INDUSTRIJSKO NASLEDE KAO POTENCIJAL ZA RAZVO) GRADA — REAKTIVACIJA NEISKORISCENIH INDUSTRIJSKIH OBJEKATA U PANCEVU— Da bi se neki industrijski objekat ili artefakt kategorisao kao industrijsko naslede, potrebno je da poseduje vrednost jer je obelezio neki prostor ili drustvo u odredenom periodu, bilo u arhitektonskom, drugtvenom, tehnoloskom ili istorijskom smislu, Na osnovu toga se iz ogromnog fonda ostataka odabira ono Sto treba staviti pod zastitu drzave pravnim resenjem ~ u nagoj zemlji predvidenim odredbama Zakona o zastiti kulturnih, dobara. Industrijsko naslede ¢ine industrijske zgrade, alii masine, rudnici, infrastruktura, stambeni objekti gradeni za radnike i sliéno. Ono je memorija 0 Zivotu radnika, éesto simbol progresa i ponosa za lokalnu zajednicu, deo lokalne istorije i identiteta, i danas mnogi objekti predstavijaju vane repere u gradu. lako se za period industrijalizacije vezuju priée o teskom polozaju radnitke klase, mnogi industrijalci su pokuSavali da unaprede uslove Zivota radnika, pa je izgradnju fabrika pratila izgradnja stanova, javnih objekata poput kupatila, skola, bolnica, a industrija je uticala i na razvoj infrastrukture, i time na celokupni razvoj gradova. Mnoga od starih industrijskih postrojenja i masina sui dan-danas saéuvana i pomoéu njih se moze pratiti razvoj nauke i tehnologije. Sve ove vrednosti i potencijali industrijskog nasleda se u poslednjih nekoliko decenija koriste u urbanoj obnovi, posebno uu gradovima koji su doziveli pad u industriji i ekonomiji i sada traze nove opeije za razvo}, Prve fabrike u Pangevu formirane su u blizini reke i danas se nalaze u okviru takozvane Stare industrijske zone, duge oko tri kilometra, koja predstavlja jednu od najveéih koncentracija objekata industrijskog nasleda u nasoj zemlji Pet industrijskih objekata u gradu ima status spomenika kulture, od toga tri status spomenika Kulture od velikog znaéaja (Svetionici, Stamparija brace Jovanovi¢ i Vajfertova pivara). Kao sto nam Je poznato, veéina ovih objekata je u loSem stanju i neiskori8¢ena, a pritom postoji veliki potencijal za njihovu obnovu: objekti imaju dobar polozaj u odnosu na reku i gradski centar, velike korisne povrsine i veliki kulturni znaéaj. Praksa ponovne upotrebe i rehabilitacije vrednih industrijskih zgrada u zemlji je retka, a njihovo postojanje se vezuje za razlicite probleme: ekoloske, ekonomske (jer zauzimaju vredne lokacije, Cesto u gradskom centru), drustvene i kulturoloske (ugrozenost nasleda, zapustenost i/ili neadekvatna upotreba) Preporuka je da, kako bi privukla investicije, podrugja koja su se nekad oslanjala na industriju, odnosno proizvodnju, moraju ponovo da kreiraju svoj identitet i novu dominantnu funkciju. Jedan od natina je da budu pretvorena u mesta potrosnje odnosno konzumacije, éesto od strane posetilaca i turista, Kultura i umetnost postaju sve znatajniji za obnovu industrijskih podrugja i jedna od opcija za kori8éenje industrijskog nasleda grada jeste razvoj kulturnih aktivnosti u njima: ,Kultura se danas smatra za magiénu zamenu za sve nestale fabrike i magacine, kao instrument koji ée kreirati novu sliku urbane sredine, éine¢i grad privlatnijim za kapital i profesionalce.” (Hall, 2000, Creative Cities and Economic Development, u Urban Studies, Vol. 37, No. 4) Pangevo ima potencijal da privuce kreativni sektor da radi i Zivi u gradu. Neiskori8cene industrijske zgrade mogu biti pretvorene u galerije, studije za umetnike, radionice, kancelarije, skolski prostor i mesto drugih aktivnosti za koje trenutnopostoji nedostatak prostora. Ovo je ¢esto dobra opcija za potetak kori8cenja objekata jer se na taj natin zaustavlja trend zapostavljanja i uniStavanja objekta, a industrijske lokacije su ambijent koji se Cesto vezuje upravo za razlitite alternativne i umetnicke grupe. Projekat ,Fabrika” koji se nalazi u Moskvi, u fabrici papira u kojoj je redukcija u proizvodnji dovela do nekori8éenja pojedinih delova, primer je postepenog pretvaranja u umetnitki centar. Kompleks se trenutno sastoji od proizvodnih objekata, komercijalnog prostora (Koji se izdaje i tako donosi prihode) i umetniéko-kulturnog centra. lako se planira obnova pojedinih delova kompleksa, ideja je da se sacuva originalna industrijska arhitektura