje koji su
vezani za godinje
doba i odevanje.
Dete upoznaje osnovne

karakteristike godinjih doba.
Podstaknite dete da upozna
godinja doba.
Dete ima osnovna znanja i
moe da komentarie promene
vremena (ima oblaka, to znai
da e moda padati kia)
Komentariite zajedno sa detetom
procese koji se dogaaju u prirodi
u vezi sa vremenom.
Zajedno sa detetom pripremite
kalendar o vremenu.
Podoblast: Nauka (Priroda i drutvo)

Standard 4 Dete ui o ljudima kao drutvenim biima
02 godine
Do 6 meseci
Dete razlikuje
glasove
lanova
porodica
Dozvolite
detetu da
uspostavi
vezu sa svim
lanovima
porodice.
6 18
meseci
Dete sarauje
sa lanovima
porodice
Dozvolite
detetu da
se igra sa
lanovima
porodice i
podstiite ga
da odgovara
na njihove
zahteve.
18 24
meseca
Dete poznaje
po imenu
neke lanove
porodice
Podstiite
dete da vam
pokazuje osobe
u porodici i
osobe koji
su u vezi s
porodicom.
Pokaite detetu
album sa
slikama lanova
porodice.
2 3 godine
3 4 godine
Dete poinje da
opisuje slinosti
izmeu odraslih i
dece
Dete moe da imenuje

nekoliko osobina
oveka (npr. mi ivimo
sa roditeljima itd.)
Razgovarajte sa
detetom o razlikama
izmeu dece i
odraslih.
Podstiite dete da
imenuje osobine
oveka. Dajte detetu
knjige, slike ili filmove
i kaite mu ta sve ljudi
mogu da rade.
Stimuliite razgovor
iz perspektive polnih
razlika.
4 5 godina
5 6 godina
Dete razume razliite odnose

u porodici (sestra, brat,
majka, otac, deda)
Dete pokazuje,
imenuje i potuje
nekoliko pravila
ponaanja
itajte ili priajte detetu o

istoriji i kaite mu kako su
lanovi porodice meusobno
povezani.
Razgovarajte
sa detetom o
loem ponaanju
i traite njegovo
miljenje o tome.
Dete samostalno izvodi

nekoliko aktivnosti staranja o
Dete shvata
sebi (pokuava da se umiva,
preporuke za
da jede viljukom i noem
zdravu ishranu
itd.)
i uestvuje
Ponudite detetu
u fizikim
Omoguite detetu da samo
materijale u kojima Dete moe da imenuje
neke organe kod oveka realizuje aktivnosti staranja o aktivnostima
su prikazani delovi
sebi.
tela.
Dete ume da
Razgovarajte
Pomozite detetu da
Omoguite detetu
pokae neke
sa detetom o
Dete pomae u kunim
da naui emu slue opie organe tela i
delove tela
znaaju zdrave
organe ula. Nauite ga radovima
razni delovi tela.
kada to od
hrane, fizikih
da pravi razliku izmeu
njega zatraimo
vebi i odmora.
Pustite dete da uestvuje u
mukaraca i ena.
Dete je u stanju da
raznim kunom aktivnostima,
Nacrtajte delove razlikuje opasnosti i
Dete se samo
dozvolite mu da bude
tela i podstiite zna ta su povrede Dete opisuje ostale
stara o linoj
samostalno.
lanove porodice i
dete da ih
higijeni
Podstiite dete da odabere
rodbine (npr. Marko je
Omoguite detetu
imenuje.
kunu aktivnost koju e
moj brat)
da i filmovima ili u
Dozvolite detetu
obavljati i ohrabrite ga
raznim dogaajima
Dete imitira
da se samo
(i deake i devojice) da
Podstiite dete da
posmatra mogue
ponaanje
uestvuje u svim aktivnostima elja, samo
aktivno uestvuje u
opasnosti i
lanova
odeva, bira odeu
bez razlike u pogledu pola
razgovarajte o tome raznim tradicionalnim
porodice
itd.
aktivnostima (slava itd.). (npr. brat i sestra spremaju
s njim.
slatkie, deak i devojica
Podstiite
pomau u ureivanju vrtia
dete da imitira
itd.).
lanove
porodice.
Dete pokazuje
delove ovekovog
tela
0-6 GODINA
61
0-6 GODINA

Podoblast: Izraz kreativnosti
Standard 1 Dete pokazuje sposobnost da razlikuje razne glasove
02 godine
Do 6 meseci
6 18 meseci
Dete se kree u
pravcu igraaka i
zvukova
Dete okree glavu
kada uje glas
nekog od lanova
porodice
Dete imitira
zvukove ivotinja
ili stvari koje
prave buku
Dozvolite detetu
da dodiruje i
posmatra igrake
koje prave buku.
Pozovite dete i
posmatrajte kako
ono reaguje.
62
Podstiite dete
da se igra raznim
stvarima kako bi
moglo da otkrije
razliite zvukove.
18 24 meseca
2 3 godine
3 4 godine
4 5 godina
5 6 godina
Dete reaguje na
muziku pravei
razliite pokrete
Dete razlikuje kada

neko drugi peva ili
recituje
Dete poznaje i
imitira glasove
make i psa
Dete raspoznaje vrstu Dete moe da

muzike prema ritmu otpeva tekstove
koje je nauilo
(brza, lagana).
napamet
Organizujte
aktivnosti koje
obuhvataju muziku
i ritam.
Dozvolite detetu
da se pridrui
odraslima u
pevanju i objasnite
mu da ono moe
pevati i sada i kada
odraste.
Dozvolite detetu (i
deaku i devojici)
da imitira razne
zvukove.
Dozvolite detetu (i
deaku i devojici) da Podstiite dete (i
slua muziku koja mu deaka i devojicu)
da peva.
se svia i podstiite
ga da samo rukuje
muzikom opremom
(televizorom, radiom,
kasetofonom, nekim
instrumentom).
Dozvolite detetu da
uestvuje u igrama
pevajui pesme
razliitog ritma.
0-6 GODINA
63
0-6 GODINA

