ISPIT IZ MIKROTALASNE TEHNIKE

22. septembar 2005.

Zadaci
1.

Na koaksijalnom mernom sistemu ispunjenom vazduhom snimaju se krive stojeeg talasa elektrinog polja. Kada je vod kratko
spojen, dva susedna maksimuma se nalaze na podeocima 21,5 cm i 6,5 cm na mernoj skali postavljenoj ispod proreza, kao na
slici. Kada je vod zatvoren potroaem, jedan od minimuma se nalazi na podeoku 23 cm, a koeficijent stojeeg talasa iznosi S=2.
(a) Izraunati normalizovanu impedansu potroaa. (b) Ako se na rastojanju l=11,94 cm od potroaa nalazi ogranak za
prilagoenje sa pominim kratkospojnikom, da li je njime mogue prilagoditi potroa na generator? Pokazati zato je to mogue
ili nemogue. Ako se rastojanje ogranka od potroaa l povea za etvrtinu talasne duine, da li je mogue prilagoditi potroa na
generator? Pokazati zato je to mogue ili nemogue. Ukoliko je mogue, izraunati duinu ogranka.
Zp

50 cm

2.

Mikrotrakasti sistem je zavren potroaem (15,63+j31,26) . Relativna dielektrina konstanta podloge je 4, a debljina podloge
1,5 mm. Ostale dimenzije su date na slici, u milimetrima. Frekvencija generatora je 850 MHz. Nai ulaznu impedansu sistema.

l 1 =104

l =70,2

w 1 =1,2

3.

w =2,1

Zp

Za mreu prikazanu na slici nai s-parametre. Nominalne impedanse na oba pristupa su iste i iznose Z 0 =

1
.
C

C
C
Z0

C
Z0

Pitanja
1. Skicirati krive stojeeg talasa elektrinog polja du talasovoda sa dominantnim tipom talasa kada je on (a) otvoren, (b)
kratkospojen i (c) prilagoen.
2. Navesti po jedan primer strukture po kojoj se moe prostirati (a) TEM talas, (b) kvazi-TEM talas, (c) TE talas, (d) TM talas i (e)
hibridni talas.
3. Koje su osnovne osobine s-matrice pasivne mree bez gubitaka?
4. (a) Koji su efekti kljuni za rad IMPATT dioda? (b) Koja je primena ovih dioda?
Ispit traje 4 sata.

REENJA ZADATAKA SA ISPITA IZ MIKROTALASNE TEHNIKE ODRANOG 22. 09. 2005.

1.

Talasna duina na vodu je 30 cm, a potroa (ili preslikani potroa) je na koordinati 14,0 cm. Odstojanje minimuma stojeeg
talasa od potroaa je 9,0 cm. Normalizovana impedansa potroaa je 1,55+j0,7. Ako je ogranak na odstojanju 11,94 cm od
potroaa, normalizovana admitansa u tome preseku je 1j0,7, pa je mogue kompenzovati susceptansu ogrankom duine
10,4 cm i tako postii prilagoenje. U drugom sluaju, realni deo normalizovane admitanse je razliit od 1, pa je nemogue
postii prilagoenje.

2.

Talasna duina na desnoj sekciji voda je 0,204 m, a karakteristina impedansa je 62,52 . Normalizovana impedansa
prijemnika je 0,25+j0,5, a normalizovana ulazna impedansa desne sekcije voda je 0,25j0,5. Talasna duina na levoj sekciji
voda je 0,208 m, a karakteristina impedansa je 82,15 . Posle denormalizacije i normalizacije na karakteristinu impedansu
desne sekcije voda, dobija se normalizovana impedansa kojom je zavrena desna sekcija 0,19j0,38. Normalizovana ulazna
impedansa je, takoe, 0,19j0,38, pa je ulazna impedansa (15,63j31,26) .

3.

[S ] =

0.4 j0.8

0.4 j0.2

0.4 j0.2
0.4 j0.8