KLIMATSKI USLOVI ZA PODIZANJE VIEGODINJIH ZASADA

Dr Mirjana Ruml
Klima predstavlja vaan prirodni resurs, kako energetski (Sunevo zraenje i vetar), tako i
materijalni (padavine). Zajedno sa tlom klima ini polaznu osno-vu svake poljoprivredne
proizvodnje. Klimu i njenu povoljnost za ivot ljudi, ivotinja i biljaka ocenjujemo na osnovu
vrednosti klimatolokih elemenata i parametara, koji se dobijaju statistikom obradom viegodinjih
nizova podataka dobijenih meteorolokim merenjima i osmatranjima.
Srbija se nalazi u umerenom klimatskom pojasu, izmeu 41o 47' i 46o 12' s.g.. Vei deo njene
teritorije je brdsko-planinski, a manji deo ravniarski. S obzirom na malu razliku u geografskoj
irini izmeu najjunijih i najsevernijih taaka, moglo bi se oekivati da se priliv Suneve energije,
a samim tim i opti klimatski uslovi, veoma malo menjaju na celoj teritoriji Srbije. Meutim, uticaj
klimatskih modifikatora, u prvom redu reljefa i stepena kontinentalnosti, uslov-ljava raznolikost
klime u Srbiji.
Svetlosni uslovi
Sunce je izvor ivota na Zemlji i pokreta gotovo svih procesa koji se odvijaju u atmosferi.
Suneva energija koja na Zemljinu povrinu dospeva direktnim i difuznim zraenjem od velikog je
znaaja za biljni svet, jer su toplota i svetlost neophodne za odvijanje fiziolokih i biohemijskih
procesa u biljkama. Sunevo zraenje ima veliki uticaj na rast i razvie voaka i vinove loze, kao i
na njihove morfoloke i anatomske osobine. Dejstvo Sunevog zraenja zavisi od spektralnog
sastava, intenziteta i trajanja Sunevog sjaja.
Sunce emituje talase gotovo svih talasnih duina; 88% zraenja je manje od 1,5 m, a ak 99%
zraenja je manje od 3 m. Spektar Sunevog zraenja se moe podeliti na tri dela: ultraljubiasti,
vidljivi i infracrveni deo.
Ultraljubiasto zraenje je zraenje talasnih duina izmeu 0,2 i 0,4 m i ono ini oko 7%
ukupne energije Sunevog zraenja. Ultraljubiasto zraenje sa jedne strane deluje tetno,
usporavajui rast voaka i vinove loze, a sa druge strane korisno, spreavajui delimino ili potpuno
razvoj i irenje biljnih bolesti unitavanjem mikroorganizama koji ih izazivaju.
Vidljivo zraenje ili svetlost obuhvata oko 44 % Sunevog zraenja u opsegu talasnih duina od
0,4 do 0,7 m, sa maksimumom za talasne duine plavo-zelene boje (0,48 m). Ovaj deo spektra
ima najvei znaaj za voke i vinovu lozu, jer biljke u procesu fotosinteze koriste samo Sunevo
zraenje talasnih duina iz vidljivog dela spektra, koje se iz tog razloga i naziva fotosintetski aktivna
radijacija (FAR).
Infracrveno ili dugotalasno zraenje ini oko 48% ukupnog Sunevog zraenja i ima
uglavnom toplotno dejstvo. Toplota koju voke i vinova loza dobijaju dugotalasnim zraenjem
1

Sunca, kao i izraivanjem sa Zemljine povr-ine je veoma znaajna za njihov rast i razvie tokom
celog vegetacionog perioda.
Sve biljke, ukljuujui i voke i vinovu lozu, imaju razliita refleksivna, odnosno apsorptivna
svojstva za zraenja iz vidljivog i infracrvenog dela spektra. Svetlost je biljkama neophodna za
proces fotosinrteze, pa je i njihova apsorpciona mo za vidljivo zraenje velika, dok refleksijom
duih, toplotnih zraka, biljke pokuavaju da izbegnu pregrejavanje. Apsorpcija Sunevog zraenja
nije ista ni za sve talasne duine, odnosno boje vidljivog dela spektra. Apsorpcija svetlosti se odvija
u hloroplastima u ijem sastavu se nalaze pigmenti. Kvalitet svetlosti, tj. njen spektralni sastav utie
na strukturu hloroplasta i stvaranje pigmenata. Zeleni pigmenti, hlorofili imaju najveu ulogu u
apsorpciji Sunevog zraenja. Od etiri vrste hlorofila (a, b, c, d), najzastupljeniji u hloroplastima zelenih biljka je hlorofil a, a zatim hlorofil b. Apsorpcioni spektar hlorofila
ima dva maksimuma: jedan u plavom i drugi u crvenom delu spektra. Maksimumi apsorpcije
hlorofila a i hlorofila b se ne poklapaju. Hlorofil a ima maksimum apsorpcije u oblasti neto veih
talasnih duina u crvenom, a neto manjih talasnih duina u plavom delu spektra od hlorofila b.
Odnos apsorbovane crvene i plave svetlosti iznosi 1:1,3 kod hlorofila a, a 1:3 kod hlorofila b.
Najvei deo zelene svetlosti biva reflektovan i zbog toga lie ima zelenu boju.

350
Stvarno trajanje Suncevog sjaja (h)

Smederevo
300

Pozega

250
200
150
100
50
0
I

II

III

IV

VI VII VIII
meseci

IX

XI

XII

Sl. 2.1. Godinji tok stvarnog trajanja Sunevog sjaja na lokacijama

sa najveom (Smederevo) i najmanjom (Poega)
godinjom sumom (1961-1995)