Podoblast: Izraz kreativnosti
Standard 2 Dete pokazuje interesovanje za muziku i individualni talenat za razliite muzike aktivnosti
02 godine
Do 6 meseci
Dete reaguje
pokretima i
izrazom lica na
prijatne zvuke
muzike
6 18 meseci
Dete stvara
muziku uz
pomo razliitih
igraaka
18 24 meseca
Dete upotrebljava
predmete da bi
stvaralo razliite
zvukove
2 3 godine
Dete peva na
svoj nain
Omoguite
detetu da
Organizujte aktivnosti slua muziku,
Podstiite dete
uglavnom
da se igra raznim u kojima dete slua
Dozvolite detetu
pesme za decu,
stvarima kako bi muziku i podstiite
da dodiruje i
ali i vredne
ga da se kree u
posmatra igrake otkrilo razliite
narodne pesme
ritmu muzike (brzo,
zvukove.
koje prave buku,
polako itd.). Pomozite i druge pesme
da dri u rukama
prikladne za
dete da ima to vie
igrake ili muzike
njegov uzrast.
slobodnih pokreta.
instrumente i
pomozite mu da
proizvodi zvuk.
3 4 godine
Dete bira muziku
koja mu se svia,
a posebno voli
nekoliko pesama
Dozvolite detetu
da koristi razliite
muzike izvore, npr.
televizor, radio, CD
plejer itd.
4 5 godina
5 6 godina
Dete pravi pokrete

koji odgovaraju
sadraju muzike
(jedna vrsta plesa
u ritmu muzike)
Dete pokazuje
interesovanje za
zajedniku muziku
(ansamble, male grupe)
i sa odgovornou
interpretira svoj deo,
trudei se da se uskladi
s melodijom
Dozvolite detetu
da slua muziku
koju eli i da samo
odlui kako e se
izraziti dok slua
muziku (moe da se
kree, crta, da prati
ritam itd.).
Podstiite dete
da peva pesmu i
pri tom pokree
telo, bez razlike u
pogledu pola.
64
Podstiite dete da
peva i uestvuje u
aktivnostima u kojima
se peva. Dete treba
samo da odabere kako
e se angaovati.
Organizujte aktivnosti
u kojima deca
zajedniki muziciraju,
pomozite im da
usklade poetak i
zavretak, ali im
ostavite slobodu tokom
izvoenja (ovo deci
daje samopouzdanje
i ohrabruje ih da
isprobaju svoj
izvoaki talenat).
Standard 3 Dete pokazuje interes za uestvovanje u raznim vizuelnim aktivnostima
02 godine
Do 6 meseci
Dete fokusira
pogled na
sliku, crte ili
ogledalo
Dozvolite detetu
da vidi sebe u
ogledalu.
Pokazujte
detetu razliite
slike sa bojama.
6 18 meseci
Dete
eksperimentie
sa raznim
materijalima za
crtanje
Dajte detetu
razliite materijale
za crtanje (olovke,
kredu itd.).
18 24 meseca
2 3 godine
Dete s lakoom crta Dete crta

povezane linije,
razliite linije
npr. ogradu i sl.
Ponudite detetu
olovke i papir za
crtanje.
3 4 godine
Dete koristi vodene Dete crta poznate

stvari bez iije
boje i mea ih
pomoi
Ponudite detetu
Podstiite dete da razliite boje i
dozvolite mu da ih
crta u pesku, po
pomea.
zemlji itd.
Pomozite detetu
da nacrta neto
specifino, to ste
mu vi predloili.
4 5 godina
Ponudite detetu razne

materijale za crtanje
i ostavite ga da
samo izabere koji e
koristiti.
5 6 godina
Dete je moe da
pravi razliite radove
koristei razne
materijale
0-6 GODINA
Dete ukraava razliite

stvari na crteu.
Dete moe da pravi
razliite radove
koristei razne
materijale.
65
0-6 GODINA
66
PODOBLAST: MATEMATIKI
RAZVOJ
Jo u ranom detinjstvu deca poinju da
posmatraju svet oko sebe, svet koji je povezan
matematikim konceptima. Razvoj deteta je tesno
povezan sa svakodnevnim aktivnostima i igrama
koje omoguavaju detetu da shvati prostor
i da se orijentie u njemu. Deca poinju da
uporeuju veliine, pronalaze modele u razliitim
predmetima, ue da se kreu u sredini u kojoj ive
i poinju da razmiljaju o reavanju problema.
Osnova svih aktivnosti koje se odnose na
brojeve u ranom detinjstvu jeste brojanje. Deca,
nezavisno od pola, pokazuju elju da se igraju
sa brojevima i brojanjem im progovore. Ona o
pojmu brojeva ue kroz svakodnevna iskustva i
uz pomo odraslih. Poetni geometrijski koncepti
obuhvataju figure, veliine, poloaj, prostor,
kretanje i orijentisanje. Istovremeno, geometrija
pomae deci da opiu i klasifikuju fiziki svet u
kome ive. Stvarajui osnovu za poznavanje
figura i njihovo pravilno imenovanje, deca
otkrivaju veliine, oblike, poloaj i premetanje
objekata u njihovu fiziku sredinu.
Matematike vetine zapoinju onda kada
novoroene pone da uoava ta ga okruuje.
Matematiko miljenje se javlja kada dete trai
jedno vie ili kada stvara modele prema
pravilima koje samo otkriva. Uporeivanje
veliina i podsticanje od odraslih osoba da dete
upotrebljava matematike rei, kao to su jo
vie, jo manje, jo manji nego, drugaiji od
pomau detetu da opie veliine, oblike predmeta
i meusobne odnose predmeta. Reavanje problema se fokusira na radoznalost dece i na njihovu sposobnost da
steknu, organizuju i koriste informacije. Uenje modeliranja, razmatranja i korienja koncepata sabiranja i oduzimanja
u problematinim situacijama poinje kada dete bude u stanju da broji, grupie i uporeuje predmete i kada moe da
opie svoje miljenje o svakodnevnim situacijama. Da bi deca stvorila osnove za raunanje, potrebno je da posmatraju
odrasle osobe i da direktno izvode matematike koncepte tokom igranja i aktivnosti koje podravaju odrasle osobe.
0-6 GODINA
Podoblast matematikog razvoja je predstavljena preko sledeih standarda:

