Br.

5-6/2005

CENA 20 KN 600 SIT 150 DIN 2,60 EUR 5 Fa

- list za duhovno prosveeqe

(dvomeseno izdaqe)
Izlazi s blagoslovom Qegovog Visokopreosvetenstva Pravoslavnog
Mitropolita zagrebako-wubwanskog i cele Italije Gospodina JOVANA
izdava:

www posl:
e-mail :

glavni i
odgovorni
urednik:
tehniki
urednik:
udotvorna ikona Presvete
Bogorodice Lepavinske

naslovna
strana:

izdaqe:

Bratstvo manastira Lepavina

Manastir Lepavina
48306 Sokolovac
Tel / fah (+ 385) 48 661 032
www.manastir-lepavina.org
info@manastir-lepavina

Arhimandrit Gavrilo
(Vukovi)
Jeroakon Vasilije (Srbwan)

Vavedeqe Presvete Bogorodice,

crkva Vavedeqa Presvete Bogorodice
u manastiru Hilandaru, 14. vek
godina VIII

ukupno
izdanih brojeva: 41
broj:

5-6/05 (39)

tisak:

Skaner Studio.,
Stubika 49, Zagreb

Vavedeqe Presvete
Bogorodice

Miweqem Ministarstva kulture br.

532-03-1/7-97-01-VJ/VB od 22. sijeqa
1997. asopis Put, Istina i ivot na
temewu lanka 18. toka 13, stavak 2
Zakona o porezu na promet proizvoda i
usluga, osloboen je plaaqa poreza na
promet.

PORTRET ARHIMANDRITA GAVRILA (VUKOVIA)

RAD JEROMONAHA FOTIJA (UREVIA), 2005. G.

RE UREDNIKA
Pomae Bog , dragi itaoci! Iako smo ve u vremenu pripremaqa za Veliki post , priprema ovog dvobroja
zapoela je jo to - kom protekle godine , tako da na poetnim stranicama asopisa stoji Boina poslanica , kojom
na arhijerej , Visokopreosveeni Mitropolit zagrebako wubwanski i cele Italije G . Jovan , svojim eparhiotima i
svim pravoslavnim vernicima estita praznik i awe blagoslov . Odmah sledi teoloko tumaeqe koje je Mitropolit, kao to ve redovno ini , izvadio iz "ake torbice" i obradio za objavwivaqe .
0 praznovaqu slave manastira Lepavine , Vavedeqa Presvete Bogorodice , moete da itate iz pera nae
stalne saradnice Tankosave Damjanovi . Sa svoje strane
mogu da istaknem Mitropolitovo zapaaqe kako , otkad
obavwa episkopsku dunost u Eparhiji zagrebako wubwanskoj , nikad manastirska slava nije bila proslavwena u prisustvu tako velikog broja vernika . Svojom
blagodau Majka Boja sabira verne pred udotvornom ikonom lepavinskom , a na ovom vavedeqskom hodoau u naem manastiru okupilo se oko 1600 poklonika . Bila je to
kruna svih hodoaa koja se u lepavinskoj svetiqi niu
tokom meseci u subotqe i nedewne dane . U manastirski
hram na praznik Vavedeqa , kada slavimo uvoeqe Presvete Bogorodice u Jerusalimski hram , svi pristigli vernici nisu mogli ni da uu , ali radosno raspoloeqe onih
koji su Sv . Liturgiju pratili izvana nije zbog toga bilo
pomueno . Zaista se celog dana oseala velika praznina
radost, koje je vernike pratila, kako su mi mnogi kasnije rekli, i u dolasku i u odlasku . Za svakoga se nalo mesta i za
trpezom wubavi, a u tome nau zahvalnost imaju svi koji su
nam, iz wubavi prema svetiqi, pomogli svojim trudom . I
vreme nam je toga dana, na tako velikom sabraqu, pomoglo bilo je sunano i toplo .
Wiwana Nikoli - Sindeli , urednica emisije "
Vera . nada i wubav " na U U- radiju , vodila je za na asopis razgovor sa jeromonahom o . Fotijem ( ureviem ),
nastojatewem manastira iatovac. 0. Fotije pripada onoj
generaciji naih monaha na koju su velik uticaj imali uenici o. Justina elijskog. Poznanstvo sa Mitropolitom
Amfilohijem tokom boravka u Parizu qemu je pomoglo da ,
kako sam kae, "prevagne ono sutinsko" i da se odlui za
monatvo . Nekada uavi u manastir kao ve formiran
slikar , s akademskim obrazovaqem , o . Fotije je sada u naoj Crkvi priznati portretista i ikonopisac , koji svojim
duhovnim obrazovaqem i sam pridonosi "napredovaqu naeg monatva ".
0 ruskom starcu arhimandritu Ipolitu ( Halinu )
objavwujemo dva teksta ; prvi je napisan dok je o. Ipolit jo
bio iv , a drugi , " Starac koji se vratio u Rusiju ", nakon
qegovog upokojeqa. 0. Ipolita sam lino poznavao , bili
smo savre - menici na Svetoj Gori . On je u to vreme pripadao bratstvu ma nastira Sv . Pantelejmona , a onda se 1983.
g . vratio u Rusiju .

Jednom je ruski monah o . Filaret , takode Svetogorac , rekao kako su neki monasi doli na Svetu Goru da tu,
po vowi Bojoj , i ostanu , a neki , opet po vowi Bojoj , da
se vrate i sa sobom ponesu svetogorsku duhovnost . Osim
starca Ipolita, u Rusiju su se sa Svete Gore vratili arhim.
Avew ( Markedonov ), koji je u manastiru Sv . Pantelejmona
bio iguman ( o qemu emo tekst objaviti u sledeem broju ),
zatim shiarhimandrit Serafim ( Tomin ), pre velike shime
o. Misail, koji se sada podvizava u Orenburgu , pa shiiguman
Ilija , koji je duhovnik u Optina pustiqi , o. Jeronim ( Surigin ), oko koga se u Alatirskom manastiru okupilo 80- ak
monaha ...
Zato su se vratili ? Zato to je "za takvim wudima ovde ... bila velika potreba", a oni su se na tu potrebu,
iz wubavi prema oteestvu , odazvali . "Ukazujui put u mraku", vraali su wude otakoj veri i obnavwali rusko monatvo. ak i kada ih je ewa vukla natrag u mir Svete Gore,
neto bi ih zadralo; tako je o . Jeronim vie puta pisao i
Svetom Sinodu i nadlenom vladiki sa molbom da ga razree posluaqa i svaki put je odgovor bio negativan , a jednu
saobraajnu nesreu shvatio je kao nebesku opomenu i - ostao
u Rusiji .
I starac Ipolit , kao i o . Jeronim , uao je u zaputen manastir , meu ruevne zidove, i potom ga , posle godina podvizavaqa , preobrazio u mesto ka kome teku reke
vernike radi molitve i pouke . Preporod, kae starac Ipolit, poiqe od one zemwe na kojoj svako od nas stoji .
S dolaskom prolea , ako Bog da , treba da pone i
nastavak obnove u naem manastiru . Zapoee radovi na
ure - dequ podruma, koji e se nameniti za trpezarijske potrebe , budui da je sadaqa trpezarija postala premala za
sve goste u dane praznika .
Na kraju , hteo bih da uputim molbu onim vernicima
koji dolaze u manastir Lepavinu u ewi da razgovaraju sa
mnom . Znam da je ogroman napor putovaqa kad je polazno
mesto u Nemakoj , Austriji , SCG ..., a posle samo nekoliko
sati boravka u manastiru ve poiqe povratak nazad . Ipak,
molim za razumevaqe da u nedewu ili na praznik , kada stigne po nekoliko autobusa sa poklonicima , jednostavno nije
mogue za svakoga nai vremana i sa svakim porazgovarati .
Rei pouke posle molitve pred Ikonom upuene su svakom
pojedincu u hramu . U manastiru poredak vredi za sve koji se
nalaze u qemu, i za monahe i za goste, a ako se ne bude
potovao, nastae - kao kad se ne potuje red u saobraaju kolaps. Zato apelujem na posetioce da proitaju natpis
postavwen na vratima hrama i da se pridravaju tog uputstva . Oni koji dou sa ewom da razgovaraju , a za to ne bude mogunosti , neka se ne wute . Qihov trud , kao rtvu koju
prinose , Gospod nee ostaviti bez nagrade, jer od Qega nije sakrivena nijedna suza, niti deli jedne suze .
S blagoslovom iz manastira Lepavine

HRISTOS SE RODI!
Draga brao i sestre, draga Naa deco duhovna!
Danas proslavwamo Badqe vee i Boi, praznik Roeqa Gospoda naeg Isusa
Hrista, Spasitewa naeg. Danas se Hristos rodio u Vitlejemu od Presvete Djeve
Bogorodice. Danas drugo lice Svete Trojice postaje Bogoovek, bespoetni dobija poetak
i Re Boja postaje telo. Nebeske sile kliu, zemwa s wudima raduje se, mudraci sa istoka
Gospodaru darove prinose: zlato, livan i izmirnu oznaavajui Spasitewevu trojaku
slubu: carsku, uitewsko-proroku i prvosveteniku. Pastiri udo razglauju, a mi
neprestano uzvikujemo: Slava na visini Bogu i na zemwi mir, meu wudima dobra vowa.
Velika je tajna pobonosti, Bog se javi u telu, kae sveti Apostol. to smo videli
i uli, kae Apostol wubavi, objavwujemo vama da i vi s nama imate zajednicu, a naa
zajednica je sa Ocem i sa Sinom Qegovim Isusom Hristom. Ovim inom proslavwena je
wudska priroda u Hristu i uzdignuta na takvu poast da sedi s desne strane Bogu. Ree
Gospod Gospodu mome: sedi Meni s desne strane, dok poloim neprijatewe Tvoje za
podnoje nogama Tvojim, klie Psalmopisac. Wudska priroda je u najveoj meri uzdignuta
Hristovim vazneseqem na nebo, u wudskom telu kome je nekad na Adamovom padu bilo
reeno: prah si i u prah e se vratiti. U trenutku Hristovog Vazneseqa upuene su mu
Oeve rei: sedi meni s desne strane. To je najvea slava kojom je wudsko telo proslavweno
u Hristu Gospodu. Ovaplotio se nas radi, da bi nam darovao usinovweqe.
Svojim Bogooveanskim podvigom ovaplotivi se od Duha Svetog i Marije Djeve
izvojevao je pobedu za nas svojom golgotskom rtvom i vaskrseqem iz mrtvih. Pobeda
Mesije za nas i radi naeg spaseqa, pobeda koju e On izvojevati na kraju istorije, kao to
je sam potvrdio: Ja sam pobedio svet.
estitajui vam Boi, naim eparhiotima i svima pravoslavnima koji
proslavwaju Rodestvo Hristovo i svim wudima dobre vowe elimo da i Nova 2006. godina
bude ispuqena svakim blagoslovom Bojim. Srdano sve pozdravwamo Boinim
pozdravom:
MIR BOJI - HRISTOS SE RODI!
+ Mitropolit J o v an