Spektralni sastav svetlosti zavisi od ugla pod kojim padaju Sunevi zraci, od oblanosti i od
prozranosti atmosfere. Voke i vinova loza u toku dana koriste svetlost razliitog spektralnog
sastava, koja utie kako na intenzitet fotosinteze tako i na njene produkte. Najvei stepen fiksacije i
ugradnje ugljen-dioksida u proizvode fotosinteze je pri crvenoj, zatim plavoj, pa utoj i na kraju
zelenoj svetlosti. Dakle, fotosintetski je najaktivnija svetlost crvene, a zatim plave boje. Pri svetlosti
crvene boje intenzivnija je sinteza ugljenih hidrata, a pri svetlosti plave boje sinteza belanevina.
Nedostatak svetlosti, tj. mali intenzitet Sunevog zraenja nepovoljno utie na voke i vinovu
lozu. Intenzitet svetlosti utie na proces fotosinteze, na prinos i kvalitet plodova, kao i na rast i opte
2

stanje biljke. Treba naglasiti da Sunevo zraenje deluje povoljno na rast voaka i vinove loze do
jedne odreene granice, iznad koje njegovo dejstvo moe biti inhibitorno. Na ukupnu koliinu
raspo-loivog Sunevog zraenja pored intenziteta utie i duina trajanja Sunevog sjaja.
Stvarno trajanje Sunevog sjaja ili osunavanje predstavlja broj asova kada je Sunce sijalo
iznad nekog mesta i odreuje se instrumentalnim mere-njima. Najvei broj lokacija u Srbiji ima
srednje godinje trajanje Sunevog sjaja preko 2000 asova. Maksimum osunavanja se javlja u
julu, a minimum u decembru. Od godinjih doba, najvie je osunano leto, a najmanje zima, dok je
prolee osunanije od jeseni. Razlika izmeu prolenih i jese-njih suma stvarnog trajanja Sunevog
sjaja je najvee na severu, a najmanje na jugoistoku Srbije.
Na slici 2.1. prikazan je godinji tok srednjih mesenih suma stvarnog trajanja Sunevog sjaja
na lokacijama sa najmanjom i najveom godinjom sumom (Poega i Smederevo), dok je na slici
2.2. data prostorna raspodela srednjeg trajanja Sunevog sjaja u Srbiji tokom vegetacionog perioda
(april - oktobar). Na intenzitet fotosintetski aktivnog zraenja i trajanje osvetljenosti moe se uticati
razliitim agrotehnikim merama, kao to su: gustina sadnje, proreivanje grana, orjentisanje
redova, i sl. Radi dobijanja najveih prinosa, veoma je zna-ajno odrediti optimalan broj i raspored
biljaka, kako bi se spreilo zasenjivanje i obezbedilo maksimalno iskoriavanje Suneve energije

PA L I]
K IK IN D A

SO M B O R
V RBA S

1800

Z R E N JA N I N
V R[ A C
SR E M SK A M IT R O V IC A

1700

BELA CRK V A
BEOGRA D

[ ABAC

SM E D E R E V O
L O Z N ICA

U @I C E

1600

S. PA L A N K A

V A L JE V O

N EG O T IN

@A G U B I C A
^A^AK

K R A G U JE V A C
] U P R I JA

Z A JE ^ A R

1500

K R A L JE V O
K RU [ EV A C

1400
N I[

S JE N I C A
N O V I PA Z A R

L ESK O V A C
K .M I T R O V I C A
PE ]

PR I[ T IN A

PIR O T

1300

SU R D U L IC A
V R A N JE

1200

U RO[ EV A C
PR IZ R E N
DRA GA [

Sl. 2.2. Prostorna raspodela srednjeg godinjeg trajanja stvarnog

Sunevog sjaja (h) za period april - oktobar
u Srbiji (1961-1995)

.
3

Toplotni uslovi
Toplota predstavlja jedan od najvanijih ekolokih inilaca, koji utie na intenzitet fotosinteze,
disanja, transpiracije, apsorpcije vode i mineralnih mate-rija, regulie trajanje i tok fenolokih faza,
odreuje visinu i kvalitet prinosa.
Toplotne uslove neke sredine odreujemo na osnovu vrednosti temperature. Vei deo Srbije
koji obuhvata nizijski deo, doline reka i blago zatalasana brdska podruja ima srednju godinju
temperaturu vazduha izmeu 10 i 12 oC (sl. 2.3).

PA L I]
K IK IN D A

SO M B O R

11
V RBA S
Z R E N JA N I N
V R[ A C

SR E M SK A M IT R O V IC A

10

BEL A CRK V A
B EOGRA D

[ ABAC

SM E D E R EV O
L O Z N ICA

U @I C E

S. PA L A N K A

V A L JE V O

N EG O T IN

@A G U B I C A
^A^AK

K R A G U JE V A C
] U P R I JA

Z A JE ^ A R

K R A L JE V O
K RU [ EV A C

<8

N I[

S JE N I C A
N O V I PA Z A R

L ESK O V A C

PIR O T

K .M I T R O V I C A
PE ]

PR I[ T IN A

SU R D U L IC A
V R A N JE

U RO[ EV A C
PR IZ R E N
DRA GA [

Sl. 2.3. Prostorna raspodela srednje godinje temperature

vazduha (oC) u Srbiji (1961-1995)

Vii delovi imaju nie srednje godinje temperature, ije vrednosti zavise od nadmorske visine i
mogu se priblino odrediti na osnovu vrednosti verti-kalnog temperaturnog gradijenta (sa porastom
nadmorske visine temperatura vazduha se proseno smanjuje za 0,5 oC). Srednja vegetaciona
temperatura vaz-duha (april-oktobar) ima slian prostorni raspored (slika 2.4) kao i srednja godinja temperatura vazduha.
4

PA L I]
K IK IN D A

SO M B O R
V RBA S

Z R E N JA N I N

17

VR[ AC
SR E M SK A M IT R O V IC A

B EL A CRK V A
B EOGRA D

[ ABAC

16

SM E D E R E V O
L O ZN ICA
S. PA L A N K A

V A L JE V O

U @I C E

N EG O T IN

@A G U B I C A
K R A G U JE V A C
] U P R I JA
^ A^ AK

15

Z A JE ^ A R

K R A L JE V O

14

K RU [ EV A C
N I[

S JE N I C A

13

N O V I PA Z A R
L E SK O V A C
K .M I T R O V I C A
PE ]

PR I[ T IN A

PIR O T

< 13

SU R D U L IC A
V R A N JE

U RO[ EV A C
PR IZ R E N
DRA GA [

Sl. 2.4. Prostorna raspodela srednje temperature vazduha (oC)

za period april - oktobr u Srbiji (1961-1995)

Od moguih est termikih tipova po Kerneru, na prostoru Srbije zastupljena su tri: pojaano
kontinentalni, umereno kontinentalni i planinski tip (slika 2.5). Sutinska razlika izmeu tipova
toplotnih reima po Kerneru lei u preraspodeli toplote po pojedinim periodima tokom godine.
Jesen je toplija od prolea u oblastima umereno kontinentalnog i planinskog top-lotnog reima, dok
je u oblastima pojaano kontinentalnog reima prolee toplije godinje doba od jeseni. Na svim
lokacijma u Srbiji najtopliji mesec je juli, a najhladniji januar. Najmanja godinja kolebanja
temperature imaju planinska podruja, a najvea lokacije sa pojaano kontinentalnim toplotnim
reimom. Godinji hod temperature vazduha prikazan je na slici 2.6. za Negotin - lokaciju sa
velikom godinjom amplitudom (23 oC) i Zlatibor - lokaciju sa rela-tivno malom godinjom
amplitudom temperature vazduha (19,6 oC).