Standard 1 Dete razvija smisao za brojeve i brojanje
Standard 2 Dete razvija smisao za osnovne geometrijske figure, prostor i merenje veliina
Standard 3 Dete klasifikuje, grupie i uporeuje stvari i predmete
67
0-6 GODINA

Standard 1 Dete razvija smisao za brojeve i brojanje
02 godine
Do 6
meseci
6 18 meseci
1. Dete moe
da pokae
prstima koliko
ima godina
18 24 meseca
1. Dete pominje
brojeve u toku igre
Ponudite detetu
predmete pogodne
za brojanje (mekane
Zatraite od
deteta da vam lopte, automobilie,
prstima pokae kocke itd.).
koliko ima
godina.
2 3 godine
1. Dete broji
napamet do 5
Podstiite dete
da upotrebljava
brojeve i da
broji tota u
toku dnevnih
aktivnosti (npr.
dete trai jednu
ili jednu vie
bombonu i sl.
broji stvari po
dodajui jedno
vie).
3 4 godine
1. Dete poinje
da povezuje broj
sa razliitim
stvarima
Pomozite detetu
da pridruuje
jedan po
jedan predmet
sa dotinim
brojevima
(broj prsti,
broj prozori,
broj cvetovi,
flomasteri
poklopci itd.).
4 5 godina
1. Dete povezuje broj sa
njegovim simbolom
1. Dete pokazuje koji je

broj pre ili posle broja 6
Podstiite dete da imenuje

brojeve koje vidi u knjizi,
novinama itd.
Podstaknite dete da u toku

igre ili brojanja kae koji
je broj pre i posle nekog
broja.
2. Dete moe da pogrei

dok koristi brojeve u igri ili u
ostalim aktivnostima
Podstaknite dete da
napravi kalendar i da
pridrui posebne simbole
odgovarajuim danima.
3. Dete zahteva da bude
prvo, drugo, tree itd. (i u igri
i u toku dnevnih aktivnosti)
Ohrabrite dete da rea
stvari prema redosledu ili
odreenim osobinama.
Pobrinite se da deca tokom
igranja i drugih aktivnosti
povezuju reanje brojeva
od najmanjeg do najveeg i
obrnuto.
68
5 6 godina
2. Dete broji s
razumevanjem do 10
Podstiite dete da
koristi brojeve od 0 do
10 u svakodnevnim
aktivnostima, npr. koliko
knjiga ima na polici, koliko
aa treba da imamo za
lanove porodice itd.
3. Dete poinje da razvija
razliite naine za prosto
matematiko raunanje
Ponudite detetu da
odgovori na pitanje (npr.
o sabiranju ili oduzimanju
pitajte ga ta misli,
koliko treba dodati ... da
bismo dobili ?

Standard 2 Dete razvija smisao za osnovne geometrijske figure, prostor i merenje veliina
02 godine
Do 6 meseci
6 18 meseci
1. Dete
posmatra
predmete
raznih oblika
1. Dete posmatra
osnovne figure
(trougao, kvadrat,
krug)
Ponudite detetu
da dri meke
i bezopasne
stvari koje moe
da posmatra,
da ih dodiruje i
kojima moe da
se igra.
Ponudite detetu
igrake u obliku
trougla, kvadrata
ili kruga da bi ih
posmatralo i igralo se
njima.
2. Dete pokuava da
ue u kutiju ili tunel,
da rukama pravi rupe
u pesku, da napuni
i isprazni korpu sa
igrakama itd.)
18 24 meseca
1. Dete uz pomo
odraslih postavlja
jednostavne figure na
odgovarajue mesto
(slagalice ili igrake sa
figurama)
Ponudite detetu igrake
sa jednostavnim
oblicima i podstiite ga
da postavlja oblike na
pravo mesto (trougao,
krug i kvadrat).
2. Dete spontano
upotrebljava rei
ispred, iza, na,
dole, blizu i sl.
Podstiite dete da
Dozvolite detetu da
samo otkriva prostorne igrake stavlja iznad
ili ispod stola, da
odnose dok se igra.
automobili stavi u
garau itd.
3. Dete upotrebljava
rei veliko i malo
3. Dete uz pomo
Ponudite detetu lopte i odraslog grupie
igrake raznih veliina i objekte prema veliini
pomozite mu da uzima
Ponudite detetu igrake
najmanje i najvee.
razliitih veliina i
pomozite mu da ih
podeli na manje i vee
te da odvoji male od
velikih.
2 3 godine
1. Dete poinje da
identifikuje predmete
prema obliku
Podstiite dete da se
igra igrakama raznih
oblika (plastinim ili
drvenim), traite od
njega da ih imenuje i
da ih grupie prema
obliku (okrugle ili sa
uglovima).
3 4 godine
1. Dete klasifikuje
stvari prema jednom
odreenom obliku
4 5 godina
1. Dete upotrebljava
figure kao to krug,
kvadrat, trougao
i saznaje njihove
osobine
Omoguite detetu da
klasifikuje i imenuje stvari
u svom okruenju prema Podstiite dete
oblicima i da ih imenuje
da stvori sebi
(krug ili kvadrat).
predstavu o figurama
pravei modele uz
2. Dete pokazuje
pomo crtea, kockica,
predmete koji su ispred
plastelina i drugim
njega, blizu njega i dalje sredstvima.
2. Dete poinje da
od njega
Traite od njega da
shvata rei kao to su
grupie figure prema
na, ispod, blizu, Ohrabrite dete da
njihovim osobinama.
iza i sl.
posmatra predmete koji
se nalaze gore, dole i oko 2. Dete pokazuje
Pomozite detetu da
njega, (igrake, nametaj, razmetene predmete
sakrije igraku iza
voe itd.) i podstiite ga
u sobi (npr. ormare,
sebe, da kae gde je
da kae koji se predmeti
stolove, stolice itd.),
lopta (ispod stola,
nalaze ispred njega, iza
a onda im promenite
iznad stola ili u korpi). njega, blizu njega i daleko mesto
od njega.
3. Dete poinje da
Ohrabrite dete da
identifikuje predmete
3. Dete pokazuje
kae gde su ranije bile
prema veliini
interesovanje da meri
saksije, sat, stolica itd.
veliine
3. Dete obavlja
igra igrakama raznih
Podstiite dete da
netana merenja
veliina i da ih grupie igra vagom (deijom
nestandardnim
prema veliini (velike
igrakom), metrom itd.
sredstvima (akom,
i male).
Razgovarajte sa detetom koracima, kockicama
u toku dnevnih aktivnosti itd.)
o temama kao to su
danas je toplije nego
Pomozite detetu da
jue, da li je kutija
obavi merenja i da
dovoljno velika da bi u
uporedi rezultate
nju stanu sve igrake
(npr. koliko je koraka
i sl.
dugaak hodnik,
koliko je njegovih aka
dugaka knjiga ili koliko
je obim lopte itd.)
5 6 godina
1. Dete opisuje
osnovne
geometrijske figure
0-6 GODINA
Podstaknite dete
da crta razne figure
(kuu, vrti, kolu)
koristei osnovne
geometrijske figure.
2. Dete poznaje
pojmove napred,
nazad, levo,
desno i sl.
igra prema pravilima
(napred, nazad, levo,
desno itd.).
3. Dete obavlja
merenja
nestandardnim
sredstvima ili
standardnim
sredstvima
Podstiite dete da
meri stvari koristei
aku, konopac,
korake ili lenjir,
metar, vagu.
69
0-6 GODINA