O CARSKOJ SLUBI MESIJE

Ree Gospod Gospodu mome: sedi Meni s
desne strane, dok poloim neprijatewe Tvoje
za podnoje nogama Tvojim (Ps. 109,1). (Iz reva
prede denici rodtja - prokimen).
Rei Boga Oca: sedi meni s desne strane,
strane koje
je On kazao Bogu Sinu, odnose se na momenat slavnog vaznesqa Hristovog na nebesa.Ovde je re o proslavwaqu oveanske prirode u Hristu, jer je wudska priroda u najveoj
meri uzdignuta Hristovim vazneseqem na nebo, u wudskom
telu kome je nekad na Adamovom padu bilo reeno: prah si
i u prah e se vratiti (1. Moj. 3, 19 ). U trenutku Hristovog vazneseqa upuene su rei: sedi meni s desne
strane.
strane To je najvea slava kojom je wudsko telo proslavweno u Hristu Gospodu (2. Petr.). To je slava kojom e telo
svih pravednika i svetitewa biti proslavweno na kraju
istorije (sr. Fil. 3, 20-21; Nae ivweqe je na nebe sima, otkuda oekujemo i Spasitewa Gospoda
Isusa Hrista, koji e preobraziti nae poni eno tijelo, tako da bude saobrazno tijelu slave
qegove, po sili kojom On sve moe uiniti i se bi pokoriti.)
pokoriti Jo ove rei sadre svedoanstvo o
boanstvu Mesije Hrista. Mesija Hristos je istiniti Bog i
Gospod. To je jasno iz rei prorokovih: Gospodu mome.
mome
Ovim reima sveti prorok podvlai razliku izmeu sebe i
Mesije, koga on smatra istinitim Bogom i Spasitewem
sveta. I sam Spasitew tumai ove rei i kae: Qega
(Hrista) David Duhom (odnosno u Boanskom nadahnuu)
naziva Gospodom,
Gospodom i jo Hristos dodaje: Kada, dakle,
David naziva qega Gospodom, kako mu je sin? (Mt.
22, 25). Ove je rei Spasitew na kazao farisejima, negatorima Qegovog Boanstva, Qegovog venog Boanstva i
Mesijanskog dostojanstva. Oni su pogreno smatrali da e
Mesija biti obian ovek, a u Hristu su gledali ne obinog
oveka nego varalicu. No Hristos je Mesija ne samo obian
ovek, Davidov potomak po telu, i to savreni ovek, ve
je on u isti mah i Bog, on je i Bogoovek. To je smisao Davidovog prorotva, kae Hristos farisejima, najveim
neprijatewima svojim. Zato je i sam prorok u svom Boanskom nadahnuu rekao o Mesiji: Rod qegov ko e iska zati? (Is. 53, 8). Ove se rei odnose na Boanstvo Me-

sije. A Boanstvu jesu svedok i rei Davidove o palici sa

Siona: Skiptar sile Tvoje poslae (Ti ) Gospod sa
Siona (Ps. 109, 2 ). to se tie rei Davidovih: dok po loim neprijatewe Tvoje za podnoje nogama
Tvojim (Ps. 109, 1), on govori o potpunoj pobedi Mesije nad
svim neprijatewima qegovim, pobedi koju e On
izvojevati na kraju istorije kao to je sam potvrdio: Ja
sam pobedio svet (Jn. 16, 33 ). Mislei na ovu pobedu
sveti apostol kae: Jer qemu (tj. Mesiji Hristu) treba
da caruje dok ne poloi sve neprijatewe pod no ge svoje (1. Kor. 15, 25). To e se ostvariti, kae apostol,
kada se uniti posledqi neprijatew - smrt. (Poswedqi
neprijatew ukinue se - smrt,
smrt 1. Kor. 15, 26). Ovome
treba dodati i seaqe na ove rei svetog apostola Pavla:
A Bogu hvala koji nam dade pobedu kroz Gospoda
naega Isusa Hrista (1. Kor. 15,57).
Pod skiptrom u stihu 2. Sveti Jovan Zlatousti razume krst Hristov koji je jai od svega onoga to mu se
suprotstavwa. A sam izraz: podnoje nogama Tvojim
tumai se nekakvim stavom i odnosom Isusa Navina (koji je
bio praobraz Mesije) prema petorici Amorejskih careva,
koje je on bio potpuno pobedio- pristupite i stanite
nogama svojim na vratove ovijem carevima , Isus
Navin 10, 24 (naravno po zapovesti Isusa Navina).

O PRVOSVETENIKOJ
SLUBI MESIJE
Zakle se Gospod i nee se raskajati. Ti
si Svetenik do veka, po inu Melhisedekovu
(Ps. 109, 4).
Hristos je veni prvosvetenik. Qega kao takvog
najodreenije praslikuje Melhisedek - Car. Melhisedek je
ne samo car Salimski Dar Mira, ve i prvosvetenik, i
svojom tajanstvenom linou slui kao praslika Mesije venog svetenika. ta znae rei po redu Melhi sedekovu?
sedekovu Ove rei znae, prvo: da je Hristos Prvosvetenik po takvom redu, ne inu, koji nema prejemstva.
Jer se o Melhisedeku (v. 1. Moj. 14,18.) govori kao o onome
koji nema ni poetka danima ni kraja ivotu. Ne to Isus

7
Hristos stvarno ne bi imao, ve o je to neizvesno, kae
sveti Jovan Zlatoust. A Hristos kao veni prvosvetenik
ivi svagda, da bi mogao neprekidno hodatajstvovati za
nas kod Boga Oca (sr. Jevr. 7, 24-25). A Ovaj, poto ostaje
vavijek, ima neprolazno svetenstvo, zato i moe potpuno
i zauvijek spasti one koji kroz qega dolaze Bogu, poto
svagda ivi pa moe posredovati za qih. I sveti Jovan
Bogoslov kae: ...a ako neko sagrijei, imamo
Zastupnika kod Oca Isusa Pravednika. A on je
rtva pomireqa za grijehe nae i ne samo za na e nego i svega svijeta (1. Jn. 2,1-2). Poto je jednom
za svagda prineo sebe na rtvu - Hristos uvek sedi s desne
strane Bogu (A On, prinijevi jednu rtvu za gri jehe, za navijek sjede s desne strane Boga,
Boga Jevr.
10,12), molei se i hodatajstvujui za vasceli rod wudski.
No ovo je reeno, kae sveti Jovan Zlatousti, ne u tom
smislu kao da se Hristos poniava pred Ocem Nebeskim
ni kao da mu ropski pripada, nego u tom smislu da On
postradavi za nas sve po oveanskoj prirodi svojoj, podsea nas na svoje trpweqe kao Re Oeva, kao Savetnik,
mada je Hristos svaki svoj podvig izvrio kao Bogoovek,
to je On prvosvetenik, nego po svome Boanstvu, ve po
svojoj oveanskoj prirodi. Da bi mogao biti prinosjaj i
prinosimij (koji prinosi i koji se prinosi) - Sin Boji se
ovaplouje i postaje ovek, te se javwa u svet kao Bogoovek. To i jeste smisao rei svetog apostola Pavla: Je dan je Bog, jedan i posrednik izmeu Boga i wudi,
ovjek Isus Hristos (1 Tim. 2,5). Koji posreduje za
nas (Rim, 8, 34). Stoga svi istinski hriani treba da se
naoruaju miwu o Hristovom stradaqu za nas i mesto
nas (Kada, dakle, Hristos postrada za nas ti jelom, i vi se tom misli naoruajte, jer ko
postrada tijelom, prestao je da grijei,
grijei 1 Petr. 4,
1). I dugotrpweqe Gospoda naega drite za
spaseqe, kao to vam i wubweni na brat Pavle
po danoj mu mudrosti pisa (2. Petr. 3,15).
Drugo: Hleb i vino kojim je Melhisedek predusreo
Avrama (1. Mojs. 14,18) simvolie svetu tajnu priea u
kojoj nam Hristos samoga Sebe daje za duhovnu hranu kao
to je mana u pustiqi simvolisala svetu tajnu evharistiju, kao nekada David koji je rekao: Hleba angel skoga jede ovek (Ps. 77,25). Mada se ove rei odnose na
manu u pustiqi (2. Moj. 16, Jn. 6,31), ipak su se one u punoj
meri ispunile na svima svetitewima, u kojima tajanstveno
obitava Hristos hranei ih Sobom kao i anele. Pasha
naa Hristos rtvova se za nas (1. Kor, 5, 7), kae
sveti apostol Pavle. Jer Hristos je koji prinosi i koji se
prinosi. Onaj koji prima i koji se razdaje. Stoga je
Melhisedek kao svetenik Boga Viqega, svetenik hleba i vina kudikamo savrenija praslika Isusa Hrista nego
li starozavetno svetenstvo koje je prinosilo krvne
rtve.

Tree: Sama re Melhisedek etimoloki oznaava cara pravednosti. Sveti apostol Pavle kae da je
Hristos Bogoovek jedini neiscrpni izvor pravednosti,
svetosti i duhovne svetlosti za sve dosledne sledbenike
Hristove (Iz Qega ste i vi u Hristu Isusu, koji
nam postade premudrost od Boga i pravednost i
osveeqe i izbavweqe,
izbavweqe 1. Kor. 1, 30). U tom smislu i
sveti prorok Jeremija kae o Mesiji: Gospod pravda
naa (Jer. 23, 6). Obucite se u Gospoda naega Isu sa Hrista (Rim. 13, 14 ), kae sveti apostol Pavle, jer
obui se u Hrista isto je to i obui se u pravednost.
Novozavetni prvosvetenik duboko se razlikuje
od starozavetnog po tome to je apsolutno svet i bezgrean. Starozavetni prvosvetenik prinosio je rtve ne
samo za grehe narodne, nego i za svoje, to nije sluaj
novozavetnog Prvosvetenika (... kako za narod ,tako i
za samoga sebe da prinosi rtve za grijehe, Jevr.
5, 3). Zato rtve starozavetnog prvosvetenika nisu
imale iskupitewskog znaaja. David kae: Vi koji se
uzdate u silu svoju, i koji se mnotvom bogatstva
svoga hvalite! Brat nee izbaviti; hoe li izba viti ovek? Nee dati Bogu otkup za sebe, i cenu
otkupa due svoje (Ps. 48, 7-8). Hristos jedini oslobaa
wude od svakoga zla (Ako vas, dakle, Sin oslobodi,
zaista ete biti slobodni,
slobodni Jn. 8,36), samo zato to
On jedini ima mo nad svakim zlom, Qime je zlo potpuno
nemono, to je samo On apsolutno svet i bezgrean kao
Bogoovek. Iz straha od smrti kome su celoga ivota
svoga robovali (I da izbavi one koji iz straha od
smrti cijeloga ivota bijahu krivci za svoje
robovaqe, Jevr. 2, 15), wudi se potpuno oslobodie tek
onda kada se Bog javi u telu (I zaista velika je tajna
pobonosti: Bog sejavi u tijelu, opravda se u Du hu,pokaza se anelima, propovijedi se nezna bocima, vjerova se u svijetu, vaznese se u sla vi , 1. Tim. 3, 16). Hristos Gospod na, koji je punoa
Boanstva telesno. Da bi mogao prineti sebe na rtvu za
vasceli rod wudski i na taj nain otvoriti vrata venog
ivota (Jer e vam se tako izobilno dati ulazak
u vjeno Carstvo Gospoda i Spasa naeg Isusa
Hrista,
Hrista 2. Petr. 1,11). Sin Boji je morao postati Sin
oveji. Jer u emu postrada i iskuan bi, u tome moe pomoi i onima koji se bore sa iskueqima (Jer poto je
i sam stradao budui kuan, zato moe pomoi
onima koji bivaju kuani,
kuani Jevr. 2,18). Eto, iz tog razloga, Bog s elovjeki poive - Bog sa wudima poive na
zemwi u wudskom telu (Varuh 3,38 ). Zato se kae da je zemwa podnoje nogama Qegovim.
Iz ake torbe sredio
+ Mitropolit J o v a n

SLAVA NA PRAZNIK VAVEDEQA PRESVETE BOGORODICE U MANASTIRU LEPAVINI

RADUJ SE, BLAGODATNA, GOSPOD JE S TOBOM!