PA L I]
K IK IN D A

SO M B O R
V RBA S

Z R E N JA N I N
V R[ A C
SR E M SK A M IT R O V IC A

planinski tip

BELA CRK V A
BEOGRA D

[ ABAC

SM ED E R EV O
L O Z N IC A
S. PA L A N K A

V A L JE V O

U @I C E

^A^AK

K R A G U JE V A C
] U P R I JA

umereno
kontinentalni tip

N EG O T IN

@A G U B I C A

Z A JE ^ A R

K R A L JE V O

pojacano
kontinentalni tip

K RU [ EV A C
N I[

S JE N I C A
N O V I PA Z A R

PIR O T

L E SK O V A C
K .M I T R O V I C A
PE ]

PR I[ T IN A

SU R D U L IC A
V R A N JE

U RO[ EV A C
PR IZ R E N
DRA GA [

Sl. 2.5. Tipovi toplotnog reima u Srbiji

(1961-1995)
25
Negotin

Temperatura (C)

20

Zlatibor

15
10
5
0
I
-5

II

III

IV

VI

VII

VIII

IX

XI

XII

meseci

Sl. 2.6. Godinji tok temperature vazduha na lokacijama sa velikom

(Negotin) i malom godinjom amplitudom (Zlatibor)

Toplotni reim ima veoma znaajan uticaj na fenoloku dinamiku voaka i vinove loze (Vuli
i Ruml, 2002a, Vuli i Ruml, 2002b). Na slikama 2.7. i 2.8. prikazane su zone razliitog vremena
cvetanja i berbe ljive poegae. Upo-rednom analizom klimatolokih i fenolokih osmatranja moe
se videti da pos-toji znaajna veza izmeu srednje vegetacione temeprature i srednjeg datuma
cvetanja ljive poegae (slika 2.4. i 2.7), kao i tipa toplotnog reima i srednjeg datuma berbe ove
voke (slika 2.5. i 2.8). Na lokacijama koje karakterie poja-ano kontinentalni klimatski tip
toplotnog reima ljiva poegaa ranije sazreva u odnosu na lokacije sa umereno kontinentalnim
tipom toplotnog reima, dok planisnki tip toplotnog reima uslovljava kasnije sazrevanje ljive
poegae.

PA L I]
K IK IN D A

SO M B O R
BE^ EJ

R IM SK I [ A N ^ E V I

15.IV

V R[ A C

pozno
cvetanje

SR E M SK A M IT R O V IC A
15.IV

O S T R U @N I C A

V EL IK O G RA D I[ T E

25.IV

L O Z N IC A
V A L JE V O

N EG O T IN

20.IV
25.IV

srednje pozno
cvetanje

SM E D E R E V SK A PA L A N K A

K R A G U JE V A C
] U P R I JA
PO ` E G A
Z L A T IB O R

srednje rano
cvetanje

Z A JE ^ A R

K R A L JE V O

20.IV

K RU [ EV A C
BRZE] E

N I[

L E SK O V A C

25.IV
20.IV

PE ]

PR I[ T IN A

20.IV

15.IV

rano
cvetanje
D I MP I IRTORTO V G R A D

25.IV

B O SIL EG R A D
V R A N JE
U RO[ EV A C
P R I ZBRREENZ O V I C A
20.IV

25.IV

Sl. 2.7. Zone razliitog vremena cvetanja ljive poegae

u Srbiji (1961-1995)

PA L I]
K IK IN D A

SO M B O R

Z R E N JA N I N

3.IX

V R[ A C

pozna berba

SR E M SK A M IT R O V IC A

15.IX

V EL IK O G R A D I[ T E

3.IX

28.VIII

L O Z N ICA

9.IX

V A L JE V O

srednje pozna
berba

SM E D E R E V SK A PA L A N K A
N EG O T IN

9.IX

K R A G U JE V A C
] U P R I JA
^A^AK

15.IX
ZL A TIB O R

Z A JE ^ A R

K R A L JE V O

28.VIII
K RU [ EV A C

B RZE] E

3.IX
N I[

L ESK O V A C

15.IX

rana berba
D I MP I IRTORTO V G R A D

3.IX
PE]

9.IX
15.IX

PR I [ T IN A

B O SI L E G R A D
V R A N JE
U RO[ EV A C

9.IX

PR IZ R E N

srednje rana
berba

28.VIII

vrlo rana
berba

15.IX

15.IX

Sl. 2.8. Zone razliitog vremena berbe ljive poegae

u Srbiji (1961-1995)

Svi fizioloki i biohemijski procesi odvijaju se samo u odreenim grani-cama temperature.

