VESNA ADI

UDK 7:82.33 DRER

DIREROVA MELANHOLIJA I ETIRI POGLEDA NA IKONOGRAFIJU

Saetak: Gravira Melanholija I smatra se jednim od najznaajnijih dela renesansog majstora Albrehta Direra, ali o njenoj zagonetnoj
ikonografiji i dalje ne postoji struni konsenzus. Veina istraivaa
uverena je da se u osnovi vizuelne predstave nalazi uenje o etiri telesna fluida kao uzronika etiri temperamenta (kolerinog, sangvininog, flegmatinog i melanholinog), zbog ega predstojei rad zapoinje istorijatom i kulturolokim implikacijama ove medicinske zablude.
Zatim su prikazane etiri razliite interpretacije Melanholije I. Prema
prvoj, Direrova gravira portretie frustriranog renesansnog genija koji
se u traganju za savrenom lepotom suoava sa ogranienjima ljudske
prirode. Prema drugoj, radi se o prikazu vizionarskog transa, pri emu
je glavna figura sjedinjena sa dobrim duhovima Saturna. Trea posmatra graviru kao direktnu ilustraciju Platonovog dijaloga Hipija vei.
etvrta, u strunim krugovima jo uvek apokrifna interpretacija tumai
Melanholiju I kao prikaz prve faze alhemijskog Magnum Opus-a.
Nakon podrobne analize, stav autorke je da je najstarija interpretacija i
dalje najuverljivija.
Kljune rei: Albrecht Drer, renesansa, bakrorez, melanholija,
humoralna teorija, neoplatonizam, alhemija

Vesna Adi, Direrova Melanholija I etiri pogleda na ikonografiju

Re melanholija prvi put se pojavljuje u spisu O vazduhu,

vodi i poloajima mesta, sastavnom delu Corpus Hippocraticum-a
(430-410 pre n.e.)1, i kroz istoriju oznaava itav niz stanja - od
fizioloki uslovljene bolesti, preko opakog ludila, poetskog i prorokog dara, prolazno setnog raspoloenja, do boanskog nadahnua ili demonske posednutosti. Kao deo koncepta o etiri telesna
fluida, koji se formirao u
antiko doba i obeleio
kako medicinu, tako i istoriju ideja sve do otkria
moderne nauke, melanholija je esto bila tema pesnika i umetnika, a njena
najpoznatija vizuelizacija
je svakako Direrova Melanholija I (1514).
Ova gravira ini deo
umetnikove uvene trilogije nazvane Meisterstiche, u koju spadaju jo
Vitez, smrt i avo (1513) i
Sv. Jeronim u radnoj sobi
(1514), i za koju se smatra
Prikaz 1: Albreht Direr, Melanholija da predstavlja vrhunac
njegovih dostignua u
tehnici bakroreza.2 Sva tri dela imaju vrlo sloenu ikonografiju
koja je navodila istraivae na razliite zakljuke, kako po pitanju
sadraja svake od njih, tako i po pitanju njihovog meusobnog
odnosa.

1
Helmut Flaar, Hipokratski spisi u Gradac: asopis za knjievnost, umetnost i
kulturu, br 160-161, aak, 2006-2007, str. 3
2
Erwin Panofsky, The life and art of Albrecht Drer, Princeton University Press,
1955, str. 151

174

Viteka kultura, god. IV (2015), br. 4, str. 173-210

Predstojei rad predstavlja pokuaj da se ukratko prikau

najpoznatije interpretacije dela Melanholija I, uz prethodni osvrt
na razliita shvatanja koje su ljudi vekovima vezivali za melanholiju i njenog uzronika tzv. crnu u, i koja su inila osnovu
vizuelnog predstavljanja.
Uenje o etiri telesna fluida
Lekari antike Grke su bolesti dovodili u vezu sa nagomilavanjem nesvarljivih sastojaka hrane u organizmu. Verovalo se
da oni u telu proizvode kodljive fluide koji izazivaju razliite
tegobe ukoliko njihove koliine nisu srazmerne. U najstarijim
medicinskim spisima pominju se samo dva fluida sluz i u. U
skladu sa tim koji od njih preovlauje u neijem telu, razlikuju se
sluzni i uni tip ljudi.3
Vremenom se ova prvobitna doktrina razvila u sloeniju varijantu koja je ukljuivala pojedine elemente pitagorejskih i Empedoklovih filozofskih postavki, ovde izloene u najkraim crtama.
Pitagorejci su posebnu panju poklanjali broju etiri, smatrajui ga savrenim. Zbog toga su svoja opaanja o spoljanjem
svetu uglavnom formulisali u obliku tetrada odreenih osobina.
To je kasnije izvrilo presudan uticaj na teoriju o telesnim fluidima, o kojima oni nisu eksplicitno govorili, mada su smatrali da
zdravlje osobe zavisi od harmonije razliitih kvaliteta u organizmu.4
Empedokle je ustanovio doktrinu o etiri prvobitna elementa koja potiu od Sunca, Zemlje, Neba i Mora, i u razliitim
kombinacijama ine sve to postoji u materijalnom svetu. Svaki

3
Helmut Flaar, Hipokratski spisi u Gradac: asopis za knjievnost, umetnost i
kulturu, br 160-161, aak, 2006-2007, str.6-11
4
Raymond Klibansky, Erwin Panofsky, Fritz Saxl, Saturn and melancholy: studies in
the history of natural philosophy, religion and art, Kraus Reprint, Nendenln/Liechtenstein, 1979, str. 4-5

175

Vesna Adi, Direrova Melanholija I etiri pogleda na ikonografiju

element ima osobenu funkciju u prirodi i stie primat tokom jednog od etiri godinja doba. S obzirom na to da je i ljudsko telo
sastavljeno od vatre, zemlje, vode i vazduha, element koji je
kvantitativno najvie zastupljen u organizmu odreuje temperament osobe. Ovakvo stanovite vrsto je povezalo funkcionisanje
ljudskog organizma i promene na irem, kosmikom planu, to je
od najveeg znaaja za teoriju o ijem je nastanku re.5
Poslednji uslov da se ona formira ispunjen je uenjem sicilijanskog lekara Filistiona, koji je svakom elementu pridruio odreene osobine toplotu, hladnou, vlanost i suvou. On je smatrao da bolesti nastaju ukoliko neki od etiri elementa u telu, usled negativnih spoljanjih faktora, promeni uobiajene osobine.6
Navedene postavke su prvi put primenjene na telesne fluide
u spisu O prirodi oveka, nastalom oko 400. pre n.e. koji se pripisuje ili Hipokratu ili njegovom zetu Polibiju. Autor ovog spisa je
smatrao da zdravlje i temperament oveka zavisi od meusobnog
odnosa etiri, a ne dva telesna fluida u sistem je dodao krv, iako
ona po svojoj prirodi ne spada u kodljive supstance i ne nastaje
na isti nain, a u je podelio na dve vrste crnu i utu. Tako je
dobijena etiri fluida povezao sa Empedoklova etiri elementa,
pridruio im Filistionova opaanja o kvalitetima i stavio pod zatitu odreenih godinjih doba.7 Ovaj sistem je kasnije prihvatio i
razvio Galen (oko 130-200 n.e.), dvorski lekar Marka Aurelija,
zasluan za sakupljanje i sistematizovanje ranijih medicinskih
dostignua, iji su traktati sve do XVI prouavani sa velikim potovanjem.8 Zahvaljujui tome teorija o etiri telesna fluida zauzela je znaajno mesto u razvoju evropske medicine.
Po njenim postulatima, krv je povezana sa proleem, toplotom i vlanou; uta u je topla i suva, a preovladava leti; crna

5
Ibid, str. 5-6
6
Ibid, str.7
7
Ibid, str.8-9
8
The Nature of Melancholy - from Aristotle to Kristeva, priredila Jennifer Radden,
Oxford University Press, 2000, str. 61

176

Viteka kultura, god. IV (2015), br. 4, str. 173-210

u, smatrana najgorim fluidom, je suva i hladna, a jesen je njeno

godinje doba; i konano flegma je povezana sa zimom, i smatra
se hladnom i vlanom. Da bi ovek u potpunosti bio zdrav, a samim tim i imun na klimatske promene i smenu godinjih doba
koje su donosile uzburkanost telesnih fluida, oni su u njegovom
telu morali biti rasporeeni u savreno jednakom meusobnom
odnosu. Meutim, takvi sluajevi se nikad nisu susretali u realnosti, ve je u svaijem organizmu jedan fluid bio zastupljeniji od
ostalih.Upravo on je odreivao predispozicije za odreene bolesti, izgled i ponaanje osobe.9
Na taj nain, iz uenja o etiri telesna fluida ponikla je doktrina o etiri temperamenta, koja je izvrila ogroman uticaj na
literarnu i vizuelnu umetnost.
Za osobe u ijem organizmu ima najvie krvi, vezivano je
veselo i donekle razuzdano ponaanje, nazvano sangvininim
temperamentom. Preovladavanje ute ui donosilo je kolerini
temperament, obeleen impulsivnou i sklonou ka konfliktima.
Flegma kao dominantan fluid podrazumevala je ravnodunost i
tromost flegmatinost. Najgore osobine pripale su melanholinom temperamentu, nastalom usled preovladavanja crne ui u
telu. Smatralo se da su melanholici skloni bezrazlonim strahovima i halucinacijama, ludilu, depresiji, mizantropiji, osamljivanju i tvrdiluku. Ovakav spektar loih osobina objanjava se injenicom da je crna u posmatrana kao degenirisan oblik ute
ui ili krvi. Takoe, opis temperamenta u ovom sluaju nasledio
je najvie karakteristika empirijski utvrenih simptoma bolesti.10
Ipak, ve u antiko doba nastala su neka pozitivna opaanja,
i tako ispunjeni vani preduslovi za pojavu renesansne teorije o
melanholiku kao nadahnutom geniju.