arica Nebeska na dan Vavedeqa Presvete
Bogorodice, odnosno na dan manastirske
slave, i ove 2005. godine blagoslovi vie
od hiwadu poklonika koji dooe da se
poklone udotvornoj ikoni Presvete
Bogorodice Lepavinske i da svojim
prisustvom i molitvom na sveanoj
Arhijerejskoj Liturgiji umnoe wubav, mnogi duhovno
ojaaju, a mnogi duhovno progledaju.
Po blagoslovu arhimandrita oca Gavrila, igumana manastira Lepavinskog, na slavu je krenula i grupa
poklonika iz Beograda. Krenusmo uvee uoi same slave
kako bismo stigli na Svetu Liturgiju. Nau radost uveliala je i vest da e na duhovnik u toku poklonikog
putovaqa biti jeromonah hadi Duan Sinait, namesnik manastira Orekovice kod Petrovca na Mlavi. Kako to obino biva, kada je velika blagodat, velika su i
iskueqa. Put je dug, kia sve jae i jae pada, autobus
treba da krene, a oca Duana jo nema. Znali smo da je
qegovo putovaqe poelo mnogo ranije, moda jo jutros, a sada, pola sata pre ponoi treba da se prikwui
grupi. Kolika je qegova wubav, shvatili smo tek kada
smo saznali da je otac Duan bio duhovno edo oca
Gavrila a, eto, sada posle nekoliko godina, hita da
sasluujui sa ocem Gavrilom Svetu arhijerejsku Liturgiju, zajedno slave Gospoda. Na licu oca Gavrila videla
se neskrivena radost, a radovati se tako moe samo ista dua.
Na oko pola sata pre ponoi krenu autobus iz
Beograda na slavu u Lepavinu. Prekrstismo se i u se
ujednaeno i molitveno Dostojno jest. Ubrzo posle toga stie i otac Duan i molitvom Oe na poe molitve za putovaqe. U autobusu se oseala neverovatna
blagodat, a na licima poklonika se videla velika radost. Nije neobino da poklonici, kad imaju sreu da putuju sa dobrim duhovnikom, iskoriste svaki trenutak da
neto vie naue o svojoj veri. U naim glavama poee da roje jedno za drugim pitaqe do pitaqa. Otac sa

takvom wubavwu poe da odgovara na sva naa pitaqa,

meutim, prvo poele da nas upozna sa velikim sutraqim praznikom, praznikom Vavedeqa Presvete Bogorodice:
Presveta Bogorodica je i pre nego to se rodila bila posveena Gospodu Bogu. Ona je za Qega izabrana. Roditewi Presvete Bogorodice, sveti Joakim i Ana,
dugo behu bezdetni i zbog toga su mnogo tugovali. U to
vreme, u izraelskom narodu bila je velika tuga ako bi
neki brani par bio bez poroda. Oni su se neprestano
molili Bogu da im podari dete. Tako su se unapred zavetovali da dete koje e im se roditi, ako im Gospod Bog
podari porod, bude posveeno Bogu i da e ga oni predati da slui Gospodu. Sveti Joakim se za porod molio u
hramu gde se danas nalazi Hozevitski manastir. U tom
manastiru se nalazi jedna peina u kojoj je boravio sveti prorok Ilija, gde je svetitewa po Boijem promislu
gavran hranio. U toj peini, dakle, molio se Bogu sveti
pravedni Joakim da mu Gospod podari bar jedno dete. I
jednom, posle usrdnih molitava, u toj istoj peini, svetom Joakimu javi se Arhangel Gavrilo i blagovesti da
e im se roditi ensko dete, koje e biti posveeno Bogu. Qegova supruga Ana molila se Bogu malo podawe od
qega, na mestu na kome se danas nalazi jedan skit posveen svetoj Ani. I dogodi se po veri i molitvi qihovoj Gospod im podari dete. Rodi se Presveta Bogorodica i
tako se ispuni ono to je Duh Sveti davno, davno predskazao preko mnogih proroka. Evo, na primer, kod proroka Isaije itamo kako je Duh Sveti kroz qegova usta
izgovorio sledee rei: Eto, djevica e zaeti i rodie sina i nadjenue mu ime Emanuil, to znai: S nama
je Bog. Znai, bie Bog sa nama. Re devica je prevedena sa jevrejske rei alma. Za devojke ima i drugih
rei u jevrejskom jeziku, ali ovo je specifino - alma. U
prevodu na grki re alma se izgovara koricaki, a na
naem - devojica. I, eto, dode vreme da se ispuni proroanstvo Duha Svetoga.
Od vremena kada Adam i Eva otpadoe od Boga

9
i stupie u savez sa onim neastivim, i ne htedoe da
se pokaju zbog toga to sainie greh uzevi plod od
drveta poznaqa dobra i zla, od tada niko nije mogao da
ue u raj po izlasku iz tela. U poetku, kada Bog stvori
Adama i Evu, telo nije bilo ovakvo kao to je nae sada,
tvrdo, grubo, materijalno. Adam i Eva su imali prozrana tela, oduhotvorena, oni su mogli sa anelima da lete, da obilaze svu vasionu. A kako ubrae plod, jedini
koji im Gospod zabrani, rekavi im da sve mogu da koriste, jedino da ne uzimaju sa Drveta dobra i zla zapretivi im: Ako okusite, umreete!, Adam i Eva po nagovoru zmijinom ba taj plod okusie, ali poto ne htedoe da se pokaju, od tada smrt zarobi celu oveiju
prirodu. A ta je smrt? To je jedna negativna i opaka sila, koja ini da telo bude materijalno, truleno. Plod
koji su oni tada okusili bio je, dakle, pun smrtonosnog
otrova i taj otrov je delovao na ceo rod wudski, i to je

Dakle, Gospod Isus Hristos je pre bio samo Bog, imao samo boansku prirodu u sebi, a ne i oveiju. A kad je trebalo da pronae tu jednu ovicu, onda se On od Duha Svetoga i Marije Djevice obue u oveije telo, i pored svoje Boanske prirode, primi na sebe i oveiju prirodu,
i sie na zemwu da iskupi rod wudski od greha, smrti i
avola.
I kada se Presveta Bogorodica rodila, do svoje
tree godine bila je kod svojih roditewa, a kada napuni
tri godine, sveti Joakim i Ana je odvedoe u hram Solomonov. Na ulazu u hram bilo je 12 stepenika. Devojica
Marija se odvoji od majke i oca i sama ustra uz stepenice. Moete li da zamislite to dete, a imalo je samo
tri godine! Na vrhu stepenica Presvetu saeka prvosvetenik Zaharije, otac Svetog Jovana Krstitewa.
Sveti Zaharije uze Presvetu Bogorodicu na ruke i voen
Duhom Svetim, uvede je ne samo u hram, nego u najsvetije

razlog zato wudi umiru. Dakle, od tada pa sve do dolaska Gospoda Isusa Hrista, ni jedna dua vie nije mogla da ue u raj. Svi su odlazili u ad, u mrak, u tamu gde
nema svetlosti.
A onda je dolo ono vreme da se navri, ono
vreme u kome Gospod kae da mora da ostavi 99 ovica
u raju na nebesima, i da poe za onom jednom ovicom koja je skliznula iz raja, zalutala u pustiqu i zapala medu
vukove; eto, ta ovica predstavwa ceo rod wudski.

mesto u hramu Solomonovom, u Svetiqu nad svetiqama.

A u to vreme, u Svetiqu nad svetiqama mogao je da ue,
i to samo jedanput godiqe, jedino prvosvetenik. Dakle, ak ni jedan svetenik nije mogao da ue na to mesto. Ako bi se neko drznuo da ue ili da se samo priblii tom mestu, vatra bi ga odmah sprila. Znai, samo je prvosvetnik jedanput godiqe mogao tu da ue da
bi Svetiqu nad svetiqama okadio. Vidite, dan kada
Presvetu Bogorodicu uvedoe u hram Solomonov, mi

10
praznujemo sutra. I to je praznik Vavedeqa Presvete to vreme ako bi neka devojka zaela vanbrano dete?
Bogorodice.
Dakle, svaka devojka koja je izgubila svoje devojatvo
U hramu Solomonovom Presveta ostade do svoje pre stupaqa u brak, ili je zaela pre braka, morala je da

dvanaeste godine sluei Bogu. Tu su je aneli hranili,

razgovarala je sa anelima. Po jevrejskim zakonima toga
doba, ni jedna devojka koja napuni 12 godina nije mogla
da bude nezaruena. Znai, devojka kad napuni 12 godina
mora da nae zarunika, posle zarueqa jo godinu dana
ostaje kod svojih roditewa, a kad napuni 13 i nastupi 14.
godina, ona stupa u brak. Po tom zakonu morala je i Presveta Bogorodica da ima zarunika. Medutim, prvosvetenici su znali da je ona zavetovana Bogu, da ne
sme da se udaje, i da e ceo svoj ivot da posveti Gospodu. Zbog toga sazvae sinedrion da se dogovore ta
e da rade, jer je Presveta Bogorodica morala da napusti Solomonov hram i da bude zaruena. I tako, voeni
Duhom Svetim, prvosvetenici zaruie Presvetu
Bogorodicu za qenog roaka Josifa, koji je ve tada bio
starac od 80 godina i imao puno keri i sinova. Presveta i bi zaruena za prepodobnog Josifa, da bi on uvao qenu devstvenost.
Sve to se tada dogaalo, dogodilo se pod
dejstvom Duha Svetoga. Zamislite ta bi se dogodilo u

bude kamenovana. Skupili bi se svi ispred gradskih

vrata i kamenovali tu devojku. Da se ne bi tako neto
dogodilo i sa Presvetom, i da se ispuni promisao Boija, a ujedno i da se sakrije zaee Gospoda Isusa Hrista od kneza satanskog, Presveta Bogorodia dobi zarunika. Od momenta kada je Duh Sveti preko proroka Isaije rekao: Eto, djevica e zaeti i rodie sina i nadjenue mu ime Emanuil, satana je budno motrio na sve devojke da li e neka zaeti bez mua. Imao je nameru da
odmah ubije to dete, jer je znao ta e qemu da se dogodi
ako se ispuni proroanstvo. I tako, slava Bogu, sve se
ipak odvijalo po promislu Boijem i Presveta Bogorodica bi zaruena sa Josifom.
Joakim i Ana, roditewi Presvete, imali su dve
kue, jednu u Jerusalimu, kod Stefanovih vrata, a drugu
u Nazaretu. Danas se ta kapija zove Stefanova kapija,
jer se tu nalazi manastir svetog prvomuenika arhiakona Stefana, jer su ga ba na tom mestu Jevreji
kamenovali. Danas se tano na tom mestu nalazi grki
pravoslavni manastir. A drugu kuu su sveti Joakim i

11
Ana imali u Nazaretu. I dok je Presveta bila kod svojih
roditewa u Nazaretu, kada je otila da donese vode sa
izvora, na samom izvoru dogodi se Blagoveteqe. Pojavi se Arhangel Gavrilo i blagovestivi ree da e Marija zaeti Sina Boijeg od Duha Svetoga. Presveta
Bogorodica se zaudi i upita: Kako to moe biti kada
ja ne znam za mua? A Arhangel Gavrilo ree: Duh
Sveti sii e na tebe i dete koje se rodi nazvae se Sin
Boiji. I tako Presveta Bogorodica zae jo dok je bila kod svojih roditewa. A kada stupi u brak sa Josifom, kae Sveto Pismo, nae se da je zaela od Duha
Svetoga. Josif to nije znao, a kada saznade, htede je da
je tajno otpusti. Ali, tada mu se javi Andeo Gospodqi i
utei ga, rekavi da je dete u utrobi qenoj zaeto od
Duha Svetoga i da je to dete Sin Boiji''. Josif je od tada uvao Presvetu Bogorodicu kod sebe.
U vreme kada se Gospod rodi, celim svetom je
vladao jedan vladar, rimski esar. Taj vladar naredi da
se izvri popis svih wudi i to svako u svom rodnom
kraju. Josif, Presveta i mali Isus krenue iz Nazareta
u Vitlejem da se tamo zapiu u kqigu. Kako u Vitlejemu
nije bilo mesta, oni se sklonie u peinu u kojoj se Gos-

to se Gospod rodio. Bilo je leto, velika vruina. Ovce

su dahtale od vruine, a on ue u peinu da se malo
odmori. Samo to lee i zaspa, jedna zmija, kobra, doe
na qegove grudi i ustremi se na qegovo lice s namerom
da ga ujede. On oseti neku hladnou, ali, iako je bio veoma snaan, on je znao da nita ne moe da uradi i poe
usrdno u sebi da se moli Bogu. Tako je oajniki zavapio
Bogu, i dogodi se udo. Odjednom se cela peina ispuni
miomirom. On tada ugleda jednu prekrasnu, prelepu devojku kako dri na rukama malo dete. Oko deije glavice
irila se velika svetlost koja se rasprostirala po celoj vasioni. Dete je imalo takve oi, kakve ne imade ni
jedan ovek, ni jedno dete na zemawskoj kugli. Video je
tada pravedni car David zrake, jake zrake, koje su izlazile iz Qegovih oiju. Dete usmeri pogled na zmiju i pokaza prstom zmiji put da izae iz peine. Tog momenta
zmija ostavi Davida i izae. David se okrenu da prie
toj prelepoj devojci da bi izrazio zahvalnost, medutim,
tek to se okrenu, vieqe nestade. To je bila Presveta
Bogorodica i Gospod koji je naredio zmiji da izae iz
peine. Car David napisa dve pesme u vezi sa tim vieqem, koje je kako na svom prestolu , tako i na svakom me-

pod rodio. Medutim, jo pre Qegovog rodeqa car David stu, neprestano je pevuio. Te dve pesme se sadre u 45.
je mnogo puta boravio u toj peini uvajui ovce. Upravo psalmu.
u toj peini je imao jedno vieqe mnogo, mnogo pre nego
U autobusu niko ne spava. Svi sluaju oca Dua-

