1.

Pojam i vrste saobraaja

1.1.

Pojam saobraaja

Saobraajna djelatnost je djelatnost koja se sastoji u promjeni mjesta ljudi, stvari ili
saoptenja. Saobraajna djelatnost je postala posebno znaajna za ovjeka sa pojavom prvih
ljudskih naseobina. Tada se pojavila potreba da se svakodnevno promjeni mjesto vee koliine
hrane, znaajnog broja ljudi, odnosno saoptenja. Pojavila se potreba za saobraanjem za
saobraajnom djelatnou.
Saobraaj nije isto to i saobraajna djelatnost i moe se definisati na razliite naine. Za
nas su najvanije tri definicije saobraaja:
-

Saobraaj je samostalna ljudska djelatnost iji je cilj promjena poloaja ljudi, stvari ili

saoptenja.
Saobraaj je organizovano kretanje saobraajnih jedinica saobraajnim putevima.
Saobraaj je jedna od etiri egzistencijalne funkcije svakog ivotnog prostora, iji je cilj
povezivanje ostalih funkcija.
Saobraaj je mnogo doprinio ukupnom razvoju civilizacije i predstavlja jedan od vanih

elemenata ovog razvoja. Meutim, tetne posljedice saobraaja prijete da omalovae i znatno
umanje korist od saobraaja.
Kao najznaajnije tetne posljedice saobraaja danas se istiu:
1.
2.
3.
4.
5.
6.

Zagaivanje ooline bukom

Zagaivanje okoline izduvnim gasovima i otpadnim materijama,
Iscrpljivanje prirodnih resursa,
Nastradali u saobraajnim nezgodama,
Materijalne tete, gubici i trokovi saobraajnih nezgoda, i
Socijalno zagaivanje meuljudskih odnosa izazvano saobraajem, a posebno
saobraajnim nezgodama.
Bezbjednost saobraaja je nauna disciplina koja se bavi izuavanjem tetnih posljedica

saobraaja i metodama njihovog smanjivanja. Ako se predmet bezbjednosti saobraaja svede na

saobraajne nezgode, onda se mogu razlikovati dva pristupa dva aspekta bezbjednosti
saobraaja: aktivna i pasivna bezbjednost saobraaja.
Aktivna bezbjednost saobraaja odnosi se na spreavanje nastanka saobraajnih nezgoda,
tj. smanjivanje rizika da se desi saobraajna nezgoda.
Pasivna bezbjednost saobraaja se odnosi na smanjivanje tetnih posljedica saobraajnih
nezgoda koje su se dogodile. Dakle, cilj ove bezbjednosti nije smanjivanje broja nezgoda, ve
smanjivanje ansi da posljedice nezgode budu vee.
1.2.

Vrste saobraaja

Saobraajni sistem se moe podijeliti na podsisteme, vidove i grane saobraaja. Vidovi

saobraaja su kopneni, vodni i vazduni. Vidovi saobraaja se dijele na grane. U kopneni
saobraaj spadaju drumski, eljezniki i cijevni saobraaj. U vodni saobraaj spadaju saobraaj
morima, okeanima, rijekama, jezerima i kanalima. U vazduni saobraaj spadaju saobraaj u
vazdunom prostoru i saobraaj u kosmikom prostoru.
U naem seminarskom radu mi emo se veinom baviti drumskim saobraajem, tanije
uticajem alkohola na bezbjednost saobraaja.

2.

,
35 - 40.000 . , ,
, , .
,
. ,
. , , ,
. ,
.
, . , .

 .
. " " ,
, .
je, , .
.
" .
je je
.
( ),
, .
() je . je

, ,
, .
, ,
. ,
().
2.1.

, .
. , .
30-60 no
. .
, je
. 10-15 . , je
je , je .

(
) je . . , , . .
, a .

 120 .
, 90% , 10%
, .
, a ,
.
. ,
( )
.

2.2.

. .
/ (
). , (
), (),
( ). 24
.
je
. To
. 0,15
. , je

0,15 .
je , je
.
na , .
. ( , 1,0

 ) , ,
.
,
. (
1,0 ) ()
. ,
, .

2.3.

,
. To .

. je je ,
. . , a . To
. .
, .
,
.

. -
: , , .
.
. je
. ,
.
2.4.

,
, . je

 , . je
,
. je
, a
je lempore criminis .
je , ,
. je
je .
. je .
na je .
( )
.

2.5.

.
,
, , na
( ), (
) . -
( )
. To :
.
: .
, " je
, , .
: ,
.


.
. je . .
je , .
, , .
.
, . .
" ne .
0,5 1,5
.
, . ,
, .
, .
-
. 1,5 2,5
.

. je ,
, ,
, . - .
je je
. ,
.

. ( 24
) . , , ,
, , ,
. ,
.

3. Uticaj alkohola na bezbijednost saobraaja

Alkohol se smatra jednim od najveih uzroka saobraajnih nezgoda. Uticaj na ovjeka
zavisi od koliine alkohola u organizmu.

