Br.

1-2/2004

CENA 20 KN 600 SIT 100 DIN 2,60 EUR 5 F

- list za duhovno prosveeqe

(dvomeseno izdaqe)
Izlazi s blagoslovom Qegovog Visokopreosvetenstva Pravoslavnog
Mitropolita zagrebako-wubwanskog i cele Italije Gospodina JOVANA
Izdava:

Bratstvo manastira Lepavina

Manastir Lepavina
48306 Sokolovac
Tel / fah (+ 385) 48 661 032
WWW posl: http://www.manastir-lepavina.htnet.hr
e-mail adresa: manastir-lepavina@kc.tel.hr
Glavni i
odgovorni
urednik:
Arhimandrit Gavrilo
(Vukovi)
Tehniki
urednik:
Jeroakon Vasilije (Srbwan)
udotvorna ikona Presvete
Bogorodice Lepavinske

Naslovna
strana:
Izdaqe:

Sveta tri Jerarha - ikona iz muzeja

SPC u Beogradu
godina VIII

Ukupno
izdanih brojeva: 36
Broj:

1-2/04 (36)

Tisak:

Skaner Studio d.o.o.,

Stubika 49, Zagreb

Vavedeqe Presvete
Bogorodice
Miweqem Ministarstva kulture br.
532-03-1/7-97-01-VJ/VB od 22. sijeqa
1997. asopis Put, Istina i ivot na
temewu lanka 18. toka 13, stavak 2
Zakona o porezu na promet proizvoda i
usluga, osloboen je plaaqa poreza na
promet.

QEGOVO PREOSVETENSTVO EPISKOP DALMATINSKI G. FOTIJE

RE UREDNIKA
Pomae Bog, dragi itaoci! Od naeg proteklog susreta na ovoj
strani-ci, dogodio se veliki poar
u carskoj lavri Hilandaru, potom su
gorele i u ruevinama ostale mnoge
nae drevne svetiqe na Kosovu i
Metohiji, gde su unitena cela
nasewa, Srbi proterani sa svojih
dedovina i oevina... Mi, pak, ovaj
broj zapoiqemo izvetajem sa
jedne proslave. Bogoslovija u Manastiru Krki proslavila je
svoju krsnu slavu, Sveta tri Jerarha, i obeleila 40 godina od
osnivaqa. Pred svoga rektora, Preosveenog Episkopa
dalmatinskog G. Fotija, i pred mnogobrojne goste, meu kojima
su bili Visokopreosveeni Mitropolit zagrebakowubwanski G. Jovan te preosveene vladike G. Hrizostom
bihako-petrovaki i G. Sava slavonski, izali su krki
bogoslovi i na akoj akademiji izveli lep svearski program.
Bogoslovija je, zajedno sa manastirskim bratstvom, svakoga
gosta doekala i ugostila u toploj hrianskoj wubavi. A jo
pre samo nekoliko godina, na istom mestu su - usred opustelog
i opustoenog kraja - stajali tek hladni i goli zidovi, bez
instalacija, bez prozora i vrata, bez nametaja... Vidwivi su
bili samo tragovi devastacije i haosa. Visokopreosveeni
Mitropolit Jovan, koji je u manastiru Krki zamonaen i
kasnije tu bio profesor i vaspita, predloio je Svetom
arhijerejskom saboru da Bogoslovija, ma koliko aka bilo, ponovo zapone sa radom i sam je organizovao rad na raiavaqu prostorija. Golemi je trud uloio i odvanu istrajnost
u iskueqima pokazao nadleni episkop, vladika Fotije,
stigla je i materijalna pomo, i sve je to dalo rezultate: zgrade su obnovwene, uvedena je redovna nastava, trpezarija je
freskopisana (prilozima blagoestivih hriana), i sada je
ak lepe nego ranije. Najvanije od svega je da Bogoslovija
ponovo radi na pripremaqu poslenika za qivu Gospodqu. Za
kratko vreme se pokazao veliki blagoslov Boji - od par bogoslova, koliko ih je bilo na poetku, sada ih u Bogosloviji ima
oko 40. Svetiqa Dalmatinske eparhije, manastir Krka sa svojom Bogoslovijom, opet e - preko krkih bogoslova, buduih
svetenika - da donosi duhovnu radost u celoj Srpskoj Crkvi.
Imajui primer ovog podizaqa iz pepela na umu, neka ni u sadaqoj velikoj tuzi koju oseamo pred najnovijim zgaritima
i golim zidovima ne zgasne u naim srcima vrsta nada u pomo Boju. A ona e nam sigurno doi ako budemo spremni da se,
kako ree vladika Hrizostom, rtvujemo i raspnemo za
svetiqu.
Manastir Krka sa Bogoslovijom Sveta tri Jerarha
nastavwa jednu od uloga koju su manastiri kod nas inae imali:
ireqe duhovne i opte prosvete. Osim kao uilita, manastiri su jo bili duhovna i telesna leilita, utoita,
hranilita, a pre svega mesta neprestane molitve. I danas,
molitveno tihovaqe i slueqe bliqima jeste podvig monaha. O razvoju monatva, sa posebnim osvrtom na znaaj mona-

tva u Srba, govorio je arhimandrit o. Jovan Radosavwevi, duhovnik ovarsko-kablarskog manastira Blagoveteqe, na predavaqu odranom pri crkvi Sv. Trifuna u Beogradu, a na poziv prote Dejana Dejanovia. O. Jovan je bio dugogodiqi profesor na Bogosloviji u Prizrenu (posle premetena u Ni), te
osim velikog monakog i duhovnikog, ima jo i pedagoko
iskustvo, steeno u radu sa uenicima. Zahvawujui naoj saradnici Tankosavi Damjanovi, koja je predavaqe o. Jovana
obradila i pripremila za objavwivaqe, itaoci e moi da
proitaju tu kratku i sadrajnu istoriju monatva i uvide
znaeqe monatva za nau Crkvu.
I u ovom broju donosimo prilog o mirotoequ ikona;
proli tekst je bio dosta zapaen od italaca, tim pre to je
ta tema, ini se, nekako zanemarena u nas. Iako nam vest o mirotoeqima (kojima, inae, treba pristupati s rasuivaqem,
ali ne i maloverjem) dolazi sa dalekih ruskih strana, smatramo je vanom i za nae vernike. Svako udo Boje nam na vidwiv nain pokazuje blizinu Boga - dajui nam Qegov blagoslov,
utehu ili opomenu - i kao takvo nije niim ogranieno, najmaqe
ne nacionalnim, jurisdikcijskim i administrativnim granicama. U Simvolu vere ispovedamo da verujemo u jednu, svetu,
sabornu... Crkvu. Kroz jedno, pravoslavno ispovedaqe i svetotajinsko osvetavaqe, svi inimo jednu celinu, tj. jedno Telo
Hristovo. Isti je, i jedan, Putir iz kojeg se prieujemo. Za
nas pravoslavne, istinska crkvena punoa je u sabornosti. Sabornost oznaava, reima ruskog teologa A. Homjakova, jedinstvo u mnotvu, a saborna Crkva je Crkva slobodnog jednoduja, jednoduja potpunog, Crkva u kojoj su iezle narodnosti, u
kojoj nema ni Grka ni varvara, nema razlike u poloaju, nema ni
robovlasnika ni robova; ona Crkva o kojoj je prorokovao Stari
Zavet i koja je ostvarena u Novom Zavetu... Udawavaqe od
duha sabornosti nas uvek pribliava iskueqima etnofiletizma ili opasnostima raskola; tada postajemo kao ovce koje,
odlutavi iz tora i odvojivi se od stada, postaju lak plen
vukova.
Kako tekstovi o mirotoequ, tako su i svedoanstva
u Manastirskoj hronici zapisana da bi se Ime Boje
proslavilo, a wudi Boji utvrdili u veri. Ta svedoanstva su
istiniti primeri o tome ta moe da uini vera, odnosno ta
nam po veri naoj daju Gospod Isus Hristos i Presveta
Bogorodica. Svedoanstva nisu ni bez korisnih pouka za
vernike, od kojih je jedna ta da u traequ svetenike i
monake molitve ne treba odugovlaiti. Ba kao kod odlaska
lekaru odmah pri pojavi prvih simptoma oboweqa, i u
duhovnom leequ brzo reagovaqe moe da bude - spasonosno.
Razgovor sa mati Mihailom iz manastira Vavedeqa,
objavwen u prolom broju, veoma je lepo primwen, i od monaha
i od vernika. Opitom steena duhovna re uvek nalazi put do
wudskog srca, i jo se qome, kao ovoga puta, obogauje naa
pisana duhovna riznica. Imamo mi jo mnogo duhovnog blaga u
naoj Crkvi koje, usprkos monakom smirequ, ne treba da
ostane sakriveno. Jer, ne uie se svetiwka i ne mee pod
sud, nego na sveqak, da svetli svima u kui.
S blagoslovom iz manastira Lepavine
va

VASKRQA POSLANICA QEGOVOG VISOKOPREOSVETENSTVA MITROPOLITA

ZAGREBAKO-WUBWANSKOG I CELE ITALIJE G. JOVANA

HRISTOS VASKRSE! RADUJTE SE NARODI!

Ovog Pashalnog jutra najsveanije zabrujae zvona Istoka i Zapada, jer istoga dana svi
hriani svijeta proslavwaju Vaskrseqe Hristovo. Iz Groba Hristovog u Jerusalimu
ponovo je zasvijetlio blagodatni ogaq, da uvrsti vjeru nau da je Hristos zaista
vaskrsao iz mrtvih. Zato mu pjevamo: Vaskrseqe Tvoje Hriste Spase, angeli
pevaju na nebesima, a nas na zemwi udostoj, da te istim srcem slavimo.
Blagodarimo Ti, Hriste Boe, to si nam dao snage da izdrimo vrijeme asnog i
boanskog posta, da se priestimo iz putira, da proslavimo vaskrseqe Lazarevo i
sveani Tvoj ulazak u Jerusalim, pa da Ti sa mladencima iz istog srca kliemo: Osana!
Sa ustreptalom duom sluali smo Evanewa o stradaqima Hristovim, da bismo se
poklonili Platanici i bogotjelesnom pogrebequ Qegovom, da bismo doekali sveslavno
i boansko Vaskrseqe. Zato se iz usta naih ori crkvena pesma: Vaskrse Isus iz
Groba, kao to je prorekao, darova nam ivot vjeni i veliku milost!
Vaskrsnuvi Isus iz mrtvih javio se uenicima svojim rekavi im: Mir vam! Mir tebi,
Sveta Zemwo i Jerusalime! Mir vama na istoku i zapadu! Mir cijelom svijetu! Ugasimo
smrtonosne vatre! Ugasimo neprijatewstva! Zagrlimo jedni druge i oprostimo vaskrseqa
radi pjevajui pashalnu pjesmu: Hristos vaskrse iz mrtvih, smru smrt uniti
i onima koji su u grobovima ivot darova!
Darujui jedni druge crvenim vaskrqim jajetom, simvolom Vaskrseqa Hristovog i
zalogom naeg vaskrseqa, upuujemo pashalne estitke za Vaskrs sa blagoslovom Bojim
i pozdravwamo sve crkvene starjeine sa vjernim klirom, monatvom i pastvom
pravoslavnom i sve hriane zapadnog vjeroispovijedaqa!
HRISTOS VASKRSE! - VAISTINU VASKRSE!
+Mitropolit zagrebako-wubwanski
i cijele Italije JOVAN

SLAVA BOGOSLOVIJE SVETA TRI JERARHA

U MANASTIRU KRKI
BESEDA
Qegovog Preosvetenstva Episkopa dalmatinskog G. Fotija
nakon Svete Liturgije
aa preosvetenstva, asni oci, dragi gosti,
draga brao i sestre, dragi uenici, dozvolite da vas na kraju ove liturgije u svoje
ime, kao Episkop dalmatinski i vrilac
dunosti rektora nae Bogoslovije
Sveta Tri Jerarha, i u ime bratstva
manastira Krke, pozdravim ovde u svetoarhangelskoj
obitewi, u manastiru Krki. Ova obitew je kroz istoriju
imala iroko srce za sve one koji dolaze sa wubavwu,
koji kao hodoasnici pristupaju ovoj svetiqi da se
pomole Gospodu, sv. Arhangelu Mihailu i ostalim Silama Nebeskim, i svetoj Trojici Jeraraha, zatitnicima
nae Bogoslovije. Mi pokuavamo da taj duh koji smo
nasledili i ouvamo u manastiru, koji je duhovni centar
nae eparhije, duhovni rasadnik naih bogoslova i teologa, ali i prvojeraraha nae Crkve, jer odavde su - iz
ove obitewi i ove Bogoslovije - izali mnogi danaqi
episkopi Srpske pravoslavne crkve. elim na prvom
mestu da se zahvalim Qegovom Preosvetenstvu Episkopu bihako-petrovakom G. Hrizostomu, koji je doao
i uvek dolazi sa wubavwu ovoj svetiqi, jer je i sam
ponikao ovde, kao uenik, monah i kasnije profesor,
odavde je izabran i za episkopa; dakle, Crkva ga je pozvala na najvie slueqe u naoj pravoslavnoj Crkvi,
ali on nikada ne zaboravwa svoju duhovnu kolevku i do-

lazi joj. Mi mu blagodarimo na tome, i na qegovoj brizi,

wubavi i molitvama koje upuuje za nas. Takoe elim
da se zahvalim Qegovom Preosvetenstvu G. Savi, Episkopu slavonskom, koji nije alio truda da doe i bude
zajedno sa nama na naoj sveanosti, iako je velik qegov krst i qegovo slueqe u Slavoniji, jer je tamo sve
to je pravoslavno za proveru - raspeto je. Veliko je
stradaqe bilo u qegovoj eparhiji, kao i - moemo rei
- u naim, Dalmatinskoj, Gorqokarlovakoj i, velikim
delom, Bihako-petrovakoj. Mogue je da nas to stradaqe i ujediquje, da prepoznajemo stradaqe drugoga i
onda moemo vie da ga razumemo. Blagodarimo mu to
je danas doao da nas svojim molitvama i poukom ukrepi, da istrajemo na podvigu na koji nas poziva naa Sveta Crkva.
Mi danas praznujemo Sveta Tri Jerarha, velike
ugodnike Boje i zatitnike nae Bogoslovije. Qihova
itija su udesna, brao i sestre. Da pomenemo samo
nekoliko detawa iz qihovih itija. Sv. Vasilije Veliki je toliko veliki svetitew Crkve da ga nazivamo
ocem otaca i trubom Duha Svetoga, jer je svojim bogoslovwem prosvetio itavu vasewenu; po promislu Bojem i blagodati sastavio je tekst Svete Liturgije,
postavio je monaka pravila za mnoge monahe, jer se i
sam zajedno sa Grigorijem Bogoslovom, poto su izuili

7
svetovne grke nauke, povukao u pustiqu, da se izue
najdubwoj wudskoj mudrosti, hrianskoj filozofiji.
Sv. Vasilije Veliki se toliko usavrio u podvigu, u postu, molitvi i bogomisliju, da su za vreme qegovog ivota wudi mislili da je on angeo u telu. Vie je izgledao bestelesan nego telesan. Meutim, to je doprinelo
tome da se rano upokojio, jer qegov je podvig bio zaista
najstroe asketsko ivweqe. Od qega nam je ostala
velika duhovna hrana, qegovo bogoslovwe, pouke, dela.
Zaista se moe opravdano nazvati prosvetitewem
vasewene. Jednom prilikom, jedan takoe veliki svetitew, Jefrem Sirin, kada se molio Bogu da vidi gde je
Vasilije na nebesima, onda je po otkrivequ video ogqeni stub koji je iao sa zemwe na nebo; i uo je glas odozgo sa vrha: Evo, ovakav je Vasilije. Zaista, ogqeni
stub ispuqen blagodau Duha Svetoga.
Takav je bio i sv. Grigorije Bogoslov, qegov
sapodvinik,
koji je takoe
bio truba Duha
Svetoga; on je u
svojim velikim
bogoslovskim
himnama otiao toliko daleko u tajne
bogoslovwa da
je zasluio, pored sv. Jovana,
da ga Crkva nazove Bogoslovom. U qihovo
vreme je bilo
iskueqe pogrenog ueqa
o Duhu Svetom, tako da su ovi kapadokijski oci potpuno
formulisali ueqe Crkve o Duhu Svetome, to e biti
presudno da se na II. Vasewenskom saboru formulie
dodatak Simvolu vere, da Crkva veruje u Duha Svetoga
Koji od Oca ishodi. To e biti kasnije, kroz itavu istoriju, biti presudno ueqe.
A ta da kaemo za sv. Jovana Zlatoustoga, tog
velikog i divnog pastira Crkve Hristove? Nema tih rei kojima moemo iskazati qegov podvig i delo. On je
bio udesni propovednik jevanewa Hristovog; kae
qegovo itije da se jednom prilikom, kada je bio rukopolagan za svetenika, video golub koji leti nad qegovom glavom. I mnogobrojna druga znameqa bila su vezana za sv. Jovana Zlatoustoga; na poetku qegovoga
monakog podviga, kad su mu se javili sv. Jovan Bogo-

slov i sv. apostol Petar, onda mu je sv. Jovan Bogoslov

dao jednu hartiju i rekao: Evo, ja ti dajem, po daru Bojem, dar bogoslovwa, da umudruje Crkvu Hristovu. A
sv. apostol Petar mu je dao kwueve: Evo, meni su povereni kwuevi Carstva Nebeskoga, a ja tebi sada poveravam kwueve. One koje ti zadri u Crkvi, oni e biti zadrani, a koje razdrei, oni e biti razdreeni. Takvo je veliko znameqe i otkriveqe imao Jovan Zlatousti, kasnije patrijarh carigradski, veliki
pastir Crkve Hristove, veliki tuma Svetoga Pisma,
veliki bogoslov, ali i veliki stradalnik. Upravo je
zbog Jevanewa neprestano bio progoqen, ali bio je
spreman na svaku muku. Crkva ga je tako i proslavila:
kao velikog svetitewa i bogoslova, ali i muenika za
veru Hristovu.
Eto, to je najosnovnije to bih rekao o qima. Mi
ivimo u qihovom blagoslovu, qihovim molitvama, i
ovo nae sveto
uilite, koje je
davne 1615. godine
pokrenuo kir Teodor, tada mitropolit dabrobosanski, nasleujui
svetosavsku tradiciju. Jer je Sveti Sava u naem
narodu uinio to
da se pored naih
manastira, pored
bogomowa i crkava, podiu kole,
da se wudi vaspitavaju upravo jedino spasonosnoj veri - jevanelskoj i hrianskoj. Sledujui tu svetu tradiciju nikla je i ova naa Bogoslovija u manastiru Krki;
ona se istorijski nekada selila iz manastira Krke, bila
je u drugim mestima, veim centrima i gradovima, ali se
ponovo vraala ovoj svetiqi. Jer, naa je Bogoslovija,
moemo rei, blagoslov ovoj svetiqi. Ali je i krst, jer
ono to je blagoslov istovremeno je i krst. Tako i naa
Bogoslovija. Ali, mnogo je vie blagoslov, jer odavde su
izali veliki duhovni plodovi, mnogi svetenici i
episkopi nae Crkve, koji su ovde duhovno prohodali,
ovde se napojili jevanewem Hristovim, i postali, hvala Bogu, veliki i znaajni pastiri nae Crkve. Neka bi
Gospod dao da se, qihovim molitvama, i nai danaqi
uenici ue upravo qihovim bogoslovwem i qihovim
podvigom, da sleduju qima; a mi profesori koji danas

8
predajemo pokuavamo na to izvorniji nain da im
prenesemo taj duh, tu nauku koju su propovedala sveta
Tri Jerarha, kasnije mnogi oci Crkve Boje, sv. Kirilo
i Metodije, sveti otac na Sava i mnogi drugi prosijavi u naemu narodu i uopte u pravoslavnom narodu
Pravoslavne Crkve...
Zaista je Bog ostavio u ovome stradaqu nau
svetiqu kao nepokolebwivi kamen i temew nae vere
ovde u Dalmaciji. Mi se nadamo i verujemo da dok
postoji ova svetiqa i dok postoji ova Bogoslovija, da
emo mi pravoslavni hriani i Srbi u ovome kraju
opstati. Zato je potrebno da dolazimo ovoj svetiqi to
ee, sa wubavwu i skruenou, kako se i prilazi
svetim mestima, da bi nas Gospod i sveti Arhangeli i
sveta Tri Jerarha blagoslovili. Dobro ste doli, i
iveli, Bog vas blagoslovio!
BESEDA
Qegovog Preosvetenstva
episkopa G. Hrizostoma
Vaa preosvetenstva, draga brao i sestre, ja
bih samo da estitam krsnu slavu Bogoslovije Sveta
Tri Jerarha, da estitam Qegovom Preosvetenstvu
vladici Fotiji, koji zaista nosi veliki krst, vodei dve
eparhije i upravwajui qima, razapetima, popawenima,
i jo povrh toga vodi ovu Bogosloviju, vrlo uspeno,
zahvawujui sigurno i podrci monaha manastira Krke
i profesora koji se ovde trude zajedno sa qim.
Ovo je vie nego to je Isus Navin poloio u
reku Jordan kad je prelazio u Obeanu Zemwu - poloio
je 12 kamenova. Ova Bogoslovija je pre tri godine poela
sa 12 uenika, koji su bili jai i tvri od onih 12 kamenova; da se ponovo naa Crkva ovde zapoje, u zemwi otaca, gde smo se kolovali i gde smo ponikli. Mi smo mlada generacija i moemo samo iz istorije, iz arhive, iz
arheologije, da znamo kako su iveli nai davni duhovni preci, kako su oni duhovno vojevali - upravo, kao to
kae vladika, kao sv. Vasilije Veliki, kao sv. Grigorije
Bogoslov, kao sv. Jovan Zlatousti. Mi smo sreni i
ponosni da smo duhovna ada i potomci takvih jeraraha,
arhimandrita, igumana, koji su ovde decu kolovali i
pripremali. Zato je ova Bogoslovija ne samo vana, nego je ona sutinska bogoslovija nae Crkve. Mislim da
je potrebnija nego ona u Beogradu i ona u Karlovcima, jer
je ovo jedan graninik, temew na kome se Crkva i srpski
narod suoavaju sa istorijskim izazovima. I ovde se daju
odgovori, ovde se ili opstaje ili pada. Zato je Bogoslovija u manastiru Krki i jedan veliki simbol Srpske
Crkve i srpskog naroda. Zato se za ovaj simbol treba

rtvovati, treba se razapeti, kao to su se razapeli

ovi monasi ovde, kao to se razapeo vladika dalmatinski, kao to su se razapeli uenici koji su doli,
iako mladi, da budu jai od izazova istorije i svega to
se desilo na ovim prostorima.
Kad smo se borili za ovu Bogosloviju, znali smo
da je ta naa borba duhovna, podrana i potkrepwena
molitvama sv. Vasilija, sv. Grigorija i sv. Jovana, sigurno i sv. Arhangela Mihaila, pod ijim se okriwem
sve ovo ovde skupwa i sabira, cveta i raste. Neka Bog
blagoslovi Va trud, Vae Preosvetenstvo, va trud,
gospodo nastavnici, i va trud, dragi uenici, jer
sigurno ste vi ovde najvaniji. Da nije vas, ovde ne bi
bilo ni bogoslovije. Zato neka vam je sa sreom, estitam vam za sve ono to ste uinili i inite; mladi ste
i moda ne znate koliko breme istorije i prolosti, i
koliku nadu budunosti nosite na sebi i u sebi. iveli
i Bog vas blagoslovio!
BESEDA
Preosveenog vladike Fotija
na uenikoj akademiji
Dozvolite da vas pozdravim i sada, na poetku
nae ake akademije, koja se po tradiciji organizuje na
nau slavu Sveta Tri Jerarha, zatitnike nae Bogoslovije. Nije davno bilo, pre tri godine, kada su ovde
prisutni Visokopreosveeni Mitropolit zagrebakowubwanski i cele Italije G. Jovan i sada blaeno upokojeni bivi episkop umadijski G. Sava, kao lanovi
visoke delegacije Svetog arhijerejskog sinoda doli
posle ratnih stradaqa, da vide da li postoji mogunost
da se ponovo pokrene Bogoslovija. Ja sam ih tada kao
nadleni episkop doekao sa bratstvom ovoga manastira i, seam se, imali smo jedan dirwivi razgovor
ovde, jer je ova zgrada izgledala strano. Prosto nije
bila upotrebwiva; od ratnog razaraqa ostali su samo
zidovi, unutra nije bilo nikakvih instalacija, ni prozora ni vrata, ni bilo kakvog nametaja. Ono to je
prethodno ostalo u Bogosloviji, aki dnevnici, panoi,
arhiva, to je sve bilo uniteno. Ali to wudima nije
mogue, Bogu je mogue. Mi smo tada seli u naem salonu,
i seam se, pokojni vladika Sava je pitao Visokopresveenog vladiku: Imate li vi koga da predaje u Bogosloviji? Nekako smo organizovali jedan broj svetenika koji su pristali da predaju; pristao je i Preosveeni vladika Hrizostom, i qegov monah, o. Sofronije,
tako nam je u poetku mnogo pomogao da krenemo Tako
je poela naa Bogoslovija. Hvala Bogu, uspeli smo da
stvari dovedemo koliko-toliko u poredak, da ona moe

9
da funkcionie i da se u qoj ivi i radi.
da pozdravim ovde prisutne oce, o. arhimandrita GavriNisam stigao u crkvi sve da pozdravim, sada u la iz manastira Lepavine sa jednim delom qegovog
to pokuati po imenima, ako nekoga preskoim, molim ga bratstva; on nam nije doao praznih ruku, iz qegovog
manastira smo do sada nekoliko puta
dobijali pomo; radujemo se toj brizi, a pogotovo qihovim molitvama i
zastupnitvom pred udotvornom
ikonom Lepavinskom, koju imaju kao
veliku svetiqu, ne samo za manastir
Lepavinu, nego, duboko to verujem,
itav pravoslavni narod na teritoriji Republike Hrvatske. Takoe
elim da pozdravim arhimandrita
Venedikta iz Zvorniko-tuzlanske
eparhije, koji je po blagoslovu
Preosveenog vladike G. Vasilija
doao da nas poseti, u svoje ime i u
ime svoga manastira Paprae. Ve
sam spomenuo i arhimandrita Amfilohija, koji e zajedno sa vladikom
Savom, kako smo uli, da se preseli
da oprosti; zaista elimo svima da izrazimo veliku u manastir Jasenovac; tu e biti privremeno sedite
blagodarnost to ste danas doli. Na prvom mestu e- Slavonske eparhije, dok dom u Pakracu ne bude sreen.
lim da pozdravim Visokopreosveenog Mitropolita im se pomene Jasenovac, misli se na simbol stradaqa
zagrebako-wubwanskog G. Jovana, koji je stigao posle i muenitva naega naroda, ali vladika izabira da
svojih obaveza da bude zajedo sa nama, i mi mu blagoda- bude upravo na tome mestu, i u tome postoji duboka
rimo. On je ponikao u ovom manastiru i u Bogosloviji, duhovna simbolika. Hvala Bogu da imaju snage i ele da
bio je profesor; zna sve nae muke i naa raspea, i budu tamo, da uvaju Pravoslavwe na tim prostorima.
otkad je pokrenuta Bogoslovija, on
aktivno sudeluje i pomae nam
humanitarnom pomoi preko svojih
svetenika, i monaha iz manastira
Lepavine. Zatim elim da pozdravim Preosveenog vladiku bihakopetrovakog G. Hrizostoma, koji je
na susedni episkop, koji takoe
vrlo esto doe da nas poseti i razume naa stradaqa i podvige; sam
je jedno vreme sa nama delio taj podvig, ali mu sada episkopska sluba
to vie ne dozvowava jer je i qegova
eparhija postradala, i on se tamo
zaista na zadivwujui nain bori da
ouva nau Crkvu i na pravoslavni
narod. elim da pozdravim Preosveenog vladiku slavonskog G. Savu,
koji je od sino sa nama, doao je zajedno sa svojim arhi- Takoe elim da pozdravim protosinela Mihajla iz
mandritom o. Amfilohijem, da nas ukrepi, da podeli manastira Gomirja, koji esto poseuje nau obitew.
zajedniki sa nama to stradaqe i krst svedoeqa nae Manastir Gomirje je nastao kao metoh manastira Krke
Crkve i Pravoslavwa na ovim terenima. Takoe elim daleke 1600. godine i neprestano postoje duhovne veze

10
izmeu Krke i Gomirja; mi se nadamo da e tako biti i
ubudue. Da pozdravim i ovde prisutnu gospodu, gospodina Duana Torbicu, naega prijatewa koji je prole
godine na proslavi nae slave Preobraeqa dobio orden Svetog Save, za trud i wubav koju je pokazao prema
ovoj svetiqi, pogotovo prema Bogosloviji; on je poreklom odavde iz Kistaqa i zaista nam je mnogo pomogao da moemo ovde da ivimo i da radimo. Takoe elim da pozdravim ovde prisutnog ministra vere Duana
Antewa (sada su nam rekli da su nove dravne vlasti
ukinule to ministarstvo u Republici Srpskoj), sa svojim
saradnicima; i on je dosta esto dolazio da uje i vidi
nae muke, ali i, nadam se, nae svedoeqe. elim da
pozdravim i gosp. Ratka Gajicu, naega prijatewa koji je
iz ovih naih krajeva, iz Knina, sada je postao poslanik
u Saboru RH; to je velika sluba i odgovornost, i ja verujem da e sa ostalim naim predstavnicima u parlamentu Republike Hrvatske, gosp. Stanimiroviem i
gosp. Pupovcem, na pravi nain predstavwati pravoslavne Srbe u Hrvatskoj. Imamo mnogo otvorenih pitaqa, mnogo onoga to nas titi, i mnogo onoga to bi
trebalo uiniti. Mi kao Crkva inimo ono to moemo,
sad je na qima jedan deo qihovog krsta i podviga koji bi
kao predstavnici naega naroda trebali da ine u
parlamentu. Nadam se da e to uspeno i initi, kao
to je dobro krenulo. elim da pozdravim i gosp. Slavka Opuza, koji je zajedno sa gosp. Duanom pomogao naoj
Bogosloviji, sa grupom poslovnih wudi iz Republike
Srpske. Jo elim nae sveenike da pozdravim,
protojereja Jovana Petkovia iz Sarajevske eparhije,
kao predstavnika Mitropolije dabrobosanske, zatim
protojereja Zdravka Simia iz Baqaluke eparhije,
protojereja Miwenka Toia i gosp. Miodraga Toia,
iz Tuzlanske eparhije, i oni su nekoliko puta dolazili
i pokazuju svoju bratsku wubav prema nama. Moda nisu
sva imena nabrojana, ali zaista elim sve da vas
pozdravim, i nae svetenike iz Dalmatinske eparhije, monahe, i sve vas, brao i sestre, da se oseate
prijatno danas ovde, na ovoj akademiji, na naoj duhovnoj
sveanosti u manastiru.
Mi emo se sa svoje strane truditi da i dawe
budemo i sluimo na ovome mestu, da odrimo nau
Bogosloviju, da ona i dawe bude rasadnik duhovnosti,
rasadnik naega svetenstva i monatva. Da ovi mladi wudi koliko ih sada ima, oko 40 ukupno u tri razreda
(ako Bog da, u junu emo upisati i etvrti razred), budu
nosioci tog duha i ueqa koje su ovde primili. Kada
nai bogoslovi zavre krku bogosloviju i odu u Beograd, susretnu se sa predstavnicima drugih bogoslovija,
iz Beograda, Karlovaca, Prizrena (sada iz Nia), iz

Kragujevca, Srbiqa. Ja se seam, kao student a i posle

kad sam bio profesor u Karlovcima, postoji neki nain
kako se prepoznaju bogoslovi. Postoji jedan profil
bogoslova, tako da moe da se kae: Evo, ovo je krki
bogoslov, ovo je karlovaki, ili ovo je prizrenski...
Znai, oni se napoje jednim predaqem i postaju prepoznatwivi. Nadam se da e nai bogoslovi - sledee godine e, ako Bog da, prva generacija da zavri - biti
prepoznatwivi u pozitivnom smislu. Naa Bogoslovija
je uvek bila produhovwena, verovatno zato to je u
manastiru, i aci su se uili jednom podvinikom ivotu koji vide u manastiru i koliko-toliko su se trudili
da ga primene u svom ivotu. Na nama je ta obaveza da
oni, pored nauke koju treba da izue kroz nastavne programe, imaju i prepoznatwiv nain duhovnog ivota. To
je vrlo bitno, jer sutra kad odavde odu i susretnu se sa
mnogo veim iskueqima nego ovde, u gradovima, velegradovima, tada e im sva nauka koju su ovde uili biti
na proveru - da se vidi da li su nauili da se bore s
iskueqima koje svet donosi. Nadam se da emo u tome
uspeti. Meu ovim mladiima koji sada ue sigurno e
biti najvei broj svetenika, ali moda e neko od qih
biti i monah, a moda nekoga blagodat Boja prizove na
episkopsko slueqe.
Jo jednom vas sve pozdravwam i molim vas da
sasluamo program koji su pripremili nai uenici.
BESEDA
Preosveenog vladike G. Fotija
u manastirskoj trpezariji
Vae Visokopreosvetenstvo, vaa preosvetenstva, asni oci, dragi gosti, neu vas zamarati dugo sa govorom, nego samo elim da vas pozdravim za
ovom trpezom wubavi, u svoje ime i u ime bratstva manastira Krke. elim da se oseate prijatno ovde u naoj
sv. obitewi, na naoj slavi Sveta Tri Jerarha, slavi
nae Bogoslovije, i da se oseate kao da je ovo zaista i
va dom, i da vas mi koji ovde slubujemo po blagoslovu
nae Crkve primamo u wubavi Hristovoj, irokog srca;
a verujem da i vi tako dolazite ovoj svetiqi i ovoj sv.
obitewi.
Pred nama su jo uvek veliki podvizi posle
onog tekog vremena, stradaqa i progona naeg naroda.
Mi sada po naoj veri doivwavamo izvesno vaskrseqe. Vaskrseqe u tom smislu to su oiveli nai
manastiri ovde u Dalmaciji, manastir Krka, naa Bogoslovija, manastir Krupa, ako Bog da, uskoro e da oivi
i manastir Dragovi. To su nai duhovni centri iz kojih
treba da se napaja na srpski pravoslavni narod u

11
Dalmaciji, da ouvava svoju veru. I da pokuamo, koliko
je to mogue, da se na prognani narod vrati na ove terene. To je zavet nae svetiqe, to je ono to obezbeuje
nau budunost ovde, a nadamo se da e Bog pomoi i da
e svetovne vlasti, koliko je qihova kompetencija (a

slovije, i sabor sv. Preobraeqa naeg manastira

Krke, i druge sabore po Dalmaciji, u Gorqokarlovakoj
eparhiji, i irom Srpske pravoslavne crkve u Republici Hrvatskoj. To je na zavet, na podvig, i mi kao
predstavnici Crkve to inimo. Verujem, koliko svako od

umnogome jeste upravo u tom smislu) da poradi na

povratku naeg prognanog naroda. Mi nemamo veliku
budunost ovde ako se to ne desi; znai, nae trajaqe e
biti ogranieno, a mi to ne elimo. Upravo ova svetiqa manastira Krke, i drugi nai manastiri ovde, govore da ne prihvatamo nikakva nazovi humana presewena.
Jedan narod iupati gde je on hiwadu godina bio i
postojao, i preseliti na neko drugo mesto, to prosto nije
mogue. Nije mogue bez traginih posledica po taj narod, jer je narod kao jedno drvo koje je duboko ukoreqeno
u istoriju i tradiciju svoga kraja. Dakle, oni su tu nikli,
tu je qihovo podnebwe, tu mogu da ive i treba da ive.
Tu su qihove svetiqe, qihovi manastiri, qihova istorija... Ono to se desilo sa naim narodom ovde je velika tragedija. Mi se molimo Bogu da ne ostane na tome,
nego da po Bojoj vowi i po molitvenoj zatiti svetitewa Bojih to prevaziemo, da se na pravoslavni narod vrati na ove terene, da bismo u to veem broju mogli proslavwati nae praznike ovde, i slavu nae Bogo-

nas moe, svako i ini.

