VOJNA KATASTROFA

Proglaenjem maloletnog Petra II Karaorevia za kralja

i obaranjem namesnitva, oktroisani ustav je pretrpeo jo jednu
reviziju. Nova vlada je simbolizovala navodno jedinstvo Jugoslavije, imajui u svome sastavu prvake glavnih graanskih
partija i dva generala. Ona je, meutim, ispoljila nemo,
neodlunost i strah. Deo mlaih zaverenika, uglavnom vojnih
lica, nezadovoljan sastavom vlade iz redova starih, kompromitovanih politiara, ak je pomiljao na nov udar, revoluciju u
revoluciji", kako se kasnije pisalo. Slovenaki predstavnici u
Vladi Fran Kulovec i Miho Krek su 5. aprila 1941. preko
Poslanstva Slovake u Beogradu nudili Treem Rajhu izdvajanje Slovenije iz sastava Kraljevine Jugoslavije pod uslovom da
se garantuje integritet tako izdvojene Slovenije. Ova separatistika inicijativa ostala je kao svedoanstvo neverice u odbranu, promene strane u poslednjem trenutku u ime ueg nacionalnog interesa shvaenog u graanskom smislu rei i kao izraz
predoseanja da je Hitler i Sloveniji namenio podelu izmeu
Nemaca i njihovih saveznika, a pre svega samoljubivog shvatanja u kritikom trenutku da je koulja blia od gunja". Izdaja
se meala s defetizmom, a dugo pripremani separatizam s
egoistikim pretpostavljanjem nacionalnih interesa zajednikim. Kulovec i Maek istupili su za mir s Nemakom po svaku
cenu, sem u sluaju da Nemaka napadne Jugoslaviju, iako nisu
prihvatali osovinu. Nijedan ministar nije javno traio da Jugoslavija otkae Trojni pakt, mada je na zatvorenim sednicama vlade bilo takvih zahteva. Simovi je raunao da e
uveravanjem Nemaca i Italijana u svoju lojalnost dobiti u
vremenu, to je bilo vie nego iluzorno. Novi predsednik vlade
se nemakom poslaniku Viktoru fon Herenu predstavljao kao
prijatelj Nemake i marala Geringa, a pu tumaio kao
unutranjopolitiki dogaaj. Cirkular ministra inostranih po-

* U U
KRALJEVINA JUGOSLAVIJA

slova Momila Ninia, upuen jugoslovenskim diplomatskim

predstavnitvima, polazio je od naela potovanja meunarodnih ugovora, pa prema tome i bekog Protokola od 25. marta.
ef jugoslovenske diplomatije uveravao je Rim i Berlin da
Jugoslavija eli da s njima odri dobre odnose. Istovremeno,
isticao je da ona nee dozvoliti da bude uvuena u oruani
sukob. Vlada Kraljevine Jugoslavije izraavala je spremnost da
Nemakoj uini sve ustupke koji bi bili u skladu s jugoslovenskom nacionalnom au.
Pred neizbenim ratom, vodei politiki krugovi su ostali
usamljeni, strahujui od nastupajuih posledica, Hitlerove odmazde, od pretnje separatistikim akcijama, nezadovoljstva
nacionalno sukobljenih buroazija, podele vladajuih snaga na
proosovinske i anglosaksonske, potencijalnih revizionistikih
zahteva Bugarske i Maarske, ponaanja nemake narodnosne
grupe i ostalih nacionalnih manjina a na drugoj strani od
revolta masa, s kojima su se suoili u dogaajima pre i posle
obaranja namesnikog reima i vlade Cvetkovi-Maek. Traiti modus vivendi s osovinom posle 27. marta, ma i u smislu
odlaganja dogaaja, bilo je isto to i zavaravati se da ono to se
zbilo u Beogradu nee dovesti do neposrednog vojnog odgovora
faistikih sila.
Na 27. mart Hitler je reagovao krajnje odluno, bez
oklevanja, s mrnjom, nameran da kazni vinovnike pua.
Prevrat u Beogradu Hitler je doekao u stanju bezgraninog
besa, ozlojeenosti i osvetoljubivosti. Bio je ne samo iznenaen
ve i duboko ogoren. Kada je saznao za dogaaj verovao je da
je re o ali. Ribentrop kae da je bio pogoen ,,u sam ivac", da
je dobio napad grevitog besa" od kojeg se trenutno gubi mo
razmiljanja". Ali, i kada ga je prola ljutnja ocenjivao je
obaranje vlade Cvetkovi-Maek kao grom iz vedra neba".
Verovao je, kao to su ga obavetavali i nemaki diplomati, da
su dogaaji u Beogradu imali izrazito srpsko obeleje. U
poduhvat kanjavanja unosio je i lini bes i srbofobiju,
nasleenu iz prvog svetskog rata, kao i elju da obezbedi mir u
pozadini i nadoknadi izgubljeno vreme za predvieni napad na
Sovjetski Savez. Hitler nije mogao da ostavi na miru vladu koja
je, za njegove pojmove, bezobzirno odbacila Trojni pakt, a uz to
je nepouzdana, sastavljena od britanskih pristalica i vezana za
Veliku Britaniju, i koja bi mogla u povoljnoj situaciji da se
povee s Grcima i obrazuje juni evropski front, omoguavajui

VOJNA

KATASTROFA

<3

"

"

Britancima da ostanu na kontinentu. Za njega je bilo sasvim

nevano to ova vlada nije formalno istupila iz pakta i to je
izrazila spremnost da bude lojalna.
Posle donoenja odluke za napad na Jugoslaviju Hitler je
sazvao konferenciju svojih najbliih saradnika kojoj su, izmeu
ostalih, prisustvovali vrhovni komandant vazduhoplovstva
maral Rajha Gering, ef taba Vrhovne komande oruanih
snaga general-feldmaral Vilhelm Kajtel, ef Operativnog odeljenja Vrhovne komande oruanih snaga general-pukovnik
Alfred Jodl; neto kasnije su im se pridruili ministri spoljnih poslova Ribentrop, vrhovni komandant kopnene vojske
general-feldmaral Brauhi, ef Generaltaba kopnene vojske general-pukovnik Haider i drugi. Voa Rajha je izjavio
da je od naroitog politikog znaaja da se na Jugoslaviju
udari nemilosrdnom estinom i da se vojniki poraz ostvari
munjevitom brzinom". Smatrao je da e time Turska biti
zaplaena, kao i da e prilikom nemakog napada Hrvati
stupiti na nau stranu". Odlueno je da se poetak akcije
Barbarosa" odloi za etiri nedelje, a kasnije za pet nedelja
(od 15. maja do 22. juna). Zanimljivo je da je ifra nosila ime
nemakog cara koji se vodei krstae na Istok udavio u jednoj
reci. Ironini meu istoriarima se pitaju je li Hitler znao kako
je zavrio Fridrih Barbarosa? Operacija Marita" je trebalo da
otpone to ranije i s ogranienim ciljem da se osvoji grka
Trakija i Solunsko polje; zatim da se juno od Sofije nadire u
pravcu Nia, i dalje ka Beogradu u koordinaciji s nadiranjem
jaih nemakih snaga s prostora oko Graca i Klagenfurta
(Celovca) u jugoistonom pravcu, s ciljem razbijanja Jugoslovenske vojske. Od Italijana se zahtevalo da obustave ofanzivne
operacije u Albaniji, koje su i inae u martu 1941. bile
neuspene, a da iz Istre sa armijom Po" osiguravaju nemaki
desni bok. Vazduhoplovstvu je namenjeno da uzastopnim
napadima razori glavni grad Beograd. Iz ovoga se vidi da su
Nemci imali ratni plan protiv Jugoslavije ukoliko ne pristupi
Trojnom paktu, ali da ih je situacija zatekla bez konano
razraenih operacijskih planova. Nemci su planirali da se Jugoslovenska vojska napadne na nekoliko najvanijih mesta,
razdvoji i onemogui jedinstveno komandovanje, a na drugoj
strani sprei povezivanje Jugoslovenske vojske s Grcima i
Britancima i odstupanje u planine odakle se mogla nastaviti
borba gerilskog karaktera. Zbog transporta nafte iz Rumunije