Standard 3 Dete klasifikuje, grupie i uporeuje stvari i predmete
02 godine
Dete
posmatra
objekte u
svojoj okolini
18 24
meseca
Dete uz pomo Dete pokriva
mali predmet
rea stvari
velikim
poevi od
predmetom
veih
Smestite dete
u prijatan
ambijent u
kome moe
da gleda
stvari raznih
veliina u
bojama.
Ponudite
detetu stvari
raznih veliina
(npr. balone,
lopte itd.) i
podstaknite ga
da ih porea
prema veliini.
Do 6 meseci 6 18 meseci
Dajte detetu
kocke razliite
veliine i
podstaknite
ga da malu
kocku pokrije
velikom
kockom.
Dete
Dete uz pomo samostalno
grupie stvari
grupie stvari
prema veliini prema veliini
Dajte detetu
Pomozite
predmete
detetu da
raznih veliina
postavi velike
(lopte, kocke,
kocke na jednu lutke itd.) i
stranu, a male podstaknite
na drugu.
ga da ih
izdvaja prema
veliini.
70
2 3 godine
Dete klasifikuje
svari i objekte
prema boji
Ponudite detetu
razne svari i
predmete koji se
razlikuju prema
boji (npr. kutije i
lopte crvene, ute
i zelene boje).
Podstaknite dete
da stavi crvene
lopte u crvenu
kutiju, ute lopte u
utu kutiju itd.
Dete grupie
predmete prema
boji (crveni,
uti, plavi,
zeleni) i svaki
stavlja u kutije
odgovarajue boje
Stavite oko deteta
lopte, kocke, lutke,
balone itd. raznih
boja i podstiite
ga da ih klasifikuje
prema bojama.
3 4 godine
Dete klasifikuje stvari
prema duini od
najkrae do najdue i
obrnuto
Dajte detetu tapie ili
olovke razliite duine
i zatraite od njega da
na jednu stranu stavi
dugake, a na drugu
kratke.
Dete grupie stvari i
predmete u parove
prema osobinama i
pravilima
Podstaknite dete
da grupie stvari
i predmete koji
odgovaraju odreenim
osobinama i pravilima
(npr. tanjir i kaika,
erpa i poklopac, cipele
i pertle, cvee i vaza).
Dete uporeuje
predmete prema
odreenom obliku
Omoguite detetu
da uporeuje i da
imenuje predmete iz
svoje okoline prema
razliitim oblicima
i da ih imenuje
(npr. okrugle lopte,
kvadratne karte itd.).
4 5 godina
5 6 godina
Dete klasifikuje stvari i

Dete klasifikuje stvari
prema broju znakova ili predmete prema nekim
osobinama (boji, veliini,
rupica
obliku itd.)
Ponudite detetu
Ponudite detetu razne stvari
dugmad sa razliitim
rupicama i podstaknite i predmete koji se razlikuju
prema boji, veliini i obliku.
ga da podeli dugmad
Podstiite dete da ih
prema obliku otvora.
Ponovite ovu aktivnost klasifikuje i da imenuje
klasifikovane stvari (npr.
pa zatraite da odvoji
dugmad sa dva otvora bojice, obine olovke,
igrake u obliku kvadrata,
i dugmad sa etiri
velike lopte, male lopte itd.).
otvora.
Dete opisuje razlike
i zajednike osobine
grupisanih stvari i
predmeta
Ponudite detetu stvari
i predmete koji imaju
zajednike osobine i
se po neemu razlikuju
(npr. tapie, palidrvca,
kocke, blokove itd.).
Podstaknite dete
da opisuje razlike i
zajednike osobine.
Dete poredi veliine
Podstiite dete da
uporeuje rezultate (
ja imam 4 kocke, a ti
jednu vie, ja sam vii
od tebe i sl.).
Dete grupie stvari i