9
Raymond Klibansky, Erwin Panofsky, Fritz Saxl, Saturn and melancholy: studies in
the history of natural philosophy, religion and art, Kraus Reprint, Nendenln/Liechtenstein, 1979, str 10-11
10
Ibid, str. 13-14

177

Vesna Adi, Direrova Melanholija I etiri pogleda na ikonografiju

Prvi od njih nalazi se u tekstu O melanholiji pripisanom

Aristotelu ili nekom od njegovih sledbenika. U njemu se tvrdi da
jedino crna u ima tu mo da, zastupljena u pravoj meri, i zagrejana do odgovarajue temperature, snano utie na ponaanje i
mentalne sposobnosti osobe, dovodei je do kreativnog zanosa i
izuzetnih dostignua u najrazliitijim oblastima. Zato su, prema
ovom tekstu, svi istaknuti ljudi bili melanholici.11
Drugo vano uenje predstavlja Platonova teorija o boanskom ludilu (furor divinus), ekstazi koja duu posveenog mislioca uzdie do najviih sfera, ali telo dovodi u stanje opte obamrlosti. Iako Platon nigde ne povezuje ovakvo iskustvo sa melanholijom, gore objanjen stav o crnoj ui kao uzroniku egzaltiranih stanja svesti, dao je materijala kasnijim misliocima da to
uine. 12
Poslednja vana stavka je neoplatonistiko uenje o uticaju
nebeskih tela na sposobnosti i ivot ljudi. Verovalo se da dua,
prilikom svog silaska u materijalni svet od svake planete poprimi
po nekoliko ljudskih karakteristika. Saturn, kao najudaljenija planeta, prema geocentrinoj kosmologiji bio je najblii izvankosmikom prostoru u kome boravi Tvorac. Zato su najvie ljudske
sposobnosti, kontemplacija i racionalno rasuivanje, stajale pod
njegovom zatitom. Na taj nain je planeta, povezana sa ozloglaenim boanstvom koje je prodiralo sopstveni podmladak, dobila sasvim drugaije i daleko povoljnije karakteristike. Neoplatoniari su smatrali da svako nebesko telo emituje samo pozitivne
uticaje, ali zbog nepostojanosti i nesavrenosti materijalnog sveta, oni se mogu manifestovati negativno u zavisnosti od primaoca.13 Tako je Saturn izgubio dotadanju reputaciju kobnog planetarnog vladaoca, koji roenima u njegovom znaku daruje samo

11
Aristotel, O melanholiji, u Gradac: asopis za knjievnost, umetnost i kulturu, br
160-161, aak, 2006-2007, str. 15-18
12
Noel L. Brann, The Debate Over the Origin of Genius During the Italian Renaissance, Brill's Studies in Itellectual History, BRILL, Leiden, 2001, str. 11
13
Ervin Panofski, Ikonoloke studije, Beograd 1975, str. 111-112

178

Viteka kultura, god. IV (2015), br. 4, str. 173-210

siromatvo, bolesti i sklonost ka kriminalu. Ukoliko je osoba koja

prima njegove uticaje umela pravilno da ih usmeri, bila je predisponirana za velikog mislioca ili mistika.14
Ovo je od najveeg znaaja za teoriju o etiri telesna fluida,
jer su tokom devetog veka odreeni arapski autori (Abu Maar,
Al Kindi, Al Kabisi) uspostavili vezu izmeu planeta i temperamenata. Smatralo se da sangvininim vlada Jupiter, kolerinim
Mars, flegmatinim Mesec ili Venera, a melanholinom temperamentu pripao je Saturn. Kasnije je ovakav poredak bio prihvaen i u zapadnoevropskom svetu, nakon ega su u umetnosti i
nauci Saturn i melanholija postali neraskidivo povezani.15
Srednji vek, meutim, zadrao se iskljuivo na negativnim
tumaenjima crne ui i njenih efekata u organizmu. Aristotelova
opaanja o nadarenim melanholicima potpuno su zanemarena, a
simptomi melanholinog raspoloenja dovedeni su u vezu sa grehom bezvoljnosti i lenjosti, nazvanim Acedia. Monahinja Hildegard iz Bingena (1098-1179) smatrala je da je crna u nastala iz
Adamovog semena, zaraenog otrovnim dahom zmije koja je
navela njega i Evu na Prvi greh. Na taj nain, melanholina stanja
su, kao i ostale patnje i bolesti, posledica ovekove neposlunosti
i pada. Avicena (980-1037), arapski lekar, smatrao je da prekomerno zagrejana crna u izaziva razliite negativne simptome
kao to su poremeaj varenja, drhtavica, loe rasuivanje, nervoza, malaksalost i fobije.16
Presudna promena u shvatanjima o melanholiji nastupila je
kod firentinskog renesansnog mislioca i lekara Marsilia Fiina
(1433-1499), koji je u svoje objanjenje ovog temperamenta ukljuio gore opisanu Aristotelovu tvrdnju o crnoj ui, Platonovo

14
Erwin Panofsky, Albrecht Drer, Princeton University Press, 1948, str. 165; Frensis Jejts, Hermetika filozofija i elizabetansko doba, Beograd 1999, str. 54-55
15
Raymond Klibansky, Erwin Panofsky, Fritz Saxl, Saturn and melancholy: studies
in the history of natural philosophy, religion and art, Kraus Reprint, Nendenln/Liechtenstein, 1979, str 127-133
16
The Nature of Melancholy - from Aristotle to Kristeva, priredila Jennifer Radden,
Oxford University Press, 2000, str. 65-85

179

Vesna Adi, Direrova Melanholija I etiri pogleda na ikonografiju

boansko ludilo i neoplatonistiko uenje o Saturnu. Njegovu

teoriju dodatno je razvio Hajnrih Kornelijus Agripa (1488-1535),
nemaki humanista i okultni filozof, koji je ustanovio tri stupnja
nadahnute melanholije.17 Smatra se da su upravo ovi autori posluili kao inspiracija Direru prilikom stvaranja gravire Melanholija I, zbog ega je njihove stavove potrebno podrobnije razmotriti
u predstojeem poglavlju.

Renesansne teorije o melanholiji

Intelektualna klima koja je zavladala u Italiji XV veka, a
ubrzo i u ostalim delovima Zapadne Evrope, pruila je oveku
novo dostojanstvo i znaaj u odnosu na prethodnu epohu, u kojoj
je jedini smisao ljudskih aktivnosti bio proslavljanje Boga i njegove kreacije. Sada se emancipovana jedinka osamostaljuje i
kontemplira radi usavravanja sopstvenih intelektualnih sposobnosti, a u nastojanjima da se priblii natulnom svetu bira svoj
sopstveni put, neretko potpuno razliit od ortodoksne crkvene
dogme. Stvaraju se uslovi za prodor drevnih ezoterinih uenja,
najee iz epohe helenizma, za koje se verovalo da potiu jo iz
starog Egipta. Mislioci sa velikim entuzijazmom pokuavaju da
pomire ovo naslee sa hrianstvom, to se najintenzivnije ispoljava u uenjima Fiina i njegovog kruga okupljenog pod nazivom Platonistika akademija. Prouavanjem i preplitanjem uenja Platona, Plotina, Porfirija, Jambliha, mitskog autora Hermesa
Trismegistusa i drugih, kao i dotadanjih dostignua u oblastima
astrologije i medicine, nastaje sloen sistem razmiljanja nazvan
renesansnim neoplatonizmom.18
U njemu Tvorac zauzima specifinu poziciju, nalazei se istovremeno i unutar i izvan sopstvene kreacije, ..ispunjava je , a

17
Darrin M. McMahon, Divine Fury: A History of Genius, Basic Books, New York,
2013, str. 49-56
18
Ervin Panofski, Ikonoloke studije, Beograd 1975, str. 108-109

180

Viteka kultura, god. IV (2015), br. 4, str. 173-210

da sam nije ispunjen, a stvoreni univerzum ciklino razmenjuje

njegovu energiju kroz etiri stupnja postojanja. Najblii bogu je
Kosmiki Um, sledea je Kosmika Dua, a trea po savrenstvu
je Oblast prirode iji su pokreta nebeska tela, koja svojim zraenjem neprestano utiu na povrinu zemlje. Poslednji stupanj postojanja je Oblast iste materije koja u zajednici sa formom uestvuje u Oblasti prirode. Svaki od ovih stupnjeva prima uticaje iz
sfere iznad i prenosi ih dalje, da bi se oni, zbog prirodne tenje
svega ka Tvorcu, ponovo vraali navie.19
Iz gore navedenog jasno je da su za Fiina i njegove sledbenike nebeska tela odreivala svojstva svega to se nalazi ispod
njih, bez obzira na to da li su u pitanju ivi organizmi, ili rude i
minerali. S obzirom na to da je u Fiinovom natalnom horoskopu
Saturn stajao u kui ascedenta20, on se oseao kao rtva njegovih
nepredvidivih uticaja, ali je ujedno i razvio doktrinu da su najdublje kontemplacije, pa ak i boansko ludilo o kome je govorio
Platon, neizostavno povezani sa ovom planetom. Na taj nain
melanholina stanja kojima je upravljao Saturn postala su patnja
genija, ali i njegova garancija, a oni ljudi u ijem natalnom horoskopu Saturn nije zauzimao znaajno mesto, dospevali su pod
njegovu vlast prilikom tekih umnih napora.
Libri de vita (1489) u tri toma, nastala je kao produkt Fiinovih razmiljanja o melanholiji, a namenjena je prvenstveno
osobama koje se bave tekim intelektualnim radom. Zamiljena
je kao zbirka uputstava za izbegavanje loih uticaja Saturna, koji
izazivaju depresivna stanja i irok spektar tegoba u organizmu.
Ona se uglavnom oslanjaju na teoriju da sve to postoji u prirodi
privlai zraenje odreenog nebeskog tela, zbog ega se melanholinim osobama preporuuje da izbegavaju biljke, ivotinje,
kamenje, boje, mirise i sve ostale supstance koje pripadaju Satur
19
Ibid. str. 110-115
20
Raymond Klibansky, Erwin Panofsky, Fritz Saxl, Saturn and melancholy: studies
in the history of natural philosophy, religion and art, Kraus Reprint, Nendenln/Liechtenstein, 1979, str. 256

