1.

OSNOVNI PRINCIPI DISTRIBUCIJE

INFORMACIJA
Telekomunikacije su kompleksna disciplina koja prouava principe i
metode prenosa i dostave informacija korienjem elektromagnetske energije.
Re je nastala kombinacijom grke rei tele, sa znaenjem daleko i latinske
communicationem, sa znaenjem saoptiti, to bi predstavljalo komuniciranje
na daljinu.
Pod pojmom komunikacija podrazumevamo prenos informacija u
saglasnosti sa usvojenim pravilima. Osnovni elementi sistema prenosa
informacija su dva krajnja ureaja i telekomunikacioni put koji ih povezuje, dok
je za sistem distribucije informacija od interesa telekomunikaciona mrea, kao
skup komutacionih vorova i grana (linkova), koji omoguuju konekciju izmeu
dve ili vie definisanih taaka, radi obezbeivanja razmene informacija izmeu
njih.
Pod pojmom distribucije informacija najee podrazumevaju problemi
odreivanja puteva prenosa informacija i njihovih kapaciteta, odnosno zadaci
strukturne analize i sinteze mree i komutacionih vorova. Glavno opredeljenje
je prema mreama sa individualnim korisnicima i vezama izmeu njih, mada su
od znaaja i mree kod kojih se informacija od jednog izvora alje ka vie
korisnika.
Pod komutacijom se podrazumeva proces obezbeivanja spojnog puta
kroz mreni vor, radi prosleivanja informacija. Problem povezivanja bilo koja
dva krajnja ureaja moe se reiti obezbeivanjem direktnih puteva, odnosno
nezavisnih grana. To rezultira potpuno povezanom mreom sa N vorova, koji
treba da poseduju sposobnost dvosmernog povezivanja sa bilo kojim od
preostalih N-1 vorova, preko odgovarajuih od ukupno N(N-1)/2 grana.
Oigledno je da je ovakva mrea za vee N neekonomina, a sa druge strane, ako
se koristi mrea tipa magistrale, sa N-1 granom, koje povezuju pojedine krajnje
ureaje, a granama se pristupa preko odgovarajuih biraa, omoguavajui
direktnu dolaznu vezu uz pomo N kanala (linija) (slika 3.1.a). Grupa kanala

(snop linija) potpuno zadovoljava mogue zahteve sa brojem od N/2 kanala, jer je
to maksimalni broj ostvarivih veza, ali je, pri veem N i manjim potrebama za
vezama, racionalno koristiti manji kapacitet grupe. U ovakvim sluajevima nuna
je razmena upravljakih signala preko izdvojenog kontrolnog kanala (slika 3.1.b).
Razmatrani primeri karakteriu decentralizovanu komutaciju, a princip
se koristi kod klasinih funkcionalnih telefonskih veza, frekvencijski razdeljenih
kanala radio-telefonske mree i slino. Savremeniji primer decentralizovane
komutacije su lokalne mree za prenos podataka (LANs Local Area Networks,
lokalne raunarske mree), koje funkcioniu po principu konfliktnog ili
bezkonfliktnog (sluajnog ili upravljanog) viestrukog pristupa magistrali.

Slika 1.1. Primeri klasine decentralizovane komutacije,

bez kontrolnog kanala a), sa kontrolnim kanalom b)

U sluajevima velikog broja korisnika koncentrisanih u skupine na veoj

teritoriji sa, po pravilu, manjim pojedinanim potrebama za razmenom
informacija, pogodnija je centralizovana komutacija, koja podrazumeva
povezivanje niskoiskoristivih korisnikih linija sa komutacionim vorom,
meusobnu razmenu informacija preko tog vora i povezivanje preko
visokoiskoristivih grana sa drugim komutacionim vorovima. Tenja ka

koncentraciji i centralizaciji moe se ostvariti preko nekoliko nivoa, kada

dolazimo do pojma hijerarhijske mree. Optimizacija ulaganja u sisteme
prenosa sa jedne i komutaciju sa druge strane, predstavlja jedan od osnovnih
problema pri projektovanju telekomunikacionih mrea.

1.1. TIPOVI KOMUTACIJE

Klasine mree, odnosno servisi, poput telefonskog (POTS, Plain Old
Telephone Service) i nekih za prenos podataka, organizovane su po principu
komutacije kola (kanala), odnosno, za proces razmene informacija uspostavlja
se spojni put preko dvoine ili etvoroine veze (jednosmernih kanala) i takav
spojni put stoji na raspolaganju korisnicima sve vreme razmene informacija, dok
se veza ne raskine.
Nastankom potrebe za prenosom podataka kada dominira jednostrana
veza, namee se princip komutacije poruka (message switching, store-andforward switching), gde pod porukom podrazumevamo formu predstavljanja
informacije pogodnu za prenos. Ovde se celokupna informaciona poruka,
snabdevena upravljakim signalom, odnosno zaglavljem, uz memorisanje prenosi
od vora do vora, zavisno od adrese i mogunosti mree. Princip je najbolje
zastupljen u tehnici komutacije paketa, kod koje se poruka deli na pakete
standardizovanih duina, snabdevene sopstvenim zaglavljem sa adresom i koji se
alju nezavisno, po principu komutacije poruka.
Komutacija kanala je pogodna za sluajeve ravnomernog dijaloga, kada
se ne moe tolerisati kanjenje i kada je vreme potrebno za prenos upravljake
informacije znatno krae od vremena prenosa korisne informacije. Mrea radi
kao sistem sa gubicima a zatita poruka je na nivou korisnika. Ekonominost
mree je u domenu niih optereenja. Kanjenje je kratko i fiksirano, praktino,
mrea radi u realnom vremenu. Ovi sistemi se dimezioniu prema optereenju u
glavnom saobraajnom satu, tako da su u duem periodu nedovoljno iskorieni.
Komutacija poruka omoguuje vee iskorienje prenosnih kapaciteta,
bez gubitaka, funkcioniui kao sistem opsluivanja sa ekanjem. Manje je
osetljiva na kratkovremena preoptereenja, mogue je koristiti prioritete, vezu sa
vie korisnika i prostije se realizuje transformacija poruka razliitih brzina i
kodova. Poruke se memoriu u spoljnoj memoriji komutacionog vora, a osnovne
funkcije zatite realizuju se u mrei. Mrea sa ovakvom komutacijom je
ekonomina pri veem optereenju. Teleks je klasian primer principa
komutacije poruka.