Normalna ivotna aktivnost voaka i vinove loze vezana je uglavnom za interval temperature
izmeu 0 i 35 oC. Za sve osnovne fizioloke procese, kao to su fotosinteza, disanje, transpiracija ili
apsorpcija vode i mine-ralnih materija iz zemljita, postoje tri kardinalne take: minimum, optimum
i maksimum temperature. Minimum i maksimum su kritine temperature ispod, odnosno iznad kojih
dolazi do prekida fiziolokog procesa. Optimum je vrednost temperature pri kojoj se dati proces
odvija najintenzivnije. Vrednosti kardinalnih taaka su razliite za razliite vrste, sorte, organe i
tkiva, kao i za razliite feno-faze u toku vegetacionog perioda. I za ostale ekoloke faktore, kao to
su svet-lost, voda ili vazduh postoje kardinalne take, tako da ako je jedan od neop-hodnih inilaca
ispod minimuma a svi ostali u optimumu, ne postoje povoljni uslovi za normalan rast i razvie
biljke.
8

Visoke temperature nepovoljno deluju na biljke, posebno kada su praene i nedostatkom vode,
pa istovremeno negativno dejstvo ova dva ekoloka inioca moe da ima veoma tetne posledice.
Intenzitet disimilacije raste sa porastom temperature, potronja ugljenih hidrata se poveava, to
iscrpljuje naroito mlade voke, iji nedovoljno razvijen korenov sistem nije u stanju u tim uslovima da snabdeva biljku sa dovoljno vode i mineralnih materija. Visoke tempe-rature nepovoljno
utiu i na vodni bilans zbog poveane transpiracije i oteanog snabdevanja vodom. Treba naglasiti
da je temperatura same biljke znatno vea od temperature vazduha tokom toplih dana. Visoke
temperature mogu da pro-uzrokuju sagorevanje hlorofila i uenje lia. Ako se jave u vreme
cvetanja ometaju opraivanje i oplodnju, a u vreme sazrevanja dovode do prevremenog zrenja.
Visoke temperature uz nisku relativnu vlanost mogu da uzrokuju i po-javu oegotina na
plodovima, liu i mladarima voaka.
U veem delu Srbije, osim u viim planinskim predelima, apsolutni maksi-mumi temperature
vazduha su vii od 35 oC, a mogu prei i 40 oC. Visoki apso-lutni maksimumi nisu karakteristini
samo za proseno najtoplije mesece jul i avgust, ve se mogu javiti i u septembru i junu.
Vremenske pojave vezane za negativne temperature mogu prouzrokovati razliita oteenja
biljaka: izmrzavanje, oteenja usled formiranja ledene kore, oteenja od zimske sue, itd. Mrazevi
(temperatura vazduha ispod 0C) nanose najvee i najee tete biljkama. Mraz je uobiajena
vremenska pojava u umerenim irinama tokom zime. Ukoliko temperature nisu jako niske i ako je
prisutan sneni pokriva, zimski mrazevi ne predstavljaju nepovoljnu vremensku pojavu za biljni
svet. Meutim, ukoliko se mrazevi jave na poetku ili na kraju vegetacije mogu biti veoma tetni.
Stepen oteenja zavisi od intenziteta i traja-nja mraza, kao i od starosti, stanja i faze razvia voaka
i vinove loze.
Prema uzrocima nastanka mrazevi se mogu podeliti na advektivne i radija-cione. Advektivni
mrazevi se javljaju pri prodoru hladnih vazdunih masa i ne zavise mnogo od lokalnih uslova.
Zahvataju veu teritoriju, a pad temperature je prisutan u debljem sloju prizemnog vazduha i moe
potrajati po nekoliko dana. Radijacioni mrazevi nastaju usled intenzivnog hlaenja zemljine
povrine i zavise u velikoj meri od lokalnih uslova. Obino traju krae od advektivnih mra-zeva i
zahvataju tanje slojeve prizemnog vazduha. Radijacioni mrazevi se jav-ljaju najee tokom tihih i
vedrih noi, a prestaju u jutarnjim asovima po izlasku Sunca. Njihov intenzitet zavisi od reljefa,
vlanosti vazduha i zemljita i drugih lokalnih uslova. esto su jesenji i proleni mrazevi meovitog
tipa i nas-taju kao posledica oba fizika procesa, i advekcije i radijacije. Javljaju se pri relativno
visokim srednjim dnevnim temperaturama, u sluajevima kada tokom noi doe do prodora
hladnog vazduha. Pojava i intenzitet advektivno-radijaci-onih, kao i radijacionih mrazeva zavisi u
velikoj meri od lokalnih uslova.
Voke veih geografskih irina prilagodile su se dejstvu niskih temperatura koje se javljaju u
zimskom delu godine. U tom periodu ivotne funkcije svedene su na neophodni minimum. Voke i
vinova loza poinju sa pripremom za niske zimske temperature jo u toku leta, kada se nalaze jo u
periodu vegetacije. Biljke koje su na vreme zavrile rastenje i razvie spremnije su za kaljenje i
period mirovanja. Kaljenje je kompleksan proces u kome voke i vinova loza stiu otpornost prema
niskim temperaturama prolazei kroz dve faze. Prva faza traje oko petnaestak dana i u njoj dolazi
do poveanja sadraja eera i drugih zatitnih materija u elijama. Pogoduju joj sunani dani sa
temperaturama iznad 0 oC. Druga faza traje od pet do sedam dana, odvija se na temperaturama
ispod
9

