NAPAD INFORMBIROA I ODGOVOR CK KPJ

REZOLUCIJA INFORMACIONOG BIROA KOMUNISTIKIH PARTIJA

O STANJU U KOMUNISTIKOJ PARTIJI JUGOSLAVIJE
28. juna 1948.

.. .Informacioni biro, u sastavu pretstavnika Bugarske radnike

partije (komunista), Rumunske radnike partije, Maarske partije trudbenika, Poljske radnike partije, Svesavezne komunistike partije (boljevika), Komunistike partije Francuske, Komunistike partije Cehoslovake i Komunistike partije Italije, poto je pretresao pitanje stanja
u Komunistikoj partiji Jugoslavije i konstatovao da su predstavnici
Komunistike partije Jugoslavije odbili da dou na zasedanje Informacionog biroa, jednoglasno je doneo sledee zakljuke:
1. Informacioni biro konstatuje da vodstvo Komunistike partije
Jugoslavije sprovodi u poslednje vreme u osnovnim pitanjima spoljne
i unutranje politike nepravilnu liniju koja znai otstupanje od marksizma-lenjinizma. U vezi s tim Informacioni biro odobrava postupak
CK SKP(b), koji je uzeo inicijativu u raskrinkavanju nepravilne politike CK KP Jugoslavije i pre svega nepravilne politike drugova Tita, Kardelja, ilasa, Rankovia.
2. Infoimacioni biro konstatuje da vodstvo KPJ sprovodi neprijateljsku politiku prema Sovjetskom Savezu i SKP(b). U Jugoslaviji je
doputena nedostojna politika sramoenja sovjetskih vojnih specijalista
i diskreditovanja Sovjetske armije. Za sovjetske graane specijaliste u
Jugoslaviji bio je stvoren posebni reim na osnovu koga su stavljeni
pod nadzor organa Dravne bezbednosti Jugoslavije i praeni. Isto takvom praenju i nadzoru od strane Dravne bezbednosti Jugoslavije bili su podvrgnuti pretstavnik SKP(b) u Informacionom birou drug Judin
i niz zvaninih pretstavnika SSSR u Jugoslaviji.
Sve ove, kao i njima sline injenice svedoe da su rukovodioci
TCP.I zauzeli stanovite nedostojno komunista, na osnovu koga su jugoslovenski rukovodioci poeli identifikovati spoljnu politiku SSSR sa
spolj nom politikom imperijalistikih sila i ponaaju se prema SSSR
isto onako kao i prema buroaskim dravama. Upravo usled ove antisovjetske pozicije Centralnog komiteta KPJ rairila se klevetnika propaganda pozajmljena iz arsenala kontrarevolucionarnog trockizma o ,,izroavanju" SKP(b), o izroavanju" SSSR-a itd.
Informacioni biro osuuje ove antisovjetske koncepcije rukovodilaca KPJ, koje su nespojive s marksizmom-lenjinizmom i koje prilie
samo nacionalistima.
3. U svojoj unutranjoj politici rukovodioci KPJ naputaju pozicije radnike klase i kidaju s marksistikom teorijom klasa i klasne
borbe. Oni poriu injenicu da kapitalistiki elementi u njihovoj zemlji rastu i da se u vezi s tim zaotrava klasna borba u jugoslovenskom

