KULTUROLOGIJA

(skripta)
1. Pojam kulture i civilizacije. Istorija pojmova
Termin kultura ima latinski koren. Osnov moe da se vidi u izrazu cultus (u
smislu gajenja, obrade polja), colere (negovanje, gajenje, obraivanje) ili cultura (u
smislu obrade polja). Vremenom termin kultura evoluira i dobija metaforiki smisao
"obrada duha".
U Engleskoj u 16. veku pojam kultura oznaava religijski kult, a u 17. veku izraz
se odnosi na razvoj duha, na prefinjene manire. U 18. veku pojavljuje se termin
civilizacija. Civilizacija postaje vii stupanj razvoja oveka kao drutvenog bia i sledi
posle faze divljatva. Termin civilizacija je razvio filozofiju odnosno ideologiju koja e
preciznije odrediti status divljih naroda. Dolazi do stvaranja niza teorija o tome kakva je
razlika izmeu divljih i civilizovanih naroda. Pitanje je da li je to razlika samo u stepenu,
samo istorijska razlika, ili razlika u kvalitetu. Rasistike teorije verovale su da se "divlji"
narodi ne mogu dostii stupanj "civilizovanih". Poev od 19. veka termin kultura poinje
sve vie da se dovodi u vezu sa osobenim duhovnim svojstvima naroda (religija,
umetnost, filozofija). Na osnovu nemakog poimanja termina, kooperacija meu
narodima mogua je samo na tzv. civilizacijskoj ravni. Svaki narod ima svoje osobene
sisteme kultura, one se tradicijski prenose i uvaju.
Elias smatra da "civilizacija" doputa da se nacionalne razlike naroda do izvesnog
stepena mogu eliminisati, dok nemaki pojam Kultur potencira nacionalne razlike.
2. Evolucionistika teorija
Evolucionizam je teorija koja se prvobitno odnosila na bioloku nauku. Prema
ovoj teoriji sloeni organizam se razvijao od jednostavnih ka sloenijim oblicima.
Pristalice evolucionistika teorije (Tajlor, Morgan, Spenser i Bastijan) smatraju da su
razlike meu razliitim kulturama u osnovi samo kvantitativne razlike, tanije samo u
stepenu razvitka. Pojedinane kultura treba shvatiti kao razvojne stupnjeve jedinstvenog i
univerzalnog razvojnog procesa.
Tajlor smatra da se civilizacija razvija na podlozi razuma i naunog saznanja, i da
civilzacija stoji u mestu kada njom upravljaju stari obiaji koje nameu pradedovi.
Napredak trai nesputani razum. Do "kulturne evolucije" dolazi zato to na kraju "razum"
preovlada nad tradicionalnim shvatanjima. On smatra da se na podruju kulture svako
mora koristiti racionalistikim naelima i da e tradicija na kraju popustiti pred razumom.
to je neka kultura na viem stupnju, to je tradicija slabija. Tu se vidi Tajlerov otpor
preme mitu i mitologiji. Mitologija je po njemu nii stupanj razvoja dok je nauno
saznanje vii stupanj razvoja.
Lesli Vajt je unapredio evolucionistiko shvatanje kulture. Smatra da drutvena
grupa stvara kulturu i da je samim tim znaajnija od pojedinca. Pojedinac nije u stanju da

menja kulturu niti da je nadzire i usmerava. "Ne odreuju ljudska bia kulturu po elji i
zamisli: upravo kultura odreuje ponaanje ljudi."

3. Funkcionalistika teorija
Antropolog Branislav Malinovski smatra da su ljudska bia jedna ivotinjska
vrsta to znai da ovek mora prvo bioloki da opstane tj. preivi kao i svaki drugi
organizam u prirodi, a zatim ovek stvara sekundarnu sredinu - kulturu. Kultura se mora
stalno reprodukovati, odravati i usmeravati. Svaka kultura stvara svoj kulturni standard.
U temelju kulture nalaze se ljudske potrebe.
Drugi vaan pojam je pojam funkcije. Funkcija se objanjava kao zadovoljenje
neke potrebe aktivnou u kojoj ljudska bia sarauju, upotrebljavaju rukotvorine i troe
dobro. Pozorina institucija, kao institucija kulture, obavlja funkciju zadovoljenja jedne
vane kulturne potrebe. Sve to radimo ima funkciju da zadovolji jednu potrebu.
Trei vaan pojam je tradicija. Kulturna tradicija se mora prenositi sa pokoljenja
na pokoljenje uz pomo mehanizma "vaspitne prirode".
etvrti elemenat kulture je njena organizacija unutar institucije. Tako bi
institucija "umetnosti", na primer, bila zbir shvatanja ljudi jedne zajednice o tome ta je
umetnost. Malinovski odreuje kulturu kao "jedan integral sastavljen od delimino
samostalnih, delimino koordiniranih institucija". Kultura se mora shvatiti kao sredstvo
za postizanje cilja. Malinovski pokazuje da ljudi kao kulturna bia ive u skladu sa
normama, obiajima, tradicijama i pravilima.
4. Antiintelektualizam Franca Boasa. (metafizike teorije o kulturi)
Franc Boas je ameriki antropolog koji smatra da svaki narod ima vlastitu
kulturu. Smatrao je da je kultura presudni faktor koji utie na sveukupnu strukturu
drutva. Veruje da je politika promena u nekom narodu potekla iz kulture. Boas uvaava
i tradiciju i oseanja kao bitne faktore kulture. Ukazivao je da se i danas u najrazvijenijim
drutvima uobiajeno miljenje vodi pre svega oseanjima i tradicijom, a ne razumom.
Rut Benedikt smatra da je oseanje pojedinca odluujue u razjanjenju sutine
kulturnog sistema, dok je razum sporedan inilac. Ona uvodi pojam "kulturnog
obrasca" koji predodreuje poloaj svakog novog lana u nekoj zajednici. Kulturni
obrasci deluju na pojedince prinudom. Istie da ipak ima mesta za "individualni
elascitet" gde pojedinac dobro prilagoen obrascima svoje sredine, moe da se pojavi i
kao njen dalji kreator.
Emil Dirkem istie princip "kolektivne svesti". Smatra da je pojedinac nemoan
da stvori kulturnu instituciju. Za njega je kultura kolektivno oseanje i verovanje koje je
suprotstavljeno razumu i umu. Po njemu je osnov kulture u "kolektivnoj volji", u
"kolektivnom oseanju".
Alfred Luis Kreber smatra da se kultura mora objanjavati sopstvenim naelima.
Prihvata pojam kulturnog obrasca koji svakoj kulturi daje celovitost i spreava je da
postane bezoblina, da bude skup nepovezanih elemenata. On uvodi i "krivulju rasta" po
kojoj svaki stilski obrazac tei svom vrhuncu kome sledi opadaje. Kreber se odupirao tezi
2

da su veliki izumi i otkria tvorevine pojedinanih genija, ve je smatrao da su bili

stvoreni uslovi da se neto pojavi i da je ta pojava bila neizbena.

5. Teorija kulturnih ciklusa. (metafizike teorije o kulturi)

Teoriju kulturnih ciklusa izneo je pengler. Ta teorija negira dotadanju teoriju o
stalnom progresu u kulturi ve zastupa ideju o ciklinosti. Kada se jedan kulturni ciklus
ostvari, dosegne svoj maksimum, poinje da nazaduje i odumire. Nikolaj Danilevski je
smatrao da postoje opti zakoni kulturnog razvitka.
1. Narod koji ima poseban jezik predstavlja samobitni kulturno-istorijski tip;
2. Neophodno je da ti narodi imaju politiku nezavisnost;
3. Svaki tip svoje osnove izgrauje za sebe, pri veem ili manjem uticaju tuih
civilizacija;
4. Civilizacija karakteristina svakom tipu dosee svoj maksimum samo onda kada
raznovrsni etniki elementi koji ga ine imaju svoju nezavisnost;
5. Tok razvitka tipova najsliniji je dugogodinjim jednoplodnim biljkama kod kojih
je period rasta neodreeno dug, ali period cvetanja i donoenja plodova veoma
kratak i jedanput zauvek iscrpljuje njihovu ivotnu snagu.
Danilevski smatra da slovenski tip civilizacije tek treba da doivi svoj procvat. On tu
ukljuuje Ruse, ehe, Srbe i Bugare. Ukoliko se to ne desi taj tip e se raspasti dajui
materijal za postizanje tuih ciljeva.
Utemeljiva ciklusne teorije 20. veka je Osvald pengler. On smatra da kultura
odumire kada kolektivna dua naroda dosegne svoj maksimum u jeziku, verskom uenju,
umetnosti, dravnosti, nauci. Doavi do kraja kultura odumire postavi civilizacijom.
Kod njega se pojavljuje i dualizam kulturnih snaga: uloga enskog i mukog inioca u
stvaranju kulture. Tu se ena vezuje za porodicu, a mukarac za drutvenu zajednicu.
ena predsavlja simbol pasivnog, centripetalnog sistema, dok je mukarac izraz
istorijskog dinamizma i dravne volje naroda. On brine o viim interesima naroda, a ena
o uskom porodinom krugu.
6. Psihoanalitika teorija kulture. (metafizike teorije o kulturi)
To je teorija prema kojoj je kultura manifestacija subliminarnih seksualnih
energija oveka. Tu teoriju je prvi izloio Sigmund Frojd. On istie da je osnov za
stvaranje kulture grupni subjekt. Lina sloboda nije produkt kulture. Frojd kulturu gleda
negativno - ona sputava erotsku energiju oveka i liava ga njegovih sloboda. Istorija
kulture je istorija liavanja oveka njegovih potencijala, sloboda i kapaciteta uivanja.
Zaeci kulture pojavljuju se u trenutku prvog pokuaja da se urede drutveni
odnosi. Na poetku jednog grupnog plemenskog ivota uspostavljeni drutveni sistemi po
strogim pravilima kojih su se morali pridravati ostali lanovi zajednice. Meutim,
ljudima koji nisu mogli da bezgranino zadovoljavaju svoje nagone libida ostalo je da se
bave kulturom, umetnou, plesom, crtanjem, a sve u funkciji troenja vika seksualne
energija.

Smatra da ene zastupaju interese porodice i seksualnog ivota, da su

neprijateljski raspoloene prema kulturi i da kultura zahteva sve vee nivoe sublimacije
za koje ene nisu dorasle. Na drugoj strani mukarac poseduje znatnu koliinu psihike
energije. Sve to utroi u kulturne svrhe, on najveim delom oduzima od ene i
seksualnog ivota.
7. Pojam simbola. Simbol, alegorija, znak
Bitna odlika oveka je njegova mogunost da stvara simbole. Najreprezentativnije
simbolike forme su: umetnost i mit, vera i filozofija, jezik, moralne vrednosti. Re
simbol dolazi od grke rei to znai znak, simbol. Simbol je sa jedne strane
fizika, materijalna stvar, a sa druge strane ona je nematerijalna - to je ljudska zamisao,
naa projekcija, da u ulnim predmetima vidimo jo i neto drugo.
Jezik je jedan od prvih oblika ljudske simbolike aktivnosti. Prema Marksu, jezik
je star koliko i svest, on nastaje iz potrebe optenja sa drugim ljudima. Jezik je instrument
izraavanja ali i formiranja i oblikovanja ovekovih misli i oseanja.
Znak i simbol pretpostavljaju materijalni predmet koji se moe uti, videti,
opipati. (uje se na primer pisak lokomotive. Istog trenutka kada ujemo pisak,
obelodanjuje se prisustvo same lokomotive).
Da bi neki materijalni znak, predmet, zvuni signal, postao simbol on mora da se
nalazi u jednom posebnom odnosu prema oveku. ovek mora biti u stanju da prilikom
opaanja takvog materijalnog predmeta zamisli ili doivi jedan drugi, dublji smisao.
Simbol je spoj "konanog" i "beskonanog", "slike" i "ideje". Razlikujemo simbol
u uem smislu (beskonano koje se izraava u konanom) i alegoriju (formu u kojoj
konano tei da se u beskonanom poniti i ukine).
U razumevanju simbola nije potrebna nikakva konvencija (u vatri svi vide neku
dinamiku, polet, revoluciju), dok je ona neophodna kod alegorije (ena koja u jednoj ruci
dri kantar, a u drugoj isukani ma predstavlja pravdu).
8. Frejzerovo shvatanje magije, religije i nauke. Kritika
Magija, po Frejzeru, nastaje iz naivnog misaonog procesa oveka koji je jo
nemoan da shvati one dublje, unutranje veze i odnose meu pojavama sveta. Magijska
slika sveta graena je na osnovu "opaajnog miljenja", koje odlikuje primitivna svest, i
"pojmovnog miljenja" visoko razvijenog, civilizovanog oveka.
Prema Frejzeru, misaoni procesi na kojima se zasniva magija svode se na dva
principa. Prvi princip je "zakon slinosti" gde slino proizvodi slino, ili gde posledica
lii na svoj uzrok. (Lovac pre polaska u lov najpre gaa strelom crte ivotinje koju ide
da lovi). Drugi princip je "zakon dodira ili prenosa" gde stvari koje su jedanput bile
jedna s drugom u dodiru produuju da delaju jedna na drugu. (Primer je "uziivanje
senke". Sa crvenim koncem se izmeri senka nekog oveka, a zatim se taj konac ugradi u
temelje nekog objekta koji se gradi. "Izmereni ovek" e ubrzo umreti, a zgrada e se
trajno odrati).
Pod religijom, Frejzer podrazumeva umilostivljavanje ili pridobijanje sila viih od
oveka, za koje se veruje da vladaju sudbinama oveka. Kao i magija, religija sadri dva
4

elementa: teorijski - vera u viu silu i praktini - mogunost da se delanjem, molitvama,

obredima i rtvama te sile umilostive i zadovolje.
U nauci se veruje u neumitni tok prirodnih dogaanja i nema naina da se
prirodne sile umilostive.
Edvard Priard u kritici Frejzerovog gledita smatra: da postoji afektivna idejna
slinost izmeu nauke i magije; da razvoj misli prolazi kroz stadijume magije, religije i
nauke; da je pogrena Frejzerova analiza magijske simbolike. Za Priarda je
neprihvatljiva pojmovna i istorijska diferencijacija magije i religije. Smatra da je magija
obavezno prethodni stupanj, a da religija dolazi kasnije. Istie da magija kao sistem
verovanja i postupaka, nije jedinstvena i istovetna za sve narode i kulture sveta. Magija
nije neki puki sistem veza meu predstavama, ve je sistem ritualnih postupaka.
9. Magija i religija u teoriji Bronislava Malinovskog
Bronislav Malinovski smatra da ne postoji kvalitativna razlika izmeu svesti
primitivnog i civilizovanog oveka. Smatra da ne postoji ni jedan narod bez religije i
magije, ma kako primitivan bio. Ne postoji ni jedna vrsta primitivnih ljudi kojoj
nedostaje nauni stav ili nauka. Magija, nauka i religija idu zajedno.
Prvobitnim religijama, dakle magiji i animizmu, Malinovski pripisuje karakter
"kolektivne svesti". Zajednica doprinosi formiranju prvobitnih optih predstava,
ukljuujui tu i totemizam.
Malinovski pravi razliku izmeu magije i religije. Magijski obred se izvodi kao
sredstvo koje vodi jednom cilju, on ima odreenu praktinu svrhu poznatu svima koji ga
vre. Magijska radnja ima cilj koji je praktinog karaktera, pa je samim tim okrenuta
budunosti. Religijska radnja nama nikakav drugi cilj osim da ouva i integrie ljude
zajednice. Ona je okrenuta sopstvenoj tradiciji, kulturi i prolosti.
10. Dirkemovo shvatanje magije, religije i obreda
Dirkem polazi od pretpostavke da ne postoji ljudska zajednica bez religije, ali
religija nije neto ime zapoinje ivot neke zajednice. U spoljanje manifestacije religije
spadaju pojam natprirodnog i pojam boanstva. Religija bi bila neka vrsta spekulacije o
svemu to izmie nauci i, uopte, distinktivnom miljenju. Ona nadilazi ideju o bogovima
ili duhovima.
Dirkem smatra da pojam verovanja pretpostavlja dva aspekta: teorijski i
praktini (obred). Religija je delo kolektiva. Ona se odreuje kao vrsto povezan sistem
verovanja i obiaja. Sve religije Dirkem deli na dve osnovne vrste: naturizam - koji se
obraa stvarima prirode kao to su reke, nebo, zvezde itd; i animizam - iji su predmet
duhovna bia, duhovi, due, demoni, boanstva.
Kult oznaava oboavanje ili obogotvorenje stvari, predmeta ili bia iz prirode
(kult prirode) i oboavanje dua ili duhova predaka (kult predaka). Dirkem je napravio
razliku izmeu obreda i kulta. Kult se javlja kao sistem raznih obreda, sveanosti ili
ceremonija ija je zajednika odlika da se periodino obnavljaju u pravilnim vremenskim
5

razmacima (kult predaka). Obred je vezan za pokretne, vane dogaaje (obred venanja,
sahranjivanja, krtenja).
Dirkem istie da kolektivni ivot, kada dostigne izvestan stepen intenziteta, budi
religijsko miljenje. Religija je sa jedna strane jedinstvo sistema obreda, obiaja i kulta, a
sa druge strane ona poseduje teorijsko-saznajnu, intelektualnu dimenziju.
11. Teorija primitivnog mentaliteta Lisjen Levi-Brila
Prema Brilu mentalitet pojedinca proistie iz "kolektivnih drutvenih predstava".
Svaki tip drutva ima svoj mentalitet, svoje obiaje i ustanove. U ljudskom drutvu
postoje dva osnovna mentaliteta: primitivni i civilizovani. Razlika meu njima nije u
stepenu, ve je sutinska. Civilizovani narodi za osnov kulture i ivota uzimaju logiku, a
primitivna misao je orijentisana na natprirodno.
To to primitivac izbegava logike operacije koje odlikuju civilizovanog oveka,
ne znai da je on manje logian od civilizovanog oveka. Ti su ljudi razumna bia, ali
"razmiljaju u kategorijama razliitim od naih". Takav tip miljenja Bril naziva predlogian to znai da je primitivan ovek racionalan, ali da misli neneuno i nekritino.
Primitivac u pojavama vidi ono to mu je tradicija i kultura nametnula, a ne
objektivan sled injenica. Izmeu subjekta i vienog predmeta ispreava se mistina
predstava kojom predmet odmah biva interpretiran, sagledan.
Bril priznaje da i civilizovan ovek posmatra predmete saglasno svojoj kulturi, ali
je stvar u tome to se naa predstava podudara i sa objektivnim osobinama predmeta, pa
je utoliko nae saznanje "objektivno".
12. Pismo ranih civilizacija. Odlike kultura Istoka i Zapada
Civilizacija predstavlja "veliki kulturni organizam" sastavljen od vie nacionalnih
kultura, koje esto odlikuje zajedniki, nadnacionalni jezik. Osim jezika, vane odlike
civilizacije su: pismo, razvoj nauke, formiranje gradova.
Na afro-azijskom tlu mogu se uoiti etiri najznaajnije i najstarije civilizacije:
sumerska, egipatska, indijska i kinaska. Na evropskom tlu to su: civilizacija
Lepenskog vira, grka, rimska, hriansaka, vizantijska (kao poseban oblik
hrianske) i nauno-tehnika ili zapadno-evropska civilizacija.
Sumeri su prvi narod koji je razvio pravi sistem pisanja, na tlu june
Mesopotamije. Sumersko pismo bilo je klinasto. Treba pomenuti i hetitsko hijeroglifsko
pismo koje se sastojalo od 220 znakova.
Kod starih Egipana postojale su dve vrste pisma: hijeroglifsko, koje se
upotrebljavalo za natpise i zapise na spomenicima i hijeratsko pismo, kojim su se pisali
verski i svetovni natpisi na papirusu.
Najstariji primerci kineskog pisma nalaze se na kostima i oklopima kornjaa.
Najraniji primerci potii iz 14. veka p.n.e. Poznato je oko 2500 piktograma iz dinastije
ang. Svaka re je potpuno zasebna celina i ne menja se u sintaksikoj upotrebi: ista re
moe sluiti i kao imenica, i kao glagol, i kao pridev prema tome kakav poloaj zauzima
u reenici.
Izmeu 1500. i 1200. godine p.n.e. dogodila se jedno od najveih masovnih seoba
naroda, koja je sudbinski delovala na dalji razvoj civilizacija. Plemena indoevropske rase,
6

prozvana "konjiki narodi", prelaze Kavkaz i kreu prema istoku i zapadu. Prema
Veberu pojavila se u se u velikim talasima na celom prostoru od Kine do Grke. Iz
simbioza, nove pridole i stare, domorodake osnove kulture, nastaje "nov period sveta".

13. Sumer i Vavilon istorija, religija, umetnost

Sumerska civilizacija pojavila se u 5. i 4. milenijumu p.n.e. na uu Tigra i
Eufrata. Sumerska civilizacija potpuno je formirana oko 3 milenijuma p.n.e. kada dostie
i svoj vrhunac. Prvu dinastiju uspostavljaju kraljevi Ura oko 2600 p.n.e. Na severu su
bili semitski narodi, Akadi, koji su prihvatili sumersku kulturu i pismo. Vremenom su se
Akadi osnaili i u Vavilonu su formirali svoju dinastiju. Vrhunac je dostigla kada je kralj
postao Hamurabi koji je pokorio Sumer postavi kraljem Sumera i Akada. Nakon
vladavine Hamurabija sledi asirsko carstvo. Ono zatim prelazi u ruke Nabukodonosora
to je dovelo do novog uzleta Vavilona kao grada. Tako je usledio niz kratkotrajnih
civilizacijana ovom tlu: sumerska, akadska, vavilonska i asirska.
Verovali su u mnogobrojna boanstva, u brojne demone i duhove. Vrhovni bog je
Anu, gospodar neba. Enlil je bog vetra, a Zemlja trave i ita. Svi ostali bogovi neba se
pokoravaju vlasti Anua. Sumerani su verovali u zagreban ivot, sahranjivali su mrtve na
grobljima, a potom su poeli da ih sahranjuju iza kue.
Graevine su bile u obliku stepenastog tornja, nalik uvenoj Vavilonskoj kuli koju
je podigao Nabukodonosor oko 600. g. p.n.e., koja se prema vrhu suava. Ovaj oblik
hrama naziva se zigurat. Ovaj hram je bio i svetovnog i duhovnog karaktera.
Sumeri su prvi narod koji je razvio pravi sistem pisanja, na tlu june
Mesopotamije. Sumersko pismo bilo je klinasto. Najpoznatije sumersko pisano delo je
Ep o Gilgameu, koje ini 12 ploa ispisane klinastim pismom. Govori o delima tog
sumerskog vladara, o procesu individualizacije, o tome kako je taj narod vodio borbu sa
svojim bogovima i demonima.
14. Egipatska kultura - religija i umetnost
Egipatska civilizacija se formira u dolini reke Nil u 5 milenijumu pre n.e.
Stanovnitvo Egipta su inili Libijci, Nubijci i Semiti. Od svih tih razliitih etnosa
stvoren je jedan narod. U Egiptu se sreemo sa jedinstvenom centralizovanom dravom
na itavom prostoru reke Nila kojom je vladao jedan kralj. Razdoblja egipatske epohe
dele se na dinastije. 332. godine p.n.e. Egipat je skonao kao helenska provincija. Ostaci
starih Egipana su dananji Kopti. Na elu Egipta bio je faraon, kralj Sunca. Iza njega je
bila kasta svetenika i dvorskih inovnika, dok je na dnu drutvene lestvice stajao narod i
robovi.
U najstarijoj fazi Egipat je proao kroz totemizam. Najstarija egipatska boanstva
bila su u obliku ivotinja: soko, bik, krava. U neolitu se javlja kult mrtvih (htonizam). U
periodu robovlasnitva dolazi do sinteze totemizma i ideje o bogooveku. Ova vera
dobija krajnji izraz u sfingi (telo ivotinje i glava oveka). Egipani su verovali da je
sutinski element ljudskog postojanja bilo Sunce, da je ono jedini izvor ivota.

