POJAM KRIVICNOG PRAVA

Krivicno pravo se moze posmatrati kao

1.GRANA POZITIVNOG PRAVA
-Sistem zakonskih propisa kojima se uredjuju krivicna dela i krivicne sankcije
kao i osnovni uslovi za primenu prema uciniocima krivicnih dela u cilju
suzbijanja dela kojima se povredjuju ili ugrozavaju zasticene vrednosti.
-Materijalno-formalna definicija-Materijalni element- Odredjivanje krivicnog dela I krivicne sankcije u cilju
ostvarenja zastitne krivicne sankcije u cilju ostvarenja zastitne funkcijesuzbijanje kriminaliteta kojim se povredjuju ili ugrozavaju zasticene
drustvene vrednosti.
-Formalni element- Krivicna dela I krivicne sankcijje odredjene samo
zakonom. njegov osnovni princip je princip legaliteta-Zakonitosti
-Formalna definicija- Skup zakona ili krivicnopravnih propisa na osnovu kojih
nadlezni organi krivicnog pravosduja primenjuju krivicne sankcije prema
uciniocima zabranjenih dela.
-Materijalna shvatanja- Odredjuje se kao grana prava kojom se stite odredjeni
interesi, dobra ili vrednosti.
2.GRANA PRAVNE NAUKE
-Sistematizovani skup znanja o osnovnim pojmovima I institutima koji su
propisani (regulisani) pozitivnim krivicnim zakonodavstvom.
-Postoji odredjeno znacenje krivicnog prava kojim se izjednacava sa krivicnim
zakonodavstvom.
-Skup oravnih normi koje odredjuju sarzaje I obim ovlascenja drzave na
kaznjavanje pri cemu temeljna pretpostavka za promenu tih normi
predstravlja odredjeno ponasanje koje je propisano kao krivicno delo.
-Materijalna(socijalna) karakterisitika krivicnog prava- Sastoji se u njegovoj
socijalnoj funkciji tj u zastiti najznacajnijih drustvenih dobra I vrednosti
odredjene drzave. Ona se ostvaruju propisivanjem, izricaqnjem I izvrsenjem
sankcija koje imaju prinudi karakter, a koje se primenjuju prema uciniocima
krivicnih dela kojima se povredjuju ili ugrozavaju zasticene vrednosti.
-Kricicno pravo svake pojedine drzave ima svoje karakteristike koje su odrzaz
drustveno-ekonomskih I politickih prilika I odnosa koji vladaju u njoj I
odredjenom vremenskom period.
-zavisi od sistema dobara I vrednosti koji se utvrdjuje od strane aktuelne
vlasti I u odredjenom vremenskom period. A tu se nalazi I osnova za
razlikovanje izmedju krivicnog prava razlicitih drzava I u istoj drzavi I
razlicitim drzavama.
-Krivicno pravo nase drzave je jedinstveni deo jedinstvenog pravnog sistrema
I u njemu ima poseban zadatak- da obezbedi zakonitu, kvalitetnu, efikasnu I

blagovremenu zastitu vrednosti, dobara I interesa predvidjenih krivicnim

zakonodavstvom.
-CILJ ove grane prava je uticanje na ljudsko po nasanje na posredan nacin,
propisivanjem zabranjenih I kaznjivih ponasanja, cime se utive na ljude u
pogledu I izbora nacina ponasanja I u skladu sa propisima pravnog poretka ili
protiv njega.