KRALJEVINA JUGOSLAVIJA

preduzete su mere da se odmah zauzme erdap i sprei njegovo

razaranje. Neposredno po zavretku ove konferencije, Operativno odeljenje nemake Vrhovne komande izradilo je Direktivu
br. 25. za napad na Jugoslaviju (ili Hitlerov plan 25 protiv
Jugoslavije).
Prema Hitlerovom vienju, smena u Beogradu je neposredno dovodila u pitanje nemaki presti i nanosila uvredu Treem
Rajhu. Prevrat u Beogradu je za Berlin predstavljao casus belli.
Hitler nije ni pomiljao da prihvati usamljene procene nemakih diplomata da beogradski dogaaji ne ugroavaju dotadanju liniju jugoslovenske spoljne politike, procene diplomata
sklonih da obaranje kneza i vlade tumae kao tipian srbijanski vojni pu", uperen prvenstveno protiv nosilaca namesnikog
reima, kojima fanatazirane srpske patriote" nisu mogle
oprostiti potpisivanje u Beu tajnih klauzula poniavajuih za
Jugoslaviju. Ignorisana su i Simovi-Ninieva uverenja diplomatskim kanalima o lojalnosti Beograda Berlinu i Rimu,
naglaavanjem injenice da Jugoslavija nije raskinula svoje
obaveze i da ostaje verna naelu potovanja meudravnih
ugovora, te da pu ima pre svega unutranjopolitike pobude.
Da bi izbegao stvaranje novog solunskog fronta, Hitler je
odluio da brzo slomi jugoslovenski otpor, sprei sjedinjavanje
jugoslovenske i grke vojske i baci u more britanski ekspedicioni korpus.
O svojim namerama obavestio je Italiju, Maarsku i Bugarsku, raunajui na njihovu pomo u razbijanju Jugoslavije kao
drave. Pored korienja nacionalnih suprotnosti, ionako zategnutih i kriznih uoi aprilskog rata, Nemaka je u razbijanju
Jugoslavije podravala i revizionistike zemlje da isprave
nepravde" Trijanonskog i Nejskog mirovnog ugovora. Na
Maarsku i Bugarsku posebno se raunalo u razbijanju jugoslovenske drave, proete" kao to se isticalo, jakim nemakim,
maarskim i bugarskim narodnosnim delovima, s tim to su se
pod ovim poslednjim razumevali Makedonci. Jugoslovensko-maarski pakt o venom prijateljstvu, ije je zakljuivanje
izgleda pourivao Hitler, nastojei da Jugoslaviju privue na
svoju stranu mirnim putem, oznaio je prvi put 1918. zvanino maarsko odricanje od teritorijalnih pretenzija prema svom
junom susedu. Pal Teleki je 30. marta konsultovao britansku i
ameriku vladu o eventualnim posledicama ulaska Maarske u
rat protiv Jugoslavije, na to je dobio telegramski odgovor

VOJNA

KATASTROFA

<3

"

"

maarskog poslanika u Londonu era Barca, 2. aprila, u kome

je stajalo da e Velika Britanija prekinuti diplomatske odnose s
Maarskom ako ona bude pretvorena u bazu za napad na
Jugoslaviju. Istovremeno mu je javljeno da bi itav anglosaksonski svet krenje Ugovora o venom prijateljstvu sa Jugoslavijom smatrao zloinakim napadom". U nervnom rastrojstvu
Teleki je 3. aprila 1941. izvrio samoubistvo. U oprotajnom
pismu Miklou Hortiju Teleki govori o pogaenoj rei zbog
kukaviluka, i sramoti nanetoj potenju naroda. Stali smo",
stoji u tom pismu, na stranu nitkova,. . . biemo leinari!
Najprljavija nacija. Nisam te spreio. Kriv sam."
Bugarska nije htela da uestvuje u ratu protiv Kraljevine
Jugoslavije zbog stava Turske, ali je pretvorena u bazu za
napad Nemake na Jugoslaviju i Grku. Ovakav stav je
odgovarao i Hitleru zainteresovanom da se ne poremeti
ravnotea izmeu Bugarske i Turske zbog obostrane neintervencije", upravo zbog toga da ne bi dao ni najmanji povod
Turskoj za neku eventualnu nepoeljnu inicijativu, ali joj je dao
(Bugarskoj B.P.) zadatak da bude u pripravnosti prema
turskoj granici". Rumuniji je bila namenjena preventivna uloga
prema SSSR-u, a njena teritorija je bila takoe koriena za
napad na Jugoslaviju. Bugarskoj i Maarskoj stavljeni su u izgled teritorijalni dobici u Vojvodini'i Makedoniji.
Hitler i Musolini uzdali su se, takoe, u pomo separatistikih i drugih snaga pete kolone. Musolini je upozorio Hitlera da
vodi rauna ne samo o bugarskoj i maarskoj saradnji nego i o
Paveliu. Due je 28. marta 1941. primio Pavelia u privatnoj
vili Torlonia" i obeao ustakom voi da e priznati njegovu
vladu u Hrvatskoj, dok je poglavnik" potvrdio svoje obaveze
prema Italiji. Na osnovu uputstava Gebelsovog ministarstva
propagande, nemaka tampa je instruisana da optuuje Srbe
za progon manjina, da napada srpsku vladu" to huka
plutokrate" protiv Nemake i stvara koncentracione logore za
folksdojere; da jae istie antisrpska oseanja Hrvata, itd. U
direktivi feldmarala Vilhelma fon Kajtela, naelnika nemake
Vrhovne komande (OKW), o pripremanju napada na Jugoslaviju, za neprijatelja je proglaena iskljuivo srpska vlada", za
koju je reeno da je krivac za rat i u slubi Velike Britanije.
Nemci su podjarivali nacionalne strasti u Jugoslaviji, stavljajui
do znanja da njihova vojska ne dolazi kao neprijatelj Hrvata,
Bosanaca i Makedonaca, ve eli da ih zatiti spreavajui

* U U
KRALJEVINA JUGOSLAVIJA

srpske oviniste" da ih bace u rat za britanske interese.