12
na i mnogi po prvi put uju kako se Gospod ovaploti od
Duha Svetoga i Marije Djeve i kako bi progoqen od samog zaea Svog i sauvan samo silom Boijom. Poee
mnoga pitaqa, a otac Duan sa takvom wubavwu nastavi
da govori, da objaqava, pouava. Kada se tek pred zoru
svi utiae, otac Duan utonu u molitvu.
Kia tek pred sam dolazak u manastir prestade
da pada. Nebo se razvedri. Osvanu jutro lepo i vedro.
Ukaza se najzad i manastir Lepavina, a crkva, prava lepotica meu svetiqama, kao da rairi svoje majinske
ruke, a mi svi s oseaqem kao kad te majka zove u krilo
svoje, pohrlismo ka qoj. Naroda je bilo kao nikad do tad,
kau preko hiwadu wudi. Krenusmo prvo u crkvu, na
pokloqeqe ikoni Vavedeqa Presvete Bogorodice, a zatim da se pomolimo pred ikonom Presvete Majice
Lepavinske, da kleknemo, da je celivamo, da joj se izjadamo, da je zamolimo da nam pomogne, da nas podui, da
nas podri, da nas uputi, da nas izgrdi, da nas izlei,
a sve iz velike wubavi Svoje materinske. Odmah zatim
pomolismo se i pred ikonom Majice Boije Iverske.
Odjednom se narod blago uskomea. Ugledah oca
Gavrila okruenog mnotvom poklonika kako blagosiwa prisutni narod. Pun wubavi Boije svetleo je poput anela. Na qegovom licu se videla velika radost.
Osmehivao se svima i kao sveti Serafim Sarovski svakome upuivao po koju blagu re.
Crkvena zvona oglasie poetak Svete arhijerejske Liturgije, koju je sluio Visokopreosveeni
Mitropolit zagrebako-wubwanski i cele Italije
Gospodin Jovan, uz saslueqe arhimandrita Gavrila
(Vukovia), igumana manastira Lepavine, protojerejastavrofora Drage Govedarice, paroha bekog, protojerejas-stavrofora Zvonka Pilingera, paroha varadinskog, protojereja Petra Olujia, paroha sisakog,
protojereja Krstana Macanovia, sinela Save
(Nedewkovia), nastojatewa manastira Krupe na Vrbasu, jeromonaha Duana Filipova, nastojatewa manastira Orekovica, jereja Milana Topia, paroha zagrebakog, akona Ugwee Pilingera i akona Aleksandra
Obradovia.
Hvala Ti i slava, Gospode!, pomislih u sebi,
to si mene nedostojnu udostojio da prisustvujem na
ovoj slavi i sveanosti Boijoj.
U toku Svete arhijerejske Liturgije, bogoslov
Wubia Miodragovi iz mesta Narte bi rukoproizveden u in reca i ipoakona pred prisutnim
svetenstvom i narodom poloi svoju svetu zakletvu i
izmeu ostalog ree:
Znam da je velika Tajna svetenstva i da su sa
qom spojene velike dunosti, za ije u izvreqe mo-

rati dati odgovor na Stranom sudu Hrista Gospoda.

Ali se priklaqam pred vowom Svetog Duha da Mu se ne
bih protivio, zakliqem se Svemoguem Bogu i Svetim
Jevanewem da verujem i da u verovati tvrdo i nesumqivo u sve dogmate koje ispoveda Sveta Crkva, uvati
sva qena pravila koja su propisali Sabori i ni u emu
neu drukije umovati nego samo onako kako ui sveta
saborna jedna istona pravoslavna Crkva. Zakliqem se
da u po rukopoloequ u sveteniki in svoju sveteniki dunost vriti asno i poteno, da u povereni
mi narod uiti zakonu Boijem marwivo i revnosno i da
u se sam isto tako usavravati u razumevaqu i itaqu
Svetog Pisma i duha qegova. Zakliqem se ivim Bogom
i Boanskim Duhom Qegovim da u se na svaki nain uvati poroka koji savlauju vrioca tajni Svemogueg Duha, da se neu opijati, ismejavati svetiqu, niti se vladati nepristojno, nego da u svekolikom pristojnou u
ponaaqu i odevaqu uvati vanost svoga ina, a
poglavito primerom dobroga i uzornog ivota upuivati u pobonost povereno mi stado. Zakliqem se da u
grenike popravwati i umudrivati duhom blagosti, uvati ih sablaqivog duha ovoga sveta i uutkivati one
koji hule na Boga. Najiskrenije obeavam da u uvati
svoj narod u poslunosti i u jedinstvu crkvenom. Zariem se da u svom arhijereju biti posluan kao Hristu,
obeavam da u uiti narod da ivi u miru i upuivati
ga da ispuqava naredbe crkvenih i graanskih vlasti i
u slavu Svete Trojice Boga Jedinoga, Koga svi ispovedamo... Zakliqem se pred Bogom, Koji sve vidi, da ovo
to obeavam drukije ne shvatam u svome umu, nego onako kako izgovaram ustima svojim. ...Na zavretku svoje
zakletve celivam Sveto Jevanewe i Krst Spasitewa
moga Gospoda Isusa Hrista.
Zatim ga akoni uvedoe u oltar a svetenici
zapojae: Slava Tebje Hriste Boe apostolov
pohvalo..., a posle se iz oltara razlegoe molitve
Visokopreosveenog Mitropolita. Svetenstvo i narod
neprekidno peva Gospodi pomiluj!
Mitropolit se obrati narodu reima: Molite
se, brao i sestre, za qegovu akonsku slubu, da bude
na spaseqe qegove due, na napredak nae Svete Crkve
i razvoj svih vernih kojima bude sluio.
Dok se svetenstvo prieivalo, pojci i
narod zapevae pesmu Bogorodici Marijo slavna, a
onda se Qegovo Visokopreosvetenstvo Mitropolit G.
Jovan obrati vernom narodu:
U ime Oca i Sina i Svetoga Duha! Raduj se
Blagodatna...!
Draga brao i sestre, to je bio pozdrav
Arhangelov Presvetoj Djevi Bogorodici, koja je kao

13
mala trogodiqa devojica od roditewa
zavetovana i uvedena u Jereusalimski hram, gde ju je
doekao prvosvetenik Zaharija, otac svetog
Jovana Pretee, i uveo u Svetiqu nad svetiqama.
To je bio po zakonu nedoputen manir, ali Gospod je
tako Duhom Svetim uticao na prvosvetenika
Zaharija, jer je samo jedanput godiqe
prvosvetenik mogao da ue u Svetiqu nad
svetiqama da prinese rtvu za oproteqe grehova
narodnih. Ali blagodat Boija i premudrost Boija
sazda hram i utvrdi ga na sedam stubova. U Kqizi
Boijoj se Presveta Bogorodica slika kao Hram
Boiji, koji je sazidan na sedam stubova, na sedam

Boijoj, da se ponovo vratimo u naruje Boije, da

budemo ponovo deca Boija, budui da smo otpali od
Boga prestupaqem zapovesti praroditewa naih u
raju. Svrava se velika Tajna i kad kaemo da je
Presveta Bogorodica Bogomati, to je velika Tajna
kako wudsko bie da postane Mati Sina Boijeg
Gospoda naega Isusa Hrista. Zato je Crkva i
naziva Bogorodicom, koja je uzvienija iznad
Angela i Heruvima, koja je najvea Zastupnica roda
wudskog, najvea Hodatajnica za sve nas koji joj se
molimo i obraamo. Eto, mnogo se radujemo da danas
proslavwamo praznik Vavedeqa, manastirsku slavu
u Lepavini, i kad ste u ovoliko velikom broju doli

Svetih Tajni. Od Boga isproena, jer su Joakim i

Ana bili bezdetni i molili su Boga sa suzama da im
Gospod podari dete, koje e zavetovati Bogu, koje e
odvesti u hram. Eto, Presveta Bogorodica sluei
u Jerusalimskom hramu zavetovala se da e do kraja
Svoga ivota u devstvenosti Svojoj sluiti Bogu. I
Bog je Duhom Svetim oisti i uini hramom Duha
Svetoga, pa je rodila Gospoda Isusa Hrista,
Spasitewa naeg, koji je doao u ovaj svet da bude
Bogoovek, da poivi sa wudima, da nas naui vowi

da ste se Bogu obratili, da niste alili truda da

prisustvujete ovom sveanom Bogosluequ. I mnogo
se radujemo sa naim monasima, jer ne znam kad je
ovako bilo sveano proslavwena manastirska slava
Vavedeqe. Bog je dao i lepo vreme i veliki broj nas
da se udrui naa molitva Presvetoj Bogorodici i
Bogu za sve nae duhovne potrebe. Radujemo se i da
je ovoliko naeg svetenstva dolo da prisustvuje
ovoj Svetoj Liturgiji i da se obnovi blagodat
svetenstva rukopoloeqem mladog akona oca

14
Wubie, koji e preuzeti svoju dunost u Crkvi koja
mu bude poverena.To je velika radost i razumemo to
kao izuzetni blagodatni dar, udesni dar posle svih
ovih nesretnih zala, koja su se dogaala ovih
proteklih godina. I Bog ini udo, a mi pamtimo
kada je ova manastirska crkva bila skoro pusta, kako
zbog naeg nemara, a vawda i zbog nae udawenosti
od Boga i od Crkve, a moda i zbog straha i raznih
vrsta goqeqa, koje je Crkva trpila i pretrpila svih
ovih proteklih ezdesetak godina. I opet je Bog

je ao i teko nam pada kad vidimo pojedine nae

prijatewe i bliqe koji su jo daleko od Crkve,
koji se ne prieuju, koji kad gledamo na pojedinim
osmrtnicama nema krsta. ...Ako hoemo da nasledimo
ivot veni, onda moramo da svedoimo Ime Boije
u svetu, pred wudima, da bi i Bog nas posvedoio
pred Ocem Svojim Nebeskim i pred Svetim
Anelima Qegovim i pred svetim ugodnicima
Boijim. Mnogi nai revnitewi, muenici i
stradalnici iz roda naeg, nisu se plaili muka,

pokazao svedoanstvo svoje da Crkvu Boiju niko ne

moe pobedi... Ne mogu vrata paklena da joj odole.
Samo mi wudi ako hoemo da vidimo i da razumemo
dela Boija koja nam Bog pokazuje privodei nas
Bogu i venom ivotu. Kakva je korist ako sav svijet
zadobije ovek, a duu svoju izgubi. Mi smo
vremeniti wudi, svaki dan nam se odbrojavaju dani,
sve smo blie grobu i ne treba da oajavamo zbog
toga, ne treba da nas uhvati tuga, nego da se u
hrianskoj radosti radujemo i da se Bogu molimo
da na susret sa Gospodom bude to radosniji, to
ponosniji, da znamo da damo pravi odgovor na
Stranom sudu Boijem, da se ne postidimo, nego da
sa verskom nadom, sa verom koju gajimo kroz nau
Crkvu ostvarimo svoj najuzvieniji ciw. Mnogo nam

nisu se plaili lomae, nisu se plaili goqeqa,

ve su hrabro i neustraivo ispovedali Ime
Boije i stradali za svoju veru pravoslavnu. Od nas
se jo to ne trai, to je bio posebni blagodatni dar
za pojedince, koji su se u svome ivotu ak trudili
da postradaju za Ime Boije. Evo, seali smo se
nedavno svetog Dimitrija, svetog Georgija, velikih
muenika i stradalnika za veru hriansku, koji su
imali prilike u ovome svetu da koriste sve poasti
ovoga sveta, ali pretegnula je vera i wubav prema
Bogu, prema Spasitewu naem Gospodu Isusu Hristu
i Duh Sveti davao im je snage da pretrpe i
neshvatwiva goqeqa, neshvatwive muke za um
wudski.
Brao i sestre, slavei sveto Vavedeqe