926

selu. Ovo poricanje proizilazi iz oportunistikog gledita da se u razdoblju prelaza od kapitalizma ka socijalizmu klasna borba ne zaotrava
kako to ui marksizam-lenjinizam, nego se gasi kako su tvrdili
oportuniti Buharinovog tipa, koji su propovedali teoriju mirnog urastanja kapitalizma u socijalizam.
Jugoslovenski rukovodioci sprovode nepravilnu politiku na selu,
ignoriu klasnu diferencijaciju na selu i smatraju individualne seljake
za jedinstvenu celinu, uprkos poznatom Lenjinovom uenju da sitno
individualno gazdinstvo raa kapitalizam i buroaziju stalno, svakodnevno, svakoasovno, stihiski i u masovnim razmerama. Meutim, politika situacija u jugoslovenskom selu ne daje nikakva prava za bezbrinost i samozadovoljstvo.
U uslovima kad u Jugoslaviji preovlauje individualno seljako
gazdinstvo, kada ne postoji nacionalizacija zemlje, kada postoji privatna svojina na zemlju i kupoprodaja zemlje, kada su u rukama kulaka koncentrisani znatni zemljini posedi, kada se primenjuje najamni
rad itd., Partija se ne moe vaspitavati u duhu zatakavanja klasne borbe i primirivanja klasnih suprotnosti, a da se tim samim ne razorua
pred licem tekoa izgradnje socijalizma.
Rukovodioci KPJ skreu s marksistiko-lenjinistikog puta na put
narodnjake kulake partije u pitanju rukovodee uloge radnike klase, jer tvrde da su seljaci najvri temelj jugoslovenske drave". Lenjin ui da proletarijat, kao jedina, do kraja revolucionarna klasa savremenog drutva. .. mora biti voa hegemon u borbi celokupnog naroda za potpuni demokratski prevrat,, u borbi svih trudbenika i eksploatisanih protiv ugnjetaa i eksploatatora," . ..
4. Informacioni biro smatra da rukovodstvo KPJ revidira marksistiko-lenjmistiko uenje o partiji. Prema teoriji marksizma-lenjinizma, partija je osnovna vodea i usmeravajua snaga u zemlji, snaga
koja ima svoj naroiti program i ne rasplinjava se u bespartijnoj masi. Partija je najvia forma organizacije i najvanije oruje radnike
klase. Meutim, u Jugoslaviji ne smatraju za osnovnu rukovodeu snagu u zemlji Komunistiku partiju nego Narodni front. Jugoslovenski
rukovodioci umanjuju ulogu KP, faktiki rastvaraju partiju u bespartijnom Narodnom frontu, koji obuhvata klasno veoma raznolike elemente (radnike, radno seljatvo sa individualnim gazdinstvom, kulake,
trgovce, sitne fabrikante, buroasku inteligenciju), kao i raznobrojne politike grupe, ubrajajui tu i neke buroaske partije. Jugoslovenski rukovodici uporno nee da priznaju pogrenost svoje koncepcije da KPJ
tobo ne moe i ne treba da ima svoj naroiti program, nego da treba
da se zadovolji s programom Narodnog fronta.
injenica da u Jugoslaviji na politikoj areni istupa samo Narodni front, dok partija i njene organizacije ne istupaju otvoreno u svoje
ime pred narodom ne samo da umanjuje ulogu partije u politikom
ivotu zemlje, nego i potkopava partiju kao samostalnu politiku snagu, pozvanu da osvaja sve vee poverenje naroda i da obuhvata svojim
uticajem sve ire mase radnog naroda putem otvorene politike delatnosti, otvorenom propagandom svojih pogleda i svog programa. Rukovodioci jugoslovenske KP ponavljaju greku ruskih menjevika, koja
se sastoji u rastvaranju marksistike partije u bespartijnoj masovnoj
organizaciji. To sve svedoi o likvidatorskim tendencijama u odnosu
na KP u Jugoslaviji.
927

I n f o r m a c i o n i biro smatra da takva politika CK K P J ugroava samo p o s t o j a n j e KP i, u k r a j n j o j liniji, k r i j e u sebi opasnost izroavan j a jugoslovenske narodne republike.

5. Informacioni biro je miljenja da je birokratski reim u partiji, koji su stvorili jugoslovenski rukovodioci, tetan za ivot i razvoj
KPJ. U partiji nema unutranje partiske demokratije, ne potuje se
princip izbornosti, nema kritike ni samokritike. CK KPJ, uprkos praznom uveravanju drugova Tita i Kardelja, u veini je sastavljen ne od izabranih, nego od kooptiranih lanova. KP se faktino nalazi u polulegalnom poloaju. Partiski sastanci se ne odravaju, ili se odravaju tajno,
to slabi uticaj partije u masama. Takav tip organizacije KPJ ne moe
se nazvati drukije nego sektako-birokratski. On vodi likvidaciji partije
kao aktivnog samodelatnog organizma. U partiji se gaje vojniki metodi rukovoenja, slini metodima koje je u svoje vreme zavodio Trocki.
Potpuno je nedozvoljivo da se u KPJ gaze najosnovnija prava lanova partije i da se i na najblau kritiku neispravnosti u partiji odgovara estokim represalijama.
Informacioni biro smatra sramnim injenice kao to je iskljuenje iz Partije i hapenje lanova CK KPJ drugova ujovia i Hebranga
zato to su se usudili da kritikuju antisovjetske koncepcije rukovodilaca KPJ i to su se izrazili za prijateljstvo Jugoslavije sa SSSR-om.
Informacioni biro je miljenja da se u Komunistikoj partiji ne
moe trpeti takav sramotan, potpuno turski teroristiki reim. Interesi
samog postojanja i razvoja KPJ zahtevaju da se takvom reimu uini
kraj.
6. Informacioni biro je miljenja da kritika CK KPJ, koju su izvrili CK SKP(b) i centralni komiteti ostalih komunistikih partija, kaobratsku pomo Kompartiji Jugoslavije, daje njenom rukovodstvu sve
potrebne uslove za najbre odstranjenje uinjenih greaka. Meutim,
rukovodioci KPJ, zaraeni preteranom ambicioznou, oholou i uobraenou, umesto da poteno prime ovu kritiku i pou putem boljevikog ispravljanja greaka, doekali su kritiku nakostreeno, zauzeli
prema njoj neprijateljski stav, poli antipartijskim putem opteg negiranja svojih pogreaka, ogreili se o marksistiko-lenj mistiko uenje
0 odnosu politike partije prema svojim pogrekama i time produbili
svoje antipartiske pogreke.
Budui nemoni pred kritikom CK SKP(b) i centralnih komiteta
ostalih bratskih partija, jugoslovenski rukovodioci su poli putem direktnog obmanjivanja svoje partije i naroda, sakrili su od Komunistike partije Jugoslavije kritiku nepravilne politike CK, sakrili takoe od
partije i naroda stvarne uzroke obraunavanja s drugovima ujoviem
1 Hebrangom.
U poslednje vreme, posle kritike pogreaka jugoslovenskih rukovodilaca od strane CK SKP(b) i bratskih partija, oni su pokuali da
dekretiraju niz novih leviarskih zakonskih mera. Jugoslovenski rukovodioci su s velikom urbom izdali nove zakonske mere o nacionalizaciji sitne industrije i trgovine, ije sprovoenje uopte nije bilo pripremljeno i koje, s obzirom na tu urbu, moe samo oteati snabdevanje
jugoslovenskog stanovnitva. S istom urbom izdali su novi zakon o itnom porezu na zemljoradnike, koji takoe nije pripremljen i koji
zato moe samo dezorganizirati snabdevanje gradskog stanovnitva itaricama. Na kraju, jugoslovenski rukovodioci su potpuno neoekivano,
u bunim deklaracijama, proglasili nedavno svoju ljubav i odanost

