Br.

5/6 - 2004

CENA 20 KN 600 SIT 150 DIN 2,60 EUR 5 F

- list za duhovno prosveeqe

(dvomeseno izdaqe)
Izlazi s blagoslovom Qegovog Visokopreosvetenstva Pravoslavnog
Mitropolita zagrebako-wubwanskog i cele Italije Gospodina JOVANA
Izdava:

Bratstvo manastira Lepavina

Manastir Lepavina
48306 Sokolovac
Tel / fah (+ 385) 48 661 032
WWW posl: http://www.manastir-lepavina.htnet.hr
e-mail adresa: manastir-lepavina@kc.tel.hr
Glavni i
odgovorni
urednik:
Arhimandrit Gavrilo
(Vukovi)
Tehniki
urednik:
Jeroakon Vasilije (Srbwan)
udotvorna ikona Presvete
Bogorodice Lepavinske

Naslovna
strana:

Izdaqe:

STABLO BOGORIDIINIH udotvornih ikona sa srediqim motivom

Rodestva Hristovog
godina VIII

Ukupno
izdanih brojeva: 38
Broj:

5-6/04 (38)

Tisak:

Skaner Studio d.o.o.,

Stubika 49, Zagreb

Vavedeqe Presvete
Bogorodice

Miweqem Ministarstva kulture br.

532-03-1/7-97-01-VJ/VB od 22. sijeqa
1997. asopis Put, Istina i ivot na
temewu lanka 18. toka 13, stavak 2
Zakona o porezu na promet proizvoda i
usluga, osloboen je plaaqa poreza na
promet.

Episkop Gorqokarlovaki Qegovo Preosvetenstvo G. G. GERASIM

RE UREDNIKA
Pomae Bog, dragi itaoci! Izlazei pred vas sa jo jednim dvobrojem naeg asopisa, kraj ove godine
zavravamo blagodareqem Bogu za
sva dobra koja nam je tokom qe
darovao. Skoro svi u ovo vreme na
neki nain svode raune i
podvlae crtu ispod svega to im
se u protekloj godini dogodilo,
razmiwajui o onome to su
uradili i to su propustili da urade. Hrianima najpre
prilii da se pridrue molitvenom glasu Crkve, koja se u
obredu molbenog pjenija na Novu godinu, uz blagodareqe, moli najmilosrdnijem Gospodu da blagoslovi Svojom blagou nastupajui godiqi krug, da podari odozgo Svoja
dobra, i svemu narodu Svom zdravwe i spaseqe i u svemu
dobar napredak... Sami od sebe, bez pomoi Boje, ne moemo oekivati nikakvo dobro. No nismo duni samo da se
molimo za dobra sa Neba, nego i da ovde, na zemwi, inimo
dobro, i tako delamo na spaseqe nae i naih bliqih.
Zahvawujemo na podrci i vama, itaocima, i
potovaocima nae svetiqe, i svim vernicima koji dolaze u
na manastir na pokloqeqe udotvornoj ikoni Presvete
Bogorodice Lepavinske. Zajedno sa nama vi svedoite i uestvujete u jednom pravom udu - obnovi i preporodu manastira
Lepavine. Na arhijerej, Visokopreosveeni Mitropolit
zagrebako-wubwanski G. Jovan, esto ponavwa kako se manastir na udesan nain podigao. Ceo novi deo konaka, na mestu
sruenog, nastao je iz niega; naa Crkva i na narod nisu
imali novac za finansiraqe tako velike gradqe, i pomo je
stigla, zastupnitvom Presvete Bogorodice i Mitropolitovim zalagaqem, iz sveta. Danas smo u mogunosti da sve
poklonike koji dolaze doekamo i ugostimo u prostranoj
trpezariji.
Poklonika je u prvim godinama moga boravka u manastiru Lepavini bilo izuzetno retko (samo je sadaqi mitropolit Amfilohije, kao profesor na Teolokom fakultetu,
doveo grupu studenata, meu kojima je, jo kao brat Miroslav,
bio i sadaqi Episkop jegarski Porfirije). Na manastirsku
slavu, Vavedeqe Prevete Bogorodice, liturgiju u hramu bi
pratilo svega po nekoliko wudi. Ove godine je na prazninoj
arhijerejskoj liturgiji crkva bila puna. Okupilo se vie od
700 vernika (stiglo je 12 autobusa sa poklonicima), a
bogoslueqe su svojim pevaqem ulepali lanovi hora
crkve Sv. Aleksandra Nevskog iz Beograda, koje je doveo
stareina tog hrama o. Vajo Jovi. Posebnu radost i blagoslov za lepavinsko bratstvo donelo je rukopoloeqe svrenog bogoslova Branislava Todoria u akonski in (dan kasnije je rukopoloen i za svetenika), te primaqe male
shime iskuenika nae svete obitewi Marka (Prosenice).
Za slavskom trpezom smo mogli da ugostimo sve pristigle vernike ponajvie zahvawujui vrednim domaicama,
koje dolaze da s wubavwu prema gostima priloe svoj trud u

manastirskoj kuhiqi. One su za sve nas pripremile bogatu

trpezu. A nekada za ono malo vernika nije bilo dovowno ni
uwa. Na Mitropolit se sea kako je u manastir, u takvoj
oskudici, jedna hrianka donela dve litre uwa: Evo, vladiko, jedna za kandila u crkvi, a druga za goste Danas na
manastir moe, preko Eparhije, prinose vernika da prosledi
i onima koji su u potrebi i koji oskudevaju.
U naem manastiru se tokom protekle godine umnoilo jo jedno, do skoro nepoznato 'poklonitvo': ono virtuelno, putem Interneta. Na sajt manastira Lepavine dolaze
posetioci sa svih strana, a do sada ih je ukupno bilo 28.500.
Najee se otvara rubrika Novosti
ast i slava Presvetoj Bogorodici, Qena milost je
jo sa nama, jo Vladiica naa uje i usliava molitve
onih koji dolaze pred Qenu udotvornu ikonu lepavinsku.
Mnoga svedoeqa o isceweqima i pomoi Majke Boje su nam
samo ispriana, ali neka su i zabeleena. Qih i u ovom broju objavwujemo u Manastirskoj hronici, za ukrepweqe u veri naih itaoca.
Ukrepweqe pak vernicima Gorqokarlovake eparhije donela je hirotonija arhimandrita Gerasima (Popovia)
za Episkopa gorqokarlovakog, 24. jula 2004. u manastiru Gomirju. Preosveenom vladici Gerasimu elimo da kao mlad
episkop bude uspean; neka mu za predstojee napore Gospod
daruje snage i dobre saradnike. Pred qim je veliko delo
obnove mnogostradalne eparhije. Episkop Gerasim je u svojoj
besedi na ustoliequ istaknuo kako je qegov program - ivot
po Jevanewu. Sluiti svima i sebe prinositi na rtvu
Bogu i bliqima... Daj, Boe, da u tome za pastirom sledi
i stado. Eparhija gorqokarlovaka je za kratko vreme osetno
osiromaila brojem vernika, pa je sada na onima preostalim
jo vea obaveza da uvaju pravoslavnu veru i ine hrianska dela.
Na kraju, iz ovog broja izdvajam jedan razgovor koji
e mnoge da iznenadi i obraduje, jer se radi o dogaaju malo
poznatom u naoj Crkvi. Arhimandrit Dositej (Miwkov),
stareina manastira Grgeteg na Frukoj gori, opisao nam je
kako mu se otkrilo netruleno telo upokojene igumanije
Anastasije (Pui) i kako je uspeo da ga prenese u svoj manastir. Zaista, to je jo jedno udo Boje, na predivan nain
objavweno. U Pravoslavnoj Crkvi se netrulene moti smatraju prvim znakom svetosti, kao i udesna pomo (na koju upuuje nain prenoeqa tela u manastir Grgeteg). Visokoprosveeni Mitropolit Amfilohije je u svojim besedama
govorio da svetost ne pripada samo prolim vremenima, ve
da su i danas svi wudi od Jedinog Svetog pozvani da postanu
sveti, a to znai - da celim svojim ivotom, i u danima mira
i u godinama zla, ugaaju Bogu. Takvo ugodnitvo Bog nee
ostaviti sakrivenim, nego e proslaviti, ako ne sada u vremenu, onda sigurno - u venosti.
S blagoslovom iz manastira Lepavine
va

BOINA POSLANICA QEGOVOG VISOKOPREOSVETENSTVA

MITROPOLITA ZAGREBAKO-WUBWANSKOG I CELE ITALIJE
GOSPODINA GOSPODINA J O V A N A
Hristos se rodi! Brao i sestre!
ve Badqe veeri. draga brao i sestre,
proslavwamo Hristovo roeqe u Vitlejemu
od Marije Djeve, Bogorodice, o emu su prorokovali Starszavetni proroci. Pre (zvezde)
Danice rodila Te utroba moja
moja (Ps.
109, 3-4), kae car David prorokujui o Bespoetnom, o Sinu Bojem, koji se raa od Boga Oca pre
svih vekova, a u vremenu od Bogorodice: Ti si Mi
Sin, danas sam Te rodio
rodio (Ps. 2, 7). Velika je
tajna pobonosti,
pobonosti kae sveti apostol Pavle, Bog
se javiu tijelu.
tijelu (1.Tim. 3,16).
Svojim Bogoovaploeqem Sin Boji, Gospod
na Isus Hristos nije doao da ukine Starozavetni
Zakon ili Proroke, nego da ispuni (sr. Mt. 5, 17). Boi
nam daruje nasledstva Boja kroz Hrista (sr. Gal. 4,4-7).
Zbog toga nebeske sile pevaju himne, zemwa se raduje s
wudima, mudraci sa istoka Bogomladencu darove
prinose, pastiri udo razglasuju, a mi neprestano
uzvikujemo: Slava na visini Bogu i na zemwi
mir, meu wudima dobra vowa!
vowa! (Lk. 2, 14).
Pastiri Crkve Hristove staraju se da vowu
Boju saopte wudima, kao to je Spasitew na
Gospod Isus Hristos propovedao sveto Evanewe. Nisu

ga svi primili. Svojima doe, i svoji ga ne pri mie

mie (Jn. 1, 11). Zlo koje vlada u svetu, ratovi,
terorizam, unitavaqe i zagaivaqe sveta , tvorevine
Boje, ubijaqe neroenih ivota i skrnavweqe
svetiqe braka, poremeeni familijarni odnosi, nasiwa, razbojnitva, trgovina wudima, belim robwem,
kreqe osnovnih wudskih prava, izbeglice i povratak
uzurpirane imovine, stradaqe naih vernika i
svetiqa na Kosovu i Metohiji, pawevina Manastira
Hilandara na Svetoj Gori, droga, kloniraqe,
modifikovaqe raznih izvora ishrane, ozakoqeqe
eutanazije, nesavesnog rada u zdravstvu, nepotovaqe
zakona Bojih o braku i porodici, naruavaqe javnog
reda i morala, tetni televizijski programi, internet
sa negativnim porukama, zlonamerna tampa, opsesija
mobilnim telefonima, moda i oblaeqe, nepotovaqe
nedewe, dana odmora i relativiziraqe Zakona Bojih.
Boi nas poziva na prihvataqe Evanewa
Hristovog i odlunost da ivimo po vowi Bojoj.
Hrianskim ivotom uspostaviemo mir sa Bogom i
duom svojom i sa wudima dobre vowe u svetu. Takvim
ponaaqem bie nam srena i blagoslovena Nova 2005.
godina.

MIR BOJI - HRISTOS SE RODI

+Mitropolit JOVAN

P R O P O V E D
VISOKOPREOSVEENOG MITROPOLITA G. JOVANA NA
POKROV PRESVETE BOGORODICE U MANASTIRU LEPAVINI

Vo imja Otca i Sina i Svjatago Duha!

Draga brao i sestre, sabrali smo se danas u
manastiru Lepavini pred likom Presvete Bogorodice
Lepavinske, zatitnice svih koji sa verom prilaze i
mole za svoje duevno i telesno zdravwe. Mnogo se radujemo, i Bogu blagodarimo i Presvetoj Bogorodici, da
danaqi praznik Pokrova Presvete Bogorodice ovako
sveano i umilno proslavwamo, da Svetu Liturgiju moemo da sluimo s ovako lepim i bogatim crkvenim pjenijem koje su nam
pruili dragi
poklonici pevai iz Kruevca.
Pokrov
Presvete Bogorodice nije tako
veliki praznik u
bogoslubenim
kqigama, ali je u
duama verujuih
tako rado proslavwan i tako
se usrdno prinose molitve Presvetoj Bogorodici poev od vremena vizantijskog cara Lava Mudrog, 911. godine, kada
se u Carigradu u vlahernskom hramu Presveta Bogorodica u viziji pokazala onim molitvenicima, poklonicima
i monasima gde lebdi iznad vernih i sa rairenim rukama dri omofor, pod koji poziva sve verne koji dolaze i moli se da od Boga dobiju veliku milost.
Eto, Presveta Bogorodica zauzima vrlo vano
mesto u bogosluequ, u istoriji naeg spaseqa. U Apo-

stolu smo proitali onaj odewak gde se govori o skiniji,

o Svetiqi nad svetiqama, koja je praslika u Starom
Zavetu za Presvetu Bogorodicu. Koveg zlatni (...) onaj
zlatni sud u kome je bila manna, zlatna kadionica i
mnogo drugog to se spomiqe u starozavetnoj skiniji,
jer je Ona posluila spasequ itavog roda wudskog.
Velika je tajna kad se govori o Presvetoj Bogorodici,
Koja je bila posluna Bogu radi naeg spaseqa, i zbog
toga je u mnogim pesmama veliamo.
Danas, pored
Pokrova
Presvete Bogorodice, pomiqemo u
crkvenim itijama jednog velikog crkvenog pesnika, svetog Romana Slatkopevca, za koga istorija ak govori
da je iz naih
krajeva. On je po
molitvi i blagodati Presvetog
Duha, izmowenog
od
Presvete
Bogorodice, dobio lepi dar pevaqa, pa je u znak zahvalnosti Presvetoj Bogorodici ispevao boini kondak
Djeva dnes. I jo, kae crkvena istorija, preko
hiwadu crkvenih pesama i kondaka pevao je u ast
Presvete Bogorodice. I jo jednog iz novijeg veka
monaha-podvinika sa slinom biografijom, kome je
Presveta Bogorodica dala blagodat crkvenog pjenija,
Jovana Kukuzewa, koji je u Svetoj Gori isto tako pisao

7
pesme i kondake, himne Presvetoj Bogorodici, u slavu
Boju i ast Presvete Bogorodice, pa se spomiqe ona
pesma na liturgiji sv. Vasilija Velikog umesto
Dostojno - O Tebje radujetsja.
Eto, ovo kao da je neki blagoslov Boji da nai
pevai na svom putovaqu dou u manastir Lepavinu, da
ovaj praznik Presvete Bogorodice proslavimo sa to
lepim molitvenim utiscima. Neka vas Presveta Bogorodica prati na vaim putovaqima i u vaem ivotu, i
da vas zakrili
Svojim asnim
omoforom. Vi
ste sada svojim
prisustvom
upisani u letopis manastira
Lepavine. Iako
smo dosta daleko
od matine crkve
i matine drave, ali ovde se u
posledqe vreme
dogaa
mnogo
tota neverovatno i udesno,
to shvatamo i
prihvatamo kao dar Boji, potpomognut molitvama
Presvete Bogorodice. Ovde pred Qenim udotvornim
likom, ikonom Presvete Bogorodice u Lepavini, dogaala su se, i dogaaju se, mnoga udesna isceweqa; prosto neverovatno i nama koji smo neprestano ovde prisutni. Tamo gde Bog hoe, uklaqaju se i prirodni zakoni,
tako kae crkvena pesma u vezi sa Presvetom Bogorodicom i Qenim roeqem Spasitewa naeg Gospoda
Isusa Hrista. Od davnina, od kad su se projavila udesa
ovde - moemo da kaemo, od samog poetka 16. veka,
kada su svetogorski monasi doli ovde da osnuju ovu
svetiqu, da je posvete Vavedequ Presvete Bogorodice,
kao to je u manastiru Hilandaru - bili su mnogo puta
sabwama iseeni, bio je i pokuaj da se osujeti to delo
Boje da svetiqa ova bdi nad svima onima koji joj sa
verom i pobonou dolaze. Mnoga teka vremena
paweqa i unitavaqa su prola, i opet je manastir
Lepavina, mogli bismo rei, kao to se u grkoj mitologiji pria o ptici Feniks, koja se iz pepela ponovo raa. I u najteim i najoskudnijim danima posledqih ratnih zbivaqa Bog je molitvama Presvete Bogorodice
sauvao ovu svetiqu. I mnogi i mnogi poklonici dolaze
ovde da se mole Bogu i Presvetoj Bogorodici, i primaju
darove svojih molitava i svoje vere.

estitajui danas ovaj lepi i blagi praznik

Pokrova Presvete Bogorodice, molimo se Bogu da svima
vama poklonicima, i onima koji e ubudue dolaziti,
Bog da duha, snage, premudrosti i sile, da svojim ivotom svedoimo jevanewe Hristovo i proslavwamo Qegove svete ugodnike koji su Ga svojim ivotom proslavili i nama kao primer ostali da idemo Hristovim putem, Qegovom istinom, i da nasledimo ivot veni, ono
to je najuzvieniji ciw svakog verujuug wudskog bia.
Molimo
se
Presvetoj Bogorodici da nas
sve zakrili Svojim svetim omoforom, da nas
Ona uva i prati
na ivotnim stazama, da bismo
proslavili
Presvetu Bogorodicu i Presvetu Trojicu,
Oca i Sina i
Svetoga Duha,
amin.
BESEDA PROTOJEREJA-STAVROFORA
RADIVOJA RADOVIA
ZA TRPEZOM WUBAVI
Vae Visokopreosvetenstvo, asni oci, brao
i sestre! Toliku radost oseam to smo danas imali
priliku da budemo ovde na ovom svetom mestu, na
Boanskoj Liturgiji, posle naeg puta koji smo imali u
jednoj plemenitoj misiji u Parizu, gde je hor Sveti knez
Lazar iz grada Kruevca, odakle i dolazimo, priredio
koncert humanitarnog karaktera, jer je novac tom
prilikom sakupwen upuen manastiru Hilandaru za
obnovu onog to je izgubweno u ogqenoj stihiji.
S obzirom na to da je danas veliki praznik, dan
koji se izuzetno sveano proslavwa u neposrednoj
blizini grada Kruevca, oseali smo tugu u naim
srcima to neemo biti na svetoj Boanskoj Liturgiji.
Meutim, Majka Boja, Koja promiwa o svemu i Koja
Svojim omoforom pokriva i zakriwuje sve one koji joj se
molitveno obraaju, uinila je da danas budemo ne samo
uasnici u svetoj Boanskoj Liturgiji, nego i da budemo
zajedno sa Mitropolitom, to je velika ast za nas i
na hor, i to samo pokazuje da je velika istina da Duh

8
Sveti die tamo gde hoe. Mi smo zaista radosni i
zahvalni, pre svega Qegovom Visokopreosvetenstvu, a
onda i arhimandritu ocu Gavrilu, koji su se potrudili
da nas ovako lepo ugoste na ovaj veliki i sveti dan.
Jednom prilikom na svenonom bdeniju koje je
slueno u unisu, s obzirom na to da smo morali da odemo radi slueqa liturgije u Svetoj Lazarici, vratili
smo se kad se itao akatist Majci Bojoj kod svete vode.
U onoj tami na hiwade svea je bilo u rukama vernika, i
u tom trenutku setio sam se onih rei zapisanih u Svetom Jevanewu, da svetlost svetli u tami i tama ne
moe da je obuzme. Tada sam osetio da narod koji ima
takvu veru i wubav ne moe da propadne. Stradaqe je
neto to ovek neminovno mora da proe tokom
zemawskog ivota, to se vidi iz rei jednog naeg
velikog arhimandrita koji je danas sa svima svetima na
Nebesima; kad je jednog manastirskog komiju upitao
dokle emo mi da stradamo, a to se odnosilo na poratne
godine, taj verujui ovek mu je rekao: Oe igumane, mi
pravoslavni moramo da stradamo! Znai, noeqe
krsta je Gospod dao, a nae je da gledajui qegovu horizontalu sa svim stradaqima koje ivot nosi, uvek imamo na umu qegovu vertikalu, i da znamo da potujemo
priziv koji sluamo na Boanskoj Liturgiji: Gore
imajmo srca!
Hvala Vam, oe arhimandrite, na ovakvom doeku i ovoj bogatoj trpezi wubavi, hvala Vama, Vae
Visokopreosvetenstvo, to ste udostojili na hor i

nas svetenike, to ste nam objasnili ne samo istorijat ovog manastira, nego maltene i Vae eparhije; to
pokazuje da wubav moe sve, da ona oplemequje i da daje
oveku snage ne samo da nadvlada iskueqa kroz koja
prolazi, nego da na svakom mestu moe da svedoi Hristovu jevanelsku istinu. Vi ste nam danaqom Svetom
Liturgijom ulili snagu da svoju sveteniku misiju mo-

emo jo dostojnije da obavwamo, jer mesto u kojem

ivimo i narod s kojim ivimo to zasluuje, kao i svuda i na svakom mestu. Hvala Vam i iveli na mnogaja
weta.
BESEDA QEGOVOG
VISOKOPREOSVETENSTVA
ZA TRPEZOM WUBAVI
Dragi oe proto i dragi nai pevai iz
Kruevca! Jako sam srean da smo ovako lepu liturgiju
odsluili, da smo se pobono i iskreno mogli moliti
Bogu za vreme liturgije dok ste vi anelskim glasom pevali i time obogatili nau Svetu Liturgiju i nae
zajednitvo u manastiru Lepavini, da se u mislima naim poveemo sa vernima u unisu, gde sam imao prilike da sa naim Patrijarhom i episkopom nikim Irinejem uestvujem u tom izvanrednom slavwu u velikoj
svetiqi, koja je nadaleko poznata svojim udotvornim
izvorom od one male devojice obanice koja je po viequ i objaqequ Presvete Bogorodice oglasila taj
izvor kao izvor blagodatne vode koja nas lei od telesnih i duevnih bolesti. Posebno mi je drago to sam sa
Preosveenim vladikom Irinejem, episkopom nikim,
jo kao profesor u zajednikom kolegiju 1966. godine u
Bogosloviji u Prizrenu, doiveo jednu tako lepu
monaku duu; on je na nas mlae, koji smo bili tada u
civilu, pozitivno uticao da sledujemo qihovom
primeru.
Mi smo povezani sa Nikom
eparhijom preko naeg mitropolita
ispovednika Dositeja; posle trideset i nekoliko godina svog
episkopstvovaqa u Nikoj eparhiji,
na insistiraqe Svetog arhijerejskog
sabora Srpske Crkve, koji je poeo
1931. godine, da se osnuje Eparhija
zagrebaka i da on doe za eparhijskog arhijereja, za mitropolita
zagrebakog, 1933. godine se mitropolit Dositej odluio da doe za
mitropolita zagrebakog. Na Cveti
je bilo ustolieqe u zagrebakoj
sabornoj crkvi, i to je bio prvi mitropolit novostvorene Mitropolije zagrebake. U toku II svetskog
rata je mueniki postradao i naa Crkva ga je uvrstila u kalendar svetih ispovednika vere pravoslavne.
Mi smo u ciwu nae zahvalnosti prema mitropolitu ispovedniku Dositeju, vladici nikom Irineju
pomogli u obnovi manastira Sv. Jovana kod Pirota.

9
Crkvu su osvetili Qegova Svetost patrijarh Pavle i
vladika dijecezant Irinej, i ja sam imao prilike da uestvujem. Ostalo je da uskoro doivimo da manastirski
konak, koga smo kao oteenog za vreme bombardovaqa
Srbije 1999. godine iz temewa obnovili i proirili,
sa zaostatkom jo izvesnih radova uskoro bude zavren,
da umolimo vladiku Irineja nikog da patrijarh Pavle
ponovo doe, i da je kao zadubinu
mitropolita Dositeja predamo
Nikoj eparhiji na upotrebu; jer u
blizini je manastir Sukovo i
manastir Sv. Jovana Bogoslova u
Poganovu, pa da vladika poveri
nekome od monaha ili monahiqa iz
manastira da dawe vode i unapreuju taj veliki duhovni centar
za Eparhiju niku, pogotovo u
Pirotu i qegovoj okolici. Mi smo
imali odreenih potekoa u
crkvi zbog samovowe pojedinaca
koji upravwaju crkvenom imovinom,
a ne pripadaju Crkvi, tako da tu
treba savladati odreene probleme, jer su oni u velikoj meri paralisali rad Kola
spskih sestara, gde je potpredsednica Kola srpskih
sestara gospoa Petrovi, koja je priloila kola i
slavsko ito za danaqi praznik, imala velikog udela
u prikupwaqu priloga. Neverovatno velike poslove smo
uinili u ciwu obnove manastira, da to bude zadubina
mitropolita Dositeja ispovednika, jer nemamo
povereqa da bi takva zadubina mogla da opstane u
sredini u kojoj su ga muili i progonili.
To je i svojevrsna naa zahvalnost za qegovu
rtvu da ostavi svoju Eparhiju niku, jer je bio umowen,
i pritisnut, od celog Sabora Srpske Crkve u ono vreme
da doe u ove krajeve, gde je svojim misionarskim radom
kao mitropolit uinio veliku organizaciju nae eparhije, koju je posle nastavio mitropolit Arsenije Bradvarevi, koji je opsluivao sve eparhije u Hrvatskoj posle
osloboeqa, do dolaska mitropolita Damaskina 1947. pa do 1969. godine, kad se upojio, i devet godina vladika
pakraki Emilijan Marinovi, koji je vodio administraciju Eparhije zagrebake do naeg dolaska 12.
avgusta 1970. godine. Ovde je bio moj prvi dolazak na tlo
Eparhije zagrebake, za Veliku Gospojinu 1970. godine.
Kad sam doao ovde, bilo je vrlo teko staqe; onda sam
tek video kakve zadatke je Srpska Crkva stavila u moju
dunost. Od jednog tako poruenog manastira, uz pomo
naih prilonika i potovalaca ove svetiqe, do bola
razorenog manastirskog konaka, manastirske crkve i

ostalih objekata gospodarskih, trebalo je puno snage i

molitve Bogu i Presvetoj Bogorodici da se ovo obnovi.
Mi nismo imali sredstava, ovo je sve dar naih prilonika, potovalaca ove svetiqe i verujuih wudi, ne
samo Srba pravoslavnih, nego i ostalih hriana, naroito Evangelistike crkve iz tutgarta, koja nam je
pomogla da ovaj deo konaka obnovimo od temewa. Evo,

jo zahteva mnogo truda i sredstava da se crkva oslobodi vlage, jer manastir Lepavina lei na ogromnom
jezeru; gde se god maknemo, svud izviru vode; s jedne
strane blagoslov Boji, ali i nama velika dunost da
obavimo preostale radove, da manastiske zgrade mogu
da slue naim okupwaqima.
Mi se radujemo da je ova trpezarija tesna,
mislilo se da e biti prevelika, blagoslovom Presvete
Bogorodice se umnoavaju blagodatni darovi radom
manastirske bratije na elu sa ocem Gavrilom. Ovo je
bio poseban blagoslov Boji i Presvete Bogorodice da
jedan od Hilandaraca, koji je 13 godina boravio u manastiru Hilandaru, doe ovde, u zadubinu Hilandaraca
iz 16. veka (kad je osnovan manastir), i produi qihovo
delo na slavu Boju i Presvete Bogorodice, da se mi
danas ovako okupwamo i sedimo za ovom trpezom. Vi koji
vodite domainstvo, posebno domaice, kad imate goste
i treba da pripremite ruak, znate koliko ima posla, a
ovde otac Gavrilo ima svoje pomonike koji dolaze i
pripremaju trpezu za nae poklonike i to rade sa velikom wubavwu; ima jedan sluaj, jedna naa prijatewica
koja nam ovde pomae bila je u velikom iskuequ ivota zbog tragine pogibije svoje dece; otac Gavrilo je kao
duhovnik pozitivno uticao da je ona nala utehu u manastiru Lepavini i esto dolazi da svojim ueem i svojom rtvom doprinese misiji manastra Lepavine, u koji
dolaze sa raznih strana. Ne samo iz nae eparhije, iz

10
Hrvatske, iz Srbije, u granicama bive Jugoslavije, nego je to otilo do Qujorka, do SAD-a, do Australije; to
je postala misija poznata u celom svetu, pogotovo koristei informatiku; na manastirskoj veb-stranici ima
preko 20.000 posetilaca koji prate ta se u manastiru
dogaa. I koliko wudi dolazei ovom svetom manastiru
ovde nalazi duhovnu utehu! Dok sam boravio u Trstu, tu
su i nai prijatewi koji mi pomau u Trstu i to znaju,
jedna gospoa je imala deaka od 4-5 godina koji nije mogao da govori. Dobila je preporuku da doe i da se ovde
oita molitva. I kad su se vraali iz manastira, deak
je progovorio. ena je dola da zahvali, kroz pla, prosto ni ona sama nije mogla da veruje da im je Bog pomogao
i da je dete progovorilo. To nas ovde potresa i sve vie
obavezuje, da naa sluba Bogu nije prazna sluba, nije
to obiaj, samo kult, to je stvarnost verskog ivota. Ako
nekome i ne bude usliana molitva, moda je zbog
neverovaqa, mi ne znamo sve razloge zbog kojih nas Bog
daruje i zbog kojih nas ne daruje. Treba da budemo posluni i odani Bogu, jer Bog zna vie od nas ta je nama
potrebno.
Vi Kruevwani posebno praznujete praznik
Pokrova Presvete Bogorodice u manastiru unisu, tu je
i vaa Lazarica, koja je u duhovnim pesmama opevana, i
knez Lazar, knegiqa Milica i kosovski junaci... Sad smo
nedavno bili u Wubostiqi i manatiru Veluu, i toliko
nas ispuqava sadrajima od Kosova do danaqeg dana... Ovo to je reeno, noeqe krsta i stradaqe u ovome svetu treba da bude privilegija za nas verujue Srbe,
da idemo za Hristom putem Golgote, jer kao to Qego
govori, bez smrti nema vaskrseqa, bez stradaqa nema
uzvienog ideala zbog ega postojimo na ovoj zemwi i
ovome svetu.
esto smo obremeqeni racionalizmom i naim
predstavama da u ovome svetu ivimo dobro, raskono,
bogato, ali nije to pravi smisao i sadraj ovoga sveta.
Zato se sve tako dogaa, to je veliko pitaqe i za teoloko razmiwaqe, da su wudi iz Raja sagreili, da su
izgubili Raj i da je bila potrebna itava biblijska
istorija da doe Sin Boji u wudskom telu, da nas na
Golgoti na krsnoj rtvi iskupi, da bismo imali mogunost da se ponovo vratimo u naruje Oca Nebeskog, da
proemo kroz itav ovaj proces raznih doivwaja i dobra i zla, opet po onoj Qegoevoj filosofiji: aa ui ite au meda, mijeane najslae se piju. Neminovno je, ako je Sin Boji bio iskuavan i postadao...
Ali je pobedio zlo na krstu i vaskrsao treega dana, kao
to je pisano, vazneo se na nebo, poslao nam Duha Svetoga i utvrdio Crkvu Svoju da kroz qu nalazimo svoje
spaseqe i da ostvarujemo itav taj program Bojeg pla-

na wudskog spaseqa. Neki teolozi dolaze u veliko iskueqe kad se sablaqavaju i smuuju i obmaquju nekadaqom teologijom protestanata, tzv. pokreta, koji nam
prosto neverovatno govore da umire telo, umire i dua,
maltene kao u budizmu - idemo u nirvanu, u nita. A kad
itamo pesme za parastose i opelo vidimo da Gospod
govori da je On vaskrseqe i ivot i da e na kraju, kad
Arhangel zatrubi, svi ustati, jedni na vaskrseqe ivota, jedni na vaskrseqe za osudu - prema onome kako su
verovali i kako su iveli u ovome svetu. Na sveti
manastir, naa crkva je ovde, da budi tu svest i uvruje tu veru kod hriana onako pravilno, kao to smo
danas sluali divno pevaqe Simvola vere: da ekamo
vaskrseqe mrtvih i ivot budueg veka u beskonanost, kome nema kraja, ivot u Bogu. To je osnova naeg hrianskog verovaqa i sve ono to u ovom ivotu
radimo i iskueqa koja doivwavamo, sa vrstom verom postajemo pobednici u Hristovom vaskrsequ sa nadom da e nas Bog udostojiti ivota venog. Ta vera nam
daje snagu da sve u ivotu podnesemo, borei se sa stihijama ovoga sveta, sa silama podnebesnim, ne vodei
svetovni rat, za koji se bore vlastodrci i svetski vladari ovoga sveta, nego se borimo da imamo ivot veni.
Naa civilizacija je toliko sramotna, instruktori
ovoga rata koji vlada u ovome svetu suprotstavwaju nas
u borbi za mir, dobro, potovaqe svakog wudskog bia,
potovaqe prirode kao tvorevine Boje, da bismo
ispunili ono poslaqe za koje nas je Bog iz nepostojaqa
doveo u postojaqe, u ovaj svet da hrianskim ivotom
budemo dostojni onog venog ideala ivota na nebesima, sa Bogom, sa Svetom Trojicom i sa svetim ugodnicima Bojim. Onda e na ivot na ovoj zemwi imati
pravi smisao i svoje opravdaqe.
elim vam da sreno doete u Kruevac, da se
vratite svojim domovima sa jednim obogaeqem ovim
doivwajem u manastiru Lepavini, da pozdravite vae
u Kruevcu, jer se mnogo puta u naim duhovnim pesmama spomiqu Lazarica, Kruevac, knez Lazar, knegiqa
Milica i svi kosovski junaci, ona naa Srbija opevana
u pesmama sv. Nikolaja, kao zemawska i kao nebeska. Da
budemo zaista kao hriani dostojni tog imena i da vi
sa vaom pesmom, sa kulturom, prodirete u svet i kaete ko su Srbi: da su Srbi sveti narod, da imaju svoje svetitewe koji nas u hrianskim narodima i itavom svetu podiu na dostojnu visinu, i da smo kao mali narod
ostvarili velike duhovne vrednosti sa kojima potoqe
generacije mogu da budu ponosne. Neka je srean i blagosloven va boravak ovde i vae putovaqe za vae
domove, i da svima prenesete nae pozdrave i
blagoslove.