Jo jednom elim da vas pozdravim, da se oseate prijatno kod nas. Verujte, mogu da kaem da mi
ovde, bratstvo ovoga manastira kroz neprestana bogoslueqa, i nai bogoslovi, koji takoe neprestano uestvuju u bogoslueqima, imamo itav na rod u molitvama, pogotovo stradalnike, nevownike, prognanike,
koji sada pokuavaju da se vrate, koji su negde u Srbiji,
u nekim mestima, takoe u nevowama i nedaama. Molimo Boga da se oni vrate i budu zajedno sa nama. Ustvari,
da nastavimo da nosimo onaj krst koji smo vekovima
nosili. On nije lagan, ali to je podvig ovoga dela nae
Crkve i mi ga prihvatamo kao izraz vowe Boje, da je to
tako i da je to dobro za nae spaseqe. Bez obzira na taj
krst, nai preci ovde, pogotovo u Dalmaciji, ostavili
su nam divne manastire i crkve, divne zadubine, i mi
moramo bar to da uvamo, ako nita drugo, ali ja verujem
da treba i vie od toga da uinimo.
iveli, i da podignem ovu au u zdravwe

12
Visokopreosveenog Mitropolita Jovana, naih vla- stima prosvetno-kulturnog programa. Za na obini
dika Hrizostoma i Save, i sviju vas. iveli, Bog vas svet bilo je jako vano da sednu za manastirsku trpezu
blagoslovio.
i poslue se makar najskromnijim jelom i popiju au
vina - kao blagoslov. I na hiwade ih je izlazilo na ova
BESEDA
vrata, a drugi su ulazili; nae domaice su sluile u
Visokopreosveenog Mitropolita G. Jovana
kuhiqi, a nai aci su to postavwali i uestvovali u
tom gostoprimstvu. Kasnije su se drugi dogaaji smeqiNe bih eleo da mnogo zamaramo naim govo- vali... Ko je mogao da poveruje da e posle one strane
rima, ali najpre da zahvalimo Preosveenom vladici Oluje, kad je sve opustelo, kad smo u trpezariji nali
Fotiju kao domainu, episkopu Eparhije dalmatinske i haos (ovde je prisutan na veliki prijatew gosp. Gvido,
administratoru Eparhije gorqokarlovake i rektoru koji je zajedno sa mnom u kuhiqi traio kakvu posudu da
Bogoslovije Sveta Tri Jerarha u manastiru Krki; da pripremimo ruak za one koji su istili prostorije), da
pozdravim i zahvalim za prisustvo naih dragih arhi- e Bogoslovija ponovo da vaskrsne, kao u onoj grkoj
jereja, Preosveenog vladike Hrizostoma, koji je ak ove mitologiji o vaskrsavaqu ptice Feniks iz pepela. Tako
Bogoslovije i koji sada nastoji da podri sve aktivno- je vaskrsla i ova Bogoslovija. Vaskrsao je i manastir
sti rada Bogoslovije, i Preosveenog vladike Save, Krupa, jer smo zajedno ulagali napore, sa protom Ilijom,
episkopa slavonskog, koji je doao da slavu Bogoslovije koji je bio jedini svetenik u Dalmatinskoj eparhiji u
uvelia svojim prisustvom i da sa svima vama koji ste ono vreme! I trebalo je snage i vere da nas Bog nee
za ovom trpezom da podrku naim acima bogo- ostaviti, da e Eparhija dalmatinska i uopte Srpska
slovima, koji su nam priredili ovako lepu proslavu, Crkva u Hrvatskoj da nastavi svoju misiju. I danas, kad
akademiju, da nam sa svojim profesorima pokau ta su smo svi ovde sabrani, ne moemo da shvatimo da se to
oni u toku svog kolovaqa i svoga rada na kolskom tako dogodilo, jer je Bogoslovija ponovo stala na svoje
programu postigli. Ono to je centralno u ovom mana- noge. Dobila je rektora episkopa za svoga stareinu, i
stiru su bogoslueqa, i ja sam zamolio o. Gavrila da u evo, o. Gerasim ovde kao manastirski stareina sa
ime nae eparhije prisustvuje ovde, da dopuni nae svojom bratijom, profesori sa acima - pokazuju nama
odsustvo koje smo imali zbog naih ekonomskih pro- danas jedan akademski program na slavu Bogoslovije,
grama, poto e uskoro biti sednica Episkopskog saveta koja je tako lepa, osmiwena i sadrajna.
i domain mora malo da se postara kako da ugosti svoje
Zahvawujem svima vama na ueu, to se dogoste.
li da svojim prisustvom date moralnu podrku aciHteo bih da malo ohrabrim nae ake bogo- ma; da znaju kako imaju publiku koja prati qihov ivot i
slove; mislim da sam ovde sa najduim staom i uspo- rad, i koja ih oekuje da sutra kao svreni bogoslovi i
menama iz manastira Krke, od 1963. godine kao student, budui svetenici dou u svoj narod da vode Crkvu i raseajui se kad su se ovde gde smo sada, u ovako lepoj de posao za koji se pripremaju - zahvawujui naem dratrpezariji sa ovim ivopisom (to je doprinos naeg gom vladici Fotiju i vladici Hrizostomu, koji sa veliPreosveenog vladike Fotija), ovce zatvarale. I seam kom wubavwu prema manastiru i Bogosloviji dolazi da
se, kao profesor i vaspita, kad smo ovde ugoavali prui podrku, i vladici Savi, koji je episkop sa nama
nae parohijane iz okoline za Preobraeqe, za Sv. u Republici Hrvatskoj. U novim uslovima moramo zajedArhanela, pa kasnije, kad je Bogoslovija poela sa svo- niki da poradimo na uspehu i prosperitetu Srpske
jim programom - za Sveta Tri Jerarha, za Svetog Savu... Crkve. I da podrimo Bogosloviju, da ona bude to
Nai parohijani iz Dalmatinske zagore su dolazili uspenija u svom zadatku, na dobro Srpske Crkve i srpovde i uestvovali sa nama u proslavama i aktivno- skog naroda. iveli, neka Bog da snage i blagoslova!

13

PREDAVAQE ARHIMANDRITA JOVANA RADOSAVWEVIA,

DUHOVNIKA MANASTIRA BLAGOVETEQE U OVARSKO-KABLARSKOJ KLISURI

ZAECI MONATVA UOPTE

I ZNAAJ MONATVA U SRBA
Arhimandrit Jovan Radosavwevi, dugogodiqi profesor bogoslovije u Prizrenu, duhovnik manastira Blagoveteqe u Ovarsko-kablarskoj klisuri, autor nekolicine znaajnih duhovnih kqiga, odrao je
predavaqe u Beogradu pred velikim brojem slualaca
na temu Zaeci monatva uopte sa posebnim osvrtom
na monatvo u Srba.
Otac Jovan Radosavwevi je jedan od retkih
srenika koji je svoje poetne iskuenike, a kasnije
monake dane proveo uz svetog vladiku Nikolaja ikog. U manastir je doao kao dete 1938. godine, a od
svoje 16. godine boravio je sa Patrijarhom Pavlom u
Blagovetequ, zatim u manastiru Rai. Kasnije prelazi na kolovaqe u Prizren, tu zavrava bogosloviju;
Teoloki fakultet je zavrio u Beogradu, a postdiplomski studij u Atini. Do penzionisaqa je bio profesor
na Prizrenskoj bogosloviji. Sada je duhovnik manastira
Blagoveteqe. Napisao je nekoliko duhovnih kqiga, kao
na primer Monaki nain ivota, Poznaqe Istine, ivi i strai i druge.
Sala je bila premala da primi sve koji su eleli da uju velikog duhovnika i pisca, profesora, molitvenika, istraivaa duhovnog blaga Pravoslavwa,
arhimandrita oca Jovana. Poto smo molitveno
zablagodarili Gospodu, otac Jovan ustade i tihim smirenim glasom pozdravi prisutne:

asni oci, brao i sestre, gospodo

hrianska,
hrianska
Kod nas se veoma malo zna o tome kolika je uloga
monatva na ouvaqu duhovnosti u Pravoslavwu. Monatvo je jedna velika duhovna snaga, koja je zajedno sa
svetenstvom uinila izuzetno mnogo na irequ i ouvaqu duhovnosti i Pravoslavwa uopte. Ta snaga ima
neproceqiv znaaj za odraqe naeg nacionalnog bia
kroz sve vekove. Danas, kad sagledamo protekle periode
nae istorije, vekove u kojima su izgraeni mnogi manastiri u naoj otaxbini, kada je u qima bilo po nekoliko
desetina pa i stotina monaha, vidimo da je tada i duhovni ivot naeg naroda bio na zavidnoj visini. I ne
samo duhovni, ve i moralni ivot u celoj zemwi odlikovao se istinskom verskom dimenzijom. Iz tog perioda
duhovne istote kako naeg monatva, tako i naeg
naroda, i potiu veliki svetitewi, poev od Svetoga
Save. Zadivwujue je prosto kako se na narod drao u
to vreme i kako je umeo da uva svoju veru i svoje Pravoslavwe.
Zahvawujui upravo tim velikim duhovnicima,
i to svetim duhovnicima, u to vreme je i vladar bio sveti vladar, episkop - sveti episkop, monah - sveti monah,
ratari i zemworadnici - bili su sveti ratari i zemworadnici, jer su svi oni iveli Duhom Bojim i to se svuda osealo. Tada je na verujui narod bio potovan u

14
celom poznatom svetu. Tada se srpski govorilo u carskim dvorovima mnogih zemawa. Spomenimo, na primer,
Carigrad. Tako upravo moemo da vidimo na kojoj smo
visini uopte, i u duhovnom i u svakom drugom pogledu
bili tada u svetu. A sada? Kao nikad potrebno je da se
vraamo sebi, svojim korenima, svome biu. Kako? Preko
vere nae svete pravoslavne, preko svetih motiju naih svetitewa, poev od Svetoga Save pa nadawe.
Ja bih vam ovom prilikom rekao poneto o mo natvu uopte. Jo za vreme apostola Pavla u poslanici Korinanima kae se da oni koji jedu meso ne osuuju one koji ne jedu, i obratno, oni koji ne jedu meso da
ne osuuju one koji jedu. Monatvo je ivot u molitvi koji kroz mnoga iskueqa prolazi put prinuivaqa i
pokoravaqa wudskih telesnih strasti radi ozareqa due blagodau Duha Svetoga. To je put vaspitavaqa kako
uma, tako i tela; znai, ne unitavaqa tela, ve korieqe tela radi molitve. Tako podvinici, vaspitavajui um od uticaja svega to potie iz spowaqeg
sveta, postiu glavni ciw - svetu energiju Boju, odnosno blagodat Boju...
U to vreme bilo je hriana koji su u verskom
pogledu prosto goreli ogqem i kao vatrom buktali,
oseajui na sebi blagodat Boju i veru Boju. Mnogo
verujuih wudi se povlailo iz sveta u pravu osamu.
Oseali su da je verujuem oveku jako teko u svetu meu mirjanima, gde ovek moe mnogo da se ogrei i da
lako skrene sa spasonosnog puta molitve, odnosno
Pravoslavwa. Zato su se mnogi povlaili u mesta neprohodna, u tiinu, u molitvu... Tim putem e kasnije
krenuti i nai podvinici i pustiqaci.
Takav nain pustiqatva, tihovaqa i podvizavaqa zapravo predstavwa najvii oblik hrianskog
ivota, odnosno stvarni poetak pravog monakog ivota. Sutina duhovnog ivota monaha jeste ozareqe
Boanskom silom blagodau Duha Svetoga, kako ovekovog uma, tako i celokupnog bia qegovog. Monako
podvizavaqe je zapravo oieqe uma od svega spowaqeg kroz vaspitavaqe i upotrebwavaqe tela radi
molitve i trezveqa. Jedan od glavnih ciweva molalnika je da preko molitvenog tihovaqa postignu oieqe uma, bestrastije tela, i da kroz sve to dobiju svetu energiju Boju - blagodat Boju, jer, kada su podvinici u stalnom optequ sa Bogom preko molitava i
duhovnih vrlina, qih Boanska blagodat ispuqava i
Boanska svetlost obasjava. Znai, takav nain pustiqatva i podvinitva jeste prvi oblik pravog monatva. Po monasima pustinoitewima dobilo je naziv
p u s t i n o i t e w s k o m o n a t v o.
Prve monahe pustinoitewe susreemo u egi-

patskim pustiqama ve poetkom treeg veka. Poznati

su sveti Antonije Veliki (251-356), koji se smatra zaetnikom pustinoitewskog monatva. Zatim sveti
Pavle Tivejski, sveti Pahomije, sveti Makarije, sveti
Arsenije i mnogi drugi. ak i IV vek, pa i poetak V
veka obeleavaju pustinoitewi, koji su svojim danononim podvizima i bdeqem molitvenim, kao i monakim tihovaqem omolitvili ne samo sebe, nego i celu
Egipatsku pustiqu i pretvorili je u pravu, Duhom Svetim obasjanu i mirom duhovnim prosvetwenu oazu i
riznicu.
U itiju svetog Antonija Velikog vidimo qegovo unutraqe usavravaqe i duhovno uzrastaqe. Antonije po ugledu na apostole odlui da sve svoje imaqe pokloni siromanima, a sam se povue u pustiqu u molitvu. Ubrzo se za qega prou kao za velikog podvinika.
Poee velika iskueqa, kojima Antonije uz velike
molitve teko odolevae. Demoni ga iskuavae na
hiwade naina i Antonije se povue u jedan grob, gde
pobeivae neprestane napade satanine, ali i doive
pravo otkroveqe. Onda se povue u pustiqu i tu ostade
oko 20 godina u neprekidnoj molitvi i borbi sa satanom,
ali po trudu svom doive veliku blagodat Boju i velika otkroveqa. Jednom ga iz neprekidnih molitava
probudie sunevi zraci i on povika: Sunce, sunce! Zato me razdvaja od Stvoritewa moga? I Gospod
nagradi trud svetog Antonija i on ubrzo zadobi mo da
lei wude, da isteruje demone iz avoimanih, da utei
nevowne i tune, jednom reju, da i drugima poslui za
primer kako se slui Gospodu. Sveti Antonije i druge
pouavae bezmolviju, da moraju da se smire, da sede u
svojoj keliji, da se neprekidno mole i da sabiraju svoj
um u sebe, jer to stvara strah Boji, istotu i celomudrije. Sveti Antonije i za ivota, a i po upokojequ
postade udotvorac. Upokoji se u Gospodu tako to mu
sam Gospod nagovesti skoru smrt.
Ako je sveti Antonije zaetnik pustinoitewskog monatva, onda je sveti Pahomije svakako zaetnik
o p t e i t e w s k o g m o n a t v a. Naime, kada
se oko svetog Pahomija okupi veliki broj podvinika i
u tiini zatrai duhovnu pomo i podrku, on se i sam
nae u udu ta da radi sa tolikim brojem iskrenih
podvinika ewnih podvizavaqa u molitvi. Pomoli se
Bogu sveti Pahomije da mu Gospod poawe misao dobru.
I Gospod mu se javi... Iz istorije nae crkve znamo da
se svetom Pahomiju tada javio sam Gospod u rizi monakoj. Neki tumai smatraju da je to bio neko od anela,
ali, u drugim spisima se belei da je to sam Gospod
uzeo oblije oveka i prikazao se svetom Pahomiju u
monakoj rizi. Tada je odreeno kako monasi treba da

15
ive u takvim zajednicama. U sutini, tada nastaje
opteitewsko monatvo. Dakle, od svetog Antonija
nastalo je pustiqako ili pustinoitewsko monatvo,
a od svetog Pahomija nastaje opteitewstvo ili
opteitewsko monatvo. Ono se vrlo brzo iri i
umnoava, naroito po Egipatskoj pustiqi. Bogomudri
Paladije obie veliki broj pustinoitewa po celoj
Egipatskoj pustiqi i uvide kako su oni svojim danononim podvizima i molitvama celu Egipatsku pustiqu
pretvorili u prosvetwenu duhovnu riznicu obasjanu darom Duha Svetoga.
Mi vidimo svetog Makarija Egipatskog, koji je
bio je poznat po svojim mudrim izrekama. Po ovim izrekama se vidi da je sveti Makarije bio jedan od prvih uitewa iste molitve, odnosno neprekidnog izgovaraqa
imena Bojeg. On je govorio: Nema potrebe da gubi
vreme sa reima. Dovowno je da digne ruke i kae: Gospode, smiluj se po Tvojoj vowi i Tvojoj mudrosti; a
ako si u velikoj nevowi, reci: - Gospode, spasi me!
Sveti Makarije je naroito obeleio skitsko
monatvo. To su bila po dva-tri monaka sela, odnosno, po dva-tri monaha u jednoj keliji, a u sredini tih
skitova su imali hram gde su se svi skupwali na molitvu. Monatvo se na taj nain veoma brzo irilo. Iz
Egipta prelazi ak u Palestinu. Sveti Sava Osveeni
gradi veliki manastir, koji postaje veoma poznat i brojan, sa veoma priwenim podvinicima... Vidite, sveti
Sava Osveeni je kao dete od sedam-osam godina otiao
u manastir. Kasnije postaje iguman, da bi najzad zablistao svetilom ivota svoga. Nedaleko od Vitlejema se
nalazi manastir svetog Teodosija, koji je isto bio veoma
priznat i brojan.
Meu najvanijim centrima za ireqe monatva, koje prelazi iz Egipta, jeste svakako Sinajska gora. Na Sinaju se sagradi manastir svete Katarine
Sinajske, iji monasi vekovima pokuavae da osete u
sebi nestvorenu Svetlost, onu istu Svetlost koju su videli Hristovi Apostoli, a kojom je gledao i zraio i
sveti prorok Mojsije. Najvei uitew tamoqeg monatva bio sveti Jovan Lestvinik, iguman manastira
Nesagoriva Kupina - veliki podvinik, jedno veliko
svetilo, svetitew i podvinik sa izuzetno brojnim
monatvom. I sada, ako odete na Sinajsku goru, videete mnogo svetih wudi, svetih motiju u manastirima
i videete ostatke kupine koja je gorela a nikada nije
sagorela, koja je i dawe zelena i stalno se obnavwa.
Veliki podvinici tog vremena svakako su sveti Simeon Novi Bogoslov (949. god.), sveti Grigorije Sinait i
sveti Grigorije Palama. Sveti Simeon Novi Bogoslov je
poznat po svom svakodnevnom ispovedaqu svih pomisli,

15
ewa, sumqi, radosti, bola, sve to nanosi tetu
duhovnom ivotu.
Zatim imamo studitsko monatvo. Oko Carigrada je poznat sveti Teodor Studit, pa qegov brat Josif, pa itava kolonija monaka bila je veoma poznata
po svojoj duhovnosti. Studitski monasi su irili prosvetu crkvenu i duhovnu i propovedali jedan potpuni
hrianski sveti ivot. Ako pogledamo poetke monakog ivota na Svetoj Gori, videemo da ve od IX i X
veka nastaje velika monaka lavra. Osnivaju se i drugi
manastiri, nastaje Filotej i mnogi drugi, i svi se oni od
X veka naglo razvijaju. Inae, pre osnivaqa monakih
manastira, na Svetoj Gori je ivelo neznaboako
stanovnitvo. Oni su se molili jednom kipu koji je bio
sagraen ba nedaleko od Hilandara. Kada je Presveta
Bogorodica, doavi na Svetu Goru, pristupila neznaboakom kipu, iz qega neka sila kriknu, kip se preturi
i kao da bi baen nekom silinom, demon iz qega izlete
zakukavi i jeknuvi: Evo Majke Boje! Neznaboci,
kad to videe, upitae Bogorodicu ija je Ona Majka,
kojeg Boga? Ona je propovedila Sina Svog i tako je Bogorodica prvi pravi propovednik Qenog Sina, Gospoda
Isusa Hrista. Kako se to po promislu Bojem dogodilo
ba na Svetoj Gori, Bogomajka postaje zatitnik cele
Svete Gore, a Sveta Gora postaje Qena sveta bata.
Hvala Bogu, tako je i do dana danaqeg.
Sve pravoslavne zemwe su sagradile svoje
manastire na Svetoj Gori. Jedino Srbi, sve do Svetoga
Save, nisu imali svoj manastir na ovom svetom mestu.
Meutim, kada su na Svetu Goru doli Sveti Sava i kasnije sveti Simeon, otac Svetoga Save, dogovorili su se
da i Srbi tu sagrade svoj manastir, pa uz blagoslov
carigradskog patrijarha dobie dozvolu da na ruevinama starog Hileja (Hilandara) obnove ovu svetiqu
za srpsko monatvo. Do tada su srpski monasi bili
rasprostraqeni po celoj Svetoj Gori u mnogim manastirima. Jer, to Grci vrlo dobro znaju, jedno vreme su
Srbi drali Esfigmen i Ksenofont, zatim manastir
posveen svetom Pavlu i mnoge druge. ak se misli za jedan divan manastir Simono-Petra, za koji Grci kau da
ga nije podigao ni Bugarin ni Rus, da ga podie Simon
monah po blagoslovu Presvete Bogorodice. Simon monah
okupi oko sebe mnoge monahe i podie ovaj prelepi
manastir.
Vidimo koliko je u to vreme srpsko monatvo
zablistalo Svetom Gorom. Zato? Pa, i Srbija je tada
bila sveta zemwa. Zato je Srbija na Svetoj Gori i imala
toliko mladih monaha i zato su oni mogli da zablistaju
takvim sjajem i duhovnim ivotom. Zbog te duhovne istote na kraju i Sveti Sava naputa svoga oca, dvor, ba-

16
love, bogatstvo i uvi za monahe Svetogorce i sam
odlazi na Svetu Goru i prima postrig, monai se i ne
eli da se vrati na dvor, nego i oca svoga zove:
Ostavi to zemawsko carstvo, pa doi da zaradi Nebesko Carstvo! I, vidite, otac, koga su svi sluali u
zemwi sa strahom i trepetom, ostavwa presto, vlast
predaje svom sredqem sinu Stefanu, a on odlazi kod
najmlaeg sina, kod eda svoga, na Svetu Goru. Posle
dobijaqa dozvole sveti Simeon i Sveti Sava obnovie Hilandar iz ruevina starog manastira Hileja i
preoe u ovu svetiqu 1196. godine. Sveti Simeon u to
vreme podie i manastir Studenicu, a kad ga zavri,
poto se zamonai u crkvi svetog Petra i Pavla, pree
u Studenicu, dok mati Svetoga Save, prepodobna Anastasija, posle monaeqa pree u manastir Presvete
Bogorodice u Toplici kod Kurumlije. Sveti Simeon
odlazi zatim na Svetu Goru kod sina svoga Svetoga
Save, gde kratko poive, tek sedam-osam meseci, ubrzo
se razbole i upokoji u Gospodu. Kada je Sveti Sava itao
molitve na odru svog oca, iz qegovog svetog tela potee sveto miro pred oima svih monaha koji su bili na
bdeniju. Tada Sveti Sava od svetogorskih staraca dobija posluaqe da napie itije Svetog Simeona, a
ujedno i slubu. Ta dva dela se smatraju prvim kqievnim delima srpske kqievnosti, znai, prvom srpskom
kqievnou. Vidite, naa kqievnost je zasnovana
sa delima Svetoga Save - znai, sa svetitewima. Svetitewi su, dakle, poeli da stvaraju nau kqievnost;
kao to je i azbuka, nae pismo, naa irilica, stvorena od svetih wudi, i ona nosi peat svetosti. Mi nismo svesni, ili neemo da budemo svesni, ta mi Srbi
imamo, to nema nijedan narod u svetu. Meutim, i dawe
ne umemo da uvamo nau irilicu kao sveto pismo, da
uvamo kqievnost kao svetu kqievnost, da se ponosimo i zahvawujemo Bogu, jer je prvi na kqievnik
upravo Sveti Sava. Moramo da znamo da naa kqievnost ima peat svetosti, jer je Sveti Sava udario
taj peat. Sveti Sava je bio veliki podvinik koji je
zablistao naizrecivim sjajem u naem monatvu, uz udesne podvige. Da li vi znate koliko je on prepeaio
po Svetoj Gori i bos i gladan i edan, i koliko je obilazio mnoge pustiqake kako bi i od qih traio savete,
kako bi to vie znaqa prikupio od tih divnih svetogorskih staraca? Meutim, nije Sveti Sava iao samo
da bi neto dobio, iao je on i da bi tim svetim podvinicima neto dao, da im odnese po neku milotu, neto novca, materijalnih dobara, kako bi im bar malo
olakao nimalo lak ivot.
Od Svetoga Save praktino poiqe monatvo u
Srbiji, na ijim principima Sveti Sava osniva Srpsku
Crkvu. Sveti Sava je po svom dobrodetewnom monakom
ivotu bio poznat kako u Svetoj Gori, tako i u Srbiji.

Podizao je molalnice i isposnice gde god bi se nastanio. Prvu molalnicu podigao je u Kareji na Svetoj Gori,
gde sam sebe okuava u podvizima. Tu je napisao uveni
Karejski tipik, po kome se i dan-danas itaju molitve u
crkvi svetog Save Osveenog. Ovu posnicu sagradi na
svetitew i posveti je svetom Savi Osveenom, svetitewu po kome je i dobio svoje monako ime i po ijem
blagoslovu i zavetu dobi original ikone Bogorodice
Mlekopitatewnice i ezlo svetitewevo.
Kada je jednom doao iz Hilandara u manastir
Studenicu, Sveti Sava podie manastirsku isposnicu u
obliqim peterama, gde se naroito za vreme posta
povlaio u molitvu. U Kablaru takoe postoji peina
Svetoga Save. Danas je to jedna lepa obnovwena crkvica. Podiui crkve i manastire Sveti Sava je znao od
kakve su vrednosti monasima molalnice i isposnice,
gde mogu da se odmore od svakodnevnih briga, saberu
duu svoju i nastave lestvicu svog duhovnog usavravaqa.
Mnogi monasi su tada sa radou pribegavali
ovakvom nainu duhovnog usavravaqa i podvizavaqa u
svojim molalnicama, ali zato je tada u Srbiji i cvetao
duhovni ivot.
U to vreme Srbi imaju jo jednog velikog podvinika i svetitewa, svetog Petra Korikog. Roen u
Uqemiru, izmeu Kosova Powa i Pei, on se podvizavao
kao veoma mlad ovek, a da to niko nije znao osim majke,
koja je utala samo da ne bi pobegao u pustiqu. Ali, posle oeve i majine smrti on odlazi u obliqi manastir posveen svetom Petru i Pavlu i tu se zamonai.
Zbog mnogih poseta svojih srodnika on odlazi na skrovitije mesto, u manastir takoe posveen svetom Petru
i Pavlu u Starom Altinu, danaqem Juniku kod Deana
i akovice. Kasnije, tragajui za jo veim podvizavaqem i usamwenou, odlazi u Koriku pustiqu, iznad
sela Korie kod Prizrena. Meutim, ni to mu nije bilo
dovowno i on se udawi od svih visoko u planinu, u jednu
skrivenu peinu, gde se podvrgnu velikim podvizima,
ali i trpwequ velikih iskueqa. Demoni ga iskuavae prvo u obliku stranih zveri, kasnije u vidu
privieqa, matarija, pa i fizikih napada. Ali, kad
mu je bilo najtee, Gospod mu posla Arhanela Mihaila
sa nebeskim silama da pobedi demona koji ga izmuavae. Tada ga Gospod ukrepi i on ostade i dawe u
svojoj peini sa svojim podvizima. Tada Gospod svetitewa nagradi i ispuni neiskazanom radou javwaqem
Boanske Svetlosti i daqu i nou. Svetitew se toliko
naslaivae ovim vieqem da na svoju ionako slabu
hranu potpuno zaboravwae. Kada se priblii kraj
svetitewevog zemnog ivota, qegovi uenici, mladi

17
pustiqaci, boravei na drugoj strani petere ugledae mowaki pokret voen svetim Vladikom Nikolajem
gde se iz Petrove peine razliva neka udesna blaga Velimiroviem obnovio i ojaao duhovni ivot u nasvetlost i umilno pojaqe. To pojaqe se ni sa kakvim em narodu, jo snanije je monatvo uticalo da u
mranim vremenima turskog ropstva na napaeni narod odoli svim poznatim uasima - islamizaciji, mueqima, zulumima, poniavaqima...
O tome svedoe kako mnogi spisi toga vremena,
tako i mnoge ruevine sagraenih manastira u to doba,
a i mnogi manastiri koji se po promislu Bojem obnovie u posledqe vreme. Znai, mnogi nai podvinici,
svetitewi, pa i vladari podigoe brojne manastire i
crkve, a sve u ciwu ouvaqa Pravoslavwa i Svetosavwa.
Znamo da je oko akovice u to vreme bilo oko
pet-est manastira, od kojih danas nema ni traga. Sinovac cara Duana, sin Simeonov Jovan, potoqi Joasaf, napusti oev dvor i otiavi prema Meteorima,
zamonai se i sagradi veliki manastir, najvei u
Meteorima. Tu je bio jedan veliki duhovnik Atanasije,
on je bio qegovo duhovno edo. Oba prosijae svetitewstvom. Sada se tu u Velikim Meteorima nalaze qihove svete moti.
Svakako treba pomenuti sinaitsko monatvo i
qegov uticaj na razvoj monatva u Srbiji toga vremena.
Znai, turski osvajai nisu samo ugroavali slobodu
wudskim pojaqem nije moglo porediti. Sutradan su sve- pravoslavnih hriana, nego umnogome i veru qihovu.
tog Petra Korikog zatekli upokojenog sa izrazom Zato su opasnostima i bili izloeni meu prvima dubeskrajne radosti na licu. Znali su da je Petar u vie- hovne voe i uitewi naroda - kalueri i svetenstvo.
qima Nebeske Boanske Svetlosti, u blagodatnom pla- Manastiri su pwakani i pretvarani u xamije ili ruemenu svoje wubavi, peinu svoju doivwavao kao pred- ni do temewa. Zbog toga su monasi iz Vizantije, Svete
vorje Carstva Nebeskog. Sveti Petar Koriki upokoji Gore i Bugarske bili prinueni da se spaavaju i da
se 5. juna 1270. ili 1275. godine, a moti mu postadoe naputaju svoje manastire. Najvei broj tih monaha, namirisne i celebne.
zvanih sinaiti, prelo je u tadaqu Lazarevu Srbiju,
Iz svega pomenutog moe se zakwuiti da je kojoj jo nije pretila tolika opasnost od Turaka, a i
monatvo u Srba od Svetoga Save do kraja 14. veka sna- sveti knez Lazar je iskreno voleo monatvo. Kao da je
no uticalo na razvoj ivota u Srbiji u svim segmen- znao koliki e biti qihov uticaj na srpski narod.
tima, a qegov uticaj se moe posmatrati trojako:
Tada sveti Romilo Ravaniki i sveti Grigorije
- snaan uticaj na razvijaqe i jaaqe duhovnog mlai Gorqaki, inae uenici svetog Grigorija Sinaivota kod monatva, svetenstva i celog naeg naro- ita, sa grupama monaha prelaze u jo neporobwenu Srbida;
ju kneza Lazara. Knez Lazar odluuje da svoju tek dovr- nemerwiv uticaj na razvoj prosvete i kqi- enu zadubinu, manastir Ravanicu, preda svetom
evnosti u naem narodu, i
Romilu Ravanikom, a manastir Gorqak daje svetom
- preko potrebni uticaj na jaaqe h r i a n- Grigoriju Sinaitu mlaem Gorqakom.
Znao je sveti knez Lazar da e ova dva manas k i h rodowubivih oseaqa kod naeg naroda, naroito za vreme mranog turskog ropstva, koje je pretilo stirska bratstva dati sinaitski peat i duhovnu snagu
svim monasima koji su iveli sa qima, pa ak i onima
da uniti i nau Crkvu i na narod.
koji su bili u bilo kakvoj vezi sa qima. Nita ne biva
Mi vidimo jedan izuzetno veliki i dragocen
bez promisla Bojeg. Monatvo u Srbiji u toku XIV i
znaaj srpskog monatva, kako za ireqe duhovnog i- XV veka, pod uticajem sinaitskih monaha, brzo se umnovota u Srbiji, razvoj prosvete i kulture uopte, tako i i i razroji, a nie i veliki broj novih manastira,
za ouvaqe nacije. Ba kao to je u skorije vreme bogo- naroito u istonoj Srbiji. Izgradie tada manastir