15
Presvete Bogorodice, Koja je u Crkvi hrianskoj
pola prva putem monatva, putem podviga kao to
su nekada bili starozavetni nazoreji, ali to nije
bilo nazorejstvo kratkog vremena ili vremensko,
nego za ceo ivot. I danas, kad gledamo kakve su
prilike u naoj Crkvi, u naim manastirima,
radujemo se delima monaha, radujemo se delima
monahiqa, jer kau mnogi ueni wudi da moralna
vrednost jednoga naroda zavisi od toga koliko ima
monatva u svome rodu. Nekada, jo u vreme cara
Duana, Sveta Gora bee puna srpskih monaha. Daj
Boe da se u naem rodu, u naim generacijama javi
taj priziv, da se devojke i majke ugledaju na Presvetu
Bogorodicu, da one koje oseaju taj priziv pou
Qenim putem, jer je Ona ideal materinstva, jer,
reeno je u Bibliji da ona koja ne raa ima vie
duhovne dece od one koja raa. Jer duhovno oinstvo
i duhovno materinstvo je ogromna vrednost, veliki
moralni kvalitet u Pravoslavnoj Crkvi.
Molei se Presvetoj Bogorodici, na praznik
Qenog Vavedeqa, ulaska u hram Boiji, da se
izmoli pred Gospodom naim Isusom Hristom, koji
je postradao za nas, koji je pokazao wubav Svoju, da i
nas privue Crkvi Boijoj, da i mi budemo po
reima svetog apostola hram Duha Svetoga, Crkva
Boija u kojoj obitava Duh Sveti. To je veliko ime,
velika izjava svetog apostola kad je pozvao
hriane i kad ih je ohrabrio, i s druge strane
veoma ozbiwno opomenuo da pazimo kako idemo kroz
ovaj svet, da nai putevi ne budu stranputice, nego
ono koliko Bog blagoslovi, uska staza i trnovit put,
koji vodi u ivot veni, koji vodi u slavu Boiju.
Danas posebno apelujemo na majke, da decu svoju
vaspitavate u hrianskom duhu, da budu deca
Boija, da budu deca blagodati Svetoga Duha, da
stvorimo dobru, potenu generaciju dok smo ivi u
ovome svetu, jer mnogo zla ima, mnogo kojekakvih
nepodobtina, onoga to je tetno za opstanak

wudi, to je tetno za opstanak itave kugle

zemawske, jer su ratovi veoma strani, jer veliki
vojni arsenal moe da uniti itavu planetu.
Unitava se priroda, zagauje se. O ekologiji, o
istoti i zagaivaqu prirode mnogo se govori.
Dolazimo ve u situaciju kad je kriza za pitku vodu,
a to je sve zbog neprimerenog ponaaqa wudi prema
prirodi kao tvorevini Boijoj i prema wudima kao
deci Boijoj i kao bliqima svojim, jer smo svi
deca Boija. A tamo gde bude bilo vere i gde bude
bilo potovaqa zakona Boijeg, gde se bude ivelo
tako asno i pobono kao to je Presveta
Bogorodic ivela, i to naroito kao ugled enskom
svetu, gde je Ona podignuta do apoteoze, dakle prvo
mesto zauzima u Crkvi. Najsvetije je ime kad kaemo
Majko m
oja! Majku prizivamo u svim naim prilikama, i
radostima i potekoama. A to molitveno
obraaqe Presvetoj Bogorodici pomoi e svakome
onome ko se sa verom u Boga i sa wubavwu i
potovaqem Crkve Boije bude obraao i ko bude
blagoestivo i hrianski iveo. Zato neka nam
Presveta Bogorodica bude primer pobonosti,
primer slueqa Bogu, primer te krotosti i
poslunosti da kaemo i mi sve to nas snae u
ovom ivotu neka bude po vowi Boijoj, kao to
je Ona govorila svetom Arhangelu Gavrilu za tajnu
koju joj je objavio: Neka bude vowa Boija, neka bude
po rei Tvojoj. I neka Bog molitvama Presvete
Bogorodice blagoslovi sve vas, da budete sreni i
blagosloveni i da vas Ona prigrli Svojim
Materinskim rukama i zatiti Svojim svetim
Boanskim omoforom. Da joj uvek u molitvama
svojim pevamo Heruvimsku pesmu i da Joj se molimo
i obraamo: Presveta Bogorodice, spasi nas!
Tankosava Damjanovi

16

RAZGOVOR SA O. FOTIJEM (UREVIEM), NASTOJATEWEM MANASTIRA IATOVAC

U HRIANSTVU SAM NAAO SVE

a jeromonahom o. Fotijem (ureviem),
nastojatewem manastira iatovac, ikonopiscem i slikarem, za asopis Put, Istina
i ivot razgovarala je novinarka Wiwa
Nikoli-Sineli:
- Hoete li nam, oe Fotije, na poetku
razgovora rei kako je tekao Va ivot do
odluke da ostavite svet i odete u manastir?
- Rodio sam se 1945. godine u jako skromnoj porodici u apcu, gde sam zavrio O Laza Lazarevi.
Imao sam sreu da je jedna moja sestra redovno, a druga
ponekad, pevala u horu, u abakom meovitom horu.
Dirigent hora je bio svetenik Grigorije Babovi Glia, koji je stizao ak i da pie, pa je tako sastavio i
hroniku grada apca od 1941. do 1945. g. koja sad izlazi
u Glasu Podriqa. Koliko se seam, jer sam tada bio
predkolskog uzrasta, tih pedesetih godina esto je
nestajalo struje, a nije imao ko da me uva, pa su me sestre vodile na probe i ja sam sluao to horsko pojaqe
sedei tamo u nekom oku. Preda mnom se otvarao itav jedan svet, tako da mi je nekako to pojaqe bilo blisko, pogotovo to smo svi u porodici bili sluhisti.
Onda se seam divnih momenata kada je mama
slala mene i najmlau sestru u crkvu da nosimo ito u
jednom bezenom - bez, to je ono fino tkano platno. Seam
se prvog snega, tog tankog snenog pokrivaa od pet-est santimetara koji je pokrio tlo, pamtim i danas taj
oseaj beline, istote i uzvienosti kada smo odlazili
u crkvu. To je bilo presudno za shvataqe da je Crkva neto veoma vano. Kao deak, do moda desete, dvanaeste godine, skoro redovno sam iao u crkvu. I kao budui slikar dobro sam pamtio wubiaste pliane odede, koje su na mene ostavwale jak utisak, pa uticale i
na moje slikarstvo kasnije. Seam se tih irita, tih
bortni po wubiastim odedama, posle sam uvideo kako

je to likovno bilo rafinirano, te boje uta i wubiasta, koje su komplementarne. To je bilo presudno za
moj budui ivot i opredeweqe. Odlazim u Novi Sad,
majka iz ewe da me to bowe obezbedi sigurnom
profesijom sugerie da upiem graevinsko-tehniku
kolu, smer za regulaciju reka, navodqavaqe i odvodqavaqe, gde sam morao da uim razne jednaine. Ali,
kada sam diplomirao, doneo sam mami diplomu i rekao:
Evo, majko, ja sam sve to zavrio, a sad u da upiem
ono emu ja teim! Poto sam ve bio u Novom Sadu i
navikao se na tu sredinu, onda sam upisao Viu likovnu
kolu.
To je bila decenija kada je moja duhovnost na neki nain prestala, to je bilo vreme svetskog poimaqa
ivota, vie sam se okrenuo svetskome, karijeri. Ali
odrastajui, razmiwajui i seajui se onoga dobroga
to sam pamtio iz detiqstva i u poreequ sa onim to
sam video i oseao, shvatio sam da to nije to. Presudno
je bilo kada sam 1972. godine otiao u Francusku, gde
sam se zaposlio u Peou. Poto sam znao francuski,
onda sam lako bio primwen da radim kao dizajner za naslovnu stranu fabrikih novina. Peo je ogromna
fabrika, tada je imao oko 20.000 radnika. Ja sam ureivao naslovnu stranu i ilustracije, ali sam paralelno
sa tim radom ve traio neki duhovni put. Na veliku
sreu, uo sam da nedaleko od Pariza ima jedan zamak u
kome se nalazi pravoslavna kapela. Ta kapela je pripadala jednoj ruskoj princezi koja je, iako udata za francuskog plemia, ostala pravoslavna i, eto, imala svoju
kapelu, pa su tu i ruski emigranti dolazili da se mole
Bogu. Poeo sam i ja da odlazim na bogoslueqa i tamo
sam upoznao o. Georgija Drobota. Sprijatewio sam se sa
tim predivnim svetenikom, koji je sa porodicom iveo
na Sv. Sergeju u Parizu, - pria o. Fotije, konstatujui
da je qegov boravak u Parizu bio presudan da se opre-

17
deli za monaki ivot i dubwe zaore hriansku brazdu. Pria nam da se i danas vrlo rado sea drueqa sa
o. Drobotom, koji je u samom dvoritu Sv. Sergeja
imao atewe gde je slikao ikone. Tu je o. Fotije poeo da
se ui ikonopisu, pa se u svom stanu, malom studiju blizu
crkve Sakr Ker, bavio, kako kae, ovosvetskim slikarstvom, a onda u poslepodnevnim asovima odlazio k
ocu i inio prve korake u ikonografiji.
- U Pariz tada dolazi i o. Amfilohije, sadaqi
mitropolit. Sa qime sam se upoznao u jednom bistrou
koji je bio blizu Sv. Sergeja. U Pariz je doao iz
Grke preko Italije da predaje, ini mi se, asketiku i
svete oce. Zajedno sa Srbima koji su studirali u Parizu
odlazio sam qemu, u qegovu keliju, skromnu, monaku, i
tu smo ga uz aj sluali. Mnogo sam nauio od o. Amfilohija. I tada je u meni ve poela da sazreva definitivna odluka i prevaga o tome ta je sutinsko. Takoe,
snaan utisak na mene je ostavila porodica o. Georgija,
koji je imao sedmoro dece, i sve je funkcionisalo; bila
je to prava hrianska
porodica, molitvena,
smirena, gde su se pre
svakog obroka itale molitve. Tako se u meni
stvorio duh prekretnice.
U oveku se deavaju razni misaoni pokreti,
razgledaqe duhovnih pojava, traeqe smisla
ivota. Hristos je za mene bio veliko otkroveqe, radost da, u stvari, nema smrti. Preko
Gospoda Isusa Hrista,
preko Pravoslavwa, ja
sam razreio odgovor na
problem smrti. To je
neto to svakog oveka
zaintrigira, svaki ovek
se u jednom periodu svog
ivota pita: kakav je
smisao naeg ivweqa,
emu sve, emu sav taj
trud, trud naih roditewa, nas samih, ako se to
zavrava smru i grobom, smradom! Ako je tako, onda
ivot nema nikakvog smisla i svako bi podigao ruku na
sebe ako bi to bio kraj. Ali, na sreu, to nije tako. U
Hrianstvu sam naao sve! Naao sam smisao sopstvenog ivota i smisao drugih wudi - da su to vena bia,
da su to moja braa i sestre. Nema smrti, samo postoje

seobe, kako je rekao Crqanski.