928

SSSR-u, iako je verodostojno poznato da do danas, u praksi, sprovode

neprijateljsku politiku prema SSSR-u...
Takva orijentacija rukovodilaca KPJ na likvidaciju kapitalistikih
elemenata u dananjim uslovima Jugoslavije, a prema tome i na likvidaciju kulaka kao klase, ne moe se kvalifikovati drukije nego kao avanturistika, nemarksistika. Jer, taj zadatak se ne moe resiti dok u zemlji preovlauje individualno seljako gazdinstvo koje neizbeno raa
kapitalizam, dok nisu pripremljeni uslovi za masovnu kolektivizaciju
poljoprivrede i dok se veina radnog seljatva ne uveri u prednost kolektivnog naina privrede.
Iskustvo SKP(b) svedoi da je tek na bazi masovne kolektivizacije poljoprivrede mogua likvidacija poslednje i najbrojnije izrabljivake klase, klase kulaka, i da je likvidacija kulaka kao klase nerazdvojni organski deo kolektivizacije poljoprivrede. . .
U nastojanju da izbegnu pravednu kritiku bratskih partija u Informacionom birou, jugoslovenski rukovodioci su izmislili verziju o
svom toboe neravnopravnom poloaju". Valja rei da u toj verziji nema ni rei istine. Svima je poznato da su komunistike partije, organizujui Informacioni biro, pole od nepobitnog principa da svaka partija treba da polae rauna o svom radu pred Informacionim biroom,
isto onako kao to svaka partija ima pravo da kritikuje ostale partije.
Ovo svoje pravo Komunistika parti ja Jugoslavije koristila je u velikoj
meri na prvom savetovanju devet komunistikih partija. injenica da
su Jugosloveni odbili da pred Informacionim biroom polau rauna o
svom radu, da sasluaju kritike primedbe drugih komunistikih partija, znai stvarno krenje ravnopravnosti komunistikih partija i ravno
je zahtevu da se KPJ u Informbirou stvori privilegovani poloaj.. .
Informacioni biro doao je do jednoglasnog zakljuka da su se
rukovodioci KPJ svojim antipartijskim i antisovjetskim pogledima, nespojivim s marksizmom-lenjinizmom, celim svojim postupkom i svojim
odbijanjem da sudeluju na zasedanju Informacionog biroa, suprotstavili komunistikim partijama, koje su u sastavu Informacionog biroa,
poli putem otcepljenja od jedinstvenog socijalistikog fronta protiv
imperijalizma, poli putem izdaje stvari meunarodne solidarnosti radnog naroda i putem prelaska na pozicije nacionalizma.
Informacioni biro osuuje ovu antipartijsku politiku i postupak
CK KPJ.
Informacioni biro konstatuje da je, usled svega ovoga, CK KPJ
iskljuio sebe i Komunistiku partiju Jugoslavije iz porodice bratskih
komunistikih partija, iz jedinstvenog komunistikog fronta i, prema
tome, iz redova Informacionog biroa.
Informacioni biro je miljenja da je osnov svih ovih pogreaka
rukovodstva KPJ neosporna injenica da su u rukovodstvu KPJ u poslednjih pet do est meseci otvoreno preovladali nacionalistiki elementi,
koji su tamo i pre bili maskirani, da je rukovodstvo KPJ raskinulo s
internacionalistikim tradicijama KPJ i polo putem nacionalizma.
Jugoslovenski rukovodioci, precenjujui jake unutranje nacionalne snage i mogunosti Jugoslavije, misle da mogu ouvati nezavisnost
Jugoslavije i izgraditi socijalizam bez podrke komunistikih partija u
ostalim zemljama, bez podrke zemalja narodne demokratije, bez podrke SSSR-a. Oni misle da novoj Jugoslaviji nije potrebna pomo tih
revolucionarnih snaga.
59 J u g o s l a v i j a 19181988.