Paketska komutacija koristi preimustva komutacije poruka i

komutacije kanala, ublaava njihove nedostatke koristei pakete, kratke blokove
podataka odreene duine sa zaglavljem, olakava mogunost dijaloga, izbegava
situaciju da kratke i prioritetne poruke ekaju otpremu dugih poruka, omoguava
efikasno korienje raunarskih resursa, propusnih sposobnosti kanala i
komutacionih vorova. Paketi se memoriu u operativnoj memoriji, a put se
uspostavlja za svaki paket (reim datagrama) ili za celu seansu (reim virtuelnog
kanala). Pored opsluge sa ekanjem, predvia se i mogunost gubitaka paketa.
Kanjenje je redukovano i promenljivo, transmisiona efikasnost visoka, a
omoguava se rerutiranje podataka i adaptivno rutiranje. Paketi strogo fiksirane
duine, kao kod ATM-a (Asynchronous Transfer Mode), nazivaju se elije.

1.2. ISTORIJSKI RAZVOJ SISTEMA

TELEKOMUNIKACIONOG SAOBRAAJA
Nekoliko desetina godina unazad svedoci smo stvaranja izuzetnih
telekomunikacionih tehnologija, kao to su radar, televizija, digitalna telefonija,
optike komunikacije, Internet, mobilna telefonija, beine mree.
Telekomunikacije su prethodile telefonu, odnosno prenosu glasa, jer su odavno
koriene razne forme optikih telegrafa, poput dimnih signala i svetionika.
Znaajniji razvoj telekomunikacija odvijao se krajem osamnaestog veka
uvoenjem u eksploataciju tzv. semafora, ureaja koji prenose informacije
pomou vizuelnih signala, postavljenih na tornjevima opremljenim obrtnim
kracima. Semafor je izum Francuza K. apa (Claude Chappe) iz 1792. Korien
je u vreme Napoleonovih pohoda i iroko je imitiran u Evropi, kao i u Americi.
Poslednja poznata komercijalna mehanika semaforska veza prestala je sa radom
u vedskoj 1880. godine. Prvi elektrini telegraf datira iz sredine osamnaestog
veka i baziran je na eksperimentima Italijana A. Volta i L. Galvani. Fenomen
elektrolitike dekompozicije koje je Volta otkrio prilikom realizacije baterije,
panac F. Salva je iskoristio pri izradi elektrohemijskog telegrafa. Posle vie
demostracija telegrafa baziranih na ovom principu, 1832. godine ruski diplomata
P. L. iling kreirao je prvi elektromagnetni telegraf. Na bazi njegove studije .
Viston i V. F. Kuk (Sir Charles Wheatstone, Sir William Fothergill Cooke) su
1837. godine u Engleskoj patentirali telegraf i od 1939. niz godina njihova
kompanija se uspeno bavila uvoenjem komercijalnih telegrafskih linija.
Drugi veliki pionir na polju telegrafije, Amerikanac S. Morze (Samuel
Finley Breeze Morse), umetnik, razvio je nezavisno i patentirao 1837. godine
elektrini telegraf. Takoe, on je sa partnerom A. Vajlom izumeo signalnu

azbuku, poznatu kao Morzeov kod, koja je i danas u upotrebi. Prva Morzeova
telegrafska linija otvorena je 1. januara 1845. godine izmeu Vaingtona i
Baltimora. Postoji podatak da je prva poruka poslata preko telegrafske linije bila:
What hath God wrought. Istom porukom je predsednik Kenedi zavrio prvu
telefonsku konverzaciju preko satelita SINCOM, 1963. godine.
S tehnikog aspekta, najvanija osobenost telegrafije je trenutno
delovanje preko velikog rastojanja i odvajanje prenosa informacija od fizikog
kretanja robe ili ljudi. Sa aspekta drutvene i kulturoloke perspektive, naglo
irenje telegrafske mree je pokazalo da su brze i pouzdane komunikacije
neophodne za moderan ivot. Sledstveno, istorija telekomunikacija nastavila je sa
ova dva trenda, same komunikacije postaju sve bre, pouzdanije i dostupnije, a
telekomunikacione mree se inkorporiraju kao neophodna i vitalna infrastruktura
modernog drutva.
ezdesetih i sedamdesetih godina devetnaestog veka primarni inenjerski
projekti bili su iz podmorske telegrafije, to je imalo uticaja, osim na nauni
razvoj elektrotehnike i telekomunikacija, na fundametalne napretke u izgradnji
brodova, konstrukciji kablova i tehnikama polaganja, kao i u okeanografiji. Sa
aspekta telekomunikacionog inenjeringa najvei problemi u podmorskoj
telegrafiji su bili slabljenje i disperzija signala koji se prenose preko dugih
kablovskih veza. V. Tomson (William Thompson, poznatiji kao Lord Kelvin) u
radu iz 1854. godine koristi Furijeove (Fourie) jednaine za modele prenosa
elektrinog signala.
Naredni znaajniji napredak u telekomunikacijama je telefon, odnosno
prenos glasa, koji je usledio posle vie pokuaja da se bolje iskoristi kapacitet
(propusni opseg) telegrafskih linija pomou razliitih tonova, radi simultanog
prenosa nekoliko diskretnih telegrafskih signala. A. Bel (Alexander Graham
Bell) je poetkom 1876. godine imao sreu da nekoliko asova pre E. Grej
(Elisha Gray) patentira telefon, da bi do 1880. godine Belova kompanija imala
iznajmljenih skoro 100.000 aparata. Da bi se stvari iskomplikovale, uprkos tome
to je Bel bio dugo prepoznatljiv kao pronalaza telefona, priznalje se mora
takoe odati Italijanu Antoniju Meui. Naime, juna 2002. godine Predstavniki
dom Amerikog Kongresa doneo je odluku da mu se prizna doprinos za
pronalaenje telefona.
Problem optereenja manuelnih operatora u centralama poeo je tehniki
da se reava od 1889. godine, kada je A. Strouder (Almon B. Strowger)
patentirao automatski bira. Prvi komutacioni sistem sa takvim biraima
instaliran je 1892. godine, da bi se sistemi sa koranim principom biranja odrali
do sedamdesetih godina prolog veka.