Umetnost Egipta bila je podreena postizanju odreenih ciljeva. Moemo rei da

je ona bila monumentalna i uzviena. Sva egipatska umetnost vezana je za htonino i
personifikovano boanstvo. Smisao je bio prodreti do najvieg, olienog u bogu Sunca.
To je najbolje predstavljeno u piramidama. Od htoninog, vezanog za tlo, ka vrhu
piramide, gde se zavrava u jednoj taki.
Na reljefima i slikama telo se uvek prikazuje na jedan nain. Glava i noge su u
profilu, a torzo u amfasu. Reljefi i slike su uvek u nekom nizu koji nas vodi ka cilju.
Stari Egipani su poznavali dva pisma. Jedno hijeroglifsko koje su koristili za
natpise i zapise na spomenicima. Drugo je bilo hijeratsko kojima se pisali svetovne i
verske spise pisane na papirusu.
15. Kineska kultura
Prvi spomenici materijalne kulture Kine datiraju iz 8 milenijuma p.n.e. U
severnim delovima Kine pronaeno je polirano kamenje. Kineska istorija je borba sa
rekom i poplavama. Iz potrebe da aktivnost itavog stanovnitva bude koordinirana,
javila se centralizovana vlast. Istoriju Kine posmatramo kroz vladajue dinastije: Hsia,
ang, ou, in (kineski zid), Han. Mitologija Kine je htonino, matrijarhatski obojena.
Kua u drevnoj Kini pripadala je eni, a njen najstariji brat rukovodio je grupom.
Kinesko pismo je bilo ideografsko. Prvi tragovi ovog pisma potiu iz 14. veka p.n.e. za
vreme vladavine dinastije ang. Pisano je na okolopima kornjaa. Iz tog perioda poznato
je oko 2500 piktograma.
Drevna Kina isto kao i antika Grka moe se nazvati zemlja filozofije. U kini su
se razvile dve filozofije: taoizam i konfuijanstvo iz kojih se vremenom razvijaju
istoimene religije. Kinu odlikuju dva drevna kulta: kult predaka (Konfuije) i kult
prirodnih sila i pojava (Taoizam). Kult predaka je bio rasprostranjen u itavom
kineskom drutvu. Mrtvima su prinosili rtve. Duhovi predaka mogli su da pribave ili
uskrate uspeh u lovu, ratu, zemljoradnji, itd.
Oblast kulta obuhvatala je tri obreda: kult Neba, Zemlje i oveka.
Kult Neba je najstariji kult u Kini. Pokreui ivotni princip su Jang i Jin. Jang i
Jin predstavljaju odnos mukog i enskog principa. Jang oznaava savrenstvo, oca,
jedinicu, mukost, nebo, svetlo i lakou. Jin predstavlja nesavrenstvo, majku, enskost,
dvojnost, zemlju, tamu i oteavanje.
Kineska umetnost je autohtona i snano je uticala na susedne kulture. Poeci
dvorske drame datiraju iz perioda dinastije Han. U periodu dinastije Tang razvija se
narodna drama. Epoha dinastija Tang smatra se smatrana je epohom cvetanja likovne
umetnosti i poezije kao i keramike. Kaligrafija (krasnopis) je inila osnovu kolskog
sistema i likovne umetnosti. U vajarstvu su zastupljene teme ivotinjskog porekla.
16. Taoizam
Dve osnovne filozofske kole bile su taoistika i konfuijanska. Taoizam
predstavlja idealizaciju jednostavnosti i jednostranosti "primitivnog" drutva. Taoisti su
osuivali civilizaciju, prezirali su nauno, kolsko znanje. Razlikuju prirodno od onog to

je ovekovo, vetako. Filozofija taoizma izloena je u "Knjizi o putu" koju je napisao

Lao-Ce.
Roen je 604. godine p.n.e. Bio je savremenik Zaratustre i Bude. U knjizi opisuje
Tao kao neto bez imena, prazno, amorfno, a ipak je izvor Neba i Zemlje. Tao je
nevidljiv, neujan, neopipljiv. Tajnu ivota, Tao, moemo dostii odricanjem od ulnog,
odbacivanjem strasti.
Do velike harmonije dolazimo oslobaajui se spoljanjeg sveta. Lao-Ce ne
negira spoljanju lepotu, ali je ona nie vrednosti. Ta spoljanja lepota izraava se u
terminima mej i an, i oznaava lepotu spoljanjih stvari koja se dosee ulima.
Unutranju lepotu, Tao, doseemo samo na putu osloboenja od ula i strasti.
17. Konfuijanstvo
Dve osnovne filozofske kole bile su taoistika i konfuijanska. Konfuijanstvo je
izvrilo najvei uticaj na kinesku kulturu. Ono se bavi problemima drave i drutva. Za
razliku od filozofije taoizma koja je okrenuta nadzemaljskom, konfuijanstvo je okrenuto
ovozemaljskom. Konfuije je roen sredinom 6. veka p.n.e. Osnovao je kolu Ju.
Napisao je jednu knjigu "Anali prolea i jeseni", a ostala njegova kazivanja
sakupili su njegovi uenici i objavili pod nazivom "Konfunijansko tivo".
Konfuijanstvo ne odbacuje ljudska oseanja, ali zahteva njihovu kontrolu. Poezija i
muzika po njemu mogu imati veliku drutvenu snagu koja se moe upotrebiti u
rukovoenju i upravljanju dravom. Muzika izraava harmoniju svemira, ona potie s
Neba, doprinosi razvoju ovekovog karaktera. Insistirao je na socijalnoj funkciji
umetnosti (kao Platon). Isticao je i saznajnu funkciju umetnosti. Smatra da preko poezije,
obrazovanja, liturgije (morala) i muzike se dostie savrenstvo. Kultura i umetnost kod
njega vode disciplinovanju oveka.
18. Indija - bramaizam/hinduizam, budizam, kaste
Civilizacija stvorena u dolini reke Inda u 3 milenijumu p.n.e. Nestali su sredinom
drugog milenijuma p.n.e. pod najezdom Arijskih plemena. U 6. i 5. veku p.n.e. Buda i
Mahavira uspostavili su dve nove vere budizam i ainizam.
Bramaizam je bio prvobitno vezan za rtvene obrede, a tek kasnije razvio se kao
filozofski princip. Smisao i cilj ivota u bramaizmu je spajanje sa brahmom - Apsolutnim
duhom. Ovo uenje e posluiti za oblikovanje triju najznaajnijih indijskih religija
budizam, ainizam i hinduizam. U bramaizmu ovek treba da dostigne moralno naelo, a
da bi to uspeo mora se osloboditi telesnog. Ovo naelo vodi u budizmu ka nirvani kao
savrenog oblika oslobaanja pojedinca. Prema bramaizmu dua posle brojnih ivota ima
nadu da e se osloboditi svih patnji i sjediniti sa Apsolutnim. Reformisani bramaizam,
hinduizam se temelji na tri vrhovna boanstva: Brama - stvoritelj, Vinu - onaj koji
odrava svet i iva - onaj koji razara svet.
Budizam nastaje kao reakcija na obrede rtvovanja koji su vreni u bramaizmu, na
kastinski sistem i na vrhovni autoritet Veda. Osniva i propoveda je Buda. Razvio je
verovanje u apsolutno blaenstvo - nirvanu. U temeljima budizma postoje etiri istine: da
u ivotu postoji tzv. univerzalna patnja, da je uzrok te patnje je elja, udnja za ulnim
9

zadovoljstvom, da je potrebno osloboditi se te elje i da je to mogue uz pomo

osmokrakog puta. U budizmu postoji pet zapovesti: ne ubij, ne kradi, ne vri preljubu, ne
lai, ne pij alkohol. Postoje dva pravca u budizmu: hinajana i mahajana. Prema novim
istraivanjima moe se uoiti i trea grana budizma tantrizam i njgova novija varijanta
lamaizam.
Duhovni voa lamaizma je Dalaj Lama. Za lamaizam je vaan pojam
reinkarnacije due. Kad Dalaj Lama umre on ulazi u duu odreenog deteta koje se
kasnije trai.
ainizam je vera koju je utemeljio Budin savremenik Mahavira. Vrhunac vere je
identifikacija sa ainom.
Indijsko drutvo je bilo ureeno po principu kasti. Kasta je zatvorena grupa ijim
se lanom postaje roenjem. lanovi grupe se uzajamno pomau. Grupa ima svoje
obiaje i odeljene su od drugih. Kaste su bile podeljene na: bramani (svetenici),
katrije (plemii), vaiije (trgovci, zanatlije), udve (ratari, radni deo stavovnitva),
pavije (najnii sloj).
19. Umetnost Indije
Umetnost bramaizma. Najvei broj umetnikih dela u Indiji nastao je pod
uticajem bramaizma, a znatno manje pod uticajem budizma. Bramani su naruivali
najvei broj skulptura, angaovali su umetnike za izradu slika na zidovima hramova.
Svetovna arhitektura i vajarstvo stvarani su za obian svet. Bramani su nastojali da u
umetnosti hrama prikau svoje apstraktne zamisli o kosmosu i ivotu. Motivi
prikazivanja bili su ovekova svetovna okolina, celokupni biljni i ivotinjski svet.
Bog se nije smeo prikazivati u ljudskom obliku sa individualnim
karakteristikama, ve kao idealizovano, apstraktno Bie. To se pre svega odnosi na tri
vrhovna boanstva neohinduizma: Bramu, Vinu i ivu.
Indijsko vajarstvo i slikarstvo uticalo je i na umetnost Kine i Japana, kao i na
kulturu naroda Indokine.
U pogledu knjievnosti posebno mesto pripada epskom delu Mahabharata,
nastalo izmeu 6. i 3. veka p.n.e. Drugi znaajan ep je Ramajana, u kojoj su prikazani
doivljaji princa Rame.
Umetnost budizma. Razlika bramaizma i budizma u umetnosti se pojavljuje kao
razlika dveju estetikih teorija: simbolikog i alegorijskog prikazivanja boanstva.
Najvie bie se ne moe direktno i neposredno prikazati u ulnoj formi, ve zaobilazno,
alegorijski. Reljefi budistikog hrama su graeni tako da figura odozdo ka gore gubi
realistiku osnovu. Teoloki gledano to simbolizuje put idealizacije, put ka Nirvani.
20. Istorija i religija stare Grke. Kultovi
Grka civilizacija pojavila se na tlu Krita. Razvila se sredinom treeg milenijuma
p.n.e. Naziva se kritska ili minojska civilizacija to se vezuje za mit o Minotauru. Re je
o biku kralja Minoja sa Krita. Prema legendi bik je rastrgao Androgeja, sina Minoja. Kad
su Grci pali kasnije u ropstvo, Minoj je traio svake devete godine da mu Grci alju
10

sedam mladia koje bi bik rastrzao. Ova civilizacija se razvija paralelno sa mikenskom,
zbog ega je dobila naziv kritsko-mikenska civilizacija. Krit je stvorio autentinu
civilizaciju koja e se kasnije proiriti i na grko kopno.
Srednji period grke civilizacije - bronzano doba, pokriva period od 20. do 16.
veka p.n.e., a svoj vrhunac dostie izmeu 16. i 14. veka. Razvijaju se gradovi i
tehnologija, zanatstvo i trgovina. Poinje da se koristi prvo hijeroglifsko pismo, a zatim i
linearno. Oko 1400. godine p.n.e. civilizaciju razaraju Mikenjani. Konjiki narodi koji
upadaju na ovaj prostor oko 1200. godine p.n.e. bili su Dorani.
Od 8. veka poinje trei i poslednji veliki period antike grke civilizacije. U
Grkoj poinje snaan razvoj trgovine. Dolaskom Dorana jedan deo drevnog stanovnitva
je pokoren, a drugi se iselio na ostrva Jonskog mora i na zapadni obalni pojas Male Azije.
Tek od dolaska Dorana Grci poinju da se nazivaju Helenima. Od 1200. do 750. g.p.n.e.
traje tzv. mrani ili Homerov period grke civilizacije. O njemu znamo samo na osnovu
Homerove Ilijade i Odiseje.
Od 8. do 5. veka traje novi talas kolonizacije. Razlog za kolonizaciju bila je
potraga za novim obradivim povrinama. Heleni koloniziraju celo Sredozemlje. Bila je to
epoha Velike Grke. Svuda niu gradovi-drave koji se nazivaju polisi. Od 413. do 404.
Grki polisi grupisani oko Atine i Sparte vode meusobne, peloponeske ratove. Atina
gubi ovaj rat. 338. g.p.n.e. Aleksandar Makedonski osvaja Grku, irei granice Grke do
Indije. 146. g.p.n.e. Grku konano porobljava Rim.
Grci su proli kroz dva mitoloka perioda: od htonizma i starih enskih
boanstava do solarnih bogova na elu sa Zevsom. Od 8. veka p.n.e. svaki grad ima
svog boga zatitnika. Jaa institucija olimpijskih bogova, ali i tri vrlo snana kulta u
grkoj: apolonski, dioniski i orfiki kult.
Apolonski kult je racionalan, patrijarhalan, idealistiki sa verovanjem u ideju i
besmrtnost due. Dioniski je intuitivan, iracionalan, zasnovan na matrijarhatu i
htoninom verovanju u snagu prirode i volje. Orfiki kult je utemeljio peva Orfej. Ovaj
kult implicira razmiljanje o ljudskoj dui kao stanitu boanskog, o sudbini oveka
nakon smrti. Dioniski i orfiki kult bili su kultovi niih slojeva, dok je apolonski kult bio
kult viih socijalnih slojeva, aristokratije. Nie je primetio da da e se iz ovih triju grkih
kultova razviti: iz orfikog - hrianstvo, iz apolonskog - likovne umetnosti, a iz
dioniskog - drama i tragedija.
21. Umetnost Grke - arhitektura, likovna umetnost, knjievnost
Istoriju umetnosti stare Grke moemo podeliti na pretraginu epohu, od 1200.
do 500. g.p.n.e. i na tragino doba od 500. do 400. g.p.n.e. U likovnoj umetnosti
razlikujemo etiri razdoblja: 1) geometrijski stil (900.-700. g.p.n.e.), geometrijski oblici
slikarstva na vazama; 2) arhajski stil (700.-500. g.p.n.e.), iji su motivi bogovi i ljudi, a
to je ujedno i epoha dorskog stila; 3) klasini stil (5. i 4. vek p.n.e.) glavni motiv je
ljudska figura izgraena prema ve ustaljenom Polikletovom kanonu. Najznaajniji
stvaraoci koji su obeleili ovaj "zlatni vek" grke klasine umetnosti su bili Fidija,
Poliklet, Miron i Apeles. Ovaj stil bi se mogao odrediti i kao jonski. 4) Helenistiki stil
vlada posle Aleksandra Makedonskog. Odlikuje ga korintski stil.

11

Troje najveih grkih tragiara bili su Eshil, Sofokle i Euripid. Najznaajnija

Eshilova dela su Okovani Prometej, Orestija, Sedmorica protiv Tebe. Kod Eshila se
ukrtaju momenti boanskog i nadzemaljskog, ali i htoninog i ljudski-stradalakog.
Sofokle je bio pisac, politiar i strateg. Njegovi najznaajniji komadi su Car Edip,
Antigona, Ajant i dr. Euripid je bio usamljenik, svoje drame sastavljao je daleko od
gradskog ivota. Njegovi komadi su Medeja i Hipolit. U njima je naglaen sukob novog
humanizma i drevnog htoninog mita.
itav 5. vek je sudar dva kulta: apolonskog i dioniskog, dve filozofije: Sokrata i
sofista, dveju mitologija: novih olimpijskih i starih htoninih boanstava.
22. B. Vilson opte odlike budizma, hrianstva i islama
Razvoj srednjovekovnih civilizacija obeleen je usponom triju velikih religija:
hrianske, islamske i budistike. Brajan Vilson je uoio niz karakteristika po kojima se
mogu jasno diferencirati razlike meu tim religijama.
Prva karakteristika je da za razliku od orijentalnih religija hrianstvo i islam vide
sebe kao jedinu pravu religiju.
Druga karakteristika orijentalnih kultura je njihova tolerantnost prema razliitim
religijskim idejama i raznim filozofskim kolama. Jevreji i hriani, na primer,
anatemiu druga boanstva.
Trea odlika je hrianski zahtev da religijske dogme budu logiki neprotivreno
izloene. Hrianski monoteizam je nastojo da sebe prikae kao univerzalnu religiju.
etvrta odlike je da je hrianstvo donelo Zapadnoj Evropi civilizaciju, dok su
budizam prihvatala ve visoko civilizovana drutva, pa se budistika religija uklapala
u starije verske i filozofske obrasce.
Peta odlika je da su u istonim kulturama prihvatljivi mnogi i razliiti izvori mudrosti.
esta odlika odnosi se na subjektivni stav oveka prema veri. Dok je u hrianstvu
bitna "intelektualna preokupacija", dotle u veini religijskih tradicija na Istoku je po
sredi odnos emocije i intelekta.
Sedma odlika religija Istoka i Zapada ima u vidu odnos prema politikoj sferi, dravi
i vlasti. U islamu su potpuno spojene religijske i politike ustanove. U hrianstvu
vlada paralelizam crkve i drave, a u budizmu je potpuna razdvojenost religije od
drave.
Budizam, islam i hrianstvo su religije otkrovenja u kojima je individualna
egzistencija potinjena Jednom Bogu. Bog se pojavljuje u duhovnom obliku, kao Jedan i
jedinstven. Nasuprot njima razlikujemo i prirodne religije gde se Boanstvo pojavljuje u
formama prirode: u zvezdama i kamenu, u formi ivotinje ili kao antropomorfno bie.
23. Hrianstvo odlike, istorija
Hrianstvo se pojavilo na prostoru Rimskog carstva na prelazu stare u novu eru.
Milanskim Ediktom 313. godine je priznato za zvaninu crkvenu religiju. Filozofija
hrianstva je izloena u Novom zavetu, koji je uobliavan u vremenu od 30. do 120.
godine nove ere, a moda i due. U tom vremenu napisana su etiri jevanelja, dela
apostolska, 21 poslanica i Apokalipsa - Otkrovenje Jovana Bogoslova. Posle drugog
12

svetskog rata u peinama na obali Mrtvog Mora otkriveni su Kumranski rukopisi u

kojima je izloena svojevrsna filozofija novog verskog pokreta koji je bio samostalan,
ak direktno suprotstavljen jevrejstvu.
Novi zavet je sastavljen posle Kumranskih rukopisa i nakon Hristove smrti.
Najstarije jevanelje potie iz 70. godine n.e., a ostala tri su iz 2. v.n.e. Prve hrianske
optine imale su, pre ustanovljenja Novog zaveta na stotine jevanelja. Prema konanoj
redakciji ostala su etiri jevanelja: po Luki, Mateju, Marku i Jovanu.
Isus je istorijska linost. Imao je uenike, pratioce, apostole, a njihov broj 12 je
mitskog porekla. Kao jeretiku veru, Isusov rad rimska vlast je zabranjivala. Smisao
hrianstva je bio u ispovedanju vere o skorom nailasku kraljevstva ili carstva boijeg na
zemlji. Osnovni filozofsko-moralni stav je predavanje individualne egzistencije
Beskonanom, ponitavanje telesnog u ime Duhovnog.
Sutina hrianstva treba da se sagleda kao susret orijentalne kulture preko ideje i
mita o Hristu spasitelju, i zapadne filozofske misli ponikle na evropskom, grkom tlu.
24. Istona i zapadna hrianska crkva. Raskoli u katolianstvu
Hrianstvo se od trenutka kada je priznato za dravnu religiju na itavoj teritoriji
Rimskog carstva poinje institucionalizovati, a njegove istine kanonizovati. Od tog doba
se ve uoavaju sporovi istone crkve, vizantijske, i zapadne crkve, rimske. Vizantija se
zalae za pravoslavni - pravoverni tip interpretacije hrianstva, pri emu se oslanja na
grka uenja i uenja svetih otaca. Katolika, zapadna varijanta hrianstava sve vie
neguje nove izvore zapadne teorijske misli. Formalno otcepljenje vezuje se za 1054.
godinu.
U 16. veku dolazi do novih potresa u katolikoj crkvi, kada se pojavljuje
protestantizam, kao posledica zahteva za reformame u katolikoj crkvi. Na elu reformi
bili su Luter i Kalvin. Protestanti se vezuju iskljuivo za Sveto pismo, ali ne i za odluke
crkve. Dananji protestantizam ima dve svoje grane: anglikanstvo i luteranstvo. Za
reformaciju je izvor otkrovenja sama Biblija. Ne postoje nikakvi sabori na kojima bi se
tumaio biblijski tekst.
Katolika crkva ima na elu papu, a pravoslavna patrijarha. Sve crkve usvajaju
dogmu o Svetom trojstvu. Pravoslavna i katolika crkva priznaju kult svetca, relikvija i
ikona, kao i sedam svetih tajni. Pravoslavna crkva odbacuje pojam istilita i u tome je
saglasna sa luteranskom i kalvinistikom crkvom.
25. Umetnost u hrianskoj kulturi srednjeg veka
Ernest Kris smatra da se umetnost u hrianskoj civilizaciji zasniva na verovanju
u magijsku mo slika, da slike daju mo nad onim to prikazuju. Hrianski bog je bez
atributa, bez ulnih svojstava, imaterijalno bie. Crkva je nastojala da Bog - ne
pokazujui se ljudima, stekne suverenu vlast nad smrtnicima. Zbog toga reformacija je
zabranila stvaranje ikona i slika o bogu i drugim religijskim biima. Meutim,
prikazivanje tema iz Starog i Novog zaveta prvo je prihvatila pravoslavna crkva, a posle
nekoliko vekova i katolika.

13

Arhitektura katolike i protestantske crkve razvijena je kroz dva stilska obrasca:

romanski, na jugu i gotski, na severu Evrope. U knjievnosti se zapaaju dve umetnike
vrste: "narodna knjievnost" pisana na narodu razumljivom jeziku, i "slubena",
"verska" knjievnost pisana na latinskom jeziku. Crkvena knjievnost je bila u slubi
vere, a po svom sadraju verskog je karaktera. U narodnoj knjievnosti istiu se epovi o
Rolanu, o Nibelunzima. U slikarstvu je posebno znaajno slikarstvo renesanse, a zatim,
baroka. Sa Boanstvenom komedijom Dantea Algijerija prestaje uspon strogo religiozne
hrianske kulture.