18
Tuman, Nimnik, Miwkovo, Rukumiju, Joanicu, Sisojevac, Lipovac kod Aleksinca i druge. Oko manastira
Gorqaka, Ravanice i Wubostiqe monasi su podizali
isposnice nalik na sinajske i svetogorske i tu se podvizavali. U takvoj jednoj isposnici se podvizavao qihov
duhovni uitew Grigorije Sinait mlai. Iz tog vremena, sada ve vremena svetog despota Stefana Lazarevia, sina Lazarevog, poznati su manastiri Kaleni, Naupara, Koporin, Velue, Petkovica, Manasija.
Veoma je znaajno da sveti despot Stefan Lazarevi u
manastir Manasiju nasewava takoe monahe sinaite i
osniva prepisivaku, odnosno, r e s a v s k u k o l u,
kojom rukovodi bugarski monah Konstantin Filozof.
Prepisivaka kola se razvijala i u veini manastira
ovarsko-kablarskih, koje sagradie ili monasi sinaiti ili srpski monasi sa Svete Gore, zbog ega ovi
manastiri i nose naziv Srpska Sveta Gora.
Meutim, turski osvajai dooe i u Srbiju,
poee sa unitavaqem crkava i manastira, pa i
monatvo bi primorano da se pomera ka severu. Preoe Savu i Dunav i nastanie se u manastirima Boani, Bazjau u Banatu, Vojlovici kod Paneva. U karlovakoj mitropoliji utoite naoe ne samo kalueri
iz ue Srbije, ve i kalueri sa Svete Gore, Sinaja, pa

P
R
E
P
O
D
O
B
N
I

E
T
A
D
E
J
E

ak iz Jerusalima. Qihov boravak je bio od velike

duhovne koristi za nae monatvo i narod. Sinaitski
monasi ostavili su velikog traga u svim krajevima
srpskim, na Kosovu i Metohiji, u Crnoj Gori i Primorju,
u Dalmaciji, u Bosni, pa i u Vojvodini i tadaqoj Ugarskoj.
Jedno je sigurno, monatvo je uvek, iako pretrpevi pustoeqe manastira i proterivaqe, imalo
vrst i zdrav duh jer je slobodu postavwalo na vrstim
i dubokim temewima Hristove slobode i nije se plailo nikakvog ropstva od wudi. Jer, ne moe da bude rob
onaj koji je sebe vezao za Tvorca i Davaoca slobode; ne
moe sin da robuje u Domu Oevom. Tako je i sa narodom.
Fiziko ropstvo moe da sputava telo, ali ne moe da
sputava duu. To je kroz vrstu pravoslavnu veru stekao
i knez Lazar i ceo srpski narod koji se na Kosovu opredelio za duhovnu slobodu - Carstvo Nebesko. I danas
na narod strada i strada, izdrava i oprata, i vawda nas zbog toga nisu unitili ni Turci, ni Nemci, a ni
obezboene voe amerikih i evropskih naroda i mnogi
drugi.
priredila: Tankosava Damjanovi

M
O
L
I
B
O
G
A

Z
A
N
A
S

19

LITIJA
U AST SVETOG ARHANGELA MIHAILA
U ovoj litiji je po blagoslovu noen kovei
sa motima (svete moti muenika, svetitewa i apostola). Litiju bogomowaca Lipecka, po blagoslovu
mitropolita Voroqekog i Lipeckog Metodija i vladike Nikona, predvodili su i proveli borci Nacionalno-patriotskog fronta Seaqe na elu sa J. N.
Bernikovim, osnivaem pravoslavno-monarhistikog
asopisa Rusi dolaze. Litija se odrala u ast Arhistratiga Mihaila i sabora ostalih svetih nebeskih sila i u ast ikone Majke Boje Brza Pomonica.
Ciw litije je bio da se peke obiu gradovi i
sela Lipecke oblasti, sa svetim motima koje su se
nalazile u izrezbarenoj empresovoj kutiji, pod staklom. Litija sa starim
ikonama, barjacima, te
itaqem Psaltira, akatista Svetima i molitava, po graninim oblastima radi odbrane od
neprijatewskih napada i
kleveta, kako bi pravoslavni ruski narod bio
sauvan od istrebweqa.
Marruta je bila sledea: Lipeck - Sjolki Plehanovo - apwigin - Dankov - Trojekurovo - Panikovec - Jelec - ernava - Zadonsk - Koq-Kolodez - Vorobjevka - Grjazi - Lipeck. Duhovni znaaj ove litije je
ogroman. Ona je podigla duh gradskih i seoskih itewa,
budei spasonosnu radost u srcima izmuenih ruskih
wudi, koji vrsto spavaju pored svojih televizora.
Dok televizor radi, mi gledamo na qemu ubistva,
mueqa i nasiwe, uestvujui i mimo svoje vowe u
qima, to je neoprostivi greh. Sveopta grehovnost

ruskog naroda podstakla je svetenstvo i bogomowce da

organizuju takve litije po celoj Rusiji, kako bi sa lica
ruske pravoslavne zemwe oistili globalnu neistou,
i uputili wude ne na pijanku i razvrat, ve na zatitu
Boje tvorevine - nae due, prirode, koju smo sami
unitili. Zagaujui zemwu, reke, obale, powa, svoje
ulice, povrtqake, mi naruavamo celovitost sveta kojeg je Bog stvorio. Mi sami pravimo (i dozvowavamo da
se pravi) oko nas pakao, sramotu, bolesti. Okrenite se,
Rusi, i pogledajte ta ste sami napravili, i ta je
napravweno po vaem doputequ! ta? Carstvo antihristovo! Zbog ega se davite u strahotama propadaqa?
Zar vie niste hriani? Radi naeg spaseqa i oieqa bogomowci te
pravoslavne litije iz
Lipecka su napravili
etiri krsta zbog zaustavwaqa u etiri mesta Lipecke oblasti: u
selu Plehanovo (istok),
gradu Dankovu (sever), u
selu ernava Izmalkovog regiona (zapad), u selu Koq-Kolodez Hlevenskog regiona (jug). Trideset tri pravoslavna bogomowca su napustila Lipeck
velikim autobusom rano ujutro u pola sedam.
Prvo mesto zaustavwaqa je bilo selo Sjolki,
pored crkve Arhangela Mihaila. Bogomowci su se uputili u crkvu sa otvorenim motima Bojih ugodnika, sa
barjacima, ikonama i pesmom Care Nebeski Uteitewu. U crkvi je ve bila u toku Liturgija. Bio je prestoni praznik, wudi su se ispovedali, prilazili raspeu i ikonama, i prieivali se. Zatim su zajedno sa

20
nastojatewem, ocem Stefanom, uz molitve obili
crkvu.
Potom su doli u selo Plehanovo, gde su se
zaustavili, zakopavi u zemwu krst na istoku. U to vre-

me su uesnici litije pevali tropar Krstu Tvojemu

poklaqam se, Vladiko, i Sveto Tvoje Vaskrseqe
slavim, i druge molitve. Stanovnici svih sela u
kojima je putem prolazila litija su celivali moti,
plakali...
U apwiginu je litija dola na izvor Tihvinske
ikone Majke Boje, na teritoriju takozvane Petropavlovske Ranenburke pustiqe. Ovde su wudi koji su
doli na izvor, sa strahopotovaqem celivali moti,
molili se, i bili pokropweni svetom vodom.
Prilazei Dankovu bogomowci su izali u powe, u ravnicu, gde su uz molitve postavili pravoslavni
krst na sever. Dawe je autobus krenuo prema selu
Trojekurovo. U susret lipeckoj litiji je ila trojekurovska litija, na elu sa protojerejem ocem Olegom.
Dve litije su se objedinile u svetloj duhovnoj radosti,
prole zajedno dva kilometra po selu, i uz zvuk zvona
ule u Trojekurovski manastir Arhangela Mihaila,
gde se uvaju moti prepodobnog Ilariona. Otac
Oleg, nastojatew crkve, jasno je i izraajno proitao (prvi put!) akatist trojekurskom prepodobnom
Ilarionu. Wudi su ga pawivo sluali, i pamtei
- iskrenog srca ponavwali rei akatista. Zatim je
otac Oleg odsluio moleban prepodobnom Ilarionu, pokropio sve prisutne svetom vodom, i uz zvuke
zvona dao svakom uesniku litije papirnu ikonicu
svetog Ilariona. U punom sastavu sa barjacima, ikonama i koveiem sa svetim motima, vernici su
izali iz crkve, prekrstivi se i poklonivi.
Dawe je put vodio autobus u selo Panikovec
Jeleckog rejona, prema staroj Pokrovskoj crkvi, koja je
bila razruena od strane ateista i Nemaca, ali je sada
obnovwena. Bogomowci su posle litije i pojaqa pravoslavnih pesama u crkvi prenoili u tom selu. A ujutro

22. novembra, u Vazqesenskoj crkvi grada Jewca, svetenik otac Vasilije (Romanov) je dao blagoslov
uesnicima litije da celivaju ikonu Majke Boje Brze
Pomonice i moti svetih Mitrofana Voroqekog i
Tihona Zadonskog, a takoe je blagoslovio i da se
postavi dodatni (peti) krst u Jewcu, u podnoju Kamene Gore, na levoj strani izvora zatvornice Jelecko-Znameqskog manastira, mati Melanije. Otac
Vasilije je lipeckoj litiji poklonio ikonu sv. Igqatija Irkutskog, dao nam blagoslov da obiemo teritorije Znameqskog manastira, uputivi s nama i
poslunicu tog manastira - sestru Nadedu. Ona je
ispriala o istoriji manastira, kao i o zatvornici
Melaniji. Zatim je otac Vasilije predloio svima
da pou na aj, ali su bogomowci pourili u selo
ernavu Izmalkovskog rejona. I otac Vasilije je
srdano prekrstio litiju za putovaqe u otaxbinu sv.
Teofana Zatvornika Viinskog. U crkvi Pokrova (bivoj sabornoj) sve je bilo spremno za susret sa bogomowcima: gorele su svee, sve je blistalo od istoe,
topline i lepote. Uesnike litije je doekao rukovodilac izmalkovske administracije Vitalij Jegorovi
Kazmin, i predsednik sela ernava V. P. Gluhova. Oni
su zajedno sa svima proli u litiji oko Pokrovske
crkve, koja se obnavwa, gde je u svoje vreme slubovao
otac svetog Teofana, o. Vasilije (Govorov). Vernici su
se molili, pevali, nosili ikone, svete moti i toplim
rukama dodirivali oltar crkve. Zatim su se pomolili u
molitvenom domu pored crkve, celivali ikonu Majke
Boje Utoli moju tugu, koja je naslikana i pokloqena u
ernavi. A zatim su se uputili ka svetom bunaru Utoli
moje tuge. Ovde su lipecki uesnici litije u susretu sa
bogomowcima iz ernave postavili krst, uzeli vodu iz

bunara i popeli se, uz molitve, na strmi breuwak.

etajui ernavskim putem, bogomowci su se pomolili
na mestu bive Dimitrijevske crkve i pored kue u kojoj
se rodio sveti Teofan Zatvornik. Takoe, u blizini
crkve oca Jovana Necvetajeva, pored protojerejeve kue,

21
pomolili su se i za sve poginule u Velikom Otaxbinskom ratu. ernavci i gosti iz Lipecka su oseali
radost u dui. Pasha, Gospodqa Pasha.... Tom litijom
po selu ernavi, pravoslavni su oistili sebe i svoju
zemwu od neprijatewskog, satanskog sramoeqa.
Metani su prilazili i molili da celivaju moti i
ikone, i osealo se neopisivo blagouhaqe. Dawe smo
se uputili u Zadonsk preko Dolgorukova. Otili smo
u selo Panikovec, u crkvu Pokrova Majke Boje. U
litiji smo obili crkvu i uli u qu. Crkvu je otvorio
Boji sluga Sergej, koji i obnavwa tu crkvu. Na
analoju je leala ikona Pokrov Majke Boje, koja je
blagouhala. Svi smo je celivali. Uz blagoslov smo
celivali i krst muenika, koji je bio ukraen
cvetovima. Qega je za vreme rata probila velikokalibarska granata. Metani priaju da je za vreme
rata jedan nemaki oficir, ulazei u crkvu, poeo da
niani Spasitewev Lik na kupoli. Rekao je da e strewati naeg Boga, ali nije pogodio. Ostale su samo rupe
od metaka na kupoli. I samo Gospod Bog zna dawu sudbinu tog Nemca.
A sasvim nedavno su se stanovnici sela vozili
traktorom i ugledali nad powem, na oblacima, Arhistratiga Mihaila koji se sporo podizao navie, a zatim
su oblaci sve prekrili. Dawe smo poli u Zadonsk. U
Zadonsku smo u litiji uli u crkvu posveenu Vladimirskoj ikoni Majke Boje. Celivali smo moti sv.
Tihona Zadonskog, uzeli blagoslov od oca Josifa i
izvinili se za kaqeqe.
Dawe smo nastavili put u selo Koq-Kolodez.
Poli smo za ocem Zinonom iz Zadonske gostoprijemnice, zamolili od qega oprotaj zbog kaqeqa i
zajedno sa qim se uputili u Koq-Kolodez. Ve se

osveeqem i sa itaqem akatista, svi su stajali i molili se. Nama su poeli da prilaze metani sa decom, a
ostali su gledali televizor. Postavili smo peti krst,
koji su svi celivali uz pevaqe tropara. Oprostili smo

se sa ocem Zinonom, on nas je blagoslovio i mi smo poli dawe. U selu Vorobjevka smo u litiji obili oko
crkve posveene Arhistratigu Mihailu, uz pojaqe pesama, ali nam se pridruio samo mali broj metana. Ta
crkva je veoma jaka - bukvalno vitez stoji na qenom ulazu. Qene kupole lie na lem. Dawe smo se uputili
prema gradu Grjazi. Tamo su nas ekali pravoslavci koji
su se veoma radovali. Svi zajedno smo u litiji uz pesmu
poli na grob potovanog svetog shimonaha Josafa
Optinskog. Taj molitvenik se posledqih godina svog
ivota podvizavao u gradu Grjazi, i ovde je imao peinicu-zatvor, u koju su dolazili svi nevownici i po
qegovim molitvama dobijali olakaqe. Ta peinica se
po ceo dan briwivo uva. I danas wudi dolaze i uznose svoje molitve na grobu, na kojem se deavaju uda. Mi
pravoslavni znamo da su kod Boga svi ivi, i da Bog uje
qegove molitve po kojima wudi dobijaju pomo. Kelejnica oca Josafa, matuka Nikolaja, pria da je on
bio prozorwiv, da je govorio ta e biti sa Rusijom,
i za svoju smrt je rekao da e im otkriti Majka Boja na Blagovesti. On je tiho i mirno otiao Gospodu
na Blagovesti, 7. aprila 1976. godine. U Grjazima su
se svi usrdno molili i uznosili molitve naim
ugodnicima da zatite nas i Lipecku oblast od
vidwivih i nevidwivih neprijatewa. Pasha je trajala svih tih dana i eleli smo da pevamo Hristos
Voskrese. Razni wudi su uestvovali u litiji, tako
je Gospodu bilo ugodno. Oseali smo prisustvo
Boje, Majke Boje, nae Zastupnice, Arhistratiga
Mihaila sa svim Nebeskim Vojskama i svih Svetih,
smrklo. Doli smo na obalu reke Don. Osvetlivi koji su pratili litiju.
farovima mesto gde e se sluiti moleban sa vodohttp://russkie-idut.ru/vesti/new38.htm

22

KOMENTAR
MOLITVAMA I LITIJOM PROTIV ZLA
I na narod bi mogao, po ugledu
na brau Ruse, da poe u litije* u
ovo danaqe vreme puno iskueqa
koja napadaju nau pravoslavnu
zemwu. U vreme naleta bilo kakvog
zla, treba da pohitamo Bogu i
Qemu uznesemo molitve i molitvene pesme, jer smo se u to osvedoili
na mnogim primerima iz itija.
Molitvama bismo umilostivili Gospoda da nas zatiti od
zla, i istovremeno da sprei nae neprijatewe da ine
greh. ovek je esto sam uzronik zla koje ga snalazi - ono
mu se, po Bojem doputequ, deava zbog qegovih
grehova, a radi qegovog ispravwaqa. Kao u prii iz
Starog Zaveta: I Jona poe ii po gradu jedan dan
hoda, i propovijeda i ree: jote etrdeset dana, pa
e Ninevija propasti. I Ninevwani povjerovae
Bogu, i oglasie post, i obukoe se u kostrijet od
najveega do najmaqega. I Bog vie djela qihova,
gdje se vratie sa zloga puta svojega; i raskaja se
Bog oda zla koje ree da im uini, i ne uini
uini (Jona
3, 4-10). I kod nas kao da je zavladala sveopta
grehovnost; naa omladina noi provodi u kafiima i
diskotekama, dok qihovi roditewi svoje slobodno vreme
gube pred televizorom, gledajui prizore ubistava i
nasiwa (na taj nain, ak i mimo svoje vowe, uestvuju u
qima, to je veliki greh). Na narod treba odvratiti od
pijanki i razvrata, kojima sami oko sebe stvaramo ad, a
uputiti ga na zatitu tvorevine Boje - naih dua i
svecele prirode. Boji gnev se ne moe ublaiti
mitinzima i koncertima, ve jedino postom, molebanima,
litijama, svenonim bdenijima... Mi se jo nismo probudili, i jo smo u duhovnoj umalosti, pa stradaqe naeg
naroda ne prestaje - Kosovo i Hilandar su nam velike
opomene. Stradaqe ni nee prestati dok svi mi, kao narod
Boji, ne shvatimo opomenu i duhovno se ne probudimo.
Zaboravili smo na vreme kada su po selima noene litije
i itane molitve za osvetaqe powa. A u to vreme pre
rata, navedimo kao primer, jednoj su se litiji u nekom
mestu na Kosovu prikwuili i muslimani, i Gospod je
spreio dawe unitavaqe itnica od tetoina
(zapisano u delima sv. Vladike Nikolaja).
Pre rata su bile zavetne litije (posebno na Duhove i Spasovdan), kada se u litijama ilo na osveatavaqe
powa. Takoe su u vreme sv. Vladike Nikolaja organizovani molitveni sabori, u manastiru ii i drugim mestima,
kada su bogomowci sa svih strana dolazili sa litijama i
barjacima sa likovima Svetih, ija je slava proslavwana.

Posle rata ih je komunizam zabranio, a wudi koji su pokuali da nose litije su progoqeni radi naruavaqa javnog
reda po tadaqem zakonu. Tromeseni molitveni skup u
manastiru ii, sa srediqom slavom na dan letqeg sv.
Arhiakona Stefana, obnovwen je najpre u vreme vladike
Vasilija, pa zatim nastavwen u vreme vladike Stefana;
posle qegove smrti nema vesti da je nastavwen, ve se
odravaju neki simpozijumi, sa nekakvim deklaracijama,
koji nemaju karakter onog vremena. Takav je bio i omladinski skup u manastiru Studenici prole godine. Na te
skupove, izgleda, idu samo odabrani, kao da naa pomesna
Crkva ne predstavwa jedno duhovno i administrativno
telo. Gde je tu sabornost, kada znamo da bi iz svake eparhije trebalo da doe po jedan predstavnik, koji bi predstavwao tu eparhiju na nivou zvanine Crkve, a ne neke odvojene grupe, iz ega pak mogu nastati neewene posledice?
Postavwa se pitaqe zato se litije i danas ne
organizuju. Pisaqe protestnih pisama je neuporedivo maqe efektno, jer Gospod awe opomene, ali se mi kao narod duhovno ne budimo. Lupaqe u erpe, zvidawke i trake, u oima sveta pre mogu da stvore sliku nekog domorodakog plemena, a ne naroda koji se dostojanstveno brani.
Dakle, brao i sestre, jaajte u Gospodu i u sili
jaine Qegove. Obucite se u sveoruje Boije, da
biste se mogli odrati protiv lukavstva avol skoga: Jer na rat nije s krvwu i s tijelom, nego s
poglavarima i vlastima, i s upravitewima tame
ovoga svijeta, s duhovima pakosti ispod neba. Toga
radi uzmite sveoruje Boije, da biste se mogli
braniti u zli dan, i svrivi sve odrati se.
Stanite dakle opasavi bedra svoja istinom i
obukavi se u oklop pravde, i obuvi noge u
pripravu Jevanewa mira; a svrh svega uzmite tit
vjere o koji ete moi pogasiti sve raspawene stri jele neastivoga; i kacigu spaseqa uzmite, i ma
duhovni koji je rije Boija. I svakom molitvom i
moweqem molite se Bogu bez prestanka, i uz to
straite sa svakim trpweqem i molitvom za sve
svete
svete (Ef. 6, 10-17).
I zato, vratimo se ovom divnom starom obiaju,
organizujmo litije - sa svetim motima, sa starim ikonama, sa barjacima, sa itaqem Psaltira i akatista
Svetima, kao i molitvama po graninim krajevima radi
sauvaqa od neprijatewskih napada. Tada bismo osetili
prisustvo Boga, Majke Boje i svih Svetih, koji bi nas
titili od vidwivih i nevidwivih neprijatewa.
Arhimandrit Gavrilo (Vukovi)

Litija (gr. usrdno moweqe) - sveana povorka sa barjacima, ikonama i drugim svetiqama prema nekom mestu

23

MORE UDESA
O udima u gradu Krimsku, u krasnodarskom kraju, gde u kui svetenika-ikonopisca Mihaila Osipenka
mirotoi nekoliko ikona i krstova, ve smo vie puta pisali. To veliko udo milosti Boje, kao i ranije, ostaje
ne samo jedno od najtajanstvenijih uda naeg vremena, ve, naalost, i najneprimetnije. Iako su obilna
mirotoeqa ikona u Deravinu i u Klinu u poetku takoe bila razliito prihvaena od strane crkvene javnosti,
da bi zatim ta uda postala poznata u celoj Rusiji - udo u Krimsku nije priznato ni na lokalnom eparhijskom nivou.
Mnogi pravoslavni do sada nita nisu uli o tom najobilnijem mirotoequ posledqih godina. To je razlog to je
na dopisnik ponovo otiao u grad Krimsk.

Raznobojno udo
Rano ujutru kucam na vrata kue u Lagernoj ulici, broj 6. Iza vrata se uje tiho kevtaqe smenih malih
psia. Domaica, ikonopieva kerka Natalija
Mihajlovna Osipenko, prilazi kapiji. Uvodi me u kuu.
Tu je svetenikova kelija, u kojoj su se desila mnoga zadivwujua uda Boja. Sam svetenik se udubio u molitvu nad
naslikanom mirotoivom ikonom
iscelitewa sv. Pantelejmona, tako da me nije ni primetio kada
sam uao. Iskoristivi pauzu,
osvrnuo sam se. U kui nije bilo
skoro niega sem ikona i maaka.
Pravo siromatvo, po Svetom Pismu... Konano, upoznali smo se i
seli za sto. Odnekud se jedna za
drugom pojavwuju flae, teglice
i boice sa raznobojnim mirom.
Zelene, ilibarske, ute... Ponekad je u jednoj boici miro raznih
boja... Samo je u kui slikara Bog
mogao da daruje miro raznih boja i
preliva, - primeuje Natalija,
tatina pomonica. - Bog moe
sve, ali ne eli sve to moe, mudro odgovara o. Mihailo. Svetenik otvara boice
jednu za drugom i poiqemo da oseamo prijatan miris.
On je drugaiji u svakoj boici, ali uvek - nezemawski.
Bez obzira kakva je prefiqenost tog mirisa, ne moe

se zameniti sa bilo kojim ovozemawskim. Miris Nebesa

se jasno razlikuje od svega materijalnog.
- To miro nam je dolo s Neba - sveano izjavwuje svetenik. - Ogromna Boanska energija se udesno
izlila na nau sobicu i prekrila blagodau ne samo nau kuu, ve, mislim, i ceo grad. Danas je grad Krimsk
pod Bojom blagodau! A za mene je i dan-danas zagonetka zato nam je Bog dao tako
mnogo te udesne nezemawske tenosti. Ne bi me udilo da je dao
malo, radi ukrepweqa i vere. Ali
nekoliko litara! Ne shvatam. Znam
samo da Gospod Sam sve projavwuje
u svoje vreme.
To miro se, prema prii
svetenika Mihaila i Natalije
Osipenko, ne potiqava nikakvim
fizikim zakonima. Iako kao da
mirno stoji, razliveno po boicama u uglu sobe ispod ikona, ipak
nije izgubilo nita od svojih
neobinih osobina. I u tim mehuriima i boicama se deavaju
za oko nevidwivi, tajanstveni i
neobjaqivi procesi. Pri mukaqu, mehurii s vazduhom polaze
navie, kako i treba, ali onda
odjednom nanie. A onda se izmeu dva sloja raznobojnog
mira pojavwuje oblik krsta i zadrava se nekoliko
nedewa. I zatim nestaje isto tako tajanstveno i
neoekivano kako se i pojavio... Ponekad miro poiqe

24
odjednom da kapwe kroz staklo boice, iako je to po
zakonima fizike nemogue. A ponekad udesno ispuni
ve poluispraqenu boicu. (Odmah po dolasku u Samaru sam odlio malo iz Krimska doneene nezemawske
tenosti s mehuriima, za lanove redakcije. Kada smo
tu boicu dali duhovniku Blagovesti sveteniku
Sergeju Gusewnikovu, u qoj je ostalo veoma malo svetog
mira, samo u doqem delu. Svetenik je u svojoj kui uz
molitvu tim mirom pomazao sebe, svoju decu i suprugu, a
kada je doneo boicu natrag u redakciju, u qoj je bilo
znatno vie mira nego kada sam mu ih dao. Koliina
svetog mira u mehuriima
se na udesan nain poveala u svetenikovom stanu! - A. .). Semena urmi i
manga, koja se stave na deo
boice sa mirom, brzo nabubre i pucaju (mango), odnosno daju rod (urme). I to poetkom marta, kada u Krimsku jo ima snega...
- Bila sam odluila da neto ispitam, - pria Natalija. - elela sam da vidim kako se metalne
kutijice pune mirom koje istie iz krstova. Otac i ja to
nikada ranije nismo videli. Kad bismo prili i pogledali, one su ve bile pune... Ili, zove nas moja sestra od
tetke, Domnika: Pogledajte, ve su se napunile! I tako
sam poela da gledam i da ekam. Dugo sam ekala, a miro se nije pojavwivalo. Ipak, bila sam odluna da i dawe ekam. Domnika me je neto zovnula i ja sam se na
trenutak udawila - a kada sam pogledala boice, one su
ve bile pune do kraja... Oigledno, greno wudsko oko
nije dostojno da vidi kako se deava udo Boje. Jednom
smo sedeli za stolom i pili aj. I odjednom, kao da je
odozgo, s plafona, sevnula muqa nad krstovima i
ula u qih... Ja sam to jasno videla, a moja roaka ak
i nekoliko puta.
- To je Blagodatni Ogaq siao na krstove ukwuuje se svetenik Mihailo u razgovor. - Ovde je bila prisutna tako silna Boanska energija, da me nije
zaudila pojava Ogqa...

ina, danas zdravog 80-godiqaka o. Mihaila (on je na

mirotoivoj fotografiji veoma mlad, posle nemakog
zarobwenitva, 1947. godine). Na tim snimcima se i do
danas vide tragovi mirotoeqa. Sudbina svetenika
Sergeja Jahlakova je zadivwujua. Takve sudbine imaju
samo Boji izabranici. Sjajan hirurg, koji je prvi u
Rusiji poeo da radi plastine operacije, glavni lekar
Moskovske gubernije, iji rodoslov vodi od grane uglickih knezova, zadubinara crkve Svetog Teodosija
erqigovskog. Bowevici su lekaru ve dodelili dunost svesaveznog nadstojnika umesto M. I. Kalinina,
a on je neoekivano, za mesec dana, poloio sve
ispite u duhovnoj seminariji i uskoro primio
sveteniki in. U studentskim danima, za vreme
ueqa na Kazanskom univerzitetu, upoznao se sa
mladim Vladimirom Uwanovim, buduim Leqinom.
Kada je qegov studentski
prijatew otiao u ilegalu,
Jahlakov ga je nekoliko puta skrivao u svojoj kui, pod
krevetom. Jednom je upitao Leqina koliko u qegovoj
partiji ima komunista. Svega tri!, bio je odgovor.
Uwanov, Leqin i ja... Moda mu je Iwi u znak
zahvalnosti za ta noevaqa pod krevetom dao zatitni dokument u dane bowevikog bespotednog terora. Ili je Bog uvao Svog izabranika. Svetenik Sergej Jahlakov je bez ikakvih prepreka napustio glavni
grad. Bio je svetenik u Ustjugu, a zatim u Krasnoufimsku (Sverdlovska oblast). Tamo je postao poznat po svom
retkom daru isceweqa posednutih. itao je molitve
uvek samo nad jednim bolesnikom. I esto je unapred
znao hoe li zloduh izai iz oveka na vidwiv ili nevidwiv nain. Zato je uvek govorio treba li pri itaqu
molitve u crkvi otvoriti vrata. Ako je zloduh imao da
izae na vidwiv nain, vrata su bila otvorena, a ako na
nevidwiv - zatvorena... esto su zlodusi iskakali iz
usta posednutih u vidu aba, gutera i slinih gmizavaca. Jednom je naredio da se pri itaqu molitve vrata
ire otvore. I zloduh je izaao iz posednutog u vidu
***
ogromnog crnog psa... Svetenika su ubili qegovi
Porodicu Osipenko ine ne samo ivi, ve i crkveqaci. Majka i erka, koje su ile rize u crkvi,
umrli lanovi. I uee posledqih u tom udu je nesu- pozvale su ga u svoju kuu da priesti bolesnika i tada
mqivo, jer su u kui osim ikona i krstova mirotoile i ga zverski ubile peglom. Bile su tajni agenti NKVD-a,
fotografije - svetenika Sergeja Jahlakova, qegove to su kasnije priznale. Svetenik je znao ta ga eka
erke Zlate Sergejevne i - poto mi o tome ranije nismo u tom stanu, ali je ipak otiao. Do kraja je ostao veran
pisali, dolo je vreme da se to kae! - i samog doma- svetenikom pozivu.

25
***

Pod Pokrovom Majke Boje

Zvali su je Zlata - erku ubijenog svetenika,

knegiqu uglicku, suprugu svetenika Mihaila, majku
osmoro dece. Treba samo pogledati qenu fotografiju
sa mlazevima osuenog mira i odmah postaje jasnije zato je Gospod za Svoja uda izabrao ba tu porodicu.
Ali, u svakoj porodici se moe nai takva predivna ena. I to retko ime, Zlata, sasvim joj odgovara, jer ona
ak i sa fotografija kao sunace sija sa svojim udesnim osmehom...
- Bio je sluaj: mojoj sestri Veri je dola prijatewica Tatarka - pria Natalija Osipenko. - Ona je
ugledala Zlatu Sergejevnu i upitala: A zato nad qenom glavom neto sija? Kako bih ja volela da se upoznam
sa qom... Upoznale su se. Moja mama je odmah poela da
joj ita Jevanewe. Devojka je ubrzo izjavila da eli da
se krsti. Mi smo je upozoravali da qeni roaci moda
nee odobriti tu odluku, ali je ona odgovorila da je ak
spremna da strada za Hrista. Moja mama je mnogo godina,
da bi nas prehranila, trgovala na pijaci malim figurama (gipsanim makama, zeiima, itd.) koje je pravio
moj otac. Pored qe je jedno vreme u Krasnoufimsku trgovao Tatarin. Ako su i priali o neemu, bilo je to samo
o veri. O emu je ona jo mogla da pria? On je jednom
tako smelo doao u nau kuu da smo se svi iznenadili.
Pitali smo ga ta se desilo, a on je prosto odgovorio:
Ja sam sada va! I svi qegovi su se krstili...
Porodica je bila mnogo goqena i ivela je u 50
raznih gradova. Postupali su po jevanewskoj zapovesti: Ako vas gone u jednom gradu, beite u drugi.
Zlata Sergejevna je putovala starcima Kirilu i Naumu u
Trojice-Sergijevoj lavri, i oni su joj pomagali savetom i
molitvom, pa i novano. Bilo je veliko siromatvo: nekada sam morala po mrazu na bosu nogu da obuvam gumene
izme i tako idem u kolu. Ali mama se uvek uzdala u
Boga i tome je i nas uila. Putujemo vozom u neki grad i
sreemo sluajne saputnike. Ona s qima malo porazgovara i ispria im neto o veri. A zatim joj piu da
je taj mladi s kojim je razgovarala upisao seminariju
ili se cela porodica krstila. Znala je ceo Psaltir
napamet. ivela sam s qom. Slikam ikone, a ona se pored moli - i na dui mi je bilo tako lako. Umrla je pre
20 godina, a ja sam jo uvek tuna to je vie nema. Moj
brat se nedavno jako razboleo. Odmah sam otila majci
na grob. Tamo sam pomolila - i osetila sam da me je mama ula. Vraam se kui, a on je ve zdrav...
Na Zlati je bila Boja blagodat, samo to mi
to ranije nismo znali, rekao je svetenik. A ja sam
ugledao suzu u qegovim oima.