92 9

Jugoslovenski rukovodioci, slabo se orijentiui u meunarodnoj

situaciji i prestraeni ucenjivakim pretnjama imperijalista, misle da
mogu nizom ustupaka imperijalistikim dravama stei njihovu naklonost, da se mogu s njima sporazumeti o nezavisnosti Jugoslavije i da
jugoslovenskim narodima mogu postepeno nakalemiti orijentaciju prema tim dravama, tj. orijentaciju prema kapitalizmu. Pri tome muki
polaze od poznate buroaske-nacionalistike teze, prema kojoj kapitalistike drave predstavljaju manju opasnost za nezavisnost Jugoslavije nego SSSR".
Jugoslovenski rukovodioci verovatno ne shvataju, ili se prave da
ne shvataju, da slina nacionalistika koncepcija moe dovesti samo do
izroavanja Jugoslavije u obinu buroaslcu republiku, do gubitka nezavisnosti Jugoslavije i do pretvaranja Jugoslavije u koloniju imperijalistikih zemalja.
Informacioni biro ne sumnja u to da u krilu KPJ ima dovoljno
zdravih elemenata, vernih marksizmu-lenjinizmu, vernih internacionalistikim tradicijama KPJ, vernih jedinstvenom socijalistikom frontu.
Zadatak ovih zdravih lanova KPJ jeste da prisile svoje dananje
rukovodioce da otvoreno i poteno priznaju svoje pogreke i da ih poprave, da napuste nacionalizam, da se vrate internacionalizmu i da svim
silama uvruju jedinstveni socijalistiki front protiv imperijalizma,
ili, ako se dananji rukovodioci KPJ pokau za to nesposobni, da
ih smene i istaknu novo internacionalistiko rukovodstvo Komunistike
partije Jugoslavije..
Borba, 30. jun 1948.

IZJAVA CENTRALNOG KOMITETA KOMUNISTIKE PARTIJE

JUGOSLAVIJE POVODOM REZOLUCIJE INFORMACIONOG
BIROA KOMUNISTIKIH PARTIJA O STANJU
U KOMUNISTIKOJ PARTIJI JUGOSLAVIJE
29. juna 1948.

. . . Povodom objavljivanja pomenute Rezolucije Informbiroa, Centralni komitet Komunistike partije Jugoslavije izjavljuje sledee:
1. Kritika u Rezoluciji zasnovana je na netanim i neosnovanim
tvrdnjama i predstavlja pokuaj ruenja ugleda Komunistike partije
Jugoslavije u inostranstvu i u zemlji, izazivanja zabune u masama u
zemlji i u meunarodnom radnikom pokretu, slabljenja jedinstva KPJ
i njene rukovodee uloge. Utoliko je udnije da je CK SKP(b) odbio da
na licu mesta proveri svoje tvrdnje, kako je to predloio CK KPJ u
svome pismu od 13 aprila o.g.
2. U Rezoluciji se, bez navoenja ijednog dokaza, navodi tvrdnja
da vodstvo KPJ vodi neprijateljsku politiku prema Sovjetskom Savezu.
Tvrdnja da su u Jugoslaviji omalovaavani sovjetski vojni specijalisti,
a da su graanski specijalisti bili podvrgnuti praenju od organa bezbednosti apsolutno ne odgovara istinf. Sve do njihovog povlaenja,
niko od pretstavnika Sovjetskog Saveza nije, u tom pogledu, ma kad
1 Sovjetski predstavnici u Bukuretu: danov, Maljenkov i Suslov morali
su prinuditi ostale uesnike da se Rezolucija IB-a donese u formi grube intervencije protiv rukovodstva KPJ, koja je ukljuivala ak poziv na njegovo ruenje u sluaju da ne prihvati sovjetske optube.