181

Vesna Adi, Direrova Melanholija I etiri pogleda na ikonografiju

nu. Istovremeno, potrebno je privui uticaje onih planeta za koje

se smatralo da su izuzetno korisne Sunca, Jupitera i Venere, a
jedan od najefikasnijih naina da se to postigne je upotreba talismana. Detaljna uputstva za njihovu izradu data su u treem tomu
knjige, pod nazivom De vita coelitus comparanda, a zasnovana
su verovatno na traktatu Picatrix, koji je nastao na arapskom govornom podruju u XII veku i bavi se astralnom i simpatikom
magijom.21 Talismani koje Fiino opisuje moraju biti izraeni od
materijala kojim upravlja eljena planeta, a na njihovoj povrini
potrebno je ugravirati odgovarajui simbol ili tabelu sa preciznim
brojanim sistemom. Jedan takav talisman pojavljuje se na graviri Melanholija I22, i on je, uz brojne druge podudarnosti izmeu
gravire i Fiinovih teorija, naveo Karl Gilova (Karl Giehlow) da
jo 1903. u njima vidi poreklo ikonografije koju je Direr upotrebio23, tako obeleivi polaznu taku za veinu kasnijih istraivaa.
Fiino je obazrivo izbegavao da u svoj sistem prirodne
magije ukljui prizivanje natprirodnih bia za koje se verovalo
da su povezani sa svakom od planeta. (U predstojeem delu rada
oni e biti nazvani duhovima iako to moda nije najprikladniji
termin, ali ni aneo ili demon ne predstavljaju precizan prevod). Njegova magijska praksa, za koju je verovao da se ni malo
ne razlikuje od uobiajene medicine, zasnivala se na manipulaciji
delikatnom supstancom spiritus mundi, koja struji kroz itav univerzum i prenosi energiju nebeskih tela na zemlju.24
Agripa, koji je bio prvi propagator firentinskog neoplatonizma u Nemakoj, ne zazire od direktnog obraanja viim inteligencijama koje svoje moi primaju od Tvorca i pod odreenim

21
Frances Yates, Giordano Bruno and the Hermetic Tradition, University Of Chicago
Press, 1991, str. 49-58
22
Erwin Panofsky, Albrecht Drer, Princeton University Press, 1948, str. 166-167
23
Patrick Doorly, Durer's Melencolia I: Plato's abandoned search for the beautiful,
u The Art Bulletin, Vol.86, No. 2, College Art Association, (Jun., 2004), str. 255; 273
24 Ibid. str. 62-83

182

Viteka kultura, god. IV (2015), br. 4, str. 173-210

uslovima mogu stupiti u kontakt sa ljudima.25 Uz njihovu pomo,

posveeni mag stie uvid u vene principe po kojima sve stvari
funkcioniu i doivljava vizije daleke budunosti. Po Agripinom
miljenju, zagrevanje melanholinog fluida kojim upravlja Saturn
-planeta duboke kontemplacije- privlai ove duhove u telo, to
objanjava Aristotelovu tvrdnju da su svi nadareni ljudi bili melanholici.
U zavisnosti od toga koje su sposobnosti due najrazvijenije, osobu mogu posetiti tri vrste duhova; ukoliko je u pitanju
Imaginacija, dolaze duhovi najnieg stupnja i donose manuelnu
kreativnost i proroanstva o prirodnim nepogodama; ako se osoba
skoncentrie na Razum, dolaze joj duhovi koji podstiu uspehe u
govornitvu, medicini i politici, kao i proroanstva o velikim
drutvenim promenama. Najvii stupanj dostiu osobe razvijenog
Duha (mens) kojima duhovi otkrivaju tajne o spasenju due, hijerarhijama anela, Boijim zakonima, dolasku proroka i raanju
novih religija. Uputstva i objanjenja o postizanju jedinstva sa
najviim sferama postojanja izneta su u treem tomu Agripine
knjige De Occulta philosophia. Mada se tampano i izmenjeno
izdanje pojavilo tek 1531, knjiga je napisana ve 1510. i u rukopisu je intenzivno kruila meu nemakim obrazovanim slojem.
Veina strunjaka u njoj prepoznaje neposredan izvor za ikonografiju Melanholije I, tim pre to bi se inae teko objanjiva oznaka I poklopila sa Agripinom podelom nadahnute melanholije
na stupnjeve. Ovakvo tumaenje prvi su izneli Fric Saksl i Ervin
Panofski 1923. a uvrstio ga je Panofski u svojoj monografiji o
Direru (prvo izdanje tampano 1945.) i u ko-autorskom delu Saturn i Melanholija (Panofski-Klibanski-Saksl, prvo izdanje tampano 1965.)26. Iako je ono do danas najire prihvaeno, javljaju
se i nova, koja delimino ili potpuno menjaju ugao posmatranja.

25
Frances Yates, Giordano Bruno and the Hermetic Tradition, University Of Chicago
Press, 1991, 130-143
26
Frensis Jejts, Hermetika filozofija i Elizabetansko doba, SKC Beograd, 1999, str.
54

183

Vesna Adi, Direrova Melanholija I etiri pogleda na ikonografiju

Zbog toga e u ovom radu biti ukratko predstavljene i interpretacije Frensis Jejts (1979), Patrika Dorlija (2004), kao i tumaenje
koje graviru dovodi u vezu sa alhemijskom simbolikom.
I
Panofski smatra da je u ovom delu, preplitanjem apstraktnih
ikonografskih tipova, doarana ljudska patnja iji su uzrok ogranienja materijalnog sveta.
Poreklo kompozicije sa enskom figurom neurednog izgleda, koja glavu oslanja na ruku u stanju potpune neaktivnosti, moemo pronai u tipinim prikazima melanholika, formiranih u
srednjem veku. U tom periodu su umetnici usvojili elemente vizuelnog predstavljanja grehova, da bi ivopisnije predstavili odlike etiri temperamenta.27 Melanholija je poistoveena sa ikonografskim tipom acedie ili lenjosti koji se razvio u dve faze. Prva
se javlja u traktatu Somme le Roi iz 1279., koji ilustruje acediu
zemljoradnikom usnulim pored pluga, a druga u delu Ship of Fools 1494., koja umesto zemljoradnika prikazuje prelju sa vretenom (slika 1)28. Kombinovanjem je nastala scena, najee koriena za prikaz melanholinog temperamenta, u kojoj su mu i
ena zaspali nad svojim poslovima u zaputenom domainstvu
(slika 2). Obino je enska osoba bila u prvom planu, a mukarac
postavljen dijagonalno iza nje, dok su predmeti ponekad neuredno razbacani po prostoriji. Ovaj raspored se ponavlja i na Direrovoj graviri, ako kao predstavnika suprotnog pola posmatramo
putto-a.
Meutim, za razliku od nemarne domaice sa srednjevekovnih prikaza, ovde je enska figura nepokretna jer je utonula u
duboko razmiljanje, to moemo zakljuiti po pogledu koji se
gubi u daljini. Takoe putto, umesto da spava, urezuje neto u

27
Erwin Panofsky, Albrecht Drer, Princeton University Press, 1948, str. 159
28
Raymond Klibansky, Erwin Panofsky, Fritz Saxl, Saturn and melancholy: studies
in the history of natural philosophy, religion and art, Kraus Reprint, Nendenln/Liechtenstein, 1979, str. 300-303

184

Viteka kultura, god. IV (2015), br. 4, str. 173-210

bakarnu ploicu. Predmeti koji ispunjavaju njihovo okruenje

uglavnom su graevinske i stolarske alatke, to ensku figuru
identifikuje kao vetog zanatliju. Odabir predmeta ujedno uspostavlja vezu izmeu ove gravire i odreene ilustracije jednog enciklopedijskog traktata.
U pitanju je personifikacija Geometrije iz dela Margarita
Philosophica (1504).29 Ona je prikazana u vidu enske osobe koja vri merenje sfere pomou kompasa,a okruuje je nekoliko
ivo angaovanih pomonika (slika 3). Instrumenti kojima se oni
slue veinom se pojavljuju i na Direrovoj graviri.
Ovim paralelama Panofski dokazuje da su poetni izvori za
Direrovu kompoziciju stariji prikazi Melanholije i Geometrije.
Vladavina Saturna je spona koja, po prvi put u umetnosti, ujedinjuje ova dva tipa u jednu ensku figuru.
Kao antiki bog, Saturn je smatran zatitinikom poljoprivrednih aktivnosti, a njegovoj patronai pripadale su sve vrste merenja kao i podela zemlje na parcele. U hramovima su mu, izmeu ostalog, bile posveene terazije, a verovalo se da je i protok
vremena pod njegovom kontrolom. Kao planetarni vladalac, povezan je sa elementom zemlje i svim manuelnim aktivnostima
koje podrazumevaju obradu kamena i drveta. Jedno od najranijih
zapadnoevropskih dela koje pod okrilje Saturna stavlja takve zanate pripada ciklusu fresaka Salona u Padovi, koji je Direr najverovatnije poznavao.30 Tu su, osim zemljoradnika, tvrdice, melanholika, naunika i pustinjaka, kao deca Saturna prikazani kamenorezac i drvodelja. Jedna od zanimljivih paralela izmeu ove
freske i Direrove gravire je motiv mlinskog kamena, koji je inae
vrlo redak.
Meutim, dok je jedini cilj padovanske freske da prikae
sudbinu roenih pod odreenom planetom, Melanholija I sadri
duboko psiholoko znaenje. Da bi se do njega dospelo, potrebno

29
Ibid, str. 312
30
Erwin Panofsky, Albrecht Drer, Princeton University Press, 1948, str. 167

185

Vesna Adi, Direrova Melanholija I etiri pogleda na ikonografiju

je analizirati sve pojedinane motive i povezati ih sa odgovarajuim literarnim izvorima.