11

HIROTONISAN
ZA EPISKOPA GORQOKARLOVAKOG
ARHIMANDRIT G. GERASIM (POPOVI)
subotu, 24. jula 2004. godine, u manastiru Gomirju obavweno je nareeqe novoizabranog
Episkopa gorqokarlovakog G. Gerasima
(Popovia), a nakon obavwenog ina
odslueno je praznino veerqe. U inu
nareeqa od arhijereja uestvovali su - Qegova Svetost Patrijarh srpski G. Pavle, mitropoliti: zagrebako-wubwanski Jovan, crnogorsko-primorski Amfilohije, dabro-bosanski Nikolaj, velesko-povardarski i
egzarh ohridski Jovan; episkopi: sremski Vasilije,
baki Irinej, osjekopowski i baraqski Lukijan, vraqski Pahomije,
bihako-petrovaki
Hrizostom, umadijski
Jovan, slavonski Sava,
dalmatinski Fotije, vikarni episkop jegarski
Porfirije i vikarni
episkop Qegove Svetosti Patrijarha bugarskog Maksima znepowski
Nikolaj, umirovweni
episkop zahumsko-hercegovaki Atanasije i
novonareeni episkop
gorqokarlovaki Gerasim, uz uee svetenstva i monatva Eparhije gorqokarlovake.
Prisutne goste, Qegovu Svetost Patrijarha
srpskog G. Pavla, mitropolite i episkope, kao i prisutne vernike, pozdravio je Episkop dalmatinski G.
Fotije.
(...) U nedewu, 25. jula 2004. g., nakon odsluenog

jutarqeg bogoslueqa, kojim je naalstvovao iguman

krki German, sa akonom iz carske lavre manastira
Studenice, okupio se veliki broj vernika i otpoela je
Sveta arhijerejska Liturgija, na kojoj je naalstvovao
Qegova Svetost Patrijarh srpski G. Pavle uz uee
arhijereja - mitropolita: zagrebako-wubwanskog Jovana, crnogorsko-primorskog Amfilohija, dabro-bosanskog Nikolaja, velesko-povardarskog i egzarha ohridskog Jovana; episkopa: sremskog Vasilija, bakog Irineja, osjeko-powskog i baraqskog Lukijana, vraqskog
Pahomija, sredqoevropskog Konstantina, bihako-petrovakog Hrizostoma, umadijskog Jovana, zapadnoevropskog Luke, slavonskog Save,
dalmatinskog Fotija,
vikarnog episkopa jegarskog Porfirija, znepowskog Nikolaja, vikarnog
episkopa Qegove Svetosti Patrijarha bugarskog Maksima, humskog
Maksima i umirovwenog
episkopa
zahumskohercegovakog Atanasija.
Pri kraju Svete Liturgije, predajui ezal novom Episkopu gorqokarlovakom Gerasimu, Qegova
Svetost Patrijarh srpski G. Pavle je rekao: Tako da se
svetli svetlost vaa pred wudima, da vide vaa dobra
dela i proslave Oca vaeg koji je na nebesima. To je program za sve nas i do kraja sveta, da budemo zaista svetlost svetu. Po emu? Po znaqu vere pravoslavne evan-

12
elske, po propovedima te vere i ustima i reima i po
pismu, ali i ivotom svojim. Da mu veru posvedoimo i
da na taj nain propovedamo i kad utimo. Kao to sv.
Igqatije Bogonosac veli za jednog mladog svetenika
da on propoveda i kad uti, tj. propoveda svojim delima.
To neka bude, dragi u Hristu na novi brate, program i
Vae vere i ivota. Postavi u ovaj dan episkop
Pravoslavne Crkve, elimo Vam svako istinsko dobro i
u to ime primite ovaj ezal da napasate povereno Vam
stado Hristovo. Poslunima neka bude za oslonac i
ukrepweqe, a neposlune i nepokorne upuujte karaqem i krotkim vaspitavaqem u Isusu Hristu Gospodu
naem. Dostojan!
Novohirotonisani Episkop G. Gerasim je u svojoj
besedi kazao: Vaa Svetosti, vaa visokopreosvetenstva, vaa preosvetenstva u Hristu Gospodu
Raspetom i Vaskrslom, brao i sasluitewi, asni oci,
draga brao i sestre! Slava Bogu Jednome u Trojici,
Trojici u Jedinici, bespoetnom i bezuzronom Ocu i
Qegovom Jedinorodnom Sinu, kroz Koga je sve postalo,
i Svetom Duhu, ivotodavcu sve tvari, Trojici jednosutnoj i nerazdewivoj, jer mene najmaqega meu braom uzdie u naslednike apostola i svetih otaca, da budem saprestolnik svetom Savi Srpskom, svetom Vasiliju Ostrokom i saboru srpskih svetitewa, koji se mole pred prestolom Sveviqega za rod svoj srpski, namuen i rastuen. Svestan sam svoje nedostojnosti i
grenosti pred svemilostivim Bogom, svestan sam svoje
mladosti, ali teim se reima sv. apostola Pavla upuenih Timoteju: Niko da te ne prezire u tvojoj mla dosti, nego budi primer vernima u rei, u vla daqu, u wubavi, u veri i istoti
istoti (1. Tim. 4, 12). Ne
prezrite ni vi mene zbog moje mladosti, pomognite me u
svojim molitvama da bih mogao da steknem povereqe
naroda i Crkve Boje i da pravilno upravwam reju
Istine, najpre preko moga linog primera u veri, wubavi i istoti ivota.
Verujem duboko u blagodat Duha Svetoga, koja
nemone lei i sirote bogati, da e meni malome i
slabome pomoi izneti breme i krst arhijerejskog slueqa na slavu Boju i Crkve Qegove, a na spaseqe moje
i poverenog mi stada Hristovog, koje je malo ali izabrano, znajui, brao wubwena od Boga, da ste iza brani
brani (1. Sol. 1, 4). da nosimo krst Hrista Raspetoga i
Vaskrsloga, jer krst nositi nama je sueno. Blagodarim
Bogu, Koji me privede iz nebia u bie i uvede me u ivot, da se svagda nadam u ivot veni i budua dobra
Gospoda Boga i Spasa naega Isusa Hrista, Koji je
Prvosvetenik buduih dobara
dobara (Jev. 9, 11), nadajui se da u moi rei po reima sv. apostola Pavla:

Dobar rat ratovah, trku zavrih, vjeru odrah.

Sad me eka vijenac pravde, koji e mi u onaj Dan
dati Gospod, ali ne samo meni, nego svima koji s
wubavwu oekuju Dolazak Qegov
Qegov (2. Tim. 4, 7-8).
Duh Sveti, Koji ishodi od Oca i objavwuje se
kroz Sina, izabra mene, nedostojnog i malog, na tron
Eparhije gorqokarlovake, starog Karlovakog vladianstva, da pravilno upravwam, svagda sa wubavwu i
razumevaqem, sluajui boanstvenog Apostola naroda, koji kae: Pazite, dakle, na sebe i na sve sta do u kome vas Duh Sveti postavi za episkope, da
napasate Crkvu Gospoda i Boga koju stee krvwu
svojom
svojom (Dap. 20, 28).
Sluba episkopa Crkve Boje nije laka, pogotovo u ovim naim vremenima, gde smo kao i uvek pozvani da budemo svetlost svetu, svedoci ivoga Boga, i
da u molitvama prizivamo najvee Ime, Ime jedinoga
Pastira i Episkopa dua naih Gospoda naega
Isusa Hrista, jer nema drugoga imena pod nebom
danoga wudima kojim bi se mogli spasti
spasti (Dap. 4,
11).
Svagda prizivati i moliti se bez prestan ka
ka (1. Sol. 5, 17), okupweni i sabrani na jednom mestu, a sluei svima jer Hristos nije doao da mu
slue nego da slui i dade ivot u otkup za mno ge
ge (Mt. 20, 28). Sluiti svima i sebe prinositi na
rtvu Bogu i bliqima da bismo mogli rei: Svima
sam bio sve da bilo koga pridobijem za Jevane we
we (1. Kor. 9, 22).
To okupwaqe i jedinstvo Crkve oko episkopa
odraava jedinstvo Crkve oko Hrista i u Hristu.
Sjediqeni tako kao Crkva sa Isusom Hristom i kao
Isus Hristos sa Ocem - da sve bude saglasno u jedinstvu, po reima sv. Igqatija Bogonosca. Nae jedinstvo se pojavwuje kroz Svetu Evharistiju, koja je
sutina same Crkve i naega spaseqa, jer je ona punoa
naega sjediqeqa sa Bogom u Hristu. Jer Sveta Evharistija nije samo obina sveta tajna, nego je tajna same
Crkve, tajna spaseqa, tajna venog ivota i besmrtnosti. I zato onaj koji kroz episkopa ne stupi u odnos s
Bogom slui avolu, otuda sveti Kiprijan Kartaginski i tvrdi da Crkva poiva na episkopu i da gde je
episkop, tamo je i Crkva.
Blagodarim i zahvawujem najpre Vama, Vaa
Svetosti, i Svetom Arhijerejskom Saboru, to me izabraste na ovu visoku dunost, za episkopa gorqokarlovakog. Hvala Vama i svim arhijerejima to ste
danas doli ovde, jer podrka vernom narodu Gorqokarlovake eparhije i ovim ste pokazali da brinete za
svaku duu pravoslavnu.

13
Roen sam u Lipwu, pokraj istoimenog drevnog
nemaqikog manastira, u kom sam i krten, gde su me
odmalena moji poboni roditewi, otac Momir i sada
ve upokojena majka Danica, vodili i veri uili. Nakon
zavretka osnovne kole svoje kolovaqe sam nastavio u krkoj bogosloviji, ulei se ivotu po Jevanewu
od mojih profesora, kojih se uvek u molitvama seam.
Zamonaen sam i rukopoloen u in akona rukom tadaqeg episkopa dalmatinskog, a sada mitropolita
dabrobosanskog G. Nikolaja.
Zahvawujem se episkopu Longinu, sada episkopu
za Ameriku i Kanadu, Mitropolije novograanike, koji
me je poslao na studije u bratsku i daleku Rusiju u
moskovsku Duhovnu akademiju, gde sam primwen sa
wubavwu i od predavaa i od studenata. Zato se ovom
prilikom zahvawujem i Visokopreosveenom Arhiepiskopu verejskom G. Jevgeniju, rektoru moskovskih
Duhovnih kola, to je uvek imao vremena i razumevaqa za sve studente, a naroito za nas Srbe.
Po povratku iz Rusije blagoslovom vladike Longina vratio sam se u Dalmaciju, u manastir moga postriga, manastir Krku, i rukopoloen sam u in jeromonaha
od strane Mitropolita zagrebako-wubwanskog G. Jovana. Jo kao uenik bogoslovije seam se vernog naroda
Dalmacije, koji je dolazio na pokloqeqe u manastir
Krku, za qih najveu svetiqu, i uvek mi je qihova vera
bila primer, te sam sa radou primio dunost stareine manastira. Kao stareina manastira imao sam
bratstvo koje mi je uvek s wubavwu u svemu pomagalo da
ouvamo bogato manastirsko predaqe i svakog s wubavwu primimo. Sada im se zahvawujem i molim ih da mi
oproste ako sam se o nekoga po wudskoj slabosti ogreio.
Zahvawujem se i mojim kolegama - profesorima
Bogoslovije Sveta Tri Jerarha u manastiru Krki, sa
kojima sam zajedno proveo radei na velikom delu
vaspitavaqa naeg svetenikog podmlatka. Neka im
gospod da snage da i dawe nastave ovo bogougodno delo.
Posebno se zahvawujem mom duhovnom ocu, episkopu Fotiju dalmatinskom, koji me je uvek svojim linim primerom, smireqem i savetima vodio i u svemu mi pomagao podravao me. Hvala Vam, dragi vladiko, na svemu i
nadam se da emo uvek ostati jedno u Hristu i da e Vam
svemilostivi Bog dati snage da veliko delo koje ste dobro zapoeli u pravoslavnoj Dalmaciji do kraja i dovedete. U Gorqokarlovakoj eparhiji ste postavili dobre
i zdrave temewe i time ste mi mnogo olakali da po
uzoru na Vae i moje prethodnike rukovodim poverenu
mi pastvu ka pristanitu spaseqa.
Pomenuo bih ovde nekoliko mojih velikih

prethodnika na tronu Gorqokarlovake eparhije: vladiku Atanasija Wubojevia, osnivaa manastira Komogovine, zaslunog arhijereja koji je podneo progone i
prezire, ali je sve izdrao; uglednog episkopa Danila
Wubotinu, u ije vreme je sazidan novi gomirski hram;
Pavla Nenadovia, potoqeg mitropolita karlovakog;
vladiku i pesnika Lukijana Muickog, velikog radnika
na crkvenoj prosveti u ovim krajevima; svetenomuenika Savu Trlajia, koji je sa velikim brojem svetenika i naroda stradao u Drugom svetskom ratu; velikog besednika, rodom Bokewa, Simeona Zlokovia, i
sadaqeg episkopa banatskog Nikanora Bogunovia.
Hvala im za qihov trud i rad i za sve to su uinili za
ivot i rad ove muenike i ispovednike eparhije.
Da kaem nekoliko rei i o programu mog budueg arhipastirskog rada. Moj program je ivot po Jevanewu, na koji nas Hristos poziva reima: Idite po
svemu svijetu i propovijedajte Jevanewe sva komu stvorequ
stvorequ (Mk. 16, 15). Ja u se kao pravoslavni
episkop ovog trona truditi, koliko mi Gospod da, da budem slian Spasitewu naem Koji je kao sluga doao u
ovaj svet i Svojim smireqem, ponieqem i golgotskim
stradaqem pokazao nam put Krsta kao jedini put zadobijaqa istinske slave, vaskrseqa i venog ivota. Sva
tajna linosti Bogooveka Isusa Hrista je u Krstu
Qegovom, ali je i tajna Qegovog Krsta u Vaskrsequ. To
je ona najdubwa istina koju svet, koji u zlu lei, ne
razume i ne prihvata. Kada sv. apostol Pavle kae da je
raspeo sebe svetu i svet sebi, on hoe da kae da ne
prihvata ni sebe ni svet izvan Hrista i izvan Krsta
Qegovog. Ja se molim Gospodu da zaista budem svedok te
istine i da moje episkopstvo bude u tom krstolikom sluequ Bogu i bliqemu. Kao episkop u raditi na obnovi verskog i liturgijskog ivota u poverenoj mi eparhiji, pogotovo na obnovi naih duhovnih bisera: manastira Gomirja i drevne Komogovine, svih ostalih sruenih hramova koji su oduvek bili izvori i sredite
duhovnog ivota nae eparhije. Posebno u se truditi
na obnovi eparhijskog sedita sa katedralnim hramom
svetog oca Nikolaja u Karlovcu, odakle bi trebao da
pone upravo iz ruevina dvora i saborne crkve novi
ivot i obnova nae eparhije. Pored toga, svesrdno u
se zalagati na powu crkvene prosvete i verskog obrazovaqa nae omladine, jer predstavwa duhovne temewe
i budunost Pravoslavwa u Eparhiji gorqokarlovakoj.
Trudiu se da kao pravoslavni episkop ove eparhije
imam hrianski odnos prema svim wudima, a naroito
prema Rimokatolikoj crkvi i vlastima Republike
Hrvatske i svakim svojim postupkom doprinositi uzajamnom potovaqu i suivotu na ovim prostorima.

14
Jo jednom se posebno zahvawujem Vama, Vaa
Svetosti, na oinskoj brizi i wubavi za Crkvu nau
svetosavsku, svojoj brai arhijerejima, koji su danas doli da podelimo ovu duhovnu radost, pozdravwam
predstavnike Rimokatolike crkve, predstavnike
drave Republike Hrvatske, prisutnu gospodu ambasadore i sve prisutno svetenstvo i monatvo i vas,
blagoverni narode Boji. elim svima da vam se
zahvalim na wubavi to ste doli i neka blagodat
Gospoda naeg Isusa Hrista i wubav Boga Oca i zajednica Svetoga Duha bude sa svima vama. Amin.
Na Svetoj arhijerejskoj Liturgiji bili su prisutni visoki crkveni velikodostojnici i dravni
predstavnici: nadbiskup i metropolit rijeki monsiqor dr. Ivan Devi, monsiqor Vlado Koi, izaslanik kardinala Josipa Bozania i pomoni biskup
zagrebaki, veleasni Dinko Popovi, povjerenik za
ekumenizam, generalni vikar gospiko-seqski Tomislav
pori, upnik vrbovski Mate Vukovi, baptistiki
pastor iz Rijeke ore Grwe, g. Fraqo Dubravi, sekretar za verske zajednice RH, g. Aleksandar Tolnauer,
predsednik Savjeta za nacionalne maqine, saborski
zastupnik dr. Milorad Pupovac, zamjenik upana
goransko-primorskog Luka Denova, ministar vera
Republike Srbije g. Vojislav Vukevi, pomonik ministra kulture RH edomir Viqi i predstavnici ambasada Srbije i Crne Gore, Grke, Rusije, SAD i druge

kulturne i javne linosti iz Republike Hrvatske, Srbije i Crkne Gore te Republike Srpske.
Posle odsluene Svete arhijerejske Liturgije,
Qegova Svetost Patrijarh srpski G. Pavle je sa Qegovim Preosvetenstvom Episkopom dalmatinskim G. Fotijem odrao konferenciju za novinare povodom hirotonije Episkopa Gerasima, odgovarajui na brojna pitaqa novinara. Prisutnim vernicima koji su se okupili
ispred manastirskog konaka obratio se Qegovo Visokopreosvetenstvo Mitropolit crnogorsko-primorski G.
Amfilohije. Prigodnim reima okupwenim je vernicima
Visokopreosveeni Mitropolit Amfilohije objasnio
znaaj izbora episkopa gorqokarlovakog i pokazao radost to se verni narod u ovim ratom stradalnim krajevima ponovo okupwa oko svoje crkve.
Za sve prisutne goste trpeza wubavi prireena
je u mestu nadomak manastiru Gomirju... (...) Nakon trpeze
wubavi Qegovo Preosvetenstvo G. Gerasim pozvao je
Patrijarha i prisutne arhijereje u posetu Karlovcu. U
Karlovcu je goste doekao o. Duko Spasojevi, paroh
karlovaki, koji im je pokazao ostatke vladianskog
dvora, u kojem je deo preureene zgrade pretvoren u
bogoslubeni prostor.
Qegova Svetost Patrijarh srpski G. Pavle je sa
arhijerejima obiao i ostatke unitenog hrama Sv. oca
Nikole, koji je miniran 1991. godine.

Sveti Sava Gorqokarlovaki, glasnik Eparhije gorqokarlovake, br. 5, oktobar 2004., str. 4-11

15

15

PREDAVAQE PREOSVEENOG EPISKOPA JEGARSKOG G. PORFIRIJA U LONDONU

POKAJAQE JE NAA JEDINA ANSA

Protojerej-stavrofor
Milun
Kosti:
Kosti
- Prole godine smo proslavili deset godina
naeg rada. U toku tih deset godina prolo je oko 6-7000
wudi kroz ove razgovore. Imali smo sreu da ovde imamo predavae episkope, mitropolite, profesore, psihologe, teologe, istoriare i druge linosti. U toku tih
deset godina sklopwena su 22 braka u naoj zajednici ovde su se mladi upoznali, oenili i udali, i... danas
imamo i qihovu decu. Iz ove zajednice je otilo qih
pet-est da studira teologiju, i uspeno su zavrili.
Takoe, nekoliko qih su postali monasi, i milo mi je da
vidim naeg Miroslava Jovanovia, koji je sada u manastiru Koviwu, gde ste Vi vladika i stareina. Mnogo mi
je drago, on je bio sa nama nekoliko godina. Dolaze nam
s vremena na vreme, uglavnom, svi nas se seaju.
Danas se oseamo srenim i radosnim to ste
doli da budete sa nama i da nam na ovim razgovorima
govorite o veri. Mi smo Vas oekivali, ustvari, jedno
vreme prole godine, jer mi je Marina Mili, naa
pijanistkiqa, rekla da je razgovarala sa Vama i da ete
moda doi. Hvala Bogu, ona je bila jedan od inicijatora da se osnuju ovi razgovori o veri. Ona se sa svojim muem Dejanom vratila, to je bio prvi brak sklopwen iz ove zajednice, sada imaju i dvoje zlatne dece;
radili su ovde godinama, uinili i doprineli mnogo, i
vratili se u otaxbinu. I ja se uvek molim Gospodu Bogu:
daj, Boe, da se vrati to vie naih wudi.
elim Vam dobrodolicu u nau sredinu. Ja
znam da Vi niste spremili nekakvo specijalno predavaqe, jer ste ili u Birmingem da tamo proslavite
Vidovdan, na poziv prote Zebia i qegove uprave i
parohijana. Hvala Vam to se navratili kod nas sa Vaim monasima, i to emo moi da Vas ujemo. Dobro
nam doli i blagoslovite!
Preosveeni episkop Porfirije:
Porfirije
- Bog blagoslovio! Hvala Vam na toplim reima
dobrodolice. Kao to ste ve rekli, nisam nita
specijalno pripremio, zato sam mislio ovako, ad hoc,
da kaem nekoliko rei za koje mislim da mogu da budu

korisne za svakog od nas, a tiu se, zapravo, duhovnog

ivota - s tim to kad govorimo o duhovnom ivotu,
moramo uvek znati da duhovni ivot nije neto
nezavisno od nae vere, tj. teologije i ueqa Crkve.
Naprotiv, duhovni ivot, koji zapravo jeste na
sveukupni ivot, koji u sebe ukwuuje i odnos prema
Bogu, i odnos prema bliqem, i odnos prema prirodi, i
prema samom sebi, jeste izraz nae vere, jeste izraz
naeg iskustva Crkve, i pre svega Svete Liturgije.
Zato u pokuati da govorim, koliko je to mogue, jednostavnim jezikom, a pre svega polazei od iqenice da je i naa vera, zapravo, jednostavna, da je naa
vera nameqena svakome oveku, jer i sam Bog je jednostavan; kako bismo rekli, Bog je veoma prost, i Bog se
prema oveku odnosi na veoma jednostavan i prost nain. Setimo se samo prie iz Jevanewa u kojoj se opisuje kako su uenici Hristovi bili u jednoj lai. Odmarali su se i u tami, nou, videli Hrista, tj. Gospoda i
Spasitewa, kako im se pribliava hodei po vodi. I
apostoli gledaju u Hrista, Koji nadilazi zakone prirode, jer se po zakonu prirode podrazumeva da bi ovek
koji pokua da hoda po vodi propao, ali Gospod, budui
da po svemu nadilazi tvar, i ovom prilikom je posvedoio Svoju Boansku prirodu, Svoju Boansku silu i
mo. I jedan od apostola Hristovih, apostol Petar,
videvi ovo udo, sav zadivwen, obraajui se Hristu
veli: Uini da i ja hodam po vodi. I Gospod je bez mnogo teorija, bez mnogo mudrovaqa i filosofiraqa,
obraajui se sasvim jednostavnim jezikom, jednom reju
rekao: Doi!, a apostol Petar, budui da je sav bio, da
se tako izrazim, u ekstazi, duhovnom oduevwequ,
gledajui u Hrista, bez ikakve svoje racionalne analize
rei koje mu je Hristos uputio, bez ikakvog mudrovaqa,
filosofiraqa, ak i blagoslovstvovaqa, jednostavno
je prihvatio re Gospodqu i sam izaao iz lae. I zaista, za divno udo, i on sam je za momenat nadiao zakone prirode i sam poeo da hoda po vodi. I sve dotle dok
je apostol Petar, uvi u Gospoda Qegovu jednostavnu i
prostu re, jednostavno i prosto primao tu re, ne oslaqajui se na sebe i svoj um, ne razmiwajui o svojim

16
nemoima, nego gledajui samo u Hrista i uzdajui se u
Qegovu re, dakle itavim svojim biem usredsreujui
se na Gospoda, nadiavi prirodu, on je mogao da hoda
po vodi. Ali u jednom momentu, apostol Petar se setio
da je on samo obian ovek, i verovatno kao to bi i svako od nas uinio, uplaio se, tj. svojim biem se odvojio
od rei Hristove, odvojio se od Hrista, i budui da je
poeo da analizira zakone prirode, da se udubwuje u
razliku izmeu Boga i oveka, on je poeo da se davi. A
Hristos, videvi taj dogaaj pred Sobom, nije poeo da
kritikuje apostola Petra, kao to bi svako od nas verovatno uinio kad bi se obratio nekom sa povereqem, nije rekao: zato mi ne veruje? zato sumqa? ili, zato se uopte oslaqa na sebe?, nego je bez ijedne jedine rei ispruio ruku i izvukao apostola Petra iz vode. Dakle, iz ove prie, izmeu ostalog, vidi se jasno da
je re Gospodqa jednostavna i da je sam Bog na jednostavan, ali mi, budui da pokuavamo svojim sposobnostima i svojom pameu da reavamo probleme koji se tiu nas i naega ivota, najee se zapliemo u raznorazne filosofije i umovaqa, i tako zapravo inimo od
svoga ivota da nam bude umesto radosti i raja, esto
muka i pakao.
Zato ja, ovih nekoliko rei koje u izneti, hteo
bih da iznesem to je mogue jednostavnije, da to bude
povod za eventualan razgovor, moda i neko budue
razmiwaqe. U svakom sluaju, hteo bi da kaem nekoliko rei koje se usko i tesno vezuju za na duhovni ivot, a to je pre svega neto to se tie pokajaqa i ispovesti, i u vezi s tim, Svete Tajne Priea.
Pre svega, da bismo mi razumeli ta znai
pokajaqe, i ta znai u vezi sa pokajaqem ispovest,
potrebno je da razumemo ta znai greh u naem ivotu.
A da bismo dobro razumeli ta je to greh, i iz ove prie
vidi se, a i svedoi itavo iskustvo nae Crkve, Jevanewe i Sveti Oci, da mi pravoslavni drugaije doivwavamo Boga u vezi sa tajnom greha negoli to je to
opte shvataqe savremenog oveka, i nego to je to, pre
svega, shvataqe mnogih nehriana, a i samih hrianskih denominacija i verskih ueqa. Naime, mi kad
razmiwamo o grehu, uvek polazimo od iqenice, tj. od
navodne iqenice, a koju najpre saznajemo kroz nepravoslavno ueqe, pre svega, Rimokatolike crkve, a onda i
protestantskih zajednica, da je Bog neko ko sve zna. Bog
zaista jeste i silan i moan, i sve zna, ali je Bog pre
svega i iznad svega - Wubav. Bog se otkriva nama kao
wubav. Otac, Sin i Sveti Duh otkrivaju Svoju prirodu,
Svoju zajednicu, kao zajednicu wubavi. I Bog, i kad je silan, i kad je moan, i kad sve zna, i kad prati na ivot,
On je pre toga, za to vreme i posle toga - Wubav.