Pored problema komutacije ostali su problemi prenosa na duga

rastojanja, odnosno problemi slabljenja i disperzije. Poetkom prolog veka
poboljanje prenosa je postignuto induktivnim optereenjem telefonske linije,
odnosno uvoenjem pupinovih kalemova. Zahvaljujui znatnoj redukciji
disperzije i korekciji karakteristike slabljenja, 1911. godine omoguena je
eksploatacija pupinizovane linije duge 4.300 km od Njujorka do Denvera.
Pronalaskom vakum diode, ija je najznaajnija uloga da slui kao radio detektor
(Britanac A. Fleming) i triode, osnove za pojaavae i oscilatore (Amerikanac
Lee de Forest), omoguena je izgradnja transkontinentalne telefonske linije
izmeu Njujorka i San Franciska, 1915. godine.
Razvoj elektronike omoguio je napredak radija, tehnologije koja
oslonac nalazi u teorijskim matematikim formulacijama britanskog fiziara
Maksvela (James Clerk Maxwell), iz 1860. godine i eksperimentima nemakog
fiziara Herca (Heinrich Hertz), koji je u laboratorijskim uslovima demonstrirao
generisanje i detekciju elektromagnetnog zraenja 1888. Nikola Tesla je 1893.
godine javno demonstrirao ureaj beine telegrafije. Pionirom prenosa signala
beinim putem smatra se G. Markoni (Gulglielmo Marconi), koji je, koristei
Tesline patente, posle vie uspenih eksperimenata, u decembru 1901. godine
radio signalom premostio Atlantik. Za ozbiljniji razvoj radio tehnologije trebalo
je saekati 1908. i ve spomenuti patent za triodu, na bazi koje je E. Armstrong
razvio oscilatorno kolo, omoguavajui prenos kontinualnog noseeg talasa na
tano definisanoj frekvenciji i realizaciju pojaavakog kola sa poveanom
selektivnou i senzitivnou prijemnika. U to vreme, 1909. godine, Markoni i
Braun dele Nobelovu nagradu iz fizike za doprinose u razvoju beine telegrafije.
Radio telegrafija je odigrala znaajnu ulogu u moreplovstvu, kao i tokom
Prvog svetskog rata. Prva komercijalna irokodifuzna radiostanica (KDKA)
osnovana je 1920. godine, da bi 1929. bilo korieno preko 4 miliona radio
prijemnika u SAD. E. Armstrong 1933. godine pronalazi frekvencijsku
modulaciju, transmisionu tehniku koja znaajno redukuje feding i atmosverske
smetnje, da bi 1940. osnovao FM irokodifuznu mreu na severoistoku SAD,
koja je koristila opseg od 42-50 MHz.
Razvoj radarskih sistema (britanski fiziar Robert Watson-Watt, 1935.)
omoguio je realizaciju sistema odbrane i raznovrsno korienje u ratu, da bi
principi radara bili iskorieni za razvoj televizije, FM radija, VHF i
mikrotalasnih komunikacija. Posebno znaajna je 1948. godina, kada je u
Belovim laboratorijama pronaen tranzistor (W. Shockley, J. Bardeen,
W.Brattain) i publikovan rad Kloda enona (Claude Shannon): A Mathematical
Theory of Communication. Ovi dogaaji su od presudne vanosti za kasniji
veliki investicioni razvoj podmorskih kablova za telefoniju, telekomunikacionih
satelita, digitalnih komunikacija, raunara i raunarskih mrea.

