RASPUTANJE KOMINTERNE

CK KPJ K O M I N T E R N I
26. maja 1943.
Razmotrivi predlog IK KI o rasputanju Kominterne, Centralni
komitet KP Jugoslavije potpuno se slae s ovim predlogom, kao i sa
motivacijom tog predloga. Centralni komitet KPJ duboko je uvjeren
da e ova istorijska odluka u najskorije vrijeme dati ogromne rezultate
u borbi za pobjedu nad zajednikim neprijateljem ovjeanstva
faistikim zavojevaima.
Zahvaljujui pomoi Kominterne, KPJ je izrasla u jaku masovnu
partiju koja u ovim sudbonosnim danima rukovodi narodnooslobodilakom borbom i time osvojila simpatije veine stanovnitva narodnih
masa Jugoslavije.
Pod zastavom Marksa, Engelsa, Lenjina, Staljina nastavie da ispunjava svoj dug prema svom narodu, bez obzira na sve rtve u borbi
protiv faizma za osloboenje porobljenih naroda Jugoslavije.
KPJ e ostati vjerna principima internacionalizma.
Za Centralni komitet
Komunistike partije Jugoslavije
Generalni sekretar: Tito
lanovi politbiroa: Aleksandar Rankovi
Milovan ilas
Edvard Kardelj
Ivan Milutinovi
Franc Leskoek 1
V. Dedijer, Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita, 2, 1040.
1 Komisija za rasputanje Kominterne radila je pod rukovodstvom Dimitrova,
narta 1943. Ona je gotovo jednoduno predloila da se Kominterna raspusti. Na
iednici Prezidijuma Kominterne, odranoj 13. maja 1943, podrana je inicijativa za
ikidanje Kominterne. Na depeu Kominterne o inicijativi za njeno ukidanje odgovorio je Tito (sa abljaka) u jeku velike ofanzive Nemaca i njihovih saradnika
Italijana, Bugara, ustaa i etnika (ovih poslednjih u svojstvu pomonih odreda)
protiv Glavne operativne grupe divizija, a u ime Politbiroa. Rasputanjem Kominterne, po E. Kardelju, nita se bitno nije izmenilo, sem to su sada neprijateljima komunizma oduzeti argumenti da partije rade po direktivama stranog centra. Polazilo se od toga da je poloaj pojedinih partija razliit, te su samim t$m
i njihovi zadaci razliiti, tako da Kominterna sa svojim centralistikim ustrojstvom
ak smeta razvitku pojedinih partija. Na ukidanje Kominterne Staljin se odluio
posle staljingradske pobede i uoi velike strategijske inicijative Crvene armije,
koja nee posustati do kraja rata i sloma faistike Nemake. Njenim nestajanjem Staljin je odbacivao uvreene sumnje u zapadnom svetu da Kominterna
radi na izazivanju svetske revolucije, dobijajui time dragoceni poen u antifaistikoj koaliciji, a, na drugoj strani, svestan da ulogu Kominterne koja se inae
lavno nije oglaavala u drugom svetskom ratu moe da preuzme SKP(b). SSSR

312

SAOPTENJE PREZIDIJUMA IZVRSNOG K O M I T E T A

KOMUNISTIKE INTERNACIONALNE
Moskva, 9. juna 1943.