Glavni lik kompozicije, enska figura utonula u misli, poseduje sve uobiajene atribute melanholika. Njeno lice je u senci,
to ostvaruje efekat tamnopute fizionomije. Glava je oslonjena na ruku u skladu sa starijom likovnom tradicijom, i
ovenana biljkama koje ublaavaju tetne uticaje Saturna. Sa istim ciljem, u
povrinu zida iznad nje, ugraen je
Mensula Jovis, magini kvadrat koji
privlai Jupiterovo zraenje. U pitanju
Prikaz 2: Mensula Jovis je astroloki talisman nainjen od kalajne ploe u koju je urezano 16 elija sa
brojevima. Raspored ovih brojeva mogao je varirati, a Direr na
svojoj graviri sledi primer koji je u jednom traktatu iz 1500. dao
Luka Paoli, matematiar iz Bolonje.31
Poznato je da je Direr veliki deo svog vremena provodio u
prouavanju matematikih disciplina. To je inio u nadi da e uz
pomo geometrije utvrditi zakonitosti savrene lepote. Iako su
njegovi napori rezultovali obimnim raspravama o proporciji, do
eljenog saznanja nije doao. Na posletku je priznao da Savrena
lepota predstavlja jo jednu u nizu stvari koje lee izvan dometa
ljudskog bia. Panofski ovo razoarenje umetnika smatra poetnim impulsom za stvaranje Melanholije I.32
enska osoba koja oito pati od vika crne ui obdarena je
krilima, koja oznaavaju stvaralaki dar. Na njenom krilu se nalazi zatvorena knjiga, a u ruci dri estar koji ne koristi. Glavu
podupire stisnutom pesnicom, to ukazuje na hvatanje u kotac sa
nekim nereivim problemom. Torbica i kljuevi zakaeni o pojas

31
Raymond Klibansky, Erwin Panofsky, Fritz Saxl, Saturn and melancholy: studies
in the history of natural philosophy, religion and art, Kraus Reprint, Nendenln/Liechtenstein, 1979, str.326-327
32
Erwin Panofsky, Albrecht Drer, Princeton University Press, 1948, str.170-171

186

Viteka kultura, god. IV (2015), br. 4, str. 173-210

njene haljine, umesto da aludiraju na tvrdiluk melanholika, ovde

se pretvaraju u simbol neplodnog umetnikog perioda koji je
prouzrokovao siromatvo. Direr je sam ukazao na ovu promenu u
znaenju torbicu je predstavio poluotvorenu, kljueve neuredno
poreane, a na jednoj od pripremnih skica nalazi se beleka
kljuevi oznaavaju mo, a torbica bogatstvo.33 Po njegovom
miljenju, mo i bogatstvo oekuju umetnika koji uspeno ostvari
jedinstvo teorije i prakse tj. savlada zakone geometrije, proporcije
i optike i upornom vebom stekne sigurnu ruku. Ako jedan od
ovih elemenata nedostaje, svaki trud je uzaludan. Na graviri je
razjedinjenost intelektualnog i manuelnog rada prikazana kontrastom izmeu enske osobe i putto-a. Dok on nemarno povlai
iglu po ploici, ostavljajui utisak deteta koje se igra, ona budno
razmilja, fiziki potpuno paralisana. Sumrak koji se sputa nad
nedovrenom graevinom, razbacani predmeti i izgladneli pas
navode na zakljuak da njen umni napor satima, pa ak i danima
unazad, ne donosi nikakve rezultate. Optem sivilu doprinose
veoma udno osvetljenje i zloslutni slepi mi, koji na svojim krilima nosi naziv Melanholija I.
Upravo u ovom nazivu krije se klju za pravilno tumaenje
kompozicije. Oznaka I ukazuje na karakter prvog u nizu, to bi
moglo navesti na zakljuak da je Direr planirao jo tri gravire,
koje bi prikazale preostala tri temperamenta. Meutim, Panofski
u potpunosti odbacuje takvu mogunost i povezuje Melanholiju I
sa trolanom podelom nadahnute melanholije koju je ustanovio
Agripa, a o kojoj je bilo rei u prethodnom poglavlju.
Najvii domet prikazane enske osobe je polje imaginacije,
zbog ega su je posetili duhovi koji donose umetniki talenat. O
njenom stvaralatvu svedoe neuredno razbacane alatke kao i
nekoliko izraenih predmeta sfera, poliedar i graevina, jo
uvek nedovrena, na ta ukazuju prislonjene merdevine. Ovaj

33
Raymond Klibansky, Erwin Panofsky, Fritz Saxl, Saturn and melancholy: studies
in the history of natural philosophy, religion and art, Kraus Reprint, Nendenln/Liechtenstein, 1979, str. 284

187

Vesna Adi, Direrova Melanholija I etiri pogleda na ikonografiju

stupanj nadahnua podrazumeva i proroki uvid u prirodne promene, na graviri prikazane u vidu komete, duge i plime koja
moda najavljuje poplavu. Meutim, oigledno je da panju enske osobe trenutno ne okupira ni umetnika praksa, ni nadolazee
elementarne nepogode. Ona je iz nekog razloga duboko zabrinuta
i veoma nezadovoljna.
Panofski ovde u tumaenje ukljuuje jo jedan literarni izvor Apologia de Descensu Christi ad Inferos, sholastikog filozofa Anrija iz Genta.34 U njemu postoji tvrdnja da se meu ljudima mogu uoiti dve grupe suprotnih intelektualnih sposobnosti.
Oni koji su u stanju da prihvate i zamisle postojanje izvankosmike sfere i bestelesnih bia savrenijih od ljudi, mogu se uspeno
baviti filozofskim i metafizikim spekulacijama. Drugi tip ljudi
ogranien je na razmiljanje o stvarima koje se mogu prostorno i
vremenski locirati, izmeriti i videti. S obzirom na to da se njihov
um kree u granicama imaginacije, esto su izvrsni matematiari
i zanatlije. Meutim, svesni postojanja nekog natprirodnog sveta,
a nesposobni da se upuste u tako apstraktnu tematiku i doive
duhovno ispunjenje, postaju rtve nezadovoljstva i melanholije.
enska osoba Direrove gravire pripada upravo tom drugom
tipu ljudi.35 Iako obdarena prvim stupnjem saturnijanskog nadahnua, ona je prezrela svoje sposobnosti i zapostavila graditeljski
poduhvat, jer su je elje odvele daleko od mogunosti. U pokuaju da dosegne neko vie saznanje, morala se suoiti sa varljivou
i ogranienjima ljudskog uma. U ovom trenutku mogue je napraviti paralelu sa razoaranjem koje je doiveo sam Direr, pokuavajui da sazna ta je savrena lepota. Imajui u vidu da je sebe
smarao melanholikom, ovu graviru u izvesnom smislu moemo
posmatrati kao njegovu ispovest, a po Panofskom, ak i kao vrstu
auto-portreta.

34
Erwin Panofsky, Albrecht Drer, Princeton University Press, 1948, str. 168
35
Ibid, str. 170

188

Viteka kultura, god. IV (2015), br. 4, str. 173-210

Poznato je da je umetnik Melanholiju I svojim prijateljima

poklanjao u paru sa Sv. Jeronimom u radnoj sobi (slika 4)36. Takva praksa verovatno otkriva posebnu smisaonu povezanost ove
dve gravire. Ako se njihove kompozicije uporede, primetan je
veliki kontrast. Nasuprot sumornoj i haotinoj atmosferi Melanholije I, druga gravira ostavlja utisak duhovnog mira i predanih
studija. Uredna soba okupana je u sunevim zracima, svetac je
zauzet prouavanjem nekog rukopisa, a ivotinje u prvom planu
deluju pitomo i zadovoljno. Stie se utisak da je Direr eleo da
prikae razliite naine ivota dok se Sv.Jeronim u potpunosti
posveuje religiji, i pod okriljem vrsto utvrenog sistema proivljava mirne asove boijeg blagoslova, Melanholija je prikaz
renesansnog genija koji, uz novosteenu samostalnost i velike
stvaralake ambicije, ostaje bolno zatoen u nesavrenosti ljudske
prirode.
II
Frensis Jejts u svojoj analizi gravire zauzima iste poetne
pozicije kao Panofski i Saksl, ali smatra da su oni istraivanje
odveli u pogrenom pravcu. Ukoliko je Direr zaista prihvatio
Agripine stavove iz De Occulta Philosophia, mala je verovatnoa
da je u prikaz nadahnute melanholije ukljuio nezadovoljstvo i
razoarenje. Ovakvu interpretaciju, koju je predloio Panofski,
Jejts smatra romantiarskom i neprimenljivom na idejnu pozadinu u okviru koje je Direr stvarao.37
Po njenom miljenju, enska osoba ne proivljava trenutke
stvaralake i emocionalne krize, ve je paralisana dubokim vizionarskim transom. Njena krila simboliu direktan kontakt, zapravo
sjedinjenje sa dobrim duhovima Saturna, iji je silazak iz viih
oblasti nagoveten lestvama prislonjenim uz graevinu. Jejts ovde povlai paralelu sa simbolikom Lestvice Jakovljeve, pomou
koje aneli putuju izmeu viih i niih sfera.

