Nedelja / Dnevnik

subota / nedelja, 1314. februar 2016.

Branko
Gavri

Foto: Dragoljub Zamurovi

IV

Stara loa vremena

Profesija dizajner // Moj favorit Berni // Uorena avangarda // Srbi i Japanci
// Cutart // Opet roendan // Ponovo Vlada Divljan
etvrtak, 4. februar
Zovu me nekadanje kolege iz novinarskih
dana da piem ovaj dnevnik dok skeniram stare
i nove radove za retrospektivnu izlobu koju polako pripremam.
Odavno razmiljam o izlobi, ali jednostavno nije bilo vremena, jer je bilo mnogo posla.
To to se sada bavim izlobom neto govori.
Sve je manje posla za grafike dizajnere, jer je
sve manje posla uopte. Neki od mojih najveih klijenata vie ne postoje. Pre desetak godina sam na potezu od Slavije do palate Albanija izbrojao ak sedam svojih logotipa na
svetleim reklamama. Pada koliina posla, padaju cene, pada kvalitet radova. A Beograd izbaci na trite skoro hiljadu grafikih dizajnera (kako to seksi zvui!) godinje sa raznih
srednjih, viih kola i fakulteta. I onda je normalno da ih agencije primaju, kao protoni
bojleri, na viemeseni, esto neplaen probni rad, da bi ih zamenili novima, i tako unedogled, dok se ne pojavi neko toliko talentovan da ga je glupo propustiti.

Petak, 5. februar
Berni Sanders polako sustie, pa i pretie Hilari u trci za demokratsku nominaciju. Pitam se
da li je danas u Americi mogue da pobedi neko
iza koga ne stoji ni Volstrit, ni veliki donatori, ni
stranka, ve su, naprotiv (osim - donekle - Demokratske stranke) udrueni protiv njega... Navijam za Bernija, i zato to je underdog, i zato to
pokree prave teme, i zato to unosi novu energiju u Ameriku koja se ve dugo i ne pita kuda,
zapravo, ide.
A onda se setim naih najavljenih izbora. I
odmah se iznerviram. Unapred.
Mada, oni su ve u toku. Permanentni izbori
- sa televizijama kao partijskim biltenima, na kojima jedan ovek samo to ne ita vremensku
prognozu. A svi ute i gledaju. OK, novinari odbijaju da klee, fotografima nisu oduzeta autorska prava (Aleluja!), ali ono najznaajnije - brutalno ugroavanje ili ukidanje ve osvojenih

prava i sloboda, ostaje van vidokruga, kao da je

upalo u utu mrlju javnog oka.

Subota, 6. februar
Bio u Muzeju istorije Jugoslavije, sa Mici (Mira
Gavri, moja supruga), i prijateljicama, slikarkama Draganom Jovi i Bucom Matkovi. Izloba Ruska avangarda u Beogradu: ima impresivnih komada, mada sam oekivao vie. Iako je
obimnija izloba nama, sa kulturnim budetom
na kaiicu, trenutno verovatno nedostupna.
Primeujem i da je postavka potpuno smirena:
sve pod konac, redom. Zezam se sa prijateljem:
Uorena avangarda!
Svraamo i u glavnu zgradu Muzeja, da zajedno pogledamo izlobu Dizajn za novi svet, gde
uestvujem sa est plakata. Meu njima i plakat
za radne akcije ORA 81, sa prerano otilim (ve je
skoro godinu dana!), Deakom-Idolom Vladom
Divljanom kao modelom akcijaa koji cepa akcijaku uniformu i, ispod nje, otkriva kostim Supermena. Kada je - nekako - usvojen od strane
SSOJ-a, plakat je izazivao nerazumevanje, zabrane, pa je ak, u dva grada, i spaljen. Nisam
mogao da verujem kada sam uo argument koji
je prevagnuo na raspravi da se plakat ipak usvoji:
neko je, lukavo, rekao da je sve OK poto ono S
na grudima akcijaa oznaava socijalizam!
Taj plakat odskora poinje novi ivot: pojavljuje se u medijima, video sam ga i u kafeu SFRJ,
a verziju koju sam ponovo izradio u Ilustratoru,
da ispravim greke prvobitne (dosta loe)
tampe i tampao digitalno u maloj seriji, trae
podjednako i ispisnici i klinci. Nostalgija za starim, loim vremenima?
Gledamo i seriju mojih plakata za 25. maj,
Dan mladosti, iz iste godine. Dragana i njena
bratanica Jelena, tada dete, a danas reiser u
usponu, i moj tadanji kolega iz ON Vanja Buli
bili su meu modelima. Bio je to tek prvi Dan
mladosti posle Titove smrti, i Tito se na plakatima ve sveo na znaku. Povodom tog svoenja, a i povodom akcijakog plakata, pitali su me
o hrabrosti koja je bila potrebna da se igram sa