Izmeu Amerike i Engleske je 1956. godine zavrena instalacija

podmorskog kabla TAT-1, koji je mogao da prenese 36 telefonskih kanala
opsega 4 kHz. Za naredne podmorske sisteme razvijeni su ureaji za kanale od 3
kHz, to je za date uslove smatrano optimalnim reenjem. Metod TASI (Time
Assignment Speech Interpolation) proiruje transmisioni kapacitet telefonskih
linija. Korienjem brzih komutatora i kvalitetnih detektora govora sistem je
omoguavao govornim kolima vremensku dodelu manjeg broja kanala, to je
rezultat injenice da pri normalnoj konverzaciji srednji govornik pria manje od
40% vremena. TASI sistem je instalisan 1959., a od 1963. godine koriste se
pojaavaki sistemi na bazi tranzistora, umesto dotadanjih robustnih pojaavaa
na bazi pentoda.
Sedamdesete godine prolog veka prate poboljanja u tri najznaajnije
oblasti komunikacionih tehnologija: raunarsko umreavanje, satelitske
komunikacije, laseri i optika vlakna. Takoe, u ovom periodu dolazi do
inicijalnih koraka ka prekidu monopola u telefoniji, regulativi i javnoj politici,
dogaaja koji su imali dugoroan znaaj i fundamentalne kosenkvence za
komunikacione tehnologije i njihovo korienje. Razvijen je mobilni telefonski
sistem IMTS (0G), pretea dananjih mobilnih telefona, a tada poznata
kompanija AT&T uvela je modem brzine 2.400 b/s, da bi se do kraja dekade
pojavio modem brzine do 9.600 b/s. Komunikacioni satelit Telstar lansiran je u
orbitu 1962., a u 1968. godini Amerika agencija DARPA zapoela je razvoj
mree ARPANET, koja je prethodnik modernog Interneta. Iste godine su od
strane CCITT donesene prve preporuke internacionalnog standarda za faks
maine i razvijen je X.21 interfejs za sinhronu terminalnu opremu javnih mrea
za prenos podataka.
Pronaen je i laser, ureaj koji ima osobinu da generie koherentne i
monohromatske snopove svetlosti. Poto rade na vrlo visokim optiim
frekvencijama, laseri su sa teorijskim mogunostima velikih opsega i bitskih
brzina. Da bi se iskoristio potencijal lasera kao komunikacionog ureaja potreban
je bio optiki transmisioni medijum malih gubitaka. Tih godina (1970.) razvijeno
je i optiko vlakno sa gubicima 20 dB/km, kao i poluprovodniki laser.
Ovaj period karakterie evolucija komunikacionih mrea od analognih do
digitalnih tehnologija, u transmisiji i komutaciji. Metodi digitalizacije koristili su
se najpre u lokalnim multipleksnim sistemima i komutaciji, da bi se proirili na
vie nivoe i na mikrotalasne radio i optike sisteme. Uvodi se inteligencija u
javne komutirane telefonske mree. Godine 1976. zaivljuje koncept lokalnih
raunarskih mrea (Ethernet je krenuo sa 2,94 Mb/s), poinje komercijalno
korienje komunikacionih satelita (COMSAT/M), realizuje ARPANET,
protokoli TCP/IP, uvodi OSI (Open System Interconection) model. Takoe,
krenpoinje uvoenje X.25, referentnog dostignua paketske komutacione

tehnologije. Kroz par godina realizovana je prva komercijalna internacionalna

X.25 mrea sa paketskom komutacijom (IPSS, International Packet Switched
Service). Na sedmoj CCITT plenarnoj skuptini, odranoj u enevi 1980. godine,
potpuno je preureena struktura studijskih grupa i doneseni programi i preporuke
serije I za ISDN (Integrated Service Digital Network) koncept. Od posebnog je
znaaja razvoj signalizacije po zajednikom kanalu (CCS Common Channel
Signaling 7) sa zasebno organizovanom signalizacionom mreom koja je
zapoela svoj put 1981. godine.
Od 1975. poinju instalisanja optikih sistema, najpre na kraim, a potom
i na vrlo dugim rastojanjima. Poetkom devedesetih postavljeno je u Americi
preko 300.000 km optikih kablova sa brzinama prenosa 45 Mb/s i 90 Mb/s, a
vrena su istraivanja i razvoj podmorskih optikih sistema, to je rezultiralo
transatlanskim optikim kablom, TAT-8, 1988. U ovom periodu u Japanu se
tehnologija optikih vlakana koristi za uvoenje irokopojasnih servisa u
domove, pri emu su najzastupljeniji video servisi, poput dvosmernog videa.
Kljuni standard za multipleksiranje digitalne informacije u optikim mreama iz
1986., SDH (Synchronous Digital Hierarchy), uvedi se od 1989. godine. Uovom
periodu razvija se i ATM, asinhroni sistem prenosa i komutacije, koji
korisnicima omoguuje pristupne brzine mrei od 155Mb/s, 622Mb/s i 2.5Gb/s.
Godine 1992. Bell Labs demonstrirale su optiki prenos od 5 Gb/s preko 15.000
km i 10 Gb/s preko 11.000km, a sline DWDM sisteme razvili su Alkatel i NEC.
Nije zaboravljena ni pretplatnika parica, tako da je prvi standard za DSL
(Digital Subscriber Line) prihvaen 1993. godine.
Osamdesetih godina dva osnovna usmerenja u telekomunikacionom
prostoru imala su dubok uticaj na tehnologiju, trite i drutvo. Konvergencija
personalnih raunara i umreavanja omoguila je da Internet postane sveprisutna
i permanentna infrastruktura, ija se informaciona i komunikaciona vanost
poredi sa telefonskim i elektroenergetskim servisima. Kod telefonje, eksplozivan
rast beinih i elijskih, odnosno mobilnih sistema, prua korisnicima mnogo
vie fleksibilnosti i pogodnosti, tako da za mnoge mobilni telefon postaje
primarni komunikacioni ureaj. Prvi servisi elijske mobilne telefonije (1G)
uvedeni su u Saudijskoj Arabiji i Skandinaviji 1981. godine i od samog poetka
broj korisnika mobilnih telefona raste po eksponencijalnom zakonu.
Od 1982. godine poinje razvoj druge generacije (2G) pan-Evropskih
elijskih mobilnih sistema GSM (Global System Mobile), kada je usvojen
osnovni nosilac od 900 MHz. TDMA (Time Division Multiple Access) standard
sa GMSK modulacijom usvojen je 1987. godine. Komercijalno korienje
zapoelo je u Finskoj 1991. godine. Pored TDMA koristi se i CDMA (Code
DMA). 2G je prola vie faza, poput 2.5G (GPRS) i 2.75G (EDGE).