Otac Mihailo Osipenko je primio sveteniki

in u gradu Ekaterinburgu, na Trojicu 1974. godine. Pre
toga je mnogo toga preiveo. A koliko je posle toga bilo
nevowa! Gospod je u iskueqima snaio porodicu Osipenko, da bi zatim preko qe projavio svetu veliko krimsko udo.
Godine 1931. vlasti su porodicu sa devetogodiqim deakom otpremile vagonom za stoku u daleki Sibir - u sigurnu smrt. U porodici su reili da bee, a
put su nali po tragovima svojih prethodnika. I kada su
ve izgubili nadu na spaseqe, celoj porodici se javio
Sveti Nikolaj udotvorac i pokazao put...
Zatim se zaratilo - kursantska obuka, Stawingradska bitka, nemako zarobwenitvo. O Nemcima o.
Mihailo ne govori sa wutqom: To je predivan narod,
smatra on, iako je od tog predivnog naroda mnogo toga
pretrpeo. Posle pobede se vratio u Rusiju, oenio
sveteniku erku i - dola su deca. Da bi ishranio veliku porodicu, poeo je da boji ilime i od gipsa pravi
razne sitne predmete. U to vreme je znao samo jednu
molitvu, Oe na, ali je i ona bila dovowna da zapone
novi ivot. Poeo je da slika ikone, iako su vlasti
sprovodile istrage. Ceo na ivot je bio pravo udo,
a mi to nismo ni primeivali, kae svetenik. Jednom
je o. Mihailo zapoeo restauraciju velike prestone ikone sv. Georgija Pobedonosca iz crkve u Krasnoufimsku.
Tu ikonu je zajedno sa sinom nosio kui kroz ceo grad.
Prolazili su i glavnom ulicom. I odjednom su ugledali
da im u susret ide visoka ena, sva u crnom i sa velikim krstom na grudima. Da, Ciganka!, pomislio je. Ona
je ila tako brzo da joj se ogrta rastvarao. ena je
prola pored qih i krenula dawe. On je eleo da sazna
kamo se uputila i okrenuo se. Ali iza qihovih lea vie nije bilo nikoga. A u okolini nije bilo sporednih
ulica u koje bi mogla da skrene. Doli su kui, a ena
je, upravo se vrativi sa pijace, rekla da je tamo videla
neobinu enu u crnom, s velikim krstom na grudima (to
je po opisu bila ta ista ena koju je o. Mihailo smatrao
za Ciganku). Ona se molila na kolenima na samom trgu,
ispred zatvorene crvene crkve (u qoj je u to vreme bio
muzej). Upravnik pijace joj je priao i zahtevao da prestane sa molitvom.
- Ko je to mogao da bude? - upitao je enu budui
svetenik.
- To je bila Majka Boja...

26
***
Jednom je o. Mihailo poao u crkvu da restaurira fresku Majke Boje. Poveo je sa sobom etvorogodiqu erku Varju. Sam je poao umom prema kupoli,
a erka je u crkvi poela da skae preko konopca za
preskakaqe. Odjednom je uo kako ga devojica doziva
odozdo: Silazi, brzo silazi! U emu je stvar? Majka
Boja nam je naredila da hitno idemo kui. Otrali
smo kui, kad tamo - sini Serjoa umire od meningitisa. Vikao je od bolova. ta da se radi? Trebalo je
otvoriti molitvenik i proitati pravilo, ali dok bi on
otvorio kqigu, sin bi ve umro. Tada je odluio da se samo s verom pomoli Bogu i prekrsti glavu Serjoi. Tako
je i uradio. Deak je zatim skoio sa postewe i radosno
potrao na ulicu da se igra sa drugom decom.
Kada otac blagosiwa, vidi ak i zatvorenih
oiju krst koji stavwa, pria qegova erka Natalija.
***
Porodica Osipenko je ivela na jednoj od stanica na Kubani, kada je jednom o. Mihailo u crkvi dobio
osuen cveti s ikone Majke Boje. Doneo ga je kui i
nije ga stavio u vodu, jer je ve bio uvenuo. Sutradan je
svetenik primetio da su se preostale latice odjednom
podigle. erka Natalija je jo tokom dana videla da su
pranici cveta nabubrili i postali zreli - cveti kao
da je vaskrsao... A uskoro su ih vlasti usred zime isterali iz stanice. Presveta Bogorodica ih je unapred teila pred nevowe...
Odluili su da ive u gradu Krimsku. Ali nisu
imali ni stan, ni novac. Tada je Zlata Sergejevna u snu
ugledala Majku Boju. Ona joj je rekla: Idi ulicom koja
je cela raskopana. I vie - ni re. Zlata je dola u
Krimsk, izala iz autobusa pokraj mosta i pola kuda
su je oi vodile. Odjednom je ugledala da je ulica sa qene leve strane cela raskopana. Zvala se Lagernaja.
Skrenula je u qu. Tamo su sprovodili gas i sekli cevi, i
stoga raskopali ulicu. Dola je do kue s brojem 6 i
ugledala domaicu, koja je sedela na klupi uz kuhiqu.
Rekla je da prodaje tu kuu. Tako je porodica Osipenko
po blagoslovu Majke Boje nala krov nad glavom.
***

ma, ali pod Pokrovom Carice Nebeske. Nije sluajno

to je jedno od mesta qihovog zemawskog stranstvovaqa bio i mali grad na Vladimirini nazvan Pokrov.
Tamo ivi nekoliko dece svetenika Mihaila.

Zamke zlih duhova

- Zli duh nas je muio jo dok nismo Bogu ni sluili, - sea se svetenik. - On oigledno sve mui...
Jedno vreme sam u Krasnoufimsku bojio tepihe za kolektive. Plata je bila stabilna i taj sam posao veoma cenio. Jedne veeri su me neoekivano pozvali kod upravnika. Predosetio sam neto neprijatno, ali sam poao.
Ulazim, a on sedi za stolom i govori mi: Uzmite ovaj
platni obraun, jer raskidamo ugovor sa vama. Potpisao je neki papir i dao mi ga. S tim dokumentom sam otiao na kasu, dobio novac i kao nezaposlen poao kui.
Sutradan su me pozvali iz ureda, pitajui to im nisam
doneo tepih. Objasnio sam im: va upravnik me je jue
otpustio. Kako otpustio? - zaudili su se oni. On jue nije bio u gradu. I jo uvek nije stigao... Shvatio
sam da je to bio zli duh, a ne upravnik. I tako je on sve
prevario, da su wudi bili kao van sebe sluajui qegove naredbe.
U Krasnoufimsku je porodica Osipenko iznajmila stan u kui, pored koje je ivela druga porodica, a
tamo je bila zla vetica. Ona je na sve naine nanosila
tetu Mihailu i Zlati. Jedne veeri su pogledali na
prozor i uasnuli se. Prema qima je na tri crna koqa
direktno s neba leteo sam Velzevul, knez zlih duhova.
Doleteo je do prozora, koqi su udarali kopitama i kresali vatru. Mihailo i Zlata su poeli da se krste i zli
duh je nestao.
Tada je o. Mihailo odluio da svaki dan pravi
po hiwadu zemnih poklona s molitvom. Zbog toga ga je jako napala avolska sila. Jednom je idui u crkvu nagazio na zarao ekser i do kostiju rasekao nogu. Izvukao je
ekser i poao na posao. Mi ve tada nismo priznavali
bolest i nismo ili kod lekara, priznaje svetenik. A
uvee je, kao i obino, stao na molitvu sa poklonima. Noga ga je jako bolela. Pravio je poklone - i plakao. Odjednom se Zlata probudila i rekla mu: Mihailo, Bog mi je
sad rekao da ne plae dok pravi poklone... Mihail
je odmah prestao da plae, snano zatvorivi usta. No
nije prestao da pravi poklone. Tako su iveli.

Jednom je o. Mihailo u snu ugledao enu u tamnoj

odei, koja mu je stajala iza lea. Ona mu je donela dve
ikone: veliku - Kazaqsku Majke Boje, i maqu - takoe
Bogorodiinu. On se obradovao to mu je dola muteProroanstvo o Kavkazu
rija. Pozvao je erku i... probudio se. Od tada je odluio
- Godine 1985. sam sa decom poao automobilom
da svaki dan ita akatist Kazaqskoj ikoni Majke Boje.
Ceo ivot te porodice je protekao u nevowama i beda- u Gruziju da prodajem ikone po crkvama, - sea se

27
svetenik. - Zatim smo otputovali u Abhaziju. Tamo se
nalazi jezero, pored koga je kamen svetog Vasiliska na
kome mu je odseena glava, poetkom IV veka. Deca su
odluila da se okupaju u jezeru, a ja nisam hteo. Odjednom su poeli da viu i zovu me k sebi. ta se deava?
Poao sam prema kamenu, a na qemu je bila... krv! Ceo
kamen je bio u krvi, ceo! Mi smo ga pawivo razgledali,
a zatim sam zamolio sinove da ekiem odlome mali deo
okrvavwenog kamena, kao uspomenu na udo. To su uradili. Na tom kamenu je ostala zgruana wudska krv...
Mnogo sam razmiwao zato mi je Gospod dao
da vidim to strano udo. A uskoro se sve razjasnilo.
Poeli su krvavi obrauni na Kavkazu. U Azerbejxanu,
Gruziji, Abhaziji, zatim u eeniji...
Otac Mihailo je doneo mali kamen iz kutije, na
kojem se zaista lepo videla skoro nezgruana krvava
mrwa. Pokuao sam da slikam kamen, a fotoaparat se
zakoio. Ne prima svetiqu. Tako nam se vie puta
dogaalo u naem redakcijskom radu - znai Sam Bog
odluuje da li je taj kadar potreban ili ne. Pomolio sam
se i blic je kwocnuo!

Miro iscewuje
Boja blagodat ima iscelitewsku silu, jer je
Gospod blag. Tako i sveto miro u Krimsku iscewuje
stradalnike. Nedavno je u kuu porodice Osipenko dola ena sa posednutim sinom. U crkvu su ga obino
vodili svezanog, jer se vawao po putu. I jo je pio vodu
iz pet polulitarskih flaa... Sada je doao u kuu. Majka pria o svojim nesreama i kao da ne primeuje da joj
sin sedi miran, radostan. I nije se vawao po putu, nije
traio vodu... To je bilo pravo udo!, uzviknula je ona
na kraju.
Druga ena je imala bronhitis na desnom plunom krilu. Dali su joj ploicu ovrslog mira i rekli da
stavi na bolno mesto. Ona je stavila i miro se prilepilo za telo. Tako je i ila, sa qim na telu, nekoliko
dana. Zatim je miro neoekivano otpalo. I koliko god se
ena trudila da ga ponovi prilepi, nije uspevala. Otila je kod lekara, a oni nisu mogli da potvrde dijagnozu
- bolest je prola!
Prijatewica je donela nekoliko ikonica u kuu
ikonopisca. Od svih qenih ikona zamirotoila je samo
jedna - svetog Nikolaja udotvorca.
ena iz Sibira je pisala da joj je mu nestao u
tajgi. Molila je da se pomole za qega i da joj poawu
salveticu sa mirom. Poslali su joj - i uskoro je pisala da
je mu pronaen...
Saradnik nae redakcije Aleksandar Evstig-

qejev je jo od detiqstva imao lipom na nozi. On je na

to mesto stavio vaticu sa mirom i uskoro je nestala
kvrica na nozi.
- Ako te boli zub, idi kod lekara i izvadi ga. Tu
se ne treba nadati u udo - objaqava protojerej Mihailo Osipenko. - Ili, deava se da ovek sagrei. I zbog
greha mu se awe neka bolest. Tu miro teko da moe
da pomogne. Pokaj se, i ne grei... Ali ima sluajeva kada miro na udesan nain pomae bolesniku. Meni se
nedavno zapuilo uvo i nita nisam uo. Otiao sam
kod lekara i on me je leio tako kako su ga uili: napunio je pric vodom i pod pritiskom je ubrizgao u uvo.
Nije pomoglo. Celu nedewu me je uvo jako bolelo. Tada
sam stavio vaticu na ibicu, umoio u flaicu sa mirom i spowa namazao uvo. U poetku nisam nita oseao. Mislio sam da ni to moda nee pomoi. Posle nekog vremena mi se na dlan izlio veliki komad une masti. Sada ujem na to uvo...

Pokraj uda
U crkvi Arhangela Mihaila u gradu Krimsku svi
znaju za udo, ali ne ure u kuu o. Mihaila Osipenka
radi isceweqa. Svetenik i nastojatew jerej Sergej
Karpec je jednom s amvona rekao da tamo ne treba ii.
Zato? Objasnio mi je to kad sam ga sreo. Da je to pravo
udo, onda make ne bi sedele na flaicama sa mirom,
rekao je on. U kui ikonopisca je zaista bilo mnogo maaka. Pet ili est, ak ni domaica ne zna tano, jer kod
qih dolaze i make iz susedstva. Ja u toku svog ivota
nisam udario nijednu maku, pria ostareli svetenik. Nekada mi mlade make grebu noge - otre kanxe.
A ja - nita... Pomaem ogrebotine svetim mirom, i one
odmah nestanu. U kui Osipenko su mi rekli da je qihovu maku nedavno davio pas iz susedstva. Maka je jedva iva dopuzala do ikona, tj. do mesta gde se nalaze
flaice sa mirom. I leala je pored svetiqe tri dana, nije ni jela ni pila. Mislili smo da e umreti, a vidite, qoj nije nita, igra se sada... Mislim da ju je iscelilo to miro. ivotiqe oseaju blagodat, kae
svetenik.
Postoji predaqe koje kae da je Majka Boja volela make. Eto zato te ivotiqe putaju u crkvu, pa
ak i u oltar. A na zemwi nema svetijeg mesta od oltara.
Zato onda da make ne sede pokraj svetog mira? U kui
su osim osveenih ikona mirotoile i neosveene, skoro naslikane. To je takoe smutilo oca nastojatewa.
Povodom toga mi je isprian interesantan sluaj u porodici ikonopisca i svetenika Osipenka. Jednom je o.
Mihail odvezao svoje ikone u Gruziju. Qih je dobio mes-

28
ni episkop Gruzijske pravoslavne crkve. I kada je saznao da ih je slikao svetenik, naredio je da se ikone
odmah donesu u crkvu, da bi im se vernici poklonili bez osveeqa. Otac slika ikone sa molitvom, i esto
ih za vreme rada kropi svetom vodicom, pria erka
Natalija.
udnom se ini i iqenica da to miro nema mirisa, a ono
obavezno treba da mirie. Kao
prvo, nije obavezno, a kao drugo treba samo otvoriti flaicu, i
odmah e osetiti ne snaan, ali
jasan miris...
Posledqi argument (za
razliku od prethodnih) nekome e
se initi nedovowno ubedwivim.
Kako u kui mogu da mirotoe
fotografije onih koji su tu nedavno iveli, i ak (kao u sluaju o.
Mihaila) sada zdravih wudi?
Odgovor na to pitaqe neu nai ni
ja, ni niko drugi. To je Boja tajna.
Ali ne treba zbog toga zakwuiti
da je to udo toboe neistinito.
Napomiqem da najvanije mirotoeqe nije bilo od fotografija,
pa ak ni od ikona - ve od krstova! Mirotoili su svi
krstovi koji su se nalazili u kui. Veliki i mali - naprsni, kao i sveteniki krst oca Mihaila. Miro je
ovravalo prema obliku krsta. A na obinom kamenu,
na kojem je o. Mihailo meao boje, pojavio se nerukotvoreni osmokraki krst pravilnog oblika. Kako je mogue neverovati takvom krsnom udu?
Naalost, u Krimsku i u celoj eparhiji preovladava taka gledita oca Sergeja. Sergej Karpec je izloio svoj stav u svom izvetaju mitropolitu krasnodarskom i kubanskom Isidoru. Ali zar po zakonu ak i
starog rimskog pravosua ne treba da bude sasluana i
druga strana... Porodicu Osipenko iz nekog razloga nisu
sluali. Na moje pitaqe kada e doi komisija iz
Krasnodara, koja e proceniti sve za i protiv,
dobijen je lakonski odgovor: Ona nee doi... Svetenik Sergej Karpec govori s potovaqem o sveteniku
Osipenku i qegovoj erki Nataliji, kao i o ikonopisaqu
o. Mihaila. Nekoliko qegovih ikona se nalaze u nedavno sagraenoj crkvi. Ipak, na udo u qihovoj kui se i
dawe gleda sa podozrivou. A treba se samo okrenuti... Treba samo poeleti da se vidi...
Zbog posla kojim se bavim imam nekog iskustva u
optequ sa wudima vlasnicima uda (redakcija je

odavno u kontaktu sa Olgom Jefimovom iz sela Deravina). I meni je jasan taj glavni (iako po pravilu preutan, neizreen) argument o koji se spotiu mnogi
ceqeni, pravedni wudi. Zato je ba qima (qoj, qemu - nije vano) to dato? Po emu su oni bowi od drugih,
zato su ba oni izabrani?
Kada ima toliko zaslunih,
pravednih... Zaista, zato?

Po molitvama sv.
Nikolaja udotvorca
Sam o. Mihail je jednostavan i
nekqiki ovek. (vidi Dela 4,
13). On nikada i nije pokuao da
napie neto skladno o udu. I
odjednom je ruka sama krenula prema olovci, a olovka prema papiru... Evo ta je on napisao:
Milost Boje blagodati projavwena preko velikog svetitewa
Nikolaja udotvorca je - Hristovo
miro miomirisno, tajanstveno, koje istie sa dva krsta. Sveto miro
iscewuje bolesti i izgoni zle duhove. Blagodat Boja je milujua
wubav prema grenom oveku, to je nezaslueni dar
spaseqa. Blagodat se daje nezavisno od pravednosti
ili zasluga. To je isti dar Boji, koji se daje po veri u
Isusa Hrista, po vowi Oca, preko Sina, radi iskupweqa Qime u Svetom Duhu. Takva blagodat je sila Sveta
Trojice, Koja oveku oprata uiqene grehe, darujui mu
veni blaeni ivot u Carstvu Nebeskom. Takvo mirisno miro u tako velikoj koliini niko nikada i nigde nije video. To je javni dokaz da postoji raj i veni blaeni
ivot. Otac Mihailo, 11. februara 2003.
Mene lino je u pismu najvie od svega zadivilo pomiqaqe sv. Nikolaja, jer svetenik Mihailo
Osipenko ba qega navodi kao razlog mirotoeqa. Nedugo pre poetka uda o. Mihailo je u snu ugledao lik sv.
Nikolaja. Interesantno je napomenuti da je u Deravinu
takoe prvo zamirotoila ikona svetog Nikolaja Ugodnika...

Miro velike milosti

Nije sluajno da se to udo desilo ba u pograninom junom regionu Rusije. Krimsk je, moe se rei,
prifrontovski grad, jer je u blizini eenija. Meunacionalni konflikti u tom kraju veoma brzo i krvavo

29
izbijaju. Piem ove redove u ove posne dane, kada sa
Kosova stiu tragine vesti o genocidu nad srpskom
pravoslavnom maqinom od strane muslimana Albanaca.
Ko zna ne sprema li se i nama Rusima nae Kosovo u
ovom plodnom i blagodatnom kraju? Zato se i desilo udo, da bi napomenulo svima - i Rusima, i onima koji to
nisu - da je ovo pravoslavna zemwa. Da je to neodvojivi
deo Svete Rusije. Nije sluajno da se svega 20 km od
Krimska, u pustiqi meu gorama, podvizavao veliki ruski svetitew - graniar Teodosije Kavkaski. Ta mesta
se mole za Rusiju...
- Leta 2002. godine strana je poplava zahvatila Kuban - sea se svetenik Mihailo Osipenko. - Oko
300 kua je bilo odneseno zbog poplave u Krimsku. Voda
se zaustavila na deset metara ispred nae kue. U to
vreme je silno isticalo sveto miro na ikoni velikomuenika Pantelejmona, iz oiju Svetitewa. Istina, da
nije bilo tog uda, posledice poplave bi bile mnogo
stranije...

ta je to sveto miro, niko ne zna. ini se da

jo niko nije uradio hemijsku analizu te nezemawske
materije... uo sam da se u nekom muzeju uva meseev
kamen, koji je stigao sa Meseca. Ne znam da li je to
stalni eksponat ili jeftin predmet, ali je miro kod nas
dolo iz mnogo udawenijih mesta od Zemwe. Ono je dolo sa umnog neba, kako govore askete. U istoriji se
mirotoeqe prvi put desilo od svetih motiju Nikolaja
udotvorca (ne daje li se preko qega i danas ta predivna blagodat?). Iako je udo mirotoeqa prestalo da
bude retkost, ono nam i dawe nije nita jasnije, niti
maqe udesnije. Jer zemawski plotski um ne moe da
objasni ono to je nebesko. Jasno je samo jedno: mirotoeqe je uvek znak milosti. Za nas nezasluena milost, koju Bog ima za sve...
Anton ogowev, grad Krimsk
prevela s ruskog R. Ma.

http://www.cofe.ru/blagovest/article

U lipwanskoj crkvi Sv. Flora i Lavra na Veliku subotu proplakala je ikona Bogorodice sa Hristom. Parohijski svetenik o.
Ranel Deni primetio je trag dug 20-ak cm ispod desnog Bogorodiinog oka na ikoni koja se nalazi na ikonostasu. U trenutku kada sam
pred ikonom izgovorio: Presveta Bogorodice, spasi nas! primetio sam trag koji tu ranije nije bio. Jasno se vidi trag kao od suza...,
rekao je o. Ranel, dodajui da je to znak i blagoslov koji nakon martovskog pogroma Bogorodica daruje svom narodu. Nepunih mesec dana
ranije, 17. marta, ovu crkvu i srpske kue u Lipwanu napala je ogromna masa kosovskih Albanaca... (Info-bilten ERP KiM)

30

Mihailo Arnaut, svetenik

O MISIJI SVETENSTVA DANAS
Pristup savremen - nain biblijski
bog datog naslova, treba napomenuti da se danas u svim oblastima wudskog stvaralatva
govori o ulozi i znaaju stvaralatva d a n a q e g t r e n u t k a. Govori se o novom izrazu
u kqievnosti, muzici, filmu, umetnosti i
ostalim oblastima ovekovog duhovnog stvaralatva.
Govori se o ukupnim novinama materijalne i duhovne
kulture i qihovim uticajima na formiraqe svesti
danaqeg oveka kao svesnog i podsvesnog konzumenta
nebrojenih novina, koje se svakodnevno reflektuju u
svesti i emocijama, a neprimetno vajaju jedan novi
psihofiziki lik. Takvom oveku, shvaenom u
raskoraku izmeu venih vrednosti i trenutnih
invazija raznovrsnih informacija, Crkva se okree na
svoj nain. Okree se oveku iji se moralni lik meqa
pod uticajem novog stvaralatva. Ako je ve izmeqen
ovek, razumwivo je onda da e se i nain crkvenog
pristupa qemu neto izmeniti. Normalno je da niko
nije protiv novih metoda, koje se moraju pawivo
odabirati i vrsto naslaqati na izvore Sv. pisma i
iskustvenost verskog ivota Bojih ugodnika. Tu
previaqa ne sme biti, jer bismo u suprotnome poli u
misiju bez Boga, a to bi bilo izdajstvo, jednako velikom
izdajstvu nekih zapadnih teologa koji su otkrili maksimu: Bog je mrtav!
Dolazimo na pitaqe: koji je to nain kojim e se
danaqi svetenik okrenuti danaqem oveku? Da li
se on puno razlikuje od klasinog pastirstvovaqa? ta
novoga sadri taj novi nain? - Rekao bih da se novina
nalazi samo u pristupu. Poetni in je pokuaj shvaaqa oveka i qegovog ukupnog duhovnog ivota u sadaqem trenutku; u sadaqem i uvek iznova sadaqem,
uslovwenom novim kvalitetima ili novim deformacijama svesti i savesti. Sav ostali odnos svetenika prema danaqem oveku je isto biblijski, to e rei: odnos zasnovan na wubavi i svetosti; odnos koji je jednako
vaio za vreme Hrista, sv. apostsola, kroz itavu istoriju hrianstva - do danas. Nema ni novog odnosa, niti
novog metoda bez tipolokog uzora u Sv. pismu. Drugim
nainima se moda mogu stvoriti izvesni uspesi za
samouspavwivaqe, ali kroz wubav, veru i svetost i-

vota stvara se prva Crkva Boja - Crkva Vaskrseqa.

Apostoli nekada - mi danas
Ako elimo sebe videti istinski, morali bismo se zapitati: da li smo danas biblijski spremni za
stvaraqe Crkve Vaskrseqa? - tako bih je najrae nazvao. Da li smo naslednici apostola Hristovih? Danaqe vreme ne trai nita maqe svetosti nego apostolsko. Nas danas uhvati strah kad se setimo Hristovih rei upuenih apostolima: Bolesne iscewujte, gubave istite, mrtve diite, avole izgonite; zabadava
ste dobili, zabadava i dajite (Mt. 10,8). Uporedimo li
sebe sa nosiocima ove Hristove zapovesti, moraemo se
saaliti nad sopstvenim moralnim siromatvom;
moraemo se zamisliti nad pitaqem mogunosti Crkve
da preko nas deluje blagodatno na danaqeg oveka. O
mogunosti dizaqa umrlih, isceweqa gubavih, koliko
nam se ini, moemo govoriti samo u perfektu, a Crkva
mora uvek biti iva sadaqost, ivotvorno mesto
Boje vowe i blagodati. Za jednog poslenika Crkve danas je potrebna ogromna vera. Koliko je to teko, vidimo iz primera mladia koji mnogo puta pada u vatru i
mnogo puta u vodu (Mt. 17,6). Hristovi uenici ga nisu
mogli isceliti. Na qihovo pitaqe: zbog ega ga oni nisu mogli isceliti, Hristos odgovara: Zbog neverstva
(Mt. 17, 20). Mislim da nam je sada jasno zbog ega mi nismo u staqu mnogo maqa uda da napravimo. I, upravo je
to ono to danaqe poslenike na qivi Gospodqoj
treba da zabrine; i ne samo da zabrine, nego i zastrai.
Moramo oseati taj zov povratku svetosti, poverequ u
Boga i Qegovoj wubavi prema nama. Neko e verovatno
primetiti da je to danas malo tee, jer danaqi ovek
nema toliko sluha za prefiqenu duhovnost, a Crkva,
eto, uza se mora vezati i one koji su dawe od pravog
duhovnog ivota. Tu je, po meni, u pitaqu samo broj.
Istina, svakome oveku treba pruiti mogunost uea u ivotu Crkve, ali one najdostojnije u molitvi
drati, da im Bog pomogne da rade u slavu Qegovog imena i na dobro svakog hrianina i qegove Crkve.
Svakodnevno se moramo okretati sebi samima,
stajati u ogledalu pred Bogom, kako bismo bar donekle

31
zasluivali prisustvo Boje blagodati na nama. Pomo ako mrtvi ne ustaju (1 Kor. 15,32).
Boja i blagodat Qegova ne dolaze bez istinskog traIzbegavati podelu na vernike i nevernike
eqa i iskrenog moweqa, a toga, ini se, treba mnogo
vie. To je upravo najvanije za prijatewstvo s Bogom,
Odavno je zapaeno, a nije na odmet da ponokroz koje postajemo saradnici u Qegovom planu spa- vimo, da u naem radu treba ve jednom prevazii onu
seqa.
klasinu podelu na vernike i nevernike, jer se u biti
radi o tome: kako ko veruje. Radi se o stvaraqu religije
Izmeu formalnog i istinskog vernika
vaskrseqa. itav ivot je zasnovan na veri, na veri
Podruje na kome mi danas vrimo misiju, viega reda; prazno mesto se nadometa snagom, luksuzahteva mnogo vie od drugih delova nae Crkve zom, lepotom, nadometa se grupnim ovozemawskim
strpwivosti i istinskog pregalatva od svojih pastira. teqama (ovek je hrabriji kad grei u veini). Nae je
Moramo se prisetiti da je uporedo sa razaraqem da propovedamo religiju viega reda, da propovedamo
materijalnih dobara razoren i duhovni integritet ovo- Boga linog, naeg, vaskrslog, Gospodara i Tvorca, Suga oveka; razoren je duhovni sklad i jedan nain vero- diju, milost i promisao, jer se time zadovowavaju prave
vaqa, koji do tada nije bio na tako velikim iskueqi- duhovne potrebe koje je Bog u nama zaiskrio. Nae je dama. Rat je doneo veliki broj jezovitih prizora. Omalova- nas da pomognemo oveku u pronalaequ pravih razloga
eno je poslanstvo pozitivnog dela oveanstva. ini- ivweqa. Ne moemo mu dati nikakva materijalna doblo se da samo zloinci rade pravi posao, jer im se ni- ra, ali ako mu pomognemo da makar nazre logiku venota ne deava zbog nedela qihovih. A prizora je bilo sti, mi smo mnogo uinili za sebe i za qega, za plan spasatanskih. Naeg oveka je bolelo ono isto to je i seqa, jer od tada Bog postaje izrazito prisutan u
pravednoga Jova muilo: Mirne su kolibe lupeke, i miwequ i stvaraqu bogolikog oveka. On je u situacibez straha su koji gqeve Boga, qima Bog daje sve u ruke ji da bude moan, zapaen i gord (i to su nebeske kate(Jov. 12,6), ili: Kue su qihove na miru bez straha, i gorije). Time pokuava da sublimira svoju potrebu za
prut Boji nije nad qima (Jov. 21,9). No, Jov je znao da nekim jaim, trajnijim, neprekidnim. Dugo bei od svoga
se utei reima: iv je Spasitew moj!, jer je religio- pravoga priziva, zaklaqajui se za oboavane predzna klica u qemu bila nezadrivo snana u svome buja- mete. No, kod svakog oveka dolazi jedan ili vie momequ ka Bojoj istini. Druge su prilike u kojima danaqi nata u ivotu kada mora prihvatiti Boji izazov. U tom
ovek gaji veru. Nekada je bio suvie preokupiran fizi- periodu, koji moe da traje vrlo dugo, dunost pastira
kim opstankom, posle toga napretkom, a sada ve poma- je da mu prisustvuje svojim poslanstvom, da mu pomogne
lo i prestiom. Ni u bowim prilikama verski ivot da postane ponovo moan kroz priznavaqe sopstvene
kod qega nije doveden do kraja (ukoliko je to praktino nemoi i Boje svemoi. Treba da mu pomogne da se
uopte mogue); qegova religija je bila isuvie pri- opredeli za duhovne vrednosti, za ivot uz Boga. Ovim
zemna, vezana za napredak, blagostaqe, zdravwe, mir i izazovima trba posvetiti veu paqu nego to je inae
sreu porodice. Venost je jako malo mesta zauzimala u posveujemo. Mi smo svedoci meqaqa mnogih wudi.
qegovome ivotu. Bilo bi vrlo interesantno i korisno Ponajee to ide sa brojem godina, ali se deava i
sprovesti anketu o verovaqu u zagrobni ivot. Ja mnogo mlaima. Ima Bog naina da nekoga za neto opopretpostavwam da bi ta anketa za nas bila poraava- mene i da ga ponuka na drukiji nain ivweqa.
jua. Kako inae drukije moemo objasniti rezonovaqe
gotovo svakog oveka ovoga kraja posle neije smrti: To
je jedina pravda na ovome svetu! Za qega je, vidite,
smrt jedina pravda, a to znai da on nema gotovo ni malo
sluha za svoeqe rauna u zagrobnom ivotu, odnosno po vaskrsequ. Hrianstvo bez vaskrseqa ne postoji.
Nije li praktino tako, ponovo e vegetirati ova prizemna vera koju e i najmaqi vetar iskueqa moi da
odnese. Najvea sigurnost za Crkvu su sinovi vaskrseqa. Ciw danaqeg pastira mora da bude u naporu da
danaqeg oveka, kome je mnogo blia ova prizemna
religija, nadahquje religijom vaskrseqa. Ako se samo u
ovom ivotu uzdamo u Hrista, najnesreniji smo od svih
wudi (1 Kor. 15,19) - kae ap. Pavle, jer ako sam se po
ovjeku borio sa zvjerovima u Efesu, kakva mi je korist

Venost u beaqu i nesigurnosti

Sigurno je da nismo dovowno ispitali razloge
ovekova beaqa od Boga, one razloge koji nastaju u
vremenu sadaqem, u vremenu osiromaene duhovne
vertikale. Da li e to izgledati paradoksalno, ako
kaem da je i to izraz instinktivnog nagona za
trajaqem, za venim trajaqem. ovek se ograuje i
osigurava materijalnim dobrima, unapreuje, dograuje,
stvara - sve na taj nain, to bi rekao narod, kao da e
iveti hiwadu godina. Nije li to sekularizovana
venost, u kojoj se smrt ne doivwava kao prvobitna
kazna. Razumom, ovek se prisea da umirati mora, ali
itavim svojim senzibilitetom ivi jednu udnu
venost. Ako je to tako, onda bi nam predstojali napori

32
da taj surogatni doivwaj venosti dovedemo shvataqu
razumne venosti, shvataqu vaskrseqa.
Pri vrequ misije moramo uzimati u obzir i
sve veu nesigurnost danaqeg oveka, nesigurnost koja
se granii sa strahom. ovek je danas nesiguran za
opstanak sopstvene planete, za sopstveni opstanak, za
budunost svoga potomstva, nesiguran u zdrav razum i
potenu nameru najznaajnijih linosti sveta. Nesigurnost su mu doneli i mnogi industrijski giganti i
tehnoloki procesi, koji prete da ga uprogramiraju i od
qega stvore jo siromanijeg duhovnog subjekta. Ovde
bismo morali videti jedan veliki duhovni prostor, koji
bi trebalo popuqavati sigurnou s Bogom. Sve to se
otkida od svoga prirodnoga inioca zavisnosti, mora
biti nesigurno, a ovek je najprirodniji izdanak Boje
slike i prilike.
Otvoreniji pristup i nove (ne)prilike
Ne moemo u ovom izlagaqu mimoii pojavu
vee otvorenosti danaqeg oveka prema sveteniku.
Kako emo gledati na qegovo neto vee interesovaqe
za religijske istine? Kako emo odrati ugled koji nam
je u zadqe vreme dat, rekao bih, iznad naeg
oekivaqa? To su pojave koje nas raduju, ali te pojave
stavwaju pred nas jo vee obaveze. Svakog dana nam je
potrebno sve vie line ispravnosti, jer je danaqi
ovek probirwiviji u svim oblastima mnogo vie nego
to su to bili qegovi prethodnici. On je izbirwiv kada
kupuje robu, kad bira prijatewa, kad bira lekara,
advokata itd., pa je sasvim razumwivo da e i
svetenika staviti na vagu hiwadu puta, jer, koliko
god on istinski pripadao verskom ivotu, jasno mu je da
je svetenik neto posebno, posebno po svome zadatku i
svojim moralnim vrednostima. Zna on da je svetenik
Boji sluga, a ono to je Boje, to se mora razlikovati
od svakidaqega.
Nekoliko reenica moramo posvetiti danaqoj
situaciji u kojoj se svetenik nalazi. Gotovo
svakodnevno itamo u tampi da nae drutvo poklaqa
Crkvi sve vie paqe, i ne bez konfrontacije. U
mnogim naim listovima maqega i veega znaaja, kao
naroita poslastica, objavwuju se samo negativne
pojave iz istorije Crkve (uopte). U sredstvima javnog
informisaqa neki stavovi prema Crkvi postaju
zabriqavajui. Kod nekih je, izgleda, Crkva i danas
konica progresa, a ne akter u stvaraqu skladne
duhovne i moralne linosti. Mi moramo vatreno
zastupati ovo drugo stanovite i u tu svrhu upotrebiti
fundamentalne odnose istinske religije i istinske
nauke. Vidwivost nae uloge zavisie ponajvie od nas
samih.