objekte prema zajednikim
osobinama (npr. grupa
buketa cvea, grupa lia,
grupa dece itd.)
Podstiite dete da
samostalno formira skupove
od stvari istih osobina.
Dete koristi kreativna
pravila za uporeivanje i
prikazivanje predmeta
Podstaknite dete da
uporeuje i opisuje osobine
dva i vie predmeta (npr.
osobine dva automobila,
dve lutke itd.). Pitajte dete
kako je obavilo uporeenje,
koje je razlike primetilo, ta
su zajednike osobine dva
predmeta itd.
PRISTUP UENJU
Period ranog detinjstva je vreme kada sva deca, bez obzira na razlike u pogledu pola, etnike pripadnosti, kulture i rase,
ue kako da ue. Pristup uenju je posebna oblast razvoja deteta zato to obuhvata specifine sposobnosti koje su deca
nauila u ostalim oblastima razvoja. Svaka druga oblast razvoja odraava sadraj saznanja ili specifinih sposobnosti i
odnosi se na naine kako su steena znanja ili sposobnosti iz ovih oblasti. Pristup dece uenju razlikuje se po prirodi dece,
njihovoj spremnosti i stilu/tipu uenja, po tome kako su deca usmerena i na koji nain ona sebe usmeravaju u procesu
uenja, kao i po motivaciji, ponaanju i modelima znanja koje deca ispoljavaju kada ue neto novo i uvek u nekoj novoj
ili drugaijoj situaciji.
Nezavisno od toga ta ue, deca treba da koriste sposobnosti/vetine u pristupu uenju kao pozitivnu strategiju koja
e usmeravati njihov procesa uenja. Radoznalost i interesovanje za okruenje i za sve novo to se deava u njemu
predstavljaju prvu komponentu pristupa uenju. Samoinicijativa dece i podsticaji odraslih osoba za razvoj procesa uenja
ine drugu komponentu pristupa uenju u kojoj deca razvijaju spremnost za uenje, ali i nain kako oni upravljaju sobom
u procesu uenju. Sledea komponenta je odlunost i ona pokazuje kako se deca stalno bave istim delatnostima ili
aktivnostima i pored toga to se suoavaju s razliitim preprekama ili potekoama. Poslednju komponentu pristupa
uenju ine kreativnost i mata, kao komponenta prilagoavanja materijala, delatnosti ili aktivnosti novim situacijama ili
drugim ciljevima.

U toku prvih godina ivota ove sposobnosti dece su uglavnom povezane s vremenom koje su deca provela sa
roditeljima i kvalitetom odnosa dece i roditelja, staratelja, vaspitaa, okoline i njihovih vrnjaka. Oblast pristupa uenju
obuhvata sve modele ponaanja koje deca ispoljavaju kada reavaju zadatke, kada rade, kada se ukljuuju u aktivnosti
uenja iz svih oblasti razvoja koje odraavaju nain uenja. Deca ue najbolje kada su radoznala, zainteresovana, kada
pokazuju inicijativu i odlunost. Isto tako, kada se podravaju kreativnost i mata, one su meusobno povezane u svim
oblastima razvoja u kojima je potrebna pomo vaspitaa
Ova oblast se predstavlja prema sledeim standardima:
0-6 GODINA
Standard 1 Dete pokazuje interes i radoznalost da ui o novim stvarima

Standard 2 Dete je sposobno da preuzme inicijativu u onome to radi
Standard 3 Dete pokazuje sposobnost da uestvuje u nekoliko aktivnosti, a istrajava u njihovoj realizaciji i kada se
suoava sa preprekama ili potekoama
Standard 4 Dete u svakodnevnim aktivnostima koristi matu i kreativnost
Standard 5 Dete na razne naine pokazuje sposobnost da ui iz svog iskustva
71
0-6
0-6VJET
GODINA
72
STANDARDI RAZVOJA
I UENJA
U RANOM
DETINJSTVU
STANDARDET
E ZHVILLIMIT
DHE T
MSUARIT
N FMIJRIN E HERSHME
Standard 1 Dete pokazuje interes i radoznalost da ui o novim stvarima
02 godine
2 3 godine
Do 6 meseci
6 18 meseci
Dete isputa razne

zvukove i odgovara
(gugue) kada neko
pria s njim
Dete pokazuje
interes za nove
predmete koji su
blizu njega odnosno
u njegovom
okruenju
Priajte detetu ili

zveckajte igrakom
koja proizvodi
zvuk na razliitim
mestima po sobi.
3 4 godine
4 5 godina
5 6 godina
Dete postavlja
pitanja o pojavama
i dogaajima koji
su novi za njega
Dete se s voljom
angauje u
raspravama
oko dogaaja i
iskustava i trai
vie informacija
o tome
18 24 meseca
Dete poinje da
postavlja pitanja o
osobama koje ga
okruuju
Upoznajte dete sa
drugim osobama,
stimuliite njegovu
U okruenje u
radoznalost; objasnite
kome se dete igra
stavite nove igrake mu ko su te osobe, ta
razliitih boja, oblika rade itd.
i igrake koje na
dodirom proizvode
Dete pokazuje
glas ili zvuk.
interesovanje za nove i
razliite aktivnosti
Dozvolite detetu
da se angauje u
aktivnostima koje
mu se sviaju ili koje
trai (i deacima i
devojicama)
Dete pokazuje
radoznalost
postavljajui
pitanja Zato?
Ko? Kako? Kada?
Odakle? itd.
Podstiite dete
da postavlja
pitanja i dajte mu
odgovore koje
moe shvatiti na
svom uzrastu.
Dete trazi jasnu

informaciju o
konkretnim
aktivnostima,
radnjama itd.
Ohrabrite dete
da uvek pita sve
to mu nije jasno
i odgovarajte na
njegova pitanja
(ak i sa to ne
znam).
Sluajte dete i
podstiite njegovo
interesovanje za
dogaaje koji su
novi za njega.
0-6 GODINA
Omoguite
detetu da dobije
odgovore na
pitanja. Ponudite
mu informacije
iz razliitih izvora
(knjige, televizija
itd.).
Podstiite dete
i ukljuujte ga
u rasprave o
dogaajima ili
iskustvima, bilo
da je dete glavni
akter razgovora
ili ne.
73
0-6 GODINA

Standard 2 Dete je sposobno da preuzme inicijativu u onome to radi
02 godine
2 3 godine
Do 6 meseci
6 18 meseci
Dete se smeje i
pravi pokrete (mrda
se) kada mu se
priblii neka od
bliskih osoba
Dete samo bira

igraku koju voli
meu ponuenim
igrakama,
materijalima ili
posebnim knjigama
Igrajte se sa
detetom, smeite
mu se i pratite
njegovu aktivnost,
ohrabrujte ga i
podstiite njegovu
inicijativu.
Dete poinje da bira Dete samostalno