- Kako su reagovali Vai prijatewi?
- Znate kako, u Parizu sam imao prijatewe, ali
nisam imao neki dubwi ivotni odnos, to su moje kolege
koje su se vie bavile karijerom. Ali na Sv. Sergeju
upoznao sam nekoliko Srba koji su mi postali bliski,
dragi wudi zato to su stremili istim ciwevima. Tokom ivota jednostavno meqate drugove i prijatewe, i
poiqete da se svrstavate i pribliavate onima koji
imaju sa vama istovetno transcendentalno shvataqe.
Kada sam otkrio Hrista, meni je sama slikarska karijera
bila nebitna, prekomponovao sam svoju nomenklaturu
vrednosti. Shvatio sam da jednostavno nema ivota bez
Hrista, nema ivota bez oseaqa da je Bog tvorac
univerzuma.
- A Vaa majka, kako je ona prihvatila
Vau odluku?
- Nije primila ni negativno, ni pozitivno. Ipak
je moja majka imala druge planove, ali je kao ena iz
naroda znala vrednost
Crkve. Ona nije bila
neto crkvena, nije ni
eksponirala svoju veru,
ali ja sam video kad se
tajno moli i naroito
kad plae, ja sam to video, imala je dar suza.
Mogu da kaem, obino
wudi ale za ovim ili
onim, ali moj ivot je
bio predivan, ispuqen;
duh mi je bio takav, radoznao u pozitivnom smislu, ne znaqe radi znaqa, iako je dodue bilo
i toga u jednom kratkom
periodu izmeu dvadesete i tridesete godine,
ovek je tada najvie
sujetan, eli to vie
da sazna i pokae muzika,
slikarstvo,
opte znaqe, ali to nije
dugo trajalo. Hvala Bogu, kod mene se sve u jednom ivotnom hodu polako prekomponovalo. Ja sam bio prosto
u laganoj euforiji, tako sam zavoleo veni ivot, meni
je to toliko bilo drago. U poetku, dok nisam znao da je
dua besmrtna, ak i godiqa doba su bila puna melanholije, prolee, jesen... Postavwao sam sebi pitaqa, emu to? Pa ujem ovaj umro, pa onaj, pa veliki wudi umiru,

18
i pitao sam se, gde to sve ode... Puno je bilo rvaqa sa
tim kakav je smisao svega toga, ali kad sam izaao na
svetlost Vaskrqe poruke, to je za mene bilo veliko
oduevweqe. Ja sam sklon bajkama, slikarstvu, i to je
za mene postala jedna realna bajka - da nema smrti. Zaista sada imam respekt kako u ja tamo biti primwen, ne
znam kakav je kriterijum, ali znam da ne idem u nita,
nego jo kako u realnost. Oseam da se moja majka raduje
i moja sestra to sam monah.
- Iz slobodoumnih slikarskih voda
uplovili ste u neke sasvim drugaije, duhovne.
Kako je to izgledalo?
- Ja nisam odmah otiao u manastir. Vratio sam
se u Srbiju i suoio sa sa kolosalnim problemima koje
sam trebao u sebi da reim, da prekomponujem vrednosti. Bilo je teko i muno, to je sasvim prirodno.
Pre nego to sam se vratio shvatio sam da me je sve maqe privlaio svetski ivot. Shvatio sam sutinu
poruke: ta vredi oveku ako sav svet zadobije a dui
svojoj naudi. To je za mene bila kwuna reenica, jer sam
osetio da moete biti izvanredan slikar, ali da to
uopte ne znai da ete uspeti, da to zavisi od mnogo
drugih faktora. E, kad sam to video, odluio sam 1975.
godine da se u vratim u Jugoslaviju. Proiveo sam divan period, odlazio u manastire, druio se sa bogomowcima, to je bio predivan period u ivotu. Bilo je
neprijatnosti, ak su me abaki supovci privodili na
informativni razgovor, ali ja sam to ak oseao kao
uspeh, jer ako nas ne progone, kakva mi je plata? Ne znam
da li imam svoj dosije u policiji, biu srean ako ga
imam. Ja sam iveo u nekom svom svetu, znao sam da je to
pravi izbor. Naravno, interesovala me spowaqa
stvarnost u onoj meri u kojoj sam bio vezan za qu, inae
sam potpuno iveo kao unutraqi emigrant.
Poeo sam da se pribliavam manastiru,
gledao izdaleka ta se tu deava, ta se tu radi i polako, mic po mic, dolazio i odlazio. To nije bilo ni malo lako, jer sam ja bio gradski ovek, imao sam ivotni
put kao i tadaqi gradski mladii, nisam nauio fiziki da radim. U to vreme, generacije koje su elele
Gospoda Isusa Hrista i monaki ivotni put imale su
dve mogunosti - Svetu Goru, koja je prva borbena linija,
najtea, gde ete se potpuno predati najteim podvizima, radu, bdeqima, a druga mogunost je bio seoski
manastir u Srbiji, gde ste morali da radite najgrubwe
fizike radove, od izvlaeqa drva iz ume do svih
powskih radova, braqa kukuruza, skupwaqa sena i sl.
To nije nikakvo umee, nego mi gradska deca nismo to
znali da radimo, nismo navikli na seoske poslove. Ja
sam dolazio i odlazio, imao sam i odstupaqa, nije bilo

lako odmah prelomiti i navii se na takav nain ivota. Ali posle izvesnog vremena odluio sam da odem
na Kosovo, gde je vladika Artemije znao vrlo mudro da
vodi nas mlade. Tamo sam, u Zoitu, postao monah. Dobio sam lepo posluaqe - da slikam ikone, s obzirom na
to da sam jo u Parizu nauio ikonografiju kod o. Georgija Drobote. Pevnica i slikaqe, to su mi bila posluaqa. Tamo sam ostao sve do 1995. kada sam sa blagoslovom vladike Artemija preao u manastir Leli, koji
se tek tada oformio i kojim se upravwalo iz manastira
Kaone, bili su jedno bratstvo. Iz Lelia sam preao u
Eparhiju sremsku, zato to u Leliu nisam imao mir, jer
ako neko eli da slika, onda mora da ima veliko smireqe. U Leliu su svaki as dolazili autobusi, a ja sam
imao posluaqe da radim kao kustos i stalno sam prekidao slikaqe. Zato sam eleo da se povuem u manastir u kome ima vie mira. Doao sam ovde u iatovac, tu je malo bratstvo koje mi omoguuje da slikam.
Radim ikone i slikam portrete, za to sam dobio blagoslov jo od vladike Artemija, koji je rekao: Poto je
svaki lik neponovwiva ikoninost, onda monah moe da
slika i portrete. Svako je razliit, tu se ogleda
beskrajna kreativnost.
- Danas mladi esto lutaju od manastira
do manastira ne nalazei mir. ta mislite o
tome?
- Da bih dao pravilan odgovor na to pitaqe,
treba poznavati duu tih wudi. Wudi koji se danas
opredewuju za manastir mahom nose veliko breme iz
sveta: ili su iz razorenih porodica, ili se nisu pokazali uspenim u nekom drutvenom ivotu, nisu se
najbowe snali, a opet s druge strane, oseaju transecendentalni ivot, tragaju za wubavwu i zajednitvom.
Ali taj prtwag koji nose sa sobom onemoguava im da se
u jednoj sredini definitvno ukotve. Verovatno postoji i
ono to sam i sam kod sebe mogao da osetim, a to je
jednostavno nemogunost da odgovorim onim zadacima
koji se postavwaju. Evo, ponovo u govoriti o svom iskuenikom stau. Prvi put sam u 35. godini video teleqe krave, bilo mi je strano. Onda, kad se setim tih radova oko izvlaeqa drva iz ume. Trebalo je lancem i
uz pomo krava izvui stablo koje je palo, ali prethodno
lancem privrstiti to stablo za jaram i onda izvui. Ja
sam se plaio da e mi lanci povrediti prste, a onda
od slikaqa nema nita. Tako da je bilo tu problema,
jednostavno ta nenaviknutost na surove poslove.
- Meutim, niste odustali!
- Nisam. Ja sam nekako sebe uvek video kao monaha, a posebno kad sam video monatvo u Parizu, grke
i ruske monahe, koji su dolazili na Sv. Sergej, to je bi-

19
la ia. Posle sam shvatio da zapravo ono to je vredelo u Parizu, to su pravoslavne crkve. To monatvo bila je duhovna elita, neto zaista veoma uzvieno.
Monatvo je pokazatew, to je barometar jednog naroda,
zrelosti i opteg optimizma; tamo gde napreduje monatvo, taj narod je u liniji uspona, a tamo gde se smaquje,
znajte da taj narod nestaje. Kod nas, mislim da napreduje.
- Imate li savet za mlade?
- Svima bih savetovao da ne odustaju. Neka preskau taj jarak koliko god mogu, ali samo da idu napred,
da ne sustaju i ako ne preskoe prvi put, ako ne preskoe
ni petnaesti put, onda e dvadeseti. I onda, treba znati da je nae vreme bilo specifino, bilo je duhovnika,

ipak nema take na planeti na kojoj ovek ne moe da se

spase, naravno, negde uz vei a negde uz maqi napor. A
kad govorimo o gradskoj sredini, ovek treba da mudro
izbalansira aktivni spowaqi deo ivota: kontakt sa
wudima, profesionalnost itd. ali da nade snage da se
povue iz tog sveta, da se moli Bogu, da u sebe sputa
blagodatne sile smireqa i da posle tako ojaan ponovo
ude u taj isti svet.
- Mnogi danas ne prihvataju da Bog pos toji, ili uopte ne prihvataju autoritete. Ka ko se snai u ovakvom svetu?
- To je velika nesrea i velika zabluda. Moja
generacija, i ja medu qima, zaista je prola Scile i
Haribde. Kako kae Dostojevski, moje Osana prolo je

ali treba imati u vidu celo okrueqe, to je vreme komunizma, totalitarne ideologije; trebali ste da savladate, kako bih rekao, ogromnu silu oko sebe, to je kao
jedan straan zamajac koji je iao u jednom pravcu, a vi
ste trebali da idete kontra.
- A zar ne mislite da se zamajac isku eqa savremenog sveta jo vie ubrzao za
ovih dvadesetak godina?
- Jeste ali ne zaboravite da sada ima mnogo vie izvora informacija, imate kqige, imate ak i radio, to je bilo nezamislivo u moje vreme. To znai da
moete da se obavestite i da sebi nekako uredite ivot u trenutku u kome se nalazite. Uostalom, mislim da

kroz velika stradaqa, sve je plaeno vrlo skupo. To je

tako strano to mnogi ne priznaju postojaqe Boga, to
znai kao kada biste vi protiv rodenih roditewa kazali, ekaj da ja preispitam da li si ti moj otac i ti moja
majka. To je dokaz da su osobe koje tako misle sutinski
oteene, jer samo neko ko je dubinski oteen moe kazati Bogu - ne! Covek je tako ustrojen da moe i Bogu da
se suprotstavi, ali to moe da bude kod wudi, video
sam, koji su u velikoj patqi i stradaqima, oni mogu
ponekad da pohule na Boga: zato ovo, zato ono Ali,
stati Qemu protiv iz ista mira, to znai da je demonska sila nainila znaajan prodor u duu i zato se ona
svrstava na stranu demona. Ali, istovremeno, Bog je mi-