Laicima vie mesta

Razmiwajui, pri kraju ovog izlagaqa, o dawoj
ulozi Crkve i mogunosti qenog izraajnijeg uticaja na
savremena duhovna kretaqa, moramo sebi postaviti pitaqe: da li je danaqi svetenik u staqu da bude nosilac celokupnog crkvenog ivota? Odgovor na ovo pitaqe je svakako negativan. Danaqeg vernika vidimo u
crkvenooptinskim odborima, ponekad za pevnicom, a
ponajee kao statikog posmatraa. Na nama je da od
qega napravimo misijskoga pomagaa. Trebalo bi permanentno kod vernika stvarati svest o misijskoj zaduenosti, svest o qegovoj odgovornosti za ulogu i ugled
Crkve. Ako to uspemo, onda e on svaki napredak smatrati svojim napretkom, a neuspesi e ga boleti koliko
i svetenika. Tu su evidentna dva vida angaovanosti
vernika. Jedan je vid angaovanosti gradskog, a drugi
seoskog vernika, jer uslovi qihovog ivota odreuju
ovu razliku. ini se da je danas u gradu lake angaovati vernika za misiju nego na selu. Graanin danas
ima svoje radno vreme sasvim odreeno, a ostalo moe
da upotrebi na ono to moe i eli. Tu lei osnovna
mogunost da se danas graanin nae pri ruci svome
parohu. Postoji danas u gradovima zavidan broj intelektualaca koji bi svoje usluge ponudili Crkvi. Naa je
krivica to qihovu pomo ne upotrebimo za svestraniju
aktivnost Crkve.
Sa seoskim vernicima, koji su danas neto drugo, stvar je mnogo tea. Zbog velike migracije iz sela u
gradove, oni koji ostaju na selu postaju potpuno preokupirani svojim fizikim opstankom, jer mali broj obavwa neverovatno velike poslove. Uz to, mnogi ele da
se zaposle u nekoj radnoj organizaciji, pa na taj nain
imaju dve radne obaveze. Ovde se samo moe konstatovati da je qegov radni dan od zore do mraka. Takav
jedva moe da odri one osnovne veze sa Crkvom, a o
qegovoj aktivnosti jedva se moe govoriti. No, i na selu postoji izvestan broj vernika koji bi se mogli vie
angaovati u Crkvi. Najzgodnije je iskoristiti one koji
su poznati po svome ispravnome ivotu. Oni su ve time neka vrsta svedoka Boje istine, ali im uz to treba
pruiti mogunost da kroz osnovne istine vere postanu
i qeni propagatori.
Da li bi danaqi svetenici sa osposobwenim i aktiviranim vernicima mogli uspenije
prii oveku, razbijenom u sopstvenoj linosti na mnoge
delove - od nesigurnosti do iskonske ewe za sigurnou u Bogu? Mogu li svetenici sa osposobwenim
laicima dati vie duha i vie srca danaqem oveku?!

33

KRAJ SVETA, CARSTVO ANTIHRISTA, OTKROVEQE

- BESEDA SA PROTOJEREJEM ANDREJEM KURAJEVIM

I CELO NEBO SE INI BLIE

rotojerej Andrej Kurajev je profesor
moskovskog Sveto-Tihonskog bogoslovskog
instituta, stariji nauni saradnik katedre
za filozofiju i religiju Filozofskog
fakulteta Moskovskog dravnog univerziteta; predava filozofskih nauka i bogoslovwa; autor mnogih
kqiga i lanaka na religiozno-filozofske teme. Nedavno je izala iz tampe kqiga oca Andreja O naem
porazu sa razmiwaqima autora o antihristu i kraju
sveta. Ta kqiga, u kojoj nedostaje
apokaliptina histerija i
naglaavaqe stradaqa, izazvala
je veliki interes najire italake javnosti. Zato smo odluili da
se obratimo ocu Andreju sa molbom da nam odgovori na mnoga
potresna pitaqa - ta je to kraj
sveta, carstvo antihrista, apokalipsa.
- Oe Andreje, obino
se kraj sveta povezuje sa dola skom antihrista. Koga samo
nismo nazivali antihristom Petra I , Leqina, Stawina, ak
i Gorbaova. A ko je antihrist
po crkvenom shvataqu, ta od
qega oekivati?
- Kao prvo, Apostol Jovan
u svojim poslanicama (ne u Otkrovequ) govori da ima mnogo antihrista. U tom smislu antihrist napisan malim slovom to je svaki ovek koji je u staqu aktivne borbe sa
Crkvom. U uem smislu antihrist - to je lik Gospoda
Hrista u ogledalu. Uopte, za antiku i sredqovekovnu
kulturu ogledalo je veoma udan predmet, u kojem postoji
neto nepravilno. U enciklopediji Mitologije naroda
sveta pomenut je lanak o antihristu, koji prati dobra
ilustracija - freska sa jedne italijanske katedrale iz
vremena renesanse, gde je naslikan antihrist, koji stoji
usred gomile wudi. Taj antihrist spowa veoma lii na

Gospoda Hrista: ima odeu kao Gospod Hristos, kosu kao

Gospod Hristos, frizuru kao Gospod Hristos, i lice, i
uopte je kao Gospod Hristos. Razlikuje se samo jednom
detawu - ima zle oi.
Ne treba zaboraviti da prefiks anti na grkom jeziku ne oznaava samo protiv, nego i umesto.
Antihrist dolazi umesto Hrista, tj. zamequje sobom
Hrista. I da bi takva zamena mogla proi, on treba
veoma da lii na Hrista. Ovde postoji neki lik u ogledalu: mi znamo da je Gospod
Hristos tri i po godine propovedao na zemwi, tri i po godine
zemawske slube. Tano toliko
po Otkrovequ, tri i po godine,
trajae zemawska vladavina
antihrista. Gospod Hristos je
inio udesa, nesumqivo e i
antihrist initi udesa. Gospod Hristos je imao Svoje uenike, Svoju Crkvu, naravno da e
i antihrist neto tako imati.
Gospod Hristos se javio itavom
svetu, nesumqivo da e se i
antihrist javiti itavom svetu,
i takoe e biti spreman apsorbovati u sebe i potiniti svojoj
vlasti, svojemu evanewu sve
kulturne, nacionalne i religiozne tradicije, svaku od qih
izokrenutu po qegovom, naravno.
Slinosti ima mnogo. Ali, kako govori esterton, ako ovek koga ne interesuje sadraj uzme, recimo,
dve novine, od kojih se jedna naziva Ateist, a druga
Katolik, nai e u qima mnogo zajednikog: isti modeli, tampani jednom istom tehnologijom, dogaaje, redakcijske lanke, i takoe stranaki fewtoni i novosti.
S take gledita strukturalizma, sve je veoma slino,
no bila bi velika greka izvesti zakwuak da su ateizam i katolianstvo jedno te isto. Takoe i u naem

34
pitaqu - spowanosti e biti sline. Razlika je u
namerama. Zbog ega Hristos odbacuje zemawsku vlast?
Zbog ega je antihrist uzima? Namere su suprotne.
- Znai, antihrist e biti konkretan o vek, koji e osim toga imati i ogromnu svetsku
vlast?
- Da. Ja smatram da je antihrista mogue opisati pomou suprotnog bogoslovwa. Znamo ta je bilo sa
Hristom i iz toga moemo zakwuiti ta e biti s
antihristom. Znamo za tri kuaqa Gospoda Hrista, o
kojima je prelepo govorio F. M. Dostojevski u Legendi
o velikom inkvizitoru - iskueqe hlebom, iskueqe
vlau, iskueqe udom. Ta tri iskueqa koja je Gospod Hristos odbacio, antihrist e, oigledno, prihvatiti. On e preuzeti vlast nad wudskim duama preko
udesa, vlast nad odnosima meu wudima polugama zakona zemawske uprave, vlast nad telima kontrolisaqem mehanizama raspodele zemawskih bogatstava.
Treba rei da je posledqe - poveani interes u oblasti
raspodele - navelo Dostojevskog da posumqa na antihrista u idealima socijalizma.
- Da li Vae rei znae da e carstvo
antihrista predstavwati neku globalnu nad dravnu strukturu, neto poput svetske vlade?
- Poto antihrist dolazi da bi prevario ako je
mogue i izabrane, to znai da e predmet qegovog
specijalnog interesa biti kontrola nad ivotom onih
koji su za qega opasni, kontrola nad ivotom hriana. Zbog toga, da bi carstvo antihrista moglo u potpunosti dostii svoje ciweve, bie neophodno sprovesti
marginalizaciju Hrianstva s qegovim prateim nestajaqem, tj. uniteqem. A za to antihrist ne mora
zakone svoje zemawske vlasti u bukvalnom smislu da rairi na svim zemawskim teritorijama.
- Ali, znai li to takoe da su nehri anski narodi od samog poetka osueni?
- To je ta situacija u kojoj je neizvesno i da i
ne. To jest, mogue je dati argumente u korist da i u
korist ne. Hajde da ak pitaqe postavimo ovako: da li
e se nehriani spasti? Mislim da pitaqe moe biti
otvoreno dotle dok ubeeqa nehriana nisu dostigla
saznajno, direktno suprotstavwaqe Jevanewu.
- Pomiqali ste uda, ali ve sada veina
savremenih racionalista uopteno shvata da su
sve to bapske prie
- Iskreno govorei, ja sam ve davno zaboravio
kako izgledaju savremeni racionalisti. Mene sreu
savremeni antihriani, savremeni svetski mislioci,
ali racionalizam kod qih po pravilu ne mirie. To
je mogue videti iz toga to e sa zanosom, s kojim ti nazovi racionalisti prilaze svakom zarezu u biblijskim
tekstovima, s tim istim zanosom, samo promenivi qe-

gov znak, oni e iznositi najudnije prie o udesima

koja se deavaju na granici Crkve. Recimo, okultizam,
ekstrasenzorika i slino. Zato, avaj, zbog obinog
racionalizma u nae vreme wudi sasvim ne stradaju.
Suprotno, ja alim to je iz savremenog obiaja nestala tako znaajna uzreica koja je bila prisutna u
univerzitetskoj i akademskoj sredini protekle dekade.
Kada je neki student, disertant ili prosto predava
predlagao neku tezu, tada je qegov stariji kolega
(profesor ili nauni supervizor) pretei stavwao
prst ispred i surovim glasom govorio: Dokaite! Meni je iskreno ao to je ta re danas iezla iz naeg
ivota. Ja sam zapravo ubeen da se savremeno miweqe ne dotie racionalizma.
- ta, u krajqem sluaju, ide na ruku dola zeem antihristu?
- Naravno, vlast nad duama, tj. u uem smislu
religiozna vlast, to e biti vlast koja e pokuati da
izgradi neki surogat realnih istorijskih religija kroz
qihovu zamenu nitavnostima. Neke spowaqe forme e ostati, ali e sadraj biti sasvim drugaiji.
Uopteno, ako ovek trai optu osobinu raznih filozofskih sistema, kao rezultat e dobiti nulu. Pokuajte da uzmete, na primer, grku antiku filozofiju i
naete u qoj jednu ideju s kojom bi se saglasili svi grki
filozofi. Eto, garantujem vam da takve ideje jednostavno nema. Isto je i u indijskoj filozofiji. Samo
izdaleka izgleda da je indijska filozofija neto celovito. Nita slino. To je ve dvehiwadegodiqa istorija sporova, razdora, beskonanih diskusija, svoje
sholastike, beskonanog deweqa, itd.
Zato, ako mi i jo sve zajedno objedinimo, dobijamo evropsku filozofiju, hriansku filozofiju,
kitajsku, i probajmo izvui odatle neto zajedniko nita razumno neemo dobiti! Isto je mogue rei i za
religije: iz qih se ne moe izvui zajednika osobina.
Ona e biti pusta, savreno neinteresantna, vetaka.
Ali ako neko ima stremweqe k tome da bi se pod zgodnim izgovorom spasao od religije, tada se to moe
uskladiti, zato to svaki ovek osea da religija nosi
u sebi jo i neku opasnost za qega, da je to imperativ,
potreba obnove ivota, potreba slueqa. To ne eli
svako. Ali, rei o tome iskreno i pravo - takoe ne mogu
svi.
Josif Brodski ima divnu izreku: Neverje je
slepoa, ali ee podlost. Ja se s tim mogu potpuno
saglasiti. U mom ivotu samo je jedan mladi iskreno
priznao uzrok svog udaweqa od Crkve. Kada smo sa qim
na intelektualnom nivou sve maqe-vie razjasnili, on
je izjavio: Ne, ja se sigurno neu krstiti, jer bi onda
trebalo da se rastanem od ena, zato neu (treba

35
primetiti da se posle, poto je zavrio institut, oenio i priao Crkvi). U osnovi wudi misle da Crkvu
zapravo ne ostavwa mozak, ve neto sasvim drugo. I
zato smatraju da je bowe neku 'vaku' u mozgu zamisliti,
koja bi mi objasnila zato ja ne idem u Crkvu, zato se
ne slaem sa Jevanewem. I onda nagomilavaju takvo
smee u glavu: Ja bih poao, prihvatio bih vaeg Boga,
da je 'vaka' rekla da to treba. Zato je Gospod Hristos
i govorio: Doite k Meni svi umorni i obremeqeni, i
Ja u vam dati mir, i samim tim inom On je potpuno
ispunio drugu socijalnu, psiholoku, psihoterapeutsku
ulogu - On je uznemiravao, On je razruio graanski mir,
duevni mir, farisejsku samoivost. S te take gledita je potpuno opravdano u Gospodu Hristu videti
buntovnika. U Jevanewu su hriani nazvani sowu
zemwi, a ako je pritom zemwa (tj. mi) bolesna,
predstavite sebi reakciju raqenog organizma na so!
- Obino svi Hrianstvo shvataju kao
religiju wubavi. I onda odjednom Otkroveqe!
Otkroveqe svetog Jovana Bogoslova sa qegovim
stranim slikama. Desila se ak neka promena
smisla same rei. Pa re apokalipsa oznaava sa mo otkroveqe, tj. ono u principu ne sadri jo
nekakve strane slike samo po sebi, tada kada se
ne shvata nipoto neutralno. Ne govori ve o
dodatnom apokaliptinom, iza ega stoji neto
veoma strano, koje govori o kraju sveta. Kazneni
ma posledqih vremena
vremena
- Moe biti da je i ma. Ja ovde vidim potpuno
drugo poreeqe: ovan. Ovan, koji probija jaka vrata. Evo
u emu je stvar: vrata ada, kao to znamo, zakwuana su
iznutra. Nije Gospod taj koji nas zatvara u neki
koncentracioni logor venih muka, venog pogubweqa,
ve se mi sami zatvaramo od Qega iznutra. Pritom,
zatvaramo se na razne naine. Postoje zatvori koji
funkcioniu potpuno logino: kada ja sam hou, doem
do vrata i zatvorim ih. A deava se da se ta vrata prosto zatvaraju od promaje. Uopteno, u ovejoj dui 'etaju' takve 'promaje', vrata koja se naglo zatvaraju, kroz
koja bismo mi mogli doi do Boga. Posebno u posledqim
vekovima drutvenog ivota biti hrianin je sve tee... Eto neke reze, koje stihijski nastaju u drutvu,
ponekad deluju ak nevidwivo. Poto ih ne vidimo,
onda i ne oseamo koliko nas blokiraju. A poto ih ne
oseamo da nas blokiraju, onda i ne oseamo da su nas
liile slobode. Prirodno, u nama se ne raa bunt protiv qih... Tanije, bunt se ponekad moe pojaviti, ali
on po pravilu uplivava u potpuno nenormale forme narkotika, samoubistva, itd. Wudi ne shvataju protiv
ega treba buntovati. Tako se polako navikavamo na nau tamnicu, i kada se potpuno priviknemo, kada na

svet postane potpuno izolovan i zatvoren, tada se spowa i deava to kucaqe ovana. Zato u na zatvoreni
svet spasitewska komanda mora da se probija spowa, da
bi nam omoguila da diemo sve vazduh. Najtunije je
to to ta spasitewska operacija, koju vri Gospod
Hristos na kraju istorije, moe biti uspena samo
delimino, zato to Gospod Hristos mono slama te
zatvore koji su iznikli, kako se ne bi proizvowno tako
desilo. Ali On nikada nee slamati vrata due koja
razumno nije htela da Ga primi. U tom smislu neretko
govore da je Gospod Hristos - xentlmen, On nikada ne
ulazi bez brave i bez saglasnosti domaina. Takve
zatvore Gospod ne moe razruiti silom. Ti zatvori,
istiem, nisu socijalno-istorijski, ve su oni unutar samog oveka, sam ovek. Ovde Gospod odstupa od Svoje
svemogunosti i bira put nenasiwa.
Proizilazi iz ovoga, moe se smatrati, da wudi (delimino proizvowno, delimino neproizvowno)
grade takvo drutvo u kojem gube najvaniju slobodu slobodu da budu sa Bogom I tada se Bog k qima probija, i probija se Sam, ali ako se pritom pokae da neko
razumno hoe da ostane sirotim, on e takav i ostati.
Upravo u tom smislu spasitewska misija Gospoda Hrista
ne moe biti dovedena do kraja, do sveopteg, apsolutnog, totalnog uspeha. Prosto zato to je, nakon bacaqa spasonosnog obrua onome koji se davi, potrebno je
da i on eli da se za qega uhvati. A ako je on samoubica,
ne treba ni bacati - sve je beskorisno.
- Oe Andreje, za savremenog oveka slike
Apokalipse - strani koqanici, Aneli sa truba ma - nikako ne idu sa realnim ivotom. U emu je
uzrok: u dubokom, sakrivenom simbolizmu apokaliptinih slika ili u neem drugom?
- Ja mislim da treba jo malo da priekamo. Tada e Apokalipsa, kao i cela Biblija, postati jasna.
Stvar je u tome to Biblija i jeste kqiga Crkve. Pravoslavna Crkva - to je Hrianstvo perioda kasne antike.
Pravoslavwe je formiralo svoje osnovne principe
crkvenog ivota u periodu kada su hriani iveli u
neznaboakom svetu. Zato je ono dovowno dobro prilagoeno ivotu u maqini i paganskom okruequ. A zatim
su hriani postali veina i Crkva je zamrla u toj
tvravi koju je sebi izgraivala u vreme neznabotva. I
postalo je mnogo toga nejasnog u prolosti, vie ili maqe uspenog u spowaqem
Znate, Pravoslavwe moemo uporediti sa
korqaom: ako pogledate tu ivotiqu, odmah elite da
zapitate: zato te je Bog tako odvojio? Ali takvo pitaqe se javwa samo zato to je korqaa u kolskom uglu.
A ako je posmatrate u prirodnoj sredini, onda e biti jasno: ako korqaa ima tako debeo oklop, znai neko ima

36
otre zube. Eto tako, svakom oveku koji prilazi
Hrianstvu javwa se primetan paradoks: Hrianstvo
- to je religija wubavi, i pritom to je jedinstvena
dogmatska religija mira. Podvlaim: ne jedna od, ve
prosto jedinstvena dogmatska religija mira. A stvar je
u sledeem: poto je hrianska vest o wubavi bila
vest slobode, qu je u paganskim stereotipima bilo lako
tajno izmeniti, lako tajno izokrenuti. I trebalo je da se
zatiti od tih lanih izvrtaqa. Uopte, svaki tekst
uestvuje u interpretaciji: svaki italac shvata i izvre tekst po svome. Zato je Jevanewe nuno moralo da
se zatiti Predaqem, da bi se svojevowne, lane
interpretacije odbacile i da bi apostolsko shvataqe
Hristovih rei, tj. shvataqe tih wudi koji su bili sa
Hristom i koje je On Sam uio, ne ugasne vekovima. S tim
ciwem i nastaju dogmati, koji ne samo da utvruju neto
o Bogu, koliko odstraquju tajne i jednolinijske koncepcije.
Tako se Pravoslavwe kao dogmatski sistem
formiralo u prvim vekovima hrianske vere, i zatim
je ono u toj wusci, u tom oklopu tako i ivelo. I doivelo do naeg vremena. I odjednom se pokazalo da je sve
to veoma aktuelno, zato to poiqe nova era paganstva,
kako je nazivaju - era Vodolije. Kada svet poiqe da rauna godine ne od Hristovog Roeqa, ve po principu
godina plave sviqe ili lepog bika i pozdrav srena Nova e se transformisati u gadna Nova. Eto, u
ovo vreme se Pravoslavwe pokazuje svevremenim. I vie od toga, pravoslavni, koji su bili vie od svih
prezirani i omrznuti sto godina unazad, danas se pokazuju potrebniji svim wudima. Evo zato su prezirani:
Vi imate spowaqu obrednost, vi ne propovedate
Jevanewe. A danas se pokazuje da nije dovowno samo
propovedati Jevanewe, pokazuje se da je najvanije dati tu energijsku, ako hoete, zatitu, same obrede i
crkvena Tajinstva. Danas kada nas na svakom koraku
okruuju neprijatewi, pokazuje se da blagodatni pokrov
Tajinstva Crkve nije samo idiom. Pokazalo se da priziv
ka Hristu posle Tajne Priea - prodri u moje udove,
u sav sastav, u utrobu, u srce, tj. napuni Sobom sve delove moga organizma, i moje due - to nije prosto metafora, ve uslov ivota oveka u svetu, u kojem su sva
geena i prah izali ispod zemwe.
I u tom smislu postaje jasno zato nam Otkroveqe ocrtava sliku koja veoma lii na epohu rane hrianske Crkve, gde hriana opet nema mnogo i qih opet
gone, a okolo vlada paganska zver. I Pravoslavwe, na
osnovu svoje nevetosti, pokazuje se u veoma pogodnoj
poziciji u toj neznaboakoj epohi, u koju se vraa istorija. Zbog toga ja mislim da e nam uskoro postati jasni
ti zastraujui simboli duhovne borbe dobra i zla iz

kqige Otkroveqa. Pokazuje se da se ne treba boriti samo wubaznom reju. I dodatna re propovedi pokazuje se
ne kao ma inkvizitora ili krstonosca, nego upravo
najblagodatnije oruje u rukama Hrista, u rukama
Qegove Crkve. I tada e svi ti apokaliptini koqanici postati malo vie jasniji. Iza savremenih nagomilanih okultnih praksi ipak stoji sasvim opredewena
realnost.
- Vi smatrate da e ti likovi postati ja sniji, jer e se pretvoriti u realne ivotne sli ke?
- Potpuno tano. Isto to mogu da kaem i o broju
Zveri - tri estice
- Hteo bih da postavim konkretnije pitaqe
u vezi toga. Stvar je u tome da su stranice mnogih
asopisa i novina, ukwuujui i pravoslavne, bi le pune pria o stranom kompjuteru nazvanom
Zver, koji se nalazi negde u Briselu; potvrde
da ifrovani kod na robi iz zapadnih zemawa sa dri broj Zveri, i na kraju, da e na ruku i na e lo uskoro biti stavwani neki znaci... Ili ga ve
negde stavwaju, u eeniji... Koliko su opravdani
tako istaknuti spowaqi opaaji apokalipti nih znaka?
- Na to pitaqe nemam jednoznaan odgovor. S
jedne strane, po reima apostola Pavla, idol u svetu je
nita. I zato je za hrianina: Ako je Bog s nama - ko
je protiv nas? Ti spowaqi idolopokloniki i okultni znaci nad qim nee imati vlast. Ali, s druge strane, Pravoslavwe - to je religija s celokupnim vieqem
oveka. Tu je dua neodvojiva od tela, unutraqe
neodvojivo od spowaqeg. Zato je sva hrianska
tradicija, posebno ranohrianska, puna upozoreqa:
bojte se, bojte se ak da u spowaqem greite.
Recimo, paganski sledbenici, dravni inovnici, predlagali su hrianima, koji, molim vas, srcem
veruju u Gospoda Hrista, da jednostavno urade neki
formalni gest rtvoprinoeqa pred statuom neznaboakog boga, zvaninog boga imperije. Hriani su
odbijali da uine taj gest, po cenu da umru. Zato su glasovi o duhovnosti hrianstva veoma preuveliani:
Hrianstvo ceni kult i kultivira ak etikete spowaqih gestova. Mi znamo da i odea oveka govori o
qegovom nastrojequ, o qegovim manirima. Pokazuje se
da post moe biti povezan sa iskrenou, srdanou
pokajaqa, najunutraqijeg duhovnog dela. Zato nije
iskwueno da se neko udo u ogledalu desi i ovde: da
kroz materijalno dejstvo pronikne u duu neto strano,
tue.
Ipak, ja mislim da ne treba tako jeftino ceniti
svoju duu. Odakle takva pretpostavka da ako oveku bu-

37
du stavili peat u paso ili ak na ruku, da taj znak
oduzima oveku slobodu? ta me moe odvojiti od Hrista? Jednostavno, treba shvatiti, da nas nita ne moe odvojiti od ivota u Gospodu Isusu Hristu, ni sadaqe, ni dolazee, ni naala, ni vlasti, ni aneli, niko
nas ne moe odvojiti. I kakav e to peat biti jai od
Wubavi Boje, jae od svih tih instanci koje je apostol
Pavle pobrojao? ta se to odnosi na broj 666, ja ne vidim u qemu misteriju? Prosto zato to se taj broj dovodi do broja koji se pomiqe u Apokalipsi. Uopte, zadatak proroka je uvek bio da otkriva vowu Boju, da obznaquje, a ne da krije. Taj nam se broj daje da bismo prepoznali antihrista, a ne zbog toga da bismo mu pomogli da
se skriva. A to je do ifrovanih kodova, ja im ne bih
pridavao toliko znaaja, tim pre to sada ima mnogo
vetakih razgovora na tu temu...
Vraam se na pitaqe o peatu na ruci i elu.
Primeujem da je za pravoslavnu tradiciju karakteristino alegorijsko, duhovno shvataqe toga mesta u
Otkrovequ. U Bibliji, uopteno, desnica je tradicionalno ruka koja oznaava nain delatnosti. A elo je nain miweqa oveka. Zato, kada antihrist stavi ta dva
peata, on poiqe da kontrolie nain miweqa oveka i nain qegove delatnosti. I to je potpuno logino, u
tom smislu da antihrist kao zemawski vladar uzima na
sebe kontrolu nad socijalnim odnosima, a preko sistema
masovnog informisaqa i sistema obrazovaqa on
kontrolie ideologiju drutva i samim tim utie na
razum wudi.
ovek mase posledqih vremena bie vaspitan i
formiran tako da za Gospoda Hrista u qegovom ivotu
jednostavno nee biti mesta. To mu nee biti interesantno, zato to, prvo, samo drutvo nee postavwati
pitaqa o Hristu, a drugo, to drutvo e tajno predlagati ubrzane odgovore na qih. Poevi od toga da je
Gospod Hristos prosto veliki drevni iscelitew,
Kapirovski prvog veka, ili je to jedan od onih sa druge
planete koji nam doleu, a moe biti jedan od mahatmi,
no mi s tim nemamo nita...
Uostalom, to se odnosi i na mnoge pravoslavne,
zato to u pravoslavnom svetu ponekad odgovor na pitaqe ta znai biti hrianin poraava svojom
primitivnou... Neretko danas vidimo wude koji govore fraze tipa: Ja sam ateista, ali sam pritom Rus, znai pravoslavan. Ili suprotno: Ja sam pravoslavan,
istina, ali sam, naravno, ateista. Naravno, takva
redukcija Hrianstva k etnografiji ne vodi do Hrista,
ali e ona biti veoma bliska zamislima antihrista. ini mi se da o tome takoe postoji potvrda u Otkrovequ
- u wudskom drutvu sazree takav sistem meuwudskih
odnosa, takav sistem ideologije, u kojem e biti teko

uti pitaqe o Hristu, a jo tee, uvi ga, dati pravilan odgovor na qega... U tom smislu nebo postaje sve dawe.
- A ta e biti sa stranim kompjuterom
Zver, i uopte sa kompjuterskim svetom. Sada,
eto, postoji i adski internet?
- Vi znate, u literaturi su opisani svi ti uasi, sa mnogo dovowno smenih obrta. S velikom ganutou ja itam lanke u kojem se kompjuter razobliava
kao dete avola. Naroito je prijatno itati lanak
takve vrste u novini koja je na kompjuteru sreena, u
brouri koja je takoe na kompjuteru napravwena. To
budi zdrav oseaj humora. A ako je ozbiwno, tad je sve
stvar, kako sam govorio, u namerama, u tome kako sve to
iskoristiti, u tom broju i kompjuterima...
- Ipak, kako treba da se ponaa ovek koji
iskreno ne eli da podlegne prelesti anti hrista?
- Prvo je, naravno, potrebno udawiti se od svih
tehnika koje su povezane sa prodorom u oveju duu.
Pre svega, ovde je re o medicinskim tehnikama, tj. nikakva zombiraqa, kodiraqa, itd. Hemoterapija - da,
hirurgija - da, tj. rad sa telom tamo gde vi ne doputate
da u vau podsvest ue neija druga podsvest. Kriterijum je ovaj: ne otkrivati svoju duu otvorenu. To
pretpostavwa izbegavaqe svih moguih meditativnih
tehnika, tehnologija mantri, kontrole uma. Sve one
imaju jedan ciw - da vas lie kontrole nad sopstvenom
svesti. To je potrebno na sve naine odbacivati.
I pored toga, naravno, ja mislim ono to shvata
svaki ozbiwan ovek - treba imati veliku distancu od
sredstava javnog informisaqa, ispitivati sebe: da li
se ja meqam, moja ubeeqa, moj svet, moj jezik, prostonaprosto u kopiju koju je stvorio televizor... Ne tako
davno na jednom od mojih predavaqa za predavae
moskovskih visokih kola (to su bili predavai humanitarnih disciplina: kulturolozi, filozofi...) jedna
sluatewka mi je postavila pitaqe: Recite mi, zato
se deava da bih s jednim svetenikom htela da razgovaram, a drugi mi ne uliva povereqe? I nisam uspeo da
odgovorim, kad qena susetka kae: Ali to je energija!
Shvata, jedan ima dobru a drugi lou! I auditorijum
je podrao taj stav. ta je mogue konstatovati nego da
se naa inteligencija toliko banalizovala kad ona tim
neovenim argonom karmi, aura i energija opisuje
najkomplikovaniji svet wudskih odnosa... To je stvarno
katastrofa: danas u Rusiji (i uopte u celom zapadnom
svetu) dolazi do smene jezika: nestaje jezik tradicionalne hriansko-sredozemne kulture, a umesto qega
dolazi argon pseudo-istono okultni: karma, akra,
astral, itd. U tom smislu, treba se truditi da ne

38
prihvatamo te rei, ve da koristimo svoje, svoj jezik,
kako ne bismo poeli sebe osmiwavati u potpuno
neovenim terminima... Wudi ne shvataju ta govore.
Pri upoznavaqu je mogue uti: Zna, ja sam korpion,
a ti? - A ja sam pacov. Ba lepo.
Pritom ne treba zaboravwati, da je Pravoslavwe istono Hrianstvo. I zato nije potrebno,
doivwavajui otrgnue od ateizma, odjednom tako
otro jurnuti na Daleki Istok, zato to ovde kod nas,
takorei pod nogama, a takoe i nad glavama, postoji takav svet, takvo duboko shvataqe oveka, u kojem postoje
sve te dubine koje raduju nau duu kada se upoznajemo
sa svetom istone mudrosti, ali postoji i neto o emu
je Istok hiwadama godina matao da uje, a to se prvi
put ulo na obalama Jordana...
- Oe Andreje, mi smo razgovarali o lite raturi, u kojoj se prilino primitivno izlae
shvataqe Apokalipse i deavaqa vezana za kraj
sveta. Da li biste mogli da navedete neke kqige
koje, po vaem miwequ, treba proitati?
- to se tie Otkroveqa, treba upamtiti da je
to jedinstvena kqiga, koja se ne ita na bogoslueqima,
to znai da nema bezuslovno autorizovanih tumaeqa.
Ali meni se ini da je, ulazei u tu tematiku, korisno
upoznati se sa priama Luisa - Posledqa bitka iz
qegovog ciklusa Hronike Narnije i Raskid braka.
Zatim estertonov roman Kugla i Krst, plus antiutopijska klasika (Orvel, Zamjatin). U narednoj etapi to bi
mogla biti Tri razgovora Vladimira Solovjeva, ukwuujui tu priu o antihristu. Iz savremene literature,
naroito iz pravoslavne, ja bih toplo preporuio oca
Serafima Rouza Pravoslavwe i religija budunosti
- Oe Andreje, nekako je uasno teko
razmiwati o kraju sveta...
sveta
- A zato vas toliko plai to saznaqe o kraju?
Pa kraj - thelos na grkom, ciw - ima znaeqe ne samo
kraja, ve i neke zavrenosti, ispuqenosti, postizaqe
nekog ciwa. Zato, ako nastane istorijski kraj, to znai
da u istoriji postoji i smisao. Eto, ako u qoj ne bi postojao kraj, ona bi se shvatala, po reima Dostojevskog,
kao avolov vodviw: neko beskonano stremweqe koje
nikuda ne vodi. Poto Hrianstvo utvruje kraj istorije, ono spasava ideju istorije, utvrujui postojaqe
smisla u qoj. Zato, kada govorimo o kraju sveta, pretpostavwamo pozitivnost istorije. To nije istorijski nihilizam...
Naravno, ja predobro shvatam da u hrianskoj
filosofiji istorije, kao uopte u hrianskom shvapreuzeto sa sajta: www.fomacenter.ru

taqu oveka, postoji veoma mnogo svetlih taaka, ali i

nekih protivurenih i nejasnih... Delimino, u
Hrianstvu do kraja nije jasno postoji li u istoriji
progres ili regres. Hrianin ima pravo da razmiwa
i ovako i onako. Ali o Hrianstvu je mogue rei
neto to je jednom eril rekao o demokratiji: Demokratija je uasna stvar, ali je sve ostalo - gore.
Hrianstvo je, s take gledita filozofije - stvar,
moe biti, ne uvek pravolinijska, ne potpuno logina,
moda ne potpuno ubedwiva, ali je sve ostalo gore, sve
ostalo je neovenije.
- Da, ali u svojoj kqizi o antihristu vi pi ete: Hrianstvo je ubeeno u svoj istorijski
poraz. ta nam ostaje da kaemo onima koji
sumqaju, sa ime prii itaocima?
- S pitaqem: a ta ovek eli da dobije? ta
se bojao da izgubi, a ta je matao da dobije? Ako ovek
postavi za svoj ciw da dobije zemawsku vlast i zemawska zadovowstva, onda e, povezavi se sa Pravoslavnom Crkvom, on, naravno, izgubiti sve. A ako ovek
hoe da ugodi svojoj dui, tada znamo ta je Jevanewe
kae: gore je oveku ako ceo svet zadobije, a naudi svojoj
dui. A zatiti duu je jedino mogue sasvim je nasitivi Venou, punoom Bivstvovaqa, punoom Smisla, punoom Radosti. I to je mogue, ja sam duboko ubeen, jedino u Pravoslavwu. Zato mi esto govorimo: nama je sve loe, nama je mnogo loe. (Mislim, svaki
pravoslavni ovek e rei zajedno sa Visockim: Ne, u
Crkvi nije sve tako). Veoma je teko, veoma je bolno biti pravoslavan, zato to kada zovemo u Pravoslavwe,
mi zovemo ne na beskonani banket, ne na piknik na
ivici civilizacije. Mi zovemo na boj. Ponekad u tom boju buntuje tvoj sopstveni koq, ponekad napade ne
zaustavwa. No najtunije je to to neke strele lete
iza lea, i pozadi, gde oekuje podrku, najednom osea pusto... Situacija je na osnovu preaqeg odreena: s Hristom e dui biti teko, ali bez Qega do
krajnosti oajno.
- Znai nebo postaje sve dawe, ali qemu
treba i dawe stremiti?
- Naravno. Ili, znate, ak ne sasvim tako. Nebo
uvek postaje blie, zato to nebo ima jednu ewu - da
se kao kia izlije na zemwu. Ali wudi neprekidno otvaraju svoje kiobrane i qima paraju nebo. Zato se onda
alimo na nebo? Zatvori svoj kiobran.
razgovorao Vladimir Legojda
prevod: R. Ma.