930

skrenuo panju jugoslovenskim pretstavnicima. Potpuno je lana tvrdnja da je bilo ko od sovjetskih pretstavnika praen u Jugoslaviji, a najmanje drug Judin. Ova tvrdnja, a naroito ona u vezi s drugom Judinom, ima iskljuivo za cilj da diskredituje KPJ i njeno rukovodstvo pred
drugim partijama.
Naprotiv, tana je naa tvrdnja, koja je izneta u pismu Centralnom komitetu l SKP(b) od 13. aprila a koja se zasniva na nizu izjava
lanova KPJ, dati'n svojim partijskim organizacijama, kao i drugih graana nae zemlje, od osloboenja do danas, a sastoji se u tome, da su
ih organi sovjetske obavetajne slube bezbednosti vrbovali. CK KPJ je
smatrao i smatra da je takav odnos prema zemlji, u kojoj su komunisti
vladajua partija i koja ide u socijalizam nedopustiv odnos i da vodi
demoralisanju graana FNRJ i slabljenju i potkopavanju dravnog i
partijskog rukovodstva. CK KPJ je smatrao i smatra da odnos Jugoslavije prema SSSR-u mora biti zasnovan iskljuivo na bazi poverenja
i iskrenosti i, drei se toga principa, jugoslovenskim dravnim organima nije bilo ni na kraj pameti da prate ili bilo kako kontroliu graane Sovjetskog Saveza u Jugoslaviji.
3. U Rezoluciji se kritikuje politika KPJ u pogledu voenja klasne
borbe, a naroito politike KPJ na selu. Pri tome se navode poznati stavovi iz Lenjina. CK KPJ istie da se u svojoj politici ograniavanja kapitalistikih elemenata na selu rukovodi navedenim i slinim stavovima
Lenjina, to su autori Rezolucije da su se potrudili mogli proitati u objavljenim partijskim dokumentima i lancima i ubediti se o
praktinom sprovoenju te politike. Zato optube Rezolucije i CK SKP(b)
u stvari samo udaraju na otvorena vrata, a objektivno neizbeno vode
ohrabrenju i podrci reakcionarnih i kapitalistikih elemenata u gradu
i na selu, izazivanju zabune kod stanovnitva kao da je za objektivne tekoe, naroito u pogledu snabdevanja, u periodu prelaska od kapitalizma k socijalizmu, kriv CK KPJ i njegova politika. CK KPJ smatra da
je, kao metod, nedopustivo procenjivanje njegove delatnosti na bazi pojedinanih citata istrgnutih iz naj razliiti jih perioda borbe ili na bazi
pojedinih, izolovano uzetih i to jo iskrivljenih injenica. CK KPJ
smatra da se pri procenjivanju politike KPJ, kao i drugih partija, mora uzimati u prvom redu praksa Partije > da li Partija postie ili ne
postie uspehe u borbi za socijalistiki preobraaj zemlje, da li u celini slabe ili jaaju kapitalistiki elementi, da li slabi ili jaa socijalistiki sektor narodne privrede.
4. CK KPJ ne moe a da sa dubokim negodovanjem ne odbije tvrdnje kako vodei faktori KPJ skreu na put kulake partije, na put likvidacije KPJ, kako u Partiji nema demokratije, kako se u Partiji gaje
metodi vojnikog rukovodstva, kako se u Partiji gaze najosnovnija prava lanova Partije i da se i na najblau kritiku neispravnosti u Partiji odgovara otrim represalijama" itd. Zar bi mogli lanovi Partije koji
su neustraivo gledali kroz hiljade bojeva u oi smrti trpeti u Partiji
stanje nedostojno i ljudi i komunista? Tvrdnje kako u Partiji ne sme
da se kritikuje i slino, strana su uvreda svakom lanu nae Partije,
sramoenje herojske i slavne prolosti Partije i njene dananje herojske borbe za obnovu i izgradnju zemlje. CK KPJ podvlai da se zbog
cinienice to u nekim partijskim organizacijama nisu jo sprovedeni
izbori ne moe tvrditi da u Partiji nema demokratije. To su ostaci ratnog vremena i burnog posleratnog razvitka kroz koji je prola KPJ,
a postojali su u svoje vreme i u drugim partijama, pa i u SKP(b).
58

931

to se pak tie tvrdnje da se Partija rasplinjava u Frontu, da vodei faktori skreu na put kulake partije, ona objektivno vodi ka razbijanju saveza radnih masa, ostvarenog pod rukovodstvom radnike klase u jedinstvenoj organizaciji Narodnom frontu, kao izolovanju Partije
od radnih masa. Koren toj tvrdnji, sem reenog, nalazi se u nerazumevanju odnosa izmeu Partije i Fronta u Jugoslaviji, u nerazumevanju
sutine Fronta u Jugoslaviji i naina ostvarivanja rukovodee uloge
radnike klase u njemu. I u tom pitanju se ne polazi od injenice, nego
od iskonstruisanih tvrdnji, s kojima se, zatim, polemie poznatim stavovima lenjinizma, koje niko odgovoran u KPJ nikada nije osporavao.
A injenice, kao i mnogobrojne izjave kroz itav rat i posle rata ne
samo komunista nego i nekomunista u Frontu govore: prvo, da je u
Frontu vodea snaga Kompartije, drugo, da se Kompartija ne rasplinjava u Frontu, nego da, naprotiv, Partija idejno i politiki podie osnovne
mase frontovaca, vaspitavajui ih u duhu svoje politike marksizma-lenjinizma; tree, da se Narodni front Jugoslavije na praksi bori za socijalizam, to svakako ne bi moglo biti ako bi u njemu igrale ikakvu
ozbiljnu ulogu arolike politike grupe" buroaske partije, kulaci,
trgovci, mali fabrikanti i si., kao to se kae u Rezoluciji, ili ako bi on
bio koalicija izmeu Kompartije i drugih partija ili forma sporazuma
proletarijata s buroazijom; etvrto, da ne preuzima Partija program od
Fronta, nego, naprotiv, Front dobija osnovni pravac i program od Kompartije, to je i prirodno obzirom na njenu vodeu ulogu u njemu.
CK KPJ pritom podvlai da je dalje idejno i politiko zbijanje
frontovskih masa, povezivanje politike aktivnosti Partije s aktivnou Fronta i svestrana aktivnost Fronta jedan od najvanijih zadataka Partije.
Najzad, CK KPJ istie da veina njegovih lanova nisu kooptirani,
nego izabrani. U svom raunanju CK SKP(b) nije uraunao lanove Politbiroa, koji su posebno birani na Petoj zemaljskoj konferenciji. Zato
broju od 22 lana plenuma CK KPJ, koji pominje CK SKP(b) u jednom
svom pismu, treba dodati jo sedam lanova Politbiroa. udovino je,
prebacivati jednom Centralnom komitetu Komunistike partije, koji je
u ratu izgubio deset svojih lanova, to je na njihova mesta kooptirao
sedam drugova, uglavnom iz redova kandidata CK KPJ.
CK KPJ odbija kao smenu i neistinitu tvrdnju o nelegalnosti KPJ
i smatra da je ona, sem ostalog takoe, potvrda nerazumevanja formi
rada KPJ u odreenim uslovima i odreenim momentima. Forme rada
KPJ izrasle su iz konkretnih uslova dugogodinje revolucionarne prakse nae Partije, one su se u toj praksi pokazale kao pravilne i one su
bile vaan faktor da je Partija osvojila poverenje masa.
5. CK KPJ odbija kao nedostojnu optubu da u Kompartiji vlada
turski reim i da su jugoslovenski rukovodioci zatajili Partiji, kritiku
neispravne politike CK, zatajili Partiji i narodu stvarne uzroke obraunavanja s drugovima Hebrangom i Zujoviem". CK KPJ nije mogao
objaviti pisma CK SKP(b) sve dotle dok to ne uini sam CK SKP(b).
Meutim, itavom irem aktivu KPJ poznat je sadraj pisma CK SKP(b),
a itavom partijskom lanstvu sluaj Heb ranga i ujovia.
CK KPJ mora da izjavi svoje uenje kako su pretstavnici partija,
lanica Informbiroa, mogli da uzmu u zatitu Hebranga i Zujovia, a
da ne trae od CK KPJ nikakve podatke. CK KPJ se udi zato se brane
ljudi kao na pr. ujovi, koji je 1937. godine, po odluci Kominterne za932