Dete samostalno
zapoinje igru ili novu aktivnosti u kojima bira igrake koje
mu trebaju za igru
eli da uestvuje
aktivnost
(kocke za izgradnju
zgrade, lutke za
Dozvolite detetu da igranje itd.)
Dozvolite detetu da
se igra samo u svom izrazi inicijativu u
pogledu izbora igre
okruenju.
i pokaite mu kako Obezbedite detetu
Omoguite detetu
odrasli preduzimaju prostor ispunjen
da ima raznovrsne
igrakama ili
inicijativu.
igrake, bezbedne
bezbednim
predmete,
predmetima i
materijale, knjige
dozvolite mu
Dete daje ideju za
u svom okruenju i
aktivnost koju eli da pokae
podstiite inicijativu
interesovanje i da
da obavi
deteta u izboru
preuzme inicijativu u
nekih igraaka.
svojoj aktivnosti.
Pomozite detetu i
podstiite njegove
ideje o tome kako
e da provede
vreme.
Potujte ideje
deteta za izabrane
aktivnosti.
74
3 4 godine
4 5 godina
5 6 godina
18 24 meseca
Dete samo
Dete trai od
druga/drugarice pravi raspored
da se igra sa njim svog vremena i
realizuje ga
Podstiite i
organizujte igre
u kojima se dete
igra s drugom
decom bez obzira
na pol.
Dozvolite detetu
da samo izabere
igru i drugove/
drugarice.
Ponudite detetu
raznovrsne
mogunosti
kako bi obavilo
aktivnosti koje je
planiralo.
Standard 3 Dete pokazuje sposobnost da uestvuje u nekoliko aktivnosti, a istrajava u njihovoj realizaciji i kada se suoava sa preprekama ili potekoama
02 godine
2 3 godine
Do 6 meseci
6 18 meseci
18 24 meseca
Dete vie puta

protresa igraku
koja pravi buku da
bi ulo zvuk
Dete poinje da trai

onu igraku koju ne
vidi meu ostalim
igrakama
Dete igra svoju

omiljenu igru i samo
se zalae da rei neku
situaciju
Dete nekoliko
puta pokuava da
dohvati igraku iz
tekog poloaja
Obogatite okolinu
Ponudite detetu
bezbedne igrake i deteta igrakama,
igrajte se sa njim. prostim i sloenim
predmetima, ali
vodite rauna da sve
Prua ruke i plae bude bezbedno.
dok ga uzimaju u
naruje
Dozvolite detetu
i podstiite ga da
pronae reenje u
razliitim situacijama
(kako da spaja delove
igrake, kako da
napravi kuu itd.)
Podstiite
zalaganje deteta
da dohvati i uzme
igraku koju elji.
3 4 godine
Dete koristi dve ili
vie strategija za
reavanje situacije
ili problema
i pokazuje
odlunost uprkos
prethodnom
neuspehu
Dajte detetu
uputstva ili
zatraite od ostale
Dete trai pomo
dece da daju
poto je par
minuta pokuavalo sugestije kako da
se problem rei.
da spoji delove
slagalice
4 5 godina
Dete nastavlja
aktivnost od
prolog dana
do uspenog
zavretka (npr.
crtei za izlobu
u vrtiu, rad sa
plastelinom,
saenje cvea u
prolee itd.)
Organizujte
aktivnosti koje od
deteta zahtevaju
da se u njima
angauje due od
jednog dana, npr.
Dete se angauje u crtanje prolea
na velikom listu
raznim aktivnosti
Pomozite detetu
za desetak minuta papira, saenje
da sloi slagalicu,
cvea u dvoritu,
jasno ga uputite i
nastavak itanja
traite od njega da
prie koje je
samo rei problem. Podstiite dete da
zapoelo dan
zavri zapoetu
ranije, ienje
igru i pohvalite
dvorita vrtia
ga za pokazanu
od lia tokom
odlunost.
nekoliko dana itd.
5 6 godina
Dete nastavlja sa
aktivnou i kada
se suoava sa
potekoama
0-6 GODINA
Dajte detetu
dovoljno
vremena da
zavri zapoetu
aktivnost.
Podrite dete
i pohvalite u
kada se trudi
da uspeno
zavri ono to je
zapoelo.
75
0-6 GODINA
76
Standard 4 Dete u svakodnevnim aktivnostima koristi matu i kreativnost
02 godine
Do 6 meseci
6 18 meseci
18 24 meseca
Dete koristi igrake

na razliite naine
kombinujui
ih kreativno
(stvaralaki)
Dete kreativno
koristi predmete
za svakodnevnu
upotrebu (npr. igra
se kaikom, aom,
odeom itd.)
Ponudite detetu
to vie predmeta, Ponudite detetu
igraaka i kreativno prikladne predmete
iz svakodnevnog
se igrajte s njim.
ivota (plastine
ae, kaike, tanjire
itd.) i dozvolite mu
da ih koristi u igri.
2 3 godine
Dete mata o
raznim stvarima
u igri
Podstiite deiju
matovitost u
igri.
3 4 godine
Dete izmilja nove
igre i aktivnosti
Podrite dete u
izmiljanju igara i
aktivnosti.
Dete smilja priu
ili pesmu tokom
aktivnostima kojima
se bavi
Stvarajte detetu
ambijent u kome
moe da se izrazi i
da eksperimentie sa
svojim idejama.
4 5 godina
5 6 godina
Dete praktikuje
matu u igri
i kombinuje
aktivnosti i igrake
na vie naina
Dete unosi izmene u

poznate prie, uvodi
linosti koje je samo
izmislilo, pa ak i
menja tok prie
Ohrabrite dete da
nastavi sa takvim
nainom igre.
Ispriajte detetu priu