Uticaj alkohola na vozake sposobnosti nije isti na sve ljude. On zavisi i od tjelesne
teine, uzrasta, fizike kondicije, metabolizma i raznih drugih faktora. Ipak, u koliinama preko
0,30 mg/ml alkohol ima veoma negativan uticaj na sve vozae, bez obzira na line karakteristike.
Iako mnogi misle da im prisustvo alkohola ne smeta (neki ak misle i da poboljava
vozake sposobnosti) on utie na na nervni sistem htjeli mi to ili ne. Lo uticaj ogleda se prije
svega u loijem opaanju, procjenjivanju i sporijoj reakciji, kao i smanjenju samokontrole.
174.
1) ,
.
2)

0,3 /, ,
,
.
3)

:
, , 1, 1
1 1 .
-

-
,



21 .

Vonja u alkoholisanom stanju je glavni problem za bezbjednost na putevima u mnogim

zemljama pa i kod nas. Alkohol pogorava funkcionisanje nekoliko procesa koji su neophodni za

uestvovanje u saobraaju. Oteenja nastala pod uticajem alkohola poveavaju ansu da e svi
uesnici biti ukljueni u saobraajnu nezgodu.
Prema istraivanjima kod nas i u svijetu alkoholisanost je jedan od glavnih uzronika
saobraajnih nesrea. Najtee nesree po broju rtava i po priinjenoj materijalnoj teti
prouzrokuju alkoholisani vozai. Smrtnost u tim nesreama je i do sedam puta vea nego u
drugim sluajevima.
Uivaoci alkohola esto nisu svjesni tetnih posljedica konzumiranja alkohola prije i za
vrijeme vonje, pa zato njihovom vaspitanju i razvijanju svijesti treba posvetiti veliku panju.
Dobro voziti ne znai samo poznavati propise i imati brze reflekse, nego i znati ophoditi se u
saobraaju. Svi vozai bi medjusobno morali biti tolerantniji i pokazivati veu solidarnost kako
bi se na drumovima stvorila povoljnija atmosfera.
Za razliku od trijeznih i zdravih vozaa, alkoholisani vozai svojim nainom vonje
ometaju bezbjedno odvijanje saobraaja. Naroito je nona vonja uz alkohol znatno zamornija i
potencijalno opasnija, pa su udesi nou ei zbog slabe vidljivosti, zaslijepljenosti i vee
pospanosti vozaa.

je .
()
( ) ,
. , je
, a ( )
, je je
, . , je
. ,
( ),
, .

, ,
.
, .

 .
,
,
,
. ,
,
, ,
, ,
,
.

0.2
. :
0,2-0,5 : ,

0.5-0.8 :
, ,
, .

0,8-1.2 : - ,
( ), ,
.
,
().
1.2-1.4 : ,
,
, .

je
. ""
na
. je ,
, je
. je
. Ma
, je ""
.
, je
.
. ,
, .
, ()

. , ""
( ,
, , .)

Uticaj alkohola na rizik od saobraajne nezgode

Oteenja nastala pod uticajem alkohola imaju znaajan uticaj na rizik od saobraajne
nezgode kod vozaa bilo motornih vozila ili motocikala i bicikala pjeaka; redovno se prijavljuje
kao jedan od najozbiljnijih faktora koji doprinose saobraajnim nezgodama u industrijalizovanim
zemljama. Vozai koji konzumiraju alkohol su pod veim rizikom da budu ukljueni u
saobraajne nezgode od onih koji nemaju alkohol u svojoj krvi, a rizik brzo raste sa poveanjem
koncentracije alkohola u krvi. Za motocikliste, koji imaju koncentraciju alkohola u krvi preko
0.05 g/100ml , procenjeno je da se rizik od saobraajne nezgode poveava i do 40 puta vie u
poreenju sa koncentracijom od 0.00 g/100 ml. Prema tome, moe se postaviti pitanje ko je pod
najveim

rizikom

od

saobraajne

nezgode

nastale

kao

posledica vonje u alkoholisanom stanju? Uesnici u saobraaju koji su redovni prekrioci ili
prekrioci po prvi put sa vrlo visokom koncentracijom alkohola u krvi BAC, predstavljaju grupu
sa najveim rizikom za vonju u alkoholisnaom stanju. Istraivanja o uesnicima u saobaaju sa
najveim rizikom, klasifikovala su ih na osnovu demografsakih karakteristika ili promenjljivosti
ponaanja.