Zato, kada govorimo o naem pogrenom odnosu

prema Bogu, kada govorimo o grehu, Boga ni u kom sluaju
ne smemo da doivwavamo kao nekoga ko nam postavwa
izvesna pravila ivota po kojima smo mi duni da
ivimo, i onda kad ne ispuqavamo ta pravila ivota,
Bog, kao svesilni, sveznajui i svemogui, dolazi kao
neko ko treba da izvri odmazdu, koji treba da nas kazni zato to smo mi uinili ovaj ili onaj greh. Bog je,
dakle, Wubav; i kao Wubav on se odnosi prema nama i
kroz Svoje zapovesti. Zapovesti Boje u pravoslavnom
iskustvu, pre svega, kroz iskustvo Otaca podvinika, ne
doivwavamo kao nekakva ogranieqa, kao kalupe u koje
Bog hoe da nas postavi u smislu da, kada Bog kae: Ne
ubij, ne ukradi... ili kad nam uputi neku drugu zapovest,
kao da Bog hoe da nam zabrani ono to nama po prirodi
pripada. Znai, ako Bog kae: Ne ubij, ne ukradi..., esto wudi pogreno doivwavaju te zapovesti Boje kao
neto to nam Bog ukida, a to da je nae pravo. U smislu, zabraquje nam da ubijamo, a mi, zapravo, moemo i
treba to da inimo. Dakle, to bi bilo ako bismo mi
doivwavali zapovesti Boje kao ogranieqa. Meutim, zapovesti Boje su izraz wubavi Boje u odnosu na
oveka, i Bog kroz zapovesti Svoje hoe da nam uputi
smernice ivota. On hoe da nam pokae kako, na koji
nain treba da ivimo e da bismo bili autentini, pravi, normalni, zdravi wudi, da bismo bili wudi koji ive u skladu sa onim to jeste wudska priroda. Znai,
Bog kad kae ne ubij ili ne ukradi, itd., On samo
podsea na to da mi, kada doemo u situaciju da se dvoumimo da li da ukrademo ili ne ukrademo, ili ako ponekad pronaemo neko psiholoko opravdaqe za sebe da
treba da ukrademo, Bog nas podsea da zapravo to to
krademo spreava nae bie, spreava oveka da doe
do ciwa ivota; a ciw naeg ivota jeste zajednica sa
Bogom. Tu je punoa, tu je smisao, tu je krajqi domet. Zbog
toga smo stvoreni - da ostvarimo neraskidivu zajednicu
wubavi sa Bogom koja zapoiqe ovde, nastavwa se u
venosti, i ide iz slave u slavu, u sve vekove. Prema tome, Bog ni u kom sluaju ne moe biti neki tiranin, niti
je nekakav policajac sa pendrekom koji nam je postavio
zakon i pravila po kojima treba da ivimo, koji nam je
dao zapovesti, i koje, ako ih ne izvravamo, On automatski, imajui palicu u Svojim rukama, odmah dolazi
kao nekakav kaznitew. Dakle, Bog ne dri oveka pod
mikroskopom ni pod lupom, oekujui qegove pogreke,
da bi se, ak na neki nain, naslaivao naim pogrekama. Bog je, dakle, postavio zapovesti, kako kae apostol Pavle, da one budu pedagog za Hrista, da one budu
putokaz, smernice. Mi idemo ka Bogu i onda kada se
naemo na raskrsnici da li da pogreimo ili da idemo

17
pravim putem, zapovest podsea: ako ukrade, ti si
skrenuo sa puta koji te vodi Bogu, a ako ne ukrade,
ide ka svome ciwu.
Greh, dakle, ako se posmatra u toj perspektivi,
nije onda nekakav moralni prestup, nego je greh promaaj. Greh je promaaj ciwa. Ciw je na bio zajednica
sa Bogom, a mi smo kroz greh skrenuli sa puta, promaili ciw, i udawili se sa puta koji vodi ka Bogu. U
tom smislu, greh je zapravo i mnogo straniji i mnogo
tei za oveka nego to bi to bio moralni prestup ili,
recimo, neto to moe da se stavi u zakonske okvire
- zato to je greh, kao i vrlina, tesno skopan sa samom
wudskom prirodom. Greh izopauje nau wudsku prirodu
i on nas vodi u prostore koji nisu prostori ivota. Mi
jednostavno vegetiramo,
po reima apostola Pavla, kao okreeni grobovi. Mi smo ivi mrtvaci,
mi vegetiramo, ne ivimo istinskim i pravim,
potpunim ivotom, nego
ivimo u tami i lai. I
to je najstranije, ta
tama i ta la mogu da postanu nae staqe, koje
ovde zapoeto, produuje
se u venost. Tu i nije toliko bitno da li smo uinili tzv. mali ili veliki
greh, uopte i podele, razni katalozi greha na male i velike strasti, na
smrtne, i ne znam, neke
druge grehove. Sve te
podele su uslovne, i one
su napravwene iz pedagokih razloga, ali u
sutini, ako mi napravimo i malo skretaqe sa
puta koji nas vodi ka Bogu i ostanemo van tog puta, mi
smo zapravo, ostali van broda koji ide za Carstvo Nebesko. A pogotovu to u duhovnom ivotu gresi i strasti,
kao i s druge strane vrline, jesu povezani kao karike na
lancu. Vi ako imate jedan mali greh koji postane staqe,
onda taj mali greh neminovno poraa neki drugi. I svaka
karika povlai za sobom neku drugu, i u tom smislu, uopte nije bitno da li inimo male ili velike grehove,
nego je vano da li mi oseamo da smo skrenuli sa puta
koji nas vodi ka Bogu, i da li iz te pozicije u kojoj smo se
obreli, imamo potrebu da se vratimo na put koji nas vo-

di ka Bogu.
I zato u Crkvi postoji pokajaqe. Pokajaqe nije
nita drugo nego, s jedne strane, konstatacija da smo se
na ovaj ili onaj nain udawili od puta Bojeg, i s druge
strane, iz dubine naeg bia potreba da se tom putu
vratimo. Zato oci i nazivaju pokajaqe radosnom tugom.
To je, s jedne strane, duboka tuga, jer smo se udawili od
Boga, ali u isto to vreme, onoga momenta kada poelimo
da se vratimo tom putu koji vodi ka Bogu, dolazi uteha
blagodau Bojom, i mi osetimo i radost i tugu. Razume
se, to nije radost histerina i tuga oajnika, to je tuga
po Bogu i radost po Bogu. To je, zapravo, oseaqe tajne
jedinstva sa Bogom. Zato je, ustvari, pokajaqe neto
to se desi samo ponekad u ivotu. Mi esto dovodimo
pokajaqe, potpuno formalistiki, u vezu sa tajnom Priea, pa onda
kada hoemo da se priestimo, onda idemo da se
ispovedimo, i tu doivimo ili ne doivimo
neku vrstu pokajaqa, a itav na ostali ivot
provodimo nezavisno od
tog momenta i ina ispovesti, kao i nezavisno od
same Evharistije,tj. od
same Svete Liturgije i
Svete Tajne Priea.
Zapravo, pokajaqe treba
da bude jedno staqe,
stalna atmosfera u kojoj
ivimo; neprestana briga o svojoj dui da prepoznajemo raznovrsna udawavaqa svoja od puta
Bojeg, i da kad god
prepoznamo u sebi bilo
koju vrstu udawavaqa,
osetimo u sebi potrebu da se vratimo tom putu.
Razume se, ispovest pred svetenikom je
spowaqa potvrda i peat tog naeg unutraqeg staqa, te radosne tuge u kojoj mi ivimo, i bez obzira kojom
delatnou se bavimo, i bez obzira da li smo toga dana
ili u crkvu ili ne. Zato je, zapravo, pokajaqe kao jedna
neprestana atmosfera i ambijent u kojem ivimo,
ustvari, asketska filosofija pravoslavnog hrianina, i kao takva neophodna svakom oveku. I tu nije bitno kada se mi kroz pokajaqe vratimo, makar daj Boe da
to bude svakoga dana, sada i ovde za svakoga od nas, ali

18
za oveka koji se i poswedqega daha svoga ivota vrati
Bogu kroz istinsko i sutinsko pokajaqe, on se nalazi
na putu Bojem. Dakle, nije bitno da li smo na prvoj,
drugoj ili stotoj lestvici pokajaqa, vano je da se nalazimo na tom putu. Nije bitno kada se mi ukrcamo na brod
koji ide u luku Carstva Nebeskog, koji ide u prostore
venosti, u prostore naeg spaseqa, da li se nalazimo
u kabinama za spavaqe, na palubi ili u potpalubwu.
Bitno je da se nalazimo u tom brodu, koji jeste Crkva kao
prostor pokajaqa, i koja sigurno plovi ka venosti, a tamo kad se naemo, svako po meri svoje eqe za Hristom, verovatno e i dodatno doiveti onda proieqe kroz pokajaqe, i u radosti videti Hrista.
Kad se pokajaqe dovodi u vezu sa Sv. Tajnom
ispovesti, tu se ponekad javwa problem kod nas hriana, i to mogu da posvedoim iz svog skromnog iskustva
da wudi koji oseaju pokajaqe i imaju izvesnu slabost
ili, da se tako izrazim, strast konkretnu, dakle greh koji uporno ponavwaju, imaju problem da dou na ispovest,
s jedne strane zbog stida pred svetenikom, kako to da
sada, opet i opet, stalno istu stvar ponavwaju, a s druge
strane, zbog toga to naprosto gube nadu da je uopte
mogue da se oslobode neke strasti. Prvo, bez obzira na
to to nam se ponavwa jedan te isti greh, potrebno je da
se, koliko se god puta taj greh dogodi, intenzivno zbog
qega kajemo, da elimo u svakom sledeem periodu da
se borimo protiv qega i da elimo da ga se oslobodimo, potrebno je i da se ispovedimo svaki put. Jer to
je kao kad neko nosi odeu i ona se isprwa, majicu recimo, posle dan ili dva, i sad kae: to da je perem ponovo kad e se opet isprwati. Znai, koliko god puta se
kroz greh prwamo, toliko puta je potrebno da se kroz
pokajaqe istimo. I zapravo, to se vie prwamo, toliko je potrebnije da se sve vie i vie kroz Svetu Tajnu pokajaqa i ispovesti istimo. Razume se da svako od
nas ima poneku slabost koja ga intenzivnije mori nego
neka druga.
Ima pria o jednom monahu u Otaniku, u kojoj se
opisuje kako je taj monah doao svome duhovniku i kae
mu: Oe, ja sam danas pao u taj i taj greh, a ovaj mu
duhovnik kae: Nista, edo, ti ustani. Sutradan, opet
doe taj monah duhovniku i kae: Opet sam pao u isti
greh, a duhovnik mu opet odgovori: Nita, edo, opet
ustani. Trei dan je isti monah doao, i sa istim reima, ispovedajui se, ree: Oe, opet sam pao u isti
greh, a duhovnik ga je opet samo blago teei podstakao reima: Nita, edo, ustani, da te Gospod zatekne
uvek u toj tvojoj potrebi da ustane.
Jer zapravo, ta mi kao wudi i moemo da uinimo? Sve je blagodau Bojom, sve je od Qega. Jedino

to moemo je da elimo da ustanemo i da ne pristanemo nikada na to da je greh i strast nae prirodno

i normalno staqe, jer u sutini, ne treba mnogo da
razmiwamo, dovowno je da svako pogleda u svoju duu
i u bliqe oko sebe. Kad kaem bliqe, mislim na wude koji ne veruju u Boga. Mi esto potpuno iste grehe pravimo kao i wudi koji ne veruju u Boga. tavie, deava
se da esto padamo u neuporedivo vee grehe nego wudi
koji ne veruju u Boga. Dakle, da kaem uopteno, najee se ne razlikujemo svojim ivotom od wudi koji ne
veruju u Boga. Meutim, postoji jedna razlika, koja je
formalno mala, ali je sutinski ogromna i velika.
Razlika je u tome to wudi koji ne veruju u Hrista kao
Spasitewa, koji ne veruju u Boga, kad ine zlo, kad ine
greh, smatraju da je to normalno, ak se trude da to vie obogate svoj ivot grehom, smatrajui da to izraava wudsku prirodu. A mi, hriani, inei greh trudimo se da, u najmaqu ruku, to nazovemo pravim imenom
i da u sledeem koraku pokuamo i poelimo da budemo
bowi i da budemo drugaiji. To je zapravo sve to moemo, a to je, ustvari, sam poetak i sutina pokajaqa. Dakle, da nikada ne pristanemo da je staqe greha, staqe
strasti nae prirodno i normalno staqe, nego da uvek
imamo equ za Bogom. Razume se da emo u procesu duhovnog ivota, to budemo bili budniji i pawiviji,
oseati esto sve vie i vie svoje slabosti i svoje
grehe, kao i za mnoge grehe koje smo nekada imali, smatrali smo da nisu gresi ili smo ih doivwavali kao
svojevrsne sitnice, a samo ono to su neke krupne stanice u naem ivotu, krupni padovi, krupni gresi,
doivwavali smo kao greh i pokuavali da se kroz
ispovest od toga oslobodimo. To vai samo za poetnika. A to ovek due ivi duhovnim ivotom, on
ima sve vie kao merilo, kao ogledalo svoga ivota
Hrista, a ne druge wude oko sebe. A u odnosu na druge,
to je duhovniji, trudi se da osea wubav, i da se moli
za qih, a pred Bogom on osea svoju nedostojnost.
Moda ste itali avu Doroteja, ima na jednom
mestu detaw u kojem se kazuje kako su doli mladi monasi kod ave i mole ga da im uputi re utehe, da ih duhovno poui. A ava Dorotej, koji je bio zaista duhovni autoritet, bio je veoma smiren, pa je rekao monasima koji su
iz pustiqe egipatske doli qemu da on nije dostojan
qima da govori, da je on loiji od svih qih, da je on i
gori monah i grenik. I razume se, svi su se zaudili:
Kako to da si ti grenik i gori od svih nas kad znamo
da se i vie moli, i vie posti, vie lije suze
pokajaqa? I starac im je onda ispriao sledeu priu:
Zamislite jednog najbogatijeg oveka u nekom malom
mestu. Kad on ode u neko vee mesto, kakav je on? Pa ve-

19
li: Onda e biti meu najbogatijima. - A kad ode u neku varoicu, kakav e onda biti? - Budui da ima mnogo sveta, onda e verovatno pripadati sredqem sloju. A kad ode u prestonicu, kakav e onda biti? - Onda e
biti obian ovek. - A kad ode u carske dvore, kakav e
onda biti? - Onda e biti puki siromah.
Zato to je sve carevo i on pripada caru, ali on
e oseati radost, a ne tugu, zbog toga to se nalazi u
carevim dvorima, makar i kao puki siromah. E, tako dakle i jedan hrianin, podvinik, po reima ave Doroteja, jeste ovek koji uzrastajui biva sve blii Bogu, i
ima Hrista kao ogledalo, i u svetlosti prisustva Bojeg u nama se osvetwavaju raznorazni tamni buxaci koje
ne vidimo, i onda, moda smo se oistili i oslobodili
nekakvih vidwivih grehova, npr. neko moda ne pui,
ne pije ili ne znam ni ja ta ne radi, postane hrianin, i onda smatra, s obzirom na to da je nakon godinu
dana uklonio te neke spowaqe stvari, da je bowi od
drugih. Onda se pojavi esto u nama oholost. To ima kod
wudi koji su poetnici - odmah poiqemo da kritikujemo
druge, najpre svoju okolinu, pa onda svetenike, pa
Crkvu, onda ak imamo i neke svoje kruoke, onda izuavamo samo nekakva pravila i kanone, a zaboravwamo da
se bavimo duhovnim ivotom i da posmatramo sebe u
odnosu na Hrista. Zaboravwamo iqenicu da smo ovde
jo moda 20, 30 ili 50 godina ivota i da onda odavde
odlazimo; Bog nas onda nee pitati da li smo primetili
slabosti i nemoi ili grehe drugih, i nee nas pitati
ta su nama drugi uinili, nego e nas pitati ta smo
mi qima uinili. Dakle, uzrastajui ka Bogu mi sve vie i jasnije vidimo istotu lica Bojeg, ali i mnoge,
uslovno reeno, sitne stvari, sitne promaaje i nekakve strasti koje nas udawavaju od Boga, i upravo po iskustvu i reima ave Doroteja, oseamo sebe gorima od drugih, jer se merimo u odnosu na Hrista.
Zato je smireqe vrlina koja odlikuje svetitewe. Onaj koji doivwava sebe gorim od drugih, on je
autentian hrianin i on nema potrebu da proverava
druge, da kritikuje druge i da gubi ansu ivota u Crkvi
Hristovoj, nego on i te kako ima mnogo posla sa sobom i
bavi se svojom duom, pre svega, praktikovaqem vrlina
kroz podvig wubavi, molitve i, uopte, sveukupne askeze. Dakle, pokajaqe je jedina naa ansa, i to pre svega
kao potreba da se oslobodimo greha i, s druge strane,
nepristajaqe na to, kad god da padnemo i ma koliko da
padamo, da je na pad nae pravo staqe. Zato je sv. Jovan Zlatousti, veliajui upravo tajnu pokajaqa, kad su
ga pitali ko je svetitew, rekao da svetitew nije neko ko
je prozorwiv ili ini uda, ili ko ima neke natprirodne moi, tj. moe da postigne neto to ne moemo

da postignemo mi, obini wudi. Svetitew sve to moe

da ima, ali svetitew je pre svega onaj ko je u staqu da
sto puta padne i da sto puta ustane iz greha. Sv. Isak
Sirin je rekao da je vee jedanput se pokajati, nego
mrtve vaskrsavati.
Evo, s ovih nekoliko rei o pokajaqu, a usput i
o temama koje se tiu naeg duhovnog ivota, ja sam samo hteo da dam neki povod za razgovor i za razmiwaqe, molei se Bogu da budemo svi, pre svega i iznad
svega, autentini i pravi pokajnici po ugledu na tolike
svetitewe Boje, po ugledu na samog Preteu Gospodqeg, koji zapoiqe svoju propoved reima o pokajaqu:
Pokajte se, jer se pribliilo Carstvo Nebesko. I
tu istu re ponavwa i sam Gospod na Hristos. Dakle,
pokajaqe iznose kao put ulaska u Carstvo Nebesko. A
pokajaqe znai preobraaj i promenu naina razmiwaqa i naina ivota, promenu sveukupnog etosa naeg postojaqa. Neka Bog da svima nama tu vrstu pokajaqa, pokajaqa koje nije oajaqe i nije put u depresiju,
pokajaqe koje nije raskajaqe, po reima Jevanewa, nego
pokajaqe koje je smireqe. Jer, preterano preispitivaqe i kiqeqe sebe zbog greha koji inimo je, zapravo, svojevrsna gordost. Sv. Nikodim Svetogorac kae:
Kad pogrei, kad padne u neki greh, nemoj preterano
sebe da kiqi, jer to je stvar gordosti. Znai, nemoj
sebi da govori: kud sam to uradio, da nisam bio tamo i
tamo, ne bi mi se to desilo, ili: da nisam uinio to i to,
ne bi me posle snalo sledee. To je jedno psiholoko
kiqeqe sebe koje ne pretpostavwa priznavaqe svoga
staqa. To je, drugim reima, pokuaj da kaemo: kud to
meni da se desi, kad sam ja bowi od toga? A ustvari,
istinsko i autentino pokajaqe je da budemo blagodarni
Bogu to nam se nije desilo sve to smo mi sposobni da
uinimo, da kaemo: ne, Gospode, to to sam uinio i
hiwadu puta vie sam spreman da uinim, tj. ja bih i gore stvari napravio, ali slava Ti, jer Ti blagodau i
wubavwu Svojom nisi dozvolio da ja pokaem svoje talente i pamet.
Dakle, pokajaqe bez mnogo rei, bez mnogo
kiqeqa, jednostavnom i prostom reju, jednostavnim i
prostim odnosom prema Bogu, upravo onakvim kakvim nas
je Bog uio u prii koju sam u poetku pomenuo, u prii u
kojoj On ne upotrebwava nikakve argumente da bi pokazao Boansku nadmo i silu, nego jednostavno prua ruku i izvlai apostola Petra iz gliba u koji se uglavio,
a time pokazao da je spreman da i svakog od nas izvue
iz najdubweg pada, najdubweg mraka i najstranijeg greha u kojem se moemo nai. Jer, Bog jeste iznad svega i
pre svega - Wubav. Hvala.

Predavaqe odrano 2. jula 2004. godine u Domu Sv. Vladike Nikolaja u Londonu

20

Sv. Nikodim Agiorit i sv. Makarije Korintski

O ESTOM PRIEIVAQU
Glava I I
O tome da je korisno i spasonosno
esto prieivaqe Svetim Tajnama
rianin i pre nego to se priesti, i
kada se prieuje, i posle Priea
dobija veliku korist od Boanskih Tajni i za duu i za telo. Onaj ko se prieuje, pre Priea treba da se pripremi, tj. da se
ispovedi duhovnom ocu, da se skrui, ispravwa, omeka, da obrati paqu na svoj duhovni ivot, da se uva
od strasnih pomisli koliko je to mogue, i od svakog drugog zla.
On se na taj nain uzdrava, moli, bdi, ima vie strahopotovaqa i ini svako drugo dobro delo
razmiwajui kakvog stranog Cara treba da primi u
sebe, a posebno kada se zamisli na tim da u zavisnosti
od toga kakvu pripremu ima pred Priee, takvu e
blagodat i dobiti od qega. Oigledno je da to se ee neko priprema za Priee, time e imati veu korist.
Ko moe da shvati kakvi se darovi daju hrianinu Boanskim Prieem? Ili kako na slabi jezik
moe to da prenese? Zato emo ponovo navesti boanstvene i svete uitewe Crkve, da bi nam oni rekli sve
po redu svojim krasnoreivim i bogonadahnutim ustima.
Grigorije Bogoslov kae: Sveto Telo Hristovo, kada se dobro prima, predstavwa vojujue oruje
za one koji se prieuju sa istom saveu, za one koji
se udawuju od Boga - povratak, slabe ukrepwuje, zdrave
veseli, bolesne lei, uva zdravwe, zahvawujui qemu
mi se lake ispravwamo, lake podnosimo rad i nevowe, u wubavi smo plameniji, u znaqu precizniji, u
posluaqu spremniji, i bowe primamo blagodatno dejstvo. A za one koji se ne prieuju dobro, posledice su
sasvim suprotne, jer oni nisu zapeaeni asnom Krvwu

naeg Gospoda. Kako kae sam Grigorije Bogoslov: Od

tada se Agnec uvruje, i zapeauju se asnom Krvwu
delo i re, tj. navika i delo - stubovi naih vrata (pod
vratima podrazumevam kretaqa i misli uma), koja se lako otvaraju i zatvaraju od sozercaqa [17]. Drugim reima, lako se otvaraju za sozercaqe i ponovo zatvaraju
od sozercaqa vieg i nepostinog smisla.
Prepodobni Jefrem Sirin pie: Brao, budimo revnosniji u utaqu, postu, molitvi, suzama, crkvenom saborovaqu, rukodewi, optequ sa svetim Ocima,
posluaqu Istini, sluaqu Boanskog Pisma, kako
na razum ne bi presuio, a najvie od svega se postarajmo da se uinimo dostojnim priea Boanskih i
Preistih Tajni, kako bi se naa dua oistila od
pomisli neverja i neistote i da bi nas Gospod Koji se
uselio u nas izbavio od neastivog.
Boanstveni Kirilo Aleksandrijski kae da
zahvawujui Boanskom Prieu, misaoni lopovi - zli
duhovi - nemaju mogunost da posredstvom oseaqa ulaze u nau duu: Pod vratima savrenog doma [due] se
podrazumevaju naa oseaqa, preko kojih ulaze u srca
svih wudi oblici svih stvari i izlivaju u qima bezmerno veliki broj ewa. A prorok Joil naziva oseaqa
prozorima: Ulaze kroz prozor, kao kradwivci
(Joil 2, 9), jer oni nisu bili pomazani Krvwu Hristovom.
I Pismo ponovo kae da posle zaklaqa agneca neka
uzmu od krvi qegove i pomau na oba dovratka i
na poprenu gredu na vratima u kui
kui (Ish. 12, 7),
ukazujui na to da asnom Krvwu Hristovom mi uvamo
taj na zemawski hram, tj. nae telo, i izgonimo staru
neposluaqem umrtvwenu prirodu naslaujui se
prieem ivota, udawujui time od nas i nepri-

17. Beseda 45, na Svetu Pashu. Pogl: Sveti Grigorije Bogoslov, arhiepiskop Konstantinopoljski. Sabrana dela u 2 toma. T.1. SvetoTrojicina Sergejeva Lavra 1994, s.671.

21
jatewa pomazaqem Krvi Hristove.
Boanstveni Kiril i na drugom mestu kae da
se zahvawujui Prieu mi istimo od svake duevne
neistote i dobijamo spremnost i revnost ka dobru:
asna Krv Hristova ne samo da nas izbavwa od truleqa, ve i od svake neistote, skrivene unutra, i ne ostavwa nas leqe, nego nas ini plamenijima u Duhu.
Sveti Teodor Studit udesno opisuje korist koju svako dobija od asnog Priea: Veliku snagu imaju
suze, umiweqe, a pre svega i najvie od svega - priee Svetiqama, i ja se udim zbog ega se vi prema qima odnosite sa nemarnou. Ako je nedewa, vi ete i
pristupiti Tajni, a ako se Liturgija slui nekog drugog
dana, niko se ne prieuje. Iako bi u manastiru onaj koji to eli mogao da se prieuje svaki dan. Sada se
Liturgija slui ree, ali si vi i dawe ne prieujete.
Govorei sve ovo, ja nemam u vidu da poelite da se tek
tako prieujete, jer je napisano: Ali ovjek da
ispituje sebe, pa onda od hweba da jede i od ae
da pije. Jer koji nedostojno jede i pije, sud sebi
jede i pije, ne razlikujui Tijela Gospodqega
Gospodqega (1.
Kor. 11, 28-29). Ne govorim radi toga, nikako! Ve radi
toga da bismo se sa ewom za Prisajediqeqem koliko
je god to mogue oistili i uinili sebe dostojnim toga
dara, jer je prinesen Hleb koji je siao sa Neba - Priee ivota. Ako neko bude jeo od tog Hleba, ivee vavek: Hleb koji vam Ja dajem je Tijelo Moje, koju ja
dajem za ivot svijeta.
svijeta I opet: Onaj koji jede Mo je Tijelo i pije Moju Krv, prebiva u Meni i Ja u
qemu
qemu (Jn. 6, 56).
Vidi li kakav je to neshvatwivi dar? On nije
samo umro za nas, ve je i Samog Sebe prineo nama za
hranu. ta moe biti vei znak prave wubavi? ta moe biti spasonosnije za duu? Pored toga, obinu hranu
i pie niko ne odbija da jede svaki dan, a ako i ne pojede,
strano se alosti. to se tie ne obinog hleba, ve
Hleba ivota, i ne obinog pia, ve ae besmrtnosti, mi se prema qima odnosimo kao prema nevanoj
stvari i ne apsolutno potrebnoj. ta moe biti bezumnije od toga? Uostalom, bez obzira kako ste dosad radili, molim vas za ubudue da se pazite znajui silu dara, i koliko je mogue oieniji da se prieujete
Svetiqama. I ako se desi da se bavimo nekim drugim
poslom, im ujemo zvono da ostavimo taj posao i da idemo da se priestimo Darovima sa velikom ewom. I to
e nam (kako ja mislim ili, tanije, kako je zaista u stvari) veoma mnogo pomagati, jer e nas priprema za Priee uvati u istoti. Ako budemo ravnoduni prema

Prisajediqequ, to je kao da izbegavamo borbu sa strastima. Neka nam Priee bude provodnik u ivot veni [18] [19].
Dakle, brao moja, ako budemo radili tako kako
nam zapovedaju boanstveni Oci, i ako se budemo esto
prieivali, ne samo da emo imati Boju blagodat za
pomonika i saradnika u ovom kratkom ivotu, ve e
nam pomagati i Angeli Boji, i sam Vladika Angela, a
pored toga odbaciemo daleko od sebe svoje protivnike
- zle duhove, kako kae boanstveni Zlatoust: Kao
lavovi koji diu ogqem, tako mi odlazimo od te [Svete
Trpeze], postavi strani za avola, imajui u sebi nau Glavu Hrista, i wubav koju nam je On ukazao. Ta Krv
ini da sija carski lik nae due, raa neiskazanu lepotu, ne dozvowava da blagorodnost uvene u dui,
neprestano je oroavajuci i hranei. Ta Krv, dostojno
primwena, odgoni od nas zle duhove, privlai Angele,
zajedno sa Vladikom svih Angela. Jer zli duhovi bee
kada vide Vladikinu Krv, a Angeli se skupwaju. Ona je spaseqe naih dua, Qom se dua raduje, Qom ukraava, Qom zagrejava. Ona ini na um svetlijim od
ogqa. Ona ini nau duu istijom od zlata. Oni koji se
prieuju tom Krvwu stoje zajedno sa Angelima i viqim silama, budui odeveni kao i oni u tu istu carsku
odeu, i imajui duhovno oruje. Ali nisam rekao ono
najvee: oni koji se prieuju su odeveni u Samog Cara [20].
Vidi, wubweni moj brate, koliko udesnih darova ti dobija ako se esto prieuje, vidi kako
se pri estom Prieivaqu prosveuje um, osvetwava
razum, iste sve duevne sile? A ako hoe da umrtvi
i telesne strasti, prieuj se esto i naslauj se time. U to nas uverava Kirilo Aleksandrijski: Onaj koji
veruje u blagoslov od Priea ne samo da se izbavwa
od smrti, ve i od bolesti koje su u nama. Jer Hristos
Koji ulazi u nas umiruje u naim lancima neobuzdani
zakon telesni i oivwuje strahopotovaqe prema Bogu,
umrtvwujui strasti.
Na taj nain, bez estog Prieivaqa mi ne
moemo da se oslobodimo od strasti i uspnemo se na visinu bestraa. Tako i Izraiwci: da nisu hteli da jedu
pashu u Egiptu, ne bi se mogli osloboditi iz qega. Egipat oznaava ivot u strastima. I ako se mi ne prieujemo neprestano asnim Telom i Krvwu naeg Gospoda (ak i svaki dan ako je to mogue), mi nismo u staqu
da se oslobodimo od misaonih faraona. Boanstveni
Kiril Aleksandrijski upravo tako i kae: To to su
Izraiwci, budui robovi i radei pod upravom Egip-

18. Pogl. slav. "na putu ka venom ivotu" iz molitvi pred Sveto Priee.
19. Objavwena pouka 107. U ruskom Dobrotowubwu - pouka 309. Dobrotowubwe. ?.4, s.581-582.
20. Beseda 43 na Jevanewe od Jovana. Pogl.: Sv.Jovan Zlatoust. Izabrana dela. Kqiga 1. ?., 1993, s.304-305.

22
ana, uinili [tj. zaklali agneca i pojeli pashu], to znai da wudska dua ne moe nai slobodu i izbei
avolsku tiraniju, sem prieem Hristovim Telom i
Krvwu. Jer je On Sam rekao: Ako vas dakle Sin izba vi, zaista ete biti izbavweni
izbavweni (Jn. 8, 36). I ponovo
taj Svetitew kae: Prinevi na rtvu jagqe uinili
su to po prauzoru na Hrista, jer se drugaije nisu mogli
osloboditi, jer se sloboda dobija samo Hristovom
silom.
Dakle, ako i mi hoemo da napustimo Egipat, tj.
mrani greh koji nas prati, i faraona, tj. misaonog tiranina, kako kae Grigorije Bogoslov, i elimo da nasledimo zemwu srca i obeaqa, tada treba da slino
Izraiwcima, koji su imali za vou Isusa Navina, imamo
Gospoda naega Isusa Hrista posredstvom estog
prieivaqa, kako bismo pobedili Hananejce i druge
narode (bezbrojne telesne strasti) i Gavaoniane
(pomisli koje nas obmaquju), da bismo dospeli u grad
Jerusalim, koji znai sveti mir (za razliku od svetskog
mira). Po reima naeg Gospoda: Mir vam ostavwam,
mir svoj dajem vam: ne dajem vam ga kao to svet
daje
daje (Jn. 14, 27). To jest: Uenici Moji, Ja vam dajem
mir sveti, i ne takav kao mir svetski koji esto za ciw
ima zlo. Prebivajui u tom svetom miru, mi se udostojavamo da u naem srcu zadobijemo Duha, kao i apostoli,
ostajui u Jerusalimu po zapovesti Gospodqoj, kada su
dobili savrenstvo i blagodat Duha na dan Pedesetnice. Jer mir je dar koji u sebe ukwuuje i sve ostale
boanske darove, u miru ivi Gospod, jer kako kae
prorok Ilija, Bog nije bio u velikom i snanom vetru,
niti u zemwotresu, niti u ogqu, ve u strujaqu tihog i
mirnog vetra - tamo je bio Gospod (3. Car. 19, 11-12).
Meutim niko ne moe zadobiti taj mir nemajui drugih vrlina, jer se vrlina ne zadobija bez ispuqeqa zapovesti, a zapovest se u potpunosti ne moe
ispuqavati bez wubavi, a wubav se ne obnavwa (jaa)
bez Boanskog Priea. Dakle, mi se bez Boanskog
Priea uzalud trudimo.
Jer mnogi esto iziskuju sami od sebe razne
vrline, nadajui se da e se spasti sami i bez estog
Priea. Ali to je skoro nemogue, jer oni ne ele da
se potine Bojoj vowi, koja se sastoji u tome da se esto prieuju, saglasno crkvenom inu, tj. svakoj
sluenoj Liturgiji, kada se oni skupwaju u hramu. Takvim wudima Bog govori preko proroka Jeremije: Osta vie Mene izvor ive vode, i iskopae sebi
studence, studence isprovawivane, koji ne mogu
da dre vode
vode (Jer.2, 13). Drugim reima, ostavili su
izvor vrlina i darova Svetoga Duha i iskopali su u sebi
studence, koji su probueni na dnu i ne mogu da zadr-

avaju vodu. I ponovo Bog govori preko proroka Isaije:

Premda Me svaki dan trae i radi su znati pute ve Moje, kao narod koji tvori pravdu i ne ostavwa
suda Boga svojega; itu od Mene sudove pravedne,
ele pribliiti se k Bogu. Zato postismo, ve le, a Ti ne pogleda, muismo due svoje, a Ti ne
htje znati? Gle, kad postite, inite svoju vowu i
izgonite sve to vam je ko duan. Eto postite da
se prete i svaate i da bijete pesnicom bezbo no. Nemojte postiti tako kao danas, da bi se uo
gore glas va. Taki li je post koji izabrah da o vjek mui duu svoju jedan dan? Da savija glavu
svoju kao sita i da stere poda se kostrijet i pe peo? Da li e zvati post i dan ugodan Gospodu?
Gospodu?
(Is. 58, 2-5). Drugim reima, oni Mene trae svaki dan
i ele da spoznaju premudrost Mojeg Promisla, kao narod koji je toboe bio pravedan i sauvao zapovesti
Boje, i govore: Zato Ti ne vidi, Gospode, da smo mi
postili? Zato Ti ne eli da zna da smo mi toliko
stradali? I odgovara Bog: Ne ujem vas, zato to kada
postite ponovo ostvarujete svoje zle ewe. Takav post
i takvo stradaqe Ja ne elim. Ali ak i ako ti rasprostre umesto kreveta tkaninu za vree i pepeo, ni takav
post Ja ne primam.
Trudovi se prihvataju i vrline donose korist
samo onda kada se vre po vowi Bojoj. Vowa Boja se
sastoji u tome da radimo onako kako nam zapoveda na
Gospod, Koji nam kae: Koji jede Moje Tijelo i pije
Moju Krv ima ivot veni
veni (Jn. 6, 54). To nije samo
zapovest, ve zapovest nad svim zapovestima, jer ona
predstavwa potpunu snagu i neodvojivi sastavni deo
ostalih zapovesti.
Dakle, wubweni moj, ako eli da u svom srcu
razgori boanski plamen i da zadobije wubav prema
Hristu, a sa qom i sve ostale dobrodetewi (vrline), esto pristupaj Svetom Prieu - i tada se naslauj time
ime eli. Jer je nemogue bilo kome da ne wubi Hrista i da ne bude wubwen od strane Qega, ako se on
neprestano prieuje Qegovim Svetim Telom i Krvwu. To se deava prirodno. I posluaj kako se to deava.
Neki ne razumeju zato roditewi vole svoju decu, kao i zato deca takoe vole svoje roditewe. Odgovaramo: niko nikada nije omrznuo samog sebe i svoje telo. Poto deca dobijaju svoje telo od tela svojih roditewa i posebno zato to se hrane majinskom krvwu u
majinoj utrobi, tako i posle roeqa (jer mleko, prirodno, nije nita drugo nego krv koja je postala bela), zato
ja i kaem da je za qih (decu) prirodni zakon da wube
svoje roditewe, kao i za roditewe da vole svoju decu.