36
Ibid, str. 156
37
Frensis Jejts, Hermetika filozofija i Elizabetansko doba, SKC Beograd, str. 57

189

Vesna Adi, Direrova Melanholija I etiri pogleda na ikonografiju

Iako je telo enske osobe u stanju obamrlosti, njen um ivo

belei instrukcije i informacije koje prima od bestelesnih bia, to
je na graviri prikazano u vidu zaposlenog putto-a. Agripa i ostali
autori koji su se bavili slinom tematikom, upozoravali su da
kontakti sa duhovima nisu bezbedni ukoliko se osoba prethodno
ne podvrgne periodu kontemplacije i asketizma. Svedoenje o
tome da je glavni lik Direrove gravire proao kroz neophodne
pripreme i ostvario potpunu kontrolu nad svojim telom, dato je u
vidu izgladnelog i usnulog psa. Pas, tvrdi Jejts, simbolie telesna
ula, ba kao u legendi o Akteonu iz Mythologia-e Natalisa Komea. Predmeti, alatke i oznaka I dokazuju da je u pitanju prvi,
umetniki stupanj melanholinog nadahnua, kako je to i Panofski ustanovio u svojoj analizi.38
Jejts takoe razmatra meusobni odnos Melanholije I i
Sv.Jeronima, ali odbacuje teoriju da one predstavljaju suprotne
naine ivota. Ona u njima vidi razliite stupnjeve melanholinog
nadahnua. Smirenost svetog Jeronima, savreni geometrijski red
u radnoj sobi i obilje svetlosti navode na zakljuak da je ova gravira trei, najuzvieniji stupanj religiozne kontemplacije u kojoj
se otkrivaju vene istine i boiji zakoni, dakle Melanholija III.39
Ako se prihvati pretpostavka da je Direr stvorio Melanholiju I i III, bilo bi logino oekivati i prikaz drugog stupnja nadahnua, koje osobi omoguava uspeh u oblasti drutvenog angamana. Mogui trag o nekadanjem postojanju ove gravire Jejts
pronalazi na vrlo neobinom mestu u pesmi Senka noi (1594),
elizabetanskog pesnika Dorda epmena.40 Ova pesma proslavlja potragu za znanjem koja se odigrava u nonim asovima, suprotstavljajui je besmislenim dnevnim aktivnostima obinih ljudi.
Ona govori i o nonom fluidu, koji oigledno podrazumeva
melanholini temperament, iako se to eksplicitno ne spominje. U
odreenim motivima pesme, Jejts prepoznaje Direrovu ikonogra
38
Ibid, str. 58-59
39
Ibid, str. 60
40
Ibid, str. 125-126

190

Viteka kultura, god. IV (2015), br. 4, str. 173-210

fiju i pretpostavlja da je epmen imao prilike da vidi primerak

Melanholije II.
Ona pronalazi jo jedno umetniko delo koje sadri jasne
paralele sa epmenovim stihovima Melanholiju Matijasa Gerunga iz 1558. (slika 5). Tema ove slike je upravo kontrast izmeu nonih prouavanja i raznolikih dnevnih poslova, opevan u
pomenutoj pesmi. Glavni likovi su enska personifikacija melanholinog temperamenta i naunik koji meri globus. Oni su obavijeni tamnim oblacima koji simboliu no, dok na ostatku kompozicije ljudi ure svojim obavezama pod svetlou Sunca. Direrov
uticaj na Gerunga jasno je uoljiv, o emu su pisali i autori knjige
Saturn i Melanholija. Glavne dodirne take ove slike sa Melanholjiom I su poze najvanijih figura i duga u pozadini kompozicije.Ukoliko su u epmenovoj pesmi zaista upotrebljeni motivi ova
dva umetnika dela, Jejts smatra da je Gerungova slika zapravo
kopija izgubljene Melanholije II, koju je pesnik video u paru sa
Melanholijom I, i njima inspirisan napisao Senku noi. U tom
sluaju, Direrova gravira je predstavljala melanholika koji e, uz
pomo Saturnovog nadahnua drugog stepena, stei priliku da se
istakne u javnim poslovima.41
Jejts u svoje prouavanje Direrove ikonografije uvodi i jedan novi element. Suprotstavljajui Melanholiju I kasnijim radovima Lukasa Kranaha na istu temu, ona pronalazi jo jednu nit
okultne filozofije, utkanu u idejnu pozadinu ovih dela. Dok je
enska osoba sa Direrove gravire utonula u duboko prouavanje
pod zatitom dobrih sila, Kranahov glavni lik je zapravo vetica
iji odsutni duh uestvuje na avoljem sabatu (slika 6). Melanholini fluid doneo je ovim enama razliite duhove. Autori Saturna
i Melanholije objanjavaju Kranahovih izbor teme istim porastom
sujeverja koje je uzrokovalo i bitne razlike izmeu rukopisne i
tampane verzije De Occulta Philosophia. Meutim, Jejts, oslanjajui se na istraivanje arlsa Zike, objavljeno u urnalu Var
41
Ibid, str. 127-130

191

Vesna Adi, Direrova Melanholija I etiri pogleda na ikonografiju

burg i Kortold Instituta (1976), smatra da su ove razlike mnogo

manje nego to se pretpostavljalo.42 Njeni napori su pre svega
usmereni ka tome da dokae prisustvo hrianske kabale u prvoj
verziji Agripinog rada. Iako ovaj problem na prvi pogled nema
nikakve veze sa umetnikim delima o kojima je re, Jejts misli da
je osnovna razlika izmeu prikazanih enskih osoba u tome to je
jedna zatiena praktinom kabalom, a druga ne, kao i da je porast interesovanja za kabalu u doba renesanse morao ostaviti traga i na Direrovo stvaralatvo.
U svom izvornom obliku, dakle u okviru judaizma, kabala
se kao formiran sistem pojavila u XII veku u Junoj Francuskoj.
Predstavlja oblik jevrejskog misticizma iji su koreni u verovanju
da prvobitni tekst Tore nije bio podeljen na rei, ve je tekao
kontinuirano, ispisan crnim ognjem po belom ognju.43 Tako je
bilo mogue itati ga na vie naina i prepoznati u njemu niz Boijih ili magijskih imena. Ovaj tekst je Mojsiju predat u obliku
koji, podelom na rei, ini Petoknjije kakvo znamo danas. Meutim, ujedno mu je saoptena i usmena tradicija tajnog znaenja
Tore, koja se vekovima prenosi samo iniciranima. Kabala u prevodu oznaava upravo ovu tradiciju. Autori prvog kabalistikog
spisa Bahir, koji se pojavio oko 1180. godine, pomeali su razliite mitske sadraje sa kojima je zvanino rabinistiko predanje
pokuavalo da raskrsti. Najupeatljivija slika koju su stvorili, i
koja e kasnije biti prihvaena u zapadnoevropskoj renesansi, je
Drvo Boije ili Drvo Sveta, kroz koje se manifestuje boija stvaralaka mo (slika 7).44 Ovaj koncept dalje se razrauje u najznaajnijem kabalistikom spisu Zohar, nastalom u paniji XIII veka. Postepeno su kao inioci drveta usvojene sefire, koje u zvaninom predanju Knjige Stvaranja oznaavaju deset arhetipskih
brojeva kao deset osnovnih pra-sila boga. U kabali sefirot postaju
deset stadijuma Boijeg stvaralatva, koji obiluju slikama i sim
42
Ibid, str. 57-61
43
Gerom olem, Kabala i njena simbolika, Neven, Beograd, 2001, str. 53
44
Ibid, str. 117-119

192

Viteka kultura, god. IV (2015), br. 4, str. 173-210

bolima i sadre zapravo praslike svega to je ikad stvoreno.45 Ovi

momenti su kasnije u renesansi prepoznati kao dodirna taka sa
Platonovim svetom ideja. Jo jedan zajedniki koncept neoplatonizma i kabale je jedinstvo boga i njegove kreacije, pri emu ona
ne iscrpljuje mnogostrukost boijeg postojanja. Sefirot je svet
boanskih emanacija, ili atributa koje je bog stvarajui ispunio ne
samo svetlom i energijom, ve i govorom. Imena boija, rei i
slova od kojih su ona sastavljena igraju podjednako bitnu ulogu u
kabali kao i sistem Drveta Sveta. Svakom pojedinanom znaku
hebrejskog alfabeta pripisivano je viestruko simbolino znaenje, kao i brojana vrednost (slika 8). Komplikovanim sistemom
permutacija i kombinacija ovih znakova, kabalisti su verovali da
dostiu skrivene istine i kontempliraju boiju kreaciju. Najsloeniji metod bio je Gematrija,46 koji je operisao numerikim vrednostima hebrejskog alfabeta. Sve ove manipulativne tehnike podrazumevale su mogunost magijskog dozivanja anela i arhanela, ija su se imena otkrivala pravilnim rasporedom znakova.
Kontakt sa viim duhovnim sferama je bio jedan od razloga
zbog kojih je Fiinov uenik Piko dela Mirandola (1463-1494)
posmatrao kabalu kao moni dodatak prirodnoj magiji svog
uitelja. Zainteresovan za ovaj sistem, posvetio se uenju hebrejskog i nabavio kabalistike spise od svojih prijatelja Jevreja,
uglavnom panskog porekla, od kojih je najznaajniji bio Flavije
Mitridat. Rezultat ovih prouavanja bila su sedamdeset i dva kabalistika zakljuka, koje je Piko uvrstio u devet stotina teza ili
Conclusiones, objavljenih 1486. u Rimu. Pomou njih je eleo da
dokae mogunost meusobnog izmirenja i uklapanja hrianstve
dogme i najrazliitijih filozofskih postavki, koje su poticale iz
hermetike tradicije, astrologije, Orfikih misterija, Haldejskih
proroanstava i slinih ezoterinih uenja. Znaaj kabale leao je
prvenstveno u tome to se kombinacijom odreenih hebrejskih