ili dogaaj koji sadre
vaa iskustva.
0-6 GODINA
itajte detetu prie

koje su mu poznate
i traite od njega
drugaiji zavretak ili
razliit tok dogaaja.
77
0-6 GODINA
78
Standard 5 Dete na razne naine pokazuje sposobnost da ui iz svog iskustva
02 godine
2 3 godine
Do 6 meseci
Dete pritiska
dugme na
muzikoj igraki
da bi slualo
razne zvukove
Ponudite detetu
muzike igrake
sa dugmadima
koju moe
pritiskati.
6 18 meseci
3 4 godine
4 5 godina
5 6 godina
18 24 meseca
Dete poinje da
Dete se igra
jueranje igre, ali je shvata da odreeni
postupak prouzrokuje
malo menja
odgovarajui rezultat
(npr. kada se tanjir
stavi na sto, vreme je
Stimuliite dete (i
da se jede itd.)
deake i devojice)
da pravi izmene
na igrakama, da
Dozvolite detetu
ih dopunjava na
da vam se pridri u
drugaiji nain ili
dnevnim aktivnostima
da menja posebne
(pripremanje hrane,
delove na njoj.
zalivanje cvea u
vrtiu itd.).
Dete misli naglas Dete koristi sve

naine kako
i pria dok se
bi pokazalo
igra
ili izrazilo
svoje iskustvo
Postavite detetu (prepriava
dogaaj, crta,
Traite od deteta da jasna pitanja
vam samo pria o tako da ono bude oponaa itd.)
prolim iskustvima, u stanju da opie
ta radi ili misli.
ne prekidajui
(ta ako...? Kako Omoguite detetu
ga i pokazujui
da na razliite
moe ti?)
interesovanje za
naine pokae
njegovu priu
svoja iskustva.
(posete roacima,
lekaru itd.).
Razgovarajte sa
detetom o tome
ta je nauilo iz
prolog iskustva.
Dete govori i
pokazuje ostalima
ta mu se desilo u
prolosti
Dete planira
aktivnosti i
postavlja pravila
na osnovu ranijih
iskustava
0-6 GODINA
Stvorite pogodan
ambijent i dozvolite
detetu da stvara,
planira i samo
obradi igru na
osnovu ranog
iskustva (sa vie
drugova u igri, da
promeni materijale
za igru itd.)
79
0-6 GODINA
80
LITERATURA
Grupa autora (2005): Umetnost vaspitanja dece (sve to treba da znate od trudnoe do este godine), Pegi, Tirana
Theodhori Karaj (2005): Psihologija razvoja deteta, Progres, Tirana
Pettijon, Terry F. (1996): Psihologija Kratak uvod (drugo izdanje). Fondacija Soros, Program podrke visokom
obrazovanju u Albaniji, Lilo
Landers, C., (2002). Milestones in early child development. Developmental Pediatrics
MONT. (2006). Kurikulum predkolskog vaspitanja na Kosovu (36 god.). Libri shkollor, Pritina
MONT. (2010) Standardi razvoja i uenja u ranom detinjstvu (06 god), nacrt
MPPS. (2008). Standardi za rano uenje i razvoj dece uzrasta od 0 do 6 god. Republika Makedonija. KOMA
Ross Vasta, Marshall M. Haith dhe Scott A. Miller, (2007): Psihologija deteta moderna nauka, Uegen, Tirana
Spodek, B., Saracho, O., (1994): Right from the start: Teaching children ages three to eight. Boston: Allyn and Bacon
Sharon, L. Kagan, Pia Rebello Britto (2005): Going global with Early Learning and Development Standards. Columbia
University
Shonkoff, J.P., Phillips, D.A. (Eds.) (2000). From neurons to neighborhoods: The science of early childhood development.
Washington, DC: National Academy Press
Unicef LIFESTART, (2001): UNICEF , Early Childhood Resource Pack, Young child Survival, Growth & Development
World Bank (2002): From Early Child Development to Human Development. Washington DC
Washington State Early Learning and Development Benchmarks (2005). A guide to Young Childrens Learning and
Development: From birth to kindergarten entry, The State of Washington.
0-6 GODINA
81
0-6 GODINA
Autori dokumenta
Merita alja
Struni savetnik za izradu dokumenta, Strunjak u oblasti fizikog i razvoja kretanja
Ljaberi Ljua
Zvaninik za predkolsko obrazovanje - MONT
Ardita Kajtazi
Pedagog., bivi zvaninik za predkolsko obrazovanje - MONT
Mimoza ahini
Psihijatar, strunjak za razvoj opteg znanja i sposobnosti.
Arljinda Beka
Pedagog, strunjak za oblast razvoja jezika i komunikacije
Asistent na fakultetu za edukaciju, UP

Teuta Danuza
Psiholog, strunjak za oblast drutveno-emotivnog razvoja
Asistent na fakultetu za edukaciju, UP

Eda Vulja
Asistent profesora, strunjak za oblast matematike. Fakultet za edukaciju UP
Besa Ljua
Strunjak za muziko vaspitanje, umetniki fakultet, UP
Remzije Krasnii
Pedagog, strunjak za . sveobuhvatno vaspitanje, direktor obdanita S.O.S. Pritina.
Haki Daklji
Strunjak za oblast razvoja umetnosti, fakultet za edukaciju, UP
Fetah Buljukbai
(bivi upravnik predkolskog obrazovanja MONT)
Aferdita Spahiu
Strunjak za obrazovanje kancelarija UNICEF-a na Kosovu
Kozeta Imami
Slubenik za rano obrazovanje kancelarija UNICEF-a na Kosovu
lanovi radne grupe tokom procesa utvrivanja sadraja:

Alju Istogu
Direktor administracije; MONT
Ramu Ljekaj
Rukovodilac kancelarije za programe, MONT
Muharem Aslani
Deiji psihijatar
Seljim Mehmeti
Pedagog
Vljora Ismailji-Jaha Pedijatar
82
Driton Bajraktari
Roditelj
Drita Curi
Direktor osnovne kole
Elife Maduni
Vaspita u predkolskoj ustanovi
Radna grupa za proces utvrivanja starosti

Nezir oaj
Pedagog, Savet za predkolsko obrazovanje, MONT
Miranda Kasneci
Strunjak za jezik
Mimoza ahini
Deiji psihijatar
Drita osaj
Pedijatar
Seljim Mehmeti
Pedagog
0-6 GODINA
Ljuljeta Kurhasani Roditelj

Fitnete Beria
Vaspita u predkolskoj grupi
Kadire Prenii
Vaspita u predkolskoj grupi (5-6 godina)
Domai i meunarodni savetnici za izradu dokumenta:

Merita alja, Dr.sc.
Centar za kvalitetno obrazovnaje, Pritina, Kosovo
aron Lin Kagan, Ed.D
Teachers College, Columbia University. USA
Child Study Center, Yale University. USA

Pia Rebello Britto, Ph.D
Child Study Center, Yale University. USA
Nadica Janeva, Dr.
Institut za zdravlje majke i deteta, Skoplje, Makedonija
Lena Damovska, Ph.D.
Filozofski fakultet, Pedagoki institut, dravni univerzitet, Skoplje, Makedonija
Finansijska i struna podrka za izradu dokumenta

UNICEF
Osim lanova radnih grupa, izradi dokumenta su doprineli i deiji psihijatri, psiholozi, pedijatri u predkolskim institucijama,
pedijatar neonatolog, medicinske sestre koje rade u odeljenju za mentalne bolesti, fizijatri, strunjaci za nastavni plan i
program, strunjaci programa Korak po korak, pedagozi, sociolozi, roditelji dece od 0 6 godina, sestre-vaspitai, vaspitai
za predkolski uzrast dece, direktori predkolskih ustanova. Veliku pomo su pruili Fikrija Hasani i Niman Bardi iz Centra
za razvoj porodine medicine.
83
0-6 GODINA
Katalog za Stampanje (CIP)

Narodna I Univerzitetska Biblioteka Kosova
159.922.73
372.3
Standardi Razvoja i Ucenja u Ranom Detinstvu 0-6
godina/Pripremila Merita Shala[et al.] - Pristina:
Ministartsvo Obrazovanja, Nauke i Tehnologije,
2011. - 84 st.: Ilustracije u boji; 29 cm.
Predgovor / Ram Buja : st. 4. Literatura: st. 80
1. Shala, Merita
ISBN 978-9951-16-042-1
84
Uz podrsku kancelarije UNICEF-a na Kosovu

Standardi Razvoja I Ucenja U Ranoj Dobi

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Standardi Razvoja I Ucenja U Ranoj Dobi

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

STANDARDI RAZVOJA

REPUBLIKA KOSOVO MINISTARSTVO

STANDARDI RAZVOJA I UENJA U RANOM

STANDARDI RAZVOJA I UENJA U RANOM DETINJSTVU

Ova publikacija je razvijena od strane Ministarstva Obrazovanja, Nauke i Tehnologije Kosova,

STANDARDI RAZVOJA I UENJA U RANOM DETINJSTVU

Vrednosti i naela na koja se oslanjaju SRURD standardi.....................................................................................................7

STANDARDI RAZVOJA I UENJA U RANOM DETINJSTVU

Prof. Dr. Ram Buja

STANDARDI RAZVOJA I UENJA U RANOM DETINJSTVU

STANDARDI RAZVOJA I UENJA U RANOM DETINJSTVU

STANDARDI RAZVOJA I UENJA U RANOM DETINJSTVU

VREDNOSTI I NAELA NA KOJE

STANDARDI RAZVOJA I UENJA U RANOM DETINJSTVU

STANDARDI RAZVOJA I UENJA U RANOM DETINJSTVU

OBLASTI RAZVOJA, ODREIVANJE STAROSTI

STANDARDI RAZVOJA I UENJA U RANOM DETINJSTVU

STANDARDI RAZVOJA I UENJA U RANOM DETINJSTVU

STANDARDI RAZVOJA I UENJA U RANOM DETINJSTVU

KO MOE DA KORISTI SRURD STANDARDE,

PROCES IZRADE STANDARDA RAZVOJA I UENJA

STANDARDI RAZVOJA I UENJA U RANOM DETINJSTVU

Proces je realizovan u nekoliko faza:

STANDARDI RAZVOJA I UENJA U RANOM DETINJSTVU

4. Ocenjivanje standarda razvoja i uenja u ranom detinjstvu

STANDARDI RAZVOJA I UENJA U RANOM DETINJSTVU

STANDARDI RAZVOJA I UENJA U RANOM DETINJSTVU

STANDARDI RAZVOJA I UENJA U RANOM DETINJSTVU

FIZIKO ZDRAVLJE I RAZVOJ POKRETLJIVOSTI

STANDARDI RAZVOJA I UENJA U RANOM DETINJSTVU

Pravilnost fizikog razvoja i pokreta prati dva

STANDARDI RAZVOJA I UENJA U RANOM DETINJSTVU

Podoblast 1. Razvijanje sposobnosti za osnovne pokrete (veliki miii)

Podoblast 2. Razvijanje sposobnosti za fine pokrete (sitni miii)

Podoblast 3 Razvijanje senzomotornih sposobnosti

STANDARDI RAZVOJA I UENJA U RANOM DETINJSTVU

Podoblast 1. Razvijanje sposobnosti za osnovne pokrete (kretanje) veliki miii

STANDARDI RAZVOJA I UENJA U RANOM DETINJSTVU

STANDARDI RAZVOJA I UENJA U RANOM DETINJSTVU

Po sobi ili napolju

Podoblast 1. Razvijanje sposobnosti za osnovne pokrete (kretanje) krupni miii

Dete baca loptu

Dete tri pratei

STANDARDI RAZVOJA I UENJA U RANOM DETINJSTVU

STANDARDI RAZVOJA I UENJA U RANOM DETINJSTVU

Dete samo pije vodu

Dete otvara ili

Pruite detetu aice

Dajte detetu flau

Dete cedi nakvaeni

Tokom itanja traite

Podoblast 2. Razvijanje sposobnosti za fine pokrete (sitni miii)

Dete gradi tvravu

Dete jednom rukom Dete vie puta

STANDARDI RAZVOJA I UENJA U RANOM DETINJSTVU

Dete pravi nisku od velikih Dete makazama

STANDARDI RAZVOJA I UENJA U RANOM DETINJSTVU

Dri kutiju jednom Samo puni flau

Ohrabrite dete da isti

Samo elja svoju Samostalno

Podoblast 3. Razvoj senzomotornih sposobnosti

Prilikom pranja zuba

Prilagoava pokrete Imitira pokrete