39

Dr Ksenija Konarevi
PRISTUPIO SAM ONOME U KOME JE IZVOR IVOTA
Obrazac savrenog ideqa za Hristom
u stvaralakom podvigu Nikolaja Gogowa
Darovi koje posedujemo su razliiti, ali svi
oni imaju jedan zajedniki izvor - Duha Svetoga. Svakome se daruje projava Duha na korist: po reima apostola Pavla, jednome se kroz Duha daje re mudrosti,
drugome re znaqa, nekome vera, nekome darovi iscewivaqa, nekome iqeqe udesa, prorotvo ili razlikovaqe duhova, razliiti jezici ili tumaeqe jezika...
Ali darovi Duha ne daju se radi samog oveka kao pojedinca, i oni ne predstavwaju qegovu linu svojinu. Svaki dar dobijamo radi slueqa Crkvi. Sveti Jefrem
Sirijski ui da, premda svako od nas poseduje blagodat
razliitih darova, ipak nam se svi oni daju kako bismo
ih tvoraki umnoili u Crkvi. Dakle, duevne sile i
razliite sposobnosti kojima raspolaemo date su nam
kako bismo ih nesebino stavili u slubu Crkvi.
Ovako ui, razvijajui misao Apostola Pavla,
Sveti Ilarion Trojicki, episkop verejski i talentovani
profesor Novog Zaveta na Moskovskoj duhovnoj akademiji, koji je za Hrista Gospoda mueniki postradao u
doba krvavog bowevikog prevrata. Poziv na blagodatno umnoeqe darova u slubi Bogu i bliqem
pastiri i uitewi Crkve Hristove vekovima upuuju wudima svih zvaqa, uzrasta i zanimaqa, od kraja do kraja
zemwe. Ali koliko je onih koji su zaista osetili potrebu
da delo svoje prinesu na dar Bogu, da ga ukqie za venost? Koliko je stvaralaca koji su odluno odbacili sujetu i gordost, prezreli bogatstvo, ast, slavu i bez
ostatka prineli plodove umnoeqa svojih darova Darodavcu svih dobara? Danas, na poetku novog milenijuma,
svedoci smo nebivale degradacije kqievnosti, umetnosti, nauke, qihovog potpunog otueqa od Hristovih
bogooveanskih ideala, qihovog umu nepojmwivog unieqa i beznadnog utapaqa u beslovesnost. Ali utoliko
blistavijom svetlou hrianima naeg doba sjaje
primeri stvaralaca koji su se u ivotu i radu upravwali prema poruci Crkve Hristove: Sami sebe, i jedan
drugoga, i sav ivot svoj Hristu Bogu predajmo! U
sazveu takvih pravednika, koji su sve svoje duevne i

umne sposobnosti nesebino prineli na rtvenik

nadnebeske wubavi Gospodqe, ime Nikolaja Vasiwevia Gogowa (1809-1852) jedno je od najsvetozarnijih
svetila.
Autora Tarasa Buwbe, Revizora, iqela i Mrtvih dua svojatali su mnogi. Sledbenici
realizma u ruskoj kqievnosti nazivali su ga rodonaalnikom svoga kqievnog pravca, sa ponosom istiui da su svi oni izali iz Gogowevog iqela. Najvea imena ruske avangarde s poetka XX veka takoe su
se pozivala na qegovu poetiku fantastinog, smatrajui da je on prokrio put qihovim kqievnim
stremweqima. italaka publika u qemu je videla pre
svega izvanrednog satiriara, komiara i vrhunskog
pripovedaa. Ali retko je ko bio dorastao da u qemu
prepozna istinskog hrianskog stvaraoca; retko ko je
poznavao drugog i drugaijeg Gogowa - asketu i usrdnog
molitvenika, nastavwaa svetootakih tradicija u ruskoj umetnosti, hrianskog mislioca i publicistu. Gogow jeste bio kqievnik, ali sa jednim posebnim, jasno
osmiwenim duhovnim darom i prizvaqem, umetnik
sposoban da se uzdigne iznad literarnog stvaralatva
u uskom smislu te rei, da se ne zaustavi na qemu kao na
zemawskom blagu, nego da odvano krene ka nepropadwivoj, nebeskoj riznici koja se daruje onima to talant svoj bez ostatka prinesu Hristu Gospodu. Iako
pievo tragaqe za Hristom nije prolo bez izvesnih
lutaqa i padova, qegovo samoportvovano slueqe
Onome Koji je jedini Put, Istina i ivot
ivot (Jn. 14, 6)
ostavilo je snanog traga na ruskoj kqievnosti,
pripravivi put velikom Dostojevskom i unevi u qu
neprolazna naela pravdowubivosti, ovekowubivosti
i bogowubivosti, zbog ega ju je Tomas Man svojevremeno
i nazvao najovenijom kqievnou u svetu.
Meu Gogowevim belekama nalazimo i ovakvu
misao: Kakva je korist lai od jarbola, krmanoa, mornara, jedara, sidra, ako nema vetra? I kakva je korist
oveku od krasnoreivosti, otroumnosti, znaqa, kul-

40
ture, pameti, ako u dui qegovoj nema Duha Svetoga?
Nema sumqe, ova nas pieva spoznaja umnogome podsea na poznato otkriveqe Svetog Serafima Sarovskog
o sticaqu Duha Svetoga kao o ciwu naega ivota.
Nikolaj Vasiwevi bio je svestan da ne samo sticaqe
Duha, nego ni istinsko poznaqe smisla ivota nije
moguno bez dugotrajnog i mukotrpnog rada na sebi, bez
poniraqa u dubine svoga bia. Mene je privlailo sve
u emu je nalazilo odraz poznaqe wudskih dua - od
ispovesti obinih wudi iz sveta do iskustava anahoreta i pustiqaka - i na tome putu, ni sam ne znajui
kako, doao sam do Hrista. Uvideo sam da je u Qemu
kwu poznaqa due ovekove, da jo niko od dueznalaca nije ushodio na onu visinu duevnog poznaqa na
kojoj se nalazio On. Do ovog zakwuka doao sam i analizom svoje vlastite due... Sam spisatewski dar on je
shvatao kao veliki blagoslov Boiji, ali i izuzetnu
odgovornost. Zato nije udno to to je u prii Portret u usta glavnog junaka, ikonopisca, stavio ovakve
rei kao pouku upuenu qegovom ueniku: Spasavaj istotu due svoje! Onaj ko je primio talant od Boga mora
biti duom istiji od svih. Jer drugim wudima mnogo
toga e biti oproteno, ali qemu se nee oprostiti.
Nije li ovo neposredan odziv na poruku Jevanewa
Hristovog: Svakome kome je mnogo dano, mnogo e
se traiti od qega; a kome je povereno mnogo, od
qega e se vie iskati
iskati (Lk. 12, 48)?
Religioznost se u pievoj linosti ukorenila
od detiqstva, u emu je presudna uloga pripadala qegovoj majci Mariji Ivanovnoj. Veoma rano budui umetnik
osetio je bogopromisaonu upravwenost svoga ivotnog
puta i sve uzdaqe svoje poloio je na Boga. Jo kao
etrnaestogodiqi deak, posle oeve smrti, zapisao
je: Ovaj udarac podneo sam sa vrstinom istinskog
hrianina. Blagosiwam te, sveta vero pravoslavna!
Jedino u tebi nalazim izvor utehe, jedino ti mi pomae da prevaziem svoj bol. Pribegnite svi Svemoguem, kao to sam Mu ja pribegao! Jo dok se kolovao, poeo je da se zanima za bogoslovwe, da prouava
dela Svetih Otaca. Neko vreme, dodue, doputao je sebi mladalake buntovne ispade i hirove - da se ne
prekrsti u hramu, da kae poneku runu ili podsmewivu re o svetenicima, ali sa sazrevaqem toga je
nestalo. Qegov hrianski ideal uobliie se kasnije,
u etvrtoj deceniji ivota. Neposredan povod za duboki
i odluni preokret u qegovoj dui nastupie posle teke bolesti koju je preleao u leto 1840. godine. Od toga doba on e se u potpunosti posvetiti bogoiskatewstvu i radu na svojoj dui, to se neposredno reflektovalo i na qegovo stvaralatvo. Dok je u prvoj polo-

vini svoga ivota nastojao da privede wude Bogu ukazivaqem na qihove nedostatke i na negativne pojave u
drutvu, od ovog preokreta Gogow e sve svoje snage
upraviti na vlastito duhovno usavravaqe, delatno
pokajaqe i preumweqe. Nai pre svega kwu za vlastitu duu, pa e tim kwuem moi otvoriti svaiju duu, - zapisao je Nikolaj Vasiwevi u jednom pismu.
Veliki pisac doao je do saznaqa da se zlo u svetu ne
moe pobediti bilo kakvim spowaqim delovaqem, pa
ni snagom kqievne rei, ako ono nije praeno unutarqim oieqem i ohristovweqem. Stoga je kao svoj,
ali i osnovni zadatak svakog istinskog umetnika on video bezrezervno privolevaqe Crkvi Hristovoj i duboko
usvajaqe istina svete pravoslavne vere.
Sauvano je dosta svedoanstava o Gogowevom
duhovnom ivotu tih godina. Jedan prijatew koji ga je
upoznao za vreme boravka u Rimu zapisao je: Ve tada
Gogow mi se inio izuzetno pobonim. Jednom prilikom
svi Rusi doli su na svenonu slubu u ruski hram. Video sam da je doao i Gogow, ali posle izvesnog vremena izgubio sam ga iz vida, tako da sam pomislio da je
moda ranije napustio slubu. Neto pre zavretka
bdenija izaao sam u pronaos, poto je na mestu gde sam
ranije stajao ve bilo zaguwivo, i tamo sam, u polumraku, primetio Gogowa: kleao je u jednom uglu, oborene glave. Dok su se itale neke molitve, on je usrdno
metanisao... Iz tih godina datira i qegovo iskreno
priznaqe prijatewu N. D. Belozerskom: ini mi se da
mi vie lei manastir nego ivweqe u svetu. Drugom
prijatewu, N. M. Jazikovu, pisac ispoveda: Potrebna
mi je osama, apsolutna osama. Nisam roen za trzavice
koje namee svakodnevni ivot. Svakog dana i svakog
asa sve jasnije oseam da nema uzvienijeg udela na
svetu od zvaqa kaluerskog.
Probuena dua nije se mogla nasititi rei
Boije i mudrosti Otaca Crkve. Pisac koji je uao u sam
vrh svetske kqievnosti svoju lektiru sveo je na Sveto
Pismo i svetootake spise. Sauvane su belenice u koje je on unosio izvode iz proitanih dela, svoje analize
i komentare na teme kao to su: Izloeqe vere; O
crkvenim predaqima; O potovaqu svetenika; O
liturgiji; O istinskom pokajaqu; O hrianskim vrlinama; O prisustvu Duha Svetoga meu nama; O wubavi
prema bliqem... A ispise je unosio iz dela Sv. Atanasija Velikog, Sv. Jovana Zlatousta, Sv. Vasilija Velikog, Sv. Grigorija Niskog, Sv. Prokla Konstantinopowskog, Sv. Teodora Ankirskog, Sv. Jovana Damaskina, Sv.
Kirila Aleksandrijskog, Sv. Filareta Moskovskog, Sv.
Dimitrija Rostovskog, Sv. Tihona Zadonskog... Lestvica Sv. Jovana Lestvinika bila mu je najomiwenije

41
tivo, a najdraa molitva - Gospode, daj mi suze umiweqa i seaqe na smrt (sedma molitva Sv. Jovana
Zlatousta pred odlazak na poinak). Molitve je uznosio
i svojim reima, pri emu je neke od qih i zabeleio:
one su nesumqivo svedoanstvo qegove tople wubavi,
duboke vere, iskrene nade i svecele ukoreqenosti u
Trosunanom Gospodu.
Godine 1845. Gogow ponovo pada u postewu. Posle mune i teke bolesti qegova reenost da se u
potpunosti privoli Gospodu sve je izrazitija. O tome
periodu u qegovoj prepisci nalazimo i ovakvo svedoanstvo: iveo sam u unutraqosti svoga bia, vladao se kao da sam u manastiru, nisam propustio skoro
nijednu slubu u naoj crkvi... Duhovni napori nali
su odraza i na qegovom fizikom liku. Gogow je ostario, ali je stekao jednu posebnu vrstu lepote, koja se ne
bi mogla drugaije okarakterisati nego kao lepota
misleeg oveka, - svedoi P. V. Aqenkov. Lice mu je
pobledelo, uvelo; dubok, naporan rad misli ostavio je
na qemu peat umora i iscrpwenosti, ali izraz qegovog
lica, u celini posmatrano, uinio mi se svetlijim i spokojnijim nego ranije. To je bilo lice filosofa. Kao
devstvenik, nesputan branim i srodnikim obavezama,
mogao je da se u potpunosti preda duhovnom delaqu, ushodei sve vie i vie u svom asketskom usavravaqu.
Iskusio je i siromatvo, koje je doiveo kao svojevrsnu
pripremu i probu za polagaqe zaveta nesticaqa. Siromatvo je veliko blaenstvo, koga svet jo uvek nije
svestan. Ali onaj koga je Bog udostojio da okusi slast
qegovu, onaj ko je zavoleo svoju prosjaku torbu, nee je
prodati ni za kakva blaga ovdaqeg sveta... Pisacasketa poiqe da ozbiwno razmiwa o odlasku u manastir. Nema zvaqa uzvienijeg od monakog, i daj Boe
da se udostojim da ponesem monaku rizu - ve i sama pomisao na qu ispuqava radou srce moje, - pie on
grofu A. P. Tolstoju. Ipak, - ispoveda se pisac, - bez
priziva Boijeg to se ne moe uiniti. Da bi ovek stekao pravo da se udawi od sveta, mora se dostojno od qega oprostiti. Onima koji odlaze u manastir obino se
savetuje da prethodno razdaju svoj imetak siromasima. A
ta da je razdam? Moj imetak nije u novcu. Bog mi je
pomogao da steknem izvesno intelektualno i duevno
dobro i podario mi neke sposobnosti koje su na korist i
potrebu drugim wudima. To je ono dobro koje sam duan
razdati drugima, onima koji ga nemaju, da bih se zatim
mirno mogao udawiti u manastir...
Mnogi Gogowevi poznanici i prijatewi smatrali su da je on imao istinsko monako prizvaqe. Tako, na vest o pievoj smrti 1852. godine V. A. ukovski
sa bolom je zapisao: Siguran sam da bi Gogow, samo da

nije bio zapoeo Mrtve due, ije mu je privoeqe kraju optereivalo savest, premda mu rad na rukopisu nije
iao od ruke, odavno bio monah, i siguran sam da bi naao savreni mir da se obreo u sredini u kojoj bi dua
qegova disala lako i slobodno... Veliki optinski starac Varsonufije (Plihankov) kazivao je svojim duhovnim
edima da se Gogow jednom svom bliskom prijatewu
poverio: Ah, kako sam mnogo izgubio, kako sam uasno
mnogo izgubio to nisam stupio u manastir! Razlog
odustajaqa od kretaqa monakim putem najverovatnije
je leao u ambivalentnosti qegovih motiva, odnosno u
iqenici da je u qemu postojao dubok konflikt izmeu
duhovnih i literarnih stremweqa. Ipak, odluka da
ostane u svetu bila je propraena pievim unutarqim
pomonaeqem, koje veina savremenika, naalost, nije
razumela. Dela koja je objavwivao u posledqem razdobwu svoga ivota kqievna kritika doekivala je sa
odbojnou, ne bez ironije i pakosti, u emu je predqaio tada neprikosnoveni literarni arbitar Visarion
Grigorjevi Bjelinski. Po ko zna koji put ispunile su se
rei Svetog apostola Pavla: Tjelesni ovjek ne pri ma to je od Duha Boijega, jer mu je ludost, i ne
moe da razumije, jer se to ispituje duhovno
duhovno (1.
Kor. 2, 14).
Svoj duboko hrianski pogled na umetnost Gogow e formulisati na vie mesta. Tako, u kqizi Izabrana mesta iz prepiske sa prijatewima qeno naznaeqe pisac vidi u tome da ona slui kao nevidwiva
stepenica prema hrianstvu, jer danaqi ovek nema snage za neposredan susret sa Hristom. Po Gogowevom miwequ, kqievnost ima istu ulogu kao i dela
duhovnih pisaca - da prosvetwuje duu, da je uzvodi ka
savrenstvu. Pisac-asketa iskreno je verovao u snagu
rei, u mogunost da se reju ovek prome i preobrazi.
I to je qegov odnos prema umetnosti bio uzvieniji,
to je vee zahteve postavwao pred sebe kao pisca kome
je poveren veliki dar Boiji - re.
Podseajui na jevanewsku pouku da e za
svaku praznu re koju reku wudi dati odgovor u
dan Suda
Suda (Mt. 12, 36), Nikolaj Vasiwevi ustao je protiv praznoslovweqa i bilo kakve zloupotrebe rei u
kqievnosti. Odnos prema rei mora biti poten. Ta
re je najuzvieniji dar Boiji wudima! Veoma je opasno ako se pisac lakomisleno igra reima. Neka nijedna
trula re ne izae iz usta vaih! - navodi on u ve
pomenutoj kqizi. A u pismu V. A. ukovskom on ovako
sagledava osnovne preduslove za bavweqe kqievnim
radom: istija od gorskog snega i svetlija od nebesa
mora biti dua moja, kako bih zadobio snagu i otpoeo
podvige na velikom popritu (kqievnog stvara-

42
latva).
Ueqe Crkve predstavwalo je za velikog pisca
krajeugaoni kamen izgradqe ruske nacionalne kulture.
Staqe duhova u tadaqem ruskom drutvu, osobito u
qegovim viim slojevima, koji su se sve vie priklaqali verskom indiferentizmu i relativizmu, u qemu je
izazivalo veliki bol. Imamo bescenu riznicu, ali ne
samo to se ne trudimo da postanemo toga svesni, nego
se ak ni ne seamo gde smo je ostavili. To je kao da
domaina zamole da pokae najlepu stvar koju ima u
kui, a on ni ne zna gde se ta stvar nalazi. Mi ne marimo
za Crkvu, koja se, kao celomudrena devojka, sauvala jo
od apostolskog doba u svojoj prvobitnoj istoti i neporonosti; ne marimo za Crkvu, koja kao da je sila s neba, sa svojim dogmatima izuzetne dubine i predivnim
obredima, nas radi, i koja jedina ima mo da otkloni sve
nedoumice i odgovori na sva pitaqa naa...Tu i takvu
Crkvu, koja postoji nas radi, jo uvek nismo uveli u ivot svoj! Zadatak svakog verujueg oveka, a pogotovo
intelektualca, jeste da ivweqem svojim posvedoava
istinu Crkve: ivweqem svojim moramo zatititi
nau Crkvu, koja je sva - ivot; miomirom dua naih
vawa nam objavwivati qenu istinu... Propovednik
Crkve od Istoka duan je da tako istupa pred narodom
da ve od qegovog smirenog izgleda i tihog glasa koji
izlazi iz dubine due, oivwujui one kojima se
obraa, sve pone da se pokree jo pre nego to on
izloi povodom kakvog dela je doao, tako da mu svi
uglas uzvrate: Rei nisu potrebne - i bez qih mi ujemo
svetu istinu tvoje Crkve!
Ostatak ivota Gogow je proveo u svakoj pobonosti i istoti, neumorno radei, ali i nadahqujui
se bogoslueqima Crkve, susretima sa monasima, poseivaqem svetih mesta. Nekoliko puta boravio je u
znamenitom Optinskom manastiru, za koji je zapisao:
Mislim da ni na samoj Svetoj Gori nije lepe! Ovde je
blagodat opipwivo prisutna. Nigde nisam video takve
monahe. inilo mi se da sa svakim od qih razgovara sve
to je nebesko. Molitve optinskih staraca davale su
mu snagu da istraje na svom trnovitom putu slueqa
istini. Moj put je teak, i posao kojim se bavim je takav
da se pero moje ne moe pokrenuti bez oigledne,

neskrivene pomoi Boije u svakome trenu i svakoga asa. Moje snage ne samo to su nitavne, nego qih ni nema bez viqeg oivotvoreqa. Molite se za mene, Hrista radi, - poruuje pisac optinskom jeromonahu Filaretu. Pokaite ovo pisamce ocu igumanu i zamolite ga
da uznese molitve svoje za mene grenog, kako bi me Gospod udostojio da obznaqujem wudima slavu imena Qegovog, iako sam greniji i nedostojniji od svih. Mnogo
puta poklonio se i motima Prepodobnog Sergija u Lavri Svete Trojice, a etiri godine pred smrt Gospod mu
je podario blagodat da ode u Svetu Zemwu, pokloni se
ivonosnom Grobu Gospodqem i na qemu primi sveto
priee na poputninu u ivot veni.
Iza sebe je, pored pripovedaka i romana koji su
uli u zlatni fond svetske kqievnosti, Nikolaj Gogow ostavio i obimnu duhovnu prozu, u kojoj je uspeo da
savremenicima i potomcima prenese dragocena iskustva liturgijskog i podvinikog ivota Pravoslavne
Crkve. Poetak, koren i temew svega jeste wubav prema Bogu. Ali nama je taj poetak na kraju, i mi sve to
postoji u svetu wubimo vema nego Boga. Boga vawa
wubiti tako da sve drugo, sve to je mimo Qega, uzimamo za sporedno i maqe vano, da zakone Qegove
drimo za vie i vanije od svih naredbi wudskih,
savete Qegove - vie od sviju saveta wudskih, i da se
mnogo vie bojimo da uvredimo Boga nego ma koga od wudi, - poruuje pisac u svom Pravilu ivweqa za hriane u svetu. Zemni ivot na ne moe biti nijednog
trena spokojan - to vazda moramo imati na umu. Brige samo sustiu jedna drugu, danas ovakve, sutra onakve. U
svetu je nae prizvaqe - vojevaqe, a ne praznovaqe: pobedu emo slaviti na onome svetu. Ovde smo duni da se
muki, ne malaksavajui duhom, borimo, kako bismo
dobili vie nagrada, veu slavu na nebesima. Gogow je
na tome krstonosnom, ali pobednom putu prolio mnogo
suza i znoja, umnoivi i na dobro dua wudskih
upotrebivi talante koje mu je Gospod podario. Neka bi
qegovo odvano i neumorno svedoeqe Hrista bilo
podstrek svima nama da u naem svakodnevnom radu i
stvaralatvu ne zaboravwamo Onoga Ko je izvor ivota, da bismo od qega i nagradu primili i u ovome veku, i u buduem.

43

NA FORUMU
pravoslavnog sajta Biblioteka Sveti Naum
( bsn.org.yu , naslov: Dobro doli, oe Gavrilo)
Puno uspeha na qivi Gospodqoj, mnogo duekorisnih pouka i saveta na forumu.
Pozdrav i blagoslov iz manastira Lepavina
o. Gavrilo (17. jul 2003.)
Blagoslovite, oe, i dobro nam doli!
Svima nam je drago da meu nama imamo i prave iskusne trudbenike na qivi Gospodqoj. Pomjanite i nas
beskorisne sluge Sveviqega.
akon Goran (17. jul 2003.)
Dragi oci, brao i sestre,
Hvala vam svima koji ste svojim javwaqima obogatili sadraj ovog, naeg, zajednikog foruma. Hvala Vam
na reima podrke i molitvenoj potpori.
Ovom prilikom, posebno elim da se zahvalim na javwaqu dragom nam u Gospodu ocu Gavrilu, iji trud na
qivi Gospodqoj je nesumqivo vei i vredniji od naeg, i da mu poelim svako dobro od naeg Pastirenaalnika
Hrista, na mnogo, mnogo godina.
Dobro doli dragi oe!
Oprostite, oprostite, oprostite, i pomjanite sve nas pred Preistim Obrazom Presvete Bogorodice
Bogomajke Lepavinske.
od sviju najmaqi, leq i duom i telom, od jue, milou Bojom,
akon ivojin Kneevi (22. jul 2003.)
P.S. Javite nam se ponovo, kad Vam to obaveze dopuste, dragi oe. Ujedno pozivam i oce svetenike da se
aktivnije ukwue u rad naeg foruma - svojim odgovorima, savetima i poukama, na slavu Boiju a na dobro i korist
svih nas.
Pomae Bog!
Neizmerno bih voleo da imamo priliku da popriamo sa naim svetenicima, pa makar i na ovaj nain
kroz diskusije. Znam da je krst koji nose teak, da imaju puno obaveza, ali bih jako voleo da imamo ee prilike
da ujemo qihove rei na ovim diskusijama
Svako dobro od Gospoda svima
Ivan (25. jul 2003.)
Dragi mrave ,
Drago mi je da si se javio i ukazao mi duhovno povereqe, a jo drae da si, kako sam kae, ostao u SPC
- tako i treba! Svaka grana koja otpada od stabla vene i ne raa ploda... U Crkvi je poslunost stavwena ispred
posta i molitve, a naroito u manastiru. Pitaqa koja si mi postavio vrlo su odgovorna, pa sam ih poslao
nadlenom episkopu na razmatraqe i odgovor, koji sam blagodarei rtvi Qegovog Visokopreosvetenstva G.
Jovana, koji je u oskudici sa vremenom, vrlo brzo dobio. awem vam zvanini odgovor Mitropolita Jovana i nadam
se da sam zadovowio vae duhovne potrebe:

44
Oe Gavrilo,
Primio sam od Vas dve informacije putem faksa po istoj stvari, o duhovnim razgovorima u kojima ima
nekoliko pitaqa. Sveti Vladika Nikolaj mnoga slina pitaqa objavio je u Misionarskim pismima, pa za svakog
pobonog hrianina ima prave hrianske literature da nae odgovore na svoja interesovaqa. U nae vreme
javwa se slina potreba, ali kod izvesnih ima i pitaqa koja su necelishodna i treba imati malo vie povereqa
u svoju Crkvu! Ne bi bilo dobro da padnemo pod teinu rei Svetog Evanewa: Sa kime u uporediti rod ovaj?
Slian je djeci koja sjede po trgovima i dovikuju drugovima svojim govorei: Svirasmo vam, i ne
igraste; naricasmo vam, i ne ridaste
ridaste (Mt. 11, 16-17).
Pitaqe jedinstva u Crkvi bilo je od prvorazrednog znaaja, pa je tako ulo i u jektenije na bogosluequ:
Za mir svega sveta, za nepokolebwivost svetih Bojih Crkava, i sjediqeqe svih, Gospodu se pomolimo! Koliko
ovu jekteniju izgovaramo sa razumevaqem i stvarnim raspoloeqem o emu ona govori, o jedinstvu svih, ili samo
izgovaramo ne marei za qen sadraj? Kako postii jedinstvo svih? Mogu li nam dati odgovor oni koji sebe
nazivaju zilotima, ili revnitewima za istotu Evanelskog naslea i crkvene tradicije? Sadaqa jerarhija
ima apostolsko prejemstvo i koristi pravo upravwaqa Crkvom, kao to su to radili u svoje vreme Sveti Oci.
Poslunost je vrlina koja stoji na prvom mestu, ispred posta i molitve!
Ovo su teme za razgovor koji iziskuje vie vremena, za koje se interesuje va sagovornik Duhovnih
razgovora. Ekumenizam neke sablaqava, pa izlaze iz SPC, najverovatnije tamo gde mogu da nau neku
materijalnu korist! Otac Justin je napisao divnu kqigu, Crkva i ekumenizam. Treba je proitati i nauiti ono
to je Pravoslavna vera. Crkva na zemwi je drutvo nesavrenih wudi, grenih wudi i kroz Crkvu se spasavamo
pokajaqem i prieem, kao i ostalim Svetim tajnama, koje nas osveuju. Spasiteweva beseda o jedinstvu Pastira
i stada i molitva Ocu da svi jedno budu u punom jedinstvu, savrenom kao to je jedinstvo meu Svetom Trojicom.
I druge ovce ima koje eli da dovede u jedinstvo. Spasitew ostavwa devedeset i devet ovaca i trai onu jednu,
zalutalu.
Pitaqe Pravoslavne finske crkve je nesporno, ukoliko je u jedinstvu sa ostalim Pravoslavnim
autokefalnim crkvama.
Uestvovaqe na skupu religijskih lidera sveta u Asiziju za mir u svetu je ustvari svojevrsna konferencija
da se doe do meusobnog dogovora da se ne ratuje, da se wudi ne ubijaju, da bude mir meu wudima. Mirotvorcima
je obeano da e se sinovima Bojim nazvati.
U Crkvi vie nemamo vratare, da uvaju vrata hrama da neko od inovernih ne bi prisustvovao
bogosluequ. I druge slube su se tokom vremena izgubile.
Koga zanima kalendarsko pitaqe, kada u naoj Crkvi nije bilo uopte rei o tome? Ko to podgreva i eli
polemike? Na svearskim rukovima moemo li nepravoslavne isterati iza trpeze dok se mi molimo pre jela, da
bi samo pravoslavni bili prisutni?
Pitaqe zato se ne pogruavamo, ve polivamo prilikom krtavaqa? U Uequ Dvanaestorice apostola
- Didahi, ima za to objaqeqe da ako nema dovowno vode moe da se krsti i u malo vode! To je u Liturgici, nauci
o bogosluequ, svakom aku-bogoslovu poznato. Da li su pravedniji i svetijeg ivota oni koji su se pogruavali
od onih koji su sa maqe vode krteni? Znamo smisao pogruavaqa tri puta! Ko eli da bude krten kroz
pogruavaqe, svetenik e to i uiniti! Imamo i krteqe u krvi - muenitvo za veru hriansku, gde nema ni
pogruavaqa, ni polivaqa, a vrednije je pred Bogom od svega reenog.
Evo nekoliko mesta iz Svetog pisma koje treba sozercavati: 1. Kor 9, 22; Rim. 14, 1 i 17; Jn. 10, 16; 17, 21;
Jn. 3,17, da se spasu svi kroz Qega (Lk. 9, 56); Bog eli da se svi wudi spasu, Mt. 9, 13. Spasitew je doao da pozove
grenike na pokajaqe (Lk. 19, 10), da spase izgubweno (Jn. 3, 15 i 16); Jn. 17, 3 o Hristopoznaqu i Bogopoznaqu.
U oskudici sa vremenom nisam se osvrnuo na detawnija razjaqeqa navedenih tektova iz Svetog Pisma.
Smatram da je i ovoliko dovowno. Svako je duan da radi na svome spasequ, uporedi priu o talantima!
elei Vam svako dobro od Gospoda pozdravwamo sa blagoslovom Bojim, Va
+Mitropolit Zagrebako-wubwanski Jovan
(27. jul 2003.)
Pomae Bog!
Ja moram da kaem da sam oduevwen to je Vladika Jovan i to ste Vi, oe Gavrilo, nali vremena da