Na svojoj poslednjoj sednici 8. juna 1943. Prezidijum Izvrnog

komiteta Komunistike internacionale razmotrio je odluke, dobijene od
sekcija, povodom Odluke od 15. maja 1943. o rasputanju Komunistike
internacionale i utvrdio:
1. Da su predlog o rasputanju Komunistike internacionale odobrile:
Komunistika partija Australije
Komunistika partija Austrije
Komunistika partija Argentine
Komunistika partija Bugarske
Komunistika partija Belgije
Komunistika partija Velike Britanije
Komunistika partija Maarske
Komunistika paitija Nemake
Komunistika partija Irske
Komunistika partija Spani je
Komunistika partija Italije
Komunistika partija Kanade
Ujedinjena socijalistika partija Katalonije
Komunistika partija Kine
Komunistika partija Kolumbije
Revolucionarno-komunistiki savez Kube
Komunistika partija Meksika
Radnika partija Poljske
Komunistika partija Rumunije
Komunistika partija Srbije
Svesavezna komunistika partija (boljevika) SSSR
Komunistika partija Finske
Komunistika partija Francuske
Komunistika partija Cehoslovake
Komunistika partija ilea
Komunistika partija vajcarske
Komunistika partija vedske
Komunistika partija Jugoslavije
Komunistika partija Junoafrikog Saveza
Komunistika omladinska internacionala (koja ulazi u Komunistiku internacionalu kao jedna od sekcija).
2. Da ni jedna od postojeih sekcija Komunistike internacionale
nije bila protiv predloga Prezidijuma Izvrnog komiteta.
Na osnovu ovoga ^Prezidijum Izvrnog komiteta Komunistike internacionale:
1. Proklamuje da su predlog o rasputanju Komunistike internacionale odobrile jednoglasno postojee sekcije Komunistike internaje u novoj situaciji svoje stanovite o daljem voenju rata i organizovanju posleratnog sveta mogao neposrednije i uspenije izraavati u dravnoj formi i u okviru
ratnog antifaistikog saveza.
I posle rasputanja Kominterne Tito u komunikaciji sa Moskvom koristi nazive Djed". Obraa se sada faktiki Georgiju Dimitrovu kao i ranije, samo sada
kao lanu SKP(b) na poloaju naelnika meunarodnog odeljenja CK SKP(b).

613

clonale (ukljuitjui sve najvanije sekcije), k o j e su imale mogunosti

da jave o s v o j o j odluci.
2. Smatra da je poev od 10. juna 1943. ukinut Izvrni komitet
.Komunistike internacionale, Prezidijum i Sekretarijat Izvrnog komiteta, kao i Internacionalna kontrolna komisija.
3. Nalae komisiji u sastavu: Dimitrov (predsednik), Manuilski,
Pik i Erkoli da praktino likvidira sve poslove, organe, aparat i imovinu Komunistike internacionale.
Po nalogu Prezidijuma Izvrnog komiteta Komunistike internacionale
. trbac, Jugoslavija
grad, 1984, 2278.

i odnosi

izmeu

socijalistikih

zemalja,

Beo-

TITO KOMINTERNI
12. juna 1943.

Mi smo jo u tekom poloaju. N e p r i j a t e l j ponovo pokuava da nas

okrui. Na pravcu naeg nastupanja, prema srednjoj i istonoj Bosni,
neprijatelj je zauzeo i utvrdio sva uzvienja, gde je postavio artiljeriju,
mitraljeze i m a n j e garnizone, a sa glavnim snagama pokuava da nas
okrui, i stalno napada sa svih strana. N e p r i j a t e l j trpi vrlo velike gubitke, a takoe i mi, naroito od avijacije. Posebno 9. i 10. juna mi smo
imali velike gubitke. Toga dana poginuo je od a v i j a c i j e engleski kapetan Stjuart, a kapetan Dikin i ja smo lake ranjeni. Ja sam ranjen u
ruku od rapnela. Kapetan Stjuart je bio na elu engleske misije pri
naem tabu. Englezi govore da oni nisu mogli da predstave kakvu mi
teku borbu vodimo. Oni vide da su nae jedinice danju u borbi a nou na maru. Ne spavaju i ne jedu. Sada jedu k o n j e bez hleba. Na
poloaj je teak, ali mi emo se izvui iz te situacije, mada s tekim
gubicima. Nepriiatelj ini maksimalne napore da bi nas unitio, ali
nee uspjeti.
M o l i m o vau podrku u o v o m najteem iskuenju.
Valter
ACKSKJ, Fond KI.

J. B. T I T O G. D I M I T R O V U DA S O V J E T S K I
S A V E Z POALJE SVOJU M I S I J U U JUGOSLAVIJU
20. jula 1963.
[IZVRNOM

KOMITETU

KI]

najno

Englezi su nam do sada poslali 7 aviona sa raznim materijalom,

ili oni se p r i j e svega trude da alju razne takozvane diverzantske misije. Mi smo oprezni i kontroliemo sve misije.
Mi bismo m n o g o eleli da i Sovjetski Savez poalje k nama svoju
nisiju. Javite vae miljenje.
Valter
10. jul 1943.
Duga N j i v a , na Milan-planini)
LCKSKJ, Fond CKKPJ-KI, 1943/178.

14