U novi milenijum se ulo sa inim, fiksnim sistemima, koji podravaju

velike brzine, nomadskim, prenosivim beinim sistemima, koji se mogu
koristiti za prenos podataka sa ogranienom mobilnou, kao i mobilnim,
elijskim beinim sistemima, koji podrazumevaju punu slobodu kretanja.
Reprezent tehnologije inih sistema je Eternet, koji je osamdesetih godina
prolog veka koristio brzine od 2,94 Mb/s i 10 Mb/s, da bi sredinom devete
decenije postignuto 100 Mb/s, zatima 1 Gb/s i sada aktuelnih 10 Gb/s. Nomadski
sistemi su podrani brzinama, najpre 110 b/s i 9.600 b/s, krajem prolog veka
28,8 Kb/s i 56 Kb/s, da bi sada funkcionisali sa brzinama od desetina Mb/s, teili
punoj mobilnosti, bili podrani preporukama IEEE 802.11b,g,n (Wi Fi), IEEE
802.16 (WiMAX) i novijim. Mobilni sistemi su prerasli u 3G (UMTS, WCDMA,
HSDPA, LTE), takoda se preko 3.5G, 3.75G, 3.9G, stiglo do 4G, za ije se
reprezente mogu smatrati LTE Advanced i WiMAX serije IEEE 802.16m. Od
2004. godine razrauje se prelaz od PSTN (Public Switched Telephone Network)
ka NGN (Next generation networking). Godine 2006. poinje rad na RFID
(Radio Frequency Identification) i IPTV (Internet Protocol television).
Pojam telekomunikacije je tokom tehnolokog razvoja odraavao
karakter korienih sistema veza, tako da su u upotrebi specificirani nazivi, poput
radio, optikih, mobilnih, beinih, satelitskih, raunarskih komunikacija, ekomunikacija i slino.

1.3 POJAM TEORIJE

TELEKOMUNIKACIONOG SAOBRAAJA
Teorija telekomunikacionog saobraaja (teletrafika), kao savremena
nauna disciplina, u kontinuitetu je, od poetka prolog veka, gradila
fundamentalnu podlogu, na kojoj su se, vodei rauna o prirodi saobraaja,
prihvatljivim i praktinim optimizacionim modelima, rezultatima merenja i
simulacije, formirale metodologije saobraajnog inenjeringa za potrebe
predikcije i planiranja telekomunikacionih resursa, kao i obezbeivanja
pouzdanih servisa po prihvatljivoj ceni. Za zaetnika discipline smatra se Danski
istraiva A. K. Erlang, koji je publikovao svoj prvi rad sa primenom teorije
verovatnoe u reavanju problema telefonskog saobraaja 1909. godine,
dokazujui puasonovsku prirodu raspodele telefonskih poziva i saobraaja. Tih
godina bilo je nekoliko pokuaja da se poznatim matematikim aparatom ozakoni
ponaanje korisnika telefonske mree. Tek 1917. godine objavljen je
najznaajniji Erlangov rad iz oblasti Teorije telefonskog saobraaja, u kojem su

izvedene Prva Erlangova formula (Prva EF, Formula gubitaka, B formula) i

Druga EF (Formula ekanja, C formula). Postoji i Trea EF (D formula).
U periodu do Drugog svetskog rata objavljeno je vie znaajnijih radova
iz ove oblasti, iji su autori i danas prepoznatljiva imena a iz njihovog broja i
opusa nije se moglo naslutiti sve ono to se deavalo u drugoj polovini veka.
Pedesetih godina nastupila je modernizacija telekomunikacionih mrea, za ije je
projektovanje i optimizaciju razvijeno veliki broj modela i metoda, u ijoj je
osnovi korienje alternativnih puteva i fenomen prelivnog saobraaja. Princip
mrea sa komutacijom kanala prenet je i na mobilne sisteme, do GSM, a
kulminirao je reenjima za adaptivno dinamiko rutiranje.
Sedamdesete godine prolog veka karakterie tehnoloki zaokret ka
raunarskim mreama i principu paketske komutacije. Matematiku podrku
obezbeuje teorija redova ekanja, a razvija se i teorija mrea sa ekanjem. Ovaj
period je takoe pod dominacijom Erlangovog principa statistike ravnotee,
odnosno markovskih procesa. Metode saobraajnog inenjeringa za potrebe
razvoja savremenih mrea (ATM, BISDN, Internet, UMTS, Beine, 4G) su vrlo
kompleksne, koriste osim Teorije modela sa ekanjem i mnoge druge
matematike discipline (Simulaciju, Operaciona istraivanja, Teoriju grafova), a
osnovno merilo saobraajne efikasnosti, za razliku od klasinog GoS (Grade of
Service), postaje QoS (Quality of Service). Paketski i IP saobraaj poseduju
izraeno svojstvo "sebi-slinosti". (self-similarity), odnosno zahteva modeliranje
pomou raspodela "dugog repa" (long tailed) autoregresivnih metoda,
frakcionalnih procesa i sl. Aktuelni modeli beinih mrea etvrte generacije
kvantifikuju kvalitet servisa u vazdunom interfejsu i odraavaju interakciju
mobilnosti, saobraajnih karakteristika i beinog medijuma.

1.4. ZNAAJ ERLANGOVIH FORMULA

GUBITAKA
Kada konstatujemo da moderna teorija saobraaja poinje radovima
Danca A. K. Erlanga (1878 1929), nuno je da spomenemo naunike iji
rezultati datiraju od ranije, a nali su primenu kod saobraajnih modela sve do
dananjih dana. To su svakako Francuzi S. D. Poisson (1781. 1840.) i B. Pascal
(1623. 1662.), kao i vajcarac J. Bernoulli (1654. 1705.).