26. Vizantijska civilizacija. Teoloki spor dve crkve

Ime "vizantijska civilizacija" potie od imena grada Vizantiona, koji je sagraen
na Bosforu 667. godine p.n.e., na ijem je mestu car Konstantin u 4. veku podigao grad
Konstantinopolis, kasnije Carigrad, dananji Istanbul. esto se ime "vizantijska
civilizacija" povezuje sa pravoslavljem, koje se ve od prvih vekova nove ere postepeno
poelo diferencirati, a do konanog raskola dolo je 1054. godine.
Do prvog raskola dolo je za vreme patrijarha Fotija 867. godine, kada je
praktino dolo do odvajanja istonog i zapadnog hrianstva. Glavni sporovi istone i
zapadne crkve poeli su nakon propasti Rimskog carstva (476) oko primata katolike
crkve sa papom na elu, odnosno carigradskog patrijarha. Postepeno su se uveavali
razlozi za sukob, poev od kanonskih pitanja, a odnosila su se na tumaenje dogmi i
problema Svete Trojice. Na oblikovanje pravoslavlja uticala je u zantnoj meri grka
filozofija, dok je katolika teologija pretrpela znatan uticaj rimskog eklekticizma i
stoicizma.
Carigradski patrijarh Mihajlo Kerularije u strahu od saveza pape Lava IX i
vizantijskog cara Konstantina IX zatvorio je latinske crkve i samostane u Carigradu,
osudio celibat, umetanje Filikove (tumeenje porekla Sverog Duha) u veronauku itd.
Papski legati su bacili anatemu na patrijarha Kerularija i na istonu crkvu u celini.
Kerularije je odmah potom, na saboru bacio anatemu na papske legate i Rimsku crkvu.
Od tog dogaaja dve dogmatike se uobliavaju kod katolika na koncilima, a kod
pravoslavaca na saborima.
27. Umetnost u pravoslavnoj kulturi
Za pravoslavnu religiju je karakteristian kult ikona. Smatra se da najstarije ikone
potiu od egipatskih pogrebnih portreta iz helenistikog i rimskog doba. Ernst Kris
ukazao je na zabranu ikona u hrianstvu prvih vekova, iz bojazni da bi magijskom
identifikacijom sa Bogom vernici izgubili distancu prema Bogu, a time i neophodno
strahopotovanje. U pravoslavnoj crkvi se radilo o neem drugom: potrebno je uznoenje
ka Bogu, Boga treba voleti, pribliiti mu se. Vremenom je ona dopustila upotrebu "ikona"
i ak teoloki opravdala njenu svrhu. Kult ikona je nevidljiv deo dogmi pravoslavne
crkve i vizantijski misionari su ga uveli u sve zemlje koje su priveli hrianstvu.
U srednjem veku, od 9. do 14. veka, crkveno slikarstvo je zabeleilo najvei
uspon upravo u pravoslavnom svetu. Stvorena je osobena ikonografija, propisane su
14

norme, stil i tehnika slikanja. Zlatno doba vizantijske umetnosti je ono koje je dolo posle
1204. godine. Jo za vreme cara Justinijana u Carigradu su otvorena velika gradilita, pre
svega sagraena je Sveta Sofija i druge njegove zadubine. Preko Carigrada vizantijska
umetnost se irila izvan granica carstva. Zidno fresko-slikarstvo se posebno razvilo od 9.
do 13. veka, naroito u Kapadokiji i u slovenskim zemljama na Balkanu i Rusiji.

28. Islamska kultura istorija, umetnost

Islam je monoteistika religija, nastala na osnovu otkrovenja koje je u 7. veku
propovedao Muhamed u Arabiji. Pre pojave islama postojao je "kult prirode", oboavanje
drveta i svetog kamena. Postepeno ovi drevni kultovi e ustupiti mesto lokalnim
boanstvima koja predstavljaju korak blie ka monoteizmu. Najstarije plemensko
boanstvo Hubal bilo je predmet posebnog oboavanja, cilj hodoaa, pa su ga
vremenom poeli nazivati Alahom (svemogu).
Sa Muhamedom poinje epoha islamske kulture i civilizacije. Islam je primio
elemente Judaizma, preislamskih kulturnih elemenata i tradicije hrianstva. Oko 622.
godine Muhamed se nagodio sa emisarima iz grada Jastriba. Stanovnitvo Jastriba
prihvatilo je Muhamedovo uenje. Jastrib postaje centar nove vere i vernika pod imenom
Medina. Preseljenje Muhameda i pristalica iz Meke u Medinu naziva se hidra, a od te se
godine rauna muslimanski kalendar.
Islam polazi od stava da je ovu religiju Bog saoptio Muhamedu preko anela
Gavrila. Temelji islama nalaze se u Kuranu i Muhamedovim sunama. Sveti zakon islama
je erijat koji sledi iz Kurana i suna. Svaki musliman duan je da potuje pet stubova
vere: ehada - ispovedanje vere, da nema drugog boga do Alaha; molitva pet puta
dnevno; hodoae had; post ramazan; i finansijski prilog dravi i zajednici.
Jedna od najrairenijih i autentinih formi muslimanske umetnosti je kaligrafsko
arapsko pismo. Islamsku umetnost odlikuje odsutnost skulpture i figurativne umetnosti
uopte. Muhamed je imao negativan stav prema idolima. U narodnoj umetnosti nalazimo
brojne primere ornamentlne umetnosti sa geometrijskim crteima, biljnim stilizacijama i
pejzaom. Umetnost koja je nastala u inspiraciji islama je dekorativna umetnost. U
arhitekturi osnovni objekat je damija, a najznaajniji njen element je minaret. Arapi su
svoje bogomolje spolja ukraavali ornamentom.
U muzici islama je je vremenom dolo do sinteza brojnih uticaja. Konstitutivan
element muzike je arapski jezik i arapska poezija. Vokalna muzika je postala
najomiljeniji tip muzike, a manje instrumentalna. Razvijala se i narodna muzika.
29. Pojam mita
Ni jedan fenomen moderne kulture ne moe se razumeti, a da se u njemu ne
sagleda znaajno prisustvo mita. Danas postoje dve tendencije: za i protiv mita. U 18.
veku, epohi prosvetiteljstava, dolazi do dominacije razma, pa mit gubi na vanosti. Jo su
Platon i Ksenofan kritikovali mit i govorili da nastupa doba trezvenosti, trijumfa razuma

15

i racionalne svesti. Sa Hegelom u teoriji i filozofiji, ali i u socijalnoj praksi 19. i 20. veka
dovreno je ukidanje mitskog i imaginarnog.
Prelazak od sveta mita na svet refleksnog miljenja bio je presudan za razvoj
evropske civilizacije. Meutim, sa apsolutizovanjem razuma sam ovekov ivot je postao
siromaniji jer je ovek izgubio sve ono to mu je davalo nadu. Ima i onih koji smatraju
da se istinski mit ne suprostavlja razumu. Da je neprihvatljiva dilema: mit ili razum i
mitologija ili nauka. Komparativna mitologija pokazuje da mit zauzima istaknuto mesto u
svakoj civilizaciji i da u mitu umetnost, religija i filozofija imaju svoje iskonsko poreklo.
Umetnost u svakoj zajednici konstantno ide sa mitom i u svakoj velikoj kulturi se
susreemo sa nastojanjem umetnika koji u mitu tragaju za svojom inspiracijom. Karl
Abraham ukazuje na odnos sna i mita. Smatra da je razlika izmeu sna i mita u tome to
je san izraz linog kompleksa, a mit rezultat prvobitnih kompleksa iji je stvaralac
ljudska vrsta u celini. Mit je najstarija dominantna forma ljudske zajednice. San je vie
okrenut sadanjosti, a mit prolosti.
U mitu su prisutne tri najvanije ljudske funkcije: religijska, saznajna i estetska;
dobro, istina i lepota. Mit je pokreta moralnih i civilizacijskih aktivnosti. Funkcija
mitologije u primitivnoj zajednici je da obavi harmonizaciju i da dovede do veeg
stepena reda u zajednici i time predupredi stanje haosa, sumnju, apatiju, pesimizam. Mit
objanjava postojei drutveni i kosmiki poredak shvaen na nain svojstven datoj
kulturi.
30. Funkcije mita
Ni jedan fenomen moderne kulture ne moe se razumeti, a da se u njemu ne
sagleda znaajno prisustvo mita. Prelazak od sveta mita na svet refleksnog miljenja bio
je presudan za razvoj evropske civilizacije. U mitu su prisutne tri najvanije ljudske
funkcije: religijska, saznajna i estetska; dobro, istina i lepota. Funkcija mitologije u
primitivnoj zajednici je da obavi harmonizaciju i da dovede do veeg stepena reda u
zajednici i time predupredi stanje haosa, sumnju, apatiju, pesimizam. Mit objanjava
postojei drutveni i kosmiki poredak shvaen na nain svojstven datoj kulturi.
Funkcije mita su:
1. Regulativna funkcija. Mit je regulator egzistencije i ponaanja, ishrane i
seksualnog ivota.
2. Delotvorna funkcija. Mit pokree oveka na aktivnost ali i na duevnost, na
oblast nesvesnog.
3. Transcedentalna ili utopijska funkcija. Mit oslobaa oveka od svakodnevnice,
brie razliku izmeu realnog i nerealnog, svetovnog i sakralnog, duhovnog i
materijalnog. Mit moe provocirati progres, biti inspiracija revolucionarnim
promenama.
4. Sinkretika funkcija. Mit objedinjuje suprotnosti: umno i ulno, duhovno i
materijalno, razum i volju.
5. Estetska i simbolika funkcija. Omoguava apstraktno predstavljanje, sve
mitske predstave su zaodenute u estetske forme.
6. Katartika funkcija. Mit je katarza za oslobaanje strahova i drugih oseanja.

16

7. Inkorporativna funkcija. Mit kao elemenat strukture moe nai mesta u

najrazliitijim formama kulture, ukljuujui tu i umetnost. Mitovi su usko
povezani sa magijom i obredom.
8. Kultna funkcija. Mit je povezan sa religijom i verovanjem u natprirodne moi.
Kao religijski kult mit spaja ivotne zajednice ljudi i bogova bez obzira da li je u
pitanju politeizam ili monoteizam.
9. Saznajna funkcija. Mit je predstupanj logikog razmiljanja. Objanjava nejasne
stvari i forme.
10. Socijalno-politika funkcija. Mit se javlja kao element u integraciji drutva,
podupire kolektivno miljenje.
31. Naturalistika i animistika teorija mita
Marks Miler je utemeljio naturalistiku teoriju mita. Prema njoj mit se mora
dovesti u vezu sa prvobitnim ovekovim objanjenjima prirodnih zbivanja. Mitovi su
refleks ovekove fantazije na objektivna prirodna dogaanja, na grmljavinu, kretanje
nebeskih tela, uticaj sunca, kie, oblaka itd. Mitovi se prema naturalistikoj teoriji dele
na: solarne, lunarne, astralne i meteoroloke. Prema Mileru prvi mitovi su nastali tako
to bi neposredni sadraj spoljanjeg sveta trenutno i snano zaokupio sve mentalne
snage primitivnog oveka. ovek je objanjavao pojave iz prirode, a objekt je
prouzrokovao posledicu u subjektu. U okviru naturalistike teorije mita razvijen je i
poseban filoloki metod analize poznatiji kao "jeziko-etimoloko objanjenje" mitova.
Svaki jeziki znak, na poetku ovekove istorije, bio je vieznaan, a upravo u toj
vieznanosti treba traiti izvor i poreklo svih mitova.
Prema animistikoj teoriji mitovi nisu reakcija ovekove fantazije na prirodne,
objektivne dogaaje, ve upravo obrnuto, mitovi nastaju iz subjektivnih izvora, iz seanja
ili iz seanja u snovima. Mitovi su predstave verovanja u duhove umrlih predaka, u
demone.
Vunt je smatrao da obe teorije nose slabosti osnovnih teorijsko-filozofskih misli
19. veka iz koje su se razvile. Vunt kritikuje naturalistiku teoriju i kae sa suvie
insistira na injenicama, da je intelektualistika, a animustika insistira na subjektivnom.
Vunt je nastojao da prevlada naturalistiku i animistiku koncepciju mita i istovremeno
negira racionalistiko i psiholoko objanjenje. Smatra da zbog toga to su mitske
predstave stvorene u trenutku snanog afektivnog pranjenja, mit se morao dugo odrati
u kolektivnoj svesti, ak i kada za njegovo postojanje nije bilo nikakvih racionalnih
osnova.
32. Metode tumaenja mita
1. Simboliku teoriju. Utemeljiva ove teorije je Fridrih Krajver. Mit je jedno od
simbolikih formi kulture sa svojim obiajima koji oblikuju ovekove ulne i
emotivne doivljaje. Mit je "otelotvorenje ideje", to je ulno iskazana misao,
sposobnost da se momentalno uspostavi celina, sklad sadraja i forme.
2. Alegorijska teorija. U grkoj filozofiji bila je na snazi ideja da se mitovi moraju
"alegorijski" tumaiti, tj. izbegavati metod "bukvalnog", "doslednog" tumaenja
17

sadraja. Borba bogova u Ilijadi je sukob elemenata u prirodi, a u bogovima je

alegorija i moralnih, a ne samo prirodnih principa. U srednjem veku teoretiari su
pokuavali da na alternativan nain protumae i stare filozofije.
3. Euhemeristika teorija. Dobila je ime po filozofu Euhemeresu sa Sicilije. On u
svom delu "Sveti zapis" tumai nastanak bogova tako to tvrdi sa su bogovi koje
ljudi oboavaju i idealizuju, nekada bili ljudi koji zbog nekih svojih zasluga narod
vremenom uznosi. Tako se Zevs prikazuje kao civilizator oveanstva koji je
ljude iz varvarstva uveo u moralni ivot. Ova teorija spada u istorijskoracionalistike interpretacije mita.
4. Tautegorijska teorija. Utemeljiva ove teorije je eling. Sutina ove teorije je
suprotstavljanje alegorijskoj i euhemeristikoj teoriji mita. eling smatra da se
smisao mita nalazi u samom mitu, da mit treba tumaiti iz njega samog. Mitski
oblici su autonomne tvorevine duha. Po njemu je politeizam astralna religija gde
su ljudi bogove shvatali kao zvezde.
33. Psihoanaliza i mit. Tumaenje mita o Edipu (Frojd). Kritika
Psihoanaliza polazi od stava da se osnovni razlog umetnikog stvaranja i
doivljavanja dela nalazi u nesvesnom. (Frojd polazi od linog nesvesnog, dok Jung
polazi od kolektivnog nesvesnog). Mnogi teoretiari uveravali su da gotovo sva bitna
pitanja estetskog ostaju nerazreena ukoliko se ostane kod dimenzije svesnog. To znai
da se reenje mora traiti u nesvesnom delu due. Psihoanaliza se do skoro bavila snom i
neurozom. Dolo se do vanog zakljuka da se umetnost nalazi na sredini puta izmeu
sna i neuroze. Umetniko delo je forma u kojoj se nesvesno pojavljuje. Ono predstavlja
nain da se izgladi konflikt sa nesvesnim, a da se ne sklizne u neuruozu. Psihoanaliza deli
strukutru umetnosti na: formu ili estetsko i sadraj ili vanestetski sloj dela. Kod Hegela
saznajni sadraj je izraz logosa, svesti i samosvesti, dok je kod Junga i psihoanalitiara
uopte ovaj sadraj "libidarne" odnosno "erotske" prirode.
Frojd je mitove tumaio preko snova. U knjizi "Tumaenje snova" opisuje
Edipov kompleks. Frojd smatra da deca, kao i odrasli, u svom podsvesnom oseanju nose
"Edipov kompleks" i "kompleks oceubistva". Po Frojdu roditelji igraju glavnu ulogu u
infantilnom duevnom ivotu svih kasnije psihoneurotiara i normalnih, zaljubljenost u
jednom i mrnja prema drugom roditelju karakteristika je i psihoneurotiara i normalnih.
Razlika je to veina dece tu "mrnju" osea nesvesno, dok psihoneurotiar to osea u
naglaenom vidu.
Kranfeldova kritika. Kranfeld, Jungov uenik, smatra da je Frojd apsolutizovao
realnu stranu "porodinog romana" previajui njegov dublji smisao. Frojd je doivljaj iz
vlastitog detinjstva, stav prema roditeljima, vetaki preneo na svet odraslih. to se tie
Edipa kao i samog sadraja mita, Kranfeld smatra da je Frojd razumevanje i znaenje
mita sveo na "porodini skandal".
Hofteterova kritika. On polazi od socio-psiholokog stanovita. Po njemu je
problem "voe" odnos izmeu "sposobnog" i "nesposobnog". U porodinom krugu "sin"
je po porodinom pravu, bez obzira na vrednosti, inferiorniji u odnosu na svoga oca.

18

Fromova kritika. Svoju kritiku izneo je u delu "Zaboravljeni jezik". Mit nam ne
govori da se Edip Zaljubio u Jokastu. On je ne poznaje. Ne poznaje ni oca pa samim tim
nema kompleks oceubistva. Mit o Edipu ne predstavlja incestuoznu ljubav izmeu majke
i sina, ve simbol pobune protiv vlasti oca u patrijarhalnoj porodici.
Pelegrinova kritika. On smatra da ovaj mit predstavlja pokuaj da se razrei
sama trauma iz Edipovog ivota. itav smisao on vidi u tome to je Edip ogrubo
odgurnut od roditelja jo kao odoje. Smatra da je sfinga simbol "smrti majke", jer se
sfinga isto kao i Joksata odrekla majinstva da bi ostala veito mlada. Pelagrino vidi u
Edipu pregenitalnog traumatizovanog neurotiara.
34. Demitologizacija i remitologizacija
U doba racionalizma i prosvetiteljstva uinjen je odluan udarac mitskom i
religijskom miljenju, ali paralelno sa ovim procesom demitologizacije tekao je i sve
primetniji suprotan proces remitologizacije. Leh Mruz smatra da je stvaranje mita
izvesna forma bekstva i osloboenja od straha i da i danas postoje anse za stvaranja
mita. Razlika izmeu starih i novih mitova je to dananji mitovi se brzo demitizuju i to
im je vreme trajanja znatno krae. Mruz istie da nove mitove odlikuje vea
individualizacija. Psiholoki gledano postoje delovi drutva sa veom, odnosno, manjom
potrebom za mitom. Najmanje potrebe za mitskim imaju srednji slojevi, a najvidljivije
potrebe imaju ugroene zajednice (npr. zatvorenici).
U drugoj polovini 19. veka dolazi do talasa remitologizacije, a time i otpor
racionalizmu. Taj otpor racionalizmu, uporedo sa afirmacijom filozofije ivota,
najkarakteristinija je kod Niea.
35. Mit u savremenoj knjievnosti
Mit i knjievnost imaju blisku vezu. Vanu ulogu u tome ima simbolizam, ija je
funkcija da beskonano pokae u konanom. Karakteristika je politeistikih religija.
Suprotno tome alegorizam omoguava da se ono konano ukine u beskonanom.
Osobenost je monoteizma. Andre id smatra da je umetnost ljudska stvar, iako je delom
povezana sa nebom. Istie da u pozadini umetnosti mora leati neko verovanje
mitolokog tipa. Mitologizam je karkteristina pojava u knjievnosti 20. veka.
Romansijeri skloni mitologizovanju pretrpeli su snaan uticaj Frojda, Adlera i Junga. Mit
se ispoljio u drami, poeziji i romanu.
Modernu knjievnost koja se oslanja na mit odlikuje prevladavanje socijalnoistorijskih i prostorno-vremenskih granica. Spacijalizacija u savremenoj knjievnosti
znai ukidanje istorijskog vremena i njegovo pretvaranje u kosmiko ili veno vreme.
Jedna od karakteristika romana 20. veka je prenoenje radnje u unutranji svet.
Istraivanje o tome koliko je mit prisutan u knjievnosti izvreno je u delima
Tomasa Mana i Dejmsa Dojsa. Ova dva pisca su klasini primeri mitolokog romana
20. veka. U oba romana unutranja radnja potiskuje spoljanju. U "arobnom bregu"
Man glavnog junaka smeta u sanatorijum - mesto koje simbolizuje blizinu smrti. Junak
je u potpunoj izolaciji od svakodnevnog ivota, izvan istorijskog vremena. Sa druge
strane u "Ulisu" Dojs se bavi problemom vezanosti-nevezanosti za porodicu i
19

pojavljivanje umetnika u formi boga-oca. Dojsova "Ulisa" aludira na Homerovu

"Odiseju". Poetika mitologizovanja kod Mana i kod Dojsa je jedan od vidova
intelektualnog, ak filozofskog romana i oslanja se na poznavanje stare kulture, istorije
religije i savremenih naunih teorija.
36. Nacistiki mit i film. Mit, masovna kultura, ki
U film, kao najmasovnija umetnost 20. veka, mitski elementi postali su sredstvo
propagande nacistike ideologije. Re je o obnovi mita o germanskoj, arijevskoj rasi kao
vioj, o nemakoj kulturi kao takoe vioj od ostalih. Film Frica Langa Metropolis iz
1926. godine smatra se preteom faistikog filma. U najee antisemitske filmove
ubrajaja se Jevrejska opasnost, koji je imao za cilj da skrene panju na opasnost od
Jevreja koji navodno doprinose degeneraciji Nemake. U Italiji je jedan od najpoznatijih
filmova koji su podravali faizam bio Bela laa iz 1941. godine reditelja Roselinija,
gde nalazimo kljunu taku faistike ideologije o eni izjednaavanje: ovek = dete;
ena = majka = uiteljica.
Mit moe ne samo da se efikasno koristi u filmu npr. radi faistike propagande,
pri emu on nuno preobraava "estetsku dimenziju" u ki, ve i da propagira sam ki.
Danas se mit ukljuuje u delotvorno konstituisanje novih vrednosti. S druge strane,
postoje situacije gde preovladava mitoloki karakter koji tei da d mitsku i ritualnu
vrednost injenicama, osobama, elementima kojima se takva vrednost inae ne moe
pripisati.
Mehanizam kojim je obian ovek svakodnevno bombardovan mas-medijima,
tampom, reklamama, dovodi do toga da se odreenoj osobi poinju prepisivati takvi
kvaliteti koji je uzdiu na nivo mitskog heroja. Ovde je re o pseudo mitu za koji je
karakteristino da kratko traju (Bitlsi).
Danas se mit ukljuuje u delotvorno konstituisanje novih vrednosti. Njegova
snaga dovodi do znaajnih ostvarenja u umetnosti i drugim formama drutvenog ivota.
37. Teorijski pristupi umetnosti
U delu jednog umetnika nalazi se vie slojeva, dimenzija njegove stvaralake
umetnike linosti: individualne psihologije, kulturne i nacionalne karakteristike, opteljudske strane njegove linosti.
Jednom umetnikom delu pristupamo tako to emo izolovati pojedine njegove
slojeve i posmatrati ih kao simbole ili kao manifestacije pojedinih aspekata same linosti
autora, kroz slojeve koji se odnose na: psiholoku, kulturno-istorijsku i univerzalnu
stranu linosti autora. Iz toga se uoavaju tri osnovna pristupa umetnosti, tri osnovne
teorijske discipline: Psihologija, Sociologija i Filozofija umetnosti.
Psihologija umetnosti ispituje stvaralaki proces autora kao individualnopsiholokog subjekta i nain kako se delo doivljava od strane pojedinca. Pitanje estetske
vrednosti dela je izvan kruga interesovanja psihologije umetnosti. Ona treba da odgovori
na pitanje kako je jedno umetniko delo stvoreno, kako se u dui pojedinca zainje delo i
kako ga konzument prima.