NAZIV KRIVICNOG PRAVA

U pogledu naziva ove grane pozitivnog prava uobicajili su se nazivi koji u osnovi imaju
-krivicno delo(crimen)- kriminalno pravo
-Krivci-krivicno pravo
-kaznu-kazneno pravo
-Kod nas je uobicajen naziv- krivicno pravo, koji je prvi put upotrebljen donosenjem krivicnog
zakonika Kraljevine Srba, Hrvata I Slovenaca 1929 god, a do tada je na snazi bio Kazniteljni
zakonik za Knjazevstvo Srbiji iz 1860god.
-U savremenim drzavama, najcesce se koristi nazi kazneno pravo ili nakazatelno pravo jer je u
osnovi pojam kazna iz cega proizilazi da je osnovni pojam ili institut u tim pravnim sistemima
kazna.
-U rimskom pravu-ugolovnoe pravo
-golova- glava
-smrtna kazna bila najznacajnija I najcesce izricana krivicna sankcija.
-U nasem pravu se koristi naziv kaznitelno pravo I to za dve grane prava koje se bave
janopravnim deliktima: -Krivicno pravo(krivicnim delom), -Privredno-prestupno(privrednim
prestupima), Prekrsajno pravo(prekrsajem)

PREDMET KRIVICNOG PRAVA

Krivicno pravo kao grana pozitivnog prava se bavi:
I-odredjivanjem krivicnih dela,
II-krivicnih sankcija
III- osnova I uslova za primenu krivicnih sankcija prema uciniocima takvih dela.
-Odredjivanjem krivicnih dela, krivicno pravo stiti najznacajnihe drustvene vrednosti.
Sredstva za zastitu tih vrednosti od razlicitih oblika I vidova ugrozavanja ili povrede jesu:
-krivicne sankcije koje imaju prinudni karakter jer se primenjuju protiv volje ucinioca krivicnog
dela
-sastoje se u ogranicavanju ili oduzimanju, ucinica krivicnog dela, prava ili sloboda
-za primenu neophodno da se utvrde osnovi ili uslovi koji opravdavaju njenu primenu
-u prvom redu je potrebno utvrdjivanje krivice kao osnov za primenu kazne.
-Krivicno pravo kao grana nauke se bavi proucavanjem pojmova I institute koji cine predmet
njegove regulative
-krivicnog dela
-krivicne sankcije

Kao pravni I drustveni fenomen- jer su podlezne promenama u razvoju drustva sto sve zahteva
adekvatnu analizu tumacenje I objasnjenje.
-Proucavanje je neophodno kako bi I na efikasan nacin mogle se primeniti u konkretnim
slucajevima izvrsenja krivicnog dela od strane jednog ili vise lica.

FUNKCIJA KRIVICNOG PRAVA

Osnovna funkcija tj cilj krivicnog prava kao zakonskog prava jeste obavl,janje zastitne funkcije,
odnosno obezbednjenje zastite odredjenog drustva I njegovih vrednosti od kriminaliteta.
Zastita se ostvaruje na 2 nacina:\
1. Propisivanjem koja se ljudska ponasanja smatraju krivicnim delom
2. Propisivanjem krivicnih sankcija I uslova za njihovu primenu prema uciniocima takvih
ponasanja
-to je opsta I zajednicka funkcija svakog krivicnog prava, ujedno tu lezi I osnovna razlika
izmedju krivicnih prava razlicitih drzava.
-Krivicni zakonik RS u clanu 3 odredjuje cilj krivicnog prava:
Zastita coveka I drugih osnovnih drustvenih vrednosti - predstavlja osnov za odredjivanje
krivicnih dela, propisivanje I primenu krivicnih sankcija.
Dakle, cilj krivicnog prava tezi ostvarenju d vojake funkcije:
1. STATICKA FUNKCIJA- zastita I obezbedjenje najznacajnijih drustvenih dobara I
vrednosti od njihovof povredjivanja ili ugrozavanja vrsenjem krivicnih dela od strane
pojedinaca ili grupa- ocuvanje postojecih odnosa
2. DINAMICKA FUNKCIJA- pracenje dinamike I razvoja drustvenih odnosa i samo ucesce
u njihovom menjanju, unapredjivanju I zastiti.
-Zastitna funkcija je delimicna ili parcijalna jer se stite samo ona dobra I vrednosti koja su
najvaznija za pojedinca I drustvo- ona bez kojih ne bi bilo moguce postojanje I razvoj coveka I
odredjenog drustva
-Sveobuhvatna I totalna zastita bi dovela do negacije slobode I onemogucavanja njenih razvoja,
kao I razvoja drustva u celini.