23
Jer su deca i zaeta od tela svojih roditewa. Na taj nain ti e wudi koji se esto prieuju Telom i Krvwu
naega Gospod prirodno razgoreti u sebi stremweqe i
wubav prema Qemu - s jedne strane, jer to ivonosno i
ivotvorno Telo i Krv toliko zagrevaju wubav kod onih
koji se prieuju (ak i kod onih najtvra srca), ukoliko se esto prieuju; a s druge strane, zato to naa wubav prema Bogu nije neto strano za nas, ve je
prirodno posejana unutar naeg srca, im se rodimo u
telu i u duhu svetim Krteqem.
Pri najmaqem pogodnom sluaju, te prirodne
iskre se trenutno razgorevaju u plamen, kako govori premudri Boanstveni Vasilije: Istovremeno sa pojavom
ivota (tj. oveka) ugrauje se u nas i neki semeni logos,
koji na prirodan nain raa u nama sposobnost da wubimo [Boga]. Tu silu (tj. logos) raa briwivo ispuqavaqe Bojih zapovesti, hrani poznaqe [Boga] i
blagodat Boja nas privodi savrenstvu. Treba znati
da je podvig wubavi jedan, ali on ispuqava i ukwuuje u
sebe i sve ostale zapovesti [21].
Dakle, tu prirodnu silu - da wubimo Boga - ukrepwuje i upotpuquje esto prieivaqe Telom i Krvwu
naega Gospoda. Zato i sveti Kiprijan pie da su se
muenici kada su ili na stradaqa, pre svega
prieivali Preistim Tajnama i ukrepivi se
Svetim Prisajediqeqem, tako razgorevali Bojom wubavwu da su odlazili na poprite kao ovce na zaklaqe,
i umesto Tela i Krvi Hristove, kojima su se prieivali, prolivali svoju sopstvenu krv i predavali
svoje telo na razliite muke.
ta jo dobro bi ti, hrianine, eleo da
dobije a da nisi dobio Svetim Prieem? Hoe da
slavi svaki dan? Hoe da slavi Svetli Vaskrs kada
poeli i da se raduje neizreenom radou u ovom
tekom ivotu? Tada neprestano pribegavaj Tajni i
prieuj se sa dunom pripremom, i tada e se
nasladiti time ime eli da se naslauje. Jer je
istinita Pasha i istiniti praznik due - Hristos, Koji
se prinosi na rtvu u Tajni, kako kae Apostol, a za
qim i boanstveni Zlatoust: etrdesetnica je samo
jednom godiqe, Pasha triput nedewno, a nekada i etiri puta, tanije toliko puta koliko mi poelimo, jer
Pasha - to nije post, ve Prinoeqe (Prosfora) i
rtva, koja se prinosi na svakom saboru [22]. A da je to
zaista tako ujemo od Pavla: Pasha naa je Hristos
zaklan za nas
nas (1. Kor. 5, 7). Tako da svaki put kada sa
istom saveu pristupa Tajni, ti vri Pashu. Ne

tada kada posti, ve kada se prieuje tom

rtvom. Jer oglaeni nikada ne vre Pashu, iako poste
svake godine, zato to se ne sjediquju sa Prinosom, tj.
ne prieuju se. I suprotno tome: I onaj koji ne posti, kada se prisajediquje Prieem, ako prilazi sa
istom saveu Tajni, izvrie Pashu - bilo to danas,
sutra ili bilo koji dan. Jer se priprema ne ocequje brojem dana, ve istotom savesti [23]. To jest, najbowa
priprema za Priee se ne sastoji u tome da odbroji
osam ili petnaest ili etrdeset dana i da se tada
priesti, ve u tome da oisti savest. Dakle, oni koji iako poste pred Pashu (Vaskrs), ali se ne prieuju
na Pashu, takvi wudi ne slave kako kae taj boanstveni Otac. Ti koji nisu spremni da se na svaki praznik
prieste Telom i Krvwu Gospodqom, ne mogu da slave
ni nedewu, ni druge praznike u godini, jer ti wudi nemaju u sebi uzrok i povod za slavwe, koji je Najslai
Isus Hristos, i nemaju tu duhovnu radost koja se raa od
Boanskog Priea.
Preleeni su ti koji smatraju da se Pasha i
praznici sastoje u bogatim trpezama, u mnogobrojnim
sveama, mirisnom tamjanu, srebrnim i zlatnim ukrasima, kojima ukraavaju crkvu. Jer to Bog od nas ne trai, jer to nije prvorazredno i glavno, kako On to kae i
preko proroka Mojseja: ta ite od tebe Gospod
Bog tvoj, osim da se boji Gospoda Boga svojega,
da hodi po svijem putovima qegovijem i da ga
wubi i slui Gospodu Bogu svojemu iz sveg
srca svojega i iz sve due svoje, drei zapo vijesti Gospodqe i uredbe Qegove, koje ti ja da nas zapovijedam, da bi ti bilo dobro?
dobro? (5. Kqiga
10, 12-13). Naravno, nije re o tome da mi sada sudimo da
li su dobri ili ne ti darovi koje prinosimo u crkvu iz
strahopotovaqa. Meutim, sa dobrim darovima smo
duni pre svega da prinosimo i posluaqe svetim
zapovestima naeg Gospoda i da to posluaqe stavimo
ispred svih drugih prinosa, kako kae i prorok i car
David: rtva Bogu je duh skruen; srce skrueno
i smireno Bog nee prezreti
prezreti (Ps. 50, 19).
Apostol Pavle u Poslanici Jevrejima govori to
isto samo na drugi nain: rtvu i prinos nisi htio,
ali si mi tijelo pripremio
pripremio (Jevr. 10, 5), to znai:
Gospode! Ti ne eli da Ti prinosim sve druge rtve
i prinose, Ti samo hoe da ja pristupam Boanskim
Tajnama i da se prieujem svesvetim Telom Tvoga Sina, Koje si Ti ugotovio na Svetom Prestolu, jer je takva
Tvoja vowa. Zato elei da ti pokae da si spreman

21. Pravila, podrobno objaqena u pitaqima i odgovorima, 2. Pogl.: Dela svetog oca naeg Vasilija Velikog, arhiepiskopa Kesarije
Kapadokijske. Deo 5. ?., b.g., s.82.
22. To jest na Evharistijskom saboru, na Liturgiji. - Prim. prev.
23. Protiv judeja. Beseda 3, Pogl.; Kompletna sabrana dela Sv.Jovana Zlatoustog. ?.1. Kq.2. ?., 1991, s.673-675.

24
na posluaqe, Apostol kae: Evo, idem da uinim
vowu Tvoju, Boe moj, i zakon je Tvoj u mom srcu
srcu
(Jev. 10, 9; Ps. 39, 8-9). To jest, idem da inim vowu Tvoju
potpuno spreman i da ispuqavam zakon Tvoj od sveg srca
mojeg. Zato ako elimo da se spasemo, onda treba sa
radou i wubavwu, kao sinovi Boji, da ispuqavamo
vowu Boju, i zapovesti Qegove, a ne sa strahom kao
sluge. Jer strah uva ispuqeqe starih zapovesti, a wubav - jevanewskih. Drugim reima, oni koji su bili pod
zakonom su ispuqavali zapovesti i zakonske postavke
iz straha, kako ne bi bili kaqeni i podvrgnuti mukama. Mi hriani, poto se vie ne nalazimo pod zakonom, treba da ispuqavamo zapovesti iz Jevanewa ne iz
straha, ve iz wubavi, kao sinovi treba da vrimo vowu Boju.
Vowa Boga i Oca, po Qegovoj blagoj vowi od samog poetka se sastojala u tome da stvori Telo za Jedinorodnog Sina Svoga, Gospoda naega Isusa Hrista, kako kae Apostol, tj. da se Qegov Sin ovaploti i prolije
Krv Svoju radi spaseqa sveta. I da bismo se mi svi hriani prieivali Qegovim Telom i Qegovom Krvwu, i da bi posredstvom estog Priea i u ovom
ivotu bili sauvani od avolovih zamki, i da kada doe do izlaska nae due ona uzleti kao golub, u slobodi
i radosti na nebesa, i da je uopte ne mue duhovi
podnebesja.
I to potvruje boanstveni Zlatuost govorei:
I neko drugi mi je priao o nekom viequ, koga se on
sam udostojio, a nije znao od koga. Ako ti, kojima predstoji da budu uzeti sa ovoga sveta, budu prieeni
Tajnama sa istom saveu, tada qih kada umiru uznose
na nebo sami Angeli, zahvawujui Prieu [24]. Zato
i ti, brate moj, poto ne zna kada e smrt doi - ili
danas, ili sutra, ili ovog asa, - treba uvek da bude
prieen Preistim Tajnama i da bude spreman. I
ako je vowa Boja da jo ostane u ovom ivotu, onda
e uz blagodat Svetog Priea provoditi ivot pun
radosti, pun mira, pun wubavi praen svim ostalim
vrlinama. A ako je vowa Boja da umre, onda e
zahvawujui Svetom Prieu slobodno proi mitarstva zlih duhova, koja se nalaze u vazduhu, i naselie
se u nebeskim obitewima sa neizrecivom radou. Jer
ako si uvek sjediqen sa Najslaim Isusom Hristom,
svemoguim Carem, onda e i ovde iveti blaenim
ivotom, i kada umre zli duhovi e pobei od tebe,
kao muqa, a Angeli e ti otvoriti nebeska vrata i sve-

ano e te otpratiti do samog Prestola Blaene Trojice.

O, velianstva kojim se naslauju hriani od
estog priea u i u ovom, i u buduem ivotu! Hoe
li ti, hrianine, da se oisti i od tih najmaqih
pregreeqa koje ti kao ovek doputa ili oima ili
uima svojim? Tada pristupaj Tajni sa strahom i skruenim srcem, i oistie se i bie ti oproteno. U to
nas uverava i sveti Anastasije Aleksandrijski: Ako
inimo neke male, wudske, i oprostive grehe, budui
skriveni ili jezikom, ili sluhom, ili oima, ili brigom, ili tugom, ili gnevom, ili neem slinom, ukoravajui se i ispovedajui se Bogu, prieujui se Svetim Tajnama i verujui da nas Priee isti od svega
toga - meutim, ne i od tekih ili zlih i neistih greha, koje smo uinili [25].
O tome svedoe i mnogi drugi svetitewi. Sveti Kliment kae: Priestivi se asnim Telom i asnom
Krvwu Hristovom, zablagodarimo Onome Koji nas je udostojio da se priestimo Qegovim Svetim Tajnama i
zamolimo Ga da nam one ne budu na osudu, ve na spaseqe i ostavweqe grehova [26].
Vasilije Veliki kae: I udostoj nas da se neosueno priestimo Preistim i ivotvornim TvojimTajnama na ostavweqe grehova [27].
A boanstveni Zlatoust kae: Neka nam Priee bude na trezvenost due i ostavweqe grehova
[28], tj. da te Tajne poslue onima koji se prieuju na
oieqe due i oprotaj grehova.
Iako i ispovest i ispuqeqe epitimije mogu da
donesu oprotaj grehova, za osloboeqe od greha je
potrebno Boansko Priee. Pri leequ smrdwive
rane najpre odstraquju sr, zatim odstraquju trule delove i zatim stavwaju melem za isceweqe, jer ako ranu
ostave bez qega, ona moe da doe u prethodno staqe.
Tako biva i sa grehom: ispovest udawuje sr, ispuqeqe
epitimije odseca trule delove, a zatim Boansko Priee biva kao melem i iscewuje od greha. Jer ako ne
primi Boansko Priee, nesreni grenik se vraa
u prethodno staqe, i oveku posle toga biva gore nego
ranije (Mt. 12, 45).
uje li, moj hrianine, koliko darova dobija od estog prieivaqa? I najmaqi gresi ti se
oprataju, i tvoje rane se iscewuju, i ti ceo postaje
zdrav. ta drugo moe biti blaenije nego uvek se
pripremati za Priee i prieivati se, i da zahva-

24. O svetenstvu. Beseda 6. Pogl.: Kompletna dela Sv.Jovana Zlatoustog. ? .1. Kq.2. ? ., 1991, s.471.
25. Ima se u vidu ukoliko se ti gresi ne ispovedaju. - Prim. prev.
26. ? q.8, gl.14.
27. Liturgija sv.Vasilija Velikog, molitva svetenika na "Glave vae Gospodu priklonite".

25
wujui pripremi i uz pomo Boanskog Priea bude
uvek slobodan od grehova, i da ti, zemawski, bude ist
na zemwi kao to su isti Angeli na nebu? I kakva druga srea moe biti vea od te?
Meutim, rei u ti jo neto vie. Ako ti,
brate moj, pristupa Tajnama esto i dostojno prieujui se tim venim, preproslavwenim Telom i
Krvwu Gospoda naega Isusa Hrista, i postajes satelesnik i sakrvnik Hristu, ivotvorna sila i dejstvo tog
Presvetog Tela i Krvi u vaskrseqe pravednih oivotvorava i tvoje sopstveno telo proslavweno Hristovim
Telom i ono e vaskrsnuti kao netruleno, kako u
Poslanici Filipwanima pie boanstveni Apostol:
Koji e preobraziti nae ponieno tijelo, tako
da bude saobrazno tijelu slave Qegove, po sili
kojom On moe sve uiniti i sebi pokoriti
pokoriti (Fil.
3, 21).
Svu tu slavu i darove, ta velika i natprirodna

dobra, o kojima smo dosad govorili, dobija svaki hrianin, kada se sa istom saveu prieuje Boanskim Tajnama Najslaeg naeg Isusa Hrista, - i druge,
jo vee o kojima mi radi malog prostora neemo govoriti.
Konano, kada se hrianin prieuje, tada
razmiwajui o tome kakvim se stranim i nebeskim
Tajnama prisajedinio, on pazi na sebe, da ne obeasti
blagodat, boji se svojih pomisli, skupwa ih i uva,
postavwa poetak stroeg i vrlinskog ivota i udawuje se koliko je to mogue od svakog zla. Kada se opet
zamisli da mu predstoji da se kroz nekoliko dana priesti, udvostruava paqu, dodaje spremnost na spremnost, uzdraqe na uzdraqe, bdenije na bdenije, trud
na trud, i podvizava se koliko je to mogue. Jer je on
bukvalno priteqen sa dve strane: prvo time to se
tek priestio, a drugo time to e se uskoro opet priestiti.

preuzeto sa: http//:www.kiev-orthodokx.org/liturgy/ever.comunnion

V E L I I N A
SVETE TAJNE PRIEA
ime se prieujete na liturgiji, draga brao i sestre? - Samim Preistim Telom i samom Preistom
krvwu Hrista Boga naega. Bespredelno je bogatstvo dara Bojeg, i ono podstie na razmiwaqe o krajqoj
ubogosti, nesrei, jadu i slepilu prirode wudske, steenim po neminovnosti nakon grehovnog pada prvih wudi.
Zaista, kada se umnoio greh, preizobilno se izlila blagodat, i nemoi wudske posetila je bezmerna sila Boja,
blagodat Boja.
***
Ostavwajui nam Preisto Telo i ivotvornu Krv za hranu i pie, Gospod neizmerno uzviuje nau
prirodu blagodarei sjediqequ sa Qim i oboequ, pripremajui nas za savrenije sjediqeqe sa Sobom u
neveerqem danu Carstva Svoga.
***
Puina milosti i tedrosti Boje otkrivena je i otkriva se u svakodnevnom prinoequ na rtvenicima
pravoslavnih hrianskih hramova svezastupnike, sveumilostivwujue, sveoiujue, sveobnavwajue,
sveoboujue, ivotvorne, strane, bezmerno velike rtve Tela i Krvi Hristove, koja se po vowi Bojoj i zavetu
Gospoda Isusa Hrista prinosi za spaseqe svega sveta. Svi gresi vernih, ukoliko se iskreno mole i prieuju
ivotvornim tajnama, bivaju oieni svaki put nakon prieivaqa; sve uze duevne bivaju pokidane, sve skrbi
nestaju, sve prozbe blagoprijatne Bogu ispuquju se, i to se odnosi i na prozbe itave Crkve za sve drutvene
stalei i zvaqa, za pastire i stado qihovo. Svet nepomerivo stoji i snai se blagodarei ovoj rtvi; gradovi
odolevaju i ne rue se, prebivajui u blagostaqu i svakom napretku; porodice se krepe; zamke i matarije jeretika
i raskolnika postaju uzaludne; uvruje se sveopte blagoee - samo neka pastiri iskreno savravaju tu
najveu Tajnu! Slava Gospodu Koji nam je podario tako ivotvorni, mnogomoni, najsvetiji, boanski Dar! Svetli
se, svetli se, Novi Jerusalime, Crkvo Boja Pravoslavna, slava gle Gospodqa na tebi zasija. Likuj sada i veseli
se, Sione!
Sveti Jovan Krontatski: Hrianska filosofija, Obraz svetaki, Beograd 1998., str. 85 i 86

26

Episkop Ilarion (Ajfejev)

O MOLITVI
X

MOLITVA PRED IKONAMA

U molitvi spowaqe ne treba zameqivati za
unutraqe. Spowaqe moe da doprinosi unutraqem, ali moe i da ometa. Tradicionalni poloaji
tela nesumqivo doprinose molitvenom staqu, ali ni na
koji nain ne mogu da zamene glavni sadraj molitve.
Ne treba zaboraviti da nisu svima dostupni neki poloaji tela. Npr. mnogi stariji wudi prosto nisu
sposobni da vre zemne poklone. Ima mnogo wudi koji
ne mogu dugo da stoje. Imao sam prilike da ujem od starijih wudi: Ne idem u crkvu na slubu, jer ne mogu da
stojim, ili: Ne molim se Bogu, jer me bole noge. Bogu
nisu potrebne noge, ve srce. Ako ne moete da se molite stojei, molite se sedei, ako ne moete da se molite sedei, molite se leei. Kako je rekao jedan podvinik, bowe je sedei misliti o Bogu, nego stojei o nogama.
Pomona sredstva su vana, ali ona ne mogu da
zamene sadraj. Jedno od vanih pomonih sredstava
pri molitvi su ikone. Pravoslavni hriani se u pravilu mole pred ikonama Spasitewa, Majke Boje, svetih,
pred Svetim Krstom. A protestanti se mole bez ikona. I
moe se uoiti razlika izmeu protestantske i pravoslavne molitve. Molitva u pravoslavnoj tradiciji je
konkretnija. Gledajui u Hristovu ikonu, mi kao da gledamo kroz prozor koji nam otkriva drugi svet, i iza te
ikone stoji Onaj Kome se molimo.
No veoma je vano da ikona ne zamequje objekt
molitve, kako se mi ne bismo obraali ikoni u molitvi
i kako ne bismo pokuavali da predstavimo sebi onoga
ko je naslikan na ikoni. Ikona je samo napomena, samo
simbol one realnosti koja se nalazi iza qe. Kako su
govorili Oci Crkve, ast koja se ukazuje liku potie od
Prvolika. Kada prilazimo ikoni Spasitewa ili Majke
Boje i celivamo je, mi samim tim izraavamo nau

wubav prema Spasitewu ili Majci Bojoj.

Ikona ne treba da se pretvori u idol. I ne treba imati iluzije da je Bog ba takav kakav je naslikan na
ikoni. Postoji, naprimer, ikona Svete Trojice koja se
zove Novozavetna Trojica: ona je nekanonska, tj. nije u
saglasnosti sa crkvenim pravilima, iako se moe videti u nekim crkvama. Na toj ikoni je Bog Otac naslikan u
vidu sedog starca, Isus Hristos u vidu mladog oveka, a
Sveti Duh u vidu goluba. Ni u kom sluaju se ne smemo
predati sablazni i predstaviti sebi da Sveta Trojica
upravo tako izgleda. Sveta Trojica je - Bog, Koga oveja
mata ne moe da zamisli. I obraajui se Bogu - Svetoj
Trojici u molitvi, mi treba da odbacujemo svaku vrstu
fantaziraqa. Nae predstave treba da budu bez likova, um kristalno ist, a srce spremno da primi Boga
ivog.
XI

MOLITVA ZA BLIQE
Mi ne treba da se molimo samo za sebe, ve i za
nae bliqe. Svako jutro i svako vee, a takoe i kada
smo u crkvi, treba da pomiqemo nae roake, bliqe,
prijatewe, neprijatewe, i za sve da prinosimo molitvu
Bogu. To je veoma vano, jer su wudi meusobno povezani
neraskidivim vezama, i esto molitva jednog oveka
spasava drugog od velike opasnosti .
U ivotu sv. Grigorija Bogoslova se desio ovakav sluaj . Kada je on jo bio mlad i nekrten, putovao
je brodom Sredozemnim morem. Odjednom je poela jaka
oluja, koja je trajala nekoliko dana, i niko vie nije
imao nade u spaseqe, jer je brod bio skoro potopwen.
Grigorije se molio Bogu i za vreme molitve je video svoju majku, koja se u to vreme nalazila na obali, a kako se
potom pokazalo, oseala je opasnost i usrdno se molila
za sina. Brod je nasuprot svim oekivaqima sreno
doplovio do obale. Grigorije se uvek seao da je za svoje
spaseqe duan molitvama svoje majke.

27
Neko moe da kae: Evo jo jedne prie iz ivota drevnih svetitewa. Zato se neto slino i danas
ne deava? Mogu da vas uverim u to da se i danas deava. Znam mnogo wudi koji su po molitvama bliqih bili
spaseni od smrti ili velike opasnosti. I u mom ivotu
je bilo dosta sluajeva kada sam izbegao opasnost po
molitvama majke ili drugih wudi, npr. mojih parohijana.
Jednom sam imao saobraajnu nesreu i, moe se
rei, udom ostao iv, jer se automobil survao u provaliju, prevrnuvi se nekoliko puta. Od automobila nita nije ostalo, ali smo voza i ja ostali itavi i nepovreeni. Desilo se to rano ujutru, negde oko pet sati.
Kada sam se tog dana uvee vratio u crkvu u kojoj sam sluio, zatekao sam tamo nekoliko vernika koji su se
probudili oko pola pet osetivi opasnost i poeli da
se mole za mene. Qihovo prvo pitaqe je bilo: Oe, ta
se s vama desilo? Mislim da smo zahvawujui qihovim
molitvama ja i ovek koji je sedeo za volanom bili spaseni od nesree .
Mi treba da se molimo za svoje bliqe ne zato
to Bog ne zna kako da ih spase, ve i zato to On eli
da mi uestvujemo u spasequ jedni drugih. Naravno, On
Sam zna ta je potrebno svakom oveku - i nama i naim
bliqima. Kada se molimo za bliqe, to uopte ne
znai da mi elimo da budemo milosrdniji od Boga. To
znai da mi elimo da uestvujemo u qihovom spasequ.
I ne bi trebalo da u molitvi zaboravimo wude s kojima
smo se sretali u ivotu, i o tome da se i oni mole za
nas. Svako od nas moe uvee, leui da spava, rei Bogu: Gospode, molitvama svih koji me wube, spasi me.
Seajmo se ive veze izmeu nas i naih bliqih i spomiqimo uvek jedni druge u molitvi.

vano da oveka na tom qegovom putu prate molitve

bliqih, onih koji su ostali ovde na zemwi i koji ga se
seaju. ovek koji odlazi iz ovoga sveta se liava svega
to mu je pruao ovaj svet, i ostaje samo qegova dua.
Sve bogatstvo koje je posedovao na zemwi i sve to je
stekao, ostaje ovde. Samo dua odlazi u drugi svet. I
dui biva sueno po Bojem zakonu milosra i pravednosti. Ako je ovek u ivotu uinio neto zlo, on mora
da bude kaqen. Ali mi koji smo jo uvek ivi moemo
da molimo Boga za to da On olaka udeo tog oveka. I
Crkva veruje da se posmrtni udeo oveka koji je umro
olakava po molitvama onih koji se mole za qega ovde
na zemwi.
Heroj romana Dostojevskog Braa Karamazovi
starac Zosima (iji je prototip bio sveti Tihon Zadonski) ovako govori o molitvi za umrle: Svakog dana i kada god moe, ovako govori u sebi: Gospode, pomiluj
sve koji su se danas pred Tobom upokojili. Jer svakog
asa i svakog trenutka hiwade wudi naputaju svoj ivot na zemwi, i qihove due staju pred Gospoda - i koliko qih se rastalo od zemwe samo, nikome nepoznati,
u tuzi i muci, i niko ih ne ali... I, evo, moda e se sa
drugog kraja zemwe uzneti ka Gospodu tvoja molitva za
qegov pokoj, iako ga ti uopte nisi znao niti on tebe.
Koliko je umilno qegovoj dui, koja je u strahu stala
pred Gospoda, kada u tom trenutku oseti da i ona ima
svog molitvenika, i da je na zemwi ostalo wudsko bie
koje je voli. Da, i Bog e milostivije gledati na oboje,
jer ako si se ti ve saalio na qega, koliko e ga aliti tek On Koji je bezgranino milostiv... I oprostiti
mu radi tebe.

XII

MOLITVA ZA NEPRIJATEWE

XIII

MOLITVA ZA UMRLE
Mi ne treba da se molimo samo za nae bliqe
koji su ivi, ve i za one koji su preli u drugi svet.
Molitva za umrle je najpre potrebna nama, jer kada odlazi bliski ovek u nama se javwa prirodno oseaqe gubitka, i mi zbog toga duboko patimo. Ali taj ovek nastavwa da ivi samo u drugim dimenzijama, jer je preao u
drugi svet. Da se ne bi prekinula veza izmeu nas i oveka koji je otiao od nas, mi treba da se molimo za qega. Tada emo oseati qegovo prisustvo, i to da nije
otiao od nas i da je ouvana iva veza sa qim.
Molitva za umrlog je, naravno, potrebna i qemu,
zato to ovek kada umire prelazi u drugi ivot, kako
bi se tamo susreo sa Bogom i dao odgovore za sve to je
uinio u zemawskom ivotu - dobro ili loe. Veoma je

Neophodnost molitve za neprijatewe proistie

iz same sutine moralnog ueqa Isusa Hrista. Pre
hrianske epohe je postojalo pravilo: Wubi bli qega svojega i mrzi neprijatewa svojega
svojega (Mt. 5,
43). Veina wudi i dan-danas ivi u saglasnosti sa tim
pravilom. Prirodno je da volimo bliqe koji nam ine
dobro, kao i da se neprijatewski i s mrqom odnosimo
prema onima koji nam ine zlo. Ali, Hristos kae da
odnos treba biti sasvim drugaiji: Wubite neprija tewe svoje, blagosiwajte one koji vas kunu, ini te dobro onima koji vas mrze i molite se za one
koji vas vrijeaju i gone
gone (Mt. 5, 44). Sam Hristos je u
toku Svog zemawskog ivota vie puta davao primer
wubavi prema neprijatewima i primer molitve za
neprijatewe. Kada je Gospod bio na Krstu i kada su voj-

28
nici zakucavali eksere, On je prolazio kroz strane
muke i neverovatnu bol, ali se molio: Oe, oprosti
im, jer ne znaju ta ine
ine (Lk. 23, 34). On ni u tom
momentu nije mislio na Sebe i o tome da Mu ti vojnici
nanose bol, ve je mislio na qihovo spaseqe, jer su oni
inei zlo najpre nanosili tetu sami sebi.
Treba da shvatimo da wudi koji nam ine zlo
ili se prema nama odnose neprijatewski nisu loi sami po sebi. Lo je greh kojim su zaraeni. Treba mrzeti
greh, a ne qegovog nosioca - oveka. Kako je govorio sveti Jovan Zlatoust: Kada vidi da ti neko ini zlo, nemoj mrzeti qega, ve avola koji stoji iza qega .
Treba se uiti odvajaqu oveka od greha koji on
ini. Svetenik veoma esto za vreme ispovesti pazi
kako da greh stvarno odvoji od oveka koji se za taj greh
kaje. Treba da znamo da odbacimo greni wudski lik i
zapamtimo da su svi wudi, pa samim tim i nai neprijatewi i oni koji nas mrze, sazdani po Bojem Liku, i
upravo taj Boji Lik, te klice dobra kojih ima u svakom
oveku, treba da posmatramo.
Zato je neophodno da se molimo za neprijatewe? To nije potrebno samo qima, ve i nama. Mi treba
da naemo u sebi snage da se pomirimo sa wudima. Arhimandrit Sofronije u svojoj kqizi o prepodobnom Siluanu Atonskom kae: Oni koji mrze i odbacuju svoga brata su oteenog bia, jer ne mogu da nau put ka Bogu, Koji sve wubi. To je pravedno. Kada se u naem srcu useli
mrqa prema oveku, mi ne moemo da se pribliimo
Bogu. I sve dotle dok u sebi imamo taj oseaj, put ka Bogu
nam je zatvoren. Eto zato je neophodno moliti se za
neprijatewe.
Svaki put kada pristupamo Bogu ivom, treba
da budemo potpuno pomireni sa svima onima koje smatramo svojim neprijatewima. Setimo se ta kae Gospod: Ako, dakle, prinese dar svoj rtveniku, i
ondje se sjeti da brat tvoj ima neto protiv te be, ostavi ondje dar svoj pred rtvenikom, i idi
te se najprije pomiri sa bratom svojim, pa onda
doi i prinesi dar svoj
svoj (Mt. 5, 23-24). I druga re
Gospodqa: Miri se sa suparnikom svojim brzo, dok
si na putu s qim
qim (Mt. 5, 25). Na putu s qim znai u ovom zemawskom ivotu. Jer ako ne uspemo da se pomirimo ovde sa onima koji nas mrze i vreaju , s naim
neprijatewima, onda emo u budui ivot ui nepomireni. A tamo je nemogue popraviti ono to je ovde
proputeno.
XIV

PORODINA MOLITVA

nekoliko rei o molitvi u krugu porodice.