20

Sociologija i Istorija umetnosti ispituju umetnost u socijalno-istorijskom

kontekstu. U svemu ostalom njihovi metodi se razlikuju. Istorija umetnosti bavi se
konkretnim injenicama istorijskog razvoja umetnosti. Sociologija umetnosti razmatra
pretpostavke i mogunosti optih odnosa: stilskih orijentacija, sadraja jedne kole, jedne
epohe, nacije, i optedrutvenih tokova, strukture drutva, pronalazei "tipine" odnose i
veze.
Filozofija umetnosti i Estetika bave se odgovorom na pitanje: ta je to to
"umetniku formu" razlikuje od drugih kulturnih oblika: od filozofije, religije, istorije,
obiaja itd. Estetika traga za univerzalnim smislom umetnosti, za onom sutinom po kojoj
se fenomen umetnosti razlikuje od svih drugih.
38. Struktura umetnikog dela E. Panofski
U delu jednog umetnika nalazi se vie slojeva, dimenzija njegove
stvaralake umetnike linosti. Jednom umetnikom delu pristupamo tako to emo
izolovati pojedine njegove slojeve i posmatrati ih kao simbole ili kao manifestacije
pojedinih aspekata same linosti autora, kroz slojeve koji se odnose na: psiholoku,
kulturno-istorijsku i univerzalnu stranu linosti autora.
Ervin Panofski te slojeve naziva "sadrinama" i razlikuje tri takve sadrine:
primarnu ili prirodnu sadrinu, sekundarnu ili konvencionalnu i sloj sutinskog
znaenja.
Pod primarnom sadrinom Panofski podrazumeva, na jednoj slici, odreene linije
i boje, zatim, u skulpturi, oblikovane komade bronze, kamena, drveta koji predstavljaju
prirodne predmete. Prirodna sadrina se deli na: faktiku - koja se vidi i ekspresivnu koja se osea.
Kao sekundarnu ili konvencionalnu sadrinu podrazumeva dalji postupak koji se
moe odrediti kao objanjavalaki. Motivi kao primarna sadrina sada se shvataju kao
nosioci sekundarnog ili konvencionalnog znaenja i mogu se nazvati "predstavama" a
kombinacije predstava ine "prie i alegorije".
Pod sutinskim znaenjem Panofski podrazumeva da se umetniko delo
interpretira kao znak, simbol, ili izraz "neeg drugog": kao izraz nacije i epohe, kao izraz
i simbol linosti koja stvara. Subjekt stvaranje se moe posmatrati apstraktno ili
izdvojeno u umetnikoj tvorevini uz pomo uslovno pretpostavljenih triju odgovarajuih
objektivacija umetnika, i to u formama: individualnog subjekta, kolektivno-istorijskog
(klasa, sloj, narod, nacija, epoha) i civilizacijskog subjekta (rod, ljudska vrsta).
39. Vrednost i vrednovanje umetnikog dela. Struktura estetskog akta
Umetniko delo je tvorevina duha iji se smisao i vrednost odreuju tek u odnosu
prema oveku. Estetska vrednost nekog dela se interpretira na dva naina:
subjektivistiki - u duhu relativizma, i objektivistiki - kao vrednost koja je konstantna i
vai univerzalno.
Prema jednom stanovitu estetske vrednosti variraju, relativne su, nema sigurnih
kriterija. Ne postoji jedna trajna vrednost o nekom umetnikom delu. Ovu relativistiku
teoriju vrednosti razvili su sofisti Gorgija i Protagora ("ovek je merilo svih stvari").
21

Druga teorija vrednosti polazi od stava prema kome: "lepo", "dobro" i "istina"
postoje objektivno. Ova vrednost je stalna i nepromenljiva, ona vai za sve ljude. Ovu
teoriju su, meu prvima, razvili pitagorejci, a zatim Sokrat i Platon.
Danas je preovladalo miljenje da tri temeljne vrednosti: lepota, istina i dobrota
nisu svojstvo samih predmeta, ve im vrednost pripisuje subjekt u neposrednom suoenju
sa umetnikim delom. U savremenoj estetici preovladalo je miljenje da bez aktivne
uloge "linosti", "subjekta", stvaraoca dela, odnosno primaoca dela - recipijenta, estetska
vrednost uopte nije mogua.
Bez "ukusa" nema mogunosti da neki pojedinac doivi "estetsku vrednost", ali
samo sa "ukusom" takva se vrednost kao estetska jo ne moe dostii. Ukus uslovljava
estetski doivljaj, bez njega se ne moe pristupiti delu. Pojam ukusa nastao je iz potrebe
da se odredi lina dimenzija koja sledi iz ovekovog suoenja sa predmetnim svetom.
Ukus je i sastavni deo strukture umetnikog dela, i konstitutivni elemenat "estetskog
stvaranja" i "estetske recepcije".
Recepcija ili prijem dela odigrava se u aktu doivljavanja umetnikog dela i u
aktu suenja - kao intelektualnog zauzimanja stava prema tom delu. Moemo razlikovati
tri posredna nivoa odnosa subjekta prema objektu: sudove ukusa, sudove kritike i
stavove estetike i metaestetike. Estetika zapoinje ispitivanje estetskog fenomena na
onom mestu na kome se zavrava kritiki sud. Estetika postavlja pitanja: Kako je uopte
mogue doneti sud o delu, bio on sud ukusa ili kritiki sud? Kako znamo da je delo
estetski uspelo? U kakvom su odnosu doivljavanje i refleksija?
Analizirajui Leonardovu "Tajnu veeru" moemo rei da: a) Formom suda
ukusa: "Tajna veera mi se veoma dopada" - zadovoljava se stav linosti; b) Formom
suda kritike: "Tajna veera je delo izvanredne lepote" - zadovoljava se kriterijum
estetike, preme kojoj je u kompoziciji, rasporedu likova i koloritu uspostavljen princip
harmonije; c)Formom suda estetike: "Tajna veera je delo koje pripada umetnosti, a ne
religiji".
Sud kritike tei da postane sud sa apsolutnim vaenjem, to jeste da bude sud o
estetskoj vrednosti dela, to se za sud ukusa ne moe rei. Onaj koji izrie "sud ukusa"
svestan je njegove relativnosti vaenja. Sud ukusa je po tipu individualan, dok je sud
kritike univerzalan.
40. Sudovi ukusa i kritiko prosuivanje dela
Ukus je u istoriji estetike odreivan kao sposobnost prosuivanja lepote i
umetnosti. Ukus je teorijski zasnovan tek u 17. veku. Braumgarten je ukus odredio kao
sposobnost ulnog prosuivanja. Kant smatra da kad umetnika dela prosuujemo
iskljuivo ulima, to su sudovi ula, koji nemaju nikakve veze sa istinskim sudovima.
Tek kada umetnost prosuujemo istovremeno i uz pomo ula i razuma, posredstvom
imaginacije - posledica toga suenja je izricanje atributa lepote. Benedeto Kroe smtra
da je genije sposobnost da se delo stvori, dok je ukus sposobnost da se delo adekvatno
primi. Venturi je rekao da ako sudimo na osnovu ulnih odjeka koje je predmet izazvao,
onda bi to bio sud ukusa. Ukoliko sudimo bez ovih linih predubeenja, tada se na sud
preobraava u kritiki sud.

22

Pojam kritika potie od grke rei to znai suditi, odnosno to znai

sudija. Postepeno e se kritika od verbalne ocene klasinih dela poistoveivati sa
problemom razumevanja i suenja, sa teorijom znanja i saznanja. Danas je preovladalo
stanovite da su i kritika umetnosti i suenje o ukusima u osnovi socio-istorijski
uslovljeni. to se funkcije kritiara tie ona se istorijski menjala. U vreme tek osnovane
Francuske akademije kritiari su se gotovo profesorski obraali piscima kao sudije, kao
savetnici.
Kad se kritiari obraaju publici njihov je zadatak trojak: da upuuju, da
objasne i da ocene delo. Upuivati za Difrena znai otkrivati publici smisao dela,
budui da su itaoci, gledaoci ili sluaoci u osnovi nekompetentni. Objanjavati znai
posmatrati delo kao proizvod u svetu kulture. Delo je za kritiara uslovljeno bilo
odreenim psiholokim procesima, bilo istorijskim okolnostima. Oceniti delo znai

pripisati mu odreenu vrednost, a kritiar je strunjak koji tu vrednost otkriva. Difren

smatra da je osnovna funkcija kritiara da upuuje i opisuje samo delo, dok su
objanjenje i ocenjivanje operacije koje se oslanjaju na neto to je izvan dela. Kritiar ne
treba da se bavi biografijom umetnika. Sam pisac ne moe pomoi kritiaru. Delo je
iznad svog tvorca. Istina dela je u samom smislu dela. Pisac ne samo to ne nestaje u
svom delu, ve nam delo kae ta je on sm, pisac.
41. Teorije umetnike recepcije. Kantova tipologija ukusa
Pored ukusa, stila i kritike, uivanje je vana kategorija recepcije. Jaus estetsko
iskustvo smatra pravim tek ako je ostavilo za sobom svekoliko uivanje i izdiglo se na
stupanj estetske refleksije. On upozorava da je uivanje u suprotnosti sa radom kao i da
se izdvaja od saznavanja i delanja. Jaus pravi razliku izmeu dva tipa italaca: implicitni
italac (onaj koji ita sva velika dela istorije) i eksplicitni italac (onaj koji je vezan za
svoje vreme). Smatra da pisac mora da vodi rauna o ulozi implicitnog itaoca, ali ako bi
pritom zanemario eksplicitnog onda bi pisac stvarao za specifian sloj ljudi.
Gajger je uoio da estetsko posmatranje iskljuuje svaku zainteresovanost u
pogledu uivanja. Smatra da nije svako u stanju da se oslobodi svoje zainteresovanosti u
korist istog posmatranja.
Erih From smatra da je uivanje zadovoljenje elje koja ne zahteva aktivnost, pri
emu misli na uivanje u hrani, piu, seksu itd.
Kant je formulisao stav o "bezinteresnom dopadanju" po kome se estetsko
iskustvo od prostog ulnog razlikuje udaljavanjem posmatraevog ja od predmeta ili
estetikom distancom.
Prema Markuzeu, dananja kultura je izbacila iz uivanja duhovnost, ogolila ga i
uinila sve kulturne tvorevine funkcionalnim, prilagodljivim svetu i logici kapitala.
Danas u masovnoj kulturi je dominantno upravo golo uivanje - bez posredstva duha dok
je avangardnoj ili elitnoj umetnosti na delu suprotan, ekstremni sluaj, refleksija - bez
uivanja u predmetu, jer je predmet ukinut u velikom delu moderne, nepredmetne ili
nefigurativne umetnosti.

23

Sud ukusa je fenomen iz reda "suda vrednosti" ali isto tako "ukus" je jedan od
optih uslova mogunosti za konstituisanje estetskog predmeta u procesu estetske
komunikacije.
U estetici Imanuela Kanta je data osnova za teorijsko promiljanje tipologije
estetskih ukusa. Za Kanta relativni su bili oni tipovi stilova i ukusa koji odgovaraju
pojmovima "prijatnog", "lepog" i "uzvienog". Tim pojmovima Kant se bavi u svojoj
knjizi "Kritika moi suenja". Prijatno je nepravi ukus, ine ga ulni oseti koje ima i
bezumna ivotinja. To je hedonini ukus, ukus uivanja, subjektivni ukus, ukus
dopadanja. Kod njega vai pravilo "De gustibus non est disputandum". Lepo simbolizuje
sklad, harmoniju ulnog i duhovnog, idealnog i realnog. Simbolizuje klasini ukus, a u
umetnosti realistiki stil. Uzvieno dobija neki "vii smisao" do kojeg dovodi umetnost
"uzvienog tipa" u delima romantike umetnosti tj. avangarde. U tim delima naglaena je
prisutnost idejnog, umnog inioca na tetu ulnog.
42. Estetika lepog i estetika runog. Voringer. Uivanje i uoseavanje
Estetiari psihologistike orijentacije predviauju razliku izmeu "estetskog
doivljaja" i "empirijskog doivljaja", nisu uspeli da zadre razliku izmeu "prijatnog" i
"lepog" na kojoj je Kant insistirao. an Mari Gijo je tvrdio da je izazivanje oseanja
zadovoljstva dovoljan razlog za izrastanje "estetskog predmeta" i "estetskog
zadovoljstva". Otuda, po njemu "nita drugo ne razdvaja lepo od prijatnog sem prosta
razlika u stepenu i obimu".
Kroz sve epohe u istoriji umetnosti prisustvo harmonije, sklada, mere, fabule,
figuracije duboko je bilo proeto pozitivnim oseanjem, izazivanjem emocije
zadovoljstva. Da bi objasnili estetiku lepog i estetiku runog moramo razlikovati dva
osnovna stila: tradicionalni (do 19. v.) i moderni. Tradicionalni stil se temelji na ideji
lepote, a moderni na ideji runoe. Tu postoje i dva osnovna oseanja: zadovoljstva tipinog za tradicionalnu i nezadovoljstva - tipinog za modernu umetnost.
Voringer je uoio da rune forme nisu i neestetske. On razlikuje dva stava:
uivljavanje - koje se vezuje za kategoriju "lepog" i apstrakciju - koja se vezuje za
kategoriju "runog". Danas imamo realistiki i apstraktni tip umetnosti. Realistiki tip
izaziva uivanje, zadovoljstvo i radost, a apstraktni tip nezadovoljstvo, strah.
Psihoanaliza polazi od stava da je umetnost neka vrsta terapije i za umetnika i za
konzumenta. Ona je sredstvo kojom se konflikt sa nesvesnim reava na takav nain da
linost umetnika i uivaoca obezbedi da ne sklizne u neurozu. Umetnost mora da obavi
dva zadatka:
1. da prui povrno zadovoljstvo, uivanje ulnog reda, izazivajui nesvesno; i
2. da stvori vetaku kamuflau, da omogui da iz naeg nesvesnog, iracionalnog
isplivaju potisnute libidiozne elje.
Ako uzmemo na primer Grezovu sliku "Rasprsli vr": vrelo predstavlja usta
devianske vode odnosno slimbol materinstva; up simbolizuje matericu, izvor fizikog i
duhovnog ivota; lav je simbol snage sile, tenje za despotskom vlau, za brutalnim
nametanjem, izraava povratak i obnovu kosmike i bioloke energije; rua simbolizuje
savrenstvo, srce, ivot, ljubav.
43. Pretpostavke modernog ukusa
24

Moderna tehnologijska svest nema potrebe za istinskom umetnou. Ta svest tei

da se prepozna u tvorevinama koje simboliki nose trag savremenosti. To su tvorevine
"masovne ili industrijske kulture" i u tome redu ki-tvorevine kao surogati umetnosti.
Hegel je upozorio da umetnost danas ne zadovoljava najviu potrebu duha vremena.
Savremena tehnika civilizacija, u kojoj dominiraju: umnost, organizacija, red,
celina nad delovima, izmie kontroli pojedinca. Danas su na delu dva osnovna tipa ljudi:
ovek masovne kulture i ovek intelektualne elite.
ovek masovne kulture lien je zadovoljstva na emocionalnom planu, to
pokuava da nadoknadi u slobodno vreme kroz uivanje i zadovoljstvo. U umetnosti joj
odgovara konformistika umetnost koja prua maksimum zadovoljstva uz minimum
utroene snage. Sve to ide iz Razuma, to je "preteko" i "zamara" ne dolazi u obzir.

Intelektualna elita, avangardistiki nastrojena, nastoji da komunicira sa delima u

kojima nema mesta pukom ulnom zadovoljstvu, ve kritikoj misli, ime se izraava
negativan stav prema savremenoj tehnikoj civilizaciji.
Postoji i trei tip ukusa "tradicionalistiki" ili "akademski". Socijalni slojevi koji
su nosioci ovog stila su izvan banalnog uivanja i intelektualne krajnosti karakteristinih
za konformistiki i avangardni ukus.
Postoje bar tri dominantna tipa "modernog ukusa": konformistiki,
konzervativni (tradicionalistiki) i avangardistiki i njima odgovarajua tri stila: stil
industrijske kulture, realizam i avangardizam. Konformistiki ukus i njemu pripadan
socijalni sloj, upravlja pogled na sadanjost; konzervativni na prolost a avangardistiki
na budunost.
44. Konformistiki ukus. Abraham Mol
Kulturna industrija omoguila je pojavu kia. Ki je jedan od sadraja kulture
masovnog drutva. Masovni mediji doveli su do poraza matovitosti i kreativne aktivnosti
oveka. Dolo je do ponitenja razlike izmeu umetnosti i svakodnevnog ivota.
Mentalna struktura savremenog oveka je takva da posmatra stvari iz ki ugla.
Prema Abrahamu Molu ki je neodvojivo vezan za umetnost, tako da u svakoj
umetnosti ima bar trunke kia. Sutina "kierskog" je elja da umetnik udovolji kupcu.
Ki ini svakodnevni ivot prijatnim pomou niza rituala koji ga ulepavaju. Stvorio ga je
"mali ovek". Ki se suprotstavlja uzvienom i avangardi, ali i istinskoj lepoti. Ideja
lepote je zamenjena idejom zadovoljstva. ovek "masovnog drutva" odbacuje
avangardnu umetnost, koja mu nudi oseanje negativnog zadovoljstva.
Ludvig Gic, u knjizi Fenomenologija kia polazi od stava da je ki vezan za
uivanje. On razlikuje "estetsko uivanje" od "prostog ili banalnog uivanja" koje se
vezuje za doivljaj kia. Ideologija kia je usredsreena na oseanje, a ne na razum. Ki
koji se danas proizvodi stvaraju psiholozi masa. Snana oseanja koja prate ki u
suprotnosti su sa odreenom hladnoom oseanja u modernim umetnikim delima.

25

Lepota u kiu sa svojom tenjom da usrei ula, u radikalnoj je suprotnosti sa

transcedentalnom lepotom umetnikog dela.
45. Avangardistiki ukus. Renato Pooli
Kod avangardistikog ukusa osnov traganja nije u lepom, nego u runom.
Konstanta doivljaja avangardnog ukusa je oseanje nezadovoljstva. Ludvig Gic je rekao
da za modernu umetnost kao karakteristino ostaje injenica da negativna raspoloenja
kao to su strah, dosada i gaenje dolaze na mesto harmoninog raspoloenja. Miljenje
da se ovekovo postojanje otkriva tek u neraspoloenju ne vlada samo u filozofiji ve i u
literaturi.
Renato Pooli je napisao studiju o avangardnoj umetnosti. Pojam "avangardnog
ukusa" neodvojiv je od pojma "avangardne umetnosti". On avangardu razmatra kao pre
kao socioloku nego kao estetsku injenicu. Istie da je odlika ove umetnosti aktivizam
koji se stvara da bi podsticao protiv nekoga ili neega i osporavanje svega postojeeg
kroz razaranje svega to mu je na putu. Razlika klasinog i modernog nije estetske ve
kulturno - istorijske prirode.
Smatra da je jedan od prvih vidova avangardnog pokreta "aktivizam i aktivistiki
momenat", zatim da se pokret stvara "protiv nekoga ili neega", da avangardizam "rui
barijere", "razara sve to mu je putu". U biti avangardnog stila pojavljuju se obeleja:
aktivizma, antagonizma i nihilizma. To su ideoloki i pragmatiki momenti avangardne
umetnosti.
Pravi razliku izmeu inteligencije i intelektualne elite.
Inteligencija je privrena imitativnom elementu u strukturi umetnosti jer tei da
odbaci svaku kreaciju u kojoj dominira isto estetski princip. Duhovno opredeljenje
inteligencije je "tradicionalistiko", ona umetnost smatra izrazom moralne, ideoloke,
filozofske ideje. Inteligencija je konzervativna.
Intelektualna elita je ona grupa ljudi koja smatra da je avangarda jedini mogui
umetniki program, a njihov zadatak je da formuliu vaei kritiki sud i da sa
razumevanjem prihvate datu revoluciju ukusa. Samo razumevanje revolucije ukusa je
dovoljno za lanstvo u intelektualnoj eliti, a snob je onaj koji podrava revoluciju bez
obzira da li je u stanju da formulie i kritiki sud.
46. Tradicionalistiki ukus. Adorno
Ideoloka i filozofska osnova tradicionalizma je u indiferentnom i neaktivnom
stavu prema savremenosti. Ukus i stil klasine umetnosti pripadaju prolom vremenu.
Renato Pooli smatra da je tradicionalistiki ukus u dravama kontinentalne Evrope
konzervativan. Istie da je inteligencija blia tradicionalistikom ukusu, dok je
intelektualna elita okrenuta avangardi.
Adorno kritikuje potroako drutvo, masovni ukus i tvorevine masovne kulturne
industrije, u prvom redu, kia. Miljenje i um se u modernom svetu ne javljaju u funkciji
kritike postojeeg sveta, ve ga brane i nastoje ga opravdati. Istie da se moderna
industrijska kultura temelji na pretpostavci da je zabava izbavljenje i spas. To je kultura
koja afirmie prosenost, neautentino postojanje. Lansira se mit zabave kao ideal
26

graanske kulture. Adorno zasniva ukus na ideji kreacije, koja je suprotna imitaciji i
ponavljanju na kojoj se zasniva masovna kultura.
Adorno je utemeljio filozofiju ili ontologiju nemira, kao otvorenu sliku sveta
koja se najavljuje u pojmu utopijskog. Iz toga proizlazi da e umetnost i dalje vriti
funkciju saznavanja, ali sada najvieg filozofskog tipa.
47. Kompenzatorska funkcija trivijalne knjievnosti
Leo Levental smatra da je poplava masovne knjievnosti, bestselera, popularnih
asopisa, stripova itd. izvrila prepad na akademske discipline. Akademska nauka o
knjievnosti je donedavno branila monopol nad podrujem tzv. "visoke" knjievnosti.
Istie da je knjievnost u graanskom svetu jasno odvojena od ostalih kulturnih
delatnosti.
Alfons Zilberman utemeljio je "sociologiju knjievne popularne kulture". Ona se
bavi kulturnim razvijem demokratskog i postindustrijskog drutva, istraujui upotrebu i
funkciju kulture u okviru drutva, njegovu strukturu, drutvene slojeve, klase i grupe.
Smatra da ivot, s jedne strane, odlikuje racionalni tip ponaanja u procesu proizvodnje, a
da, s druge strane, emocionalne tenzije trae knjievnost koja rastereuje.
Peter Birger smatra de je iluzija da u razvijenom graanskom drutvu postoji
slobodna konkurencija shvaranja umetnosti. Pojam "autonomne umetnosti" nastao je kao
posledica funkcije umetnosti u graanskom drutvu kad je trebalo suprotstaviti se
vladajuoj ideji korisnog. On kae da drutvo doputa kritiku u onoj meri u kojoj je
zagarantovana njena relativna neefikasnost.
Znaajna je analiza Jirgena arfverta koju je dao povodom stanovita Volfanga
Kajzera. Kajzer smatra da "masovna knjievnost" treba da zadovolji osnovnu ovekovu
potrebu za: zabavom, uzdizanjem i saznavanjem sebe i vremena u kojem ivi. 1958.
godine Kajzer je promenio miljenje i rekao da knjievnost uopte, ne samo
"konzumentska" moe biti zabavna i moe uzdizati i razviti problematiku svoga doba.
Prema analizama koje je Kajzer imao u vidu, proizilazi da a) skoro polovina stanovnitva
ne ita "klasinu", tj. "lepu knjievnost", a b) najvei deo druge polovine ita istu
"potroaku literaturu", dok se c) samo ograniena drutvena grupa bavi avangardnom,
visokom knjievnou, koja stoji u kritikom odnosu prema drutvu.
48. Doseljavanje na Balkan i stvaranje drave
Juni Sloven stiu na Balkan u 6. veku. Prema Konstantinu VII Porfirogenitu
(10. v.n.e.), vizantijski car Iraklije dozvolio je Junim Slovenima da se nasele oko
Soluna. Po Srbima ova oblast se nazina Servija. Potom se Srbi povlae na sever prema
svom dananjem stanovitu.
Poreklo imena Sloven i Srbin je nerazjanjeno. U srednjovekovnom latinskom,
re Sloven se izvodi iz rei sclavus to znai rob. Pojam Srbi, u pisanim dokumentima,
javlja se 822. u franakim analima.
Po dolasku na balkan srpskim narodom upravljali su kneevi. Od poetka 11.
veka tri postojee srpske drave: Raka, Duklja i Zahumlje postaju vazali Vizantije.