0 oC i sastoji se u deliminoj dehidraciji elija. tetno dejstvo nepovoljnih toplotnih uslova tokom
hladnijeg dela godine je svedeno na minimum za biljke koje su se dobro pripremile i stekle
maksimalnu otpornost u predzimskom i poetnom zimskom periodu. Nepovoljni uslovi za kaljenje
nastupaju posle vla-nog, kratkog i hladnog leta i vlane jeseni.
Razliiti organi voaka i vinove loze imaju i razliitu otpornost prema mrazu. Koren je
osetljiviji od nadzemnih delova voaka i vinove loze. Tempe-ratura izmrzavanja korena se kree od
-7 oC kod vinove loze do -5 oC kod jabuke i vinje, dok apsorpcione ilice, najosetljiviji delovi
korenove mree, stradaju ve pri temperaturama oko -3,0 oC. Cvetni pupoljci su osetljiviji od lisnih
i do izmrzavanja kod osetljivih voaka i vinove loze dolazi ve na temperaturama od oko -2,0 oC.
Jaki mrazevi mogu prouzrokovati i pucanje kore i pojavu pukotina na stablu voaka.
Rani jesenji mrazevi javljaju se pri kraju vegetacije i u naim klimatskim uslovima nanose
manje
tete
od
kasnih
prolenih
mrazeva,
koji
se
javljaju
na poetku vegetacije. Prolenji mrazevi mogu naneti veliku tetu vokama
u periodu otvaranja pupoljaka i cvetanja. Novoformirani biljni organi cvet, zametnut plod i mladari
su veoma osetljivi na negativne temperature. Najotpor-niji na mraz su neotvoreni cvetovi, a
najosetljiviji tek zametnuti plodovi. Cvetanje voaka je obino postepeno, tako da ne izmrzavaju
istovremeno svi cvetovi, ve ih mraz manje ili vie proredi. Najveu opasnost predstavljaju jaki
mrazevi, koji se esto javljaju ili dovoljno dugo traju i pri kojima dolazi do istovremenog
izmrzavanja i cvetnih pupoljaka i otvorenih cvetova, kao i zamet-nutih plodova. Jesenji mrazevi
koji se javljaju pre zavretka vegetacije, iako manje tetni, mogu izazvati niz poremeaja i
oteenja. Oni mogu prouzrokovati prevremeno opadanje lia, otetiti rodne pupoljke i omesti
pripremu voaka i vinove loze za prezimljavanje.
Opasnost od mraza je najvea u kotlinama i dolinama, gde zbog slivanja hladnog vazduha niz
padine, dolazi do stvaranja tzv. "jezera hladnog vazduha". Jezera hladnog vazduha mogu nastati i na
ravnom ili blago zatalasanom terenu, ukoliko postoje prepreke na putu hladnog vazduha koje
spreavaju njegovo oticanje. Vetar, prisustvo oblaka i poveana vlanost vazduha smanjuju
opasnost od mraza. Pojava mraza zavisi i od tipa i stanja zemljita. Verovatnoa pojave mraza je
vea iznad svetlog nego iznad tamnog zemljita, iznad vlanog nego suvog i obraenog nego iznad
neobraenog zemljita
Pri agroklimatskoj rejonizaciji i odreivanju mikroklimatskih uslova odreenog podruja
veoma je znaajno odrediti reim mrazeva. Stepen ugroenosti odreene teritorije mrazom
dobijamo na osnovu poznavanja estine pojave mrazeva odreenog intenziteta i trajanja, srednjih
datuma pojave kasnih proletnjih i ranih jesenjih mrazeva, kao i verovatnoe pojave mraza u
kritinim fazama razvia biljke.
Najnii apsolutni minimumi temperature u Srbiji se javljaju u dubokim zatvorenim kotlinama i
na visoravnima koje se nalaze na veoj nadmorskoj visini. Najizrazitije mrazite u Srbiji je
Peterska visoravan, gde su izmerene temperature i ispod -35 oC. Niske vrednosti apsolutne
minimalne temperature karakteristine su i za podruje Vojvodine (manje od -30 oC). Bezmrazni
period je deo godine u kojem se temperature ne sputaju ispod 0 oC. Regionalna raspo-dela duine
bezmraznog perioda (razlike izmeu srednjeg datuma poslednjeg i prvog mraza) prikazana je na
slici 2.9. Na veini lokacija u Srbiji poslednji mraz se u proseku javlja u prvoj polovini aprila, dok
se sa porastom nadmorske visine taj datum pomera, pa se poslednji mrazevi na viim lokacijama
10

proseno javljaju u maju. Prvi mrazevi se najranije javljaju u proseku u septembru, a najkasnije u
novembru.
Mere zatite od mraza mogu biti direktne i indirektne. Indirektne mere se preduzimaju znatno
pre pojave mraza i njima se ne utie direktno na pojavu i intenzitet mraza. U indirektne mere zatite
od mraza se ubrajaju: izbor lokacije, izbor sorti, pravilna obrada zemljita, itd. Direktne mere se
preduzimaju radi spreavanja ili smanjenja tetnog uticaja mrazeva. Zasnivaju se uglavnom na tri
principa: uvanju toplote, dodavanju toplote i meanju vazduha. U direktne mere spadaju:
zadimljavanje, zagrevanje, zamagljivanje, meanje vazduha, navodnja-vanje i oroavanje.
Zadimljavanje je najstarija mera zatite od mraza. Paljenjem razliitih mate-rijala npr. starih
automobilskih guma, drveta, stajskog ubriva, vlane slame i lia uz dodatak katrana, pravi se
dimna zavesa koja titi zemljite i voke od velikih gubitka toplote. Da bi ova metoda bila efikasna
potrebno je postaviti oko pedesetak ognjita po hektaru. U sluaju da postoji opasnost od mraza
ognjita se pale kada se temperatura spusti na 3-4 oC i moraju se odravati sve do izlaska Sunca.
Dodavanje toplote prizemnom sloju vazduha je jedna od najsigurnijih mera u borbi protiv
mraza. Novija istraivanja su pokazala da efekat koji proizvodi zadimljavanje nije tako znaajan
kao to se ranije smatralo, pa se uglavnom vie ne koriste pei koje stvaraju gust, crn dim koji
zagauje okolinu, ve pei koje koriste razliite vrste goriva koja dobro gore i daju dosta toplote
bez mnogo dima i ai. Mnogo je efikasnije postaviti vie manjih, pravilno rasporeenih pei, nego
nekoliko velikih.
Vetaka magla koja smanjuje gubitak toplote izraivanjem, moe se stvoriti rasprskavanjem
razliitih hemijskih jedinjenja posebnim aparatima ili poljo-privrednim avionima. Meanjem
hladnijeg vazduha u prizemlju i toplijeg vazduha iznad moe se spreiti ili smanjiti tetni uticaj
mrazeva. Za to se koriste specijalni ureaji tzv. maine za vetar. To su propeleri koji se postavljaju
na desetak metara visine, a pokreu ih elektrini, benzinski ili dizel motori. Umesto ovih ureaja
mogu se koristiti i helikopteri, ali njihova upotreba je dosta skupa, jer treba obaviti vie preletanja u
toku noi u kojima preti opasnost od mraza.
Ukoliko postoje mogunosti za to, navodnjavanjem se takoe moe ublaiti tetan uticaj
mrazeva. Kada postoji opasnost od mraza vonjaci i vinogradi se natapaju vodom, pa se povrina tla
sporije hladi, a usled poveanog isparavanja poveava se i vlanost vazduha to takoe smanjuje
opasnost od mraza.
Sve gore navedene mere se uglavnom primenjuju u zatiti od radijacionih mrazeva, meutim
one su veoma neefikasne kada su pitanju advektivni mrazevi. Najefikasnija mera kada vokama
preti opasnost od hladnog vazduha koji donosi vetar je oroavanje biljaka. Vodom se prskaju grane i
pupoljci oko kojih se formira tanka kora leda. Pri mrnjenju vode oslobaa se latentna toplota,
koja poveava temperaturu biljke. Dok god traje prskanje, temperatura leda tj. tienih delova voke
je oko 0 oC. Treba voditi rauna da se grane ne opterete sa prevelikom koliinom leda, jer moe
doi do njihovog lomljenja.
Padavinski uslovi
Voda je veoma vaan inilac sredine u svim fazama razvia voaka i vinove loze. Padavine su
osnovni izvor vode za zemljite, a time i za biljke. Padavinama u zemljite iz atmosfere dospeva i
izvesna koliina amonijanog i nitratnog azota. Najvei znaaj padavine imaju u vegetacionom
11