Veina naih savremenika ivi tako da se lanovi porodice retko okupwaju zajedno, u najbowem sluaju dvaput dnevno - ujutru za dorukom i uvee za veerom. U toku dana roditewi su na poslu, deca u koli, a
kui ostaju samo mala deca i penzioneri. Veoma je vano da u toku dana postoje neki trenuci kada svi mogu da
se okupe radi molitve. Ako se porodica okupwa da veera, zato se onda ne bi svi zajedno pomolili za nekoliko minuta? I posle veere se mogu proitati molitve
i odlomak iz Jevanewa.
Zajednika molitva uvruje porodicu, iji je
ivot ispuqen i srean samo onda kada qene lanove
sjediquju ne samo srodstvene veze ve i duhovne, zajedniko razumevaqe i pogled na svet. Zajednika molitva,
osim toga, blagotvorno utie na svakog lana porodice
i veoma pomae deci.
U sovjetsko vreme je bilo zabraqeno da se deca
vaspitavaju u religioznom duhu. To je podsticano time
to se smatralo da deca najpre treba da odrastu, a zatim da samostalno izaberu ele li da idu religioznim
ili nereligioznim putem. U tom argumentu je velika
la. Zato to ovek, pre nego to stekne mogunost da
bira, treba neemu da bude nauen. A najbowi uzrast za
ueqe je, naravno, detiqstvo. Onome ko je u detiqstvu
navikao da ivi bez molitve biva veoma teko da naui
da se moli. A ovek koji je od detiqstva vaspitan u
molitvenom, blagodatnom duhu, koji od prvih godina svog
ivota zna o postojaqu Boga i o tome da se Bogu moe
uvek obratiti, on je - ak i ako potom izae iz Crkve i
ode od Boga - sauvao u nekim dubinama, u tajnama due,
zadobijenu u detiqstvu naviku za molitvu. I esto se
deava da se takvi wudi koji naputaju Crkvi u nekoj
etapi svog ivota vraaju Bogu, upravo zato to su u
detiqstvu bili naueni molitvi.
Ima jo jedan momenat. Danas u mnogim porodicama postoje roaci starije generacije, babe i dede,
koji su vaspitavani u nereligioznoj sredini. Jo pre 2030 godina se moglo govoriti da je Crkva mesto za babe.
Danas upravo babe predstavwaju najnereligioznije
pokoleqe, vaspitano tridesetih i etrdesetih godina,
u epohi vojujueg ateizma. Veoma je vano da stariji
wudi pronau svoj put ka Crkvi. Nikome nije kasno da se
obrati Bogu, a ti mladi koji su ve nali taj put treba
taktino i postepeno, sa velikom upornou, da uvode
svoje starije roake u orbitu duhovnog ivota. A to je
mogue uspeno initi svakodnevnom porodinom
molitvom.
prevod s ruskog: R. Ma.

Do sada smo uglavnom govorili o linoj, individualnoj molitvi oveka. Sada bih eleo da kaem preuzeto sa: http://www.kiev-orthodox.org/spirlife/alfeyev_ab_prayer/

29

RAZGOVOR
SA ARHIMANDRITOM DOSITEJEM (MIWKOVIM)
IZ FRUKOGORSKOG MANASTIRA GRGETEG
Sveti vladika Nikolaj iki u svojoj kqizi Vera svetih postavwa pitaqe:
ta to znai wubiti Boga?, i odgovara: To znai: voleti Ga vie od svega, vie
nego sebe, ili porodicu, ili svet, ili ma ta na svetu. Sve dok u naim manastirima
budemo imali monaha koji ovako wube Gospoda, zvonie zvona naih pravoslavnih
hramova i sluie se Sveta Liturgija. Evo jednog svetlog primera...
utradan po manastirskoj slavi Vavedeqa
Presvete Bogorodice 2003. godine, u
posetu naem manastiru doputovao je
arhimandrit otac Dositej (Miwkov), stareina manastira Grgeteg, i tom prilikom
je voen ovaj razgovor. Otac Dositej je,
moemo da kaemo, jedno od svetila
savremenog srpskog monatva. Malo ko zna da
je otac Dositej usred
ratnog vihora, u izvanredno tekim uslovima,
preneo telo igumanije
Anastasije (Pui) iz
Dawa u Srbiju, tanije u
manastir Grgeteg, koje je
i posle pet godina,
koliko je bilo pohraqeno u dawskom grobwu,
bilo potpuno n e t r u
l e n o. Zamolio sam
oca Dositeja da nam
ispria kako se to tano odvijalo, s obzirom da po
svojoj monakoj skromnosti o tom dogaaju otac kao
da nikome nije priao. Niko nije mogao da zna koliko je moralo wubavi da se unese da bi takav poduhvat uopte mogao da se ostvari u tim smutnim
vremenima.

Mati Anastasija i mati Teodora, kako smo

saznali od oca Dositeja, bile su decenijama u manastiru
Svete Ane. Onda su ih izvesne, ali ne sluajne okolnosti dovele u Daw, gde se preko qihovog svedoeqa
Gospod javwa nama grenima.
- Oe Dositeje, malo ko zna da ste Vi iz
Dawa u manastir Grgeteg preneli telo upokojene
igumanije Anastasije,
koje je i nakon pet
godina bilo potpuno
n e t r u l e n o.
Ispriajte nam kako se
to dogodilo?
Otac Dositej: - Kada je
poeo rat, reio sam da
sa blagoslovom vladike
sremskog Vasilija dovedem mati Anastasiju i
mati Teodoru u na manastir. Qih dve su same
ivele u Dawu, bile su
ve dosta stare i naruenog zdravwa. Posetio sam ih za vreme ustolieqa
vladike osjeko-powskog Lukijana, i tada sam im
obeao da u u najskorije vreme doi po qih. Rat je ve
uveliko poeo. Posle samo nekoliko dana, kada sam
doao po qih, ekalo me je iznenaeqe. Mati
Anastasija se ve bila upokojila i sahraqena je u

30
obliqem grobwu. Mati Teodora je ostala potpuno Anastasija tamo ostala. Ja sam joj tada rekao: Ako Bog
sama, tako da smo je odmah poveli sa sobom u manastir bude dao da budemo ivi i da se prilike srede,
Grgeteg. Ona je bila invalid, bez jedne noge. Znai, to je preneemo mati Anastasiju. Ali, mati Teodora se
bilo 1991. godine. A mati Anastasija je ostala upokoji 1993. godine, i meni to ostade kao neki qen
sahraqena na grobwu u Dawu.
amanet. Posle dve-tri godine, nisam siguran da li '95.
Mati
ili '96., reim
Teodora je spese da, kada sam
cifina mosaznao da e
naka linost.
doi do mirne
Kada bismo je
reintegracije,
sluali i poodem i presmatrali, imanesem
telo
li bismo utiigumanije Anasak kao da istasije iz Datamo itije
wa. Prvo odem,
svete Sare, daonako, da prokle nekih dreverim je li to
vnih podviuopte mogue.
nica. Jedna
Kad sam doao
sveta prostou Daw, vidim
ta... Kao deda je tamo potIgumanija Anastasija i monahiqa Teodora
vojka ona nije bipuna konfuzi-ja:
la obrazovana, ali je Duhom Bojim bila ozarena, tako tu su razne vojske, razni wudi... Video sam da je to sada
da je umnogome doprinela sadaqem izgledu naeg veliki problem. Otac Duko Simin, prota koji je tada
manastira. U vreme qenog dolaska u Grgeteg, u bio sekretar Eparhije sremske, i ja reimo da to ipak
manastiru se tek formirala enska obitew. Svojim odmah obavimo. Naemo nekog grobara da to pre
primerom, dakle ne reima, dala je mnogo, mnogo ovoj otkopamo grob. Svesno smo tako uradili, jer vaditi
sadaqoj obitewi. Qeno duhovno iskustvo je bilo veo- papire u toj konfuziji bilo je gotovo nemogue... Moram
ma veliko. Ona nije mnogo itala niti je bila uena, da priznam da sam ja zaista mislio da se radi samo o
ali je u glavi sve drala. Jedina ewa koju je uvek izra- kostima, te da e sve moi brzo da se obavi.
avala, i jedina qena tuga bila je to joj je mati AnaTako smo uradili. Nali smo grobara, otkopali
stasija ostala u Dawu na grobwu. Meutim, sada je jasno grob, kad ono - u d o. Telo mati Anastasije je bilo potda je qihov ivotni krst upravo bio takav da se one i puno celo. Posle velikog iznenaeqa, sam sebe sam
nau u Dawu, i da sve to doive... Kad god bih je pitao: pitao: ta u sad? Grob je otkopan, sanduka nemam...
Mati Teodora, ta bismo mogli da uinimo za Vas?, Lako je nabaviti sanduk, ali je teko, skoro nemogue,
ona bi uvek odgovarala: 'Samo mi je ao to mi je majka sada dobiti dozvole, pa prei preko mosta na Bogojevu.
ostala u Dawu. Zaboravio sam da Vam kaem jedan Na mostu su etiri strae raznih vojnih formacija.
detaw koji me je porazio u to vreme. Ja sam jo kao mlad Posao je morao da se nastav, nazad se vie nije imalo
monah otiao kod qih. Jo je bio rat. Seam se kako mi kud. Grobar i ja siemo u grob i iznesemo telo mati
je bilo ba teko kada sam ih video onako bespomone Anastasije. Oe Gavrilo, verujte mi, to Vam kao
i stare. Tada sam rekao mati Anastasiji da bi qih dve duhovniku kaem... kad su mati Anastasiju sahraqivali,
trebale da preu kod nas. Mati mi iznenada ree: Oe, mati Teodora je na qene grudi stavila San Majke
da li ima barem neko predvorje tale za nas, da makar Boije, naravno od papira. Jasno je, da je ta kqiica
umremo u manastiru, a ne u svetu? Nas dve smo jo od jednu no prenoila u vlanoj sobi, raspala bi se. A
detiqstva u manastiru. Eto, ona se zaista upokojila u odstajala je ravno pet godina u grob,u na grudima mati
Dawu...
Anastasije, potpuno netaknuta. Pana takoe, kao da je
Mati Teodora je imala jednu jedinu ewu. Kada sad stavwena, samo smo zemwu otresli sa qe. Bilo je
ju je vladika Vasilije jednom prilikom upitao: Kako veoma teko. Kako sada telo da vraam u grob, kako da je
ste, mati, jeste li dobro?, ona je uvek bila pre- nosim, kud u sa sandukom, ta u, Majko Boja? Prota
zadovowna na svemu, ali je stalno alila to joj je mati Duko se isto uplaio. Samo je rekao: Radi ta

31
zna.

onako preko mantije uvio u onaj beli pokrov koji wudi iz

U toj nedoumici okrenem se i vidim, tu je gro- Jerusalima donose, i ponovo smo je stavili u grob...
barska kua. Ugledam jedno ebe na vratima. Zamolim
Da, to je veliko udo Boje.
grobara: Daj mi to ebe, poslau ti ili doneti dva no- Kako su mati Anastasija i mati Teo va. - Ne, pope, plati ti to meni, pa nosi. Platili smo, dora dospele u Daw?
onda telo zamotam u ebe, i sad bismo da je stavimo u
Otac Dositej: - To je duga pria. One su godiauto. Kako smo imali juga, vidimo da telo ne moe da se nama bile u manastiru Svete Ane, nadoveanski se
smesti u kola. Gospode, ta emo? Strano je, ipak je borei da ga odre i ouvaju. Dve starice u onakvim
jo rat. Od nemoi i oaja poeo sam da plaem i onda uslovima... I Vi, oe Gavrilo, isto tako nosite svoj
zavapim: - Mati Ana ivotni krst. One su se
stasija, molim te, pomo kao dve starice, takorei
zi nam!
naputene od svih, borile
nam! Ni sada ne znam
kako nam je uspelo da telo
decenijama, i na kraju, kad
mati Anastasije zamotaje trebalo da dobiju neku
mo, prekrijemo mojom gorivotnu utehu, da im se
qom mantijom i pawivo u
malo pridri taj qihov
poluleeem poloaju
krst, da ga do kraja iznesu,
smestimo na zadqe sedipojavilo se neto drugo...
te. Taman malo odahnem,
Tako su one boravile par
vreme neumitno tee... Kagodina u Dawu.
ko u sad preko mosta? Kad
Meni je pre svega drago
smo doli na most, pomito smo uspeli da preneslih: Samo da nam ovde
semo telo mati AnastaBog pomogne... Granica na
sije, jer mislim da se duBogojevu, vreme nepoa mati Teodore tek sada
sredno pre mirne reintesmirila. Ona je jako volegracije. Prva vojska koja je
la svoju duhovnu majku,
tu bila - iz Nigerije, piba onako svetootaki.
taju: Ko vam je ovo? KaSad su jedna pored druge,
em: To je jedna sestra,
ekaju vaskrseqe i...
neto joj nije dobro. I tapravda Boja.
ko mi proosmo i qih, i
- Oe Dositeje, kad
Ruse, i tree, i etvrte i
ste prenosili telo
preosmo, konano, u Bogomati Anastasije, srejevo. Tek tada sam odahnuo.
li ste sestru uru
U Bogojevu, s one strane,
iz Zagreba. Povezli
ekao nas je otac Jova
ste je, a u automobilu
Igumanija mati Anastasija (Pui)
Kwaji. On je nekada bio
se nalazilo i telo
svetenik u Dawu i poznavao je mati Anastasiju i mati mati Anastasije...
Teodoru. Kad nas je video, krstom se krstio: - To je udo
Otac Dositej: - Da, dobro ste me podsetili na
Boje da ste tako proli. Vie nam i nije toliko udo to. Sestra ura je bila kod nas. Tada je pola peke iz
to je telo mati Anastasije netruleno koliko to to Iriga i kada smo je sreli na putu, primili smo je u kola.
smo uspeli da preemo granicu bez ijednog Naravno, ona nije znala da mi prevozimo mati Anazaustavwaqa...
stasiju. Shvatila je tek kasnije... Jer, mati Anastasija je
Kada smo doli u manastir, stavili smo telo u tom trenutku bila u polusedeem poloaju i neko ko bi
mati Anastasije u crkvu, da bismo je sutradan sahranili. je prvi put video nikada ne bi pomislio da nije iva.
Tada sam pomislio: - Kad telo doe u dodir sa vazdu- Tako premoreni i jo uvek prilino napeti svratili
hom, sigurno e biti reakcije... Oe Gavrilo, verujte, smo do jedne sestre Radojke samo da se okrepimo vodom,
kako je sahraqena prvi put, u takvom staqu je izvaena pa da nastavimo dawe. Sestra Radojka nas poziva:
iz grobnice i ponovo sahraqena. Zato sam telo samo Uite u kuu da popijete kafu. Povedite i sestru, neka

32
i ona ue. Mislila je na mati Anastasiju. Sada moete
sasvim jasno da razumete u kakvom je staqu bila mati
Anastasija.
- Kad je to tano bilo?
Otac Dositej: - Ne znam tano, mislim 1996.
godine, u martu mesecu, neto pre mirne reintegracije. Znam da je samo nakon dva meseca granica
bila potpuno zatvorena.
- Da li su na granici traili nekakva
dokumenta?
Otac Dositej: - Ne, nisu. Kada smo prelazili
na hrvatsku stranu, traili su samo linu kartu, a kada
smo sa vraali sa telom mati Anastasije, vawda je Bog
tako uredio, nisu traili nita. Ne smem ni da pomislim ta bi bilo da su bilo ta od dokumenata traili!

mati Efimije. Sa qom je prola svu golgotu

izbeglitva u Drugom svetskom ratu. Iz manastira
Ravanice mati Anasasija je po blagoslovu otila u
manastir Svete Ane. Situacija je bila slina kao i
sada. Pojedini kalueri su samoinicijativno, bez
blagoslova, dolazili i odlazili, tako da je postojala
velika bojazan da neko doe i zaposedne taj manastir.
Tako je mati Anastasija bila odreena da osnuje
sestrinstvo u manastiru Svete Ane. Put ju je prvo doveo
u Dawsku Vodicu, tu je susrela mati Teodoru, koja je ve
bila zamonaena. Mati Anastasija je umrla 10. avgusta
1991. godine od infarkta u Dawskim Vodicama, a
sahraqena je sledeeg dana na dawskom grobwu. Sahranio ju je svetenik Bogdan Tatomir.
Mati Teodora, u svetu Danica Aleksi, roena
je u Borovu Selu 1919. godine. Zamonaena je od strane

Sestrinstvo manastira Grgeteg sa svojim duhovnikom arhimandritom Dositejem (Miwkov)

Interesantni su mnogi detawi iz ivota mati

Anastasije i mati Teodore. Mati Anastasija, u miru
Olga Pui, roena je u Dawu 1922. godine, a
zamonaena u Koviwu izmeu dva svetska rata sa
imenom Agripina. Kasnije sa svetenstvom prelazi u
manastir Ravanicu kod uprije, zatim u frukogorski
manastir i na kraju u Dawsku Vodicu, gde je zamonaena
u maloj shimi pod imenom Anastasija, po majci svetog
Save. ivotopis ravanikih sestara Vam je sigurno
poznat. Ona je meu prvima dola u manastir Koviw kod

episkopa sremskog Makarija u manastiru Dawska Vodica

sa imenom Teodora. Malu shimu je primila u manastiru
Svete Ane. Posle Drugog svetskog rata obe su prele u
Dawsku Vodicu, odakle su po blagoslovu otile u manastir Svete Ane, gde su nekoliko decenija uvale tu svetiqu. Tu su imale razna duhovna iskustva. Mati Anastasija je bila iva legenda. Bila je veliki organizator. Ona nije bila uena, ali to joj nije nimalo smetalo da sve duhovnike proui, sve svete oce. Mnogo je
volela da pria o ocu Tihonu, Rusu, koji je bio duhovnik

33
u manastiru Ravanici. Stalno je govorila kako je on bio
ovek svetog ivota.
A ta rei o mati Teodori? Da je neko zapisivao qene rei, mogao je komotno da napie novi,
savremeni Otanik, i to ne samo od prepriavaqa Svetih Otaca, nego od qenih linih doivwaja. Kod manastira Dawska Vodica postoji izvor svete vode. Poznato
je da je ba tu sveti vladika Nikolaj Velimirovi
promovisao bogomowaki pokret, kome je pridavao
veliki znaaj. Tu je iveo jedan misionar, Mika Orsi,
koji se borio da Dawska Vodica dobije status
manastira.
Mati Teodora je bila tiha, blaga i bezrezervno
posluna. Da bi se silo do izvora svete vodice, trebalo se spustiti niz 24 stepenika. Mati Teodora nije
imala jednu nogu, a svaki dan je i po nekoliko puta odlazila na izvor po vodu. Interesantno je napomenuti da je
mati Teodora, kao monahiqa kod mati Jefimije u Ravanici, takoe po posluaqu bila zaduena da nosi
vodu za manastir. To je, naravno, veliki i teak posao.
Kada je prvi put dola u manastir, mati Jefimija joj je
rekla: Sestro Teodoro, nemoj da broji stepenike kad
ide po vodu. Nakon 18 godina mati Jefimija, kad je
ve bila obolela, upita mati Teodoru:
- Da li ti je teko da vue vodu odozdo?
- Nije, mati.
- A, koliko ima tih stepenika?, - upita je opet
mati Jefimija.
- Pa, ne znam, mati.
- Kako ne zna kada tolike godine ide po
vodu?
- Vi ste mi, mati, rekli da ne brojim stepenike
da bi aneo brojio korake moje...
To je prosto neverovatno! Mnogi wudi koji
nemaju wubav za Boga ne mogu ovo da shvate.
Mati Teodora se upokojila 29. oktobra 1993.
godine, a sahraqena je 30. oktobra na manastirskom
grobwu manastira Grgeteg pored qene duhovne majke,
mati Anastasije. Na opelu je prisustvovalo vie od 20
svetenika. Mnogo sam radostan to smo ispunili qenu
ivotnu ewu. I sada su mi pred oima qene suze kad
bi se setila kako joj je qena mati ostala u Dawu. Bog je

dao da su sada zajedno sve do vaskrseqa. Slava Gospodu

za sve.
- Oe, rekli ste da se u manastiru Grge teg osetila velika blagodat od trenutka pre nosa tela mati Anastasije? Kako to tumaite?
Otac Dositej: - Svako ko redovno dolazi u na
manastir na slubu zna kako je posle Drugog svetskog
rata bilo teko staqe - kako u svim hramovima, tako i
u naem. Istina je da se dolaskom mati Teodore na
manastir naglo oporavio. I , ne samo materijalno.
Sestrinstvo se okupilo i oformilo, manastir je doveden u red. Najdrae mi je bilo kada je Qegova Svetost
Patrijarh srpski Gospodin Pavle prilikom jednog
dolaska u na manastir lino otiao do mati Teodore
da je vidi. Poto nije imala jednu nogu, pitao sam Qegovu Svetost da li da mati Teodora doe na slubu, pa neka sedne... Ne, ja u da odem kod qe!, rekao je i lino
otiao kod mati Teodore.
Mati Teodora je mnogo doprinela da na
manastir dobije sadaqu formu. Na svakom koraku se
primeivao veliki uticaj mati Anastasije i qenih
organizatorskih sposobnosti. vrsto verujem da je
blagodat Boja, po molitvama mati Teodore, i to to je
ona dola kod nas i to to je Gospod dopustio da
prenesemo mati Anastasiju, sila i na qu i na nau
svetiqu. Takoe verujem da netruleno telo mati
Anastasije, koje je prvi znak svetosti, a koje sada poiva
na naem monakom grobwu, najvie po molitvama mati
Teodore, sada iri i umnoava blagodat u naoj
svetiqi.
- Oe, hvala Vam na ovom divnom
razgovoru!
- Bogu hvala! - zavrio je otac Dositej.
Mi se podseamo rei svetog Serafima
Sarovskog: Srcu hrianina treba da je milo ono
to je prihvatila i prigrlila Sveta Crkva. Teko
onome ko jednu re tome doda ili oduzme!

razgovor vodio arhimandrit Gavrilo (Vukovi) u

manastiru Lepavini, 5. decembra 2003. godine

34

HRAM NA NEBU
rvi put sam pokuao da intervjuiem igumana Danila (Ismatova) pre nekoliko
godina u Permu. On je u to vreme bio namesnik poznatog Belogorskog manastira i
veoma optereen poslom. Meutim, i
pored svega uspelo nam je da ugovorimo susret za razgovor. Tek nekoliko minuta posle naeg upoznavaqa oca
su negde hitno pozvali, ini se u bolnicu kod nekog
duhovnog eda. Na razgovor vie nije mogao da se
obavi.
Tek negde u zimskom periodu, urednik permskih
novina Buktiqa Svetlana Vitkina, pomogla mi je da
se dogovorim za razgovor sa ocem Danilom u Moskvi. Sada elim da kaem nekoliko rei o ocu. On je za par
godina napravio udo na Beloj gori, i nije najvanije to
to je manastir podignut iz ruevina - vec iqenica da
je manastir, koji se nalazi 120 km od glavnog grada, postao centar pravoslavwa permske oblasti. Wudi su
neprekidno pomiqali taj manastir i poeli da ga poseuju u velikom broju. Eto, to je istina. Meutim, Iguman
Danilo ima redak dar, s jedne strane ni na emu ne insistira, a s druge, svojom unutraqom smirenou i snagom ipak spaja mnoge wude.
Bela gora
-Oe Danilo, kako ste vi dospeli u
Belogorski manastir?
- Veoma jednostavno. Pozvao me je vladika Atanasije, rekavsi da je nastala veoma sloena situacija.
Kada se prethodni namesnik , otac Varlaam (Peredernin) upokojio, posla je bilo preko glave, a najblie
naseweno mesto je udaweno 12 km. Put je izgraen tek kada sam ja doao. U ogromnoj Crkvi, u koju je moglo da stane 8 hiwada vernika, bogoslueqa nije bilo. Na drugom
spratu uglavnom nije bilo prozora. A u podrumu doqe
Crkve, koju smo mi naknadno osvetili u ast Iverske
ikone Majke Boije, bile su ogromne gomile smea, sve

do plafona. Trebalo je srediti tako ogroman prostor.

Otac Varlaam je imao pune ruke posla.
- Oe, da li moete neto da nam
kaete o ocu Varlaamu?
- Pre nego to sam postao namesnik samo jednom
sam bio u manastiru. Otac Varlaam je jo bio iv. Imao
je svoju skromnu keliju. Razgovor s qim je na mene ostavio dubok utisak. On nije bio ustar ovek, rasuivao je
jednostavno, sa razumevaqem, to je unosilo mir i
tiinu u moju duu. I eto, qega vie nema.
- Oe, kakav je bio va prvi utisak o manastiru?
- Ta lepota me zadivila. Prvi put sam ka manastiru
iao peke od sela Kaliqino sa prijatewem, ocem
Valerijem Naumovim. Ili smo kroz predivnu prirodu,
nepregledna uma, i nita nije nagovetavalo o onome
to nam je iznenada otkriveno. H r a m na N e b u - slika
koja se naizostavno urezuje u seaqe. Utisak je zadivwujui. A put, as ide na gore, as na dole, tako da i
hram as nestaje iz vida, as se opet pojavwuje i to nekoliko puta. A ti ide, ide i sve vreme se priprema za
susret sa Belom gorom. Korak po korak.
- Oe, koliko wudi ste zatekli kada ste
poeli da upravwate manastirom?
- Dvanaestoro. I taj broj je i posle nekoliko
godina ostao nepromeqen. Jedni su odlazili, drugi
dolazili. udno. Tako je bilo skoro dve-tri naredne
godine. Jednom je iznenada dola velika grupa. Oni su
bili prilino utueni, jer, neki su dolazili zbog svog
tekog ivota, a neko se tako skrivao od sudske
istrage.
- Oe, da li je bilo monaha?
- Ni jednog. Evo o emu se radi. Otac Varlaam je
imao odlian stav da odmah proveri ko koliko vredi.
Sama Gora je pravi test. Ispostavilo se da je samo troje
- etvoro wudi bilo iskrenih. Oni su zaista doli u
manastir da trae Boga. Samo su oni kasnije zamonaeni. Ostali su brzo otili shvativi da treba puno
da se radi I da predstoji jako taak posao.

35
- Oe, emu ste se najvie radovali?
jednim zajednikim poznanikom svetenikom rekao:
- Znate ta je meni predstavwalo radost? Sam Kako se to, brate, desilo, ko je sve to zapoeo? Otac
ivot na planini. Trebalo je organizovati slubu, pre- Danilo je ipak bio okrivwen za finansijske malveri na svetogorski nain ivota ba onako kako su zapo- zacije. A u manastiru se ustolii taj arhimandrit koji je
vedili oci osnivai manastira. To je bio poseban nain sve izmislio. Meutim, komisija, koja se sastojala od
ivota, ija je osnova bogoslueqe. Sluba poiqe ra- eksperata iz Kungura nije nala nijednu stvarnu proneno, u tri sata ujutru. Nastavwa se sa pauzama tokom ce- veru, to je bilo gotovo neverovatno ak i za pristalog dana. ovek se tako neprekidno nalazi u centru lice oca Danila, jer svi znamo da su pri takvim velikim
molitvenog slueqa Bogu.
graevinskim poduhvatima greke gotovo neizbene.
- Oe, od onoga to je ve uraeno, ta Eto, greaka nije bilo, o emu su veoma iscrpno pisale
je za Vas ipak najvanije?
novine Pravoslavni Perm.
- Najvanija je iqenica da je manastir privuA taj novi arhimandrit je u manastiru bio neto
kao paqu velikog broja wudi, pa smo zahvawujui tome vie od godinu dana. Tek qegovo nepoteqe je bilo vimogli mnogo I da uradimo. Restaurirali smo glavnu e nego oigledno. On je puio ne krijui, voleo je da
crkvu, uveli grejaqe, pokrili
pije, iao je u kratkim
kupole. I neto jako vano
pantalonama. Priao je da je
obnovili smo predivni cartoboe ratovao u Vijetnamu,
ski krst. Za qega je vezana
da je avion u kome je leteo
veoma interesantna pria.
oboren nad Egiptom, da je
Ovaj krst je prvi put bio pobranio disertaciju iz filostavwen davno pre revolucisofije. Sve je to, naravno,
je. Nameqen je za spaseqe cabila la. Mnogi wudi su se
ra Nikolaja Aleksandrovia
molili, i moda je Gospod
Romanova. Kao to ve znate,
usliio te uzdahe. Samo
cara Nikolaja je za vreme
posle godinu dana vladika je
putovaqa po Japanu maem
shvatio ozbiwnost ovakve
udario neki samuraj.
situacije i zahtevao je da V.
Krst je u poetku bio
napusti Belu goru. On je kao
izraen od drveta zbog ega
odgovor na vladiinu odluku
se kasnije ubrzo slomio. Mopoeo da preti, da trajkuje
nasi su zbog toga postavili
glau, da organizuje neke
novi krst, veliki, metalni.
strae. Na kraju je otiao u
Krst je posle revolucije negUkrajinu, unitivi prethode nestao, a na qegovo mesto
dno sve to je mogao.
je postavwen najpre spomenik
Sloboda je
Leqinu, a zatim Stawinu. Na
teko breme
to mesto je ponovo postavwen
Iguman Danilo (Ismatov)
obnovweni carski krst. .
- Oe, u kakvom staqu
- Oe, moete li nam neto rei o vla - ste ostavili monaku zajednicu ?
diki Atanasiju?
- Zajednica je sada bila dovowno snana. Ve je
- Veoma sam zahvalan Bogu to sam ga sreo. Mo- bilo oko 30 monaha, a u vreme, kada sam ja otiao, u
lim se za qega i esto ga se setim. Meu nama je jednom manastiru je bilo je oko 100 wudi ukwuujui i posluak dolo i do nesporazuma To se, eto, dogaa. Meutim, nike, iskuenike i radnike. Da, bila je to ve formivladika je bio veoma dobar ovek. A pred Bogom je stajao rana zajednica. Ja namerno neu da kaem porodica,
onoliko koliko je mogao i koliko je snage imao.
bratstvo, jer to nismo uspeli da uvrstimo. Zato se sve
Evo ta se zapravo dogodilo. Jednom se pojavi- suvie brzo sruilo i pokazalo nepuzdanim. Kada smo
la grupa wudi na celu sa nekim arhimandritom V., koji obnovili monaki ivot na Gori, odluili smo da ne
su pomou intriga i kleveta oteraili igumana Danila obnavwamo zidove, ve samo unutraqi deo. A desilo
sa Bele gore.
se suprotno. Zidovi su obnovweni, a telo kao da nije
Vladika je sve to preivwavao i u razgovoru sa potpuno. A moglo bi da bude.