45
Ibid, str. 130-131
46
Frances Yates, Giordano Bruno and the Hermetic Tradition, University Of Chicago
Press, 1991, str.93

193

Vesna Adi, Direrova Melanholija I etiri pogleda na ikonografiju

znakova moglo dokazati da je Isus ime Mesije. Tetragramaton,

ime boga u judaizmu, sastojalo se samo od samoglasnika i bilo ga
je nemogue proitati. Umetanjem hebrejskog znaka za S dobija
se re Isus, a istovremeno ime boije postaje ujno, izgovorljivo,
ime su hriani nastojali da dokau da je Hrist otelovljena Re,
boija inkarnacija. Po Piku, ovaj argument ini hriansku verziju
kabale ne samo poeljnom, ve i neophodnom, jer ona predstavlja najuverljiviju potvrdu istinitosti hrianskog uenja.47
Njegove stavove je na severu zastupao nemaki humanista
Johan Rojhlin (1455-1522), koji je tezu o imenu Isusovom detaljno obradio u delu De verbo mirifico (1494). On je nastojao da
zastarelu sholastiku filozofiju zameni sintezom italijanskog neplatonizma i operativne magije, koju unoenje hrianske kabale
ini bezbednom, jer otkriva imena dobrih sila. Ovakve tenje bile
su sastavni deo predreformacijske krize, i u veoj ili manjoj meri
prodrmale su sve uene krugove tog doba. Rojhlinove ideje prihvatio je i Agripa, o ijem je znaaju za Direrovu graviru ve
dovoljno reeno. Jejts smatra da je umetnik Rojhlinovo delo
moda i neposredno poznavao, jer se u De verbo mirifico pojavljuje Jevrejin, kabalista, koji je pod uticajem Saturna. Takoe,
pominje se i Sv.Jeronim, koji je bio strunjak za hebrejski jezik, i
u ijem se radu mogu nai prvi tragovi hrianske kabale, to je u
urnalu Varburg i Kortold Instituta (1977) dokazao Brajan Kopenhaver.48 Ako se uzme u obzir da je Direr prouavao dela
Agripe i Rojhlina i da je na jednoj od svojih gravira prikazao upravo onog crkvenog oca koji se bavio skrivenim znaenjem hebrejskog alfabeta, Jejts smatra neophodnim da se odnos ovog umetnika prema kabali podrobno preispita. Na alost, osim ovih nagovetaja, ona ne ulazi u dalja razmatranja mogueg uticaja
hrianske kabale na Direrov Meisterstiche.

47
Frensis Jejts, Hermetika filozofija i Elizabetansko doba, SKC Beograd, str. 26-29
48
Ibid, str. 31-32

194

Viteka kultura, god. IV (2015), br. 4, str. 173-210

III
Oksfordski profesor istorije umetnosti Patrik Dorli (Patrick
Doorly), u potpunosti odbacuje vezu izmeu Melanholije I i neoplatonistikih uenja Fiina i Agripe. On tvrdi da je ova gravira
zapravo ilustracija Platonovog dijaloga Hipija Vei. Tema dijaloga je uzaludna potraga za definicijom lepote, koja se zavrava
konstatacijom sve lepo je teko.49 I sam Direr je proao kroz
slino iskustvo, to poveava verovatnou da ga je tekst umetniki inspirisao. Osnovni argumenti koje Dorli navodi u prilog ovoj
tezi su podudaranje motiva Melanholije I i Hipije, kao i injenica
da su Platonova dela bila dostupna Direru preko njegovog najblieg prijatelja Vilibalda Pirkhajmera.50
U pomenutom Platonovom dijalogu uestvuju Sokrat i sofista iz Elide, Hipija. Pitanje koje Sokrat postavlja svom sagovorniku glasi ta je lepota. U nemogunosti da razume sutinu pitanja, Hipija navodi niz predmeta ili situacija koje po sopstvenom
nahoenju smatra lepim. Doivljavajui stalno opovrgavanje od
strane Sokrata, on pojam lepo uskoro proiruje na sve to je
prijatno, asno, korisno, reajui mnoge netane odgovore. Isprovocirani Sokrat ga, u uvijenoj formi, poredi sa vodenikim
kamenom koji nema ni uiju ni mozga.51 Razgovor se bezuspeno nastavlja dalje, da bi se pri samom kraju Sokrat zapitao da li
je u stanju takvog neznanja bolje biti iv ili mrtav.52
Ovakva dilema, koja implicira oseanje besmisla i depresije, navela je Direra da u svoju graviru unese ikonografiju melanholije. Na taj nain, ono to Panofski i Jejts smatraju polaznom
takom, Dorli posmatra kao sredstvo koje blie doarava atmos
49
Platon,Hipija Vei u: Dijalozi, Grafos, Beograd, 1987, str. 225
50
Patrick Doorly, Durer's Melencolia I: Plato's abandoned search for the beautiful,
u The Art Bulletin, Vol.86, No. 2, College Art Association, (Jun., 2004), str. 257-258
51
Platon,Hipija Vei u: Dijalozi, Grafos, Beograd, 1987, str. 207
52
Ibid, str. 225

195

Vesna Adi, Direrova Melanholija I etiri pogleda na ikonografiju

feru Platonovog teksta. Za njegovu interpretaciju najznaajniji su

predmeti razbacani oko enske figure. U njima se jednim delom
mogu prepoznati Hipijini pokuaji da definie lepotu. Meu njima su mo (prikazana u vidu kljueva), novac (na koji ukazuje
torba), sve to je korisno za oveka (alatke i pas, za koga Dorli
veruje da je lovaki goni), uivanje u muzici (zvono). Vodeniki
kamen je doslovna ilustracija Sokratove uvrede upuene Hipiji.
Ostali motivi su preuzeti iz literature koju je Direr konsultovao da
bi razjasnio i preciznije ilustrovao sporne delove teksta. Pre svega, u pitanju je sledei Sokratov iskaz:
Zar nisi sposoban da upamti da sam te pitao za lepotu samu ... koja svemu emu je pridodata, bilo da je to kamen ili drvo,
ovek, bog, bilo koji in ili znanje, daje svojstvo lepote...53
Re ovde prevedena kao znanje na grkom glasi mathemati
i podrazumeva iri spektar znaenja.54 Direrovi pokuaju da nae
to precizniji prevod odveli su ga Paolijevom traktatu De divina
proportione (slike 9 i 10), u kome postoji poglavlje pod imenom
Na ta se sve odnosi naziv matematika. Tu su kao matematike
discipline navedene aritmetika, geometrija, astrologija, muzika,
perspektiva, arhitektura i kosmografija. U daljem tekstu istie se
da najvei znaaj pripada geometriji, to je priznavao i sam Platon, zabranjujui onima koji ne poznaju ovu disciplinu da pohaaju njegove asove. Dalje, govori se o tome da su matematike
discipline lestve, koje omoguavaju uspon ka svakoj drugoj nauci, kao i da sve to postoji u materijalnom svetu moe biti predmet brojanja, vaganja i merenja druge vrste. Na kraju, Paolijev
hvalospev matematici zavrava se poslovicom zlato se testira
pomou vatre, a intelektualne sposobnosti pomou matematikih
disciplina.55 Dorli na graviri prepoznaje mnoge paralele sa ovim
tekstom, pre svega citat iz ove poslovice u vidu posude za toplje
53
Ibid, str. 207
54
Patrick Doorly, Durer's Melencolia I: Plato's abandoned search for the beautiful,
u The Art Bulletin, Vol.86, No. 2, College Art Association, (Jun., 2004), str. 262
55
Ibid, str. 265-266

196

Viteka kultura, god. IV (2015), br. 4, str. 173-210

nje metala, prikazane na slici levo. Tu su jo i lestve, koje sa postolja punog matematikih simbola vode u nepoznatom pravcu,
dakle ka novim saznanjima. Graevina je
simbol arhitekture, zvono muzike, duga i
kometa kosmografije. Brojanje, vaganje i
merenje svake vrste prikazani su terazijama, peanim satom i kvadratom sa brojevima, koji se takoe odnosi i na astrologiju, jer je u pitanju Mensula Jovis. Geometriji kao najznaajnijoj disciplini pripalo je
poasno mesto i na graviri enska osoba
Prikaz 3: posuda za koja se smatra glavnim likom zapravo je
topljenje metala
njena personifikacija. Da bi je verno prikazao, Direr se okrenuo novom literarnom izvoru De nuptiis
Philologiae et Mercurii, autora Marcijana Kapele.56 Izmeu ostalog, ovde se Geometrija opisuje kao neumorni putnik, koji stalno
meri zemljinu povrinu, a jedan od njenih zadataka u tekstu je da
Jupiteru odnese Euklidovu knjigu O elementima. Dorli veruje da
ovaj opis u potpunosti odgovara eni sa Direrove gravire; po krilima zakljuujemo da je esto u pokretu, estarom vri merenje, a
Euklidova knjiga joj lei na krilu. Ostaje jo dati objanjenje za
melanholino raspoloenje Geometrije. Kao to je ve nagoveteno, razlog lei u tome to ak ni ona, kao najuzvienija disciplina, ne moe pruiti odgovor na pitanje ta je lepota?.
Meutim, Dorli veruje da je na graviri materijalizovan i
njen neuspeli pokuaj da to uini, i to u vidu najzagonetnijeg motiva kompozicije nepravilnog poliedra. Osnovi ovog zakljuka
lee u Platonovom uenju iz Timaja da su najsitnije estice od
kojih je sastavljen kosmos etiri pravilna geometrijska tela, koja
sainjavaju atome etiri elementa. Atomi zemlje su kocke, vatre
tetraedri, vazduha oktaedri, a vode ikosaedri. Preostaje jo jedno
pravilno geometrijsko telo dodekaedar (slika 11), ije mesto
Platon nije precizno odredio. On je ipak nagovestio da je demi
56
Ibid, str. 268