iiduh koji ona nosi. Kako kaze direktorka fabrike, industrijska estetika igra vaznu ulogu u tome kako se umetnici i posetioci ovde ose¢aju i unosi nesto novo i neobigno u moskovsku scenu. Ovaj primer postepene obnove kompleksa je moguée primeniti u Pantevu, gde su samo pojedini delovi fabri¢kih Kompleksa neiskori8ceni. Njihovo iznajmljivanje bi donelo prihode kojim bi se mogli finansirati projekti iz oblasti kulture, a stratesko izdavanje odredenim grupama bi obezbedilo saradnju medu akterima. Primer kompleksa fabrike kremova (Custard Factory) u Dighet éetvrti u Birmingemu, u Velikoj Britaniji, jeste jo8 jedan tipitan primer uvodenja umetnosti i kulture i promocije takozvanih kreativnih industrija i zaposljavanja u ovo sektoru, i pokazuje kako stimulativni ambijent moze biti kreiran kroz kombinaciju rada i stanovanja umetnika. Obnova fabri¢kog kompleksa je krenula kada su umetnici poteli da koriste prostor bez nadoknade, za plesne studije, galerije, teatar i prodavnice umetnickih dela. Pozitivni efekti obnove su se ubrzo prosirili na éitav grad, a podrska kreativnog sektora umnogome doprinosi promovisanju grada i privlacenju investicija Industrijsko naslede moze biti alat u promeni imid2a grada i unapredenju ekoloske slike. Ocuvanje starih zgrada i njihova ponovna upotreba spretavaju gradnju na zelenim i obradivim povrsinama. Emser park u Nematkoj je afatajan zbog integrativnog pristupa obnovi iyelikoj posvecenosti pitanju ekologije, i pokazuje kako éak i zagadene industrijske oblasti mogu biti pretvorene u zelene, éiste i odrzive prostore, i to uz otuvanje materijalnih ostatakan=—" nekadasnje indUstrije, Glavnastrategija obnove je bila da se industrijske zerade i priroda povezu w ) kontinualmu mrezu, tj regionalni park u kom se / zk gaitine [patie 2a ekstedine sportave sdustrijskim ostacima koji sa Architecture: A showcase of urban renewal, u The New York Times, 2003) Industrijsko naslede grada moze biti iskoris¢eno za razvoj kulturnog turizma koji je postao veoma popularan krajem 20. veka. Istorija, arhitektura a u novije vreme i industrijska proslost, privlaée sve vise turista, te su i nekadasnje industrijske zone sve posecenije. Razvoj turizma baziranog na industriji podrazumeva otvaranje muzeja industrije i pridruaivanje postojecim kulturnim rutama i programima koji poveruju industrijske spomenike Evrope, kao Sto su Dani evropske bastine, European Cultural Routes i ERIH (European Route of Industrial Heritage). Turizam baziran na nasledu bi kreirao zaposlenje, doneo prihade i doveo turiste, ali i privukao Ijude da ive i rade u gradu. Kastifild je nekadasnja industrijska Cetvrt u centru Manéestera, danas primer uspesne reaktivacije industrijskog nasleda, Sve do osamdesetih godina proslog veka bila je napustena, kada je potela obnova kroz razlitite programe unapredenja fizi¢kog okruzenja, promocije javnih prostora i nasleda i uvodenja novih funkcija. Pozitivni efekti su se prosirili na veliki deo centralnog Manéestera, a turizam donosi profit lokalnoj ekonomiji (Muzej nauke i industrije zaposljava oko 120 Ijudi, koristi lokalne usluge i resurse i ulaze u nove izlodbe i objekte, cime profitiraju lokalne firme) Poslednjih godina u nagoj zemilji osetno je povecanje svesti o industrijskom nesledu i njegovom znaéaju. Kada su u pitanju konkretni projekti reaktivacije, bilo je ideja o premestanju Baletske Skole u Provijant magacin i Doma omladine u Svilara, ili pak pretvaranja Svilare u hotel. Takode, este su ideje o otvaranju novog prostora kulture u Pivari. Crveni magacin je veé kori8éen kao izlo?beni prostor u okviru Bijenala umetnosti, a Direkcija je uradila predlog namene ovog magacina u sajamski, ‘ugostiteljski i edukativni prostor. Ipak, stvarni pomaci u praksi Sujo§ uvek zanemarljivii pitanje Je kada ée se ista od ovih ideja biti sprovedeno u delo. Svedoci smo i projekata u okruzenju pokrenutih od strane lokalhog stanovnistva, Jedna moguca opciaie = da.se podrdi ovaj inovativni pristup planiranju Kofi dozvoljava prilagode prostore novim funk revitalizuju napustena podrudja. , Karaburmi je primer nedavite viser pokrenute od strane uglavnom mladil medu kojima i velikog broja umetnika, rezultitala oPivljavanjem ove inate napu' Sotoarasiia Sanja Momsiove