Nemaki opunomoenici Valter Maletke i Edmund Vezenmajer
imali su zadatak da ubede Maeka da izdvoji Hrvatsku iz
sastava Jugoslavije i tako stvori ratni povod. Hitler je u dnevnoj
zapovesti govorio s rasistikim prizvucima o subjektima nie
vrednosti, a na drugoj strani upozoravao nemake vojnike da ne
budu manje hrabri od svojih oeva, koji su se pod feldmaralom
Makenzenom borili u jesen 1915. na srpskom tlu.
U jeku kratkotrajnih priprema za napad na Jugoslaviju
faistika propaganda je optuivala buduu rtvu kao britanskog tienika", zatim oficirske zaverenike grupe ve jednom
navodno krive za sarajevski atentat; da je Jugoslavija izvrila
optu mobilizaciju i pretila ratom ili, kako je govorio Musolini, da je njom proao val nesavjesnosti i ludila". Antisrpska i
protivslovenaka nota izbijala je iz nedvosmisleno prihvaene i
razvijene teze da Srbi i Slovenci nisu nikada bili prijatelji
Nemake, ime se na jednoj strani stvarala osnova za njihov
izdvojeni tretman u ratu u odnosu na Hrvate" i Bosance" i
Bugare" (Makedonce) i posle njegovog zavretka, a na drugoj
strani podsticali sukobi na nacionalnoj osnovi. Jednom reju,
agresor je sebe predstavljao kao napadnutog koji se naao u
stanju nune odbrane. Krivica je pogaala najvie Srbe, kojima
se pristupalo kao jezgru Jugoslavije, jednako krivim 1914. kao i
1941. godine. Nemaka je istupila kao sila koja donosi osloboenje nesrpskim narodima i ispravlja nepravde mirovnih reenja ustanovljenih posle prvog svetskog rata. Neobjavljeni nemaki memorandum namenjen Kraljevini Jugoslaviji igosao je
,,versajski diktat o miru", kojim je hrvatski i slovenaki narod
doveden pod gospodstvo Srba". Beograd je, kao simbol srpske
moi, ocenjivan kao ratni dobitnik". Smernice o propagandi u
aprilskom ratu feldmarala Vilhelma fon Kajtela ponavljale su
gledite o vladavini Srba nad nesrpskim narodima u vidu
bezobzirne diktature", kojoj su naroito bili izloeni Hrvati i
Makedonci. Nemakim tabovima je nareeno da naglaavaju
da Nemci ne dolaze kao neprijatelji Hrvata, Bosanaca i
Makedonaca, ve da ih sauvaju da na bojitu ne budu
istkorieni od srpskih ovinista" za engleske interese.
Hitlerova odluka od 27. marta 1941. o napadu na Kraljevinu
Jugoslavinu sadravala je i stav o unitenju Jugoslavije kao
drave. Po faistikim shvatanjima unitavala se jedna vetaka
tvorevina na ijim je ruevinama trebalo izgraditi novi pore-

VOJNA

KATASTROFA

<3

"

"

dak". Faktor reda", koji se tako buno najavljivao u sistemu

novih meunarodnih odnosa faizma, poivao je u sutini na
nametanju prava jaega. Pod fikcijom o debelaciji nije se
podrazumevalo samo razbijanje vojske ve i deoba teritorije
izmeu Nemake i njenih saveznica, razbijanje dravnog aparata vlasti i uprave i uspostavljanje na tlu Kraljevine vazalskih
reima i marionetskih dravnih tvorevina.
Vojna akcija protiv Jugoslavije dola je za Trei Rajh
neoekivano, iziskujui, izmeu ostalog, forsirano prikupljanje
trupa za napad. Ugroena je realizacija plana Marita", to jest
napad na Grku, kao i izvoenje nemakih zamisli protiv
SSSR-a.
Nemci su odranije koristili psiholoku teoriju rata koja je
bila sraunata na postizanje moralnog sloma pre samog rata.
Hitler je govorio da postoji vet metod za razoruanje i
savlaivanje neprijatelja bez velikog krvoprolia i ba to i
predstavlja pravu teinu ratne vestine". Nemcima van Rajha je
poruivao da e biti izvidnice koje pijuniraju. Vi imate da
pripremite izvesne stvari daleko pred frontom. Vaa je zadaa
da kamuflirate nae vlastite pripreme za napad. Smatrajte da se
nalazite kao u ratu. Za vas vredi ratni zakon. Vi ste danas
moda najvaniji deo nemakog naroda." Izda to je nareenje za
pojaani rad pete kolone u sklopu Kultur bunda. Organizacija
Jupiter" intenzivirala je skupljanje obavetajnog materijala,
poela naoruavati folksdojere, pripremati sabotae i diverzije, ometati koncentraciju jugoslovenskih snaga. Direktive je
prenosio Obavetajni centar u Beu. Tajne radio-stanice Jupiter" su proradile punom parom u noi 28/29. marta 1941.
Italijanska Vrhovna komanda saoptila je komandantima
vojske, vazduhoplovstva i mornarice operativne zadatke za rat
protiv Jugoslavije. Prema tim zadacima italijanska vojska
nalazila se u stanju odbrane na oba fronta u Albaniji: grkom i
italijanskom; na julijskom (istarskom) frontu trebalo je osigurati odbranu a kasnije razviti napad u pravcu Splita i Jajca.
Vazduhoplovstvo je imalo da dejstvuje protiv jugoslovenskih
pomorskih baza u Boki Kotorskoj, Splitu i ibeniku, te da
sprei britansku i grku avijaciju da koristi jugoslovenske baze.
Nemaka Vrhovna komanda obavestila je italijansku Vrhovnu
komandu 5. aprila u 20 h da e vojne akcije protiv Grke i
junog dela Jugoslavije poeti u zoru 6. aprila. Centar italijanskih obavetajnih slubi nalazio se u Trstu. Ustaka tajna