periodu. U hladnijem delu godine padavine obezbeuju rezerve vlage u povrinskom sloju
zemljita, koje su potrebne vokama i vinovoj lozi na poetku vegetacionog perioda. Padavine su
neophodne biljci tokom cele vegetacije, ali postoji period u razviu biljke kada je ona posebno
osetljivija na nedostatak vode. Taj period se naziva kritian period i nedostatak padavina u tom
periodu se u najveoj meri odraava na visinu prinosa. Za veinu voaka kritian period je u fazi
formiranja genera-tivnih organa i u vreme porasta mladara.
Osim ukupne koliine padavina i njene rasporeenosti tokom pojedinih faza rasta i razvia
voaka i vinove loze, efekat padavina zavisi i od intenziteta i trajanja, kao i od nagiba terena,
fizikih osobina, vlanosti i stanja zemljita. Dugotrajne padavine slabijeg intenziteta su korisnije za
biljni svet od pljusko-vitih padavina koje imaju veliki intenzitet i obino ne traju dugo. Za
obezbee-nost biljaka vodom veoma je vana struktura zemljita. Porozna, manje zbijena zemljita
bolje upijaju vodu. Sa poveanjem vlanosti zemljita smanjuje se ap-sorpcija padavina. Nagnutost
terena poveava oticanje vode i eroziju zemljita.
Najvee srednje godinje koliine padavina imaju vii planinski delovi Srbije (i preko 900
mm), a najmanje severni delovi Vojvodine i oblast koja obu-hvata juni deo centralne Srbije i
severnog dela Kosova (manje od 600 mm). Srednje godinje koliine padavina u Srbiji se
ravnomerno smanjuju od krajnjeg zapadnog dela ka severoistoku i jugoistoku zemlje (slika 2.10).
Prostorni raspored srednjih suma padavina u vegetacionom periodu ne pok-lapa se u potpunosti
sa prostornim rasporedom srednjih godinjih suma, zbog razliite rasporeenosti padavina tokom
godine (slika 2.11).
U Srbiji ne postoji izrazito suni period. Padavina ima tokom cele godine, ali one nisu
ravnomerno i na isti nain rasporeene. Na teritoriji Srbije domi-nantna su dva tipa padavinska
reima: modifikovani maritimno-mediteranski i kontinentalnosrednjoevropski. U oblasti Metohije
gde se osea maritimni uticaj, maksimum padavina se javlja u novembru, a minimum u avgustu
(slika 2.12).
U ostalim oblastima u Srbiji godinji hod ima karakteristike kontinentalnog padavinskog reima,
koji karakterie maksimum padavina u junu (slika 2.13) ili maju (slika 2.14), a minimum u
februaru.
Kia je najvaniji oblik padavina u naim klimatskim uslovima. Dejstvo koje kia ima na biljni
svet u prvom redu zavisi od njenog intenziteta i trajanja, kao i faze razvia u kojoj se nalaze voke i
vinova loza. Najpovoljnije na biljke deluju, kao to je ve istaknuto, dugotrajne padavine slabijeg
intenziteta. Kie pljuskovitog karaktera nisu od vee koristi, ak i kad padaju posle dueg sunog
perioda. Jaki pljuskovi mogu da nanesu tetu vokama i vinovoj lozi, lomei nene delove biljke,
spirajui zemljite, izazivajui eroziju a ponekad i pojavu bujica i poplava. Pljuskovi tetno deluju i
zbog stvaranja kore na povrini zem-ljita. Ali i dugotrajno kiovito vreme, praeno niskim
temperaturama ne deluje povoljno na voke i vinovu lozu, naroito kada se nalaze u fazi cvetanja ili
obra-zovanja ploda. Velike koliine padavina natapaju zemljite i smanjuju aeraciju i razmenu
gasova u zemljitu, to moe imati veoma negativne posledice po koren i celu biljku. U fazi
cvetanja kia spira polen, razblauje nektar, spreava let pela, a time ometa oplodnju i utie na
smanjenje prinosa. U fazi plodonoenja, kia praena padom temperature usporava sazrevanje
ploda. Kia pospeuje pojavu razliitih biljnih bolesti.
12

PA L I]
K IK IN D A

SO M B O R

240

V RBA S
Z R E N JA N I N

230
V R[ A C

SR E M SK A M IT R O V IC A

220

BEL A CRK V A
BEOGRA D

[ ABAC

SM E D E R E V O

210

L O Z N ICA
S. PA L A N K A

V A L JE V O

U @I C E

N EG O T IN

@A G U B I C A
K R A G U JE V A C
] U P R I JA
^A^AK

200

Z A JE ^ A R

190

K R A L JE V O
K RU [ EV A C
N I[

S JE N I C A

180

N O V I PA Z A R
L E SK O V A C

PIR O T

K .M I T R O V I C A
PE]

PR I[ T IN A

SU R D U L IC A
V R A N JE

U RO[ EV A C
PR IZ R E N
DRA GA [

Sl. 2.9. Duina bezmraznog perioda (dani) u Srbiji (1961-1995)

13

PA L I]
K IK IN D A

SO M B O R
V RBA S

Z R E N JA N I N

1000
V R[ A C

SR E M SK A M IT R O V IC A

BEL A CRK V A
BEOGRA D

[ ABAC

900

SM E D E R E V O
L O ZN ICA
S. PA L A N K A

V A L JE V O

U @I C E

N EG O T IN

@A G U B I C A
^A^AK

K R A G U JE V A C
] U P R I JA

800

Z A JE ^ A R

K R A L JE V O

700

K RU [ EV A C
N I[

S JE N I C A
N O V I PA Z A R

L ESK O V A C

PI R O T

600

K .M I T R O V I C A
PE]