45
odgovorite na postavwena pitaqa. Hvala vam veliko na vremenu i paqi koju ste nam ukazali i nadam se da emo
esto imati prilike da Vas ujemo. Nadam se i verujem da znate koliko nam znae ovakvi kontakti i rei naih
duhovnih pastira. Ne zamerite i pomenite.
Svako dobro od Gospoda
Ivan (28. jul 2003.)
Dragi oe Gavrilo,
Hvala Vam to nalazite vremena da nam se javite u okviru foruma i odgovorite na naa pitaqa. Hvala i
visokopreosveenom Mitropolitu Jovanu, koji je isto tako naao vremena da odgovori na pitaqa brata mrava.
Mislim da bi ovakvih razgovora trebalo biti to vie jer se stie utisak, na alost esto sasvim taan, o
udawenosti pastira od naroda. Narod je tada zbuqen mnogim qihovim postupcima i esto ne zna da li je neto to
se kae istina ili je u pitaqu la preko medija. Pogotovo teme poput ekumenizma ili kalendara treba
pribliiti narodu i objasniti, a ne nekako skriveno, tajno govoriti o tome, pa tako da doe do nesporazuma izmeu
pastira i naroda. Ili moda pastiri nemaju odgovora?
Pea (28. jul 2003.)
Pomae Bog, oe Gavrilo i bratijo Svetovavedeqska!
Blagoslovite.
Javwa Vam se brat Pea sa foruma Biblioteke Sveti Naum. Drago mi je to se otac Gavrilo ee javwa
na forum. Red je da neto i neki duhovnik kae. Mi svetovqaci moemo priati i priati, ali nae rei su
nitavne i pre liimo na naslikani izvor na zidu koji lii da tee vodu ivu, kao to to ree sv. vladika Nikolaj.
No, ja vam sada ne piem da bih vas hvalio, znam da oekujete hvalu od Boga, a ne od oveka. Znam da nemate puno
slobodnog vremena, a isto tako verujem da se svaki prekovremeni trud vraa oveku stostruko od Boga. itam tako
pouke brae i sestara na forumu i vidim da mnogi trae Boga, mnogi pitaju ak i banalna pitaqa, nema ko da ih
poui, kao ovce bez pastira... I stvarno bih i ja, a koliko tek oni eleli da im neki duhovnik, koliko je u qegovim
moima, odgovori na neka osnovna pitaqa. Re jednoga svetenosluitewa ima veliku teinu, a pogotovo ako se
radi o monahu. Zato bih eleo da Vas pitam, oe Gavrilo, da li biste Vi mogli da neto uinite po tom pitaqu?
Ne zamerite na tome. Znam da bi se i brat ivojin sloio da pri novom ureequ foruma bude postavwen i
podforum Vaa pitaqa duhovniku ili sl. Naravno, tu bi se vremenom ukwuili i drugi svetenici. To je ono
osnovno to sam hteo da Vas pitam.
Nadam se da ste na pravi nain shvatili moje pitaqe, na radost svih lanova Duhovnog foruma Biblioteke
Sveti Naum.
brat Predrag, Vawevo (15. novembar 2003.)
Povodom teksta Plodovi virtuelne pustiqe
Poto sam naao vrlo koristan tekst na temu korieqa Interneta, a u svrhu duhovnog prosveivaqa,
elim da ga uinim dostupnim za posetioce naeg foruma.
Ovaj tekst je vrlo koristan za virtuelne medije. Ne znam koliko su nai posetioci zainteresovani za ruske
pravoslavne sajtove, koji koriste Internet u svrhu misionareqa i upoznavaqa oveka sa Pravoslavwem i
bogoslovwem, kao i uestvovaqe na raznim konferencijama. U danaqe vreme moramo biti obazrivi zbog
postojaqa raskola i raznih grupacija, a takoe i svetovnih wudi koji imaju svoje veb-stranice, to nekad moe da
koristi, a ponekad da unese i smutqu. Nainu uestvovaqa na Internet-konferencijama treba pristupiti veoma
ozbiwno. U Rusiji su prisutna i Internet radio-predavaqa kao Radio Radoqe i Radio astrahanskoenotajevske eparhije (www.astrakhan-ortodox.astranet.ru), sa mogunostima direktnog emitovaqa radio
programa. U Ruskoj Crkvi ak postoje i episkopi kojima se direktno na sajtu moe obratiti sa pitaqima
pravoslavne vere. Episkop je uvek spreman da rado odgovori na sva pitaqa.
Mogunosti nae Crkve za angaovaqe u ovakvom nainu informisaqa su znatno maqe nego mogunosti
Ruske pravoslavne crkve.
Na najposeeniji pravoslavni sajt je Biblioteka Sveti Naum, to se moe oceniti po dnevnoj
poseenosti zabeleenoj preko registarskog broja (od pokretaqa sajta do danas registrovano je preko 100.000

46
posetilaca), ali opet u zavisnosti od teme: ukoliko je kvalitet teme bowi, interesovaqe je vee.
Na drugom mestu je sajt Svetosavwe, iji su urednici prota Wuba Miloevi i prota Srba Mileti, koji
vrlo kvalitetno ureuju sajt sa bogatom bibliotekom i velikim brojem tema.
Pojedine crkvene optine u dijaspori i zemwi su stavile i registrovale svoje sajtove, ali su oni maqe
aktivni i koncentrisani samo na informativni rad.
Moemo da navedemo i zvanini sajt SPC, koji se uglavnom svodi na zvanina obaveteqa SPC i vanije
vesti, a ne ukwuuje, barem za sada, razne druge aspekte iz crkvenog ivota, koji se tiu problema vernika,
opasnosti od raznih sekti i drugih grupacija i drugo, to bi takoe trebalo da se nau na istom. Takoe bi trebalo
omoguiti kontakt putem foruma na kojem bi se diskutovalo o raznim pitaqima vere, a koji bi ureivali i davali
odgovore bogoslovski obrazovana lica, postavwena od Svetog Sinoda.
Deanci su svojevremeno bili aktivni, ali se trenutno bave tematikom u okruequ u kome se nalaze.
Manastir Studenica ima postavwen sajt, ali nedostaje inicijativa za aktiviraqe mladih wudi, a na
korist i spaseqe to veeg broja wudskih dua.
Crnogorska mitropolija je takoe svojevremeno bila veoma angaovana, ali se na qenom sajtu trenutno
mogu nai samo vesti.
Na Mitropolit zagrebako-wubwanski Jovan je indirektno uestvovao na forumu, to je bilo na korist
svim posetiocima sajta.
Za razliku od toga, ima i svetovnih sajtova sa pravoslavnim temama, ali se na qima ne mogu dobiti
ozbiwniji odgovori, jer uesnici qihovih foruma nemaju pravo znaqe, ali bi uz prisustvo nekoga sa bogoslovskim
znaqem ceo tok razgovora na sajtu bio usmeren na pravu stranu.
Znai, postoje wudi koje treba angaovati da bi se misionarilo u virtuelnom prostoru, ako ne moe u
fizikom, i to se odnosi kako na monahe koji su stekli struna bogoslovska znaqa, tako i na mirjane koji poznaju
strani jezik.
o. Gavrilo (15. april 2004.)

Plodovi virtuelne pustiqe

Mi smo zaboravili da razgovaramo, rekla je u prolom veku glavna glumica filma Moskva suzama ne
veruje, glumei Liju Ahedakovu. Ali, moda traei izlaz iz znane samoe u zgradama sa mnogo stanova, gde ne
zna ak ni ime suseda, samoe u masi koja stalno negde uri, samoe usred zajednike groznice radnika u
kancelariji, mi smo nauili da razgovaramo na drugi nain? Jo jue, ako je trebalo neto uraditi - naprimer,
znati najefikasniji nain kiseweqa kupusa ili prosto popriati o ivotu - mi smo se obraali onima s kojima
smo iveli i radili, ak i ako ti nai bliqi nita nisu shvatali ni o belim glavicama (kupusa) ni o tajnama
tvoje due.
Od tada, kako je u na ivot uao Internet, situacija se u korenu izmenila. Sada, elei da dobijemo
koristan recept, mi svoju nadu polaemo na pretraivaqe Interneta, i on nam daje odgovore na sajtovima - o
kisewequ kupusa, kao i chat, gde se satima moe praznosloviti. Uostalom, u oba sluaja - i kada se mi sopstvenim
nogama peqemo stepenicama u stan suseda, i kada klikemo miem piui elektronsko pismo, ostaje i dawe
pitaqe ta je za nas vanije: dobiti ovu ili onu informaciju, ili stupiti u kontakt sa nekim ovekom.
iva wudska dua trai sastradaqe i wubav. Ona trai Boga. I kada ovek to shvati, on poiqe da se
gubi u tragaqu za informacijama i saradnicima. U realnom svetu, elei da naemo odgovore o svome Tvorcu,
moemo prei prag Crkve i razgovarati sa vernicima i sa svetenikom. Ali kako je teak taj korak za svakoga od
nas! Nepoznati svet Crkve uliva strah: uradiu odjednom neto nepravilno? Na mene e odjednom vikati, ismevae
me, goniti?
I zato neko pokuava da uini svoje prve korake na putu ka veri u virtuelnom svetu, to jest na Internetu,
gde na oveka ne deluju utvreni stereotipi. Seajui se naina mog ocrkovweqa, kao i ulaska mnogih prijatewa i
poznanika u crkveni ivot, mogu da primetim da smo svi mi preiveli period linog Starog Zaveta, kada Re
za nas jo nije postala plot. To jest, mi smo poverovali u Boga, itali duhovnu literaturu, pokuali da se molimo,

47
ali jo nismo bili spremni da uestvujemo u Tajnama Crkve. Ali potreba za jednomiwenicima, u takvom krugu
opteqa gde bi postojala mogunost razmatraqa duhovnih pitaqa koja te zanimaju, u tom je periodu posebno
kritina. U toj etapi duhovnog ivota neko je poseivao protestantske skupove, a neko sektake. Slava Bogu, niko
nije zastao na pola puta, i svi su sreno doli do analoja (naloqa) s Krstom i Jevanewem - do ae (Tajna Svetog
Priea) u Pravoslavnoj Crkvi.
Sada svi shvatamo da smo dovowno dugo lutali u zemwi dalekoj, ne zato to nam je u Pravoslavwu neto
nedostajalo, ve zato to nismo mogli da naemo takav skup u kojem bi mogli da uestvuju svi oni koji jo nisu uli
u liturgijski ivot Crkve. Razume se, pri crkvama postoje nedewne kole, odravaju se besede, predavaqa. Ali
wudi sa ulice u pravilu ne dolaze na takve skupove - qih pohaaju oni wudi koji su ve parohijani odreene crkve.
Moda e onaj koji je jo u zabludi u tragaqu za istinom po ulicama i trgovima pronai odgovarajuu adresu na
mrei?
Ako krenemo u ekskurziju po ruskim pravoslavnim Internet-resursima, onda moemo da vidimo da oni na
prvi pogled poraavaju svojim brojem i raznolikou: kao da pred tobom svetli vaskrsla prestonica sa svojim
kupolama i krstovima. Veoma profesionalno uraene stranice manastira i crkava, elektronske verzije
pravoslavnih izdaqa, forumi, kqige posetilaca s odgovorima svetenika na pitaqa, biblioteke, kalendari...
Ali ako to malo bowe razmotrimo, a posebno ako se upoznamo sa stopom poseenosti i brojevima posetilaca,
primetiemo da veoma mali broj pravoslavnih resursa ima ozbiwan auditorijum, a prstima jedne ruke mogu da se
prebroje ta mesta na mrei na kojima se moe uestvovati u ivom razgovoru o pravoslavnoj veri.
Glavna opasnost koja preti onome ko trai istinu na mrei, a koja je karakteristina za Internet uopte,
jeste anonimnost i lakoa qenog ostvareqa. ak nije uvek jednostavno nai izvor informacija koju korisnici
Interneta dobijaju u reimu read only. Daleko od toga da svaki resurs na mrei, koji je prikriven pod
Pravoslavwe, tei da precizira svoju pripadnost ovoj ili onoj konfesiji, ili jednostavnije reeno - sekti,
jeresi ili raskolu. Ali ako izdvojimo vlasnike sajtova ili portala, pokazae se da je praktino nemogue odrediti
dugogodiqu religioznu (ili antireligioznu) pripadnost pojedinih uesnika konferencija na mrei. Na tim
mrenim konferencijama, na kojima je glavna tema Pravoslavwe u qegovim razliitim aspektima, sreu se
gradovi-giganti sa nekoliko hiwada uesnika, ali i skromni salai sa dve-tri kue.
Nesumqivo, najnaseweniji megapolis pravoslavnog Runeta je forum akona (sada protojereja, nap. prev.)
Andreja Kurajeva. Za pet godina postojaqa je na toj velikoj mrenoj konferenciji (na www.kuraev.ru/forum) bilo
registrovano vie od 15.000 uesnika, otvoreno skoro 30.000 tema, a ukupna koliina informacija se pribliava
milionu. Popularnost Kurajevskog foruma nosi sa sobom dosta problema: sve je tee drati pod kontrolom taj
veliki i dawe proirivani resurs.
itaoci pravoslavnih Internet-resursa su se usaglasili u miwequ da forum koji nosi ime akona
Andreja Kurajeva sam o. Andrej praktino ne poseuje. Sada je na forumu nastala jedna ne sasvim zdrava situacija:
forum je zahvatio talas emigracije - ranije aktivni uesnici jedan za drugim objavwuju svoje naputaqe foruma,
a neki mole administratora da ukinu qihovu adresu. Kao rezultat se dobijaju zategnuti odnosi vlasti i naroda
- administratora Andreja Rikovskog i obinih uesnika.
U emu je sutina konflikta? Narod je vie puta molio vlast da ne uvodi wude u sablazan, dajui moderatorska prava oveku koji sebe smatra prorokom Enohom, te odbojnom raskolniku igumanu Kiprijanu, koji je,
ini se, ve bio u svim moguim i nemoguim jurisdikcijama. Takoe je molio za potovaqe prema pravoslavnim
svetenicima, kao i da se ne pravi sopstveno bogoslovwe. Ali, oigledno, od mirjanina koji snishodwivo
pouava svetenike nije mogue dobiti adekvatnu reakciju na miweqe veine. Neko ko poseduje vlast moe da
unese iskueqe, ak i u oblasti jedne Internet-konferencije. Daleko od toga da su obini uesnici - aneli.
Ostaje samo da se molimo da forum, koji je pokrenut pre pet godina radi misionarskog propovedaqa o Hristu i koji
ima jedinstvene mogunosti, ne postane predmet ismejavaqa.
Uostalom, kao rezultat masovnih iskwuivaqa wudi sa foruma akona Andreja Kurajeva, pojavwuju se
drugi novi forumi: naprimer, novi forum www.beseda.org.ru. Uzimajui u obzir kako uspene tako i neuspene
pokuaje ranijih konferencija, organizator datog foruma, protojerej Aleksandar Striak iz Tatarstana, nada se
da e ovaj nedavno oformweni resurs privui dosta aktivnih uesnika, kako onih koji su u potrazi za verom, tako
i ve ocrkovwenih wudi, kojima u obinom ivotu nedostaju razgovori o pravoslavnim pitaqima. Evo ta o sebi
pie otac Aleksandar: A zato se baviti misionarstvom sa takvom sranou? Pa sve zbog radosti spoznaje vere.

48
Jer ja nisam bowi od drugih, i ja bih eleo sve da prisajedinim toj radosti ivota u Bogu, jer oni to zasluuju
vie nego ja.
Pravoslavni korisnici Interneta, koji bi eleli da diskutuju sa pravoslavnim istomiwenicima o
pitaqima porodice i braka mogu da uestvuju na forumu Dobri razgovori. Na tom portalu se nalazi i stranica
za upoznavaqe, Dobra srca, gde se moe ostaviti poruka o traequ ivotnog saputnika ili prijatewa, kao i
odgovoriti na pitaqa drugih.
Za pravoslavne koji ele da komuniciraju u okvirima tradicionalne blagoestivosti, bez mogunosti za
misionareqe, postoji forum www.pravbeseda.org. Ovde se mogu nai odgovori na esto postavwana
pravoslavna pitaqa: da li davati milostiqu, kako se odnositi prema kodovima i INN... Uostalom, oni koji ele
da dobiju odgovore na sloenije, a tim pre, na bogoslovska pitaqa, bowe da se ukwue u profesionalne forume.
Od ovih prethodnih foruma, razlikuje se forum Ruski razgovori, koji ima jako izraenu patriotsku notu,
ali ima slabu taku - anti-INN-izam.
Posledqih nekoliko godina je meu omladinom veoma popularan meunarodni Internet projekat
LiveJournal.com - otvoreni dnevnik, u koji moe da se upie bilo ko to eli. Uesnici dnevnika nalaze sebi
istomiwenike po raznim interesovaqima: od wubitewa maaka pa do formiraqa dobrovowakih oruanih
odreda.
Postoje i forumi na ruskom jeziku ija je glavna tema Pravoslavwe. Qih je jednostavno nai: za to je
potrebno napisati kwune rei u kuicu pretrage. Meu uesnicima ivog urnala su i profesionalni
bogoslovi, patrolozi, s kojima je mnogo lake stupiti u kontakt i porazgovarati na mrei nego u realnom ivotu.
Razume se, i ovde treba napomenuti to da nisu svi koji nastupaju kao pravoslavni zaista pravoslavni. I
kao po pravilu, vukovi u virtuelnim ovjim koama projavwuju mnogo veu jeziku umenost nego oni koji vam
zaista ele spaseqe. Naprimer, na stranicama ivog urnala aktivno istupaju suzdawski raskolnici, koji
ulaze u mnoge diskusije sa svojim besceremonijalnim rasuivaqima. Novi lan moe da stekne utisak da su samo
oni na urnalu. Ali, to nije tako. Glavno je u tome spoznati ko se za koga predstavwa. Problem je u tome to
raskolnici i sektai sebe dobroduno nazivaju baukama, svetenicima, polemiu na bogoslovske teme i daju
blagoslov svima onima koji ele da skrenu nalevo ili nadesno.
Ali, bez obzira na sva iskueqa i zamke koje vrebaju na mrei mladog traitewa istine, bacaqe u
virtuelno tlo semena donosi i dobre plodove. Dokaz za to su pravi dugogodiqi, a ne virtuelni prijatewi, koji
su uspeli da zadobiju mnoge pravoslavne mlade wude na Internetu. Evo odlomka iz pisma Nikolaja Arhipova na
Kurajevskom forumu: Rei u vam iskreno - ja nisam imao pravoslavnih prijatewa. To me je muilo... Sada ih imam
mnogo - prijatewa i prosto wudi, bliskih i veoma bliskih... U veku usamwenosti teko je rei tople rei i teko
je dobiti toplinu i razumevaqe, teko je otkriti neku svoju tajnu u nadi za razumevaqem... Ovde je lake... Sree
se i Usamwenost u moru Interneta, kao i ovek u moru bezwudnosti... Moe se mnogo diskutovati o korisnosti i
beskorisnosti foruma, chata, Interneta, ali sam ja zahvalan to sve to postoji, jer sam sreo wude. Daj, Boe, da
to ne pokvarim, da ne prekinem tu tanku nit...
(izvor: http://www.rusk.ru)

Hristos vaskrse,
Naiao sam na zaista mnogo ruskih sajtova, i na mnogima sam video veoma interesantne teme, i po prvi put
mi je ao to ne znam ruski, jer deifrujem svaku treu re, pa sam digao ruke. Ali mi je posebno drago kad neko
sa qihovih sajtova prenese neku vest o nekom dogaaju, udu, o prepoznavaqu zamki vremena u kome ivimo,
praktinim pitaqima vere itd.
Na lepavinskom sajtu sam, naprimer, u rubrici Pitaqa i odgovori naao bar deset pitaqa koja sam ja
sebi postavwao, a koja su sa ruskih sajtova. Mislim da idu daleko ispred nas po pitaqu raunara i Pravoslavwa
i da bi vie prevoeqa i preuzimaqa dobro dolo.
Boban (15. april 2004.)
Zahvawujemo bratu Bobanu na javwaqu, i s obzirom na interesantnost teme Plodovi i zamke Interneta
elimo da se i drugi uesnici foruma ukwue u diskusiju. Takoe bih eleo da ujem i vae miweqe o mom
komentaru povodom Plodova... U prilogu awemo zanimwiv intrevju sa jeromonahom Petrom o Internetu:

49

Sam po sebi Internet je moralno neutralan

(razgovor sa odgovornim sekretarom Nastavnog Komiteta RPC i
gl. urednikom veb-stranice bogoslov.ru jeromonahom Petrom)
- (...) Neki wudi izjednaavaju Internet sa sredstvima komunikacije kao to su telefon ili pota,
dok drugi smatraju da on predstavwa mono mas-medijsko sredstvo. ta vi smatrate?
- Nesumqivo, Internet je u danaqe vreme jedno od najee korienih i podesnih sredstava
komunikacije. To je u potpunosti oigledno. Takoe je oigledno i to da je Internet pogodan kao sredstvo za
dobijaqe razliitih informacija. Drugo je pitaqe da li se Internet moe iskoristiti i za uticaqe na masovnu
svest, slino kao tampa, televizija ili radio.
Sam po sebi, Internet - kao i veina drugih tehnolokih dostignua - jeste moralno neutralan, zbog toga
to ga neko koristi u korisne ili tetne svrhe, i ne treba imati prema qemu negativan stav. Ali, to je ve posebna
tema za razgovor.
- Da li je istina da je Patrijarh Aleksej II pozvao pravoslavne da aktivno koriste Internet?
- Neko moe da se zaudi, ali je predmet Interneta veoma esto prisutan u javnim nastupima i intervjuima
Svjatjejeg Patrijarha. Qegovo Svjatjejstvo je ak na arhijerejskim saborima pozvalo arhijereje Ruske pravoslavne
crkve da usvajaju Internet i da se koriste qegovim mogunostima u svom eparhijskom radu. Naravno, shvatate da
kada Patrijarh govori o koriequ Interneta, on ima u vidu iskwuivo qegove pozitivne strane, o kojima smo mi
prethodno govorili. Qegovo Svjatjejstvo se pawivo odnosi i prema usvajaqu Interneta od strane Nastavnog
komiteta. Mi smo traili blagoslov za poetak rada na izradi Obrazovnog sajta, posle ega se on nekoliko puta
sa zadovowstvom izjaqavao o naem radu kao o pravovremenom i korisnom. ak je u vreme nedavne bolesti, kada
smo mu predali posledqe izdaqe publikacija, naao za shodno da izrazi svoju oinsku blagodarnost.
- Nije tajna da, poto na Setu ne postoji cenzura, veoma veliki deo resursa na qemu predstavwaju
resursi koji su prema hrianskim naelima ocequju kao nepotrebni. Kako se odnositi prema tome da se
danas zbog mogunosti pristupa Internetu informiu ne samo crkvene nastavne ustanove, ve i neki
manastiri i hramovi?
- U tom smislu sablazan i tetnost Interneta nije opasnija od televizije ili tampe. I reklama u metrou
moe da sablazni, stvar je u samom oveku. Naravno, kada se Internetom koriste deca ili omladina (neka mi
oproste za ovakve izjave), posebno ako se radi o crkvenim temama, ja bih razmotrio mogunost ograniavaqa
pristupa resursima Seta. Ako se, na primer, govori o seminariji ili akademiji, onda tu, ini mi se, treba misliti
za dobro naih studenata. Maturant duhovne naune ustanove u pravilu postaje svetenik. On bi trebalo da naui
da koristi Internet u korisne svrhe jo dok je student.
- ta je trenutno pravoslavni Internet? Koje sajtove savetujete da se posete?
- Korektnije bi bilo rei pravoslavne sajtove ili resurse na Internetu. Takvih sajtova nema mnogo, ako
qihov broj uporedimo sa ukupnim brojem sajtova Runeta. Po nekim proraunima, danas postoji vie od hiwadu
sajtova na ruskom jeziku. Oni su razliitog sadraja: od specifino bogoslovskih do optih, misionarskih.
Nesumqivo, kao i svi drugi resursi, i pravoslavni sajtovi su kvalitetni, profesionalni. U zavisnosti od toga ta
vas interesuje i koju informaciju o Pravoslavwu traite na Internetu, mogu se predloiti razliite grupe
pravoslavnih sajtova: ako govorimo o obrazovnim i bogoslovskim, to je onda nesumqivo Obrazovni sajt Nastavnog
komiteta Ruske pravoslavne crkve (www.bogoslov.ru), novosti i analitiki lanci se mogu nai na
www.russian-orthodox-church.org.ru, www.pravoslavie.ru, www.sedmitza.ru, www.religare.ru,
www.xxc.ru, misionarski su: www.kuraev.ru, www.fomacenter.ru, www.seminaria.bel.ru. Na Internetu
postoje i biblioteke pravoslavne literature: www.wco.ru/biblio, www.vehi.by2.ru. Mnogo vei spisak
pravoslavnih sajtova se moe nai na stranici Nikolaja Ardabjevskog (www.spasi.ru).
- Da li procequjete da su Internet-udrueqa, kao Seta,
Seta korisna u izradi i napredovaqu
pravoslavnih resursa ili planirate da koristite svoja sredtsva?
- Na sajt postoji samo zahvawujui pomoi Internet-udrueqa. Nai glavni saradnici u izradi sajta i
qegovog razvoja su upravo iz Sete. Koliko sam ja uspeo da primetim, uslovno reeno, za vreme profesionalnog

50
rada na Internetu, profesionalni Internet predstavwa tano odreeni i ne previe irok krug wudi, u kome
svako svakoga poznaje. Teko je zamisliti da se moe pokrenuti u Seti neki novi resurs, koji bi bio ambiciozan,
a bez opte podrke. Pravoslavni resursi su, kako se ini, novina na Runetu, pa je nae obraaqe Internetudruequ u poetku ivotnog puta naeg sajta sasvim razumwivo. eleo bih jo da pozovem sve koji itaju na
sajt, da uestvuju u izradi www.bogoslov.ru.
- Koji e Internet-projekti Nastavnog komiteta Ruske pravoslavne crkve ugledati svetlost
naredne godine?
- Obrazovni sajt Bogoslov.ru i jeste na najvei projekat, koji planiramo da razvijamo i sledee godine.
Realizacija tog projekta podrazumeva izgradqu sistema za obrazovaqe na dawinu. Ja bih to nazvao naim glavnim
projektom za naredne godine, trenutno, naalost, samo na papiru. Takoe, planiramo da 2003. godine ozbiwno
pristupimo doradi jo neaktivnih delova sajta, kao to je Klub maturanata, Studentsko drutvo, Hodoae i
turizam. Neto od toga to mi radimo ne postoji u pravoslavnim resursima ili, u krajqem sluaju, predstavwa
pravu retkost, jer je na put teak. Glavni problem je materijalne prirode. Ovde treba napomenuti da danas sajt
postoji zahvawujui trudu samo etvorice saradnika: glavnog urednika, qegovog zamenika i dvojice tehniara.
Pritom, to nije qihovo osnovno zanimaqe, ve svako od qih ima crkveno-drutvene obaveze u sinodalnim
ustanovama, a jedan od qih je student seminarije. Zato se sajt ne razvija dovowno brzo, te se u qegovom radu
poesto deavaju prekidi. Ali opet, da bi neko poeo da radi neprekidno na sajtu potrebna su sredstva. Sva naa
nada je na Deda Mraza; u krajqoj liniji, mesto za poklone pod jelkom je spremno. (...) (izvor:
http://www.runet.ru/interview)
o. Gavrilo (15. april 2004.)
Hristos vaskrse!
Zaista zanimwiva i vredna tema. Pomalo lii na temu Kako misionariti?, koju je postavio brat Mileta.
Ja se nadam da e se razviti plodonosne diskusije u obe teme, jer su stvarno znaajne. Danas je vie nego ikada
potrebno misionareqe. Iako smo formalno moda i 90% pravoslavci, od tih 90% qih 90% ne zna ni osnovne
stvari u vezi Crkve i Pravoslavwa, a i ive kao neznaboci.
Meni se pogotovo dopada ovaj drugi, ruski tekst, posebno prvi deo. iqenica je da je danaqi ovek dosta
zatvoren u sebe, i od drugoga oekuje samo kritiku i podsmeh. To ga paralie i demotivie da bilo ta korisno
uini sa sobom i sa drugim. Tako mu jeste lake da ovim putem, kojim esto kao uesnik ostaje anoniman, postavi
neka pitaqa. Malo e ko pitati nekoga svoga prijatewa o nekom problemu ili se nekome potpuno otvoriti (ovde
iskwuujem duhovnika). Pogotovo su pravoslavni sajtovi i forumi vani za nae wude iz rasejaqa, jer oni nisu u
mogunosti da dou do informacija, kqiga i asopisa pravoslavne sadrine, i tako uti miweqe nekoga Svetog
Oca ili savremenog duhovnika o savremenim iskueqima i pitaqima. Mi ovde koliko-toliko imamo duhovnika, a
i svuda oko nas su svetiqe. Opet, ne treba zaboraviti ni na rei sv. Pajsija Velikovskog, koji je rekao da e u
posledqim vremenima svet oskudevati u duhovnicima - velikim i prozorwivim podvinicima i da e se hriani
upravwati po kqigama Svetih Otaca... ali opet, iva re je iva re. Sv. apostol Pavle kae: Zato se tjeite
uzajamno, i izgraujte jedan drugoga, kao to i inite
inite (1. Sol. 5, 11)
to se tie naih arhijereja, ni oni nisu izuzeti od toga sindroma zatvorenosti, sem naravno nekoliko
qih, i to uglavnom mlaih. Svi rade svoj posao kao inovnici. Nema duha, nema vere, nema onoga to je
blaenopoivi episkop branievski Hrizostom rekao: to god da inite, od srca inite! Samo takva dela daju
ploda.
Kao to je lepo reeno u gorqem tekstu: danaqi ovek trai wubav i razumevaqe. Toga u danaqem
svetu nema, jer su wudska srca okovana hladnom strau koja ih potapa u tiho besnilo i sebinost. Strasti oveka
ine nesposobnim da primi pravu wubav. Uopte ga ine nesposobnim za poimaqe prave wubavi, i esto mu na
qenom mestu i pod qenim imenom nude ono to je suprotno qoj. Nikada se toliko re wubav nije koristila, a tako
je zaista malo bilo kao danas!
Meni je drago to se onda ukwuio u diskusiju Mitropolit Jovan, ali i tu se videla ta zatvorenost i
uopte ovdaqi mentalitet... (...)
Svako dobro od Gospoda!
Hrianin uvek treba da se raduje. Radost je svedoanstvo qegove vere. Radujte se, eda moja,

51
radujte se i onda kad padnete u velika i teka iskueqa (starac Nikon Optinski)
Pea (15. april 2004.)
Hristos vaskrse!
awemo vam adrese dva svetovna foruma, kako biste imali mogunost da procenite o diskusijama koje se
na qima vode: http://www.b92.net/invboard i http://forum.blic.net/viewtopic.
o. Gavrilo (15. april 2004.)
Evo, oe Gavrilo,
ja sam se moda upecao u jednu internet zamku. Naiao sam na jedan sajt koji je neverovatno dobro
ralanio Sveto Pismo: na sva mogua poglavwa Starog i Novog Zaveta, sa svim moguim pretraivaima po
reima, poglavwima i slino. Na primer, elite da se prisetite nekog citata a seate se, recimo, da se u qemu
pomiqe re avo, ukucate tu re i izau vam svi citati sa tom reju. Tako sam ja taj sajt i koristio u nekim
diskusijama, a evo, da ne pokrenuste ovu temu, ja ne bih malo dubwe zavirio u ovaj sajt i video da ga ureuju
adventisti. Eto. Prva misao mi je bila, pa kako da nije pravoslavan? Zato mi nemamo takav? Ili ja ne znam da ga
ima?
Ne veruj avolu ni kad istinu govori. To sam ja nauio iz Pravoslavwa. Pa mi je sad krivo to, eto, nae
Pravoslavwe kaska iza raznih i nekako su tu za korak bri, kako bi koga odvukli od istine u svoju zabludu.
Ostavwam vam link da ga i sami prouite, uz napomenu svima jo jednom da budu veoma oprezni:
http://www.biblija.org.yu/index.htm
Pazite, i sam internet-domen je veoma bezazlen i ne upuuje na sektu.
Pozdrav svima.
Boban (15. april 2004.)
Bobi,
pokuaj da nabavi cd Sveto Pismo koji je izdao SAS SPC.
Vaistinu vaskrse!
Predrag (15. april 2004.)
Dragi brate Pea,
Hristos vaskrse! Zahvawujemo na predivnom komentaru na tekst u vezi Interneta, i awemo ti ruski link
na kome je u sajtove uvrten i sajt Biblioteka Sveti Naum, iako isti nije uvrten u adresar sajtova Patrijarije
SPC. Na najbrojnijem ruskom sajtu je uvrten meu sajtove pomesnih crkava http://www.hristianstvo.ru/orthodoxy/countries
o. Gavrilo (16. april 2004.)
Oe Gavrilo, blagoslovite.
Bila sam na forumima koje ste nam preporuili da vidimo i procenimo ih, i ja samo mogu da kaem: Bogu
hvala to sam na ovom predivnom forumu. Oni od B92 i Blica su za mene previe mrani. Ne bih mogla ni imala
snage da itam takve...
O, kad bi ti znao, wubazni brate, kakva radost, kakva sladost i milina oekuje duu pravednika
na nebu, ti bi se reio da podnosi sve bede ovog privremenog ivota sa zahvalnou (Sv. Serafim
Sarovski)
Teodora (16. april 2004.)
Hristos vaskrse!
Danas postoji novi, virtuelni nain propovedaqa, ali se sa svetovnih foruma vidi da ti wudi nemaju
pravog bogoslovskog znaqa, pa treba da se ukwui neko ko ga poseduje. Pitamo se gde su ti teolozi u Beogradu, jer