27

Stefan Nemanja, Veliki upan, rodonaelnik je dinastije Nemanjia. Poinje da

vlada 1166. godine. Dolazi u grad Ras po kome je srpska drava nosila ime Raka.
Proirio je granice drave osvojivi Duklju i Zetu. Pokuavao je konstantno da se
oslobodi vizantijskog uticaja. Dobrovoljno se povukao sa prestola u korist srednjeg sina
Stefana, a potom se zamonaio u Hilandaru pod imenom Simeon.
Stefan Prvovenani vlada u doba poljuljanog autoriteta Vizantije. Sa istoka je,
meutim, bio i dalje snaan uticaj Vizantije, a na zapadu, uticaj katolike crkve. On se
priklonio zapadu i krunisan je 1217. godine za prvog srpskog kralja uz pomo papskog
legata. Krunisao ga je Sava Nemanji. Rastko Nemanji uspeo je da 1219. godine
izdejstvuje autokefalnost srpske pravoslavne crkve. Srpski arhijereji mogli su samostalno
da biraju svog arhiepiskopa. Time je Sava osnovao snane duhovne temelje srpskom
pravoslavlju.
Nakon Stefana Prvovenanog na vlast dolazi kratko njegov najstariji sin
Radoslav koji u spoljnoj politici ini zaokret prema istoku. Srpska vlastela, nezadovoljna
time, zbacila ga je sa vlasti. Na elo drave doao je Stefanov najmlai sin Vladislav. U
spoljnoj politici okrenuo se Bugarskoj. Uspeo je da prenese moti svetog Save iz
Bugarske u Srbiju i pohrani ih u, svoju zadubinu, manastir Mileevo. Srpska vlastela
zbacila je i njega sa vlasti i dovela na presto treeg sina Stefana Prvovenanog Uroa I.
Za vreme vladavine Uroa I u Srbiju dolaze nemaki rudari, Sasi, koji donose
nov nain i tehnologiju vaenja i prerade rude. Tako je dolo do novog poleta srpske
srednjovekovne privrede i trgovine. Njegov sin Dragutin, zbacio ga je sa prestola i
postao novi srpski kralj 1276. godine. Posle pada sa konja povukao se sa prestola u korist
mlaeg brata Milutina. Milutin je najdue vladao u srednjovekovnoj srpskoj istoriji,
skoro 40 godina. Njegovu vladavinu obeleio je veliki broj zadubina i crkava.
Nakon Milutina na vlast dolazi Stefan III Deanski. Ojaao je i proirio granice
srpske drave. Protiv Srbije su se ujedinili Bugari i Vizantija. U bici kod Velbuda 1330.
godine Srbija je ostvarila veliku pobedu protiv Bugarske. Srbi su zatim osvojili Ni sa
okolinom, Makedoniju i zadobili prevlast na Balkanu.
Stefan Duan zbacio je, uz pomo vlastele, svog oca sa vlasti i krunisan je za
kralja 1331. godine. On je srpski narod doveo do vrhunca politike i osvajake moi.
Srpska drava oduhvatala je itavu Makedoniju, Albaniju i Epir. 1346. godine u Skoplju
krunie se za Cara "Srba i Grka", a sina Uroa proglasio je za kralja Srbije. Nakon
njegove smrti nasleuje ga Uro Nejaki koji vlada uz pomo Vukaina Mrnjavevia i
despota Ugljee Mrnjavevia. Vukain je potisnuo sa prestola Uroa i postao srpski
kralj.
25. i 26. septembra 1371. godine Turci su porazili srpsku vojsku u bici na reci
Marici. Poginuli su i kralj Vukain i despot Ugljea. U dravi je poelo da vlada
bezakonje, zemlja je opustela, a glad i bolest su uzimali maha. Srbiju su poeli da
komadaju provincijalni gospodari.
Lazar Hrebeljanovi se vetom politikom nametnuo ostalim vladarima kao
naslednik Nemanjia. Pomirio je srpsku i carigradsku crkvu, izdejstvovao je srpskom
poglavaru titulu patrijarha. Pored njega, znaajni srpski velikai bili su Vuk Brankovi,
koji je vladao na Kosovu i ura Bali u Zeti.

28

Juna 1389. godine odigrala se bitka na Kosovu, koju je Srbija izgubila. Mo

Srbije poela je da opada, a konani pad predstavlja tursko zauzimanje Smedereva 1459.
godine.
Prva znaajna linost na elu Srbije nakon pada Kosova bio je despot Stefan
Lazarevi. Priznavao je tursku vlast. Uspeo je da uspostavi prijateljske odnose sa
Ugarskom, Vizantijom i Mletakom Republikom. Ostae poznat i po svojoj zadubini,
manastiru Manasija.
Znaajnu ulogu u srpskoj istoriji srednjeg veka odigrao je Mehmed-paa
Sokolovi. 1557. godine obnovio je Peku patrijariju. Postavio je za patrijarha, svog
brata, Makarija Sokolovia. Patrijarija je dobila pravo da objedini versko-crkveni rad na
celokupnom prostoru na kojem ive Srbi.
Nakon ustanka 1804. godine pod Karaorem Petroviem i diplomatijom kneza
Miloa Obrenovia, Hatierifom iz 1830. godine izdie se nova srpska drava. Kraljevina
Srbija i Kneevina Crna Gora su nakon 1918. godine pristale da zajedno sa Bosnom i
Hercegovinom, Hrvatskom i Slovenijom formiraju Kraljevinu SHS.

49. Prijem hrianstva, Sveta gora i kult Svetog Save

Veliki uticaj Vizantije doveo je do brze hristijanizacije Srba u drugoj polovini 9.
veka. Hrianstvo je primio prvo vii socijalni sloj srpskog naroda, dok je veina prostog
naroda jo dugo drala u svesti drevnu pagansku veru. Srpska pravoslavna crkva, na elu
sa svetim Savom, je paganske praznike zamenila hrianskim, ime je omoguila
obinom narodu da postepeno pone prihvatati pravoslavno hrianstvo kao svoju veru.
Rastko Nemanji uspeo je da 1219. godine izdejstvuje autokefalnost srpske
pravoslavne crkve. Srpski arhijereji mogli su samostalno da biraju svog arhiepiskopa.
Time je Sava osnovao snane duhovne temelje srpskom pravoslavlju. Dravnu teritoriju
Srbije, za potrebe crkvene organizacije, podelio je na episkopije, protopopijate i
parohije.
Na Atosu su ivela trako-ilirsko-grka plemena, a od 9. v.p.n.e. Atos je bio
uglavnom pust i nenaseljen. Prvi monasi na Atosu su zabeleeni u 12 veku. Sklanjajui se
od Arapa na Atos se sklanjaju i kalueri. Nastojali su da ive i rade u skladu sa osnovnim
naelima hrianstva. Prvi veliki manastir, Vatoped, na Atosu podignut je krajem 10
veka. Prvi slovenski kalueri dolaze u drugoj polovini 10 veka. 1198. godine odlukom
Vizantojskog cara Hilandar je dodeljen Svetom Savi i Svetom Simeonu.
Sveti Sava je posveen poetkom 13. veka. Od tog doba njegov kult se proirio u
Srbiji, ali i u ostalim pravoslavnim zemljama, pre svih u Bugarskoj i Rusiji. Nakon pada
Srbije pod tursku vlast 1459. godine, osmanski vladari su vie od jednog veka uvaavali
Savin kult. Meutim, nakon ustanka u Banatu 1594. godine, drveni koveg sa telom
svetog Save prenet je iz Mileeva u Beograd gde je spaljen na Vraaru.
U srpskoj epskoj poeziji, u narodnim priama i legendama, u poslovicama i
pesmama Savin lik se pojavljuje u brojnim oblicima, meajui se sa prehrianskim
srpskim legendama.

29

50. Isihazam, monatvo i jeresi u pravoslavlju

Monatvo u Srbiji je bilo veoma razvijeno i predstavljalo je kamen temeljac
pravoslavlja. Isihizam se javlja sa poetkom monatva. Dovodi se u vezu sa istonim
asketizmom. Ishija znai molitveno "tihovanje" u sjedinjenju sa Bogom. Ono predstavlja
monaki podvig koji preobraava ovekovo bie, otvara ga dejstvu boanskih energija
koje oveka uzdiu na vii stupanj duhovne egzistencije.
Bogumilstvo, kao pravoslavna jeres, zaelo se na Istoku, ali je korene uhvatilo u
Bugarskoj pre nego to su Bugari prihvatili hrianstvo. Iz Jermenije se proirilo prema
zapadnim oblastima Carstva. Re je o stanovitu preme kome ovek moe da uspostavi
neposredan odnos sa Bogom a da mu za to nije potrebna zvanina crkvena vlast. To je
otpor irokih narodnih slojeva uenoj hrianskoj i vizantijskoj religiji. Ovaj verski
pokret zasnovan je na ideji o venom sukobu dobra i zla. Propoveda da je vidljivi svet
deo Satane, a da je Bog stvorio nebeski svet kome ovek tei.
Bogumilstvo je naroito bilo rasprostranjeno u Bosni. Od kraja 12. veka do
sredine 15. veka, bogumili su uspeno delovali pod imenom "patareni". Oni su u Bosni
uspeli da osnuju i zvaninu crkvu - "bosanska crkva".
51. Jezik u srednjem veku u Srbiji
Slovenski preci Srba, u doba seobe na jug, govorili su jezikom koji se danas
naziva praslovenskim. Pismenost kod Slovena poela je da se razvija tek u vremenu
okonanih seoba na Balkan, zapad i istok. Jezik irila i Metodija, kojim su prevodili
znaajne bogoslubene knjige sa grkog na slovenski, danas nazivamo staroslovenski.
Staroslovenski jezik je postao knjievni jezik. Prvi znaajni pisani tekst na
staroslovenskom, na irilici je Miroslavljevo jevanelje iz 1185. godine.
U tom vremenu se zapaa postojanje dva paralelna toka: srpska redakcija
crkvenoslovenskog ili srpskoslovenski jezik i narodni jezik, odnosno tokavski govor
u pismenoj upotrebi. Crkvenim jezikom su se koristili crkva i vii socijalni stalei, dok je
narodni jezik bio u upotrebi kod prostog naroda.
Crkvenoslovenski jezik se u srednjem veku pisao dvema azbukama: glagoljicom i
irilicom. irilo je stvorio prvu slovensku azbuku - glagoljicu koja je imala 40 slova.
Kliment je uprostio glagoljicu i stvorio novo pismo - irilicu. Ona je ubrzo prihvaena u
Rusiji u 11. veku, a u Srbiji u 12. veku. U Resavskoj koli stvoren je novi irilini
pravopis srpskog jezika, poznat kao "resavski pravopis". Za vreme vladavine Osmanlije
novi centri srpske pismenosti i obrazovanja nastajali su na severu, u srpskim zemljama
pod Austrijom i Ugarskom.
Prva srpska tamparija osnovana je na Cetinju 1493. godine.
U 17. i 18. veku koristila su se tri jezika: srpskoslovenski, ruskoslovenski i
narodni jezik. Vremenom su mladi knjievnici sve ee koristili narodni jezik, meu
njima i Sava Mrkalj koji je pre Vuka izvrio reformu irilice izbacivi nepotrebne
znakove. Vuk Karadi izvrio je jeziku reformu kod Srba. 1814. godine objavio je prvu
gramatiku, 1818. godine objavio je Srpski rijenik i novu verziju gramatike. 1847. godine
je godina "Vukove pobede" kada je narodni jezik prihvaen kao knjievni jezik.

30

52. Knjievnost u srednjem veku u Srbiji. Crkvena i epska knjievnost

U srednjem veku, u Srbiji tri umetnosti su bile naroito razvijene: ivopis, tj.
slikarstvo, zatim, arhitektura i knjievnost. Muzike gotovo da i nije bilo, kao ni
pozorita i skulpture. Presudno razdoblje za postanak srpske knjievnosti je vreme od
10.-11. veka kada je stara slovenska knjievnost posrbljena postajui tako osnovom
srpske srednjovekovne knjievnosti. U srednjovekovnoj knjievnosti vladali su strogi
zakoni odreenih rodova: pohvala, itija, duhovna i crkvena poezija, povelja, pisama i
zapisi. U 13. veku se zaokruuju glavni knjievni anrovi toga doba: itija i slube, i
formiraju se glavni knjievni centri rane nemanjike Srbije: Hilandar, Studenica, ia,
Mileeva, Pe.
Jedno od prvih samostalnih ostvarenja srpske knjievnosti jeste Letopis popa
Dukljanina iz 12. veka. Najznaajniji jeziki spomenik svakako je Miroslavljevo
jevanelje, pisano oko 1185. godine za humskog kneza Miroslava. Najvii dometi su bili
postignuti u itijskoj knjievnosti. Sveti Sava napisao je kratko itije Simeona Nemanje
Hilandarski tipik, zatim Studeniki tipik. Stefan Prvovenani napisao je itije svetog
Simeona. Najvei polet srpska knjievnost dostie za vreme kralja Milutina. Zapaaju se
dve vrste itija: a) iz Studenice i ie i b) Hilandara. Pisci prvih itija su sveti Sava i
Stefan Prvovenani, dok su autori drugih Domentijan i Teodosije.
Posle poraza na Marici i Kosovu srpska knjievnost razvija se sa osloncem na
vizantijsko-pravoslavnu tradiciju. Ova knjievnost izrasta na kosovskom kultu u ijem je
sreditu knez Lazar. Srpskog seljaka se itijina knjievnost nije ni doticala. Bila je to
literatura viih socijalnih slojeva. U narodu se razvija narodni ep i knjievni narodni izraz
uopte. U usmenom predanju, uz gusle, je opevano stradanje neroda. Njima se velia kult
Kneza Lazara i Miloa Obilia. Epske i lirske pesme pevale svakom prilikom.
53. Arhitektura u srednjem veku stilovi
Prema stilskim odlikama sve se crkvene graevine mogu podeliti na dve osnovne
skupine: 1) na crkve sa centralnom osnovom i 2) na crkve sa podunom osnovom. U
prvoj grupi se primeuju okrugle crkve ili rotonde, osmolisti, estolisti i trolisti; u drugoj
se nalaze jednobrodni i trobrodni hramovi, kao i graevine sa osnovama u obliku
izduenog slobodnog krsta.
U srednjovekovnoj crkvenoj arhitekturi razlikujemo tri osnovna arhitektonska
stila: a) raki - od Nemanje (kraj 12.v.) do kralja Milutina (kraj 13.v.); b) srpskovizantijski ili klasini stil - od Milutina skoro do kraja 14. veka, i c) moravski stil, koji
poinje od kraja 14. veka i traje do poraza Srpske despotovine (1389-1459).
Raki stil. U najranijem periodu izgraene su dve znaajne crkve Sveti Nikola u
Toplici i katedrala u vizantijskom Kotoru. Tom tipu rakih graevina pripada itav niz
vanih crkava: Studenica, Mileeva, ia, Moraa, Sopoani, Gradac, Arilje iz 13.
veka. U obradi fasada zapaa se snaan uticaj zapadnog romanskog stila. Prostrana i
osvetljena unutranjost crkvi bila je pogodna za monumentalno fresko slikarstvo.
Srpsko-vizantijski stil ili stil srpskog klasicizma nazvan je jo i stilom
renesanse doba Paleologa, a nastao je za vreme vladavine kralja Milutina. Osnovna
odlika ovog stila je ta to su graevine nosile obeleje tradicije vizantijske umetnosti,
ugledajui se na gradnju crkava u Carigradu i Solunu. Re je o trobrodnim ili
31

petobrodnim crkvama sa razuenim svodovima, sa jednom ili pet kupola. Osnova je u

obliku upisanog krsta. Najvanije crkve u ovom stilu su Graanica i Nagoriino.
Moravski stil. To je crkvena arhitektura koja je nastala za vreme vladavine
despota Stefana Lazarevia, pred kraj 14. i u 15. veku. Arhitektura je postala kitnjasta. U
osnovi crkava pojavljuje se oblik trolista. Vee graevine poseduju pet kupola, a manji je
broj sa jednom. Ovom stilu pripadaju: Lazarica u Kruevcu, Ravanica, Ljubostinja,
Kaleni i Manasija.
54. Manastiri i crkve srpskih vladara
Stefan Nemanja podigao je manastir Sveti Nikola kod Kurumljije, crkvu Svete
Bogorodice na uu reke Kosanice. Kasnije je kao zadubine sagradio ureve Stupove,
Studenicu i Hilandar.
Stefan Prvovenani i Sava poeli su izgradnju crkve Svetog Spasa u ii.
Vladislav je podigao svoju zadubinu Mileevo. Uro I je podigao Sopoane i
crkvu Svete trojice.
Milutinovu zadubinu ine Crkva kralja Milutina na Hilandaru, Graanica, crkva
Svetog Stefana, crkva Bogorodice Ljevike, Kraljeva crkva u Studenici, crkva Svetog
ora itd.
Stefan Deanski podigao je Visoke Deane. Car Duan podigao je mauzolej
crkvu Sveti Arhanel kod Prizrena.
Knez Lazar Hrebeljanovi Ravanicu, Lazaricu i dr. Despot Stefan Lazarevi i
njegovi naslednici podigli su niz crkava i manastira. Za ovaj period srpskog graditeljstva
znaajno je to da se sredite srpske umetnosti seli na sever.
55. Likovna umetnost i minijatura
Slikarstvo se veoma ivo razvijalo na prostoru Vizantije i pravoslavnog
hrianstva. Likovnu poetiku artikulisali su Domentijan i Jovan Damaskin, U Uvodu
ivota svetog Simeona Domentijan kae da umetnost samo prenosi boiji dar.
U dugim raspravama koje su se vodile sve do 8. veka, osnovno pitanje je bilo da li
se na ikonama moe prikazati boanstvo. Protivnici upotrebe ikona nazivali su se
ikonoborcima. Pobedila je struja koja je doputala mogunost upotrebe ikona. U
istonom hrianstvu Boga nije mogue naslikati, ali je mogue slikati Isusa Hrista kao
Bogo-oveka. Jovan Damaskin je pozivao slikare da naslikaju sve osnovne dogaaje iz
Hristovog zemaljskog ivota.
U 8. veku vladaju dva osnovna anra crkvenog slikarstva: ivopis i ikonopis. Do
savrenstva su dovedeni plastinost i monumentalnost scena i figura. Svoju stilsku
inspiraciju slikarstvo je pronalazilo u vizantijskoj pravoslavnoj duhovnosti, ali sa
osnovnom nacionalnom sadrinom.
Poev od zidnog slikarstva u Bogorodiinoj crkvi u Studenici tee razvitak
monumentalnog stilskog izraza 13. veka. U Sopoanima je naslikan jedan od
ikonografski najsloenijih zahvata zidnog slikarstva. Uro I je zahtevao da se itava
unutranjost prekrije freskama sa zlatnim listiima na pozadini i da se na njoj islika mrea
kvadratia, ime bi se ostvario utisak mozaika.
32

Od najznaajnijih dela minijature u srednjem veku izdvajaju se Miroslavljevo

jevanelje i Vukanovo jevanelje. U Miroslavljevom jevanelju ukras odlikuje zapadni
uticaj i raskid sa staroslovenskom tradicijom.
Vajarstvo nikad nije zaivelo. Najpre je bilo zabranjivano od strane crkve. Tek se
u 14. veku, kada se poinju graditi crkve sa fasadama od skupocenog kamena, mogao
oekivati razvoj vajarstva, ali je usred propasti srpske drave sve ubrzo zamrlo.
56. Smisao rtvenog obreda. rtvenici i hramovi
in rtvovanja podrazumeva voljno davanje ili odricanja pojedinca ili drutvene
grupe od neke visoko vrednovane stvari ili bia u korist neke svete sile ili bia vieg
statusa. Cilj je odravanje veze sa dobronamernim silama kako bi one one uzvratile
dobroiniteljstvom ljudima. Nekad su prinoene ljudske trve, a onda je dolo do zamene
klanjem ivotinja. rtvu je stalno pratila molitva.
rtve se prinose na odreenom mestu za vreme kultnih praznika ili u posebnim
prilikama. U religijskom ritualu dominiraju molitve i prinoenje rtvi u krugu porodice ili
zajednice. rtvovanje, kad je re o optedravnom interesu, najpre vri vladar, u plemenu
to je rec, a u patrijarhalnoj porodici pater familias. Osnovni smisao fenomena rtvovanja
je da se jedna zajednica ovim ritualom suprotstavi sili destrukcije i nereda. Na planu
kolektivne psihologije, obred rtvovanja ima karakter katarse, proienja od suvine
energije, od potrebe za nasiljem. Obredom rtvovanja uspostavlja se prisna veza unutar
lanova zajednice, ali i same te zajednice sa boanstvom kome se prinosi zajednika
rtva.
Forme rtvenika u okviru zajednice su crkve, hramovi, obroita (mesta u prirodi,
kraj drvea i kamenog krsta), vode, izvori, raskra. Mesta kulta u okviru porodice su:
prag, ognjite, istoni zid kue, groblje. rtve koje se prinose bogovima nazivaju se trebi,
a mesto za rtvovanje trebita. Re "treb" oznaavala bi: da neto treba, da se mora dati,
rtvovati, odnosno, dati ono to bogovi ele.
Bogu Perunu, kod Istonih i Junih Slovena, bio je posveen hrast. Prema
vizantijskom istoriaru Prokopu, rtvovali su mu petlove, bikove, medvede i jarce. U
hrianskom folkloru Perun je zamenjen svetim Ilijom.
57. Principi animologije
Srbi, kao i drugi Juni Sloveni, i danas jo poseduju duboko verovanje u due, u
razne dobre i zle duhove, u demone, utvare i sablasti. Veruje se da je animizam osnova
celokupne religioznosti srpskog naroda. Animizam je verovanje po kome je celokupna
stvarnost proeta ili nastanjena duhovima ili duama.
Drevna srpska religija, kao i veina drugih religija, moe se prouavati kroz etiri
osnovna odseka:
1. Opta animologija - iji su manifestni oblici: kultovi prirode i kultovi
predaka. Prvi oblik te religioznosti bio je manizam (potovanje predaka).

33

2. Demonologija - kao vieg i u istorijskom smislu mlaeg sloja religioznosti.

Priroda i ljudski svet posmatraju se kao inkarnacije demona koji nastanjuju
ume i vode, kamen i vasionu, ali i ivotinjski svet. Manifestne forme ove
vrste religioznosti bile bi totemizam, zoomorfizam i demonizam.
3. Mitologija - vii i mlai nivo religioznosti, koja sadri niz mitskih
likova/boanstava, heroja nadljudske snage, u strogo ljudskom obliku.
Manifestne forme ove religioznosti su htonizam - bogovi donjeg sveta i
solarna boanstva - bogovi gornjeg sveta.
4. Otkrivena religija - hrianstvo, jevrejstvo, islam, budizam, kao najmlai
stupnjevi religijske individuacije.
Srpski narod, u formama svoje vere, u novijim oblicima uva starije slojeve
religioznosti. Kod Srba postoji verovanje u nezavisne due, kao ovekovog duplikata, pri
emu se ta druga forma oveka naziva dua ili sen. Due mrtvih se brzo kreu i
sveznajue su. Stanita dua su: uglovi kue, kraj ognjita, odak, prag, raskre, groblje,
tavan, krov itd.