PR I[ T IN A

SU R D U L IC A
V R A N JE

U RO[ EV A C
PR IZ R E N
DRA GA [

Sl. 2.10. Prostorna raspodela godinjih suma padavina (mm)

u Srbiji (1961-1995)

14

500

PA L I]
K IK IN D A

SO M B O R
V RBA S

Z R E N JA N I N

600
V R[ AC

SR E M SK A M IT R O V IC A

BEL A CRK V A

550

B EOGRA D

[ ABAC

SM E D E R E V O
L O ZN ICA

U @I C E

500

S. PA L A N K A

V A L JE V O

N EG O T IN

@A G U B I C A
^A^AK

K R A G U JE V A C
] U P R I JA

Z A JE ^ A R

450

K R A L JE V O
K RU [ EV A C

400

N I[

S JE N I C A
N O V I PA Z A R

L E SK O V A C

PI R O T

350

K .M I T R O V I C A
PE]

PR I [ T IN A

SU R D U L I C A
V R A N JE

300

U RO[ EV A C
PR IZ R EN
DRA GA [

Sl. 2.11. Prostorna raspodela suma padavina (mm) za period

april - oktobar u Srbiji (1961-1995)
160
Padavine (mm)

140
120
100
80
60
40
20
0
I

II

III

IV

VI

VII VIII

IX

XI

XII

meseci

Sl. 2.12. Godinja raspodela padavina za akovicu

(1961-1995)

15

Padavine (mm)

100
80
60
40
20
0
I

II

III

IV

VI

VII

VIII

IX

XI

XII

meseci

Sl. 2.13. Godinja raspodela padavina za abac

(1961-1995)

Padavine (mm)

100
80
60
40
20
0
I

II

III

IV

VI

VII VIII

IX

XI

XII

meseci

Sl. 2.14. Godinja raspodela padavina za Zajear (1961-1995)

Sneg ima veliki znaaj kao toplotni izolator i akumulator vode. Sneni pok-riva kao termiki
izolator spreava zamrzavanje ili znaajno smanjuje dubinu zamrzavanja zemljita. Rastresit, svee
pali sneg je mnogo bolji toplotni izolator od starog, sabijenog snega, jer sadri u sebi vie vazduha
koji slabo provodi toplotu. Visina snenog pokrivaa takoe utie na efekat snega kao termoizolatora. Sneni pokriva sadri znatnu koliinu vode, koja kada se sneg u prolee otopi, predstavlja
znaajan izvor zemljine vlage na poetku vegetacije. Tako sneg debljine 1cm topljenjem, na kraju
zime kada je njegova gustina velika, daje 30 tona vode po hektaru (Otorepec, 1980). Temperatura
vazduha iznad sne-nog pokrivaa je nia u odnosu na temperaturu vazduha iznad zemljita bez
snenog pokrivaa, dok je temperatura zemljita ispod snenog pokrivaa via u odnosu na
temperaturu zemljita bez snega.
Pored korisnih svojstava, sneg moe imati i negativan uticaj. Vea koliina mokrog snega moe
prouzrokovati lomljenje grana voaka. Poto je vazduh hladniji iznad snenog pokrivaa nego iznad
golog zemljita, pri jakim mraze-vima moe doi do oteenja osetljivih tkiva i organa nadzemnih
16

delova voaka. Dugo zadravanje snega u prolee ometa radove i odlae poetak vegetacije. Pri
topljenju snega troi se toplota, pa je zagrevanje zemljita i prizemnog vazduha znatno smanjeno.
Ponekad odlaganje poetka vegetacionog perioda ima i pozi-tivan efekat, jer na taj nain biljke
mogu da izbegnu tetno dejstvo prolenih mrazeva. Naglo topljenje snega dovodi do prekomernog
natapanja zemljita vodom, a moe dovesti i do pojava bujica i poplava.
Grad je veoma tetan oblik padavina za voke i vinovu lozu. Moe da ima katastrofalne
posledice ako je krupan, velikog intenziteta, praen olujnim vetrom i ako dugo traje. Osetljivost
voaka i vinove loze na tetno dejstvo grada zavisi od vrste, sorte, fenoloke faze i stanja biljke pre
pojave grada. Veina voaka je najosetljivija na grad u vreme cvetanja i oplodnje. Grad najvee
tete nanosi mladim biljkama. Kida lie, cvetove i plodove, a krupan i gust grad moe ote-titi i
grane i stabla biljaka. Oteenje lia smanjuje fotosintetsku povrinu bilja-ka, a kidanje cvetova i
plodova direktno smanjuje prinos. Voke oteene gra-dom vie oboljevaju od biljnih bolesti, jer na
mestima mehanikih povreda glji-vice i bakterije lake prodiru u biljku.
Grad se na teritoriji Srbije obino javlja u periodu od aprila do oktobra, a maksimalnu estinu i
intenzitet ima u maju i junu. Grad je izrazito lokalna pojava koja obuhvata oblasti male povrine,
tako da se samo na osnovu osma-tranja sa meteorolokih stanica ne moe dobiti prava slika o
gradobitnim oblastima.
Sua
Do pojave sue dolazi zbog poremeaja u optoj cirkulaciji atmosfere, koji se razliito
ispoljavaju u zavisnosti od regionalnih i lokalnih uslova. Padavine su najvaniji faktor koji utie na
pojavu sue, ali ne i jedini. Pored padavina na pojavu i intenzitet sue utiu: temperatura vazduha,
vlanost vazduha i zemljita, isparavanje, vetar i oticaj.
Sua se definie na razliite naine u meteorologiji, hidrologiji i poljopri-vredi. Meteoroloka
sua se javlja u uslovima kada je koliina padavina manja od prosene klimatoloke vrednosti za
odreeno podruje i doba godine. Hidro-loka sua se definie kao znaajan pad nivoa vode u
rekama, jezerima i akumu-lacijama, kao i pad nivoa podzemnih voda. Poljoprivredna sua nastaje
usled visokih temperatura i male vlanosti vazduha ili zbog nedostatka vlage u zem-ljitu, kada
biljke ne mogu da podmire potrebe za vodom, pa dolazi do pore-meaja u njihovom rastu i razviu.
Poljoprivredna sua moe postojati i kada nema meteoroloke sue. Vai i obrnuto, tako npr.
ukupna koliina padavina u vegetacionom periodu moe biti manja od prosene vrednosti, ali ako
biljka dovoljno padavina dobije u kriti-nom periodu, prinosi mogu biti iznad proseka.
Poljoprivredna sua se moe ispoljiti kao atmosferska, zemljina i fizioloka sua.
Atmosferska sua se javlja u duem beskinom periodu i odlikuje se niskom vlanou vazduha
najee praenom visokim temperaturama. tetno dejstvo atmosferske sue se ogleda u pojaanoj
transpiraciji, zbog koje biljka ubrzano gubi vodu, posebno pri temperaturama viim od 35 oC kada
stome ostaju otvo-rene. Kada duva suv vetar, negativno dejstvo atmosferske sue se dodatno pojaava.
Zemljina sua se javlja kada u zemljitu ne postoji dovoljna koliina vode za normalno
odvijanje ivotnih procesa u biljkama. Nastaje kao posledica inten-zivne evapotranspiracije pri
17