197

Vesna Adi, Direrova Melanholija I etiri pogleda na ikonografiju

jurg dodekaedar iskoristio za ukraavanje kosmosa. Kao to je

Platon govorio o petom pravilnom poliedru, Aristotel je smatrao
da mora postojati peti element koji omoguava cirkularno kretanje materije u kosmosu. Paoli u svom traktatu ukrta ova dva
uenja i poistoveuje dodekaedar sa petim elementom, pripisujui
tu izjavu Platonu. Na taj nain, Direr, koji se sluio njegovom
knjigom, a i sam se bavio analiziranjem Platonovih geometrijskih
tela (slika 12) mogao je zakljuiti da bi idealna slika lepote moda bila dodekaedar, peti element, koga je bog koristio da ulepa
svoju kreaciju. Zato je na svojoj graviri nemogunost da se definie lepota metaforino prikazao u vidu Geometrije, koja je umesto dodekaedra uspela da napravi samo nepravilni poliedar i zbog
toga je zapala u melanholino raspoloenje.57
Motiv koji Dorli ne uspeva da razjasni je slepi mi sa natpisom Melanholija I. On veruje da ovaj detalj funkcionie kao amblem, koji sadri samo moto, a ne i naziv kompozicije. Svoj argument opravdava velikom popularnou koju ovaj nain likovnog izraavanja stie u tom periodu, a pre svega injenicom da je
sam Direr ilustrovao Horapolovu Hieroglyphica-u, i stvorio drvorez koji je vrline cara Maksimilijana I prikazivao amblematski.58
Meutim, Dorli ne nudi nikakvo objanjenje za oznaku I koja
prati moto kompozicije.
IV
Jedno od tumaenja Direrove gravire, koje nije nalo mesta
u priznatoj strunoj literaturi, povezuje ovo zagonetno delo sa
poetnom fazom alhemijskog Opus Magnum -a. Alhemija je u
XVI veku dostigla status vrlo cenjene nauke, iji su procesi ilustrovani sloenim sistemom vizuelne simbolike. U obliku u kom je
prihvaena u Zapadnoj Evropi, razvila se u helenistikom periodu, u okviru aleksandrijskog sinkretizma. Vanu ulogu u njenom
formiranju odigrala su uenja Empedokla, Demokrita, Pitagore,

57
Ibid, str. 270
58
Ibid, str. 271

198

Viteka kultura, god. IV (2015), br. 4, str. 173-210

Platona i Aristotela, kao i gnostiki koncept po kome je materijalni svet iskvaren i treba nai nain za njegov oporavak.
Najznaajniji pisani dokument koji se vezuje za alhemiju i
sadri osnovu njene doktrine je Smaragdna tabla, pripisana mitskom autoru Hermesu Trismegistusu.59 Njena poetna teza Ono
to je gore isto je onom to je dole implicira veru alhemiara da
operiui materijalom naenim u prirodi mogu stvoriti udesnu
supstancu nezemaljskog porekla koja predstavlja univerzalni lek,
daruje veni ivot i neplemenite metale pretvara u zlato jer sve
potie iz Jednog i zbog zajednikog porekla svih stvari, mogue
je ponovo ih pretvarati jedne u druge. Hermes Trismegistus bio je
sinteza grkog boga Hermesa, egipatskog boga Tota i mitskog
faraona koji je navodno podario svojim sunarodnicima hijeroglifsko pismo. Crkveni oci, kao Laktancije i Avgustin, smatrali su ga
egipatskim mudracem koji je u svojim proroanstvima nagovestio dolazak hrianstva. Vremenom je njegovo autorstvo pripisano veem broju traktata koji su zajedno inili Corpus Hermeticum, veoma raznolikog sadraja. Oko 1460. jedna kopija je preko
grkog monaha dospela u posed Kozima de Mediija. Interesovanje za delo Hermesa Trismegistusa bilo je tako veliko da je
Fiino dobio nalog da prekine prevoenje Platona i posveti se
Corpus-u.60 Takva intelektualna klima objanjava i rastui znaaj
alhemije koja je spadala u hermetike discipline.
Zadatak alhemiara bio je da u prirodi pronau poetni materijal za rad, o kome se nijedan traktat nikad nije precizno izjanjavao, i da nizom transmutacija, tokom kojih dolazi do rotacije
elemenata, dosegnu njegovo usavravanje. Verovalo se da od
pravilno odabranih poetnih sirovina nastaje prima materia koja
u sebi sadri dva suprotna principa solarni, topao, muki (sumpor mudrosti), i lunarni hladan, enski (iva mudrosti). Ova dva

59
Alexander Roob, The Hermetic Museum: Alchemy and Mysticism, Taschen, Kln,
2001, str. 8-9
60
Frances Yates, Giordano Bruno and the Hermetic Tradition, University Of Chicago
Press, 1991, str. 12-13

199

Vesna Adi, Direrova Melanholija I etiri pogleda na ikonografiju

principa trebalo je pomiriti, izbrisati razlike izmeu njih uz pomo unutranje vatre (odreena vrsta soli) tako da se dosegne
stanje savrene harmonije. Na taj nain nastaje lapis philosophorum, ili kamen mudrosti, otelovljeni peti element koji sadri gore
opisana udesna svojstva.
Tokom ovog procesa poetni materijal je morao proi kroz
etiri faze, nazvane po bojama koje je poprimao u svakoj od njih
nigredo (crna), albedo (bela), citrinitas (uta) i rubedo (crvena,
boja lapis-a). U toku srednjeg veka ustanovljene su korespodencije izmeu telesnih fluida i navedenih faza procesa. Na taj nain
poetna faza nigredo povezana je sa crnom ui, albedo sa flegmom, citrinitas sa utom ui i rubedo sa krvlju. Neki autori
smatraju da se Direr prilikom stvaranja Melanholije I rukovodio
ovim sistemom i zapravo prikazao nigredo, imajui u planu da
prikae i preostale tri faze. Ovakvo tumaenje se zasniva na injenici da Direr koristi motive koji se esto javljaju u ilustracijama alhemijskih traktata.
Dakle, sa ove take gledita, nadahnuti melanholik predstavljen u vidu enske osobe je alhemiar koji sumorno iekuje
neizvesni ishod operacije. Njena poetna faza podrazumeva unitenje i raspadanje prvobitne materije koja mora umreti da bi se
ponovo rodila, zapravo da bi sa povrine ugljenisane mase poela da isparava srebrnasta supstanca. Ova faza se odigrava pod
zatitom Saturna, koji upravlja najgrubljim, sirovim materijalom i
simbolie destruktivni aspekt vremena, iji je nezaustavljiv protok prikazan peanim satom. Vizuelni simbol nigredo stupnja
esto je kamen koji je Saturn progutao umesto sina Jupitera i kasnije povratio61 (slika 13), na graviri prikazan u vidu poliedra.
Sfera je uobiajen prikaz prvobitne materije iz koje e se, kao iz
jajeta, roditi novi ivot ili lapis.62 Da bi se to dogodilo, prima
materia se obrauje pomou vatre, najee prikazane u vidu o
61
Alexander Roob, The Hermetic Museum: Alchemy and Mysticism, Taschen, Kln,
2001, str. 193
62
Ibid, str. 493

200

Viteka kultura, god. IV (2015), br. 4, str. 173-210

trih predmeta63 (slika 14) koji su na graviri razbacani po zemlji.

Tokom konstantnog zagrevanja dolazi do suenja i isparavanja
supstance u zapeaenoj posudi, to se u alhemijskim traktatima
nagovetava motivom duge (slika 15). Putto-i i deca u ovom kontekstu oznaavaju one faze dela u kojima alhemiar treba samo
da odrava vatru i eka (slika 16). Pas je simbol mukog principa
unutar prvobitne materije, ili sumpora mudrosti, dok voda, koja
ini vei deo pejzaa u pozadini gravire, simbolie enski princip- ivu mudrosti. Ove suprotne principe trebalo je u toku procesa izjednaiti, na ta ukazuju terazije (slika 17), koji su deo pribora svake laboratorije.
Na graviri se pojavljuje i nekoliko motiva koji nisu vezani
direktno za nigredo fazu, ve spadaju u iri kontekst alhemijske
simbolike. Mlinski toak je simbol stalne rotacije elemenata koja
se deava tokom procesa64, i najbliu paralelu ima u zanimljivoj
ilustraciji traktata Knjiga Svetog Trojstva (slika 18), u kojoj su
uspostavljene paralele izmeu sedam vrlina, sedam metala i sedam planeta koje njima vladaju65. Znaaj broja sedam jo jednom
je naglaen merdevinama sa sedam preki koje ukazuju na sedam
postupaka kojima prima materia mora biti podvrgnuta (slika 19).
Motiv zvona moe se povezati sa reenicom traktata Asclepius,
pripisanog Hermesu Trismegistusu - U muzici se krije poredak
svih stvari. Izvorno, ovaj koncept potie iz pitagorejske filozofije koja je dala vaan doprinos formiranju alhemijskih doktrina
(slika 20). estar koji enska osoba dri moda se odnosi na metaforiki opis alhemijskog procesa koji se slui geometrijskim
simbolima: Stavi muko i ensko u krug, napravi od njih kvadrat, od kvadrata trougao, a zatim ponovo krug i dobie Kamen
mudrosti.(slika 21). To zapravo znai da se prima materia, koja
sadri muki i enski princip, u zapeaenoj posudi vatrom razlae na etiri elementa; njihovom rotacijom smesa poprima tri ni
63
Ibid, str. 207; 490
64
Ibid, str. 650
65
Ibid, str. 664

201

Vesna Adi, Direrova Melanholija I etiri pogleda na ikonografiju

janse crnu, belu i utu, da bi se proces trijumfalno zaokruio

neunitivim crvenim eliksirom. Najzad, kljuevi koje je Direr
oznaio kao mo, u alhemijskoj simbolici oznaavaju potrebno
znanje bez koga je nemogue uspeno okonati potragu za Kamenom mudrosti (slika 22).