jedno s Gorkiem iskljuen iz CK KPJ, ili kao Hebrang, koji je pred

ustakom policijom imao izdajniko dranje, o emu je obmanuo Partiju, koji su frakcionaili u KPJ i radili na njenom razbijanju i na tetoinskom sabotiranju tempa izgradnje i industrijalizacije Jugoslavije.
Zar to nije podrka frakcionatvu, izdajnicima i razbijakoj delatnosti
protiv KPJ? CK KPJ u vezi s tim objavljuje kao dodatak svoje materijale o Hebrangu i ujoviu.
6. CK KPJ odbija kao apsurdnu tvrdnju da su u poslednje vreme
jugoslovenski rukovodioci s velikom urbom i iz demagokih razloga
doneli mere o nacionalizaciji sitne industrije i sitne trgovine. Te mere
su, u stvari, bile pripremljene jo est meseci pre pomenutih optubi
CK SKP(b) protiv CK KP.T i rezultat su jaanja i razvijanja socijalistikog sektora...
7. CK KPJ tvrdi da niko od rukovodilaca ne smatra da Jugoslaviji
nije u borbi za izgradnju socijalizma i ouvanje nezavisnosti potrebna
pomo zemalja narodne demokratije i SSSR-a. Samo ljudi koji su izgubili svaku vezu s realnou mogli bi da tvrde tako neto. CK KPJ
mora pri tom da naglasi da davanje te pomoi i saradnja ne zavisi samo od njega, nego i od zemalja narodne demokratije i SSSR-a. CK KPJ
smatra da se ta pomo mora povezati s unutrnjom i spoljnom politikom Jugoslavije, a ni u kom sluaju s injenicom to on nije mogao
da primi neosnovane i na neistinama zasnovane optube.
Tvrdnje kako se jugoslovenski rukovodioci spremaju na ustupke
imperijalistima i na pogaanje s njima o nezavisnosti Jugoslavije
potpuno su izmiljene i spadaju u red najteih . kleveta protiv nove
Jugoslavije.
CK KPJ mora, meutim, podvui da je u nekim zemljama narodne
demokratije od partiskih i dravnih organa uinjen itav niz niim neizazvanih postupaka kojima se vreaju narodi Jugoslavije, njihova drava i dravni pretstavnici i koji vode ka slabljenju pomenute saradnje,
ka kvarenju odnosa s Jugoslavijom. OK KPJ ne smatra se obaveznim
da ubudue uti o slinim postupcima.
8. CK KPJ ne smatra da je time to je odbio da diskutuje o grekama za koje nije kriv ma u emu povredio jedinstvo komunistikog
fronta. Jedinstvo tog fronta se ne zasniva na priznavanju izmiljenih i
iskonstruisanih greaka i kleveta, nego na injenici da li je politika
jedne partije stvarno internacionalistika ili nije. Meutim, ne moe
se prei utke preko injenice da je Informbiro prekinuo principe na
kojima je osnovan, a koji su predvideli dobrovoljnost svake partije u
odnosu na prihvatanje zakljuaka. Informbiro, meutim, ne samo da
prisiljava rukovodioce KPJ da priznaju greke koje nisu uinili, nego
poziva lanove KPJ na pobunu u Partiji, na razbijanje jedinstva Partije.
CK KPJ nikada ne moe pristati da se diskutuje o njegovoj politici
na bazi izmiljotina, nedrugarskog odnosa, bez uzajamnog poverenja.
Takva osnova nije principijelna i u tom i samo u tom smislu CK KPJ
je smatrao da nije ravnopravan u diskusiji i da ne moe primati diskusiju na toj bazi. I dalje, u vezi s gornjim, CK KPJ odluno odbija
optubu da je Komunistika partija Jugoslavije prela na pozicije nacionalizma. Celokupnom svojom unutranjom i spoljnom politikom, a
naroito svojom borbom u toku Narodnooslobodilakog rata i pravilnim reenjem nacionalnog pitanja u Jugoslaviji KPJ je dokazala sasvim
suprotno.