20
lostiv, voli svakog oveka i eli da svi wudi dodu do
poznaqa Istine i da se spasu, pa e primiti i takvoga
ako jednoga dana izgovori Osana!
- Pojedini kau da upravo zbog velikog
broja onih koji nisu u Crkvi vawa jo vie
misionariti, jo vie se truditi, to se
ponekad i ne ini dovowno.
- Jo su prvi hriani pisali o savrenstvu
Hrianstva i nesavrenosti hriana. Mi smo potpuno svesni toga, svoje slabosti, posebno mi pravoslavni.
Nekako mi se ini da nemamo talenat za tu horizontalu,
idemo od sluaja do sluaja, i ekamo da sam ovek iznutra dobije vokaciju. Ali, treba imati u vidu da smo
oteeni i periodom koji je iza nas, nije malo pola stolea duhovne uspavanosti. Onda nije udo to nemamo
sve te institucije, nismo razvili sve te bogate mogunosti za hrianski rad. Ali ne dozvowavati da Crkva
(u drutvu) bude prisutna, to je kao kada biste kazali da
vazduh ne moe da bude na nekim prostorima. Crkva,
crkveni duh, odnosno hrianski duh treba da bude svugde prisutan, a da li e ga neko prihvatiti ili nee, to
je stvar line slobode.
- Kritikujui neke negativne pojave, i
kod nas ima onih koji su u tome otili toliko
daleko da su izali iz krila Crkve. ta nam
moete rei o qima?
- Zilotizam, koliko sam ja mogao da osetim, ak
sam ga u sebi i imao neko vreme u jednom stepenu, uvek
dolazi zbog nedostatka duhovnog kontinuiteta. Mi smo
maqe-vie u komunistikom periodu maltene iveli
odvojeni od hrianske istine, jednostavno smo bili
potroai i konzumenti vulgarnog materijalistikog
znaqa, uz koje paralelno nismo imali duhovno saznaqe,
tako da tu dolazi do raskoraka. E sad, kada neko dugo
ivi van Crkve i jednog dana zakorai u qu, onda dolazi do jedne opte unutraqe pometqe i zilotizam
nastaje uglavnom kao reakcija na onaj deo ivota koji
smo preiveli bezbono, bez Hrista i van Crkve. I
upravo one greke koje smo napravili u tom periodu, one
u stvari guraju u zilotizam, u krajnost. ak i u onom
najobinijem ponaaqu - kada vidim da neko ude u crkvu,
pa se klaqa teatralno, pa dodiruje zemwu, u redu, moe,
treba to ovek da ini, ali kad si sam onda pokai Bogu
tvoju poniznost, ali kad ima wudi, neka bude uzdranije. A obino takvi preteruju u tome, i ne samo da
preteruju gestovima, nego preteruju i u shvataqima. U
stvari, moe se kazati da sadaqi ziloti ne oseaju,
ili nisu osetili, atmosferu Crkve, ive Crkve, koja je
vojujua - to je borba sa sopstvenim gresima, sa demonima i sa wudima. Oni slabosti nekih wudi u Crkvi ho-

e da pripiu optoj pojavi i kao takvi prave raskol. U

Parizu sam uo propoved oca Mrazeva, koji je rekao da
ak uz najveu borbu sa sobom, sa sopstvenim gresima, sa
demonima, sa spowaqim svetom, ovek nosi sa sobom,
i na onaj svet e poneti, neku senku. Retko ko da je otiao potpuno oien. Ali uteno je to, rekao je u istoj
propovedi o. Mrazev, da e Gospod Svojim Dahom da oisti tu senku, oistie je iz milosti.
- Kako se ponaati prema zilotima?
- Najbowi nain da se na qih utie jeste da se
ne osuduju, jednostavno ih pustiti da oni iive taj svoj
zilotizam; najbowe je da se oni sami vrate u krilo
Crkve, bez pritisaka, pogotovo to naa Crkva nije
agresivna. To treba pustiti neka samo od sebe nestane.
A evo, da kaem i to, zilot je grka re i znai revnitew. To su oni koji revnuju, koji su duhovni istunci i
onda ele da sve bude u sitnicu onako kako su Sveti
Oci govorili i inili.
- Da li se javwa zbog nedostatka wu bavi?
- Pa, moe se rei, to je pletenica koja ima vie niti. Jeste u svakom sluaju i nedostatak wubavi,
nedostatak duhovne irine, jer im nema wubavi, nema
ni duhovne irine. Oni imaju ekstremno shvataqe
Crkve. Duhovni ivot je ma sa dve otrice. Pogotovo u
mladim godinama treba ovek da ima svoga duhovnika,
da mu bude posluan i da ga ne meqa; ak i ako duhovnik
moda neto i pogreno kae, treba ga posluati, jer
posluaqe je toliko veliko da ono pokriva ak i poneke
nedostatke. Evo, ispriau ta sve mogu wudi da pitaju
kada ne shvate sutinu Crkve i Svetih Tajni. Kad sam
bio u Leliu, jedna ena me pitala: O. Fotije, da li demoni mogu lako da produ kroz one delove moga tela na
koje nije pala voda krteqa? Jedno zapravo naivno pitaqe, na koje sam odgovorio ovako: Bog s tobom, pa ti si
krtena. I da su ti samo pokropili glavu i kosu, ti si
krtena. Ima dosta neznaqa i naivnosti, bukvalnog
shvataqa. Naravno, znamo iz istorije Crkve da kad nema
vode, u nekim prilikama moete se sa nekoliko kapi
krstiti, pa ak sa peskom u pustiqi, ima i takvih primera. Vlada veliko neznaqe i mi sad plaamo ceh toga,
te udawenosti naeg naroda od Boga.
- Kada Vam dodu posetioci i ele da
popriaju, moete li da procenite u kakvom su
duhovnom staqu, znaju li o veri, Crkvi...?
- Tokom vremena, s obzirom na to koliko sam
nanizao godina i s obzirom na moj duhovni ivot koji
sam proveo u naoj Crkvi, ovek postane osetwiv i u
staqu je da u prve tri sekunde nekako oseti koja je dua
pred qim i gde se otprilike nalazi. I onda shodno tome

21
prilagoava razgovor. A wude najee interesuje zato sam otiao u manastir. Ja ne govorim kako su drugi,
nego kako sam se ja odluio za to. Jedan od razloga, koji
ja pokuavam da objasnim wudima, jeste zato to sam u
Parizu video kako Rusi ive tamo, qima nita nije
smetalo to su u jednom megalopolisu kao to je Pariz.
Tada sam video ta treba da budemo, a gde u stvari jesmo.
- ta jo treba da uradimo?
- Treba veoma mnogo da uradimo, treba bezmalo
da se vratimo na 1941. godinu. Zamislite kako je to strano. Rane su jako duboke i sve ono to se deavalo na
ovom prostoru zamagwuje i cementira staqe duha, tako
da je teko, trebae nam decenije da prvo dodemo sebi,
da iz obmane dodemo u realnost. Dolazimo, to je oigledno, iako bismo eleli da to bude bre.
- Danas bi mnogi eleli da imaju mona he za duhovnike.
- Sveti Oci izriito govore da se ne treba nazor ispovedati onima koji vam ne odgovaraju, to je staro
pravilo. Ne treba se ispovedati tamo gde ne oseate da
se moete otvoriti. I zato, ako neko smatra da mu odgovara neki duhovnik u manastiru, neka tako ini, ali ima
i u gradovima svetenika koji su zaista na duhovnoj visini i kojima treba prii, ispovedati se, prihvatiti ih
kao duhovnike.
- Ima nekih pitaqa o kojima vernici e sto polemiu, recimo, koliko se puta prie ivati?
- Moje lino iskustvo je da tu nema pravila. U
tome i jeste delikatnost i teina Pravoslavwa to vi
nemate jednostavno postavwenu poziciju: ovo sme, ovo
ne sme! Moe i ovako i onako, sve zavisi od duhovnog
staqa, duhovne situacije. Dobro je da se neki prieuju ee, ali ne treba da im to pree u manir, pa
da onda svaki put prilaze ai. ovek treba da prie
ai ako zaista dri sve postove, sredu i petak, onda
ne mora da posti svih sedam dana, ali uvek treba da ima
otvoreno oko koje nadgleda unutraqi svet i da to oko
bude toliko kritino da kae: stop, ne danas, neki drugi
put.
- Ima vernika koji su bukvalno shvatili
povezanost ispovesti i priea, pa se ispo vedaju pred svako priee.
- Ne treba da se ide u manirizam, nego jednostavno - kad ovek oseti da ima neto da kae, kada
fokusira neki problem, pojavu ili neto to se desilo,
neka to iskae. Inae, ne treba se ispovedati za svaku
sitnicu; ponekad moe da proe i po pola godine da ovek nema potrebu da se ispovedi, nema ta da govori.

Naravno, mi uvek imamo borbu sa pomislima. Najvanije

u hrianskom ivotu je borba sa pomislima, odnosno
istota uma i srca. To je osnova svega, sve ostalo je lie, a plodovi su u stvari to kada ovek uspe da se
odri u istoti koliko god je vie u mogunosti.
- Kada i kako se moliti?
-Pored ovih molitava koje itamo redovno, jako
je vano da se izgovara Isusova molitva, bez obzira koliko puta i bez obzira da li um uvek bio zakwuan u tu
molitvu, mada je Sveti Oci kau - najefektnija je molitva kada je um zakwuan u rei molitve. Ali poto smo
mi wudi slaba bia, onda ponekad to inimo nesavreno. Um esto bludi, luta, a govorimo molitvu, ali bowe i to, nego nikako ne govoriti molitvu. Jer, ako mi ne
razumemo i ne ujemo, onda uju demoni, oni oseaju ako
ovek govori molitvu. Kada su se neki u stara vremena
alili da itaju Sveto Pismo ali ne razumeju nita,Sveti Oci su odgovarali: Samo itaj, edo, demoni
razumeju! Demoni su glavni vinovnici svakog zla u oveku i ele da unite qegov duevni mir i blagodatno
staqe. A u naem veku je velika otpadija, veliko udawavaqe od Boga i od molitve. Nije potrebno da ovek
samo bude u nekoj molitvi, nego seaqe na Boga, svake
tri-etiri sekunde uzdizaqe uma ka Bogu: dok se putuje,
dok se rade neki profani poslovi... Seaqe na Boga je u
stvari molitva, to je bivaqe uz Qega. Kada toga nema,
onda se otvara prostor za demonske strele koje raqavaju oveka. A strana demonska misao moe da destabilizuje ovekovo staqe duha, da ga uini nesrenim,
ak da pati nekoliko sati zbog samo jedne pomisli uasne koju demoni ubace a ovek je usvoji i pone da je prima.
- Kao ikonopisac, kako pristupate iko ni?
- U svom radu drim se iskwuivo vizantijskih
kanona, onako kako je drevna Crkva dala recepte. Smatram da je dobro to kod nas nema eksperimenata, jednostavno, na neki nain nije pristojno suvie insistirati
na nekoj individualizaciji, jer ikona i nema za ciw da
afirmie onoga ko je slikao nego venu Istinu.
- Znai, mislite da u ikonopis ne treba
unositi novine?
- Ne, ne treba, dovowno je ovo to postoji. Mi
moemo po naem oseaju za estetiku da koloristiki
neto meqamo, moemo malo u crteu, naroito u izrazu, u liku... Lik treba da je smiren, poboan, pomalo udawen od ovog sveta. Takvom liku mi treba da se obraamo
i da traimo mir, koji, na alost, dok smo ovde na zemwi nemamo uvek.
- Ima mladih autora koji ele da osta -