Teorijski radovi Erlanga otvorili su prostor za veliki broj aplikacija.

Polazei od osnovne EF gubitaka, razvijena su i iroko koriena sledea reenja:
Opta EF, koja tretira neordinarne dolazne tokove,
Proirena EF, koja doputa da deo neopsluenih zahteva bude ponovljen,
Generalna EF, koja reava problem gubitaka obnovljivih tokova (GI, general
independent, renewal),
Integralna EF, validna i za necelobrojne snopove,
Palm-Jakobeusova formula (PJ), koja je u direktnoj relaciji sa EBF, a
izraava verovatnou zauzea fiksiranih kanala i gubitke u snopovima sa
sekvencijalnim biranjem (gubitke prelivnog saobraaja).
Modifikovana PJ formula (MPJ), za sluaj nepotpuno dostupnog snopa,
Frederiks-Hejvordova formula, pogodna za odreivanje gubitaka u sluaju
nepuasonovog saobraaja, itd.
Neposredno po objavljivanju Erlangovog rada sa formulom
gubitaka, objavljen je i Engsetov rezultat istraivanja sistema sa konanim
brojem izvora saobraaja, koji takoe u Teoriji saobraaja ima zapaeno mesto.
Trea Erlangova formula proistekla je iz razmatranja snopa sa
ogranienom dostupnou, pri emu je za kombinatorno homogeno povezivanje
(ideal grading) bilo mogue posmatrati sistem preko makrostanja i definisati za
neko stanje verovatnou nailaska poziva iz grupa sa zauzetim kanalima, odnosno
verovatnou gubitaka. Znaaj klasinih nepotpuno dostupnih snopova se gubi sa
uvoenjem digitalne komutacije, a sam princip moe se prepoznati ak i kod
savremenih elijskih sistema, gde se frekvencije, kao resursi, koriste po
odreenim pravilima. Trea EF, za razliku od empirijskih formula (ODell, MPJ),
ima stabilnu teorijsku pozadinu, a mogua je i primena Frederiks-Hejvordovog
(Fredericks Hayward) principa za nepuasonov saobraaj.
Nuno je navesti da postoji eksplicitno reenje za gubitak u sistemu sa
obnovljivim tokom (GI/M/s/s). Ovaj model razlikuje gubitak zahteva i gubitak po
vremenu. Generalizacija klasine teorije telekomunikacionog saobraaja vrena
je pri razvoju sistema sa integrisanim servisima (ISDN i B-ISDN).

1.5. ZNAAJ DRUGE ERLANGOVE FORMULE

Druga EF izraava gubitke po vremenu u sistemu sa beskonanim redom
i sa eksponencijalnom raspodelom vremena izmeu nailazaka, kao i vremena

opsluge (trajanje zahteva). Ovaj pristup je fundamentalan za dalji razvoj modela

sistema sa ekanjem, jer se tehnoloki razvoj telekomunikacionih i mrea za
prenos podataka, od principa komutacije kanala (kola), usmerio ka paketskoj
komutaciji, a do izraaja su doli problemi vezani za strategije i discipline
ekanja. Razvoj raznih vidova saobraaja (elezniki, drumski, avio, vodni,
potanski), proizvodnje, upravljanja skladitima, uslunih delatnosti i sl.,
zahtevao je odgovarajuu matematiku podrku, pri emu su znaajnu ulogu
imali modeli sa ekanjem. Naziv Erlang-A formula vezuje se za Palmov osnovni
model ekanja sa naputanjem reda (nestrpljivi korisnici).
Za sisteme sa ekanjem mogue je definisati vei broj parametara, poput
srednjeg broja zahteva u redu i sistemu, srednjeg vremena ekanja, ili boravka u
sistemu, srednje vreme u redu za one koji ekaju, raspodela vremena ekanja,
verovatnoa ekanja vea od nekog vremena i slino.
Erlangov model sa ekanjem je toliko fleksibilan, da se od njega mogu
razviti na desetine modela, posebno na bazi selekcije korisnika iz reda za ekanje
u skladu sa odgovarajuim principima. Klasine discipline ekanja su:
FCFS (First Come - First Served), takoe nazvan ureeni red, koji se esto
preferira u realnom ivotu. Ovaj sluaj se takoe oznaava kao FIFO (First In
- First Out), to se odnosi samo na red, a ne i na ukupan sistem, poto, ako
ima vie od jednog kanala, korisnik sa kratkim vremenom opsluge moe
prestii korisika sistema koji je pre njega doao u red.
LCFS (Last Come - First Served) odgovara principu tokovanja (skladitenja).
Ova disciplina se takoe oznaava kao LIFO (Last In First Out).
SIRO (Service In Random Order), kada korisnici iz reda imaju istu
verovatnou da budu izabrani za opslugu. Druga skraenica je RS (Random
Selection).
Prve dve discipline uzimaju u razmatranje vreme nailaska, dok trea to
ne razmatra i ne zahteva neku memoriju. Kao takva, moe se koristiti kod
prostijih tehnikih sistema. Za sve ove discipline ukupno vreme ekanja za
korisnike je isto. Discipline ekanja odreuju kako je vreme ekanja raspodeljeno
po individualnim korisnicima.
U programski kontrolisanim sistemima sa ekanjem mogue su mnogo
komplikovanije discipline ekanja. Za raunarske sisteme od interesa je
redukovanje ukupnog vremena ekanja korienjem vremena opsluge kao
kriterijuma: SJF (Shortest Job First), SJN (Shortest Job Next), SPF (Shortest
Processing time First) su discipline koje podrazumevaju da znamo vreme
opsluge unapred, to minimizira ukupno vreme ekanja za sve korisnike.