P o m e n u t i m neopravdanim optubama naneta je naoj P a r t i j i , naoj radnikoj klasi i radnim masama, narodima Jugoslavije uopte i
n j i h o v o j nesebinoj i h e r o j s k o j borbi najvea istorijska nepravda.
Centralnom komitetu K P J je jasno da e optube CK S K P ( b ) protiv CK K P J iskoristiti n e p r i j a t e l j s k a propaganda u c i l j u klevetanja Sovjetskog Saveza, Jugoslavije i ostalih demokratskih zemalja. M e u t i m ,
CK K P J i z j a v l j u j e da ne snosi nikakvu odgovornost za sve te p o j a v e ,
j e r ih nikakvim s v o j i m p o s t u p k o m n i j e izazvao.
Centralni komitet Komunisitke p a r t i j e Jugoslavije poziva p a r t i j sko lanstvo da z b i j e s v o j e r e d o v e u b o r b i za ostvarenje p a r t i j s k e lin i j e i j o vee uvrenje jedinstva P a r t i j e , a radniku klasu i ostale
radne mase, o k u p l j e n e u N a r o d n o m frontu, da j o u p o r n i j e nastave
rad na izgradnji nae socijalistike domovine. To je jedini put i nain
da praksom d o k a e m o svu neopravdanost pomenutih optubi. 2
Pisma CK KPJ i pisma CK SKP(b), Beograd, 1948. 2930.
2 Po V. Dedijeru, Tito je im je dobio Rezoluciju IB-a tri sata etao
po svojoj sobi, razmiljajui o tome gnusnom dokumentu". Tih dana dobio je
prvi napad ui. Isti pisac navodi njegov doivljaj dramatine situacije u kojoj se
nala zemlja: Tih dana bilo mi je teko ne zato to smo raskinuli nae veze s
Kremljom, nego mi je bilo krivo, strahovito krivo, to su tako muki izvrili
napad na nau mladu revoluciju. To je bila u pravom smislu intervencija,
kakvu je imala da izdri oktobarska revolucija, samo njima je bilo daleko lake.
Oni su imali itav svjetski proletarijat na svojoj strani. A sada se guila naa
revolucija u ime SSSR-a. Sada se guila naa revolucija pritiskom Staljina, koji
je natjerivao itav radniki pokret u svijetu da se izjasni protiv nas. Znao sam
da e nam jedan od najteih zadataka biti razbijati te klevete koje je sijao
Staljin."
Posle objavljivanja Rezolucije sastao se Plenum CK, 29. juna 1948. i doneo
odgovor na optube. Projekt odgovora napisao je Milovan ilas. Zakljueno je
da se Rezolucija IB objavi u celini sa odgovorom CK KPJ. Rezolucija i odgovor
CK KPJ publikovani su u Borbi" 30. juna 1948. u 500.000 primeraka. Odgovor
CK KPJ nije objavljen ni u SSSR-u i socijalistikim zemljama ni u tampi komunistikih partija. U narodu je postojala jaka vera u SSSR i Staljina koja je
dola do izraaja i u jednom telegramu upuenom sa mitinga u Beogradu Staljinu u kome se izraava uverenje da e on preduzeti sve mere da se skinu
neopravdane optube" protiv zemlje, Partije i Centralnog komiteta.
Partija je ostvarila jedinstvo lanstva i naroda u odbrani nezavisnosti, koliko god udar bio neoekivan i ljubav prema SSSR-u jaka. No deo lanstva ostao
je razapet izmeu svoje domovine i ideoloke indoktrinacije, to je izazvalo
teka unutranja rastrzanja ljudi. Partija je postigla najvii stepen mobilnosti
patriotskih snaga, ali je istovremeno posle dugo godina dolo do cepanja i u
njenim redovima.
I
U vrhu pokrajinskog rukovodstva KP Bosne i Hercegovine (Rodoljub oakovi, Hasan Brki, Paaga Mandi, Niko Jurini i drugi) bilo je kolebanja
50 pitanju IB-a. Na zajednikom sastanku CK KPJ i PK Bosne i Hercegovine
j u l a l 948 - iznoena su shvatanja da je trebalo ii na sastanak IB-a u Bukuret, priznati neke optube (stavove), pa i da je tana optuba IB-a o polule*alnosti KPJ. U samokritikom osvrtu R. Colakovia, kao uzroci kolebljivosti
lavedeni su: zaparloenost, dogmatizam, nedovoljan teoretski rad, uticaj vaspianja i Kominterne. Ministarska elija" u Sarajevu smatrala je da treba ii
na sastanak IB-a. Posle sastanka sa lanovima CK KPJ ova kolebanja su otpala.
R. olakovi je izjavio da je zahvalan Titu i Bevcu" (E. Kardelju).
etiri od devet lanova PK KPJ za Crnu Goru, i to: Boo Ljumovi, Vuko
Tmui, Niko Pavi i Radivoje Vukievi prihvatili su dokumente svoje Partije
iz discipline", a ne stvarnog uverenja. S njima su sredinom jula 1948. kako
piu R. Radonji i B. Kovaevi u CK KPJ razgovarali Kardelj, ilas i A. Rankovi s ciljem da ih odvrate od ispoljenih opredeljenja" i da im ukae na greke". Isti pisci istiu da se istovremeno s njihovim ponaanjem vremenski i sutinski podudaralo" otvoreno izjanjavanje za Rezoluciju Informbiroa i jednog
broja Crnogoraca, koji su se nalazili na visokim vojnim, diplomatskim i drugim
funkcijama van republike (generala A. Jovanovia i Branka Petrievia, pukovnika
034