52
se tamo nalazi i Sredqa bogoslovska kola, i Bogoslovski fakultet, i bogoslovski obrazovano svetenstvo...
I Vi, sestro Teodora, svojom hrianskom sestrinskom wubavwu moete nekome da pomognete, ali samo
ukoliko i sami imate duhovno rukovodstvo nekog duhovnika. Takoe smatramo da ti drugi forumi ne treba da se
ignoriu, jer i Sam Hristos Spasitew nije doao radi pravednika, ve radi grenika.
Eto kao primer, brat Pea, koji poseduje znaqe i moe da pomogne drugim wudima, jer se i on sam, kako
kae, probudio za veru kada je sreo svog danaqeg duhovnika, oca Jovana. Mladi wudi lake razumeju mlade wude
koji su imali neka prethodna duhovna iskustva pre nego to su se probudili za veru. Danas postoji mnogo vea
verska sloboda napajaqa sa pravog izvora, koja je nekada, u vreme ateizma, bila uskraena.
o. Gavrilo (16. april 2004.)
Dragi brate Pea, Hristos vaskrse!
elim da napomenem da je Mitropolit Jovan sa oinskom wubavwu, iskreno i sa uvaavaqem odgovarao
na pitaqa posetioca foruma i vas mladih wudi koji revnujete za veru i Pravoslavwe.
Treba da budemo svesni da u diskusijama mora postojati jedan red uvaavaqa, kao to deca treba da
potuju roditewe. Qegovi odgovori su na forumu izazvali razliite reakcije, pa smo mogli da uvidimo da su neki
posetioci prihvatili qegovo prisustvo na forumu sa puno potovaqa, kao brat Ostrog, dok su pojedinci negativno
reagovali, ime nita nisu postigli sem unoeqa nemira na ceo forum.
Slino se deava kada pojedinac minira odreena organizovana predavaqa. Moramo voditi rauna o
tome kako se ponaamo i koje rei biramo u diskusijama, kako ne bismo naruavali ugled svoje pomesne Crkve, jer
je link sajta Biblioteka Sveti Naum postavwen u adresar ruskih sajtova, kao jedan od najbrojnijih pravoslavnih
sajtova. Time ne naruavamo ugled svoje pomesne Crkve, a u suprotnom se ponaamo kao deca koja naputaju
roditewski dom i poiqu da negativno govore o svojim roditewima i domu u kojem su rasli i odgojeni. Ako i govore
protiv, time nita ne dobijaju i ne postaju ceqeniji ili bowi od roditewa iz ije su kue izali.
o. Gavrilo (16. april 2004.)
Vaistinu vaskrse!
(...) Mislim da je pitaqe gde su nai bogoslovi i svreni teolozi pomalo i suvino kada se zna da je jo
o. Justin davnih dvadesetih traio jedan vid reorganizacije bogoslovija. A kakvo je tek vreme danas! Kakva kola,
takvi i uenici... Jedino onaj koji se mogao zdravoj pobonosti nauiti kod kue ili stvarno u srcu osetiti priziv
Boji i wubav Boju i sa vowom krenuti u tu kolu. Kakve su to bogoslovije u kojima bogoslovi nikada ne uju o
Blagodatnom Ogqu, mirotoivim ikonama, udima... Kakve, nego protestantske! No opet, sve je to po Bojem
doputequ zbog naih greha...
Ja sam imao prilike da viam svrene bogoslove na Bogoslovskom fakultetu, kao i one koji su posle neke
druge svrene kole upisali ovaj fakultet. Razlika je u veini sluajeva stvarno bila velika! A i kako je se
uditi? Ova druga deca su kasnije prila Crkvi i sa srcem je prihvatila. ele to vie da saznaju, kad tamo...
ekaju ih Zizjulas, Berajev, Bulgakov... Fakultet koji bi izgleda samo za svoju intelektualnu nadgradqu da koriste
duhovnici, dakle oni koji su ve ovrsnuli u veri. Samo, stvarno ovek vidi da ne bi bilo loe otvoriti neku seminariju za svu tu omladinu. Seminariju u kojoj e se govoriti o zdravoj pobonosti bez mnogo filosofije i
gordoumwa, odakle e izlaziti verujui i revnosni pastiri i verouitewi, a ne oni u kojima e se prethodno ubiti
svaki (i onaj najmaqi) pojam o veri koji su imali... Dakle, nama trebaju misionari i bogoslovi, a ne mnogoslovi po
raznim teolokim konferencijama. A danaqe obrazovaqe stvara takve wude. Danas, stvarno, niko ne treba da
oekuje da e upisivaqem neke nae bogoslovske kole tamo da postane duhovniji. Duhovnost e nai po manastirima ili kod revnosnijih svetenika, kojih opet, hvala Bogu, ima.
Naravno, normalno da se ovo vreme ne moe meriti sa vremenom kada je vladao komunizam. Ovo je jo gore.
Zato je moda i sve haotino i Crkva u trku reava probleme, tako da neke stvari propusti.
U proloj poruci sam pomenuo Mitropolita Jovana, ali u ali. Moda je to bilo shvaeno kao prozivka.
Neke wude u mojoj blizini je ponekad iritiralo to to drugi narodi kau da mi bivamo goqeni zbog pravde Boje...
Govore o naoj veliini i pobonosti i slino. To godi naim uima, ali treba biti realan: stradamo zbog greha.
Naravno, nije lepo loe se ophoditi sa episkopima i tu treba znati odreenu meru i kulturu, ali ne treba se ni
minkati i pokazivati prema komijama da smo onakvi kakvi nismo. Sa druge strane, jo jedna stvar u nau

53
odbranu je i ta to mi nismo imali do sada prilike da razgovaramo sa naim episkopima, pa se zato ne moe sve
odjednom nauiti.
Ja nemam neko teoloko znaqe, a ni diplomu nijedne teoloke kole. Sve to sam pisao, pisao sam jer
sam tako po svojoj savesti i srcu oseao, a ostale stvari sam uo od duhovnika ili proitao iz neke kqige ili uo
od vie verujuih i revnosnih wudi iz moje okoline. Pogotovo od onih koji dolaze u manastir elije, Leli, crkvu
Graanicu...
I ja sam malo dawe otiao od teme koju ste postavili... Oprostite!
Predrag (16. april 2004.)
Hristos vaskrse! Oe Gavrilo, blagoslovite!
itajui dragocene teme, polemike, pitaqa i odgovore u forumu neophodne za nas u ovolikoj meri neuke u
pravoslavnom duhu, to zbog nae leqosti, to zbog neshvataqa sutine Pravoslavwa i Svetosavwa, ne mogu a
da se ne oglasim izraavajui veliku radost zbog neverovatne koliine energije uloene, kako od Vas lino, tako
i od drugih dobronamernih uesnika foruma, a sve sa jednim jedinim ciwem - da bi se to vie wudi duhovno
opismenilo, osnailo, tim samim i spasilo.
ovek je sam po sebi slabo bie i kao takvom nije mu bilo teko da zapadne u najvee grehe kojih bi se i
marva postidela, a koje obilato nudi suvremeni demonizovani svet. Tako la, razvrat, droga, nepotovaqe,
prewuba... postaju nain ponaaqa uglavnom mladih, koji bi trebalo da grade zdravu porodicu, da raaju zdravu
decu, da budu oslonac zdravog drutva. A da li je to tako?
Zato su informacije na ovom forumu pravi biseri koje nudite wudima u tami pa, ako ih nau - eto sree!,
a ako ih jo i uzmu i upotrebe - eto spaseqa! Eto spaseqa za svaku duu ednu Boga ivoga.
Ovde pokreete mnoge teme esto borei se i sa izuzetno nedobronamernim posetiocima foruma. ta
emo, moliemo se kako za svoje bliqe, za sav pravoslavni rod, tako i za nae neprijatewe.
Forum je najoitiji primer kako se Internet moe koristiti u najplemenitije duekorisne svrhe, a da i
ne priamo koliko je u danaqe vreme prava informacija o duhovnom ivotu vana, jer, na narod kao da se tek
budi u duhovnom smislu. Zato nije svejedno ta e videti kad se probudi, nije svejedno ni koju e informaciju prvu
primiti, koju pouku. Zato ovo kaem? Mnogi i kada naprave spasonosni korak u veru esto naiu ak i u naim
crkvama na razliita tumaeqa. To stvara veliku pometqu i smutqu ak i kod stabilnijih vernika. Trebalo bi
nai naina i utvrditi pravila ponaaqa kako verujuih, tako i svetenstva koja bi bila obavezujua i jasno
precizirana.
Slava Bogu, naa Crkva je bogata velikim duhovnicima, snanim molitvenicima, nesebinim
misionarima. Na ovek ima u svakom trenutku kome da se obrati za savet i pomo i u najteim nedaama. Uzmimo
samo primer oca Gavrila. Pored slueqa svetih liturgija uz prisustvo velikog broja vernika - poklonika iz svih
krajeva, otac Gavrilo na neobjaqiv nain sa svojim bratstvom stie da se pred ikonom Presvete Bogorodice
Lepavinske moli za zdravwe nevownih i unesreenih, gde se vernici po veri svojoj udesno iscewuju (kqiga uda
Presvete Bogorodice Lepavinske), stie da pripremi i izda asopis Put, Istina i ivot, stie da u Beogradu
slui Svetu Liturgiju i prinese mirotoivu ikonu Presvete Bogorodice Lepavinske na pokloqeqe to veem
broju vernika, stie da unese veliku radost sa mirotoivom ikonom Svetog Luke u manastir Svetog Luke u
Varvarinu, stie i na pravoslavni forum da nas poui i razrei mnoge nae nedoumice, stie..., jo mnogo toga
stie otac Gavrilo sa svojim bratstvom. A dokle smo mi stigli? Mi ne znamo ni da pitamo, a kamo li da ivimo
jevanewski!
Nedavno sam proitala besedu O Boanstvenoj Liturgiji svetog pravednog Jovana Krontatskog.
elela bih da je svi proitaju, jer ako ne znamo da spasimo sebe, kako emo pomoi drugima, a naveu samo neke
delove o najmonijem oruju - molitvi, odnosno Boanstvenoj Liturgiji. Sveti Jovan Krontatski kae: ...Ako se
sakupe sva blaga celog sveta i poloe na jedan tas, a na drugi Liturgija - prevagnue tas sa Boanstvenom
Liturgijom. Samo to ovek ne shvata kakvo blago poseduje dok mu tu sreu ne oduzmu. ovek, na alost, shvata i
poiqe da ceni ono to je imao i ega se liio.
Radi Boanstvene Liturgije, Tajne, sunce sija na nebu daqu, mesec nou i nebeske zvezde, hiwade qih,
izluuju svetlost i zemwa daje ploda pa moemo da se hranimo hlebom. Ponavwam - zemwa samo zato daje plodove,
hleb i groe, to se hleb i vino svakoga dana prinose na Sveti Presto pri sluequ Svete Liturgije.

54
Zemwa svoj plod daje ne nama, ne zbog nas grenih, ranama porivenih, nismo mi qega vredni, zemwa ga daje
zbog Beskrvne rtve i davae ga dok god se na zemwi bude sluila Boanstvena Liturgija.
Kad Liturgije ne bude - sunce e se pomraiti i zemwa e prestati da daje svoj plod.
Sveti Oci opisuju da je Isus Hristos prvu Liturgiju ovako sluio: - Uzeo je hleb..., ne nije hleb uzeo
Spasitew u Svoje preiste ruke, ve tebe, grena duo, tebe je Spasitew Svojim najsvetijim rukama uzeo, uzneo
oi Svoje ka nebu i pokazavi Ocu nau grenu duu rekao: Iskupiu je krvwu Svojom i stradaqem Krsnim i
grehove qene uzimam na Sebe... Tako bee ustanovwena prva Liturgija Isusa Hrista na Tajnoj Veeri. I sada se
prinose na presto hleb i vino, ali u Boanstvenoj Liturgiji ono se pretvara u Hristovo Telo i Krv. I wudi se,
okusivi Telo i Krv Hrista, prisajediquju Boanskoj prirodi, tako da Gospod ue u dom qihove due i da dua
postane hram Boji...
Da i mi traimo i da sejemo duhovnu svetlost, da bi i naa dua postala hram Boji.
Sve vam dobro od Gospoda!
sestra Tankosava (17. april 2004.)
Blagoslovite, oe Gavrilo,
Slabe su rei kojima bih mogla opisati radost koju sam osetila itajui Vaa pisma o ruskim
pravoslavnim stranicama. Ukratko u pokuati da to objasnim. Imam 54 godine i kada su sinovi moji u kuu doneli
kompjuter, plaila sam se tog tehnikog uda. Ali kada sam ugledala prve fotografije naih svetih hramova,
poelela sam, naravno, da vidim i ruske, i tako je poelo, a traje uz Boju pomo i danas. Moje znaqe ruskog jezika
je vrlo skromno, ali mi je wubav prema pravoslavnoj brai i sestrama neiscrpna. Zahvawujui qoj, danas mogu da
kaem da su mi neki wudi sa foruma o. A. Kurajeva zaista kao braa - Rodionov, Arhipov. Roman, Marina, Kiril,
Ruslan, o. Vasilij, Oksana...
Redovno se dopisujemo, estitamo praznike. Kad se pojavilo Vae pismo u kome je detawno opisano sve to
se deavalo na forumu, odmah sam im javila da i srpska braa znaju o qihovim problemima i, naravno, dala adresu
ovog foruma. Veoma su zahvalni na tome. Znai da i Internet moe da bude na duhovnu korist. Moje iskustvo o tome
govori. Poto ste Vi, o. Gavrilo, dali mnogo ruskih adresa, ja u preporuiti samo jednu, posveenu mitropolitu
Antoniju Surokom, poznatijem po mirjanskom imenu Antonije Blum, ije se kqige na srpskom jeziku mogu i kod nas
nai - www.metropolit-antony.orc.ru
Zahvalna u Hristu sestra Jagoda
(19. april 2004.)
Pomae Bog, oe Gavrilo,
Evo proitah va komentar u vezi Interneta, i mogu vam rei da sam odahnula. Jer inae mi to vidimo kao
kutiju koja nije dobra za nas pravoslavce. Slaem se sa Vama da je ovo jo samo jedan nain da bi se pravoslavni
bez srama i straha obratili i pitali ono to sigurno ne bi u stvarnosti.
Iz mog sopstvenog iskustva, uviam kako smo mi pravoslavni lak plen jeresima i sektama, jer mi vrlo malo
znamo o Pravoslavwu. I zato mi je drago da postoji ovakav forum; ja u sigurno da iskoristim svaku priliku da
pitam i da ako znam dam odgovore drugima. Jer mi se ustruavamo da pitamo ili zbog toga da svetenici ne bi
mislili da smo glupi ili zbog toga to nas sve to ne interesuje ba mnogo.
I da pazim kako ta itam i gde.
Hvala vam i sve najbowe od Gospoda i Majke Svete.
Mir (21. april 2004.)
Hristos vaskrse!
Molio bih ako bi neko od otaca sa znaqem engleskog jezika pogledao (stranicu):
http://groups.yahoo.com/group/orthodox-tradition/ i rekao neto o toj grupi...
Meni izgleda da je sve u redu i da je na duhovnu korist, ali bih se ipak na ovaj nain posavetovao sa
upuenijima...
Vladan (21. april 2004.)

55
Hristos vaskrse!
Dragi brate mrave, ta je tebe podstaklo, u ovo gluvo doba noi, da stavi ovaj prologodiqi intervju
Mitropolita Jovana?
o. Gavrilo (19. april 2004.)
Vaistinu vaskrse!
Oe Gavrilo, na osnovu toga to kaete ta je mene podstaklo u ovo doba noi i ovaj prologodiqi
intervju, imam utisak da blago negodujete zbog objavwivaqa ovoga teksta. Koji je razlog da negodujete ako znamo
da su episkopi odgovorni Bogu za nas i da nas duhovno rukovode? Kada sam objavio besede vladike Danila, to je
bilo dobro i niko nije postavio pitaqe kada je beseda odrana... A ja ne pravim razlike meu vladikama u smislu
iznoeqa qihovih stavova. Drago mi je da prenesem qihove stavove drugima, pa e svako imati duhovne koristi.
Ili smatrate da od ovoga teksta nema ba nikakve koristi? Ja lino mislim da ima velike koristi. To to sam
napisao u to doba noi je zato to imam mnogo tekstova koje elim da objavim (uglavnom u vezi sekti), opet na
duhovnu korist onih koji su moda obmanuti, a nemam vremena tokom dana zbog mnogih drugih obaveza. Tako da sam
to pisao, a vrijeme je prolazilo... Uostalom, moja je privatna stvar kada mi je najzgodnije da budem na forumu. A
ako je intervju prologodiqi, tim bowe jer nije prije deset godina. Nisam ga ranije mogao objaviti jer sam ga
dobio tek neki dan. Zato je loe da se vidi kakvu vjeru ispovjedaju episkopi SPC? Jer upravo na osnovu rijei i
djela moemo da razlikujemo la od istine i svjetlost od tame. Mir i humanost su zaista poewni i pohvalni, i
to je vrijednost koju zastupa Mitropolit. Ali ne treba zaboraviti da se i satana oblai u angela svjetlosti. Nije
svako naizgled dobro - dobro! Ja uopte ne sumqam u dobre namjere Mitropolita da eli jedinstvo, ali nije uvijek
dobra namjera dovowna da budemo spaseni.
mrav (19. april 2004.)
Hristos voskrese!
Dragi brate mrave, poto vidim da ti voli da analizira ekumenske teme i daje svoje komentare, evo
ti awem jo jedan tekst iz tog vremena koji se odnosi na istu temu. Re je o intervjuu koji je za list Politika
dao Mitropolit Amfilohije dana 17. juna 2003, a koji moe pronai na naem sajtu na adresi
http://www.tel.hr/manastir-lepavina/mitropolitnovilist.html. Intervju sa Mitropolitom Jovanom stavili smo
na na sajt po posluaqu, a temu smo upotpunili sa pomenutim intervjuom sa Mitropolitom Amfilohijem.
Lepo je od tebe to kao mladi student Teolokog fakulteta analizira razliite teme o kojima se
diskutuje na forumima, i ispravno je to navodi Svete Oce u svojim polemikama. Ipak, treba voditi rauna da
mladalako revnovaqe za istotu pravoslavnog ueqa ponekad ne moe da razume odgovornost koju imaju nai
episkopi u sloenim pitaqima kao to je pitaqe dijaloga sa drugim konfesijama.
Poznavao sam jednog mladog studenta koji je u svoje vreme jako revnovao za pravoslavnu veru, takav je bio
i kasnije kao jeromonah, ali je s vremenom napredujui, kada je zadobio episkopski in, ublaio svoj stav, u
skladu sa odgovornou koju mu je nametao episkopski poloaj, tj. sa qegovim shvataqem ove odgovornosti.
Kao to ukazuju dva naa uvaena mitropolita, a to potvruje celokupno iskustvo nae Crkve, istina
Pravoslavwa se najbowe svedoi kroz dijalog sa drugima, kada svojim linim primerom svedoimo ono to
propovedamo.
Eto, brate mrave, moda e i ti jednog dana, kao svreni i ueni teolog, biti pozvan da nekom
ekumenskom skupu svedoi istinu nae vere kao zvanini predstavnik nae pomesne Crkve. Pokuaj da stavi
sebe za trenutak u tu ulogu, pa e brzo uvideti da to nije tako jednostavna stvar kao to ti sada izgleda. Ali,
ipak, svako neka snosi odgovornost za svoju re i dela.
Mir i blagoslov iz manastira Lepavina.
o. Gavrilo (19. april 2004.)

56

MANASTIRSKA HRONIKA
Svedoanstvo
Dragi oe Gavrilo!
Zovem se Wubia Karaxi. ivim i radim skupa sa suprugom Darom u Nemakoj oko 30 godina. Imamo,
hvala Bogu, dvoje dece, sina Damira i erku Saqu, koji
su roeni u Minhenu. Supruga i ja rodom smo sa Kosova i
potiemo iz veoma pobone familije, u kojoj se redovno
ide u crkvu i vrsto veruje u Boga. To bi bilo sve o nama.
Dragi oe Gavrilo, poto sam Vam pisao kada
mi je bilo najtee, kada nisam znao kuda dawe, sada Vam
piem u znak zahvalnosti, kako Preistoj Bogorodici
Lepavinskoj tako i Vama i Vaem bratstvu.
Opisau Vam kako se meni i mojoj porodici
smilovala Preista Bogorodica Lepavinska i kako nam
je pomogla preko Svoje udotvorne ikone zauzevi se za
nas kod Qenog dragog sina Gospoda Isusa Hrista. Kao
to Vam je ve poznato iz mog prvog pisma, moja draga
supruga se teko razbolela septembra 2001. godine.
Bolovala je dve godine. Bilo je dosta tekih i mukotrpnih trenutaka. Ili smo od lekara do lekara, od bolnice do bolnice, no prave terapije nije bilo. Otoci su
izgledali oajno i bili tvrdi, i mnogo su je boleli. Uzimala je razne tablete i mazala se raznim kremama (za
razne obloge), ali uzalud, nita nije pomoglo. Staqe joj
se sve vie i vie pogoravalo, pa je od bolova postajala nervozna. Lekari su svuda, po svojim analizama,
preporuivali operaciju, i govorili da joj nema drugog
leka. Ali, mi na to nismo pristajali. Godine 2002. otila je u Srbiju na preglede kod raznih lekara i travara,
ali niko da pronae pravi lek. Svi kau: Tako neto
jo nismo leili. Onda je otila na VMA u Beograd, na
snimaqe i pregled, ali ni vojni lekari nisu joj mogli
pomoi; i oni su rekli da bi bilo najbowe kad bi ona
ostala kod qih na dawem ispitivaqu, ili da se odmah
operie, prvo jedna strana lica, pa nakon nekog vremena druga. Ali i pored toga, da joj ne garantuju ozdra-

vweqe. Ona opet nije pristala na bilo kakvu operaciju,

nego se prepustila Bojoj vowi, pa ta bude neka bude.
Hvala Bogu! to se kae, kada ima leka ima i veka.
U meuvremenu, dok je ona bila dole, jedna qezina prijatewica donela nam je ikonu iz manastira
Lepavine; tako sam se svake veeri molio Presvetoj
Bogorodici Lepavinskoj da joj Bog da dobro i da ozdravi.
Jedne veeri doao sam sa posla dosta kasno i
legao da spavam. Saqao sam kako mi prilazi enska
osoba koju nisam mogao dobro da vidim, samo mi je rekla:
Nemoj, sine, da pati, samo nastavi dawe da se moli
Bogu i Presvetoj Bogorodici i tvoja e ena ozdraviti.
Odmah sutradan sam nazvao oca protu Slobodana Milunovia i zamolio ga da poawe faks i zamoli
oca Gavrila da ita molitve pred udotvornom ikonom
Bogorodice Lepavinske za enino ozdravweqe; otac
prota me je istog dana poslepodne obavestio da je to
uinio za mene. Toga dana oko 19 asova nazvao sam
suprugu i rekao joj da se ne sekira, nego da se treba vratiti u Nemaku, jer sada znam gde je qen lek. Ispriao
sam joj ta sa saqao i da bih eleo da to pre da doe,
kako bih je odveo u manastir Lepavinu. Ona je tako i uinila, vratila se u Nemaku. Poto je ve dolo zimsko
doba, putevi su bili neprohodni, morali smo jo malo
ekati, i moliti se svako vee pred udotvornom ikonom
Majke Boje Lepavinske. Redovno smo palili kandilo s
osveenim uwem. U to vreme, u decembru 2002. godine,
napisao sam pismo ocu Gavrilu i zamolio ga da mi pomogne, jer mi je ena teko bolesna, da ni sam ne znam vie ta da radim; molio sam da se zauzme za nas i da
svakodnevno ita molitve za ozdravweqe moje ene
Dare.
Januara 2003. uo sam se telefonom s ocem
Gavrilom; on mi je rekao da se moli i da mi isto to treba da inimo svakodnevno. Jo je preporuio da moja
supruga upotrebwava osveenu vodu, koju nam je poslao

57
po sestri Wiwani Grulovi (tri puta dnevno da se umiva i pije vodu sa izvora Presvete Bogorodice Lepavinske) i da se mae osveenim uwem.
Polovinom januara otac Gavrilo je stigao u posetu naoj Crkvi u Minhenu, gde i u moju kuu unosi svetlost i blagoslov svojim dolaskom. Kod nas je odmah po
dolasku proitao molitvu za moju bolesnu suprugu i rekao mi: Ti mora dovesti sestru Daru u manastir Lepavinu, i to to pre.
Februara 2003. godine staqe se ponovo pogoralo. Nekako smo uspeli da izvadimo vize za Hrvatsku,
koje su nam do tada bile problem i zbog kojih nismo ranije mogli da krenemo za manastir Lepavinu.
Poto ja nisam mogao ii, zamolio sam sestru
Wiwanu da ona poe sa Darom, jer je qen mu iz Hrvatske i poznaje put, a ona sama je takoe nala mir i spas
u manastiru Lepavina. I tako, 12. februara 2003. godine uz Boju pomo i blagoslov oca Gavrila, krenule su
na put oko 11 sati. Bila je tako bolesna da nije mogla ni
stajati na svojim nogama, a bolovi su bili ve neizdrwivi. Ali, hvala Bogu i Presvetoj Bogorodici, dobro su doputovale u Boju kuu, u manastir Lepavinu,
oko 18 sati. Otac Gavrilo ih je saekao i dao blagoslov
da odmah sa puta prisustvuju veerqoj molitvi, koja je
trajala skoro do 23 sata. Nakon to su se smestile u sobu, oko ponoi su mi javile da su dobro stigle u manastir. Hvala Bogu, tu se moja supruga iz dana u dan polako
poela oporavwati. Posle nekoliko dana ve sam po
govoru mogao primetiti da se bowe osea. Kada su se
vratile u Nemaku posle sedam dana, erka Saqa me je
pozvala telefonom i rekla: Tata, da ne poveruje, mama je ve sada mnogo bowe, otoci su joj upola maqi. Ni
sin Damir nije krio oduevweqe kada je vidio da se mama oporavwa. Za nepun mesec dana, otoci sa lica su
nestali. Radost se vraala u porodicu. Supruga Dara se
sada dobro osea, vie ne uzima lekove. Lekarima je
skoro prestala da ide. I dawe pije osveenu vodu i umiva se vodom sa izvora Presvete Bogorodice Lepavinske.
Hvala Bogu i Presvetoj Bogorodici Lepavinskoj, Koja je preko Svoje udotvorne ikone vratila
radost, zdravwe i vesewe u nau kuu. Hvala Bogu i ocu
Gavrilu na qegovim molitvama pred udotvornom ikonom Lepavinskom. Hvala i svima koji budu verovali u
ovo svedoeqe o izleequ moje supruge i svima onima
koji veruju u Oca, i Sina i Svetoga Duha. Amin.

rekla da u dolaziti svake godine na taj dan. Ali u mom

ivotu se sve promenilo, jer sam nakon dugogodiqeg
rada na poslu, i uz to jo na dodatnom poslu, oigledno
precenila svoje mogunosti, tako da sam ostala potpuno
nepokretna. Usledile su dve dosta teke operacije, pa
sam bila spreena da ponovo odem u manastir. Za sve to
vreme bila sam u telefonskom kontaktu sa ocem Gavrilom, koji je shvatio moje probleme i mnogo se molio za
moje zdravwe pred ikonom Presvete Bogorodice. Ja sam
se takoe mnogo molila kod kue, u bolnici pre i posle
operacija, i zahvawivala Bogu to je sve dobro
zavrilo. Tako sam oseala veliko duevno olakaqe.
Tada, pola godine posle operacije kime, ve sam se dosta dobro oseala. Meutim, mojim patqama nije bio
kraj.
Posle doeka Nove godine 2002. moj sin se teko razboleo od multiple skleroze. Preko noi je poelo koeqe ruku, trupa i, delom, nogu. Mislila sam da se
sruio svet, ivot mi se iz temewa promenio. Nisam
mogla verovati da je tako teka bolest preko noi pogodila moga sina, ali nalazi su to potvrivali. Sin je
istu vee zadran u bolnici na leequ, koje nije pokazivalo rezultate kakve sam ja oekivala. Posle est dana terapije kortikosteroidima nije bilo nikakvog
pobowaqa. Odluila sam sutra ujutro nazvati oca
Gavrila. Neu nikada zaboraviti to jutro kada sam u devet sati nazvala manastir i dobila vezu iz prvog pokuaja. Zaula sam tihi glas oca Gavrila. Teko sam govorila, bowe reeno jecala sam, suze su tekle niz moje lice, u grudima stezaqe i velika bol. Isprekidano sam
govorila da je moj sin oboleo od multiple skleroze i da
nita ne moe rukama. Umilni i tihi glas je samo rekao:
Dae Bog i Presveta Bogorodica, a i medicina ide napred. Ja sam samo jecala i govorila: Molite se za moje
dete!
Nakon razgovora sam se sabrala i otila u
bolnicu, u koju sam ila tri puta dnevno po velikom snegu. Ni danas ne znam otkud sam crpela tu snagu. To samo
Bog zna. Hranila sam, kupala, negovala svoga sina
naizmenino sa qegovom devojkom, koja je gotovo stalno
bila uz qega. Hvala joj na svemu. Tog jutra u 11 sati bila
sam na vratima qegove bolnike sobe, a on mi je iz kreveta veselim glasom rekao da mu je bowe i da moe raditi s rukama. Nisam smela plakati, ali su navrle suze
radosnice i vrsto sam zagrlila sina, znajui da su velike molitve oca Gavrila pomogle.
Od tada je mome sinu svakim danom sve bowe. Po
Svedoanstvo
otpustu iz bolnice pojavili su se novi problemi, jer niManastir Lepavinu prvi put sam posetila pre smo mogli nabaviti skupi lek, ali se i to - mada ne bez
etiri godine na Veliku Gospojinu. Tada sam sama sebi tekoa - reilo uz pomo dobrih wudi. Sada mu svaku

58
drugu vee dajem injekcije, koje on dobro podnosi. ivi
uobiajenim ivotom: ui za ispite, ima devojku, slobodne aktivnosti... Veliku podrku daju mu devojka, sestra
i roditewi. Uverena sam da e moj sin potpuno ozdraviti, uz pomo medicine, kako kae i otac Gavrilo, ali
na prvom mestu uz pomo molitve, moje i oca Gavrila
ispred ikone Presvete Bogorodice Lepavinske. Kada bi
wudi znali koliko u nevowi pomau vera i molitva,
nikada ne bi zaboravili da se mole i zahvawuju Bogu i
Presvetoj Bogorodici. Srena sam to sam to spoznala.

moramo se nekom obratiti! Ali kome? Poto je kod nas

bila kqiga uda Presvete Bogorodice, koju smo proitali, odluili smo da se javimo u Va manastir
Lepavinu i potraimo pomo. I tako je i bilo.
24. marta 2004. godine poslala sam molbu,
faksom iz firme u kojoj radim, sa nadom da e nam Vae
molitve pomoi. Kada sam dola kui, s posla, deca su
priala kako neto lupa po naem stanu (sobama,
hodnicima, kuhiqi, baqi i zidovima), ali nikoga nema,
malo su bila uplaena. I ja sam to osetila. Kasnije smo
okadili stan i to je prestalo.
zahvalna majka, Zagreb
Sutradan, kada se moj mu vratio sa posla, osetila se promena. To nije bio ovek od pre nekoliko dana.
Zahvawujui Bogu, Vama i Vaim molitvama, ikoni PreSvedoanstvo
svete Bogorodice i svima koji su se molili za nas, situModa ste pomislili da sam Vas zaboravila. acija se promenila na bowe.
Molila bih Vas ako moete da nam poawete
Nisam. Duboko oseam u sebi potrebu da Vam se javim po
neto iz manastira Lepavina (asopis, kqige, krstie
drugi put.
Zovem se S. D. iz Srpskog Sarajeva. Moj brak je ili ikonu) kako bi nas ubudue uvali, jer smo okrueni
bio pred razvodom. Poto su deca punoletna, mu je i zavidnim wudima.
qima rekao da se mora razvesti i da sa mnom ne moe
S. D. (7. april 2004.)
da ivi. Deca i ja smo dugo razmiwali ta da radimo
(jer qemu nita ne znae 24 godine zajednikog ivota),