Zakljuak
Iako tumaenje Panofskog ima svoje mane na koje su i raniji autori ukazali, ini se da i dalje suvereno vlada kad je u pitanju
blie razumevanje Melanholije I. Problematian deo ove interpretacije nije ikonografskog karaktera, ve se tie linog utiska
Panofskog o Direrovoj motivaciji za izradu gravire. Naime, on
vidi Direra, koji je bio renesansni erudita, samouveren i drutveno aktivan, kao melanholinog romantika koji priznaje svoju slabost, poistovetivi se sa neuspenom saturnijanskom figurom sa
slike. Frensis Jejts, ukazavi suvislo na malu verovatnou ovog
scenarija, prilino nategnuto eli da ubaci kabalu u ikonografiju,
dok njene teorije o izgubljenoj Melanholiji II za sada nisu proverene. Ipak, ona nudi nekoliko izmena u tumaenju koje deluju
osnovano a za budue istraivae trasira put utemeljen na odlinom poznavanju materije i vrednim bibliografskim referencama.
Patrik Dorli iznosi veoma ubedljive dokaze o tome da je Direr u
trenutku izrade Melanholije I posedovao i itao Platonove tekstove, izmeu ostalih i Hipiju Veeg. Iako pretpostavka da je
deo motiva inspirisan ovim dijalogom, zvui veoma suvislo, Dorli preveliki broj predmeta, pa ak i glavnu figuru, tumai kao
ilustraciju jedne jedine rei, koja je, pri tom, u kontekstu Hipije
Veeg od sporednog znaaja. Takva je teorija vrlo neuverljiva.
Takoe, nije sasvim jasno zato bi korienje Platona iskljuilo
ikonografske reference na Agripu, Fiina, Neoplatonizam i uenje o etiri fluida. ini se da je ovaj istraiva, u elji da napie
neto radikalno novo, previe istakao onaj aspekt gravire koji je
202

Viteka kultura, god. IV (2015), br. 4, str. 173-210

on prvi uoio, proglasivi Melanholiju I direktnom ilustracijom

pomenutog Platonovog dijaloga. Mnogo je razumnije videti njegova otkria kao obogaenje, a ne opovrgavanje ikonografske
analize koju je zapoeo Panofski. Na posletku, tumaenje motiva
kroz prizmu alhemijske ikonografije primamljivo je, i najverovatnije realno utemeljeno. Ueni ljudi i umetnici renesansnog doba
veinom su se oprobali u ovoj disciplini, ili je makar teorijski
poznavali, pa je sasvim mogue da se deo potrage za savrenom
lepotom koju sprovodi Direrova figura sastojao i od alhemijskih
eksperimenata. Ipak, natpis, kometa, Mensula Jovis, nedvosmisleno ukazuju na Agripu i Fiina kao najvanije izvore inspiracije
Melanholije I, od kojih treba poeti svako dalje istraivanje
ovog neiscrpnog dela. Zato emo zakljuiti da manija originalnosti koja je zahvatila svet, pa i nauku, od doba Moderne, kapitulira
pred temeljnim prouavanjem tradicionalnih metoda i teorija,
koje raa smislenu nadogradnju, nova otkria i oplemenjivanje
postojeeg znanja.

Slika 1: Ilustracija greha lenjosti Slika 2: Ilustracija melanholinog

temperamenta; MS C. 54,
(acedia) Ship of Fools
Centralna biblioteka u Cirihu
203

Vesna Adi, Direrova Melanholija I etiri pogleda na ikonografiju

204

Slika 3: Geometrija
Margarita Philosophica

Slika 4: Sv. Jeronim u radnoj sobi

Albreht Direr, 1514

Slika 5: Melanholija
Matijas Gerung, 1558

Slika 6: Melanholija
Lukas Kranah, 1528

Viteka kultura, god. IV (2015), br. 4, str. 173-210

Slika 7: Paulus Ricius, Portae

Lucis; Augsburg, 1516

Slika 8: Hebrejski Alefbet sa

brojanim vrednostima

Slika 9: Luka Paoli sa uenikom; Slika 10: De Divina Proportione;

Jakopo de Barbari, 1495.
Traktat Luke Paolija

205

Vesna Adi, Direrova Melanholija I etiri pogleda na ikonografiju

Slika 11: Ilustracija iz Paolijevog Slika 12: Underweysung der MesDe Divina Proportione
sung; Ilustrovani traktat Albrehta
Leonardo da Vini
Direra, izdanje iz 1538.

Slika 13: Mihael Majer, Atalanta

Fugiens; Openhajm, 1618.

206

Slika 14: Mihael Majer, Atalanta

Fugiens; Openhajm, 1618.

Viteka kultura, god. IV (2015), br. 4, str. 173-210

Slika 15: J.D. Milius, Philosophia

Reformata; Frankfurt, 1622.

Slika 16: S. Trismosin, Splendor

Solis; London, XVI vek

Slika 17: Viridarium chymicum,

D.Stolcius fon Stolcenberg;
Frankfurt, 1624.

Slika 18: Knjiga Svetog Trojstva

rani XV vek

207

Vesna Adi, Direrova Melanholija I etiri pogleda na ikonografiju

Slika 19: S. Mihelspaher, Cabala; Slika 20: F. Gafurio, Theoria MuAugsburg, 1616.
sica; Milano, 1492.

Slika 21: Mihael Majer, Atalanta

Fugiens; Openhajm, 1618.

208

Slika 22: Aurora Consurgens

kasni XIV vek

Viteka kultura, god. IV (2015), br. 4, str. 173-210

Literatura:
1. Erwin Panofsky, The life and art of Albrecht Drer, Princeton
University Press, 1955.
2. Raymond Klibansky, Erwin Panofsky, Fritz Saxl, Saturn and
melancholy: studies in the history of natural philosophy, religion
and art, Kraus Reprint, Nendenln/Liechtenstein, 1979.
3. Slavica Batos, prireiva Melanholija, tematski broj serijske
publikacije Gradac: asopis za knjievnost, umetnost i kulturu,
160-161, aak, 2006-2007.
4. Ervin Panofski, Ikonoloke studije, Beograd 1975.
5. Darrin M. McMahon, Divine Fury: A History of Genius, Basic
Books, New York, 2013
6. Frensis Jejts, Hermetika filozofija i elizabetansko doba, Beograd,
1999
7. Frances Yates, Giordano Bruno and the Hermetic tradition,
University of Chicago Press 1964
8. Noel L. Brann, The Debate Over the Origin of Genius During the
Italian Renaissance, Brill's Studies in Itellectual History, BRILL,
Leiden, 2001
9. Gerom olem, Kabala i njena simbolika, Beograd 2001.
10. Jennifer Radden, prireiva, The Nature of Melancholy - from Aristotle to Kristeva, Oxford University Press, 2000
11. Patrick Doorly, Durer's Melencolia I: Plato's abandoned search
for the beautiful,
12. The Art Bulletin, Vol.86, No. 2, College Art Association, (Jun.,
2004), pp. 255-276
13. Platon, Dijalozi, Beograd, 1987.
14. Alexander Roob, The Hermetic Museum: Alchemy and
Mysticism, Kln, 2005.

209

Vesna Adi, Direrova Melanholija I etiri pogleda na ikonografiju

DRERS MELENCOLIA I FOUR ICONOGRAPHIC

INTERPRETATIONS
Summary: The engraving Melencolia I is considered one of
the major works of the Renaissance master, Albrecht Drer, but there
is still no scholarly consensus on its mysterious iconography. Most
researchers are convinced that the humoral theory, according to which
four bodily fluids create four different temperaments (choleric, sanguine, phlegmatic, and melancholic), represents a starting point for
Melencolia I. Hence, the paper begins with history and cultural implications of this medical fallacy. Then it proceeds to four different
iconographic interpretations of the engraving. According to the first,
Drers Melencolia I portrays a frustration of a Renaissance genius
who tried to grasp the perfect beauty only to face the painful limits of
human nature. The second interpretation claims the engraving to be
the representation of a visionary trance, during which the main figure
experiences unity with good spirits of Saturn. The third reads Melencolia I as a direct illustration of Platos dialogue Hippias Major.
The fourth commentary, still apocryphal in scholarly circles, explains
the engraving as the first phase of the alchemical Magnum Opus. After
a thorough analysis, I found that the oldest interpretation remains the
most reliable one.
Key words: Albrecht Drer, Renaissance, engraving, melancholy, humoral theory, Neoplatonism, alchemy

210