Vlada Dapevia, ambasadora u Bukuretu Radonje Gdlubovia i drugih). Imenovani lanovi PK smenjeni su avgusta 1948, a iskljueni iz KPJ narednog meseca.
IB je imao uporite i u bjelopoljskom srezu dok se na elu Sreskog komiteta nalazio Ilija Bulatovi. U Bijelom Polju se sve do kraja 1948. sluala Moskva preko
razglasne stanice. Krajem 1948. odmetnulo se u umu 18 lanova Sreskog komiteta i drugih funkcionera iz Bijelog Polja, nastojei da stvore gerilu. U Albaniju
je prebeglo 21 lice, a pet je ubijeno u bekstvu. U prvoj polovini 1949. veina
lanova u drugim sreskim komitetima (Niki, Ivangrad, Andrijevica, Kolain,
Danilovgrad) opredelila se za politiku IB-a. Radonji pie da je 1949. dolo do
iroke eskalacije informbirovtine u Crnoj Gori", tako da je ova pojava sredinom 1949. primila organizovane oblike. Krajem 1949. i poetkom 1950. dolo
je do masovnog iskljuivanja iz Partije i hapenja iskljuenih. Politika sredstva
borbe su ustupila mesto represivnim merama. Prema Radonjiu, gotovo sve
poslove na otkrivanju informbirovaca i onemoguavanju njihovog rada bili su
preuzeli organi UDB-e". Pominju se olaka hapenja i krutost u voenju istrage",
kao i psihoze straha od UDB-e, osjeanje pravne nesigurnosti i politike rezignacije".
Aprila 1948. Vojni sud u Ljubljani je posle petodnevnog procesa doneo
presudu grupi od 37 graana koji su optueni da su kao logorai zloglasnog
nacistikog logora Dahau postali saradnici Gestapoa, a posle rata radili za zapadne obavetajne slube. Proces je voen u vreme pritiska Staljina na KPJ i
njeno rukovodstvo. Ovaj pritisak tada jo nije imao publicitet. Postoje pretpostavke da je organizacija suenja i stroge kazne, ukljuujui smrtne, izreena
da bi se ublaio napad IB-a, kao to je donekle bilo i sa nacionalizacijom sitne
industrije, takoe aprila 1948. Na elu optuenih nalazili su se funkcioneri
Branko Dil i Stane Osvald. Sueno im je kao grupi pijuna, tetoina, sabotera
i diverzanata". Jedanaest prvooptuenih je bilo osueno na kaznu smrti i streljano. Drugi proces, tzv. Bohinev, organizovan je avgusta 1948. u Ljubljani i
na njemu je sueno etvorici bivih logoraa iz Dahaua. Svi osueni su naknadno
krivino-pravno rehabilitovani.
Mada se poslednjih godina pisalo o ovom procesu, uglavnom publicistiki,
sve okolnosti i motivacije nisu do kraja ispitane. Ostaje da se ispitaju neke
okolnosti koje nisu do kraja jasne: da li se ovim procesom elelo onemoguiti
delovanje dela panskih boraca; ko je iz jugoslovenskog vrha stajao iza ovog
procesa; ko je dostavio spisak navodnih pijuna (da li ga je UDB-a posedovala
ilii dobila preko Rusa", odnosno NKVD-a). U svakom sluaju re je o izrazito
montiranom procesu u skladu sa staljinistikom tradicijom.