36
- Oe, da li biste mogli da nam odgo vorite na osnovu svog iskustva i rada u Belo gorskom manastiru, zato kod na tako teko
ide obnova mukog monatva?
- Vidite, ni enske zajednice uvek ne uspevaju.
Spowa je sve blagoestivo i uredno. Ali, postoje problemi koji su u veini naih manastira veoma izraeni. Radi se o meusobnim wudskim odnosima. Malo je
wubavi. Ja ne mogu da kaem tane uzroke zbog kojih se
sve to deava. Bio sam u enskim manastirima u Grkoj,
Srbiji. Tamo je sve drugaije. Wudi prosto ive i nekako se spasavaju.
- Oe, svi znamo da su ruske monahiqe
osnovale srpsko ensko monatvo .
- Da, srpsko ensko monatvo je nastalo od ruskog enskog monatva. Vladika Amfilohije je govorio:
- Sve dobro to imamo u monatvu doneli su nam Rusi.
I mi to bratski treba da podelimo i vratimo ga na Rusku
zemwu.
- Oe, ne prolazi kroz tekoe samo
monatvo. Zato wudi, koji imaju sposobnost
da vole, ostavwaju taj dar pred pragom Crkve?
- To je poraavajue, neobjaqivo. Vie puta
sam se susretao sa neverovatnom iqenicom da wudi
koji su bili tako primereni u ivotu, posle nekoliko
godina ulaska u veru postaju neprimerni, nesnowivi,
poiqu da vreaju i povreuju srca drugih wudi. To je
veoma alosno. Mi treba duboko da se zamislimo nad
tom pojavom. Crkva trenutno prolazi kroz teak period
po svim pitaqima. Pod odumiraqem kod nas se podrazumeva privrenost svetskim vrednostima, ali to je samo privid. Odumiraqe je - nedostatak wubavi.
- Oe, koja Vas novina u veri u Rusiji
raduje?
- Kod nas nema mnogo razlike izmeu rei i dela. ovek, ako je potrebno, prosto ustaje i radi. Tano,
ustaje i ako to nije potrebno. Postoji neka naivnost koja
istovremeno i pomae i odmae. Ali ono to je vano
jeste da se kod nas uva istota usrdne vere. Wudi se
trude da podre jedni druge, da pomognu jedni drugima.
Imamo sve to je neophodno da bismo se ponovo vratili
na ono to smo ranije imali. Stvar je samo u iskustvu i
jasnoj spoznaji puta.
- Oe, osim Vas u Permu je bilo mnogo
inteligencije - slikara, pisaa, reisera. Vi
ste polagali nadu na to da ete ih sve oku piti?
- Ja nisam polagao nikakvu nadu na to - jednostavno sam iveo onako kako sam uvek iveo. Novo to
se pojavilo u mom ivotu je bilo jasno shvataqe ta mo-

e da se uradi, i vera u Boga. I ja sam to delio sa wudima koji su me okruivali. I to je urodilo plodom.
- Oe, mnogi su posle Vas pokuavali da
nastave tradiciju Bele gore. Ali je malo toga
bilo uspeno. Zato?
- Istina je da smo mi imali radost zajednikog
opteqa. Nastalo je pravo bratstvo, a povod je bio
konkretan smisao. Taj smisao je davao mogunost da se
ivi estito u punoi vere. I wudi su zbog toga spremni da se trude, jer za qih to predstavwa otkrie samih
sebe.
- Oe, da li je moda izvesnu ulogu odi gralo i Vae duhovnitvo?
- Ja sebe ne smatram duhovnikom. Naravno, ja
ispovedam - ali duhovnitvo je neto drugo. Najvie
to ja mogu jeste da dam neki savet. Sa ovekom ja
konkretno razmatram varijante ponaaqa u odreenim
situacijama. Ne mogu da mu kaem: postupi tako i tako i
tako i bie dobro, iako mnogi to oekuju. Shvatate - sloboda je teko breme, koje je ovek uvek spreman da prebaci na drugoga. Ja nikada nisam insistirao da se
izvravaju moji saveti. Ali ako moje duhovno iskustvo
pomae oveku da ponekad otkrije neki pravilan pogled
na neke stvari, onda smatram da sam izvrio svoju
misiju.
Vera i umetnost
- Oe, kako ste vi prili veri?
- Zavrio sam GITIS u ateweu Anatolija
Aleksandrovia Vasiweva. Radio sam ovde u Moskvi kao
reiser, ali se moja sudbina naglo promenila. Priao
sam Crkvi potpuno svesno. Jo u pozoritu sam poeo
da izuavam klasinu rusku kqievnost. Pre toga sam
se bavio Platonom tj. filosofijom iste ideje. I na
kraju sam shvatio da moje mesto nije u pozoritu.
Zamonaen sam u Danilovskom manastiru, smatrajui da
zauvek ostavwam svoju preaqu profesiju.
- Oe, ko je uticao na Va izbor?
- esto sam se ispovedao kod oca Alekseja
(Polikarpova), stareine Sveto-Danilovskog manastira. On mi je kao veoma bistar i miran ovek pomogao
da izaberem svoj put. Moj duhovnik je otac Kiril (Pavlov). Samo razgovor s qim mnogo mi znai. Otac Kiril
ne daje direktne savete i naredbe, ali tek posle razgovora sa qim poiqe da prelistava ta ti je sve rekao, I tek tad se javwaju misli koje su znaajne i vane
za dawi ivot.
- Oe, da li ste se filmom bavili ve
kao monah?
- Da, ranije je to za mene bila potpuno nepoznata

37
oblast. Ali, zamolili su me da pomognem u snimaqu
filma o arhiepiskopu Teodoru (Pozdejevskom), posledqem stareini Sveto-Danilovskog manastira pre
revolucije, oveku koji je odigrao veliku ulogu u istoriji Crkve.
- Oe, istoriari tvrde da je on
nastradao u vreme istrage. To je glavni uzrok
to vladika Teodor nije bio proslavwen.
- Ja sam dovowno iroko i detawno upoznat sa
dokumentima i detawima qegove pogibije. Zato mogu da
kaem da u qegovom radu nita nije isto. Qega su muili, nisu mu dali da spava tokom cele nedewe, tako da su
takva iskueqa nadmaila meru wudskih mogunosti.
Na isti nain se pojavio qegov potpis na dokumentu koji
su sastavili ekisti. Vidi se da je on potpisan drhtavom rukom i da vladika u tom momentu nije bio uraunwiv. Da, postoji miweqe da je on u istrazi rekao vie
nego to je bilo potrebno. Meutim, otac Kiril (Pavlov) je vie sklon da opravda, nego da ga okrivi. Taj
film je i sniman velikom zaslugom oca Kirila.
- ta je po Vaem miwequ krasilo
linost arhiepiskopa Teodora?
- Trezven odnos prema realnosti. Sveti Tihon
se esto obraao ba qemu za savet, posebno kada je
trebalo da se radi neto komplikovano. I do danas je
aktuelan vladikin pogled na obnovu crkvenog ivota.
On je i meni lino pomogao da se snaem i orijentiem
u danaqim aktuelnim procesima u Crkvi.
- ta po Vaem miwequ predstavwa
savremeno obnavwaqe crkvenog ivota?
- Ono je dobilo druge forme, ali je sutina
ostala ista. To je pokuaj da se Boije zameni wudskim.
Ponekad to moe da izgleda tako da ovek izvrava neke kanonske crkvene zahteve, a u stvari je daleko od
qih. Otac Aleksandar Sargunov je predivno rekao da e
doi vreme kada e se demonstrirati crkveni sudovi,
izuavae se statuti, crkve e biti lepe, ali e nestati
ono najvanije - ivot po Duhu Svetom. Niko ne eli da
ivi u saglasnosti sa duhom wubavi.
- Oe, koje ste jo filmove uradili?
- Ne mogu da se pohvalim velikim brojem snimwenih filmova. Bilo ih je svega tri. O prvom sam vam
ve priao, a drugi, za mene najvaniji, bio je posveen
sudbini Jelisavete Teodorovne Romanove. Trei film
je o litiji na Beloj gori.
- Oe, ta se s vama dogodilo posle
problema u Permskoj eparhiji?
- Vratio sam se u Danilov manastir, gde me je
ponovo primio otac Aleksej (Polikarpov). Morao sam da
ponem sve ispoetka. Bilo je teko posle dunosti

namesnika velikog manastira ponovo postati obian

monah, i prolaziti kroz obino posluaqe. Meutim,
istina je da mi je sve to bilo na korist. Postepeno sam
poeo da se interesujem za probleme klasinog naina
vaspitaqa. Organizovano je nekoliko konferencija na
tu temu. Zatim sam postao svetenik Visoko-Petrovskog
manastira, saradnik odeweqa za obrazovaqe Moskovske Patrijarije. Trenutno odravam veze sa eparhijama, organizujem razliite festivale, koncerte.
- Oe, znai vratili ste se poslovima u
svetu umetnosti?
- Istina je da nas Gospod opredewuje za to to
nam najvie odgovara. Posledqih godina sam otkrio neto o sebi to me je veoma zadivilo. Shvatio sam da je
ovek prizvan da stvara. Ali to nije ono stvaralatvo
kako ga shvataju nai mirski slikari. Sopstveno
formiraqe linosti u Duhu Svetom - to je glavni zadatak koji smo dobili od Boga. Oni, koji odbacuju wudsku
stranu tog oblikovaqa, vode spowni, skoro angelski
ivot, ali nemaju tu punou koja je Hristova zapovest.
Jer je On - i Bog i ovek. To je u Qemu nerazdvojivo. I
ne treba teoretisati i formalno upadati u jeres kako
bi se u sebi unitila misao o tome. Moe se upasti u
zabludu samim nainom svog ivota, odnosno, nepravilnim shvataqem vere.
- Oe, iskueqa su prisutna i u
umetnosti. Vi ste esto u kontaktu sa wudima
iz pozorita - koji su qihovi najei
problemi?
- Ono osnovno to smeta jeste navika za igru.
Qoj je veoma teko odoleti, a to se odraava najvie
na duhovni ivot. A Gospod je rekao: - Ne bacajte bisere pred sviqe, za to vreme pisac Hese pie roman pod
nazivom Igra u biser, koji kao da poziva da se ignoriu Hristove rei. Igra u Boanski biser postaje esto sama sebi ciw. Ali ovek koji je navikao da onglira smislom rei i koji voli da zauzima ironian stav,
ne moe lako u tome da se zaustavi ulaskom u Crkvu.
Meutim, ono to je zdravo kod wudi sklonih
umetnikom izraavaqu, jeste to to oni ne stoje pred
izborom: stvarati ili ne stvarati. Samo je vano da to
ime se umetnici bave ne preraste u igru, ve da bude
osveeno.
Da bismo se pribliili Hristu
- Oe, mnogi su vam zamerali da
nagiqete grkoj trdiciji, a da zaboravwate
svoju, rusku. Vai pojci su obino pevali na
grkom .
- To nije grkofilija. Jednostavno smatram da
ruski narod dosta duguje grkom. Da, mi smo se dosta

38
razili, i neke stvari kod nas, u Rusiji nisu iskrivwene - ne, one su samo dobile novi pravac. To je prirodno jer, i svoje treba dobro da znamo. Ali, mi treba da
izuavamo prave izvore da bismo znali gde se trenutno
nalazimo.
- Oe, uo sam da se spremate da
postanete postdiplomac vladike Amfilohija
(Radovia)?
- Da, upisao sam se na bogoslovski fakultet
Beogradskog univerziteta. Pisau nauni rad pod nazivom Dogmati Svete Trojice u stvaralatvu prepodobnog Andreja Rubwova.
- Oe, ta mi moemo da prihvatimo iz
balkanskog pravoslavwa?
- Ono je raznoliko. Ono to mi se svia kod tog
vladike Amfilohija jeste ovenost i wudski odnos
prema veri u najbowem smislu te rei. To je kada pravoslavac ne pokuava da prihvati neke nemogue uloge
trudei se da dostigne bogoopteqe. Sve je prirodno,
jevanelski jednostavno. Wudi razgovaraju jedni s drugima kao ovek sa ovekom, a ne kao funkcija sa funkci-

jom.
- Oe, da li je isto i kod starca Kirila
(Pavlova)?
- Da, naravno. Mi treba upravo od qega da se
uimo.
- Oe, zato ste se odluili za svoj
daleki put u Srbiju?
- U Srbiji je uvek bilo, a i danas ima predivnih
bogoslova, ba takvih kao to je pokojni Justin Popovi, zatim vladika Nikolaj Velimirovi, I, naravno,
vladika Amfilohije Radovi, koji je slava Bogu iv i
uvek sa nama. Nisam ubeen da mi moemo da reimo
probleme u obnovi Ruske Crkve ako se izolujemo od ostalih pravoslavnih naroda. Mitropolit Crnogorski
Amfilohije (Radovi) je rekao da svaki Rus i Srbin treba da postane Grk, a Grk - Jevrejin i tako dawe, to u
duhovnom smislu znai obogatiti se svom punoom
pravoslavne tradicije da bi se na kraju krajeva pribliili Hristu u optoj sabornosti.
V. Grigorjan

www.vera.mrezha.ru/463/5.htm

Upravama Manastira i Monatvu

Svetosavske ike Episkopske Eparhije
Pozdravwajui Vas o Prazniku Pashe Gospodqe i nae, Hristovog i naeg Stradaqa i Vaskrseqa - sa ove
dve nadahnute rei Blaene uspomene Episkopa ikog +Vasilija (tekst: Svetitewi o Svetiqi i Vaskresni
pozdrav ikom monatvu ), koji je pre 25 godina preao iz ovoga u Viqi svet Boji, molim Vas da mu odsluite
godiqi Parastos na Pobusani ponedewnik.
Takoe Vas potseam, molim, i kao upravwajui Episkop u ii, na Vau monaku savest stavwjam
svetootaku zapovest:
da preispitate svoju vernost kanonskom i monakom Predaqu nae Svete Pravoslavne Crkve. Jer to Sveto
Predaqe izriito zabraquje meovite Manastire. Tako Sv. Kanon 47. Sv. Trulskog Sabora (692.g.) kae: Neka u
mukom manastiru ena, niti u enskom mukarac ne noeva. Jer verni treba da su izvan svakog spoticaqa i
skandala, da svoj ivot dobro ureuju prema blagoobraznosti i ugodnosti Gospodu. A koji to ini (tj. postupa
suprotno), bio klirik ili laik, neka bude odluen. Slino govori i 18. kanon Sv. Sedmog Vasewenskog Sabora (787.
god.), i drugi Sveti Kanoni.
U ikoj Eparhiji, na alost, poodavno postoji u tom pogledu kanonski besporedak i neposlunost, te
imate Manastira mukih u kojima borave, ive i rade Monahiqe (jedan iguman nedavno mi ree, bez imalo stida:
Pa mi ne moemo bez kuvarice! - na to mu ja rekoh: Pa jesi li zato doao u Manastir? Ili zar ne moe makar
nai nekog oveka da ti kuva?). Takoe biva da u enskim Manastirima ive Monasi i drugi mukarci. Osim
duhovnika, ne sme, po Svetim Kanonima, niko od Monaha ili laika da boravi i ivi u enskom Manastiru, osim
naravno dolaska vernika za Slavu, Praznik i krau posetu.
Molim Vas, dakle, da se saobrazite kanonskom i monakom poretku vekovnog Pravoslavnog Crkvenog i
Monakog Sv. Predaqa.
Na Veliki Utorak, 2003.
u Episkopiji ikoj, + Episkop mjestobwustitew iki
+ Atanasije

39

P O S E T A
VISOKOPREOSVEENOG MITROPOLITA AMFILOHIJA RUSIJI

rvih dana svoje posete Ekaterinburkoj

eparhiji Mitropolit crnogorsko-primorski
Amfilohije je u pratqi nadlenog arhijereja posetio
svetiqe
verhoturske zemwe.
Poklonivi
se
motima sv. prav.
Simeona u SvetoNikolajevskom
manastiru, arhijereji su doli na
podvorje
naeg
manastira (NovoTihvinskog manastira u gradu
Ekaterinburgu, nap.
prev.) u selu Merkusino. Ovde su sili u grobnicu sv.
Simeona, popili svetu vodu na iscelitewskom izvoru, a
zatim celivali netrulene moti svetenomuenika
Konstantina Bogojavwenskog.
Kroz dva dana vladika
Amfilohije je doao u sirotite posveeno sv. Jelisaveti
koje je otvoreno pri naem
manastiru. Deca su doekala
vladiku u crkvi pevaqem pesama, i ak su specijalno za tu
priliku uvebala Is pola
eti, despota.
despota Vladika je rekao da se, kada gleda ista deja lica, ivo sea ruskog podvinika na Svetoj Gori,
oca Tihona. On je dostigao takvu izuzetnu nezlobivost,

krotost i jednostavnost, da mu je lice postalo lepo od

neponovwive unutraqe lepote. Vladika je naveo
Spasiteweve rei: Zaista vam kaem, ako se ne
obratite i ne
postanete kao de ca, neete ui u
Carstvo Nebesko
Nebesko
(Mt. 18, 3) i poeleo
je vaspitanicima da
umom uzrastaju i
uvaju Bogom datu
istotu.
Sutradan je
vladika Amfilohije
posetio manastirski
skit posveen sv.
Igqatiju (Brjananinovu). Bilo je lepo
uti da sv. Igqatija
vole i u Crnoj Gori,
i da qegova dela itaju kako monasi, tako i mirjani. Kada je na arhijerej zamolio vladiku da sestrama kae
neto pouno, on je rekao da
skoro nema ta da kae, to jest
da su sestre pod pokrovitewstvom takvog nebeskog
uitewa, od koga se bowi ne moe nai. I samo nam je rekao
neto o srpskoj podvinici
Stefki (Stefanidi), koju on
potuje i koja je ivela u nae
vreme (upokojila se 1944. godine). Qen ivot zadivwujue
podsea na ivot nae uralske podvinice Anuke, koja je takoe od detiqstva bila prizvana Bojom blag-

40
odau, i koja se od druge dece razlikovala po straho- Turci preneli u Beograd i spalili. Zato? Uvideli su
potovaqu i teqi za molitvom. Obe one su nae da se narod okupwa oko motiju i da od svetiqe dobija
savremenice, obe su ivele u devstvu
snagu i zdravwe. Spawivaqem moi postu, ali ne u manastiru, ve u svetiju su eleli da unite narodnu vetu. Vladika Amfilohije je rekao da
ru i qegovu budunost. Ali Boji
poseduje Stefkina pisma - kako iPromisao je jai od wudskih zamisli.
sta dua! Naravno, posle ove kratke
Na tom mestu gde su spawene moti
prie nije bio potreban nikakav
Svetog Save iznikao je velizakwuak, ona je sve sama govorila za
anstveni hram. Kada sam na tom mesebe. Zatim su vladike posetile nae
stu, oseam da je telo Svetog Save
radionice, a odlazei Mitropolit
vaskrslo kroz taj hram u Ime GospoAmfilohije je ponovo po monaki redqe. To isto oseam i ovde. Bezbokao: Treba i spowa initi dobro,
nici su unitavajui moti Carto je pravilno, ali je najvanije skih muenika mislili da e time
ne ostavwati straeqe nad
zavriti istoriju Svete Ruske Crkve
srcem.
i da e izgraditi novo drutvo bez
srcem
Boga, bez Crkve. Ali evo kako je GosPOSLANIK BRATSKOG NARODA
pod ustrojio: na oskvrqenom mestu
zaboravwenom od strane wudi, gde su
U umi u blizini Ekaterinburga, meu veli- uniteni ostaci sedam Carskih muenika, podignuto je
anstvenim jelama i brezama, u besprekornoj tiini, za sedam crkava! Eto kako se iz praha ponovo raaju svete
neto vie od tri godine iznikao je manastir posveen moti, a kroz qih i Sveta Rusija!
Svetim Carskim muenicima. Danas su kupole ve sedam
Mitropolit Amfilohije je spomenuo i srpske
drvenih hramova - prema broju ovde ubijenih lanova muenike novog vremena:
Carske porodice - usmerene ka nebu (osmi manastirski
- Tamo na Kosovu su nai novi muenici - otac
hram je podzemni). Tog dana se kroz mrazni vazduh razle- Hariton, koga su nali obezglavwenog; male devojice
gao radosni zvuk zvona, naruivi sveanu manastirsku koje su bombardovali svetski monici...
tiinu. Dana 5. februara manastir je doekivao MitroPravoslavni Srbi su se uvek sa velikim potopolita crnogorsko-primorskog Amfilohija i Arhiepiskopa ekaterinburskog i verhoturskog Vikentija.
Namesnik manastira jeromonah Sergej (Romanov)
i bratija su drage goste doekali sa velikom ikonom
svetih Carskih muenika, portretom Cara-muenika
Nikolaja II i Krstom sa esticama motiju, koji je pripadao dinastiji Romanovih. Visokopreosveeni mitropolit Amfilohije (Radovi) je prvi put doao na Ural
da bi se poklonio toj svetoj zemwi, i da bi u prvom redu
posetio carska mesta, koja su ouvala uspomenu na svete
Carske muenike. Crnogorski arhijerej je bio pored
poklonog Krsta, koji je postavwen na kraju jame gde su
uniteni ostaci lanova Carske porodice, kao i u svim
manastirskim crkvama. A u crkvi Svetih Carskih muenika, Mitropolit Amfilohije, koji inae dobro vlada
ruskim jezikom, okupwenima se obratio s pozdravom. On
je napomenuo da qegovi pravoslavni sunarodnici sveto vaqem odnosili prema ruskom Caru. - A mi se s wubavwu
potuju prvog arhiepiskopa Srpske Crkve - Svetog Savu. odnosimo prema qima, jer su oni naa braa - rekao je
- To to se desilo sa motima svetih Carskih jeromonah Sergej (Romanov). - Dolo je vreme da srpski
muenika, desilo se i sa motima svetog Save Srpskog - narod ispije au stradaqa, au nevowa. Daj, Boe,
podvukao je vladika Amfilohije. - Qegove moti su se da po molitvama svetih Carskih muenika sudbina tog
nalazile u manastiru Mileevo, da bi ih 1594. godine naroda ne bude tako gorka.

41
Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije
je na molbu naeg dopisnika rekao nekoliko rei specijalno za itaoce i saradnike pravoslavnog asopisa
Blagovest.
- Nedavno sam celivao desnicu svetog Jovana
Krstitewa, koja je krstila Hrista u Jordanu - rekao je
Mitropolit. - Ta Svetiteweva ruka nam svima ukazuje

put ka pokajaqu, i priziva na ispravwaqe naeg ivota. Taj preobraaj nema kraja. Kako kae sveti Grigorije Niski, jedan kraj wudskog preobraaja je - beskonanost.
Tatjana Gusewnikova
20. 2. 2004.

TRI NE SVETOGORSKOG MONATVA

Monah Josif je rizniar srpskog manastira
Hilandara (Sveta Gora).
- Doao sam u Samaru na Praznik slovenske
pismenosti i kulture na poziv Arhiepiskopa samarskog i
sizranskog Sergeja. Vladika Sergej je vie puta bio na
Svetoj Gori i molio se i u naem manastiru. I evo pozvao
nas je za praznik... Ovo je ve trei put da idem za Rusiju.
- Nedavno je va manastir na Svetoj Gori
goreo u snanom poaru koji je unitio skoro
polovinu tog starog manastira...
- Da, poar je bio straan! Unitena su etiri
mala hrama u manastiru. Glavne proslavwene manastirske
svetiqe su sauvane, ali su u dva izgorela hrama uvane
svete moti. U jednom hramu moti nisu izgorele, a u
drugom jesu... Jedan monah iz naeg manastira je dao
nezvaninu izjavu o tome da je toboe uzrok poara bio u
keliji naeg igumana, oca Mojsija. To uopte nije tano.
Otac iguman nije bio u keliji deset dana pre poara. Od
tada smo se dogovorili da ne dajemo nikakve izjave o
poaru. Na to imaju pravo samo oni koji su dobili
blagoslov da govore u ime manastira.
- Recite nam, oe Josife, da li se Rusi malo
mole za bratsku Srbiju? Da li vam oni malo pomau
u tim stranim iskueqima, koja su vas snala
posledqih godina?
- Mi Srbi sami se malo molimo i malo se kajemo.
Zbog toga i imamo tako velika iskueqa.
- uo sam da je Srpska Crkva pred rat u
Jugoslaviji poela da vri bogoslueqa na
savremenom
srpskom
jeziku,
odbacivi
tradicionalni bogoslubeni crkvenoslovenski
jezik. Da li je to tano?
- Naalost, danas u Srbiji samo stari svetenici
slue na crkvenoslovenskom jeziku. Mladi svetenici
slue na savremenom srpskom jeziku, koji se znatno
razlikuje od crkvenoslovenskog. To je veliki udar na
duhovnost mog naroda. Ja sam ve deset godina ivim na
Atonu, ali je to na zajedniki bol. Mi u Hilandarskom
manastiru sluimo na crkvenoslovenskom. Na
izvor: www.cofe.ru/blagovest/

nastojatew, otac Mojsije, ne dozvowava svetenicima koji

dolaze u posetu da slue na savremenom srpskom jeziku.
Mi izdajemo za Srbiju bogoslubene kqige na
crkvenoslovenskom jeziku. Borimo se za to da se
bogoslueqe vri na jeziku naih blagoestivih
predaka. Ali naalost, budui svetenosluitewi u
seminarijama ue da slue na savremenom jeziku. To je
veoma veliki duhovni problem.
- Srpska Crkva, kao ni Ruska, nije prela na
novi kalendar. Po kom kalendaru se slui na
Atonu?
- Cela Sveta Gora se pridrava starog
kalendara, iako su i Grka Crkva i Konstantinopowska
patrijarija odavno preli na novi kalendar. To unosi
velike probleme. Naprimer, kod nas na Svetu Goru dolaze
grki svetenici i nezvanino slave praznike po novom
kalendaru. Deava se tako da se u jednoj crkvi u jednom
sporednom oltaru slui po starom kalendaru, a u drugom po novom. Kod nas na Svetu Goru dolaze i roaci i
poklonici, i donose sa sobom, iako i nevowno, novi
kalendar. Sada smo mi - pravoslavni Srbi i Rusi na Svetoj
Gori - u maqini. Ima nas samo neto vie od sto wudi. A
Grka na Svetoj Gori ima veoma mnogo, a i Bugarska Crkva je
takoje prela na novi kalendar. I ako bi se sad to
pitaqe kalendara reavalo putem glasaqa, ne znam kako
bi se zavrilo. Ali, Majka Boja uva Svoj udeo - Svetu
Goru! Jer su i mnogi grki monasi odluni po pitaqu
julijanskog kalendara...
- Ima li staraca na savremenoj Svetoj Gori?
- Naravno da ima. Kad qih ne bi bilo, ne bi bilo
ni monatva na Svetoj Gori. Qihovim molitvama i
zastupnitvom Majke Boje se uva blagoestivost na
Svetoj Gori. Ima staraca i kod nas u Hilandarskom
manastiru. Atonski starci su odluno rekli tri ne: ne novom kalendaru, ne - bogosluequ na savremenom jeziku,
ne - identifikacionom broju! Grka je stupila u
Evropsku Uniju, i to se ve osea na Svetoj Gori. Ali ta
tri ne kontroliu situaciju.
Anton Zogowev

42

PROSLAVWENA MANASTIRSKA SLAVA

- PRAZNIK VAVEDEQA PRESVETE BOGORODICE U MANASTIRU LEPAVINI
Proslavwaqe Vavedeqa Presvete Bogorodice u manastiru Lepavini zapoelo je bdenijem uoi
praznika, koje je sluio iguman manastira Lepavine
arhimandrit Gavrilo a sasluivao je jeroakon Vasi-

monake zavete i primio monaki postrig u malu shimu poveren na duhovno staraqe visokoprepodobnom
arhimandritu o. Gavrilu: "Evo poveravam ti pred
Bogom ovog novopoetnika, pouavaj ga da ivi
u strahu Bojem i u svima dobrodetewima,
pazei vrlo budno da zbog neraeqa tvog
ne pogine dua qegova, jer ima dati
odgovor Bogu za qega u dan Suda". Monahu o.
Marku: "Ti pak pokoravaj se starcu kao Hri stu, i budi u svemu trpewiv, smiren poslu an, krotak i utwiv, pa e nai blago dat pred Bogom, i spases se".
se U produetku
Sv. Liturgije je ipoakon Branislav proitao
zakletvu pred svojim duhovnim ocem arhimandritom Gavrilom, protojerejem-stavroforom Zvonkom Pilingerom, parohom varadinskim, protojerejem Vajom Joviem, jerejem
Branislavom Jeliem, jerejem Milenkom Markolije. Posle bdenija sabrat manastira, iskuenik Mar- viem i jeroakonom Vasilijem, koji su sasluivali
ko Prosenica se ispovedio pred svojim duhovnikom sa Visokopreosveenim Mitropolitom G. Jovanom. Na
arhimandritom o. Gavrilom i tako se pripremio za odreeno vreme arhimandrit o. Gavrilo i jeroakon
polagaqe monakih zaveta i primaqe male
shime. Sutradan, na sam praznik, Qegovo Visokopreosvetenstvo Mitropolit zagrebakowubwanski i cele Italije Gospodin Jovan sluio je Svetu arhijerejsku Liturgiju uz saslueqe arhimandrita o. Gavrila, igumana manastira Lepavine, protojereja-stavrofora Zvonka
Pilingera, paroha varadinskog, protojereja o.
Vaje Jovia, stareine hrama i jereja Branislava Jelia iz crkve Sv. Aleksandra Nevskog u
Beogradu, jereja Milenka Markovia iz
Kuftajna (Austrija) i jeroakona Vasilija. Za
pevnicom je pojao hor crkve "Sveti Aleksandar
Nevski" iz Beograda.
Na poetku Svete Liturgije je svreni bogo- Vasilije privodili su ipoakona Branislava za
slov Branislav Todori rukoproizveden u in teca i akonsku hirotoniju. Tokom Sv. Liturgije novorukopoipoakona, a iskuenik Marko Prosenica dao loeni akon Branislav je proiznosio jektenije.

43

Qegovo Visokopreosvetenstvo Gospodin

Mitropolit je odrao prazninu propoved, u kojoj je
govorio o znaaju praznika
Vavedeqa Presvete Bogorodice za na duhovni ivot
posebno se osvrui na primer Presvete Bogorodice u
naem duhovnom ivotu,
Qene potpune predanosti
vowi Bojoj povezujui
proroanstva
starozavetnih proroka o Majci
Bojoj. Takoe je izrazio
svoju veliku radost to je
naa Crkva dobila jo jednog poslenika na qivi Gospodqoj, akona o. Branislava Todoria i poeleo
mu od Boga svaki duhovni
dar u pastirskom radu na korist i spaseqe qega samoga
i poverenog mu naroda.
Po zavretku propovedi, mnogobrojni verni
priestili su se svetim Hristovim Tajnama a Gospo-

din Mitropolit je osvetio kowivo i presekao slavske

kolae koji je pripremila gospoa Sneana Petrovi
i mnogobrojni vernici.
Na kraju Svete Liturgije je okupwenim vernicima podewena nafora i
svi su vernici pozvani u
manastirsku trpezariju na
praznini ruak. Za vreme
trpeze Qegovo Visokopreosvetenstvo je pouavao verne hrianskom
ivotu u jevanelskim
vrlinama istiui primer
Presvete Bogorodice i znaaj praznika Qenog Uvoeqa u hram, blagodati
Svete Tajne svetenstva i
radosti to monaki ivot u manastiru Lepavini
stalno uzrasta u svakom pogledu. Pohvalio je opredeleqe monaha Marka Prosenice i poeleo mu od Boga
svako dobro na monakom putu.

44

P O V E W A
SABORA SRPSKE OMLADINE 2004.
a krilaticom Verujem u Boga i Srpstvo,
u organizaciji Pravoslavne omladine Crnogorsko-primorske mitropolije, Zahumskohercegovake i Budimwansko-nikike
eparhije i udrueqa Srpski sabor Dveri,
odran je IV. Sabor srpske pravoslavne omladine
iz Otaxbine i Rasejaqa.
Ovogodiqi Radni deo Sabora srpske omladine, pod naslovom ojstvo i junatvo - Sveti Petar Cetiqski i Karaore otpoeo je 15. avgusta u
Oracu,
u
znak obeleavaqa dva veka
Prvog srpskog
ustanka, a nastavio u Bogosloviji na Cetiqu i manastiru Ostrog,
da bi svoj rad
zavrio
u
Trebiqu na
Preobraeqe. Uesnici Sabora su posetili Mileevsku, Budimwanskonikiku i abako-vawevsku eparhiju. U radu Sabora su uestvovali mitropoliti crnogorskoprimorski Amfilohije i povardarsko-veleski Jovan,
episkopi zahumsko-hercegovaki Grigorije, dioklijski Jovan i umirovweni Atanasije, kao i ugledni
srpski intelektualci iz zemwe i rasejaqa. Posebno
istiemo bratsko obraaqe senatora Gorqeg doma
ruskog parlamenta gospodina Sergeja Jevgenijevia
eblina, koji je obeao da e pomoi prisniju saradqu srpske i ruske pravoslavne omladine, kao i prisustvo predsednika Fonda Apostola Andreja Prvozvanog, gospodina Aleksandra Vladimirovia Mewnika. Ravnopravno uee su imali i pred-

stavnici pravoslavne omladine iz Makedonije.