* U U
KRALJEVINA JUGOSLAVIJA

radio-stanica Vila Velebita" uestala je od 27. marta 1941. sa

svojim antijugoslovenskim emisijama.
Jugoslavija i Grka ekale su nemaki napad usamljene, ako
se uzme prisustvo slabog britanskog ekspedicionog korpusa, od
nekih 50.000 ljudi, na severu Grke. Korpus je stigao iz Egipta
u Grku, iskrcavi se u Pireju i Volosu. Sastojao se iz 6.
australijske i 2. novozelandske divizije, 1. brigade, dve britanske oklopne divizije i drugih pomonih jedinica. tab generala
Vilsona prispeo je u Atinu poetkom marta 1941. Britanske
snage su bile motorizovane, raspolaui meutim vozilima
prilagoenim za rat u pustinji, a ne na planinskim terenima
centralne i severne Grke. Komandant Korpusa, general Henri
M. Vilson, primenjivao je proste ratne varke premetajui
ljudstvo i avione, samo da bi neprijatelj dobio utisak kako je re
o veim britanskim snagama. Velika Britanija je sama ratovala
protiv Nemake i Italije, a trupe su joj bile razbacane na
mnogobrojnim takama u svetu. Sem otvora prema jugu,
odnosno Grkoj, Jugoslavija je bila opkoljena sa svih strana,
du itave linije svojih granica, dugih preko 3.000 km. Sporazumom o stvaranju Banovine Hrvatske nisu bile prevaziene
nacionalne suprotnosti izmeu srpske i hrvatske buroazije,
suprotnosti koje su preko dve decenije trovale odnose dva
naroda. Napadajui Kraljevinu, Nemci i Italijani su raunali na
svoju obavetajnu mreu, folksdojere, defetistiko raspoloenje
u vojsci, ustae, podrku nacionalnih manjina i nezadovoljstvo
nacionalno neravnopravnih naroda.
Jugoslovenska vojna doktrina se u elom meuratnom
periodu stvarala pod uticajem francuske vojne doktrine. Na to
je uticala tradicija iz prvog svetskog rata, bliske meusobne
veze, kolovanje u francuskim vojnim akademijama, snabdevanje francuskim naoruanjem. Jugoslovenski Glavni generaltab
je sve do izbijanja Nemake na Karavanke razvijao ofanzivnu
doktrinu manevra", izgraenu na iskustvima iz balkanskih i
prvog svetskog rata. Generacije iz tih ratova i steena slava
srpske vojske uticali su meunarodnom orijentacijom Kraljevine na ustaljivanje doktrine koja nije odgovarala zemlji rastrzanoj unutranjim protivurenostima, nerazvijenoj, sa slabim
naoruanjem, bez motorizacije i sa glomaznim, nepokretnim
divizijama od po 27.000 ljudi, pri tome slabe vatrene moi.
Promena vojno-strategijske situacije uticala je i na promenu
vojne doktrine. Generaltab je ve od 1938. radio defanzivne

<3 " "

VOJNA KATASTROFA

planove (S", R-40", i R-41"), suoen sa susedstvom Nemake, njenom agresivnou i ofanzivnom vojnom doktrinom Vermahta. Usvojena defanzivna doktrina polazila je od toga da se
korienjem zemljita i zadravajuom odbranom, prui to
dui otpor agresoru, sauva iva sila i odgodi reenje rata do
stvaranja povoljnijih politiko-strategijskih uslova na Balkanu.
Ova nesumnjivo ispravna doktrina, izvuena iz nemakog
ratnog iskustva 1939. u Poljskoj i 1940. na zapadnom frontu,
nije meutim primenjena u aprilskom ratu.
Jugoslavija nije imala moderno naoruanje, avijaciju, mehanizovane jedinice, teku artiljeriju, niti veu vojnu industriju.
Jugoslovenska vojska nala se u aprilskom ratu slabo naoruana: raspolagala je jednim milionom modernih puaka (kalibra 7,9 mm) i imala 19.000 mitraljeza, 20.000 pukomitraljeza, 50.000 raznih pitolja i revolvera, 300.000 nagaznih
mina, oko 120.000 mina za ruenje i oko 7.500 artiljerijskih
orua. Za ovo oruje je karakteristino da je poticalo s raznih
strana, bilo razliite proizvodnje i delom zastarelo. Municije
nije bilo dovoljno (za puku svega oko milijardu, a za artiljerijska orua 7,5 miliona metaka). Benzinom su se mogle zadovoljiti potrebe za 23 meseca rata. Snabdevanje municijom uveliko je oteavala raznovrsnost artiljerijskog oruja. Jugoslovenska armija je imala 60 zastarelih francuskih tenkova, ali
i 50 modernih tenkova iste proizvodnje od 12 tona, naoruanih
topom kalibra 37 mm.
Pod orujem se 1941. nalazilo oko 600.000 vojnika. Sem
superiornije ratne tehnike Osovina je imala i nadmonost u
ljudstvu, raspolaui s 870.000 vojnika. Generaltab, je 27.
marta 1941. predlagao da se objavi opta mobilizacija, ali ga
vlada nije prihvatila u strahu da mobilizacija ne bude shvaena
kao povod Nemcima za napad, kao u sluaju Poljske septembra
1939. godine. Umesto opte mobilizacije izdato je 27. marta
1941. samo Nareenje za aktiviranje jedinica. U Nareenju
Ministra vojske i mornarice, armijskog generala Bogoljuba Ilia
stajalo je da se odmah aktiviraju sve trupe za zatvaranje
granice, sve jedinice za osiguranje unutranjosti teritorije, sva
pojaanja andarmerijskih jedinica, sve posadne trupe, sve
jedinice za ruenje i zapreavanje. Predvieno je da jedinice na
prigraninom prostoru zauzmu III, a na ostalom prostoru I
stepen pripravnosti. Na sednici vlade od 3. aprila odlueno je
da se u sluaju ratnog stanja gradovi Beograd, Zagreb i

KRALJEVINA JUGOSLAVIJA

Ljubljana proglase za otvorene i nebranjene gradove. Ministarstvo vojske^ i mornarice je 1. aprila 1941. naredilo da se
dosadanji tab jurine komande sa seditem u Novom Sadu
pretvori u tab etnike komande, sa seditem u Kraljevu.
Opte aktiviranje, u stvari tajna mobilizacija oruane sile,
nareeno je 30. marta 1941, s tim da prvi dan aktiviranja bude
3. april 1941. Aktiviranje se izvodilo po mirnodopskim propisima (slanje pozivnih spiskova redovnom potom), tako da je
nemaki napad zatekao Kraljevinu u poetnoj fazi mobilizacije.
Sukobljavali su se moderno naoruanje i savremena doktrina munjevitog rata sa zastarelom vojnom organizacijom, slabo
naoruanom i nepripremljenom vojskom, komandnim kadrom
nedoraslim za savremeni rat. Sem ratne tehnike, na ispitu se
to je bilo daleko bitnije nalo drutvo, njegovi vrhovi i
komandni kadar vojske, posle estokih nacionalnih podvajanja
u meuratnom periodu i, uopte, nezadovoljstva, moralnog
rasula, politikih i socijalnih konfrontacija. Kraljevina Jugoslavija je u rat ula i bez saveznika, jer je godinama lavirala
izmeu velikih sila vodei neutralnu politiku. Povijala se i pred
jednim i pred drugim blokom, pred unutranjim podelama
buroazije na prozapadni i proosovinski deo, da bi se kritinog
asa njena neutralna politika raspala kao kula od karata.
U napadu na Jugoslaviju uzele su uee 52 nemake,
italijanske i maarske divizije. Osovina je za dejstva iz vazduha
uspela da obezbedi u svojim vazduhoplovnim bazama (u
Austriji, Maarskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Albaniji i Italiji)
ukupno 2.236 borbenih aviona (1.062 bombardera, 885 lovaca i
289 izviaa), od kojih je 1.570 bili nemakih, a 666 italijanskih. Komanda 4. vazdune flote nalazila se u rejonu Bea.
Nemci su napali bez objave rata. Prvog dana surovo je
bombardovana tvrava Beograd". Faistike sile prodirale su s
podruja Nemake (Austrije), Italije, Maarske, Rumunije i
Bugarske. U noi izmeu 5. i 6. aprila 1941. nemake jedinice
zauzele su Sip, na Dunavu.
Glavni udar izvren je iz dva pravca: iz rejona Klagenfurta
(Celovca), Graca i Na Kanjie, gde se grupisala 2. nemaka
armija, s l i divizija, pod komandom general-pukovnika Vilhelma fon Vajksa. Njen zadatak je bio da prodire u pravcu
Zagreba, Beograda i Sarajeva. Zbog hitnosti je krenula u napad
pre nego je i dovrena koncentracija svih predvienih trupa.
Nemake jedinice ule su 10. aprila u Zagreb, gde je, u ime