Demografske karakteristike vozaa koji voze u alkoholisanom stanju

U pogledu demografskih karakterisika, jedna stalna slika vozaa koji voze u alkoholisanom
stanju se pojavljuje u velikom broju studija. Ovi vozai imaju sledee karakteristike:

Mukarci

Starosne dobi 18-24

Iz niske drutvene klase

Samci ili razvedeni

Zanimanje-radnik

Niskog obrazovanja i ograniene pismenosti

Niskog stepena samopouzdanja

U poreenju sa motociklistima sa koncentrcijom alkohola u krvi koja je iznad dozvoljene

zakonske granice od 0.05 g/100ml u dravi Viktorija u Australiji, karakteristike su sledee

Mukarci

Starosne dobi 26-40

10-20godina vozakog iskustva

vonja bez zatitne kacige

bez dozvole

U istoj studiji, Austrlijanci su utvrdili da grupu peaka u intoksiniranom stanju verovatno ine
mukarci izmeu 31 i 59 godina. Druge karakterisitke se ne razlikuju mnogo od peaka koji su
uesnici u saobrajnoj nezgodi bilo da su intoksinirani ili ne.

Vozai motornih vozila i motociklisti sa bilo kojim nivoom koncentracije alkohola u krvi
(BAC) veom od 0 promila su pod veim rizikom od saobraajne nezgode od onih ija je
koncentracija alkohola u krvi 0 promila.
Generalno, kada koncentracija alkohola u krvi postane vea od 0, rizik da e osoba biti umeana
u saobrajnu nezgodu znaajno raste i na nivou od 0.04 g/ 100ml.
Mladi vozai bez iskustva u poreenju sa iskusnim vozaima koji voze sa koncentracijom
alkohola u krvi od 0.05g/100ml imaju 2,5 puta veu ansu da budu umjeani u saobraajnu
nezgodu.
Ustanovljeno je da su malo stariji vozai izmeu 20-29 pod tri puta veim rizikom u poreenju
sa vozaima od 30 godina i starijim, pri svim nivoima koncentracije alkohola u krvi.
Vozai tinejderi u poreenju sa vozaima od 30 i vie godina su pod pet puta veim rizikom od
saobraajne nezgode pri svim nivoima koncentracije alkohola u krvi.

Vozai tinejderi sa koncentracijom alkohola u krvi od 0.03g/100ml, koji voze dva ili vie
putnika imaju 34 puta vee anse da budu uesnici u saobraajnoj nezgodi u poreenju sa
vozaima od 30 vie godina koji ne konzumiraju alkohol i voze jednog putnika.
Konzumiranje alkohola od strane vozaa ugroava ivot peaka, biciklista i vozaa
motorizovanih dvotokaa.
Osobine vozaa koji voze u alkoholisanom stanju
Na osnovu jednog istraivanja sprovedenog u Australiji, ustanovljeno je da se populacija moe
podeliti u etiri grupe na osnovu tri kljuna faktora:

njihovom strahu da e biti uhvaeni dok su pod uticajem alkohola

njihovom strahu od sudara

njihovom prihvatanju granice koncentracije alkohola u krvi od 0.05g-100ml

Ove etiri grupe su okarakterisane kao:

oni koji veruju, koji su imali veliki strah da budu uhvaeni ili da doive saobraajnu
nezgodu i koji su imali najvii nivo prihvatanja koncentracije alkohola u krvi od
0.05g/100ml i pridruene protiv mere. Oni su u poslednjoj prilici za pie manje
konzumirali alkohol;

oni koji su pod pritiskom, koji su takoe imali veliki strah ali su imali nii nivo
prihvatanja granice koncentracije alkohola u krvi od 0.05 g/100ml kao i primenjivanje
iste;

oni koji su zastraeni, koji su se manje plaili ali su prihvatili potrebu za granicom
koncentracije alkohola u krvi od 0.05g/100ml i protiv mere;

oni koji se protive, koji su se malo plaili da budu uhvaeni ili da doive saobraajnu
nezgodu i imali su nii nivo prihvatanja dozvoljene granice koncentracije alkohola u krvi
od 0.05 g/100ml i protiv mere. Oni su poslednji put najvie pili i prijavili su da su vozili
pod uticajem alkohola ee nego ostale grupe.

Ova studija zakljuuje da su oni koji se protive su grupa sa najveim rizikom da budu umeani u
saobraajnu nezgodu i takoe spadaju u grupu onih ije ponaanje je najtee promeniti.

Opadanje sposobnosti u oblasti pojedinih ula

Reakciono vrijeme ili psihika sekunda-je vreme koje prodje od trenutka kada voza uoi
prepreku

do

trenutka

kada

odlui

da

na

opasnost

reaguje

koenjem.

Prema prikazanom dijagramu vidi se da je u vonji pri brzini od 50 km/h psihika sekunda
kod trijeznog vozaa 14m, kod pijanog 22m,a kod mamurnog 29m.
U vonji pri brzini od 50km/h u mraku vozaa zasjeni vozilo koje mu dolazi u susret, trijeznom
vozau je potrebno 68m da se privikne na novonastalu situaciju, dok je pijanom potrebno 126m.

Pri brzini od 50km/h voza e pri dnevnoj svjetlosti da raspozna saobraajni znak u trijeznom
stanju na 138m, u pijanom na 112m, a u mamurnom na 100m.

Ovaj dijagram prikazuje opadanje refleksa ula sluha pri brzini od 50 km/h.