Na Saboru su se okupila 123 predstavnika iz
preko 60 omladinskih bratstava i nevladinih udrueqa pravoslavno-nacionalnog opredeweqa, a
podnosioci referata su otvorili mnoge vane teme
vezane za ugroenost srpskog nacionalnog bia: bela kuga, pitaqe jezika i tradicije, duhovnosti, sekularizma i globalizma, kao i tehnoloko-informatike civilizacije.
U nameri da se izmeu dva sabora aktivnije
bavi ostvarivaqem
odluka koje su
usvojene, Sabor e formirati radne
grupe za sprovoeqe konkretnih projekata.
Razmatrajui
smernice
s r p s k e
omladine,
dokument koji konkretno profilie zavetno
opredeweqe sabrane omladine na poetku 21. veka,
Sabor je uslovio sledeih devet taaka:
1. Borba za bioloku i duhovnu obnovu nas i
naroda naeg i wudi oko nas. U tom smeru, posebno je
borba protiv bele kuge prioritetni zadatak svih
drutvenih institucija u zemwi i inostranstvu. Sabor srpske omladine se obavezuje da pored pojaanog
obavetavaqa naroda o pogubnom uticaju bele kuge i
edomorstva, u delo sprovede projekat pod radnim
nazivom Beba zna koji se na kreativan i pozitivan
nain, istiui vrednost ivota, bori protiv bele
kuge. U vezi sa ovim projektom polaemo nadu u
blagoslov i pomo Svetog arhijerejskog sabora

45

Srpske pravoslavne crkve.

2. Sabor srpske omladine se obavezuje da e
na sve naine pomoi svojoj ugroenoj brai na
Kosovu i Metohiji, kao i drugim potrebitim:
sirotima i siroadi, prognanima i ratnim vojnim invalidima. U tom pogledu Sabor e, sa
blagoslovom vladike Rako-prizrenskog Artemija, pomoi formiraqe duhovnog centra u
Kosovskoj Mitrovici. Takoe, dostavwamo vladiki na uvid i konkretan projekat obnove manastira Zoite i nudimo pomo u qegovoj realizaciji.
3. Sa blagoslovom nadlenog arhijereja,
svako omladinsko udrueqe bazira svoj rad u
parohiji i eparhiji kojoj pripada, i uestvuje u
sinhronizovanom radu sa drugim organizacijama
na projektima koji se sprovode u svim srpskim
zemwama, a koje je usvojio Sabor srpske
omladine.
4. Zalaemo se za obnovu crkveno-narodnih
sabora koji bi donosili odluke o svim vanim pitaqima za opstanak drave i naroda.
5. I dawe insistiramo na reavaqu pitaqa
identifikacije rtava komunistikog terora, da se
otkriju, opoju i sahrane kosti unesreenih Srba, tamo gde to jo uvek nije uiqeno. Oni koji su u ime
komunizma i novog oveka fiziki i duhovno ubili na desetine hiwada wudi, po pravnoj regulativi
da zloin nikad ne zastareva, moraju biti privedeni
pravdi.

nalne samobitnosti.
7. Svesni da se nalazimo u vremenu tehnoloko-informatike civilizacije sa svim qenim

prednostima i manama, kompjuter i internet prihvatamo samo kao sredstvo za rad. Pitaqe digitalizovanih linih i drugih identifikacionih kartica je
nedovowno istraeno, tako da se Sabor srpske
omladine, zbog opasnosti zloupotrebe, zalae za
hitno pokretaqe javne rasprave na ovu temu u kojoj
bi uestvovale sve relevantne dravne institucije,
ugledni intelektualci iz te oblasti, kao i predstavnici Srpske pravoslavne crkve.
8. Upuujemo molbu Svetom arhijerejskom saboru Srpske pravoslavne crkve da razmotri ideju
osnivaqa Nacionalnog instituta. Okupwajui
pravoslavne struqake iz razliitih oblasti,
ovaj Institut imae zadatak da pomogne naem
narodu i Crkvi da na vreme odgovori na izazove
koji nam dolaze sa procesom globalizacije.
9. Radiemo na uspostavwaqu kontakata i
prisnije saradqe sa omladinskim pravoslavnim
organizacijama iz itavog sveta.
Sabor srpske omladine zavrava ovogodiqe zasedaqe na Ceru, u okviru obeleavaqa 90godiqice Cerske bitke. Neka nam Sveti Petar
Cetiqski, Vodovi ustanici i cerski i kolubarski junaci budu primer portvovanosti u borbi za
slobodu svoga naroda i Otaxbine. Slava im i
6. Zahtevamo od dravnih institucija srp- hvala.
skog naroda da slede put Srpske pravoslavne crkve
i svih koji su stali u zatitu srpskog jezika i srpSluba za odnose sa javnou
skog pisma - irilice, kao jednog od temewa nacioSabora srpske omladine

46

NA PUTU HODOASNIKA
OD NIKIA DO EGEJSKOG MORA
ratstvo pravoslavne omladine svetog
Vasilija Ostrokog iz Nikia nedavno je
organizovalo jedno vrlo neobino pokloniko putovaqe u Grku, tanije na ostrvo
Eginu u Egejskom moru, dvadesetak kilometara udawenom od Atine. Ciw putovaqa vie od etrdeset lanova
Bratstva bio je pokloqeqe motima jednog od
najveih
savremenih
svetitewa u Pravoslavwu, svetom Nektariju
Eginskom, koji, za ceo
pravoslavni svet, predstavwa isto to i za nas
sveti Vasilije Ostroki. Pored Egine na ovom
putu nikiko bratstvo
je obilo i veliki broj
drugih hrianskih svetiqa, kao to su manastir Prohor Piqski, potom velelepni hramovi i crkve u Atini,
Solunu i Ohridu, uveni manastiri na Meteorima i jo
mnogo ta.
U grkoj prestonici smestili smo se u elitnom
hotelu Delfi', koji se nalazi u samom centru grada.
Tokom trodnevnog boravka zaista je bilo lepo videti
Akropow, Olimpiju, hram cara Konstantina, sedite
Atinske arhiepiskopije i jo mnoge druge spomenike
antike i hrianske kulture.
Na boravak poklopio se s utakmicom Lige
ampiona u fudbalu Panathenaikos - Arsenal, pa
smo se tako sasvim sluajno na Plaki upoznali i sa grupom navijaca tobdija sa Hajberija, koji su nam ispriali standardnu englesku navijaku priu o svom ivotu. Pedesetogodiqi Do, sa tetovaom Arsenalovog grba na levoj ruci i konzervom piva u drugoj, ree da
e u Kupu Uefa svim srcem navijati za Partizan protiv, qemu omrznutog, engleskog kluba Midlsbroa.
etvrti dan putovaqa i odlazak na ostrvo Eginu bio je boanski uzvien oseaj. Nakon jednoasovne
voqe brodom od Atine do ostrva, na doku nas je prvo

doekala autentina bela, kao snegom prekrivena,

crkva sv. Nikole iz 19. veka, raena u specifinom
mediteranskom stilu. Odatle je put dawe iao pravo u
srce ostrva, gde se u ambijentu netaknute prirode visoko u nebeskom plavetnilu uzdie velianstveni hram
svetog Nektarija Eginskog. Ispred ovakvih svetiqa oveku prosto zastaje dah, a tome u prilog idu i rei jednog
od organizatora naeg puta, svetenika Slobodana
Jokia.
- uda koja su se deavala jo za ivota svetog
Nektarija, a naroito posle qegove smrti, svedoanstvo su da Bog dela u istoriji i da nikada ne zaboravwa svoj narod i svoje svete. Ovaj svetitew roen je
1. oktobra 1846. u mestu Silivrija u Trakiji. Na krtequ 15. januara 1847. godine dobio je ime Anastasije i
jo od malih nogu poeo je da izuava kqige i prosveuje
se Duhom Bojim. Kao mladi u manastiru Nea Moni primio je monaki postrig, dobivi ime Lazar, a potom ga
je zbog velikih zasluga mitropolit Hios Grigorije rukopoloio u in akona. Qegovo sveteno ime od tada je
Nektarije i pod tim imenom upoznae ga ceo svet. Nakon
zavrenog Bogoslovskog fakulteta u Atini postao je veliki arhimandrit Aleksandrijske crkve, a tano 15.
januara (na dan svog krteqa) 1889. godine rukopoloen
je u in arhijereja i dobija titulu mitropolita. Meutim, zbog zdravstvenih problema 1908. preselio se na
Eginu i u manastiru Uspeqa Presvete Bogorodice proveo ostatak ovozemnog ivota molei se Bogu i razvijajui svest o
moralnom
savrenstvu,
to ga je ispuqavalo spokojstvom
i
blaenstvom.
Zajedno sa jo
tri monahiqe
na ostrvu je osnovao enski manastir Svete Trojice, gde
se i danas nalaze qegove udotvorne moti. Sveti
Nektarije Eginski upokojio se 9. novembra 1920. godine

Fotografije: Kapija manastira Prohor Piqski; Crkva Svetog Nikole na Eginu

47
- zakwuio je Joki.
Kao to veliki broj vernika dolazi u Ostrog i
trai utehe, isceweqe i neposredni odnos sa svetim
Vasilijem, tako se isto deava i na Egini. Pojedini su
jo vie osetili ovu povezanost preko biveg igumana
manastira Ostrog arhimandrita Lazara, koji je u svojoj
bolesti imao neverovatnu ewu i wubav da ode na Eginu i pokloni se motima svetog Nektarija Eginskog.
Naalost, ewa oca Lazara se nije ispunila.
Ovaj sveti ovek je na svom hodoasnom putu zbog tekih
zdravstvenih problema zadran na VMA u Beogradu, gde
se nedugo zatim i upokojio 2000. godine. Na identian
nain upokojio se i sveti Nektarije Eginski, koji je takoe pred kraj ivota krenuo na jedno hodoasno putovaqe koje nije zavrio, jer je zbog bolesti zadran u
atinskoj bolnici Aretejon, gde je preminuo. Predaqe kae da su se na bolnikom krevetu na kojem je bolovao
sveti Nektarije kasnije dogaala mnoga uda. Neki wudi
koji su posle qega leali u istoj postewi izleili su
se, verovatno vowom Bojom, od neizleivih bolesti, a
sline stvari, prema nekim izvorima, dogodile su se i
na VMA u Beogradu.
Posle povratka sa Egine jo jedan dan proveli
smo u Atini sabirajui utiske sa ovog svetog ostrva. U
meuvremenu, voa naeg puta otac Boris Brajovi priredio nam je spektakularan poslepodnevni izlet. Naime, qegova kuma, gospoa Rena Karajani, jedna od najbogatijih ena u Atini, ugostila je sve lanove Bratstva u
svojoj vili, koja se nalazi na vrlo atraktivnoj i egzotinoj plai,
76 kilometara udawenoj
od Atine, u
malom mestu
zvanom Legrena. Gospoa
Karajani najpre nam je omoguila kupaqe na qenoj privatnoj plai,
a potom i pripremila ruak, gde je dominirala tradicionalna grka kuhiqa, morski plodovi, puevi i razni
ribwi specijaliteti. U tom ambijentu ovek bi mogao da
uiva danima, ali ve sledeeg jutra, nakon pozdrava i
duboke zahvalnosti gospoi Karajani, na put je vodio
pravo u Kalambaku, malo turistiko mesto u podnoju
velianstvenih Meteora.
Ovo udo prirode isklesano od strmih litica
na kojima su podignuti zadivwujui manastiri kod svakog od nas izazvalo je neverovatan oseaj potovaqa,
divweqa i neverice da tako neto uopte i moe da

postoji. Od 24 manastira rasuta po zastraujuim stenama danas je otvoreno svega est, od kojih je svakako
najpoznatiji Veliki Meteori.
Bratstvo je posetilo i enski manastir Sveti
Stefan, koji je podigao Srbin, Antonije Meteorski, a
pretpostavwa se da je stena na kojoj se uzdie hram bila
nasewena monasima jo pre 1200. godine. Monahiqe su
u qega dole
tek
posle
Drugog svetskog rata, kada je veina
monaha izginula, pa je
sestrama dozvoweno da
dou i odravaju ga kako se ne bi zatvorio. Na kraju,
sputajui se strmim serpentinama, u manastiru Svetog
Nikole videli smo i poznate freske uvenog kritskog
umetnika Teofana.
Prolazei kroz prelepe predele severne Grke,
negde na pola puta, u tiini jedne listopadne ume,
zaustavili smo se kako bismo obili i udotvorni
izvor svete Petke, koji u maloj peini pod zemwom lei
sakriven daleko od nasewenih mesta. Kroz uski i minijaturni prolaz duine desetak metara, vlanim kamenim stepenicama, jedno po jedno, silazili smo do svete
vode, za koju se tvrdi da je izuzetno lekovita i da posebno pomae nerotkiqama. U kasnim popodnevnim satima stigli smo u Solun. Odmah po dolasku u hramu sv.
Dimitrija poklonili smo se motima tog svetitewa.
Crkve sv. Sofije i sv. Grigorija Palame takoe su bile
vrlo interesantne za razgledaqe, kao u krajqem i ceo
ovaj grad, koji na prvi pogled ima neke slinosti i pomalo podsea na Beograd.
Posledqa odrednica na ovom vrlo uzbudwivom
putovaqu bio je Ohrid, grad u kojem zaista ima ta da se
vidi. Poseban utisak ovde ostavwa uvena crkva Svetog
Nauma, u kojoj je dugo godina episkop ohridski bio i na
sveti vladika Nikolaj Velimirovi. U potpunom miru i
tiini vladika je ovde dobijao inspiraciju za svoja dela. Meutim, danas autentini ambijent i tiinu u kojem se nalazio Sveti Naum naruavaju ugostitewski
objekti koji su praktino opkolili crkvu. Odlazei sa
ovog svetog mesta, po dolasku u centar Ohrida, usledila
je kraa voqa brodom, a potom smo pristali u malo nasewe Kaneo. Ba tu, na jednoj strmoj litici kraj obale,
obasjana sunevim zracima i okruena nebeskim
plavetnilom, uzdie se crkva Svetog Jovana, za koju

Fotografije: Manastir Sveti Stefan na Meteorima; Bratstvo pravoslavne omladine sv. Vasilija pred hramom svetog Nekterija

48
na vodi kae da je podignuta u trinaestom veku, ali
da je ktitor nepoznat. Nedaleko odatle nalazi se i vrlo
zanimwiva crkva Svetog Klimenta, gde smo se poklonili motima ovog sveca i osnivaa slovenske pismenosti. Ipak, jedna od najinteresantnijih svetiqa u
Ohridu je crkva Svete Sofije, koja je tokom turskih
osvajaqa bila pretvorena u damiju, a kasnije ponovo
vraena u crkvu. Meutim, tokom restauracije jedan deo
xamije je sauvan, a on se i danas moe videti.
Tokom naeg boravka u Ohridu primetili smo
jedan vrlo ruan odnos Makedonaca prema verskim objektima. Naime, u veini crkava u ovom gradu ulaz se

naplauje sto denara ili 1,6 evra, a u crkvi Bogorodice

Perivlepte bili smo zgroeni kada smo videli i to da
se za pripratom pui i pije alkohol. Da stvar bude gora,
sve to radi ena koja nam se prvo predstavwa kao magistar teologije, a potom poiqe da nas vrea kada saznaje da dolazimo iz Srbije i Crne Gore. Ne elei da se
uputamo u bilo kakvu raspravu, napustili smo crkvu
pitajui se da li je mogue da je ovakvu sudbinu doivela Bogorodica Perivlepta, koju je jo 1295. godine
podigao veliki vizantijski heterijarh Progon Zgur, zet
uvenog cara Andronika Drugog.
Tekst i fotografije: Toma Zekovi

VILIJAM MONTGOMERI POKLONIO VOZILO MANASTIRU KOPORIN

BROJANICE SPASILE AMBASADORA

Igumaniji Haxi Agniji upuen poziv da prisustvuje proslavi Dana nezavisnosti SAD
Automobil kojim smo se vozili potpuno je uniten, ali niko od trojice putnika nije stradao,
moda nas je koporinska brojanica sauvala, istie ameriki diplomata u pismu igumaniji
Sestrinstvo manastira Koporin, zadubine despota Stefana Lazarevia, ostavilo je snaan utisak na
amerikog ambasadora u Beogradu Vilijama Montgomerija.
Ameriki diplomata u dva navrata boravio je u srpskoj sredqovekovnoj svetiqi, a ovih dana uputio je
poziv igumaniji, majci Haxi Agniji, da 4. jula prisustvuje proslavi amerikog Dana nezavisnosti.
- Obradovao me poziv i istovremeno mnogo uzbudio. Prosto ne mogu da verujem da je meni ukazana takva ast
- kae igumanija manastira Koporina, mati Haxi Agnija. - Wubav, a Bog je wubav, se wubavwu vraa. Nita se ne
moe korisno uiniti pakou i zlom.
Ambasador Montgomeri je prvi put u Koporinu boravio 2000. godine. Tada je uruio donaciju Optoj
bolnici Stefan Visoki u Smederevskoj Palanci, koja nosi ime despota Stefana. U manastiru je, u znak seaqa
na ovu svetiqu, dobio brojanice. Predala mu ih je lino igumanija, mati Haxi Agnija.
- Poklon je izraz naeg uvaavaqa tako visokog diplomate - kae mati Haxi Agnija. - Nama je bilo drago
to je on izrazio ewu i posetio na manastir. Tada smo gospodinu Montgomeriju objasnili ta nama znai
brojanica. Rekli smo da se s qom molimo Gospodu, da je ona, ustvari, ma protiv zla i da je brojanicu nosila Majka
Boja. Brojanica je, najkrae reeno, zatita od zla.
U manastiru Koporin skreu paqu na jednu zanimwivost. Brojanice su spasile ivot amerikom
diplomati. U saobraajnom udesu, koji je doiveo u Preevskoj dolini nekoliko dana posle posete Koporinu, ostao
je nepovreen. Posle toga ambasador Montgomeri je napisao pismo igumaniji zadubine despota Stefana. U qemu,
uz ostalo, navodi da su istorija i lepota Koporina na qega ostavili snaan utisak.
- Ja znam da je manastir u dobrim rukama - pisao je ameriki diplomata. - Zahvawujem vam na pokloqenoj
brojanici. Nosio sam je i u trenucima kad sam doiveo saobraajni udes. Automobil je potpuno uniten, ali niko
od trojice putnika nije stradao. Moda nas je koporinska brojanica sauvala.
Ambasador Montgomeri je jo prilikom prve posete manastiru obeao da e qegovom sestrinstvu
pokloniti vozilo. To je i uinio u februaru ove godine. U Koporin je dovezao kombi, koji sestrinstvu mnogo znai.
D. J.
Vesti, 29. jun 2003.

49

MONAHIQA OIVELA TREEG DANA POSLE SMRTI

Pskovska monahiqa Antonija videla ad i Gospod je vratio na zemwu
na je videla svoje telo sa strane - lealo je
na operacionom stolu. Okolo su se skupili
lekari. Ka grudima su prinosili pribor slian pegli. - Praqeqe! - uzviknuo je profesor Psahes.
Telo se trgnulo. Ali ona nije osetila bol.
- Praqeqe!
- Srce ne reaguje!
- Praqeqe! Jo! Jo!
Lekari su pokuavali da oive qeno srce
skoro pola sata. Ona je videla kako je mladi asistent
stavio ruku na rame profesoru:
- Borise Isakoviu, ostavite.
Pacijentkiqa je mrtva.
Profesor je svukao rukavice, skinuo masku. Ona je videla qegovo nesreno
lice, celo u kapwama znoja.
- Kako alosno! - rekao je Boris
Isakovi. - Takva operacija, est sati smo
se trudili...
- Ja sam tu, doktore! Ja sam iva! povikala je ona. Ali lekari nisu uli qen
glas. Ona je pokuavala da uhvati Psahesa
za mantil, ali tkanina ak nije mrdnula.
Profesor je otiao, a ona je stajala pored
operacionog stola i gledala kao omaijana
na svoje telo. Bolniari su ga premestili
na kolica, prekrili aravom. Ona ih je
ula kako govore: - Opet glavobowa: doavi je
preminula, iz Jakutije...
- Rodbina e je sahraniti. Da, ona nema nikog
roenog, samo maloletnog sina.
Ona je ila pored kolica, i vikala:
- Ja nisam umrla! Ja nisam umrla!
Ali, niko nije uo qene rei.

Monahiqa Antonija
se sea svoje smrti sa trepetom
- Gospod je milostiv! On nas sve voli, ak i

posledqeg grenika...
Antonija je neprestano okretala brojanicu. Qeni tanki palci drhte. Izmeu palca i kaiprsta se vidi
stara tetovaa - jedva primetno slovo A. Matuka
Antonija hvata moj pogled. Ja sam se zbunio, kao da sam
ugledao neto zabraqeno.
- To je seaqe na prolost u tamnici - govori
monahiqa. - Prvo slovo moga imena. Po pasou ja sam
Angelina. Iz mladosti neposlunost...
- Ispriajte nam!
Matuka Antonija ispitivaki gleda u mene.
Imam takav oseaj kao da me skroz vidi. Minut se ini kao venost. Najednom zauta,
najednom tajac. Na susret nije bio sluajan. U Peor-Pskovskoj oblasti, gde u blizini poznatog Sveto-Uspeqskog manastira
ivi 73-godiqa matuka Antonija, doputovao sam dobivi vesti od poznanika vernika: Imamo udesnu monahiqu! Bila je na
mnogim mestima. Matuka Antonija, kako
se pokazalo, u ne tako davnoj prolosti je
bila neimarka i nastojatewka enskog
manastira u Vjatskim Powanama Kirovske
oblasti. Posle treeg infarkta, slabog
zdravwa, trebalo je da bude sahraqena.
Sloila se da se sretne sa novinarem lista ivot poto je dobila preporuku od
duhovnika. ini mi se da je moju molbu uputila negde
navie. I dobija odgovor. Meni staje dah. Na kraju ona
iznosi:
- Ispriau. Ne znam moju prolost, ne shvatam
to to se desilo sa mnom posle smrti. ta je bilo, bilo
je...
Matuka Antonija stavwa krsni znak na sebe.
Jedva ujno, samo usnama, ape molitvu. Osea da
povratak u prolost zahteva od qe ne male duevne i
fizike napore, slino plivau koji treba da uroni u
buan vodopad.

50

Detiqstvo
- Rodila sam se u istopowu. To je mali grad na
Kami u Tatariji. Otac Vasilij Rukabinikov je otiao na
front kao dobrovowac. Poginuo je na Brjanini, u partizanima. Mama Ekaterina se ponovo udala za starijeg, on
je 30 godina bio stariji od qe. Ja sam ga zamrzela, tako
da sam beala od kue. Obrela sam se u dejem domu kao
siroe. Na kraju rata obuili su me zajedno sa drugaricama za mainca i poslali u rudnik u Sverdlovsku
oblast.
Prvih dana smo se pobunili zbog... Mi smo maloletne, a rudari su tamo doli. Prvog dana su nas nezgrapno grlili... Ali ja sam pobegla u Moskvu, drugu Voroilovu, alivi se. Dokopavajui se viseih stepenica vagona, bile smo oajne i hrabre. Noevale smo u parku
Gorki, u buqu, pribijajui se jedno uz drugo...

Voroilov
Ujutru ja, kao najmaqa, iako su mi davali 12 godina, pooh u izviaqe. Izabrala sam duani starijeg
ike. Prila, upitala kako da naem Voroilova. Dekica
je odgovorio da se upis na prijem vri na prijemnici
Vrhovnog saveta u Mohovoj ulici. Nali smo tu prijemnicu.
Tu je bila gomila wudi. - Kuda? - upitao nas je
milicionar na vratima. - K Voroilovu. - Zato? - To emo samo qemu da kaemo.
Milicionar nas je doveo u neki kabinet. Za stolom je sedeo debeli naelnik. Viknuo je na nas strogo: Govorite! A ja dreknuh: - Beite, devojice! To nije
Voroilov!
Takav smo zvuk uli da smo se svi razbeali. I
tad videh kako Voroilov ulazi. Znala sam ga na osnovu
fotografija. Uveo nas je sa sobom. Naredio je da se donese hleb, aj. Sasluao je i upitao: - Hoete da uite?
- Da. - Recite koji smer da napiem.
Ja sam izabrala geologiju u Kelirovskoj oblasti. A tamo je ila sirotiqa, povezivala se s lopovima.
Zbog gluposti i od gladi. Svidelo mi se kako ive:
rizino, lepo. Napravila sam tetovau kako bi svi videli da sam... Samo, nije trajalo dugo: nau druinu su
uhvatili. U zatvoru mi se nije svidelo.

mo u Jakutzolotu. ak sam dobila orden, Radnik Crvenog znaka. U poetku je u porodici sve bilo normalno,
rodila sam sina, Saeqku. Zatim je mu poeo da pije.
I da me bije zbog wubomore. Zatim se bacio. Nisam patila, tako sam se s qim namuila! A jo me je i bolest
savladala. U poetku nisam pridavala znaeqe, a zatim
kako je poela da pritiska (nekoliko puta usred bela dana sam ostajala bez svesti), pola sam lekarima. Ispitivali su me i nali tumor u glavi. Uputili su me hitno
u Krasnojarsk, na kliniku medicinskog instituta. Ja plaem: Spasite me! Imam jednog sina, jo ide u kolu,
ostae sam... Profesor Psahes je poeo da operie. Znala sam da je operacija opasna, bojala sam se strano! Tada sam se setila Boga. Pre sam bila ateista, bogohulnica, ali je odjednom molitva dola na um. Tanije, duhovni stih koji me je jednom u detiqstvu jedna ena nauila. Zove se San Bogorodice. O Isusu, svim Qegovim
stradaqima, skoro celo Jevanewe je u tim stihovima
prepriano. Povezli su me na operaciju, a ja drhtim i
sve San Bogorodice apem. Dali narkozu, poeli da
probadaju lobaqu... Ja bol ne oseam, ali sve ujem kako
s mojom glavom rade. Dugo su operisali. Zatim sam, kao
kroz san, ula kako me po obrazima pweskaju. Sve si prespavala, govore mi. Ja sam se probudila od narkoze,
mrdnula, htela da ustanem, podigla se, i tu je srce stalo. A meni je neto iz tela isteklo - moe biti iz hawine, skliznulo...

Smrt

Kolica sa beivotnim telom su odvezli u hladnu sobu bez prozora. Angelina je stajala pored. Videla
je kako su qen le premestili na gvozdenu seiju. Kako
su skinuli s nogu cipele, koje su bile na qoj za vreme
operacije. Kako su privezali etiketu od mueme i
zatvorili vrata. U sobi je postalo mrano. Angelina se
zadivila: ona je videla!
- Desno od mog tela je leala neka ena sa na
brzinu zaitim razrezom na stomaku - sea se monahiqa. - Bila sam poraena, pre je nikada nisam znala.
Ali sam osetila da mi je skoro roena. I ja znam od ega
je ona umrla, desilo se zavrtaqe creva. Meni je postalo
strano sa mrtvakiqom. Udarila sam vrata i prola
kroz qih! Izala na ulicu, i zaprepastila se. Trava,
sunce - sve je nestalo! Beim napred, a nema puta. Kao
Sin
privezana za bolnicu. Vratila sam se nazad. Vidim lekare i bolesnike u bolesnikim sobama i hodnicima. A
Kada sam izala na slobodu, zaklela sam se se- oni mene ne primeuju. Glupa misao mi pade na pamet:
bi da nikada vie ne doem iza reetaka. Udala sam se, Ja sam sad nevidwiv ovek! Samoj mi je postalo smeotila u Jakutu, u seoce Qinij Kuran. Radila sam ta- no. Poela sam da se kikoem, ali me niko ne uje. Tre-

51
balo je skroz kroz zid da proem, uspela sam! Vratila
sam se u mrtvanicu. Opet sam videla svoje telo.
Zagrlila sam se (telo), poela da drmam, i da plaem. A
telo se nije mrdalo. I ja sam zaridala, kao nikada u ivotu - ni ranije, ni kasnije nisam tako nikad ridala...

su dolazile u mrtvanicu, i postavili me na kolena. Ja

sam se poklonila do same zemwe, ali me vojska podigla
i gestom pokazala da ne treba tako, ve ramena treba da
budu prava, a glava na grudima. I poeo je razgovor s
onima to su sedeli za stolom. Zapaqila sam se: oni su
znali sve o meni, sve moje misli. I qihove rei o meni
su bukvalno tekle: Sirota dua, koliko je grehova nakuAd
pila! A mene je bilo uasno sramota: odjednom sam se
jasno setila svakog mog loeg postupka, svake rave miPria Matuka Antonija:
- Odjednom, pored mene, kao iz vazduha, pojavile sli, ak i one koje sam davno zaboravila. I odjednom sam
su se figure. Ja sam ih za sebe nazivala - vojske. U odei poela samu sebe da alim. Shvatila sam da sam tako
kao sv. Georgije Pobedonosac na ikonama. Nekako sam ivela, ali nisam nikoga krivila - sama sam svoju duu
znala da su oni ili za mnom. Poela sam da se otimam. pogubila...
Viem: Ne dirajte me, faisti! Oni su me bukvalno
Gospod
uzeli pod ruku. I unutar sebe sam ula glas: Sada e
saznati gde si se obrela! Meni se zavrtelo u glavi,
Iznenada sam shvatila kako da nazovem Onoga
smrailo. I tako je navalilo - uas! Bol i alost
neopisiva! Ja urlam, grdim, a mene sve vie boli. O tim Koji sedi u sredini i rekla: - Gospode!
On se odazvao, u dui je ve nastalo takvo
mueqima ne mogu da priam, nema tih rei da to opiem... I odjednom na desno uvo neko neto tiho ape: rajsko blaenstvo. Gospod je upitao: - Hoe na Zemwu?
Rabo Boja Angelina, prestani da grdi, maqe e te - Da, Gospode! - A pogledaj okolo, kako je ovde dobro!
Podigao je ruke nagore. Ja sam poglemuiti. Ja sam uutala. I iza lea
dala okolo - sve je zasijalo, tako je bilo
bukvalno osetila krila. Poletela sam
neobino lepo! A unutar mene odjednom
nekud. Vidim: tiqajui plamiak napse rodila beskonana wubav, radost,
red... Plamiak takoe leti, i ja se bojim
srea - sve redom. I ja sam rekla: - Oproi odmiem od qega. I oseam da desno od
sti, Gospode, ja sam nedostojna!
mene, kao mala pela, takoe neko leti.
I odjednom mi je dola misao o sinu; i
Pogledala sam dole, kada tamo puno
ja sam rekla: - Gospode, imam sina Saemukaraca s crnim licima. Diu ruke
qku, on e propasti bez mene! Jadna sama
uvis i ujem qihove glasove: Pomoli se
se nisam zatvora spasla. Ne elim da on
za nas! A ja sam pre toga bila neverujua.
propadne!
U detiqstvu su me krstili, a zatim u
Gospod odgovara: - Vratie se, ali
crkvu nisam ila. Odrasla sam u dejem
popravi
svoj
ivot!
- Ali ne znam kako! - Saznae. Na
domu, tamo su nas sve ateistiki vaspitavali. Samo pre
tvom putu e se nai wudi koji e ti rei. Moli se! - Ali
operacije sam se setila Boga.
Tu pelicu s desna ne vidim, ali je ujem. I kako? - Srcem i miwu!
znam da nije zla. Pitam je o wudima: Ko je to i ta je
Budunost
to? I umilan glas odgovara: To je tartar, mesto tame.
Shvatila sam da je to ad.
I odjednom su mi otkrili budunost: - Udae se
Raj
za drugog oveka. - Ko e mene da uzme ovakvu? - On e te
sam nai. - Nije mi potreban vie mu, s prethodnim
- Odjednom sam osetila kao da sam na Zemwi. pijancem sam se namuila za ceo ivot! - Novi e biti
Ali je sve mnogo lepe, cveta kao prolee. I miris je dobar ovek, ali takoe ne bez greha. Sa severa ne odlaudan, sve je blagouhano. Jo me je zapaqilo: na drveu zi dok sina u armiju ne isprati. Zatim e sresti nosu istovremeno i cvetovi i plodovi - pa toga nema! Vi- vog mua i udae se. A zatim ti je sueno da nae bradela sam ogroman, izrezbaren sto, a za qim tri muka ta. - Zar je on iv? Ja od rata o Nikolaju nemam vesti! lica s istim veoma lepim licima, kao na ikoni Invalid je, u kolicima. Nai e ga u Tatariji, i sama
Trojica. A okolo mnogo, mnogo wudi. Ja stojim i ne e se s muem tamo preseliti. Bie veoma potrebna
znam ta da radim. Doletele su do mene te vojske, koje bratu, negovae ga i sama e ga uvati. - Hoe li sa