VOJNA

KATASTROFA

<3

"

"

poglavnika" Ante Pavelia proglaena Nezavisna Drava Hrvatska (NDH). Proglaenje je izvrio penzionisani pukovnik
Slavko Kvaternik, pod pokroviteljstvom nemakog izaslanika
Edmunda Vezenmajera. Kvaternik je proglasio otcepljenje Hrvatske od Kraljevine Jugoslavije, s pozivom na volju hrvatskog
naroda. Nova vlast, uspostavljena voljom ake aktivnih ustaa,
uz pomo Nemaca, prihvaena je privremeno u narodu kao nacionalno osloboenje, ali nije dugo trebalo da se ova iluzija raspline.
Mada je prilikom razgranienja sfera uticaja izmeu Nemake i
Italije ova poslednja formalno dobila prvenstvo u Hrvatskoj, u
stvaranju NDH odluujuu ulogu je odigrala Nemaka, koja se
ove nee faktiki odrei u toku celog rata. Poglavnik" Ante
Paveli, koji nije uestvovao u neposrednom inu stvaranja
ustake drave, doao je u Zagreb iz Italije, preko Karlovca, s
grupom ustaa, tek 15. aprila 1941, nou.
Razorno dejstvo ustaa osetilo se i u Ratnom vazduhoplovstvu. Uticali su na neizvrenje nareenja ili naputanje dunosti. Komandant 1. lovake brigade pukovnik pilot Dragutin
Rupi nije lino rukovodio odbranom Srbije i Vojvodine; meu
petokolonaima u vazduhoplovstvu isticali su se: komandant 3.
bombarderskog puka pukovnik Zdenko Gorjup, major Mato
ulinovi, potpukovnik Leonid Bajdak, major Franjo Dal i
drugi. Vladimir Kren prebegao je Nemcima neposredno pred
izbijanje rata. Ustae su izazvale pobunu u 108. peadijskom
puku u Bjelovaru. U pobuni su odluujuu ulogu odigrali
generaltabni pukovnik Franjo Nikoli, naelnik Operativnog
odeljenja Prve grupe armija, Julije Makanec i Ivan Mrak,
rezervni vazduhoplovni kapetan. Osmog aprila pobunjenom
puku u Bjelovaru pridruio se i 40. peadijski puk. Desetog
aprila etvrta armija se potpuno raspala.
S italijanskim trupama iz Albanije su na Kosovo i Metohiju
stigli i lanovi Kosovskog komiteta.
Maek, koji je napustio jugoslovensku vladu 8. aprila, preko
radija je pozvao lanstvo HSS 10. aprila da bude lojalno novoj
vladi. S Maekom su napustili vladu u aprilskom rasulu Josip
Torbar, Baria Smoljan i Ivan Andres. Vladu je napustio i
Dafer Kulenovi. Maek je svojom izjavom osigurao legitimni
prenos vlasti na ustae u trenutku dok se Jugoslavija jo
nalazila u ratu. Pozivom da se ustaama d podrka Maek je,
mada jo potpredsednik kraljevske vlade, faktiki potvrdio

* U U
KRALJEVINA JUGOSLAVIJA

separatistiki in ustaa i razbijanje Jugoslavije kao drave.

Odredi Graanske i Seljake zatite (zatitari") uvodili su
red", hvatali oficire i vojnike Jugoslovenske vojske, obezbeivali u nastalom praznom prostoru uspostavljanje ustake vlasti.
U tome su prednjaili prvaci HSS, ukljuujui i narodne
zastupnike", koji su jo pre rata doli pod uticaj ustakog
pokreta i njegovih separatistikih i ultranacionalistikih ideja,
praktino se s njime poistoveujui.
Nemaka 12. armija, jaine 19 divizija, pod komandom
feldmarala Vilhelma fon Lista, napala je iz Bugarske, probila
jugoistoni front kojim je komandovao armijski general Milan
Nedi i presekla vezu izmeu Grke i Jugoslavije. Skoplje je
palo pre Zagreba. I pored pojedinanih primera heroizma
branilaca, jugoistoni front se raspao pod prvim udarom
neprijatelja. Nemake trupe presekle su Jugoslovenskoj vojsci
odstupnicu prema jugu i time je spreile da, zajedno s Britancima i Grcima, stvori nov solunski front.
Slab otpor Jugoslovenske vojske u aprilskom ratu iznenadio je Hitlera, kome nije bila nepoznata njena trona nacionalna
kohezija i razrivenost, ali je oekivao daleko jau odbranu u
Makedoniji, to jest na pravcu njenog izvlaenja prema jugu.
General-pukovnik Aleksandar Ler komandovao je nemakom vazdunom flotom koja je bezobzirno bombardovala
Beograd 6. aprila, sejui smrt meu civilnim stanovnitvom,
iako je uoi aprilskog rata prestonica bila proglaena za
otvoren grad. Hitler se svetio za slobodarsko ponaanje Beograana 27. marta. Nemci su uli u Beograd 13. aprila 1941. i
organizovali defile pred zgradom Narodne skuptine. Raunajui ulazak austrougarskih trupa 1914. i njihov zajedniki
ulazak s nemakim 1915, bio je to trei ulazak Nemaca u
Beograd u 20. veku.
Italijansko vazduhoplovstvo tuklo je jugoslovensku flotu,
grupisanu uglavnom u Boki Kotorskoj; Italijani su je nakon
kapitulacije zarobili, sem nekoliko brodova koji su pod zatitom noi uspeli da se izvuku kroz Otrantski kanal. Porunici
Sergej Maera i njegov drug iz klase" Milan Spasi minirali
su u tivatskom zalivu ratni brod Zagreb" da ne bi pao u ruke
italijanskim okupatorima, rtvujui sebe.
Nemake vazdune snage imale su idealan, lepezast"
poloaj za napad na Kraljevinu Jugoslaviju. Komanda Luftvafe
pripremila je za napad na Jugoslaviju 1.570 borbenih aviona,

VOJNA

KATASTROFA

<3

"