atmosferskoj sui, kada se isuuju prvo povrinski slojevi, a ako beskini period potraje i dublji
slojevi zemljita.
Fizioloka sua se javlja u posebnim uslovima, kada biljka i pored prisustva dovoljne koliine
zemljine vlage, ne dobija potrebne koliine vode. Uzroci fizi-oloke sue mogu biti razliiti: slabo
razvijen korenov sistem, slabija propust-ljivost elijske membrane, hladna, zaslanjenja ili
alkalizovana zemljita iz kojih biljke sporije usvajaju vodu, itd.
Uticaj koje sua ima na voke i vinovu lozu, odnosno na fizioloke i biohemijske procese u
njima, zavisi od trenutka pojave, trajanja i intenziteta sue. Voke trpe veliku tetu od sue u vreme
cvetanja kada dolazi do ometanja opraivanja i zametanja plodova, dok kasnija letnja sua utie na
prinos i kvalitet plodova.
U Srbiji se na veini lokacija javlja deficit vlage u zemljitu u toku vege-tacionog perioda (slika
2.15), tako da je gotovo svuda potrebno vriti stalno ili povremeno navodnjavanje zasada voaka i
vinove loze.
tetan uticaj sue moe se ublaiti razliitim merama. Rejonizacijom vrsta, odnosno sorti
odreuju se mogunosti uspenog gajenja voaka i vinove loze na osnovu klimatskih i zemljinih
uslova. Selekcija i stvaranje sorti koje su otporne na suu ili se brzo oporavljaju od posledica sue,
je takoe jedan od naina da se dobiju zadovoljavajui prinosi i u sunim godinama. Negativne
posledice sue mogu se znaajno umanjiti primenom razliitih agrotehnikih mera, kao to su
navodnjavanje, pravilna obrada zemljita, suzbijanje korova, podizanje vetro-zatitnih pojaseva, itd.
Navodnjavanje je svakako najefikasnija mera u borbi protiv sue, ali i najskuplja.
Navodnjavanjem se poveava vlanost zemljita i vazduha, a sniava temperatura tla i prizemnog
sloja vazduha. Moe se primeniti tamo gde ima kvalitetne vode za navodnjavanje, a efikasnost
zavisi od ispravnog odreivanja normi i rokova navodnjavanja. Obrada zemljita poboljava njegov
vodni reim. Ovom agrotehnikom merom se omoguava bolja apsorpcija padavina, prodiranje vode u
dublje slo-jeve zemljita i stvaranje veih zaliha vode. Pravilno i blagovremeno izvedenim merama obrade
zemljita moe se znaajno smanjiti gubitak vode iz zemljita u sunim periodima.

U uslovima zemljine sue smanjuje se snabdevenost biljaka mineralnim materijama, tako da

pravilno ubrenje i ishrana biljaka mogu znatno ublaiti negativne efekte sue. U sunom periodu
treba smanjiti koliinu azotnih ubriva, jer azot podstie rast vegetativnih organa, uveava lisnu
povrinu a time i transpiraciju. Fosfor iz zemljita u uslovima zemljine sue postaje nedostupan
biljkama, pa je ubrenje fosforom svrsishodno. Isto vai i za ubrenje kaliju-mom, jer biljke
optimalno snabdevene ovim mineralom troe manje vode za sintezu organskih materija, a njihova
otpornost prema ekstremnim temperatu-rama, nedostatku padavina i biljnim bolestima je poveana.
Unoenje organskog ubriva poboljava snabdevanje biljaka vodom u sunim periodima, tako to
utie na toplotni, vodni i vazduni reim zemljita.
Veliki znaaj u borbi protiv sue ima suzbijanje korova. Korovske biljke rastu mnogo bre od
gajenih, uz veu potronju vode. Zbog toga zakorovljeno zemljite sadri manje vlage od
nezakorovljenog, pa su posledice sue tee. Pre-krivanje zemljita razliitim materijalima poev od
18

slame, strugotine, pa do specijalnih folija naziva se malovanje. Ova agrotehnika mera utie na
vodni i toplotni reim zemljita, smanjujui isparavanje kao i dnevno i sezonsko kole-banje
temperature zemljita. Malovanjem se takoe suzbija korov, titi zem-ljite od erozije i poboljava
njegova struktura.

PA L I]
K IK IN D A

SO M B O R

200

Z R E N JA N I N
V R[ A C

100

SR E M SK A M IT R O V IC A
BEOGRA D

[ ABAC

V EL IK O G R A D I[ T E

L O Z N ICA

U ] ICE

SM E D E R E V SK A PA L A N K A

V A L JE V O

N EG O T IN

^A^AK

K R A G U JE V A C
] U P R I JA

Z A JE ^ A R

-100

K R A L JE V O
K RU [ EV A C

-200
N I[

S JE N I C A
N O V I PA Z A R

L ESK O V A C

PE]

D I MP I IRTORTO V G R A D

-300

PR I[ T IN A
V R A N JE

-400

U RO[ EV A C
PR IZ R E N
DRA GA [

Sl. 2.15. Prostorna raspodela vodnog bilansa

u Srbiji (1961-1995)

19