dotadanjim tabu-temama. Nisam u tome video

neku posebnu hrabrost - bio sam, sa kolegama,
deo supkulture koja se naslanjala na Zapad,
igrala se, istraivala, i uzimala onoliko slobode koliko joj je bilo potrebno.
Deo izlobe ine i video-intervjui sa uesnicima. Prilazim monitoru na kome ide moj intervju. Tamo moj tekst izgovara neko ko, istina, lii
na mene, ali je dosta stariji. Hm.
Zatim, na stanici trolejbusa ugledam novanik na trotoaru. Neto malo para (znai, verovatno nije ukraden pa baen) i sva mogua dokumenta i vie kartica. Nema kontakt telefona. Dok
mislimo ta da radimo, pojavljuje se uplakana
ena. Predajemo joj novanik, ona ne moe ni da
se zahvali, okree se i odlazi. im uemo u trolu,
vidim na zidu zalepljen oglas:
... dve prie
sa razliitim ishodom u dve minute.

Nedelja, 7. februar
Dok je Mira na pijaci, ekam ispred zgrade da
mi tampar, u prolazu, donese Kisinderovu
knjigu Svetski poredak, koju je izdao Dragan Biseni (trenutno na ambasador u Egiptu, a nekadanji kolega iz Omladinskih novina), koju sam
prelomio i spakovao. Nisam radio nadzor tampe
(takve okolnosti) i odmah kazna: jedna mapa se
jedva vidi, slab nanos boje, fini raster nestao.
Kako bi bilo lepo da smo Japanci, pa da tampar
sam vidi greku i popravi. A ako ne vidi - zna se,
harakiri! Ali, znate ta sam otkrio - nismo Japanci.
Kasnije, Mici mi pria o spontanom buvljaku
bede koji se iri od pijace i polako curi okolnim
ulicama. S vremenom izgleda sve gore. Ve dugo
ivimo u Zemunu, na keju, uz velianstven pogled sa terase na 13. spratu na Dunav i Kali. Problem nastaje kad se taj pogled spusti na ostatak
Zemuna.
Vreme je za Kindle, sa par hiljada knjiga u
njemu. Kureji, Mankel, Benks... ekaju da ponovo iitam sve nastavke Herbertove Dine. U
meuvremenu proitao Chasing the scream, izvanrednu studiju prvobitne kriminalizacije, i ka-

snijih pokuaja legalizacije marihuane Johana

Herija. Moda odluim da je prevedem...

Ponedeljak, 8. februar
U poslednje vreme bavim se neim to zovem
Cutart... Igram se sa planom grada, i od ulica i vodenih tokova pravim grafiku, bez ikakvih oznaka,
svedenu a dinaminu, od kvalitetnog papira, koji
seem laserom i/ili runo. Mrea linija i povrina,
u jednom ili vie slojeva, baca senku na donje
nivoe, i na zid iza. Neka vrsta radne terapije - neverovatno smiruje. Posle Novog Sada i Beograda
i, posebno, Dorola i Zemuna, biram sledee gradove. Kad se skupi dovoljno, sledi izloba.
Osim toga, na red je ponovo dola Knjiga o Beogradu, sa 3D presecima zgrada, koju sam naeo
pre nekoliko godina, a sada je na korak blie ostvarenju: preko Radeta Milia i Nedeljka Kovaia iz Undergrada, u projekat je uleteo dron, koji e slikati
ceo grad iz potrebnih uglova. Langsam aber sicher.

Utorak, 9. februar
Kad pre opet roendan? To uzelo pa svaki
as! Znai, veera u najboljem restoranu u gradu
( / ). Potpuno izvanredna. I muzika odlina - utorkom je DJ moja drugarica Olja Mai.
Za to vreme, u paralelnom svetu, oko sto estitki na Fejsu.
Malo li je na ovu skupou?

Sreda, 10. februar

Predvee idemo da vidimo izlobu "Jugoton
- istono od raja" u Muzeju nauke i tehnike na
Dorolu. Tamo mi je izloen omot za album Paket
aranman. Jo jednom, i tu, Vlada Divljan! Mnogo
sam ga voleo i cenio, a premalo se druio sa njim.
Ostae mi zauvek jedan zajedniki Njujork. Pa
mi pada na pamet: dve srpsko-hrvatske izlobe
sa temama iz pokojne Jugoslavije na kojima uestvujem u isto vreme! Valjda je to normalno: ipak
sam, pre izvesnog vremena, proizveden u Puli!
Autor je grafiki dizajner iz Beograda
* op. cit, Ibid. - * Ne odnosi se ninata posebno, ali tekst sa
fusnotama deluje ozbiljnije, pa nisam odoleo. ;-)