"

kojima su se pridruile i italijanske vazdune snage za napad u

jaini od 666 aviona. Odnos snaga je bio 5:1, jer je Kraljevsko
vazduhoplovstvo raspolagalo svega 481 avionom. Jugoslovensko
vazduhoplovstvo izgubilo je 203 aviona na zemlji i 49 aviona u
vazdunim borbama. Komanda vazduhoplovstva je uoi aprilskog napada upozorila podrune komande, ustanove i jedinice
da predstoji rat i da se vazdune snage stave u pripravno stanje.
Samim tim, jugoslovensko vazduhoplovstvo je uspelo da izbegne unitenje prvog dana rata na aerodromima. Jugoslovenski
piloti presretali su nemake eskadrile i ulazili u borbe nad
Beogradom i drugim gradovima i aerodromima; jugoslovenske
eskadrile preduzimale su i same vazdune napade ma koliko
simboline na polazne pozicije nemakih trupa u Bugarskoj,
Rumuniji, Maarskoj, Austriji, Albaniji. Jugoslovenska avijacija je bombardovala Skadar, Lje, Dra, Zadar (da bi se podrao
predvieni napad Jadranske divizije na grad), Peuj, Grac,
Arad. Piloti 51. lovake grupe 6. lovakog puka sa zemunskog
aerodroma tukli su se s neuporedivo nadmonijim nemakim
snagama, branei nebo Beograda. Narednik pilot lovac ore
Cvetkovi oborio je dva italijanska aviona nad Podgoricom;
ostavi bez municije i benzina udario je u italijanski avion. Nad
Peujem je 7. aprila 1941. poginuo major Dobrosav Tei s
drugovima; u rejonu Segedina major Lazar Donovi, komandant grupe, i drugi. Na Bliski istok uspeli su da se prebace 101
oficir vazduhoplovstva, 83 podoficira i 36 vojnika. Dvadeset
dva letaa su pokuala da prelete u SSSR, ali su stradala nad
teritorijom Rumunije ili morala da se spuste zbog nedostatka
goriva. Jugoslovensko vazduhoplovstvo, sem pojedinanih sluajeva izdaje, asno je izvrilo dug odbrane zemlje.
Hrabrost mnogih niih oficira i vojnika kopnenih jedinica,
avijacije i pomorskih snaga u aprilskom ratu, nije mogla da
baci u zasenak masovno kapitulantsko dranje komandnog
kadra i njegovu nacionalnu izdaju. Rat je pokazao opravdanost
komunistike kritike defetizma u vojnim vrhovima i nepripremljenosti zemlje za odbranu kako moralne, tako i tehnike.
Opta mobilizacija je proglaena tek kada je rat izbio. Vojni
vrhovi su dve decenije bili zaraeni antikomunizmom, a prema
Hrvatima i nacionalnim manjinama odnosili se s nepoverenjem,
diskriminiui pripadnike manjina. Komandni kadar nije primenjivao modernu ratnu doktrinu, apsolutizujui francusko i
srpsko vojno iskustvo iz prvog svetskog rata. Jugoslovenski

KRALJEVINA JUGOSLAVIJA

generali i drugi vii oficiri bili su demoralisani dotadanjim

uspesima Nemaca i nevienom probojnou njihovih tenkovskih
jedinica. Izdajui dispozicije uoi rata, pojedini generali su se
pozdravljali reima Do vienja u zarobljenitvu".
Uprkos optem slomu i razornom delovanju pete kolone, te
defetizmu komandanata, znatan broj jedinica umadijske,
Bregalnike, Moravske, Toplike, Drinske, Timoke, Dunavske]
Cerske, Unske, Dravske, 2. i 3. konjike divizije pruile su
snaan otpor neprijatelju. Jedinice Kosovske i Zetske divizije i
Komskog odreda borile su se na tlu Albanije. Otpor su pruile i
granine i posadne jedinice na jugoslovensko-italijanskoj i
jugoslovensko-austijskoj granici. Komandant 90. peadijskog
puka pukovnik Bogoslav David Maurani nije mogao da
preboli slom, izvrivi samoubistvo, poto je prethodnog dana
pred postrojenim pukom prokleo sve kukavice i izdajnike".
Iako je vii komandni kadar sasvim zatajio, istorija ne moe
kao to kae Velimir Terzi da ne izdvoji asne izuzetke:
divizijskog generala Milutina Nikolia, armijskog generala
Jovana Neumovia, koji je kao komandant Tree armijske
oblasti u Makedoniji ostao do kraja sa svojim trupama,
armijskog generala Petra Nedeljkovia, komandanta 4. armije,
koji je uzaludno pokuavao da ublai teku krizu na dravskom
frontu, u Slavoniji i u pozadini fronta; brigadnog generala
Milorada Majstorovia, kao komandanta Cerske divizije i
druge.
Peta kolona je odmah po otpoinjanju neprijateljstava
otvoreno stupila u dejstvo: pronoene su alarmantne vesti o
sputanju padobranaca, irena protivratna propaganda u jedinicama, dizane pobune ustaa i pripadnika Graanske i Seljake zatite HSS u jugoslovenskim pukovima, naroito posle 10.
aprila. Aprilski rat se pretvarao u sliku haosa, neorganizovanosti i neponovljivog metea; na svakom koraku nailazilo se na
izdaju, defetizam i nesposobnost. Celokupna vojna organizacija
je otkazivala: obaveznici nisu znali kome da se jave ili su se
javljali pogrenim komandama; mobilizacioni centri nisu funkcionisali; nije bilo oruja, municije i odee, prihvatnih centara.
Komunisti su u Zagrebu, Kragujevcu, Cetinju, Ljubljani i
drugim gradovima uzalud traili oruje od vojnih stareina da
brane zemlju.
Graanska klasa Slovenije je u kratkotrajnom aprilskom
ratu, oseajui strah od podele Slovenije i razbijanja njenog

VOJNA KATASTROFA

<3 " "