58. Religija i kult kamena

U srpskoj narodnoj religiji postoji vei broj primera vezivanja due za kamen.
Kamen slui u mnogim obredima i magijskim radnjama. Koristi se prirodni, neobraeni
kamen razliite veliine, zatim, usamljeni kamen veeg oblika - kamen stanac; hrpa gomila kamenova, i probueni kamen.
Za kamen stanac se vezuje veliki broj rituala. Porodilja koja nema mleka, dolazi
na kamen stanac gde izvodi prigodni magijski ritual. Onaj ko sanja svoje umrle, a hteo bi
da se oslobodi ovih nonih mora, dovoljno je da doe do kamena stanca i da na njemu
zapali sveu. Kamen stanac je, u stvari, stan umrloj dui. U tenji da se dua umrlog uini
nepokretnom dovoljno je da se "vee" za kamen.
Osim kamena stanca, znaajnu magijsku funkciju imaju kamen u funkciji
nadgrobnog spomenika, kao i probueni kamen. Postoji i obiaj magijskog bacanja
kamena sa desne noge u dalj, pre izlaska sunca, u cilju zatite od ujeda zmija.
Probueni kamen se koristi u dva obreda. O urevdanu, kada se prilikom
obredne mue ovaca kroz takav kamen "protera" prvi mlaz mleka. Isto tako, o Boiu,
kamen se zadene za granu nerodne ljive, sa verovanjem da e i sve sline ljive roditi.
59. Kult drveta, biljaka i vatre
Prema narodnom verovanju svaka biljka je dobila svoju duu od dua umrlih
ljudi. Svako vanije bilje imalo je svog boga. Kult drveta i biljaka je brzo pravoslavna
hrianska crkva prihvatila. Znaajnu ulogu imaju kult masline, bosiljka i kult badnjaka.
Posebno mesto imao je kult hrastovog drveta. Pojedini primerci hrasta kod Srba
vrili su ulogu prvobitnih hramova. Kod paganskih slovena vano je bilo sveto drvo
povezano sa kultom dua umrlih. Kult vatre je karakteristian element indoevropskih
religija. U ritualnom loenju badnjaka sam badnjak predstavlja zamenu boga sunca.

34

Badnjak je boanstvo koje se spaljuje da bi opet oivelo. Badnjak se dovodi i u vezu sa

kultom pokojnika, s obzirom da se na Badnje vee okupljaju domai pokojnici.
60. Kult vatre, vode i izvora
U svakom kraju u Srbiji postoji neka proglaena zdrava voda oko koje se ljudi
okupljaju, umivaju se, piju je i kupaju se. Voda koja izvire iz vrela kao i kia predstavlja
boansku krv. Velika je mo protone vode upote, a posebno one koja se zahvata kraj
vodenice. Vraare u bajanjima obino trae vodu sa levog ili desnog vodeninog toka
kako bi oterale zlu nameru dumana. Protona voda se koristila da se opere odea umrlog
to je simbolizovalo odlazak mrtvog iz sveta ivih.
61. Zmija kao demonsko bie
U zmiji je inkarnirana dua predaka. Zmija u srpskoj mitologiji odgovara
htoninom - starijem i praslovenskom mitolokom supstratu. ovek se plai zmije i ini
sve da predupredi njeno negativno dejstvo. Istovremeno ovek istu zmiju oboava i
prinosi joj rtve. Srpski narod veruje da zmija ivi u temelju kue, ispod kunog praga,
kraj ognjita, dakle, na mestima trajnog prebivalita ljudske due. Veruje se da svaka
kua ima svoju zmiju i ona se naziva uvarkua. Ona brani oveka od svakog nevidljivog
zla. udotvorna mo koju daje zmija, kad se pojede, lei u htonskom supstratu, a koren
verovanja je iz osobene dioniske tradicije. U tom smislu je rairen motiv da od pojedene
zmije postaje razumljiv jezik ptica. Zmija se pojavljuje i kao ivotinjski predstavnik
itnog demona i utie na rod useva. Samim tim ona je i simbol plodnosti..
62. Zmija i zmaj
Zmija odgovara htoninom (zemaljskom, podzemnom) praslovenskom supstratu,
a zmaj odgovara antropomorfnom mitolokom sistemu.
Na istoj mitoloko-strukturalnoj liniji sa zmijom nalazi se lunarna simbolika, a s
tim u vezi ideja plodnosti. U srpskoj mitologiji ovek se plai zmije i ini sve da
predupredi njeno negativno dejstvo. Zmija se zamilja i kao inkarnacija umrlih predaka.
Srpski narod veruje da zmija ivi u temelju, ispod kunog praga, kraj ognjita, dakle, na
mestima trajnog prebivalita ljudske due. Veruje se da svaka kua ima svoju zmiju i ona
se naziva uvarkua.
Kult zmaja vezuje se za razvijeni stupanj drutva, poklapa se sa nastankom
dravne organizacije jednog naroda. Motiv borbe sa zmajem se ne pojavljuje nigde gde
ve nije formirana drava. Tako da moemo utvrditi da pojava zmaja kod nas datira iz
vremena kosovskog i postkosovskog ciklusa. Zmaj se pojavljuje kao spoj nekoliko
ivotinja najee gmizavaca i ptice. Zmaj leti, odie se od zemlje i htonskog, boravi u
poljima ili na planinama, ima iru socijalnu, zatitnu funkciju: on brani naselja i polja od
nepogoda, grada i oluje. Zmaj je ognjeno bie. U srpskom folkloru zmaj uvek ide sa
ognjem, odnosno ognjitem.

35

63. Vuk i pas kao demonska bia

Kult psa je posebno razvijen kod stoara. U staroj srpskoj religiji pas se
identifikuje sa ovekom, obaninom. Pas je i pratilac lovakih boanstava (Dijana).
Mitsko oblikovanje vuka vezuje se za istonoslovensko boanstvo gospodara ume,
ivotinja i ptica koji je zamiljen kao beli vuk. Sa hrianstvom ovaj beli vuk je doveden
u vezu sa Svetim orem. Vuk ima dve forme: dobro i zlo. Vuk u dobrom liku je domai
pas, a u loem liku u obliku divlje ivotinje koja nanosi tetu. Jesenji praznici su smatrani
vuijim i posebno se slavio poslednji dan, kada kree i poslednji, sakati, hromi vuk.
Sva sakata mitska bia predstavljaju mesec u opadanju.
64. Konj, petao demonska bia
Kod Srba konj se pojavljuje u vezi sa demonima donjeg sveta. U konje se
pretvaraju grene due, vetice, mora i vukodlak. Crni konj pomae pri pronalaenju
blaga i otkrivanju vampira. U istonoj Srbiji je dobro ouvan kult svetog Todora. Konji

se prvo jau poljima radi plodnosti a onda se daje konju kola todori, u obliku kopita,
kako bi se usevi zatitili od gaenja od strane Todorovih konja.
Dobar deo obiaja oko Badnjeg dana povezan je sa itnim demonom sagledanim
u obliku ptice. On ima dva lika. Dobroudan kao domaa koko i petao, i zloudna u
obliku gavrana i vrane. Kod nas je poznato ritualno klanje petla koje se vezuje za dva
praznika: Sveti Ilija i Mratindan. Najstariji petao se prinosi kao rtva svetom Iliji. Ako bi
takav petao ostao iv posle Ilindana, veruje se da e umreti domain iz te kue. Na dan
Svetog Mrate kolje se crno pile, koko ili petao. Klanje petla obavljala bi najstarija ena u
domainstvu i to na kunom pragu, stanitu kulta predaka. Taj obiaj je u vezi sa
htonskom prirodom srpskog vrhovnog boanstva.
65. Vampir, vetica, mora
Vampir pripada krugu demona vezanih za kult predaka. To je mrtvo telo koje je
oivelo, ustalo iz groba i luta okolo, davi ljude i pije im krv. Vampiri su oni koji umiru
neprirodnom smru, samoubice, koji se nisu ispovedili, koji su iznenada umrli itd. Vuiji
oblik vampira je tipino srpski i kod nas se ee naziva vukodlakom. Vukodlak je
demon prekriven vuijom dlakom.
Vetica je enski korelat vampira. Kod Srba postoji verovanje da je vetica svaka
stara ena kad umre, dok mlada ena kad umre postaje vila. Vetica poprima oblik
leptira, crne ptice, psa, make, vuka itd. Veruje se da se ona hrani ljudskim srcima i
digericom.
Opte je shvatanje da je mora demon koji nou pritiska, mori ljude na spavanju i
zaustavlja im disanje. Mora je slina ili ak srodna vetici. esto se smatra da je mora
vetica koja se pokajala, pa ne jede vie ljude, ve ih samo mui, mori.
36

66. Raskra i groblja

Raskre je kod Srba i drugih naroda vano kultno i obredno mesto. To je kultno
mesto na kome obitava htonska boginja. Kod mnogih naroda raskra se smatraju kao
opasna, neista mesta. Tu se skupljaju duhovi i zli demoni. Kod svadbenih obiaja, na
primer, nevesta prilae novac na raskru, kao rtvu boginji raskra, oekujui za uzvrat
potomstvo i uspeh u braku. Kada bolesno dete okupaju u kui, tzv. "neistu" vodu posle
kupanja prosipaju na raskru.
Raskra imaju isti status kao groblja. Magijske radnje se obavljaju noima i na
grobljima i na raskru. U grkoj mitologiji boginja raskra je Hekata, zatitnica je
braka i plodnosti, porodilja i novoroenadi. Njeni spomenici se nalaze na grobljima i
raskrima gde joj se prinose rtve. Za raskra se vezuju i sudbine tzv. neobinih smrti,
odnosno tu se sahranjuju tuinci i zloinci.

67. Antropoloki ciklus. Roenje, krtenje, striba

Roenje, krtenje, venanje i smrt predstavljaju etiri osnovne faze u
antropolokom ciklusu, za koje se vezuju brojni obiaji magijskog i mitolokog
karaktera, koji se u antropologiji nazivaju ritualima prelaza iz jednog egzistencijalnog
stanja Bia u drugo.
Zbog verovanja da su trudnica i njen plod u utrobi na magijski nain povezani,
proizilazi i niz tabua, zabrana, kojih se trudnica morala pridravati. Njoj se u principu
brani svako kretanje van kue, posebno u toku noi, kao i kontakt sa "neistim mestima" i
biima: grobljem, mrtvacem. Njoj je zabranjeno utiranje domaih ivotinja, jer bi, u
suprotnom dete bilo roeno sa manom. Postoji, dalje, itav niz zabrana, kao i rituala koji
se obavljaju nakon roenja deteta. Sve ti rituali proizvod su iskustva, kondenzovane
istorije ivota i potrebe da se opstane.
Kumstvo je ustanova starija od hrianstva. Kod Srba postoje etiri kumstva:
krteno, venano, iano, i kumstvo u nevolji. Drevni je obiaj kod Srba striba ili ianje
deteta. Ona se iskljuivo obavlja u kui deteta. Na elu obreda je kum, zatitnik
porodinog kulta. On pramenove kose stavlja u belu maramu koju majka stavlja na neko
visoko mesto. Striba se obavlja ujutru, u neparnom danu, odnosno godini.
68. Antropoloki ciklus. Svadbeni obiaji
Roenje, krtenje, venanje i smrt predstavljaju etiri osnovne faze u
antropolokom ciklusu, za koje se vezuju brojni obiaji magijskog i mitolokog
karaktera, koji se u antropologiji nazivaju ritualima prelaza iz jednog egzistencijalnog
stanja Bia u drugo.
Na svadbi su prisutni zli demoni koji bi da spree srean zavretak socijalne veze
dveju porodica, posebno da onemogue uspenu "prvu branu no". I u nevestinoj i u
37

mladoenjinoj kui stavlja se ar na kapiju kroz koju prolaze svatovi i posebno mlada i
mladoenja. ar predstavlja zatitu od zlih demona. U dvoritu svojih roditelja, po
dolasku, poto mlada popije vino, ne okreui se, baca au preko ramena unazada sa
ciljem da je razbije.
Mlada u mladoenjinoj kui preskae prag. Ona ini sve da se ne zameri
duhovima kue novog doma u koji ulazi, jer se demoni nalaze ispod praga. U narodu
postoji i obiaj zvani "nakone", kada se nevesti, doavi u mladoenjinu kuu, prinosi
muko dete, koje ona die tri puta u vis kako bi najpre dobila muko dete.
69. Antropoloki ciklus. Smrt i pogrebni obiaji
Roenje, krtenje, venanje i smrt predstavljaju etiri osnovne faze u
antropolokom ciklusu, za koje se vezuju brojni obiaji magijskog i mitolokog
karaktera, koji se u antropologiji nazivaju ritualima prelaza iz jednog egzistencijalnog
stanja Bia u drugo.
Smisao ritualnih postupaka vezanih za smrt jeste pripremanje due umrloga za to
uspeniji i bezbolniji prelaz u onaj svet. Nakon to osoba izdahne pali se svea. Smisao
paljenja svee je u tome da se preminuli ne povampiri, odnosno to e "na onom svetu ii
po mraku". Njegova odea i samrtne stvari bacaju se ili se treeg dana po smrti peru u
reci i na nekoj livadi. Poto je umirui izdahnuo otvaraju se vrata i prozori. Sahranjuje se
sutradan. Prazan sanduk i prazan grob ne smeju prenoiti. Da se pokojnik ne bi
povampirio zaseca mu se prst na nozi, ispod kolena, na miici. Umrli na glavi mora
obavezno imati kapu, a ena maramu.
Kod odra izloenog mrtvaca stavljaju se darovi u jelu. Veruje se da se pokojnik
moe sluiti hranom, da je aktivan na nevidljiv nain. Pokojnika iz kue iznose najblii i
to tako da noge idu napred. Po povratku sa groblja svaki uesnik pratnje, pre ulaska u
kuu ritualno pere ruke. Ljudi umrli na neprirodan nain sahrajivani su van groblja.
Objavljivanje smrti u kui najavljuje se naricanjem. Na isteku godine dana umrlome se
podie kameni spomenik. Njegov cilj je da se posle godinu dana lutanja due umrloga,
konano ovu dua vee, ustali.
Ovi obredi imaju religijsku i socijalnu snagu. Njima se grupa, uasnuta
fenomenom smrti, suprotstavlja dezintegrativnim silama kako bi sauvala potrebnu
ivotnu energiju.
70. Prokletije i lapot
Osim sudskih i dravnih organa, odluke i presude donosili su i "selo" ili "narod".
Prokletija je obiaj proklinjanja nepoznatog krivca za uinjeno ravo delo. Obiaj se
odrao uglavnom u istonim delovima Srbije. Narod i dan-danas veruje u dostinost
kletve.
Lapot je obiaj starih Slovena naputanja i ubijanja staraca i iznemoglih. Pred
skupljenim svetom familija bi premlatila starca ili babu, uglavnom batinom, ree
kamenjem ili sekirom. Koga su god vodili na lapot on bi iao bez ikakvog straha,
38

nadajui se boljem ivotu na onom svetu. Ova praksa rairena je u dinarskim predelima,
pa u istonoj Srbiji i Makedoniji. Mitoloku paralelu ovom obiaju nalazimo i u
japanskoj religijskoj i obiajnoj praksi ostavljanja staraca i starica u planini, sa
verovanjem da e prei u bolji ivot.
71. Agrarni ciklus. Magijski obredi za dobijanje kie
Oranje i sejanje se kod svih naroda smatra inom oplodnje zemlje. Dobri dani za
setvu su ponedeljak i etvrtak, a loi petak i subota. Dodole su bile devojice od 6 do 14
godina koje su okiene cveem prizivale kiu. Igrale su, pevale i prskale ukuane idui od
kue do kue. Dodole bi dobijale darove u hrani, i takoe bile polivane vodom. Jedna od
devojice je imala poseban status i njoj se vezivao krst za nogu sa neznanog groba, a
zatim se krst, zajedno sa cveem i hranom, bacao u reku. Sve je povezano sa vodenim
demonima. Za prestanak kie ukopavala se iva maka ili magarac, ili se iva maka baca
u zaarenu pe.

72. Agrarni ciklus. Slave i zavetine, kola baba

Krsna slava je praznik oboavanja svojih predaka, izraz zahvalnosti, potovanja.
Drugo miljenje je da je slava dan posveen ivima. Krsna slava se slavi tri dana. Vee
uoi slave se mesi kola veernjaa, a za samu slavu slavski kola i baba. Baba je
manji hleb koji gost po estitanju slave poljubi, taj hleb stoji stalno na stolu i see se trei
dan slave. Baba je simbol patrijarhalnosti. To je simbol vatre, ognja, ognjita kulta
predaka te kue i zato se ne see dok traje slava.
Zavetine, ostaci starog slovenskog potovanja drvea, pomeani su sa kultom
predaka. Zavetine su zavet sela svecu da e ga praznovati kao seosku slavu ako ga izbavi
od nevolja. Bira se hrastovo ili orahovo drvo gde se prinosi zajednika seoska rtva,
jagnje, ijom se krvlju orosi kamen i drvo.
73. Jezik i teorije o jeziku
Ljudska komunikacija podrazumeva postojanje pojedinaca koji imaju zajedniki
simboliki sistem. Taj simboliki sistem je jezik i odlikuje ga dvojstvo strukture.
Primarna struktura se nalazi u sintaksikoj ravni (rei), a druga, fonoloka, u ravni
glasova. Druga vana osobina ljudskog jezika je njegova stvaralaka sposobnost. Svako
ko govori svoj maternji jezik u stanju je da sastavi i razume bezbroj novih reenica. Jezik
je linearan i sekvencijalan. Zvuci koji ga ine stvoreni su preko govornih organa i oni se
mogu linearno i sekvencijalno predstaviti na simbolian nain. Jezik je i sistemski, jer
nema nasuminog korienja zvukova i sluajnih izmena. Zasnovan na nizu pravila i
ogranien je, jer poseduje odreen broj zvukova. On je sistem razlika i kontrasta, jer
razlikuje jedan pojam, dogaaj, objekt, od drugog putem varijacije zvuka ili reda.
Priozvoljan je jer nema objektivne veze izmeu prirode stvari i jezike jedinice koja se

39

na to odnosi. On je i konvencionalan, oslanja se na unutranju saglasnost korisnika da se

pridravaju pravila znaenja i upotrebe.
Po Sosiru, jezik je sistem meusobno povezanih znakova, tako da vrednost jednog
znaka zavisi od prisustva drugih znakova. Napravio je razliku izmeu jezika kao sistema i
jezika kao ive rei, odnosno govora. Odvajanjem jezika od ive rei, on je odvojio
drutveno od individualnog. U tome se sastoji "sosirovski paradoks" jer jezik kao
sistem, mada pripada drutvenom delu jezika, poseduje svaki pojedinac, dok jezik kao
iva re ne moe da se prouava bez uvida u iru govornu zajednicu.
Pojava antropoloke lingvistike, po miljenjima nekih autora, dovela je do
znaajnih promena u lingvistici. Jezik se posmatrao kao koherentna, autonomna celina.
Prihvaeno je antropoloko shvatanje da se svet moe objektivno gledati jedino kroz oi
onih koje prouavamo.
Sve brojne postavke i tumeenja jezika mogu se svrstati u tri glavne teorije o
jeziku:
Lingvistika teorija je teorija o ovekovom sistemu simbolizacije u komunikaciji,
prouava odnose izmeu zvuka i znaenja;
Psiholingvistika teorija je teorija o ovekovoj osnovnoj sposobnosti da se ponaa
simbolino, prouava kako ljudi odnose izmeu zvuka i znaenja mogu da izvode u
kodnom ponaanju;

Sociolingvistika teorija objanjava kako je simbolino ponaanje sistem povezan sa

drutvenim varijablama korisnika i konteksta, kako odnose izmeu zvuka i znaenja
koriste pojedini jeziki predstavnici u nekoj osobenoj komunikacionoj situaciji.
Lingvisti vide jezik kao teorijski problem odnosa izmeu zvukova i znaenja. U
savremenoj lingvistici sistem se opisuje preko pravila (morfologija, sintaksa i semantika).
Ova pravila koja ine teoriju jezika jesu gramatika.

74. Lingvistika i kompjuterska lingvistika

Lingvistika prouava osnos izmeu zvukova i znaenja. Moderna lingvistika
nastoji da pronae neke optije gramatike teorije kojom bi se mogli opisivati svi ljudski
jezici. Jezik je jedinstven za ljudsku vrstu i mada se razlikuje od etnosa do etnosa svi su
oni sloeni u odreena gramatika pravila i jednako dobro slue u komunikaciji. omski
u svom delu Sintaksike strukture smatra da lingvistika postaje generativna
gramatika koja se bavi procesima nastajanja jezika, prvenstveno reenice. Podelio je
pravila na tri komponente: sintaksiku, fonoloku i semantiku. Osnovna pretpostavka
generativne gramatike je u tome da je sutina lingvistikog sistema znanje koje ovek
mora da ima da bi razumeo i stvorio reenice u svom jeziku. Taj korpus znanja mu
omoguava jeziku kompetenciju, tj. sposobnost.
omski smatra da postoje univerzalna naela koje poznaje svaki govornik i koja
su mu uroena. Govorni predstavnik ima preutno ili unutranje znanje svojih pravila
jezika. ovek ima um koji mu omoguava da postupa po slobodnoj volji, nezavisno od
spoljanje sredine.

40

Kompjuterska lingvistika bavi se opisom i objanjenjem formalnih jezika i ona

pokriva irok krug aktivnosti koje su u vezi sa raunarom. Tu spada pre svega mainsko
prevoenje sa prirodnih jezika, istraivanje tekstova i sve ono to se podrazumeva pod
terminom hyper text. Ova oblast istrauje mogunosti i probleme koji se javljaju kada
postoji ogroman broj tekstova na kompjuteru koji se mogu prikazati na razliite naine.
Oblast koja se zove vetaka inteligencija najvie je zainteresovana za jezik. Cilj je
konstituisati inteligentne sisteme koji mogu da komuniciraju, pronalaenje matemetiki
preciznog naina na koji bi se opisao i formulisao jezik.
75. Psiholingvistika
Psiholingvistika prouava ponaanje pri upotrebi jezikog sistema. Skiner je
definisao osnovne tipove stimulativnih uslova koji vode ka ponaanju u jeziku i odredio
uslove gde je jezik sam stimulans za neko ponaanje. Skiner, meutim, govori o
verbalnom ponaanju, ali ne i o prirodi znaenja. Ovaj pristup je kritikovao omski. Ono
to je za omskog jezika kompetencija ljudi, bihevoristika nije mogla da objasni.
Hil naziva jezik "prvom i najizrazitijom ljudskom simbolinom aktivnou".
Entiteti jezika su simboli, tj. oni imaju znaenje, ali veza izmeu simbola i stvari je
arbitarna i drutveno kontrolisana.

Naunici su sve vie traili kognitivni pristup teorijama jezikog ponaanja, tj.
opis onih tipova procesa mentalnog ponaanja koji su ukljueni u stvaranje i razumevanje
jezikih iskaza. Kognitivni psiholingvistiki pristup pretpostavlja da ljudi imaju
unutranju sposobnost da razvijaju jezik. Jezik se vie posmatra kao neto to su ljudi
razvili svojom aktivnou, nego kao pasivan proizvod jezikog uenja. Kognitivni pristup
smatra da dete ui pravila i strategije za razvoj ili tumaenje reenica, a ne same reenice.
Psiholingvisti su prouavali kako se jezika kompetencije (znanje, sposobnost) razvija
kod dece.
Blek i Mur smatraju da je govor kako stimulans za ponaanje tako i odgovor koji
ponaanje upuuje samom stimulansu. Viver i Nes smatraju da je govor psihofiziki
proces putem kojeg jedna osoba pokuava da utie na drugu. Smatraju da kao govornici
najbolje to moemo da uradimo je da koristimo ujne i vizuelne simbole koji u naim
sluaocima mogu da dodirnu izvesne elemente njihovog prolog iskustva. Tako e
sluaoci proizvesti za sebe znaenjske obrasce koje mi elimo da one imaju.
76. Sociolingvistika
Prema sociolingvistici ni komunikacija ni jezik nisu nezavisni od linog i
drutvenog konteksta. Sociolingvistika se bavi problemima drutvenog raslojavanja
jezika, prouava korelacije koje postoje izmeu jezikih i drutvenih struktura.
Nain govora esto nije produkt individualnih sposobnosti ve postoje obrasci.
Berntajn razlikuje dva koda restriktivan (sintaksa minimalno sloena) i razvijen
jeziki kd (sloenija sintaksa). Restriktivni kd se esto nalazi u situacijama drutvene
41

razmene, odravanja drutvenih odnosa, dok razvijeni kd odgovara raspravama,

objanjenjima i instrukcijama.
Labov se suprotstavio generativnim gramatiarima i njihovom iskljuivom
usmerenju na individuu, bez obzira na drutvene grupe. Razradio je pojam pravila
varijacije koja pretpostavljaju da je govor podloan stalnoj promeni, bez ega
interpersonalna komunikacija ne bi bila mogua.
Del Hajmz u svom delo Osnovi sociolingvistike govori o etnografiji
komunikacije koja proizilazi iz antropoloke lingvistike. Etnografija govora
podrazumeva da neko moe da ima znanje gramatike ali ne mora da ima i znanje o
govornim obrascima koji postoje u odreenoj zajednici. Etnografija komunikacije za
kontekst uzima celu zajednicu, istraujui u celini njene komunikativne navike. Smatra
da su etnografija i komunikacija, a ne lingvistika i jezik ti koji odreuju pojmovni okvir
putem koga se procenjuje mesto jezika u kulturi i drutvu.
Hajmz smatra da dete razvija obrazce za korienje jezika i time ustanovljava
svoju sociolingvistiku kompetenciju. Tvrdio je da je kulturno i drutveno znanje nekog
drutva bitna odlika uspene komunikacije.