Prethodne discipline uzimaju u obzir ili vreme nailazaka, ili vreme

opsluge. Kompromis izmeu tih disciplina su sledee discipline:

RR (Round Robin), gde se korisnik opsluuje najdue za fiksirano vreme
opsluge (vremenski interval ili slot). Ako opsluga nije kompletirana u toku tog
intervala, korisnik se vraa u red, koji je tipa FCFS.

PS (Processor Sharing), kada svi korisnici dele servisni kapacitet podjednako.

FB (Foreground Background) disciplina, koja pokuava da implementira
SJF bez saznanja o vremenu opsluge unapred. Server nudi opslugu korisniku
koji je dobio najmanji iznos servisa. Kada svi korisnici dobiju isti iznos
servisa, FB postaje identian sa PS.
Navedene discipline su dinamike discipline ekanja, koje zavise od
vremena provedenog u redu. U stvarnosti, korisnici se esto dele u prioritetne
klase, pa razlikujemo dva tipa prioriteta: nepreventivan (HOL, Head-Of-the-Line)
i preventivan. Menjanjem discipline ekanja (pravila po kome se za opslugu bira
sledei korisnik), esto se moe redukovati nagomilavanje. U literaturi redova
ekanja sreemo se sa mnogim strategijama i simbolima. Simbol GD oznaava
proizvoljnu disciplinu ekanja (General Discipline). Ponaanje korisnika
(Balking korisnici odluuju da ne ue u red ekanja ako je predugaak,
Reneging korisnici naputaju red ako treba da ekaju predugo na opslugu,
Jockeying korisnici prelaze iz reda u drugi red kad zakljue da e bre stii na
opslugu) takoe je subjekat za modeliranje. Modeli sa konanim redom su
kompleksniji.
Postoji veliki broj raznih modela sa ekanjem i sloenijim raspodelama
toka i vremena opsluge. Obino se razmatraju jednokanalni sistemi. Reavanje
sistema sa generalnom raspodelom vremena opsluge, M/G/1, je mnogo
kompleksnije, tako da se najee zadovoljavamo rezultatima koje podrava
Litlova (Little) teorema i formula Polaek Hinina (Pollaczek-Khintchine).
Sluaj generalno nezavisne raspodele dolaznog toka, GI/G/1, je od stalnog
teorijskog interesa i postoji vei broj pristupa reavanju. Osnovni parametar je
koeficijent iskorienja, jednak saobraaju po kanalu, odnosno prosenom delu
vremena zauzea kanala, = = y/1 = /. Vani parametri su: srednje vreme
ekanja (W), srednje vreme boravka u sistemu (T = 1/ + W), srednji broj
zahteva u sistemu (N = T formula Litla), srednja duina reda (L = W).
Pri reavanju optijih sistema opsluge stanje se karakterie verovatnoom
postojanja i zahteva za stacionarno reim, pi, odnosno delom vremena kada je u
sistemu i zahteva. Moe se posmatrati i verovatnoa ri, da e zahtev pri nailasku
zatei i zahteva u sistemu, kao i verovatnoa qi, da e zahtev, po opsluzi, ostaviti
u sistemu i zahteva. Za Puasonov tok ove tri verovatnoe su jednake.

1.6. PIONIRI TEORIJE SAOBRAAJA

Od Erlanga se spisak istraivaa, koji su se dokazali na polju Teorije
telekomunikacionog saobraaja (Teletraffic theory) i Teorije modela sa ekanjem
(Queueing theory, Teorija masovnog opsluivanja), izuzetno uveao i kroz razne
oblasti proirio. Zato navedimo imena samo nekoliko pionira, koji su se pojavili
sa svojim izuzetnim teorijskim radovima, u narednih petnaestak godina posle
objavljivanja Erlangovog fundamentalnog rada. To su, sa izvorno pisanim
prezimenima i godinom znaajnog rada iz ove oblasti, ve pomenuti T. O. Engset
(Norveanin, 1865 1943, prvi rad 1918) i C.D. Crommelin (Francuz, prvi rad
1932), zatim G. F. O'Dell (1920), T. C. Fry (1928), E. C. Molina (1927), F.
Pollaczek (1892 1981, prvi rad 1930), C. Palm (veanin, 1907 1951, prvi
rad 1936), A. Kolmogorov (Rus, 1903 - 1987, prvi rad 1931), A. Khinchin (Rus,
1894 - 1959, prvi rad 1932), itd. Godine 1953. D. G. Kendall (Englez, 1918 2007) uveo je A/B/C tip oznake za modele sa ekanjem, kao i pojam queueing.
Drugu polovinu dvadesetog veka karakterie izuzetno bogat opus
teorijskih radova, koji su pratili dalji razvoj mrea sa komutacijom kanala i
paketa, irokopojasnih mrea, ali i razvoj kompleksnih modela za potrebe drugih
vidova saobraaja, koji su se osvrtali ili oslanjali na Erlangove formule.

1.7. SAVREMENI SAOBRAAJNI MODELI

Saobraajni modeli savremenih mrea mogu se razmatrati kroz dve klase
opsega zavisnosti: kratku i dugu (Short (Long) Range Depedence, SRD, LRD). U
modele zavisnosti u kratkom opsegu spadaju Markovi procesi, konvencionalne
raspodele, Pareto raspodela i regresioni modeli, a karakteriu se korelacionom
strukturom koja je znaajna za relativno malo realizacija. Saobraajni modeli
zavisnosti u duem opsegu imaju znaajnu korelaciju za vie realizacija, a
najpoznatiji su modeli iz familije ARIMA (FARIMA, GARMA), frakcionalni
Gausov um (FGN), frakcionalno Braunovo kretanje (FBM), diskretno Braunovo
kretanje, agregacija ON OFF izvora visoke varijabilnosti.
Modeliranje vremenskih serija i predikcija saobraaja se koriste u raznim
situacijama, kao to su: prognoza i planiranje saobraaja za iri opseg zavisnosti,
kontrola pristupa, alokacija dinaminog opsega, rezervacija resursa, prognoza
QoS parametara, kontrola nagomilavanja u irokopojasnim mreama i slino.