nacionalnog tela, svesna nemoi kraljevske vojske i razornog

rada pete kolone", pogotovu posle proglaenja NDH u Zagrebu, pokuavala da odri ujedinjenu Sloveniju. Slovenake
graanske stranke su u tekuem ratu nastojale da sauvaju
Sloveniju od razaranja, preseku protivakcije Nemaca za zatitu
svoje narodnosne grupe i izbegnu pretvaranje slovenakog tla u
poligon ratnih operacija. Narodno vijee", obrazovano na
inicijativu i pod predsednitvom Marka Natlaena, bana dravske banovine, sastavljeno od predstavnika Slovenske ljudske
stranke (SLS), Jugoslovenske nacionalne stranke (JNS), Samostalne demokratske stranke (SDS), Narodne radikalne stranke i
Socijalistike stranke Jugoslavije, odbilo je saradnju komunista
u ovom telu smatrajui da oni ne pripadaju priznatim
politikim strankama". Proglas Narodnog vijea od 10. aprila
1941, dakle istog dana kada je u Zagrebu proglaena NDH,
nosio je obeleje separatistikog akta osporavanjem drave i
vojske koje jo nisu bile kapitulirale. Od Jugoslovenske vojske
na teritoriji Slovenije se trailo da se podredi Narodnom vijeu,
a istovremeno naglaavalo da Vrhovna dravna vlast Kraljevine Jugoslavije ne moe da deluje nad Slovenakom". Ban i
Narodno vijee za Sloveniju preuzeli su na njenom tlu izvrnu
vrhovnu vlast i brigu nad redom i mirom do 17. aprila, kada su
je predali Italijanima.
Razbivi jugoistoni front, Nemci su 9. aprila zagospodarili
Makedonijom; severozapadni front, severno od Save i Dunava,
raspao se u vremenu od 6. do 10. aprila. Jugoslovenska vojska je
jedino na albanskom frontu doekala kapitulaciju na tuoj
teritoriji, ali i tu u neuspenim nastojanjima da zauzme Skadar
na Bojani. Italijanska vojska je nakon raspada severozapadnog
fronta i zauzea Zagreba krenula prema Karlovcu i dalmatinskoj obali. U noi izmeu 10. i 11. aprila admiral Horti je
proklamovao svetu dunost nacije" da povrati delove otete"
Maarskoj 1918. Maarski prelaz granice i zaposedanje jugoslovenskih krajeva (Bake, Baranje, Meumurja i Prekomurja) od
11. do 16. aprila 1941. zasnivalo se takoe na tezi o unitenju
jugoslovenske drave. Ova teritorija od prvog dana nije tretirana kao okupirana ve kao osloboena. U maarskom tumaenju, re je bila jednostavno o povraaju u preanje stanje, to
jest na 1918. godinu. Maarska je ostvarivala svetu nacionalnu
obavezu" povraaja svoje" teritorije koja je, voljom versajskih
pobednika, Trijanonskim ugovorom bila otrgnuta od Maarske.

* U U

KRALJEVINA JUGOSLAVIJA

Bugarska je dozvolila nemakim trupama da s njene teritorije napadnu Kraljevinu Jugosaviju 6. aprila 1941. godine. S
bugarske teritorije je napadnuta i Grka koja se nalazila u ratu
s Italijom. U velikim manifestacijama revizionistikog karaktera organizovanim u Sofiji 13. aprila 1941. manifestanti su
izraavali oduevljenje zbog osloboenja Makedonije" i zapadnih pokrajina", zahvaljujui Nemakoj i Italiji to su donele
slobodu ovim bugarskim" krajevima. Verbalnom notom Bugarska je 15. aprila 1941. prekinula diplomatske odnose sa
Kraljevinom Jugoslavijom. Napada je svesno zamenjivao uloge, predstavljajui Bugarsku kao rtvu jugoslovenske agresije.
Kraljevina je optuena da su snage Jugoslovenske vojske napale
bugarske pogranine strae poetkom aprila 1941, da je jugoslovenska avijacija bombardovala bugarske pogranine gradove
(zanemarivala se injenica da su napadane nemake kolone u
napadu na Jugoslaviju); isticalo se da je Poslanstvo odravalo
veze s antidravnim elementima koji su pripremali nerede i
prevrat u Bugarskoj. Nemako-bugarskim sporazumom bugarske trupe su 19/20. aprila 1941. okupirale deo jugoslovenske
teritorije koji su prethodno osvojile hrabre" nemake trupe.
Od prvog dana rata Vrhovna komanda Jugoslovenske vojske
nije kontrolisala situaciju. Duan Simovi je istupao u svojstvu
zamenika vrhovnog komandanta, naelnika taba Vrhovne
komande i predsednika vlade. Direktive i zapovesti upuivane
su jedinicama koje vie nisu ni postojale. Traena je odbrana
linija koje su ve bile probijene. U optem slomu drave i vojske
nestvarno su izgledale i kombinacije da se neprijatelj zaustavi
na vodenim i planinskim preprekama Savi, Uni i Velebitu
a kasnije organizuje otpor na masivima Komova, Durmitora, Prenja i na rekama Bojani i Neretvi.
Vlada se povlaila prema Sarajevu, izgubljena u optoj
pometnji. Praktino od prvog dana rata ona se nalazila u
paninom bekstvu. U Sevojnu, kod Uica, proglasila je 7. aprila
mobilno stanje, kada ta odluka vie nije mogla imati efekta.
Simovi je 12. aprila dao izjavu da ima poverenja u moralnu
snagu naroda i armije i da veruje u prijateljstvo SSSR-a, pomo
Velike Britanije i SAD. Vladin zakljuak da se od ovih zemalja
nabavi hrana bio je lien oseaja za stvarnost. Na svojim
usputnim sednicama vlada je odobrila novana sredstva za
politiku propagandu u Albaniji, a 13. aprila odluila da se
objavi rat Bugarskoj i Maarskoj.

VOJNA KATASTROFA

<3 " "

Neki ministri meu kojima Slobodan Jovanovi, Bogoljub Ili, Marko Dakovi optuivali su Hrvate za izdaju.
Poele su svae oko uzroka sloma, koje nee prestati za sve
vreme emigracije. O raspadu u vrhu ubedljivo je govorilo to to
su neki ministri napustili vladu.
Za novog naelnika taba Vrhovne komande vlada je, na
sednici od 13. aprila, odredila armijskog generala Danila
Kalafatovia. Tom prilikom nije bilo rei o tome da vlada
napusti zemlju, ali su kasnije, u emigraciji, otvorene rasprave
da li je Simovi dobio saglasnost za kapitulaciju. On je u to
vreme uveravao vladu da namerava da organizuje odbranu u
predelu Albanije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine. Krajnja
taka vladinog povlaenja bila je Niki, gde je i doneta odluka
o evakuaciji graanskog vrha: kralja, dvora, vlade, generala,
efova stranaka sve u svemu, oko 200 ljudi. Kralj Petar II je
po savetu patrijarha Gavrila odleteo s nikikog aerodroma u
Grku, 14. aprila 1941. godine. Sutradan je za Grku poletela i
vlada s grupom politiara, koristei 1012 preostalih aviona.
Vlada se spustila na aerodrom Agrinion, a odatle nastavila za
Atinu. Prilikom evakuacije nesrenim sluajem je poginuo
Marko Dakovi.
Moralna strana Hitlerovog poraza 27. marta ostala je
urezana u svesti antifaistikih snaga u svetu, iako Britanci
prevratom i aprilskim ratom nisu uspeli da postignu dalekosenije ciljeve za koje su se zalagali, u smislu uvlaenja SSSR-a u
rat na Balkanu, dueg otpora Jugoslovenske vojske i zadravanja mostobrana na jugu Evrope. Britanci su bili pristalice
nastavljanja rata u brdima", gde ne mogu dopreti nemaki
tenkovi. eril se 13. aprila izjasnio protiv izlaska kralja i vlade
iz Jugoslavije, smatrajui da je korisnije da oni nastave otpor u
zemlji.
Simovi je za pregovore s Nemcima ovlastio generala Danila
Kalafatovia zato to je smatrao da je sam, kao jedan od
organizatora pua, nepogodna linost da ih vodi. Kalafatovi,
dotadanji naelnik pozadine Vrhovne komande, postavljen je
Simovievom odlukom na mesto naelnika taba, sa zadatkom
koji mu je dala vlada na sednici odranoj na Palama,
uzimajui u obzir vojnu situaciju i stanje u Hrvatskoj i
Dalmaciji da odmah zatrai primirje, to je Simovi
obrazlagao potrebom da se jugoslovenska vojska oporavi, vojna
situacija olaka, i dobije u vremenu. Pri tome je raunao na