77. Sapir Vorfova hipoteza

Njena glavna pretpostavka je da na nain miljenja zavisi od jezika kojim
govorimo, a posebno gramatike. U svojim istraivanjima oni su povezali gramatiki
sistem jezika amerikih Indijanaca sa njihovim pogledom na svet, smatrajui da prvi
utie na drugi. Mislili su da jezik nije samo mentalni nain izraavanja stvarnosti ve i
sredstvo koje uobliava nain na koji govornik vidi stvarnost.
Vorf smatra da pojmovi vremena i materije zavise od prirode jezika kroz koji se
razvijaju. Kod nas je, na primer, materija bezoblina masa kojoj je potrebna forma da bi
realno postojala. Kod Hopi Indijanaca nema bezoblinog: postojanje moe ili ne mora
imati oblik, ali uvek ima intenzitet i trajanje. ovek Zapadne civilizacije ivi u
koordinatama prostora i vremena, dok Hopi ive iskljuivo u svom psiholokom vremenu
koje je vezano za udaljenost i kretanje. Vreme i prostor se kod njih izraavaju kroz
dogaaje.
Gledita Sapira i Vorfa se dosta razlikuju. Sapir je formiranje jezika posmatrao
unutar drutva i tvrdio da tek onda kad se formira jezik moe da deluje na oblikovanje
pogleda na svet. Jezik doprinosi kulturi, a kultura oblikuje stvarnost. Jezik je sredstvo za
socijalizaciju, drutveni odnosi ne mogu da postoje bez njega. On ima veliku ulogu u
prenoenju tradicije.
Suprotno tome, Vorf smatra da spoljni svet postoji, ali se nauno ne moe shvatiti
sve dok se znanje koje imamo o njemu ne pretoi u jezik. Smatra da jeziki sistem
(njegova gramatika) oblikuje ideje. Jezik je uzrok a ne posledica. Ideje Vorfa su naroito
bile pod udarom kritike. One su dobrim delom poticale iz nemogunosti pozitivistikog
preispitivanja njegovih hipoteza.

42

78. Teorija kulturne lingvistike

Kulturna lingvistika zasnovana je na starim tradicijama kao i savremenim
teorijama u antropolokoj lingvistici, mada se najvie oslanja na kognitivnu lingvistiku.
Kognitivna lingvistika se moe vezati za tri tradicionalna pristupa, bitna za antropoloku
lingvistiku: Boasovu lingvistiku, etnosemantiku, i etnografiju govora.
Boasova lingvistika predstavlja pre svega opis gramatike jezika u njihovim
vlastitim terminima, a ne ve u oformljenim kategorijama indoevropskih jezika. On
smatra da razliiti jezici klasifikuju iskustva razliito i da takve klasifikacije nisu nuno
svesne. Boasovu jeziku relativnost nastavili su njegovi uenici Sapir i Vorf.
Etnosemantika prouava naine na koje razliite kulture organizuju i kategorizuju
oblasti znanja, kao to su biljke, ivotinje, srodnici.
Najznaajniji naunik koji se bavio etnografijom govora bio je Hajmz. On smatra
da je govor sistem kulturnog ponaanja, da lingvistika kompetencija govornika ne
ukljuuje samo sposobnost da se proizvede sintaksa, ve i sposobnost da se jezik koristi
pragmatino u odreenom drutvenom i kulturnom kontekstu.
Kognitivna lingvistika pretpostavlja da jezik izraava mentalne predstave ili
koherentne ideje. Kulturna lingvistika je sinteza kognitivne lingvistike i boasovske
lingvistike, etnosemantike i etnografije govora. Kulturna lingvistika treba da konotira
iroki interes za jezik i kulturu, brigu za poznavanje folklora naroda iji se jezik istrauje,
oslanjajui se pri tom na etnografske i lingvistike metode.
79. Kodovi i njihove vrste
Kodovi su znakovni sistemi razliitih vrsta (jezik, pismo, matematiki znaci, note,
slikarstvo, mirisi, dodiri, itd.). Kodovi ine sisteme u koje su organizovani znakovi, a
njima upravljaju pravila koja prihvataju svi lanovi zajednice koji ih koriste. U svakom
drutvu postoje kodovi ponaanja i znaenjski kodovi. Kodovi ponaanja reguliu
naine ponaanja zajednice i pojedinih lanova (zakoni, bonton, i razna druga pravila), a
znaenjski kodovi se odnose na sisteme znakova koji imaju vie jedinica koji se mogu
kombinovati (paradigmatska dimenzija koda) po pravilima koja su stvar dogovora
(sintagmatska dimenzija koda).
U najirem smislu kodovi mogu biti vetaki (Morzeovi znaci) i prirodni (jezik).
Kad je re o kulturnim kodovima oni se mogu podeliti na digitalne (jezik, matematika,
itd.) i analoke (slike, mape, pokreti tela, itd.).
Na osnovu dogovora kodovi se dele na konvencionalne, arbitarne i estetske.
Konvencije su nepisana pravila, zajednika iskustva lanova neke zajednice ili
kulture. ine ih ponaanje ljudi, naini na koje e ureivati svoj ivot i
svakodnevnicu, od oblaenja do graanja kua.
Kod arbitarnih kodova radi se o dogovorenom odnosu izmeu oznake i oznaenog.
Simboliki su, bezlini i statini. To su pre svega kodovi nauke kao to su brojevi,
zatim saobraajni znaci, vojne uniforme, notni znakovi, hemijski simboli, itd.
Estetski kodovi su razliiti, promenljivi i teko mogu da se odrede. Vezani su za
kulturni kontekst. Obuhvataju unutranji, subjektivni svet. Konvencionalni estetski
kodovi omoguavaju uklapanje lanova drutva u njihovu kulturu. Masovna i narodna
umetnost koristi konvencionalne estetske kodove.

43

Konvencionalizacija je kulturni proces koji se javlja kada kodovi koji su do skora

bili sasvim nekonvencionalni, usled injenice da ih je prihvatila masovna publika, postaju
popularni i svakodnevni.
80. Denotacija i konotacija
U sholastici pojmovi konotacije i denotacije su se upotrebljavali da bi se
razlikovali apstraktni od konkretnih termina. U tradicionalnoj semantici konotativno
znaenje je sekundarno zanenje koje znak moe imati pored primarnog, standardnog ili
sutinskog znaenja.
Bart razlikuje dva reda znaenja: denotativno i konotativno. Denotativni red
znaenja je deskriptivan, on opisuje odnos izmeu oznaitelja i oznaenog. Denotacija se
odnosi na oigledan, bukvalan smisao znaka. Fotografija nekog dela grada, ulice, kue,
denotira taj deo grada. Pod konotacijom Bart ne misli samo drugi smisao, ve da
ukljuuje sve osim jednog odnosa denotacije koji ostaje tajna. Konotacija je za Barta
idealno orue za analizu knjievnog teksta poto denotacija dozvoljava da se otkrije samo
prost, bukvalan odnos.
Termin denotacija se koristi u mnogim teorijama da se odredi prvo glavno ili
jedino znaenje, nasuprot konotaciji koja implicira vie od jednog znaenja.
Bart razlikuje i trei red znaenja koje naziva simbolinim. Predmet postaje
simbolian kada kroz konvenciju i upotrebu dobije znaenje koje mu omoguuje da
postane neto drugo.
Eko smatra da denotacija ukazuje na znaenje, dok je smisao konotacije odreen
znaenjem. Denotaciju identifikuje sa primarnim znaenjem rei ili reenice, dok se
konotacija vezuje za mogua asocijativna znaenja.
Knjievna kritika polazi od pretpostavke da je knjievnost pre svega konotativne
prirode za razliku od denotativnog jezika i govora, ali tu postoje razliita stanovita koja
su posledica razliitog stava prema knjievnom tekstu i njegovom tumaenju. Nejasnost
pojma konotacije dovela je do brojnih kritika i ak odbacivanja konotacije kao injenice
znaajne za knjievnost. Jo jedan problem je i nemogunost jesnog razlikovanja izmeu
konotacije i denotacije.
81. Metafora i metonimija
Aristotel smatra da je metafora prenoenje izraza sa jednog predmeta na drugi i to
ili sa roda na vrstu ili sa vrste na rod ili sa vrste na vrstu ili na osnovu analogije. Fisk
smatra da metaforom pokuavamo da nepoznato odredimo poznatim. U tradicionalnoj
upotrebi, metafora se koristi u dva razliita smisla, irem i uem. U uem smislu ona
predstavlja samo jednu od tropa kao to su metonimija, hiperbola, sinegdoha i sl. U irem
smislu, metafora pokriva razliite govorne figure. U Vebsterovom reniku metafora je
govorna figura u kojoj se re ili fraza koja oznaava jednu vrstu objekta ili radnje koristi
umesto neke druge da bi ukazala slinost ili analogiju izmeu njih.
U nekim novijim studijima postoji tendencija da se nauka o metafori podeli na
komparativne teorije koje metaforu shvataju kao slinost ili poreenje izmeu dva

44

predmeta, i teorije semantikog tipa koje dre da se do metafore dolazi putem verbalne
opozicije ili interakcije semantikih sadraja.
Metafore povezane sa ikoninim znacima se tee mogu odgonetnuti i nalazimo ih
uglavnom u reklamama. Primer korienja metafore u svakodnevnoj komunikaciji odnosi
se na upotrebu novca kao metafore vremena, pa tako kaemo "uteda" vremena,
"potronja" vremena, "gubljenje" vremena itd.
Metonimija asocira znaenje unutar istog plana stvarnosti. Njena osnovna
definicija je da deo stoji za celinu. Jakobson smatra da je ona glavni nain romana dok je
metafora glavni nain poezije. Metafora nije vezana za princip bliskosti na istom planu
znaenja kao metonimija, ve umesto toga trai princip asocijacija. Kada kaemo Bela
kua je najavila ili beli dvor je potvrdio, koristimo metonimiju u kojoj se mesto javlja kao
politiko sredite. Kada kaemo: uo je violinu (tj. zvuk violine) zamenjujemo odliku
neke stvari sa samom tom stvari.
82. Persova teorija znaka ikona, indeks i simbol
Pers deli znak na tri osnovne kategorije: ikona, indeks, i simbol.
Ikona deluje faktikom slinou izmeu oznake i oznaenog. Ikona lii na
objekat, ali nema dinamiku vezu sa objektom koji predstavlja. Njene osobine slie
osobinama objekta i to pobuuje analogne senzacije u svesti koja zapaa tu slinost.
Ikonini znak samo predstavlja objekt, njegovo tumaenje ne uzrokuje slinost, ve
belei njegovu prisutnost. Amerika zastava sa zvezdama i belim linijama predstavlja 50
drava koje se nalaze u Uniji (zvezde) i 13 kolonija koje su u poetku formirale Uniju
(linije). U tom pogledu, ikoniko znaenje zastave moe biti razumljivo samo onom ko
poznaje ameriku istoriju.
Indeks je jedini znak koji je u vezi sa stvarnou i blizak sa svojim objektom. To
je znak koji se odnosi na objekt koji oznaava time to je taj objekt zaista uticao na njega
(mokre ulice i kia). Indeksi se moraju jasno razlikovati od ikona iz dva razloga: mnogi
znaci imaju i ikoninu i indeksnu prirodu; indeks ukljuuje u sebe ikonu, tj. ikona se ve
sadri u indeksu. Mokre ulice su ponekad indeksni znaci kie, jer je ona na njih uticala, tj.
mokre su od kie. Ali onda mokre ulice ine ikonu, poto je kia i sama mokra.
Simboliki znaci su oni aspekti znakova koji zavise od drugih znakova da bi
mogli da se prepoznaju i tumae. Moe se razumeti jedino u odnosnu na prethodno
uspostavljeno pravilo koja odreuje ta e predstavljati (crveno svetlo za zabranu).
Simbol je znak koji bi izgubio svoj karakter kad ne bi bilo tumaa. Svaka re u knjizi je
simbolian znak, ako se uzme da poiva na pravilima gramatike i diskursa koji je osoben
za neki jezik.
Pers je predloio da ova tri aspekta znaka imaju svoje korespondente u logici, gde
ikonino predstavlja aktuelno, indeksnost - nunost (ono to je logiki nuno), a simbol
mogunost (hipotetino). eleo je da stvori sistem logikih pojmova zasnovan na
znacima koji bi mu omoguili da u potpunosti objasni proces miljenja. Simbol nam
omoguava da stvaramo apstrakcije, da, na primer, raunamo. Indeksi za cilj imaju da
optu misao dovedu do pojedinanog iskustva, a ikona je graa deduktivnog miljenja.
83. Ferdinand de Sosir proizvoljna priroda jezikog znaka
45

Ferndinand de Sosir bavio se nainom na koji se znaci (rei) povezuju sa drugim

znacima. Njegova teorija znaka ima nekoliko osnovnih pretpostavki. To su: dvostruka
struktura znaka, njegova mentalistika zavisnost, strukturalan pojam znaenja i
arbitarnost jezikog znaka.
Model dvostruke strukture znaka sastoji se od tri termina: znak, oznaitelj (znaci
na hartiji, zvuci u vazduhu) i oznaeno (mentalni pojam na koji se ta slika odnosi).
Jeziki znak je dvostrani psiholoki entitet koji se sastoji od pojma (oznaeno) i zvune
slike (oznaitelj) koji ukazuju na opozicije koje ih odvajaju kako jedan od drugog tako i
od celine iji su deo, tj. od znaka.
Semiologija vidi komunikaciju kao stvaranje znaenja u poruci. Znaenje nije
statino. Ono je promenljivo, predstavlja aktivan proces. Sosir smatra da je znaenje
vrednost pojma unutar celog semiolokog sistema. On pravi razliku izmeu vrednosti i
znaenja. Vrednost je element znaenja, ali znaenje se od nje razlikuje i istovremeno od
nje zavisi. Jedna re moe biti zamenjena nekom drugom ili uporeena s nekom drugom.
Njena vrednost nije utvrena sve dok ne moemo da je razmenimo sa nekim drugim
pojmom da neto znai.
Sosir oznaitelja smatra materijalnim delom vrednosti, dok je oznaeni pojmovni
deo. Vrednost oznaitelja moe se odrediti jedino u odnosu ili u razlici sa drugim
fenomenima jezika (ako je re o lingvistikoj vrednosti). U rei su vane zvune razlike
koje nam omoguavaju da ih odvajamo od drugih rei, poto su upravo razlike te koje
nose znaenje. Materijalni element (zvuk) po sebi ne pripada jeziku, on je samo materijal
koji jezik koristi.
Glavni pojmovi koji se koriste u odnosu izmeu oznaitelja i oznaenog su
proizvoljno (arbitarno), ikonino, motivacija i ogranienje i svi su oni povezani meu
sobom. Proizvoljna priroda znaka ukazuje da nema nune veze izmeu oznaitelja i
oznaenog, ve da se radi o osobenoj komunikaciji koja ini arbitarni entitet. Ikona je
znak gde je oblik oznaitelja odreen na neki nain preko oznaenog. Motivacija i
ogranienje opisuju u kojoj meri oznaeno odreuje oznaitelja. Visoko motivisan znak
je vrlo ikonian: fotografija je vie motivisana od saobraajnog znaka. Ogranienje se
odnosi na uticaj koji oznaeno vri na oznaitelja. to je znak motivisaniji, to je vie
njegov oznaitelj ogranien oznaenim.
84. Ferdinand de Sosir - jezik i govor, organizovanje znakova
U okviru analize fenomena znaka kao sistema iznosi se vanost dve dihotomije:
jezik naspram ive rei (govora) i sinhronija naspram dijahronije. Sosir je jeziki sistem
nazvao jezik, nasuprot koga se nalazi govor. Govor je pojedinana upotreba drutvenog
sistema znakova u govornim radnjama ili tekstovima. Sinhronijska analiza bavi se
sistemom znakova u nekom datom trenutku bez obzira na njegovu istoriju. Dijahronija se
bavi razvojem znakovnog sistema u istorijskoj perspektivi.
Jezik je socijalan u smislu njegovog saznavanja. Elementi govora su
individualno odreeni, pa zato nisu drutveni. Jezik je neneamran, a govor je nameran
(jezik pojedinac prima pasivno, a govor ukljuuje nameru prilikom izbora asocijativnih
zvunih slika sa pojmovima u jeziku). Govor je aktivan, a jezik pasivan (jezik je zbir
onoga to se nauilo, a govor je izbor iz onoga to se nauilo). Govor je heterogen (ne
46

postoji obrazac izmeu drutvenog konteksta i reenog), a jezik homogen (zvune slike i
pojmovi su nepromenljivo povezani).
Znaci su organizovani u kodove na dva naina: putem asocijacije ili paradigme i
putem sintagme. Paradigma je niz znakova, poput azbuke, iz kojeg se pravi izbor da bi se
formulisala poruka. Sintagma je kombinacija izabranih znakova. U jeziku, renik je
paradigma, a reenice sintagma.
U paradigmi sve jedinice moraju imati neto zajedniko to ih ini lanom
paradigme i moraju se jasno razlikovati od drugih u paradigmi, tj. moraju imati
distinktivne odlike znaka. Vana odlika sintagme su pravila kako se prave kombinacije U
jeziku to su gramatika, sintaksa, u muzici melodija, itd.
85. Mukarovski i praki jeziki krug
Osnove moderne teorije o znakovima postavili su dvadesetih godina XX veka
lanovi Prakog jezikog kruga. Dokazivali su tri glavne pretpostavke:
1. Stav da znakovni sistemi nisu emanentni i da su na jedan sloen nain meusobno
povezani. Praki jeziki krug video je sve kulturne pojave povezano i meuzavisno u
jednom aktivnom i sloenom meuodnosu. Ono to je kljuno u povezivanju knjievnog
dela sa vanliterarnim sistemima jeste jezik. Mukarovski smatra da se delo posmatra kao
povezano sa sistemom onog jezika u kome je nastalo, a koji je u bliskoj vezi sa
vrednosnim sistemima kulture nekog perioda. Potvrdio je stanovite Prake kole o
meuzavisnosti sistema to nikako ne ugroava autonomiju umetnosti i njenu estetsku
funkciju. I umetnost i kultura, po njihovom vienju imaju svoj autonoman razvoj, i
nijedno ni drugo nije a priori iznad jednog ili drugog.
2. Gledite o funkciji i polifunkcionalnoj prirodi ljudske aktivnosti. Naunici su
poeli da se bave pitanjima koja su se ticala znaenja umetnosti, odnosa izmeu
umetnikog dela, njegovog stvaraoca i recipijenta, sloenih odnosa izmeu umetnosti,
kulture i drutva, odnosa izmeu razliitih umetnosti, kao i razvoja umetnikih sistema.
Mukarovski je predstavio jednu sveobuhvatnu semiotiku estetiku, i odredio umetniko
delo kao semiotiki iskaz.
3. Gledite o postojanju drugih znakovnih sistema osim jezika koji ine sloeni
sistem sistema semiotikih kodova svih vrsta. Preko funkcije, nonja od obinog
upotrebnog predmeta postaje znak koji funkcionie na isti nain kao verbalni znaci i u
njemu se nalazi mnotvo znaenja. Tako narodna nonja funkcionie kao znak drutvene i
ekonomske diferencijacije, nacionalnosti, profesije, branog stanja i sl.
86. Jurij Lotman jezik umetnosti
Lotman smatra da je umetnost jedno od sredstava komunikacije i da se moe
odrediti kao jedna vrsta jezika. Jezik umetnosti ima svoja pravila, renik, strukturu i po
tome je slian drugim "jezicima", mada ima neto osobeno po emu se od njih razlikuje.
Tumaenje i prouavanje umetnikog knjievnog dela pretpostavlja ispitivanje
koda prirodnog jezika i koda knjievnog jezika. Zato Lotman umetnost naziva
drugostepenim modelativnim sistemom (prvostepeni je prirodni jezik). Umetniki jezik je

47

sloeniji od prirodnog, jer prenosi sloene informacije, i zato se umetniko delo ne moe
prepriavati, jer time gubi svoj smisao.
Lotman u umetnikom delu izdvaja poruku i jezik kao dva osnovna aspekta
umetnikog dela. Jezik je neto to postoji i pre samog dela i mora do izvesne mere biti
zajedniki i za stvaraoca i za recipijenta, dok je poruka informacija koju donosi sam tekst.
Jezik je nepromenljiva i trajna strana umetnikog dela, dok je poruka promenljiva i moe
da zastari.
Jezik knjievnost je poseban jezik i on se nadograuje na prirodni jezik kao
drugostepeni sistem. Svako umetniko delo je jedinstven znak, originalan po sadraju.
Ono to je informacija jeste novina i originalnost umetnikog dela. Lotman kae da se
umetniko delo ponaa kao ivi organizam, da ono ivi u sprezi sa itaocem predajui mu
upravo onu vrstu poruke koju on hoe da primi.
87. Neverbalna komunikacija
Kultura se ui poev od jezika pa preko svih neverbalnih naina izraavanja
ljudskih emocija i stavova do specifinih oblika kulture kao to su religija, nauka i
umetnost. Sve to ljudi rade je naueno.
Ljudi razliitih kultura sutinski mislc na razliite naine i to izraavaju ne samo
jezikom, vc i na brojne neverbalnc naine: gestovima, dodirom, poimanjem prostora,
poimanjem vremcna, rasporeivanjem vremena i brojnim drugim nainima koji se
nazivaju kulturnim ponaanjem. U tom ponaanju neverbalna poruka se javlja kao moan
deo komunikativnog procesa.
Za razliku od reprezentativnih kodova, (na primer, neki tekst) koji su sastavljeni
od ikoninih simbola i znakova, neverbalna komunikacija spada u takozvane
prezentativne kodove koji su u bliskoj vezi sa svojim komunikatorima (koderima) i koji
su indeksne prirode. Prezentativni kodovi su razni gestovi, grimase, kvalitet glasa. Oni se
najee koriste u komunikaciji licem-u-lice, to znai da je to takva vrsta komunikacije u
kojoj je nuno prisutan sam komunikator.
Fisk utvruje da neverbalna komunikacija ostvaruje dve osnovne funkcije. Jedna
je da prenosi indeksnu informaciju i o govorniku i o njegovoj situaciji, stavovima,
miljenjima koje saznaje slualac. Druga se odnosi na uspostavljanje meusobnog
odnosa.
88. Kodovi dodira, prostora; orijentacija i izgled
Argajl, Bergun i Gerero su opisali brojne razliite kodove ili naine izraavanja
koji se pri tom koriste.
1. Telesni dodir ili haptiki nain. Telesni dodir je kulturno kodiran i u pogledu
koliine i kvaliteta. Istraivai su pronali da postoje kulture kontaktnog i nekontaktnog
tipa. Arapi, Junoamerikanci i Junoevropljani spadaju u prvu grupu, dok bi Azijati,
Indijanci i Severni Evropljani (Amerikanci) pripadali drugoj. Kod veine zapadnih
naroda mukarci se usteu od bilo kakvog drugog dodira osim stiska ruke. Pa i to se esto
izbegava. Za Latinoamerikance meutim, jednostavan stisak ruke je nesto vrlo bezlino.