Savremene studije, bazirane na vrlo kvalitetnom merenju podataka,

ukazuju na postojanje self similar ("sebi slinog") procesa, kao realistinog
matematikog sredstva, koje omoguava karakterisanje statistikog ponaanja
saobraaja u mreama za prenos podataka (LAN, MAN, WAN), ISDN
signalizacionom D kanalu, kod TCP/IP i WWW saobraaja, u VBR kodiranim
video sekvencama. Statistika analiza prikupljanih podataka pokazala je
drastinu razliku svojstava saobraaja paketskih mrea u odnosu na postojee
klasine modele. Rezultujui saobraaj, pri agregaciji raznih individualnih izvora
i niem mrenom optereenju, nije postajao "izglaeniji", kako se oekivalo,
nego je odraavao svojstva bursty (burnog, praskavog) saobraaja. Ova
opservacija se pokazala vrlo vanom, jer je uticala na preispitivanje nekih
kljunih pretpostavki koje su injene u procesu planiranja mrenih performansi.
Burst-evi se mogu opisivati statistiki, koristei self similarity, svojstvo povezano
sa fraktalnou, odnosno pojavljivanjem istog objekta, nezavisno od vremenske
skale na kojoj se vri posmatranje.
Osnovno svojstvo self similar procesa je LRD (zavisnost u dugom
opsegu), koja se moe okarakterisati parametrom Hurst-a. Osim egzaktnog LRD
procesa, zavisnosti u obliku frakcionalnog Gausovog uma, razmatraju se i
asimptotski self similar procesi, kao to su: haotina mapa, heavy tailed ONOF modeli, GARIMA, FARIMA. Poslednji od modela je generalno i fleksibilno
reenje, koje omoguava fitovanje za SRD i LRD autokorelacione funkcije.
Napomenimo da je primena Puasonovog i drugih Markovih procesa neadekvatna
kod paketskih mrea, a moe se smatrati validnom za modeliranje dolaznog toka
korisnikih sesija.

1.6. SAOBRAAJ BEINIH MREA

Analiza paketskog nivoa QoS u vazdunom interfejsu je vrlo izazovan i
komplikovan zadatak zbog vie faktora. Beini linkovi imaju vrlo varirajue
osobine, zbog zasenenja, fedinga viestrukih putanja i drugih efekata.
Nomadsko ponaanje korisnika uvodi druge neizvesnosti. Jedna od njih je
iniciranje hendover procedure izmeu razliitih oblasti pokrivanja. Uspostavljeni
novi put moe imati razliito kanjenje, gubitke i karakteristike opsega. Takoe,
kretanje korisnika moe uticati na njegovu aktivnost, odnosno na nivo zahteva i
paketski nivo karakteristika generisanog saobraaja. Potrebno je uzeti u obzir i
specifine situacije, poput korienja nekoliko simultanih aplikacija sa VBR
saobraajem.

Komponente koje utiu na QoS u vazdunom interfejsu mogu se

predstaviti interakcijom mobilnosti, saobraajnih karakteristika i beinog
medijuma (slika 1). Mehanizam odgovoran za QoS u IP podranim mreama,
treba da predvidi budue stanje mree na bazi korisnike mobilnosti i
saobraajnih parametara.
Monitoring realne mree se vri specificiranom mernom podrkom.
Presudan je razvoj saobraajnih modela za pretpostavljene tipove izvora
saobraaja. Zbog tehnologije komutacije kola, QoS obezbeen korisnicima 2G
sistema je tipino ogranien na parametre pozivnog sloja, poput blokiranja
poziva, blokiranja poziva u toku hendovera i sl. U potpuno IP zasnovanim
mobilnim mreama, osim sloja zahteva, razlikuju se i QoS karakteristike IP sloja,
poput gubitaka paketa, kanjenja paketa, kanjenje ditera i sl.

Slika 1.2. Komponente vazdunog interfejsa

Korisnici potpuno IP mobilne mree ne zauzimaju konstantan opseg u
toku ukupnog trajanja zauzea, pa ovi sistemi imaju dobitak u procesu
statistikog multipleksiranja na mrenom sloju. U tom sluaju manji broj
korisnika, sa opseg-zahtevnim aplikacijama, moe produkovati "usko grlo" na
beinom linku. Saobraajni modeli zato treba da ukljue razne aplikacije na
sloju zahteva i sloju paketa. Glavna uloga modela mobilnosti je da predvidi
kretanje korisnika unutar odreene oblasti. Postojei modeli potiu od 2G
sistema i imaju uproeni saobraajni deo, dok se panja usmerava na mobilnost i
modeliranje kompleksnim stohastikim procesima.
Kod saobraajnih modela svaka aplikacija se moe opisati sopstvenim
karakteristikama, koje se mogu meriti iz realnih zapisa (traces). Trend je da se
koriste generalni modeli, poput MAP (Markovian Arrival Process), ili BMAP
(Batch MAP). Postoji potreba za razvojem novih integrisanih saobraajnih
modela, koji ukljuuju i mobilnost i saobraajni deo. Modeli vazdunog interfejsa
ukljuuju atmosverske uslove, multipath feding i sl.