52
sinom sve biti u redu? - Za qega se ne brini. Kad poraste, odvojie se od tebe. Ali ti ne oajavaj. Seti se
Gospoda i priaj wudima o tome ta si ovde videla! I
seti se, obeala si ispraviti svoj ivot!

sam na teretu. Pola sam na most da skoim. A pre nego

to sam se u vodu bacila, reila sam s Nebom da se
oprostim. Spustila sam oi i videla krstove i kupolu.
Hram. Mislim: Pomoliu se posledqi put pre nego se
utopim. Dola sam u sabornu crkvu. Stojim pred ikonom Bogorodice i plaem. Odjednom ena to je u hramu
Povratak
skupwala, primetila je moje suze, prila i upitala ta
- Ve sam se obrela u svom telu. Osetila sam da mi se desilo. Ispriala sam joj o raku, o tome da je mu
mi je strano hladno: smrzla sam se veoma. Pomolila poeo da pije, da nikome nisam potrebna, da sin ima
sam se: Hladno mi je! I ujem glas na desno uvo: Strpi svoju porodicu i da sam mu ja samo teret. Da sam htela
se, odmah u doi za tobom! I tano, otvaraju se vrata, ruku na sebe da podignem. A ena meni govori: Ti treba
ulaze dve ene sa malim kolicima, hteli su da me voze sada da ode u Naberenije elqi. Tu je doao udesan
na sekciraqe. Doli su do mene, a ja sam zbacila ar- bauka, arhimandrit Kiril iz Rige. On sve na svetu
av. Oni u viku i be! Profesor Psahes, koji me je lei!
operisao, dolazi s lekovima. Govori: Mogue je da je
Arhimandrit
iva! Svetli nekom lampom. A ja sve vidim, oseam, i
zavrilo se tako da nita nisam mogla rei, samo sam
Matuka Antonija pokazuje fotografiju
namignula. Odvezli su me u bolniku sobu, obloili
svetenika
koja visi u qenoj keliji.
termoforima, umotali u odeu. Kada sam se zagrejala,
Na snimku je - blagog lica, stasit bauka sa
ispriala sam ta se desilo sa mnom. Boris Isakovi
dva krsta na odedi.
Psahes me je pawivo sasluao. Rekao je da je posle mo- To je moj duhovni otac - umilno govori
je smrti prolo tri dana.
monahiqa. - Arhimandrit Kiril Borodin,
- Jo u bolnici - govori matuka Antonija - ja
udotvorac i pravednik. Stradao je za vesam napisala u novinama Nauka i religija o tome ta
ru u vreme sovjetske vlasti. On je sam lese sa mnom desilo. Ne znam da li su tampali. Profesor Psahes je nazvao moj sluaj jedinstvenim. Kroz kar po obrazovaqu, mnoge wude je iscelio. Godine 1998.
je otiao Gospodu. On ne samo da mi je spasao ivot, ve
tri meseca su lepo napisali.
mi je duu iscelio.
Dola sam tada u Naberenije elqi na adresu
Oajaqe
reenu mi u crkvi. ak kui u Niqekamsk nisam svra- Vratila sam se natrag u Jakutiju - govori ma- ala. Red u stanu u kojem je otac Kiril primao se odutuka Antonija. - Opet u Jakuzoloto, gde sam na dobroj io. Mislim, treba ekati celu no. Odjednom se vrata
poziciji bila. Radim, sina hranim. Poela sam da idem otvaraju, izlazi svetenik i meni mae rukom: Matuu crkvu i da se molim. Sve se desilo onako kako mi je na ko, doi! Zvao me je k sebi. Stavio mi je dlan na glavu:
onom svetu bilo predskazano. Udala sam se, a zatim Ah, kako si ti bolesna. I odjednom me je obuzela raoenila sina. I starijeg brata Nikolaja, izgubwenog u dost kao onda u onom svetu pred Gospodom. Htela sam da
ratu, nala sam u Tatariji. On je bio sam samcat, inva- kaem ocu Kirilu sve o sebi, o tome da sam na onom svelid u kolicima, ve veoma bolestan. Preselili smo se u tu bila, ali me je on zaustavio: Ja sve o tebi znam.
Niqekamsk, blie bratu. Dali su nam tamo stan, kao
Manastir
severcima. Ja sam u to vreme ve bila u penziji. Negovala sam brata do qegove smrti. Sahranila, oplakala. A
zatim se i sama razbolela. Probadalo me u krstima, u
Odjednom bauka meni govori: - Putuj u Elaustima mi je postalo kiselo. Trpela sam dugo. U pore- bugu, tamo se nalazi manastir. Rei e matuki Evgeequ sa adskim mukama, sve zemawske bolesti su kao niji da sam te ja poslao.
ubod iglom. Sin i mu su me nagovorili da poem u bolJa sam se zbunila: - ta Vam je, bauka? Imam
nicu. Sa poliklinike su me uputili na ispitivaqe u Ka- mua i sina.
zaq. I tamo su nali rak jetre. Rekli su da sam zakaOtac Kiril tada izree udne rei: - Nema ti
snila za operaciju, da je metastaza ve poela.
nikoga!
I takva tuga me je obuzela - predati se. Dola
Ja ropem: - Ve je no.
mi je grena misao: Kome sam potrebna ovakva, samo
A on strogo: - Blagoslovim, idi!

53
Kuda da se denem? Pola sam na raskre.
Putniki autobusi su ve svi otili. Odjednom neki mukarac koi: Ko je za Elabugu? Dovezao me je do samog
manastira. Tamo su ve ekali. Poela sam da ivim u
manastiru i da se molim. A snage je ponestajalo. Ve sam
malo ta mogla: jetra je sasvim otkazivala. Jednom usnim ovakav san. Vidim etiri mukarca, odevena u belo.
Oni su oko mene. Ja leim, a jedan od qih govori: Tebe
e sad boleti. Istrpi, rak e proi. Ujutru sam se probudila, a jetra ne boli. Apetit se pojavio, navalila sam
na hranu. Jedem sve to sam ranije odbacivala zemiku, supu. Bar da jednom u krstima probode!
Odjednom, otac Kiril doputova. Ispriala sam mu o
stranom snu.
Pitam: - Ko me je u snu iscelio? A bauka odgovara: - Zar se to desilo? To je milost Boja!

Sin
- Otac Kiril me je blagoslovio da otputujem kui u Niqekamsk, da uzmem stvari i sredim dokumenta.
Doputovala sam, a sin i mu su me zaboravili. Mislili
da sam ve umrla. Muu sam objasnila da treba da se razvedemo,
da ja elim u manastir, dua eli Bogu da slui. On se smirio. A
sin - nikako: Ne putam te! Stavio mi je psei lanac. Tri dana me
je drao tako, ak i u toalet me
vodio na lancu. Ja sam se molila
da Gospod urazumi sina. Dopustio
mi je sada da odem u manastir. Iza
lea je doviknuo: Sin se tebe
odrie. Postrigli su me u monahiqu po imenu Antonija.
U prevodu sa grkog to znai dobijeno mesto. U manastiru sam promenila svoj ivot, kako sam tad Gospodu
obeala. Zatim su me blagoslovili da gradim novi
manastir u Vjatskim Powanama, postavili me za nastojatewicu. Sluila sam tamo. A posle infarkta molila se
izvor: www.blagoslovenie.ru/client/chudesa

da me Gospod uzme. Doputovala u Pskov, potom se obrela

u Peori. Ovde, pokraj svetih mesta, lake je i moliti
se i disati.

Dar
O matuki Antoniji u Peori govore sa wubavwu. Priaju, pored velikog dara da utei wude, ona
ima i dar da vidi duhovnim oima.
- Bilo je vremena kada sam neverovatno
videla - govori matuka Antonija. - Zatim sam zamolila Gospoda da mi oduzme taj dar. Teko je to.
- Rekli su mi da ste videli udo u hramu: tajnu
pretvaraqa hleba i vina u Telo i Krv Hristovu.
- To je bilo na Pashu, kada su Carska vrata, koja
zatvaraju ulaz u oltar, otvorena. Stojim ja pored Carskih vrata, ekam Priest. I posmatram kako svetenici u oltaru savravaju Tajinstvo, vade iz prosfore
estice... Mislim: kako e hleb postati Telo Hristovo?
I odjednom je na Oltaru kao sunce zasijalo. Vidim, umesto prosfore Mladenac lei. Prelep, sav se svetli. A
svetenici Qega... u grudi! Povikala sam: Ne bodite
Mladenca! Wudi me gledaju, ne
shvataju u emu je stvar. A ja vidim:
aa zlatna, za Priest, izgleda
prozrana, skoro staklena. I sama
se puni Krvwu. Posle slube sam
sa strahom priala o svemu svome
duhovniku. On me je umirio: Gospod
ti je pokazao udo, raduj se!
- Evo, i ivim u radosti. Hou
svima da kaem: nema smrti, postoji ivot veni! Treba samo voleti
bliqe i biti veran Gospodu.
- A budunost predskazujete?
- Ne. Jedno znam: Rusiju ekaju teka iskueqa.
Ali ako postanemo bowi, Gospod e nam oprostiti...
prevod: R. Ma.

54

MANASTIRSKA HRONIKA
Svedoanstvo
U ludom vremenu u kome ivimo i koje zahteva
veliko emotivno i fiziko troeqe, gotovo da se zaboravwa ta znai biti oputen i smiren. Svakodnevne
obaveze, nerviraqa, ivot u zatrovanim sredinama i
sa loim navikama, dovedu da se oseate kao da vas
boli celo telo. Postajete razdrawivi, duh vam klone a telo se zamori, i malo-malo pa skoknete do lekara,
jer vas mui ovo ili ono.
Tu neravnoteu izmeu duha i tela, i napetost,
koja kasnije dovodi i do velikih problema u organizmu,
najbowe lee mir, tiina i topla re oca Gavrila iz
manastira Lepavine.
Manastir se nalazi 80-ak kilometara od Zagreba, u predivnom kraju okruen nesvakidaqom lepotom
prirode (ravnice i ume), tako da ve sam dolazak na
ovo sveto mesto ini da se povrati bar deli spokoja i
vedrine. udesne rei oca Gavrila i ostale brae iz
manastira, kao i ivotne prie drugih wudi koji su isto
tako doli na ovo mesto da povrate veru u svoje izgubwene snove, uine da svako vrati snagu i veru u ivot.
Moj prvi susret sa ovim manastirom i dobrim
wudima bio je za Uskrs ove godine, kada sam kratko svratila i kad me je udesna mo ovog mesta osvojila zauvek.
Zato sam svoj prvi dolazak u nau zemwu (poto ivim
u inostranstvu), a to je bilo za praznik Svete Trojice
(Duhove), iskoristila da opet posetim ovo mesto, ali da
ovaj put ostanem malo due. Oaravajui mir mesta i
pomo brai u qihovim svakodnevnim poslovima, u bati ili kuhiqi, uine da se ovek oseti korisnim i vrednim, i da u tom inu pomoi manastiru ini i dobro delo za samog sebe, zaboravi svoje probleme i pone da se
osea mnogo bowe.
Konkretno, ja sam imala problem sa bronhijalnom astmom i bila sam dola do staqa kad sam svake

noi morala da koristim aparat za disaqe, ali moj

boravak od nekoliko dana meu ovim divnim wudima i
na ovom udesnom mestu uinio je da se ponem oseati
bowe i da prestanem da koristim aparat. No to je samo
jedan mali deli promena i pobowaqa koje sam osetila, a koje se odnose na celokupno staqe mog organizma.
Zbog ovog mog iskustva, a i iskustva drugih wudi koji su posle boravka na ovom mestu nali snage da
nastave dawe sa svojim ivotom (neki su nastavili prekinute studije, neki povratili duevni mir), koristim
priliku da se najtoplije zahvalim svoj brai u manastiru, a posebno ocu Gavrilu, na svim divnim, plemenitim i korisnim reima i savetima koje su mi uputili,
i da dolazak i boravak ovde preporuim svakom (bio mu
neophodan dolazak ili ne), jer e se svako odavde vratiti zdraviji, veseliji i sa mnogo vie vere u Boga i sebe, a i svet oko sebe.
Zato neka ova pria bude mali savet: da malo
zastanemo, osvrnemo se na na ivot i pokuamo da ga
uinimo to vrednijim i smirenijim. Tako neto sigurno omoguava dolazak na ovo sveto mesto, meu ove
divne wude.
Jo jednom svako dobro, brao, i neka nas wubav
Boja vodi uvek.
Puno srdanih i zahvalnih pozdrava od Milke
S. iz vajcarske

Svedoanstvo
Put blaenstva i duevnog mira nala sam u
manastiru Presvete Bogorodice, uz molitvu oca Gavrila, koja me je dirnula toliko da sam poelela da ostanem.
Prole, 2003. godine, moja prijatewica mi je
donela kqigu uda Presvete Bogorodice Lepavinske.

55
Proitala sam je vie puta. Nisam mogla da verujem kako ovek drugome oveku moe toliko zla da napravi,
ali sam bila srena to su nali pomo kod Presvete
Bogorodice. Neto me je svaki dan podsealo na ewu
da imam Bogorodiinu ikonu, i kad sam to ispriala
koleginici na poslu, ona mi kae: Pa ja je imam, dau
Vam je. Stavila sam je povie uzglavwa, gde imam i
krst.
Nikome nisam htela rei ta mi se dogaa od
35. godine ivota. Sa strahom sam ila da legnem u krevet, jer im legnem, neto me tako ukoi da ne mogu ni
usta da otvorim, niti ruku da pomaknem. Oseala bih neku hladnou, a kad to popusti, onda umor i glavobowu.
Nikako nisam sebi mogla pomoi. O svemu tome nisam
priala, bojala sam se da me wudi pogreno ne shvate.
Svi me znaju kao veselu, na poslu uvek dobro raspoloenu, a nisu ni slutili da su mi srce i dua bolni. Radqu otvaram u est ujutro, i koleginice bi me esto pitale kako mogu tako rano da budem nasmejana. A meni je
moj posao bio spas... Poela sam da se molim Presvetoj
Bogorodici i asnom Krstu. U meni se neto meqalo,
ali me nou i dawe neto davilo.
Mu mi se razboleo i pao u depresiju, jer su mu
lekari rekli da moda ima karcinom creva. Bilo mi je
veoma teko, pitala sam se ta da uradim. Nazvala sam
prijatewicu i zamolila je da ide sa nama u manastir.
Odmah je pristala. Mu je iao jo na drugo snimaqe
kod interniste, on je rekao da je to polip i uklonio ga, a
mu i dawe nikako da smiri - u depresiji je, mravi,
eer mu je porastao...
U maju smo krenuli za manastir. Mu je samo utao, i nimalo nije obraao paqu na ono to smo nas
dve priale. Kad smo stigli, otili smo na izvor i popili malo vode. Tokom slube u crkvi muu je pozlilo
zbog dima od svea i tamjana, pa je izaao van. Posle se
vratio, poklonio se pred ikonom Presvete Bogorodice i
pomolio se. U povratku kui, on je celim putem pevao. Sa
sobom smo poneli ikonu Presvete Bogorodice, svee
tamjan, svetu vodu. im smo stigli, odmah sam okadila
kuu i prostorije okropila vodicom. Posle tri dana mu je uramio ikonu i stavio je iznad kreveta.
Tu vee, kad sam legla, brzo sam zaspala. Kad
me mu probudio, jer sam vikala u snu, rekla sam mu da
je gotovo, da sam se oslobodila muke. Sutradan sam bila
srena, ali navee me u snu probudilo reaqe. Pogledala sam i videla gore iznad sebe enu bez odee, dlakavu kao majmun, kako je stisnula zube i rei na mene.
Prepoznala sam je, i pre sam je saqala. Ali, od te noi
vie me nita ne koi kad legnem i vie nemam more.
Ila sam u manastir da bi Presveta Bogo-

rodica pomogla mome muu, a Ona je pomogla i meni,

oslobodila me mojih okova. ewa da opet odem u manastir bila je sve vea, i u devetom mesecu sam otila sa
prijatewicom. Bile smo na slubi, nahranile se duevno. Uivale smo, jer tamo ovek stvarno moe da se
osea sreno. Ponela sam kui vie svete vode, kao da
sam predoseala da e mi trebati. Nakon tri nedewe,
mua su pogodila dva modana udara. Lekari su sumqali da ima tumor na mozgu. Ostavila sam ga u bolnici,
plakao je i gledao za mnom. Bilo mi je strano teko.
Dola sam kui i molila se Presvetoj Bogorodici.
Zaspala sam pred jutro. Saqala sam manastir, oca
Gavrila i jednu enu svu u crnini, povezanu crnom maramom. ena ide prema meni, prui ruku i veli: Doi,
dete, k meni, ja u ti pomoi. Ja poem k qoj, i vidim o.
Gavrila i moga mua, koji je potiten. Pitam enu gde
to o. Gavrilo ide sa mojim muem, a ona kae: Ne boj se,
u jednu staru kuu. Probudila sam se i uplaeno skoila iz kreveta, pogledala prema ikoni i zamolila Presvetu Bogorodicu da ga spasi. Nazvala sam o. Gavrila,
rekla mu da su mi mua ve otpisali i pitala ta da radim. Rekao mi je da se molim, da ga umivam svetom vodom
i dajem mu da pije. Svaki put sam to inila, a mu se ve
drugi dan podigao iz kreveta. Svi su se iznenadili
qegovom oporavku.
Posle ovog mog jada, nazvala me kuma da se
poali kako joj je u kui neizdrivo, stalno u svai,
snaha galami, sin je vrea... Plae i kae da e se ubiti.
Pozvala sam je da doe k meni, i onda joj rekla da ni sluajno ne ide nekavim vraarima, nego da se moli i posti. Dala sam joj svete vode, malo osveene soli, krsti
i ikonicu Presvete Bogorodice. Kad me je drugi put
nazvala, kae mi da je u kui sve u redu i da se preporodila zahvawujui Presvetoj Bogorodici.
I meni je sada tako lepo; vie nemam strah, jer
pokraj mene i moga mua je Presveta Bogorodica, Koja
nas je spasila i ivot nam vratila.
Dragica avni, Slavonski Brod

Svedoanstvo
Mnogopotovani oe Gavrilo,
treeg oktobra ove godine prvi put sam posetila manastir Lepavinu, u organizaciji dubikih
svetenika. Voa puta bio je svetenik ewko Meea.
Pre godinu i po dana itala sam o udima udotvorne ikone Majke Boe Lepavinske i poelela sam
doi kod vas. Ja sam polovinom ove godine iz jedne sarajevske optine doselila u jedno selo blizu Kozarske Du-

56
bice. U toku je bilo renoviraqe moje nove kue i zbog
majstora, koji nisu hteli da prekidaju posao, dolo je u
pitaqe da li u moi da ostvarim svoju ewu. Dragi Bog
je uinio da niko od qih nije mogao doi da radi 3. oktobra, a poto sam postila, prikwuila sam se hodoasnicima i dola na pokloqeqe ikoni Majke Boje
Lepavinske. Bila sam na divnoj liturgiji i, posle pauze,
zajednikoj molitvi za zdavwe i osveeqe darova.
Ja sam starija ena (67 godina), svata me po
malo bolucka, ali su me u posledqa dva meseca posebno
poeli boleti zglobovi. I to, prvo levi kuk dan-dva, pa
proe, pa desni kuk, pa i to proe, pa onda kolena
naizmenino; isto tako, zglob iznad desne ake boleo
me bez prestanka, kao to boli upaweni zub. U kukovima
sam oseala kao da se taru gole kosti jedna o drugu. Dok
to traje, morala sam se koristiti tapom da bih mogla
hodati. Pred moj odlazak u Lepavinu bolovi su bili smaqeni, nije mi trebao tap. Mislila sam da su ti bolovi
od starosti - potroila se pokosnica i tu se nita ne
moe, ak ni baqa ne bi pomogla.
U ivotu sam prola nekoliko faza maqe ili
vee vere u Boga, pa sam ak jedno vreme izuavajui
sociologiju i marksizam postala ateista. Rugala sam se
vernicima i qihovom vezivaqu svih vanjih dogaaja
za verske praznike. Verovala sam da u Boga veruju samo
neprosveni, glupi i ludi. I ba u to vreme najvie sam
greila, zbog ega se stalno kajem, postim, molim i ivim u velikom strahu od Sudqeg dana.
Okrenula sam se veri kad su me snale neke
nevowe - teko podnowivo staqe koje me je dovodilo
do ludila. Traei izlaz iz tih nevowa okrenula sam
se Svetoj Crkvi i Bogu svemoguem, i sve je polo na bowe. Najvanije je bilo to to sam preostale nevowe lake podnosila verujui u Boju pravdu i istinu.
Pri ulasku u manastir na zajedniku molitvu,
koju ste sluili Vi, oe Gavrilo, jako su me zaboleli kukovi, tako da sam se jedva kretala. Bilo mi je neprijatno, mislila sam da e wudi rei: kud je ova jadnica
pola bez pratqe. Nekako sam ula u crkvu i sela na
klupu tako da mogu, sluajui molitvu, gledati udotvornu ikonu. Za vreme molitve nita za sebe nisam
poelela, ali sam u sebi molila Majku Boju da prenese
moju molitvu Gospodu Bogu svemoguem.
Kada je molitva zavrila, nisam oseala bolove u kukovima. Normalno sam hodala, otila sam da
natoim vodu na manastirskom izvoru i onda polako do
autobusa. Svi putnici su bili nekako ozareni i sreni.
Dola sa kui radosna to mi se pruila prilika da
odem na to divno putovaqe.
Nakon dva dana sa ueqem sam konstatovala da

me od nedewe zglob iznad desne ake vie uopte ne

boli. A bolovi su stalno bili tako jaki, pogotovo nou,
kao u svim upalnim staqima. Razmiwala sam u neverici: da li je mogue da se Majka Boja saalila na mene tako grenu i nedostojnu milosti Boje? A ta bi
drugo moglo biti? Od rada me kukovi ne bole, hodam normalno kao pre. O Boe svemogui, velika Ti slava i hvala! Oseam se kao da sam dobila propusnicu za Raj. (...)
Anika Misiraa, selo Demirovac

Svedoanstvo
Zahvalna sam Majci Bojoj za dva velika
isceleqa. Prvi put bila sam jako bolesna, imala sam
pluni infarkt 14. jula, na svete vrae Kozmu i Damjana
1989. godine. Moram da priznam da sam tada ivela
veoma bezbrino, u crkvu sam odlazila na velike
praznike i prieivala se jednom godiqe. Kad je
dola opomena, bila sam u oajaqu, u ok-sobi
prikwuena na aparat za razreivaqe krvi. Profesor
doktor je rekao mome muu da neu ozdraviti. Mu mi
jebio neveran i nije verovao u pomo Boju i Majke
Boje.
U sedeem stavu na krevetu u intenzivnoj leala sam uplakana; pravilno nisam mogla da legnem jer bi
me uguila krv, koja mi je i na nos i na usta izlazila.
Kratko sam zaspala i u snu videla Majku Boju u plavoj
hawini kako stoji u visini i kae mi: Gde si pola,
ivena? Ja kaem u crkvu, a Majka Boja mi veli:
Ako ne ide u crkvu, dobie rak. U snu sam videla
crkvu u umi. Kad je prola opasnost, poela sam odlazim u nae crkve u Beu.
Ve dugo, vie od deset godina, imam trombozu
i rane na levoj nozi. Prole godine, u novembru 2002.,
posetila sam manastir Lepavinu, jer sam ula za udotvornu ikonu Majke Boje Lepavinske. Kad sam stigla,
videla sam crkvu iz sna koji sa saqala 1989. godine.
Predala sam ime za molitvu ocu Gavrilu i kupila ikonu
Presvete Bogorodice, Koju sam sa suzama molila da se
smiluje na mene grenu. Posle veerqe slube smo
otili u hotel da prespavamo, da bismo sutradan ponovo doli u manastir, na Svetu Liturgiju. U hotelskoj
sobi sam ikonu stavila na stoi, jer sam bila u strahu.
Kad sam zaspala, kao da sam osetila neku neopisivu
svetlost u vidu krsta na plafonu. Ne znam koliko je
bilo sati, ali mi je srce zaigralo od miline.
Prekrstila sam se i rekla: Majko Boja, hoe li me
pomilovati? Sutradan smo bili na Svetoj Liturgiji i
uzevi blagoslov oca Gavrila, vratili se u Be.

57
Otila sam lekaru sa miwu da e mi Majka
Boja preko qega dati lek. Mu me vozio u kolicima za
nepokretne, jer mi je posle puta noga bila otekla. Kad je
doktor video nogu, rekao je da tu nema pomoi. Ja se ne
bojim smrti , kaem mu, samo mi dajte neto da se
smaqe bolovi. Na nozi su bile tri velike rane; nogu su
zavili zavojem i dali mi lekove. U stan sam se vratila
s velikim bolovima. Invalidsku penziju nisam mogla da
dobijem, samo u sluaju da ostanem bez noge. Nisam oajavala, iako sam nou morala da sedim na podu zbog
bolova. Mu mi kae: ;Eto tebi tvoje pomoi. Kad sam
ula da se ponovo organizuje put u manastir Lepavinu,
odluila sam da opet poem. Imam nadu da e mi Majka
Boja pomoi, jer u snu mi je prstom zapretila da idem
u crkvu, inae u dobiti rak.
Dobila sam lekarski izvetaj, u qemu pie da
se radi o trombozi i neprohodnim venama. Opet sam nazvala oca Gavrila i zamolila ga da se pomoli za mene.
Kako mi je bilo malo lake, uskoro sam i drugi put posetila Majku Boju Lepavinsku. Kad sam se vratila u Be,
nisam otila istom doktoru, nego jednoj doktorki. Ona
se zaudila kako ja uopte hodam. Uvee sam opet nazvala oca Gavrila i kazala mu da se pomoli. Svaki dan sam
se molila, i nosila sam arape koje su bile osvetane u
manastiru. Posle treeg previjaqa doktorka se veoma
udila, moja noga kao da je bila nova. Odlazila sam sada
samo jednom nedewno na previjaqe, a pre dve nedewe ni
sama nisam mogla verovati: desetogodiqe rane su se
iscelile, tromboze vie nema. Ostala su samo tri
oiwka, ali rane su nestale. Doktorka je rekla da to
mora da unese u kompjutor, jer nije oekivala da e to
proi bez komplikacija.
Sada putujem i trei put u manastir Lepavinu,
da se zahvalim Majki Bojoj i ocu Gavrilu. Ja sam sto
posto ubeena da uda postoje i da za svaku bolest ima
leka kad nas Majka Boja uzme u zatitu. Svaki dan se
molim Presvetoj i neu prestati dok ivim. Daj, Boe,
da Majka Boja i dawe usliuje molitve oca Gavrila za
nas grene.
Oe Gavrilo, wubim Vae blagoslovene ruke.
Kad god ste me preko telefona blagoslovili, dan bi mi
proao kao pero lak.
Najsvetija Boja Mati kroz ceo ivot nek nas

prati, pravom verom nek nas hrani. Pokajnici da budemo,

Carstvo veno zasluimo.
ivena Stankovi, Be
28. novembar 2003.

Pismo zahvale
Roena sam 1962. u Bjelovaru, a od 1991. godine
ivim u Baqaluci. Ove godine, 2. juna 2004., operisala
sam kuk (iaeqe od roeqa). Moja tetka koja ivi u
Sokolovcu nazvala me je jedno vee uoi mog odlaska na
operaciju i pitala kako se zove doktor koji e me
operisati. Rekla sam joj ime doktora. Sledeeg dana
(bila je mlada nedewa) tektka je navee ponovo nazvala
i kazala mi divnu vest koja mi je tada ulila veliku
snagu, to u pamtiti do kraja ivota: Bila sam kod
oca Gavrila u manastiru i danas je ispred ikone
Presvete Bogorodice itana molitva za uspeh tvoje
operacije. U molitvi je spomenuto i ime tvog doktora.
Kada sam to ula, ja sam pored svog telefona zaplakala
od sree. Osetila sam koliko mi iskreno eli sve
najbowe.
U manastir Lepavinu sam dolazila kad su mi to
mogunosti dozvowavale i mnogo pre operacije, esto i
jo kao dete, jer je moja majka radila u Velikim
Sesvetama. elim da Vam se na svemu mnogo zahvalim,
jer od te moje odluke za operaciju gde god da idem i ta
god da radim, imam oseaj da mi Presveta Bogorodica
Lepavinska pomae. Godinu 2004. u pamtiti kao
uspenu, jer sve to mi je tokom qe bilo teko, sve je
reeno pozitivno. Verujem da mi je pomagala Presveta
Bogorodica. (...)
Uvek u dolaziti u manastir Lepavinu i nikad
neu zaboraviti koliko mi je Presveta Bogorodica
Lepavinska ove godine ulepala ivot i uinila ga
mnogo lakim. Skinula sam teret koji sam godinama
nosila. Svi su zadovowni zbog uspeno obavwene
operacije, a ja sam Vam neizmerno zahvalna za sve to
inite svojom molitvom, oe Gavrilo. Hvala Vam, kada
palim svee uvek ste mi i Vi u mislima, jedna je za Vau
dugovenost. Hvala Gospodu i Presvetoj Bogorodici, a
Vama i Vaem bratstvu od Boga svako dobro.
Duanka Rau Dobi, Baqaluka

58

KRATKO UPUTSTVO
ZA POKLONIKE GRUPE U MANASTIR LEPAVINU

ta treba poneti?
- flau maslinovog uwa, za osveeqe;
- jedno pakovaqe soli, za osveeqe;
- prazne flae (najbowe plastine) za osveenu vodu;

Pri dolasku u manastir:

- treba da se stigne barem pola sata pre poetka Svete Liturgije;
- ene treba da budu odevene u hawine ili sukqe, a ne u pantalone;
- stvari ponesene za osveeqe ne iznositi odmah iz autobusa, da se ne bi stvarala guva;
- stvari donesene kao prilog manastiru ne unose se u crkvu, nego se predaju u konaku monahu (ili kome
drugom) odreenom za qihovo primaqe;
- sa praznim flaama se moe odmah otii na izvor; flae se ostavwaju pored crkvenih vrata, a nakon
to se ulije sveta voda, mogu se odmah odneti u autobus.

Posle toga:
- ulazak u crkvu, ispovest (priprema za Sveto Priee ukwuuje sedmodnevni post biwnom hranom
spremwenom na vodi, tee bolesni imaju razreeqe na tri dana posta);
- Sveta Liturgija poiqe u 10 asova i traje 1 sat i 30 minuta; posle qe sledi poslueqe u manastirskoj
trpezariji, oko 30 minuta;
- u crkvu se unose stvari za osveeqe;
- manastirska zvona oznaavaju poziv na molitvu pred udotvornom ikonom Presvete Bogorodice
Lepavinske (imena najbliih za pomiqaqe na molitvi napisati na papiri pre polaska na put, u manastiru ga
predati ili ostaviti posle ulaska u crkvu);
- posle molitve i osveeqa stvari moe se sesti u trpezariji (ili napowu) i obedovati ono to se ponelo
sa sobom;
- u 16 asova ita se akatist Presvetoj Bogorodici pred udotvornom ikonom;
- blagoslov pre polaska na put.

Napomena: poklonici iz Beograda, Baqaluke, Bea i drugih mesta se o poklonikim putovaqima

u manastir Lepavinu mogu informisati preko obaveteqa koje e organizatori putovaqa istaknuti u
crkvenim prostorijama (ili drugim mestima okupwaqa), ili pak objaviti u sredstvima javnog
informisaqa.
Za one koji ne dolaze u hodoasnikim grupama, nego pojedinano, napomiqemo da manastir nema
uslova za primaqe na konak (prenoiti se moe samo u hotelu u Krievcima i Koprivnici, jer u
manastirskoj okolini nema privatnog smetaja).

Preporuka: svim hodoasnicima, radi duhovne veze sa naim manastirom, preporuujemo

pretplatu na manastirski asopis Put, Istina i ivot.

Uprava Manastira