48

U studiji Dounsa, Dounsa i Jarbroa o znaenju dodira analizira se sedam

primarnih oblika dodira kod odraslih ljudi: pozitivan efekat, igraki, kontrolisani, ritualni,
hibridni, zadati i sluajni. Pozitivan efekat se odnosi na onu vrstu dodira koja eli da
izazove podrku, razumevanje, ukljuivanje, ljubavni ili seksualni interes. Igraki se
vezuje za potrebu da se olaka situacija kroz neku vrstu igre, kao to je golicanje ili lano
rvanje. Kontrolisani dodiri tee da usmere ponaanje kao to je dodir po ramenu.
Ritualni dodir se odnosi na stisak ruke, kratak zagrljaj pri pozdravu ili opratanju.
Hibridan dodir kombinuje pozitivan efekat i ritualni dodir, kao to je to na primer
ljubljenje i grljenje pri susretu. Zadati i sluajni dodiri su vie kontakti nego stvar
komunikacije, kao to je to na primer situacija kod zubara ili lekara gde on dotie, mada
time i ne komunicira sa pacijentom.
2. Bliskost, proksemiki ili prostorni kod. Odnosi na nain kako ljudi uobliuju i
koriste prostomu komunikaciju. ovek ima dve osnovne prostome potrebe, jedna je
teritorijalna, druga je lina. Teritorijalna se dalje deli na tri kategorije: primarnu,
sekundamu i javnu. Primama teritorija je lino okruenje, stambeni ili radni prostor
linosti. Sekundamu predstavljaju razna javna mesta, kao to su kola, ustanova u kojoj
se radi, i sl. Javna teritorija se odnosi na javna mesta uopte.
Hola je skovao izraz proksemija. Pod njim on podrazumeva kako ovek
nesvesno strukturie svoj mikroprostor. Mikroprostor je neposredna ovekova okolina, i
to je podruje njegove privatnosti. Mezoprostor je sledei korak, odnosno ovekova ira
okolina. Makroprostor se proiruje na vee teritorije od naselja do gradova i dalje. Kad
se radi o kultumoj dimenziji, Hol razlikuje infrakulturno i prekulturno proksemino
ponaanja. Infrakulturno ponaanje moemo zvati i teritorijalno ponaanje. Prekulturna
proksemija se odnosi na ovekovo ulno percipiranje prostora.
3. Orijentacija. Kako se okreemo prema nekome takoe je neka vrsta poruke o
naem odnosu. Glasovne osobenosti predstavljaju veoma znaajan kod u komunikaciji.
Glas u verbalnoj komunikaciji je prenosilac emocionalnih poruka. Kod mnogih naroda
jaina glasa i brojne gestikulacije znae iskrenost i dobronamernost. Arapi, na primer,
galame, skau i viu, ba kao i Italijani ili Grci, kad ele da iskau svoju iskrenost i dobru
volju. Amerikanci bi to smatrali agresivnou i nepristojnou.
4. Izgled. Spoljni izgled koji se na izvestan nain moe kontrolisati (odea, boja
kose i minka kod ena) i unutranji koji se odnosi na nae fizike osobenosti (visina,
teina, prirodne boje) nose poruku o nama. Fiziki izgled esto prenosi vrlo vane poruke
drugom. Ljudi su skloni da stvaraju stereotipne predstave o drugima na osnovu njhovog
oblaenja, ponaanja u javnosti.
89. Telesni jezik (kinetian ili mimian kod)
Berdvistel je svoju analizu telesnog jezika podelio u nekoliko podruja: 1.
prekineza, odnosi se na fiziologiju telesnog pokreta. Tu se izdvajaju najmanje jedinice
neverbalnog ponaanja koje imaju razliitu vrednost u razliitom kontekstu, i one se
odreduju kao kine. 2. Mikrokineza: klasa kina koje imaju isto drutveno znaenje (na
primer, klimanje glavom) odreuje se kao kinema.
Pol, drutveni status, kultura, utiu na komunikaciono ponaanje, ali svaka osoba
ima svoj vlastiti kinetiki model. Emocionalno stanje se moe otkriti kroz pokrete lica,

49

tela, oiju, kroz gestove. I upravo ova vrsta ponaanje moe dosta toga da nagovesti o
nekom pojedinicu i njegovoj drutvenoj okolni.
U telesni jezik spadaju:
1. Izraz lica se odnosi na razliite grimase lica kojima se prenose brojne poruke, od
namigivanja, do puenja usana ili mrtenja ela. Pokreti miia lica mogu se menjati,
pojaavati, zavisno od pravila koja postoje u pojedinim kulturama.
2. Gestovi se najee odnose na pokrete ruku, glave, nogu, pa i celog tela. Najee
su vezani za govor i dopunjuju verbalnu komunikaciju.
3. Poloaj. Nain na koji sedimo, stojimo, leimo, komunicira takoe neka
znaenja: prijateljstvo, neprijateljstvo, inferiornost ili nadmo.
4. Pokreti oka, kontakt preko oka. Izbegavanje neijeg pogleda ili slobodno
gledanje u oi, govori mnogo o meusobnom odnosu ljudi. Primarne funkcije pogleda su:
fatika, ekspresivna i konativna. Fatika se ogleda pre svega tokom razgovora, gde ima
za cilj poticanje ili odravanje razgovora. Ekspresivna funkcija vidljiva je u reakcijama
koje se preko oiju mogu izraziti kada se radi o emocijama zadovoljstva, iznenaenja ili
besa. Konativna funkcija dobija na vanosti kada je re o onome kome je pogled upuen.
90. Gestovi
Gestovi predstavljaju vrstu telesne komunikacije, posredstvom ruku, nogu ili
glave. Ekman i Frizen klasifikovali su gestove na pet kategorija:
1. Amblemi ili znamenja su konvencionalni, namerni znaci koji su autonomni u
odnosu na jezik. Znamenja se mogu direktno razumeti, kao to prst na ustima oznaava
tiinu ili mahanje rukom pozdrav. Gestovni amblemi su ogranieni na posebne kulture,
zavise od konvencije i zbog toga ih posmatramo kao kodove.
2. Ilustratori su gestovi povezani sa govorom, i slue da se ilustruje ono to se
govori. Ekman razlikuje vie tipova ilustratora, kao to su palice tj. gestovi koji
naglaavaju pojedine rei, ili reenice, ideografi, gestovi koji nagovetavaju pravac misli,
kinetografi koji slikaju radnje, piktografi pokazuju predmete, ritmiki koji opisuju
ritam ili tempo nekog dogaaja, spacijalni koji opisuju prostor i deiktiki ukazuju na
predmete.
3. Pokazatelji oseanja su neverbalni izrazi emocija i afekata. Oni se najee
odnose na izraz lica koji nam ukazuje ta neko osea, na primer, osmeh ili mrtenje ela.
4. Adaptatori ili telesni manipulatori pomau linosti da zadovolji ili ukae na
nake vlastite probleme ili deavanja, kao to je eljanje, udaranjem olovke o sto, igranje
brojanicama i sl.
5. Regulatori su gestovi povezani sa govorom i oni reguliu govornu interakciju
izmeu govornika i sluaoca. Pomau da se pokrene, odri, strukturie i zavri
meuodnos.
Dezmond Moris je definisao gestove kao radnje kojima se daje neki uoljivi,
fiziki znak onome ko posmatra. Gest je nain uspostavljanja komunikacije i da bi neki
pokret bio i gest on mora da prenosi neku poruku ili informaciju. Telesni gestovi mogu
biti primarni ili namerni i sluajni. Primarne ili namerne gestove Moris je podelio na
est kategorija:

50

1. Izraajni gestovi. Tu spadaju sve vrste facijalnih znakova, ali i pokreti koji se
stvaraju pomou ostalih delova tela, naroito ruku. To su osmeh, sleganje ramenima,
durenje, crvenilo, bledilo, mahanje, klimanje, gunanje itd.
2. Mimiki gestovi su takva vrsta pokreta kojima se neto ili neko podraava. Moris
razlikuje etiri vrste mimikih gestova: drutvenu, teatralnu, parcijalnu i vakumsku
mimikriju. Drutvena mimikrija se odnosi na masku koju stavljamo na lice u drutvu da
bismo prikrili prava oseanja. Teatralna mimikrija se odnosi na svet glumaca koji
simuliraju da bi nas zabavili. Kod parcijalne mimikrije radi se o podraavanju neega
to podraavalac ne moe da bude, kao kad akom podraavamo pitolj, rukama let krila i
sl. Kod vakumske mimikrije, radnja se vri u odsustvu predmeta na koji se odnosi. Ako
je ovek gladan ili edan, rukom e pokazivati ta eli da jede ili pije.
3. ematski gestovi se odnose na podraavanja koja skrauju ili saimaju. Oni
izdvajaju samo jednu crtu onoga to opisuju u cilju vee efikasnosti i brzine.
4. Simboliki gestovi se tiu apstraktnih pojmova, na primer, kad glupost
pokazujemo tako to okreemo kaiprst na sleponici, ili nevericu time to povuemo
prstom donji kapak. Specifini su za odreenu kulturu i moramo ih nauiti da bismo ih
mogli razumeti.
5. Tehniki gestovi su takvi gestovi kojim se slue strunjaci u pojedinim
zanimanjima ili ljudi koji pripadaju odreenim profesionalnim sredinama. Takvi su na
primer, gestovi koje ine lanovi nekog televizijskog studija kada jedni drugima prenose
upustva za rad.
6. ifrovani gestovi predstavljaju formalne znake koji su povezani uzajamno i ine
sistem koji predstavlja odreeni kd ili jezik. Najvaniji sistemi tog tipa su jezik
gluvonemih i mornarski semaforski jezik.

91. Novi i stari mediji

Osnovna razlika izmeu starih i novih medija je u tome da novi mediji nisu
masovni u klasinom smislu. Masovni mediji su znaili centralno proizvedene
standardizovane informacije i proizvode zabave koji su se distribuirali irokoj publici
kroz posebne kanale. Novi elektronski sistemi ne potiu iz jednog izvora i obino vre
posebne usluge za relativno male grupe publike. Zajednika veza izmedu starih i novih
medija je mogunost da ponude obilje informacija i zabave irokoj publici veoma
povoljno i po pristojnim cenama.
Novi resursi informacija utiu na drutvo, jer faktor koji odvaja ekonomske klase
u razvijenom zapadnom drutvu sve je vie pristup informacijama i kontrola, ime
poinje da se poveava jaz izmeu onih bogatih informacijama i onih siromanih.
Rezultat je dalja fragmentacija drutva, vee nepoverenje u vladu i druge institucije.
Sadanje promene modernog vremena zasnovane su na kompjuterizovanoj
tehnologiji masovnih medija. Tradicionalne granice izmeu medija nestaju otkako im je
zajedniki kompjuterski modem.
Klju za ovu promenu je pojava poluprovodnog ipa. Veina elektronskih
istraivanja u poslednjim decenijama zasnovana je na poboljanju u oblasti tehnologije
ipa. Svake dve godine u proseku dolaze nove ip generacije.

51

Multimedijalni kompjuteri su visokotehnoloki hibrid koji daje fotografije i

filmove na istom ekranu sa tekstom i zvukom. Do sad se multimedijalna tehnologija
uglavnom zasnivala na visokom, tehnolokom produetku konvencionalnih kompjutera.
U budunosti e oni verovatno izgledati vie kao televizori sa daleko veim
mogunostima od dananjih.
Jo jedna nova tehnologija u medijima postae u budunosti deo multimedijalnog
obrasca: virtuelna stvarnost. To je nova vrsta spoja ljudskog i kompjuterskog koja nudi
svet fantazije u kome e igre i druge zabave biti dostupne u domainstvu.
Dananji svet ivi u sredini u kojoj informacioni ureaji zasnovani na kompjuteru
menjaju naine na koji se stvaraju i pohranjuju informaeije. Jasno je da se nalazimo usred
masovnih komunikacija kojima e vladati sve vie multimedijalni servisi i u oblasti
informacija i u sferi zabave.

RENIK POJMOVA
Agnosticizam - uenje po kome je osnova stvari za oveka nesaznatljiva.
Akulturacija - kulturni proces koji se odvija izmeu dveju kultura koje se nalaze u
trajnom kontaktu.
Ambivalencija - psihika tenja da se istovremeno izraze dva suprotna oseanja.
Anahronizam - ono to je u suprotnosti sa vremenom, sa zahtevima vremena;
nesavremenost.
Apercepcija - U logici i teoriji saznanja: jasno shvatanje predmeta, opaanje jedinstva u
refleksiji; misaono saznanje, uvid u unutranje psihiko stanje; percepcija je ono to je
doivljeno a da pri tome ne mora biti jasno shvaeno.
Apodiktiki dokaz - koji je logiki nuan, bezuslovno istinit i kome ne moe protivreiti
nijedan drugi stav.
Apologeti - branioci nekog uenja, naunog stava, oblika kulture.
Aporija - nemogunost reenja nekoga problema. Najee to su dva suprotna miljenja
ili stava na jedno te isto pitanje za koje postoje jednake logike anse.
Arhetip - prauzrok, praslika, praforma, model; za Junga to su praiskonske slike koje je
formirala kolektivna svest i koje se nalaze u snovima, u fantaziji, u vizijama sveta, u
mitu, u religijskim predstavama, u umetnikim delima svih kultura i epoha.

52

Artizam - nain umetnikog izraavanja koji je vie rezultat vetine i tehnike, a manje
genijalnosti i talenta; artizam oznaava dominaciju isto formalnih sredstava u umetnosti:
igra boja" u slikarstvu ili igra rei" u signalisgikoj poeziji.
Getalt - opaajno-prostorna forma ulnog predmeta. Zapaa se i kod psihikih i
istorijsko-kulturnih tvorevina.
Getalt teorija - pravac u modernoj psihologiji, teorija prema kojoj u naoj percepciji
stvari, pojava i dogaaja premo dobija totalitet" ili forma", odnosno struktura nad
njihovim elementima. Fenomeni se ne posmatraju kao izolovani skupovi elemenata, ve
kao skupovi koji konstituiu autonomna jedinstva, izraavajui unutranju koherentnost;
elementi strukture ne postoje pre celine iji su deo.
Gnoseologija - teorija saznanja; deo filozofije koji se bavi sutinom, strukturom i
zakonima saznanja. Sinonim: kritika saznanja".
Demijurg - je tvorac sveta koji stvara svet iz prvobitnog haosa ili iz pramaterije.
Razlikuje se od hrianskog boga", koji svet stvara ni iz ega.
Demitologija - oslobaanje izvesnih religijskih pogleda i pojmova njihovog mitskog
sadraja; kritiko-racionalna analiza mitova koja nastoji da dokae da su mitovi" rezultat
ovekove nemogunosti da racionalno shvati pojave u prirodi i drutvu. Kritika mitske
svesti.
Disponibilitet - stanje neega to je na raspolaganju; raspoloivost.
Dogmatizam - dogma", stav bez dokaza. Dogmatizam je doktrina prema kojoj je ljudski
duh snosoban da shvati bivstvo u njegovoj apsolutnoj realnosti.
Emanacija - proizlaenje iz Jednog, savrenog Bia; nastajanje nieg, nesavrenog, iz
vieg, savrenog.
Empirizam - pravac u teoriji saznanja koji svako saznanje izvodi iz ulnog iskustva
(empirije). Supr. racionalizam".
Erinije - u grkoj mitologiji demoni podzemnog sveta; pojavljuju se i u obliju zmije i
pasa. Erinije su slubenice mone htonine boginje Hekate. E. su se svetile ljudima i
proganjale su sve one koji su se ogreili o porodini princip, o materinsko naelo,
uprljavi ruke krvlju; katkada se preobraavaju u dobroudne likove - u Eumenide.
Eshatologija - nauka o krajnjim istinama oveka i sveta. U hrianskoj dogmatici: uenje
o kraju sveta, uskrsnuu mrtvih, o bojem carstvu na zemlji.
Evharistija - tajna priea; najvaniji deo hrianskog bogusluenja; obredno jedenje
hleba (Hristovo telo) i pijenje vina (Hristova krv) kao vid sjedinjenja sa Hristom i u
Hristu.
Insuficijencija - nedovoljnost, oskudpost, nedostatak.
Inteligibilan - neto to se moe shvatiti samo pomou intelekta, odnosno, intelektualnim
opaanjem; to pripada neulnom svetu.
Invarijabilan - nepromenljiv.
Involucija - opadanje, slabljenje.
Involvirati - imati u sebi, sadravati u svom pojmu.
Jansenizam - teoloki pokret utemeljen na Avgustinovom uenju a usmeren protiv
jezuita; j. su najvatreniji branitelji stava o potrebi unutranjeg, duhovnog sagledavanja
boga bez bilo kakvog posrednika.
Kapitel - je ukraena glava na vrhu stuba. U grkoj arhitekturi tri osnovna stila: dorski,
jonski i korintski upravo se po kapitelu najjasnije razlikuju.
Katarsis - ienje", preiavanje due" od navale ulnosti, strasti; za pitagorejce smrt

53

znai osloboenje, katarsis due od tela. Za Aristotela cilj je tragadije da izazivanjem

oseanja straha i saaljenja vri proienje (katarsis) takvih oseanja".
Kontemplacija - gledanje, posmatranje, duhovno opaanje natulnog, boanskog u dui i
u svetu; sredstvo mistinog saznanja (u budizmu, u hrianskoj mistici).
Konceptualizam - stanovite po kome se neka situacija ili iskustvo prevodi u pojmove;
gledite koje uvaava aktivnu ulogu pojmovnog miljenja zapostavljajui iskustvo i
injenice. Supr. empirizmu" i nominalizmu".
Metafizika - (ono to je posle, odnosio, iza fizikog") to je nauka o prvim principima i
uzrocima, o osnovnim pojmovima saznanja u njegovom poslednjem za nas shvatljivom
smislu. Predmeti metafizike su sledei: bivstvo, sloboda, bog, ivot, materija, sila, istina,
lepota, dua, bivanje, svetski duh, priroda.
Misticizam - verovanje u mogunost neposrednog saznanja tajanstvenih i zagonetnih
natprirodnih bia. Obeleje gotovo svake religije.
Nekropola - grad mrtvih, podzemna grobnica; groblje.
Organicizam - tumaenje drutvenih i kulturnih pojava po analogiji sa biolokim
organizmom; razvoj se odvija po strogim, unapred datim zakonima, bez skretanja od ve
ustaljene eme: mladosti-zrelosti-kraja organizma. Ciklusna teorija o razvoju kulture je
organicistika.
Pagoda - istonjaki hram ili deo hrama, esto u obliku viespratne kule sa bogato
ukraenim izvijenim krovovima iznad svakog sprata.
Panlogizam - uenje o sveprisutnosti uma, prema kome logos, ideju treba posmatrati kao
apsolutnu stvarnost sveta, kao ostvarenje uma.
Poliandrija - biti u braku sa vie mueva.
Pragmatian - usredsreen na akciju, praksu.
Prezentativne umetnosti - one u kojima se umetniko u umetnosti - neposredno-ulno
pokazuje samom formom", bez vidljivog "sadraja"; takve su umetnosti: arhitektura,
muzika, nefigurativne umetnosti. Supr. reprezentativne umetnosti", kod kojih se jasno
prikazuje sadraj": u knjievnosti, tradicionalnom slikarstvu, filmu.
Prozeliti - oni koji prelaze u drugu veru; prozelitizam je pokret, praksa preobraanja
pristalica jedne vere u drugu.
Racionalizacija - pojam psihologije, sociologije umetnosti, psihologije i politike
sociologije. Oznaava nameru umetnika ili, pak, kritike da se panja italaca i javnosti
svesno odvrati od pravih poruka dela, iji se dublji smisao nalazi u latentnom sloju
tvorevine, a iji je agens, najee libido", odnosno subverzivna politika poruka".
Panja se, stoga zadrava na tzv. bezopasnim" slojevima manifestiog plana dela.
Rezidue - u psihologiji arhaini, preiveli ostaci u naoj individualnoj ili kolektivnoj
svesti.
Rezignacija - pomirenje sa sudbinom, sa onim neizbenim; moe se javiti u okviru
saznanja i oseanja neke nadmonosti koju subjekt ne moe savladati, ili za vreme
bolesti, fizike iscrpljeposti, tromosti.
Semantika - Semantika je deo opte semiotike, nauke o znacima, i predstavlja nauku ili
teoriju o znaenju rei; ima za predmet odnos izmeu znaka i njegovog znaenja, rei i
oznaenog; u odreenju svoga zadatka, semantika apstrahuje od toga da su ovi znakovi
proizvodi odreenih grupa ljudi, individua itd. Semantika ne ispituje znakove kao takve,
kao fizike tvorevine, ve ih uzima kao da su stvoreni u cilju oznaavanja, sa
simbolikom funkcijom. Upor. semiotika".

54

Semiotika - opta teorija o znacima, reima, odnosno, o vrstama znakova. Semiotika se

deli na tri discipline, na pragmatiku, semantiku i sintaktiku. 1) Sintaktika se bavi
odnosom znaka prema ukupnom sistemu znakova", jezika; 2) semantika ispituje odnos
znaka prema predmetu" koji on oznaava; najzad, 3) pragmatika ispituje odnos znaka
prema govorniku", koji ga upotrebljava.
Sinestezija - znai saradnju, sadejstvo vie ula"; u estetici s. oznaava pojavu da u
nekim umetnostima, kakva je npr. filmska, odnosno balet, opera, umetniki ples, deluju u
recepciji jednog bia umetnosti" vie naih ula istovremeno. Proizvoai kia
bespotedno koriste efekte sinestetikog delovanja predmeta.
Transcendentno - oznaka za sve to nadilazi iskustvo, to je s one strane mogunog
iskustva, najzad, to prekorauje podruje ljudske svesti. Supr. imanentno".
Transcendentalno - kod Kanta transcendentalno dobija metodoloko znaenje; t. je
svako ono saznanje koje se ne bavi predmetima, ve naim nainom saznanja predmeta,
koje treba da bude apriori moguno...Transcendentalno ne znai neto to nadilazi svako
iskustvo (to bi bilo transcendentno) nego ono to, dodue, dolazi pre iskustva, ali to, pak,
nijs niim viim uslovljeno, nego to omoguava samo saznanje iskustva".
Utilitarizam - korisnost; u estetici - gledite po kome umetnost ima primarno za cilj da
zadovolji neke drutveno-politike potrebe.
Helenizam - period grke kulturs posle smrti Aleksandra Makedonskog (323. ire n.e.) do
cara Augusta (63. god. pre n.e.).
Hermeneutika - teorija tumaenja, objanjavanja.
Hermetizam - zatvorenost". U estetici: hermetian tekst" ukazuje na nepristupanost
delu; delo se ne moe otitati", razumeti" bez poznavanja odreene samo tom delu ili
samo toj stilistici odgovarajue poetike.
Heteronomija - zavisnost od tuih, drugih, a ne vlastitih zakona. U estetici prosuivanje
umetnikog dela sa njemu stranog vrednosiog stanovita, pozicije istine" (saznanje) i
dobra". Utilitarna estetika je primer teorije umetnosti koja ns uvaava princip umetnike
autonomije. Supr. autonomiji".

55