KRALJEVINA JUGOSLAVIJA

primirje slino onom zakljuenom u Francuskoj, posle junskog

poraza francuske armije, kada je zemlja podeljena na junu i
severnu. Poistoveujui jugoslovensku situaciju 1941. s francuskom 1940, Simovi je jo jednom ispoljio odsustvo trezvenosti.
Na poslednjoj sednici vlade u Nikiu, konstatovano je da ne
kapitulira Kraljevina Jugoslavija kao drava, ve njena vojska,
dok kralj i vlada odlaze u Grku radi nastavljanja otpora!
Kraljevim ukazom donetim u Atini 17. aprila 1941, stavljeni su
na raspolaganje, pored Maeka i Kulenovia, ministri Baria
Smoljan i Josip Torbar, koji su takoe bili napustili vladu.
Sporazum (odredbe) o primirju, koji je u sutini predstavljao akt o bezuslovnoj kapitulaciji, potpisali su 17. aprila u
Beogradu, u zgradi ehoslovakog poslanstva, general-pukovnik Maksimilijan fon Vajks s nemake strane, a s jugoslovenske
Aleksandar Cincar-Markovi i general Radivoje Jankovi. Odredbama o primirju" predvialo se odvoenje Jugoslovenske vojske u zarobljenitvo (u sutini Srba, Crnogoraca i
Slovenaca); propisivala se predaja oruja i celokupnog ratnog
materijala, kao i primena smrtne kazne za vojnike koji bi se,
posle zakljuenog ugovora udaljili iz sastava jedinica prikupljenih na zateenim mestima. Pod ta. 14. Odredaba govorilo se o
odmetnitvu", odnosno zabrani da vojna lica naputaju Jugoslaviju i uestvuju u borbi protiv sila osovine, podvoenjem
mogunih vinovnika pod pojam slobodnog strelca". Vrhovna
komanda Kraljevine Jugoslavije prestala je s radom na izvravanju kapitulacionog akta (sabiranje ljudstva i ratnog materijala) 25. aprila 1941. Iz injenice vojnog poraza izvodilo se
shvatanje o raspadu jugoslovenske drave, a sledstveno tome
podrazumevalo se i obnavljanje istorijskih granica i ostvarivanje starih, opravdanih" zahteva na osnovu prirodne injenice".
U kratkotrajnom ratu palo je u zarobljenitvo oko 375.000
jugoslovenskih oficira i vojnika.
Sednica Politbiroa CK KPJ odrana je 10. aprila 1941. u
Zagrebu, na dan proglaenja NDH. KPJ je potvrdila da se
nastavlja otpor. No ukoliko drava bude vojno poraena,
komunisti su morali da preuzmu na sebe pripreme za nastavljanje borbe protiv okupatora. injenice opovrgavaju teze u
zapadnoj i emigrantskoj literaturi da su komunisti kao anacionalna snaga" delovali prevratniki i defetistiki u danima
aprilskog rata. lanovi KPJ i SKOJ-a traili su od komandi

VOJNA

KATASTROFA

<3

"

"

oruje, ali ga nisu dobili. Partijsko rukovodstvo je zahtevalo od

svojih mobilisanih lanova da se suprotstavljaju delovanju
pete kolone; mnogobrojni su primeri gde su komunisti samoinicijativno pruali izolovani otpor Nemcima (u Jagodini,
Uicu i drugim mestima). U Zagrebu je 10. aprila 1941.
formiran Vojni komitet, na elu s generalnim sekretarom KPJ,
tako da je i ova odluka oznaavala da se dalja delatnost partije
nerazdvojno povezuje s vojnom akcijom. Zbog ustakog terora
zakljueno je da se sedite CK KPJ (u stvari Politbiroa)
prenosi iz Zagreba u Beograd. Generalni sekretar KPJ je bio
zaprepaen sveanim doekom nemake vojske u Zagrebu, kao
i nainom na koji je prihvaeno proglaenje NDH. Od kadrova
KPJ je traeno da ouvaju organizaciono jedinstvo, da se uvaju
od hapenja i da prikupljaju oruje zaostalo posle sloma
Jugoslovenske vojske. Politbro CK KPJ je objavio 15. aprila
1941. proglas narodima Jugoslavije, koji predstavlja prvi ratni
proglas jugoslovenskih komunista. KPJ je podravala otpor
Jugoslovenske vojske napadau, osuivala izdaju, raspirivanje
bratoubilakog rata i ludilo ovinizma. Na stvaranje NDH
gledalo se kao na ljagu i sramotu, a na Hrvatsku kao okupiranu
zemlju. Sa nastavljanjem borbe KPJ je istovremeno davala
revolucionarnu perspektivu narodima Jugoslavije. Ovo poznato
mesto iz proglasa, koje govori o dualizmu tonova, nacionalnooslobodilakih i revolucionarnih, pokazuje da se na situaciju
gledalo kao na istorijsku ansu i revolucionarnu situaciju. KPJ
je bila spremna za svaku mogunost koja je mogla proizii iz
dogaaja.
Aprilski poraz je bio vojni poraz, ali se po meunarodnom
pravu nije mogao kvalifikovati kao slom drave. Bez obzira na
brz poraz njene vojske, rat nije bio zavren. Otvaranjem
jugoslovenske kampanje napadom na Grku i desantom na Krit
Hitler je za pet dragocenih nedelja morao da odloi poetak
operacije Barbarosa". Napad Nemake i Italije na Jugoslaviju
obelodanio je iracionalnost njene politike neutralnosti uoi
drugog svetskog rata, politike koja nije poivaja na iroj
meunarodnoj orijentaciji, realnom saveznitvu i unutranjoj
vrstini. Milan Stojadinovi je saeo politiku neutralnosti u
formulu Ni rat ni pakt", koja nije mogla da sakrije njene
protivurenosti: ukoliko bi se odbacio nametnuti pakt, zauzvrat
se dobijao rat, dok je prihvatanje tog pakta znailo, opet,

* U U
KRALJEVINA JUGOSLAVIJA

uvoenje Jugoslavije u tabor faistikih sila, uz pristajanje na

sve posledice njihovog poraza.
Nemci su posle aprilskog rata postali gospodari zalea
Mediterana, osvojili eksploatacioni prostor bogat sirovinama,
hranom i drvetom, ovladali celim tokom Dunava, i tako, s vojne
take gledita, zatitili pozadinu kasnijih velikih frontova na
istoku. Pod njihovom vlau zapadno od SSSR-a nalazila se
cela Evropa sem Engleske, neutralne vajcarske i vedske koja je Nemaku snabdevala gvoem i drugim sirovinama, evropskog dela Turske i drava Iberijskog poluostrva
iji su diktatori Franko i Salazar bili na strani osovine, kao voe tzv. zemalja mediteranskog faizma.