22
ve, kako kau, peat vremena u kome ive. Ne - pobornik toga da se monatvo i kultura ne meaju mnoki su ak na ikone dodavali solitere u poza - go. Monatvo ima svoj okvir u kome se treba kretati, naa misija je prevashodno duhovna - da osvetwavamo i da
dini.
- Moda ti soliteri nekom neto znae, moja pomaemo drugim wudima ovde u ovozemawskom ivotu,
da im otkrivamo i da pokazujemo smisao ivweqa, da
shvataqa su takva da sam ja ve u venosti i vreme mi
onim saznaqem koje smo stekli lino i preko Svetih
nita ne znai, sadaqe vreme mi nita ne znai. Mo- Otaca osvetlimo, kao nekim farom, ivot i da ga wudigu da budem u nekom 22. ili 23. veku, ali za spaseqe to ma uinimo bowim i smislenijim.
nema nikakvo znaeqe. To moda nekom vizuelno neto
- Radite i portrete ...
predstavwa, neko arenilo, neku novinu, ja pretposta- Budui da mi u manastiru nemamo parohiju,
vwam da je to najblie onim duhovima koji stalno istra- nikoga ne sahraqujemo, ne venavamo, samo ja krstim, i
uju neto novo, a emu to? Nita nema novo pod kapom to besplatno, jer smatram da neko ko ulazi u Crkvu ne
nebeskom, kako kau Sveti Oci. Samo je Vaskrseqe no- treba nita da plati, dakle nemamo parohiju, nego ja
vina, sve ostalo se ponavwa. Ima sada takvih ikona da slikam ikone i, naravno, kroz bogoslueqa i kontakte
se prosto uplaite, kao neke babaroge. Misle, to se sa wudima upoznajem ih, i oni se upoznaju sa mojim ravie iskrivi lik,
dom, pa se onda opreto se vie defordewuju da im naslimie i napravi se
kam ili portret ili
groteska, da je to kao
ikonu. Uglavnom, sabowa ikona. Ne, ikoda radim velikodona mora da ima lepostojnike crkvene. To
tu, transcedentalnu
nije, znate, nikakva
lepotu, mir, tiinu
sujeta, i to bih hteo
koja iz qe izbija, a ne
da kaem, zato to
stravian pogled, nesvaki manastir od
ku uznemirenost.
reda treba da ima
- U Grkoj se e portret, da se vidi u
sto ikonopiu i vremenu ko je kad itave kompozicije
veo.
koje, recimo, upo - A kako se
rodila ideja da
zoravaju wude o
O. Fotije pokazuje vernicama svoj rad
naslikate portret
posledicama abo o. Gavrila?
rtusa i sl. ta mislite o tome?
- Pa, o. Gavrilo je jednom telefonirao, pitali
- Mislim da se protiv bele kuge i edomorstva
treba boriti drugim sredstvima, na drugi nain, vie smo se za zdravwe i on kae kako eto ve ima
kroz duhovno prosveivaqe naroda, ali dobro, ponekad zdravstvenih problema, bogami su se i godine nanizale,
je dobrodola i neka slika. Na pojedine wude jako utie onda ja kaem: ajde da ti napravim portret, godine proprikaz pakla koji sam imao priliku da vidim na jednoj laze, da danas-sutra ostane neki trag. On je poslao dobgrkoj reprodukciji. Tamo su na najstraviniji nain re fotografije i ja sam tokom celog Vaskrqeg posta
prikazane neke morbidne ivotiqe i likovi koji mue radio, ba sam imao smireqe. Jer u vreme posta nema
grenike u paklu, i to je ostavwalo utisak."
ni poseta, hladno je, i tada je raen portret. Ja sam
- ta Vi najvie volite da ikono - zadovowan, video sam da mi je zaista Gospod pomagao
piete?
tokom slikaqa, video sam to kroz lakou slikaqa arhi- Ja volim svaku ikonu. Mada, najvie volim mandrita Gavrila. Inae, mi se znamo veoma dugo. UpozMajku Boiju sa Gospodom, i naroito onu Umilitewnu,
nao sam o. Gavrila jo u Hilandaru. Uvek je bio vedre
gde Gospod kao da se igra sa Majkom Boijom. Tu se pruaju mogunosti ba jednog finog osvetwavaqa, nema prirode, ba onako kako ja zamiwam pravoslavnu dunekih drastinih senki, nego je sve tako sfumato (sli- u, nema tu neke namraenosti, neeg tekog, to je
vedrina, ak i sa laganim alama koje su primerene, ne
kano razliveno, nejasno, nap. ur.)
- A izloba, jeste li razmiwali da neprijatne, to je optimizam koji provejava iz qegove
linosti. Bio je uvek uredan, seam ga se iz Hilandara
nas obradujete jednom izlobom?
- Ne, samo to ne. Znate kako, ba zato to sam kao monaha koji je uvek nosio neku torbicu od kostreti.
nekada pawivo pratio kulturni ivot, veliki sam O. Gavrilo je zaista jedan divan i estit ovek.

23

TRPWEQEM SPASAVAJMO DUE SVOJE

Nevowe, bede, bolesti... moramo da trpimo da bismo se spasli,
kae jeromonah Serapion iz manastira Bavanite nedaleko od Paneva
- Znamo da duhovnici kau da je Hrian - ono to sadaqi svet prua, blud, razvrat i sve
stvo radost, a Vi nam govorite o trpwequ. Zato ostalo ega su, pored ostalog, puni mediji. A ko hoe da
je radost?
ide u crkvu, nee ga nita spreiti. Iskueqa je bilo i
- Zato to smo Hristovi, ako smo Hristovi. uvek e biti. Ko eli da se naui, moe da pita i
Znai, ako verujemo u Hrista, On je uvek sa nama i mi smo dobie odgovor, nek pita svetenike, kaluere, ta
radosni, makar i u neverovatnim tekoama znamo da god ga interesuje neka pita dok mu se ne objasni.
stradamo na pravdi. Uvek se treba radovati, duhom se
- Kako sa onima koji nisu u Crkvi, sa bli radovati, iznutra; znamo da smo spaseni Hristovom krv- qima, prijatewima, kako ih privoleti da dodu u
wu i jo samo malo da se potrudimo i eto, gotovo, idemo crkvu?
u raj. Smrt je radost, wudi plau
- Hristos je rekao, razdelie se
na sahranama, a to je radost, ovek
dvoje protiv troje.... Mislite li
je umro, ako je bio prav ide u raj,
da sam doao da mir dam na
oslobodio se svih briga, muka,
zemwi? Ne, kaem vam, nego
radost je qegova velika. Mi plarazdjeweqe. Jer od sada e
emo za qim, a on se raduje. Treba
petoro u jednoj kui biti
se moliti za pokojnika, a ne
razdijeweni; troje protiv dvoje,
oajavati i busati se u prsa... kuku
i dvoje protiv troje. Odijelie
nama. Svi emo da umremo. U
se otac od sina i sin od oca; makalendaru mi praznujemo dan smrti od keri i ki od matere;
ti svetitewa, znai praznujemo
bie svekrva protiv snahe svoje
kad su umrli - govori o. Serapion.
i snaha protiv svekrve svoje
- A da li je teko biti
(Lk. 12,51-54). Ako hoemo nekoga
hrianin?
da privolimo, samo da se molimo
- Svakome je teko, i mlaza qega. Puno mu ne govoriti,
dima i starima.
moliti se za qega, pogotovo ako ne
- ta treba initi da
eli da slua, on e kontra da
bi se nazvali hrianima?
radi od onoga to priamo.
- Ispuqavati zapovesti
Mudrog moe da se posavetuje, a ko
jeromonah Serapion
Boje!
je zadrt - moliti se za qega.
- Samo to?
Vremenom e Bog da da odgovor.
- Ako mislite samo, pa probajte da ispu- Wudi se ale da danas nemaju vremena za
qavate pa ete videti kako to nije lako. I mladima i molitve, za odlazak u crkvu.
starima je isto, da se trude, da idu u crkvu, da se
- Nek probaju da nau vremena. Ima se uvek vreispovedaju, prieuju, poste. Normalno, da izbegavaju mena. Naravno, ne mogu oni koji rade pre podne da idu na

24
jutreqe ili ako rade posle podne na veerqe. Ali, na crkvu, nego da ne idu. Ko zna kakvi bi bili kad ne bi
Svetu Liturgiju treba ii. Treba nai vremena za ili, moda bi bili sto puta gori. Neemo mi da
Liturgiju. Jednom nedewno svako moe da ide u crkvu, sudimo. Bog zna ko je kakav. A moda e se i ispraviti.
osim ako ne radi i nedewom.
- Kako se vebati u hrianskim
- A molitve kod kue?
vrlinama?
- Obavezno! To je petnaestak, dvadesetak
- Treningom, pola sata u jutru, pola uvee, prijaminuta, pola sata dnevno. Ako gleda film koji traje tewske utakmice!
dva sata, to ne moe pola sata Bogu da posveti?!
- Sa kim, sa sobom?
- Da li treba sebe naterati na molitvu?
- Sa sparing-partnerom.
- Treba sebe naterati. Ne moli nam se uvek, ali
- Milosre je, kako itamo u kqigama, va treba sebe primoravati da se molimo, to je kao kada si na hrinaska vrlina.
bolestan i ne moe da jede, pa jede na silu. Tako je
- Sve je vano, nema ta nije vano. Ja sam u
i sa molitvom. Da bi ozdravio mora da jede, tako zadqe vreme prestao da itam sve vrste literatura
isto da bi duhovno iveo mora da se moli, pa makar osim Svetog Pisma. Xabe to itam kad nita ne ispui na silu. Nema se uvek umileqe u molitvi, blagodat.
qavam, a sve znam. Svako zna ta je dobro, a ta je lo- Znai,
e. Nema tu ta
tako se stie
puno da se ita,
navika?
bogoslovstvuje i
- Da.
teologie. I ovo
- Koje mo je ve puno to
litve preporuu priamo, ve mi je
jete?
muka.
- Jutarqe i
- Ali, wudi
veerqe, a pravivole da uju pou lo treba duhovnik
ku...
svakome da odredi,
- Imaju deset
da li itati akazapovesti. Vera i
tiste, kanone...,
dobra dela, i niali jutreqe i veta vie. Vera u
erqe svakako. TaBoga i da ine dokoe, bowe jedna
bro.
O. Rafailo, u prisustvu vladike Hrizostoma, ita ispovedno pismo
na
rukopoloequ
o.
Serapiona
reenica iz srca
- Umeju li da
nego da proita sve molitve a da nisi uestvovao u se ponaaju wudi kad dodu u manastir?
qima. Barem Oe na, da se prekrsti kad ustane i
- Ni ja ne znam da se ponaam to sam u
pred spavaqe Oe na, i tako se stiu navike. Ponav- manastiru, a wudi se bowe ponaaju nego ja. Pa znaju u
wati osnovne molitve...
sutini, a ko ne zna mi ga nauimo. Damo maramu
- itamo o znaaju Isusove molitve. ta enskom kad dode da se priesti, i tako.
- Diskutuje se dosta o prieu, kada, ko nam o qoj moete rei?
liko...
ta Vi mislite o tome, koliko se i kada
- Poprilino je opasno baviti se Isusovom
molitvom ako ne zna. Mora duhovnik da te uputi. Ja prieivati?
- Ponoviu ono to je rekao sv. Jovan Zlatousti:
sam neiskusan u toj molitvi i ne preporuujem nikom
neko je dostojan uvek, a neko nije nikad. A to ko je dostoposebno da se moli. Bitno je da u umu imamo Hrista non
jan, to treba da odredi duhovnik, svetenik. Neko moe
stop, da znamo da On gleda ta mi radimo, pa onda
svaki dan da se prieuje, neko jednom nedewno, neko
neemo da greimo toliko mnogo.
ni jednom meseno, neko ima epitimiju. Nisu svi isti
- Ima wudi koji su vrlo revnosni u odlasku
wudi i nema opteg pravila za priee, poput onog
u crkvu, ali nemaju ba mnogo wubavi prema etiri puta godiqe ili svaki put - nema pravila. U robliqima. ta nam moete o tome rei?
ku od 40 dana ovek bi trebalo makar jednom da se pri- Ja sam takav, ceo dan sam u crkvi, u manastiru, esti. U vezi posta isto, ako je neko strogo postio nede,

ali ne volim nikoga, nemam wubavi, a moda u jednog

dana da budem dobar. Tako i ti wudi. Bowe da idu u

wu dana ne znai da je automatski spreman da se priesti, priee nije uslovweno postom. Bitno je da se

25
ovek trudi da se popravwa ako grei, da se kaje, da se manastirima. To ne znai da nema dobrih svetenika,
moli i to da se ne prieuje stalno. Liturgija je radi ima, naravno, i bilo bi lepo da se svako kod svog
priea. ta bi to bilo da se niko ne priesti, a svetenika ispoveda.
kae se: Sa strahom Bojim i verom pristupite, i
niko ne prilazi, to bi ispalo kao pozorite. Neto
O MANASTIRU BAVANITE
pevamo, molimo se, a niko se ne prieuje. A to je
Govori nam na domain, o. Serapion i o
centralni dogaaj Liturgije, Hrianstva - sjediqeqe
manastiru Bavanite.
sa Hristom. U drevnim
- Malo ima istorijskih
liturgijama je bilo:
podataka. Turci su u 15.
oglaeni (nekrteni),
iziite; a bilo je i: ko
veku sruili manastir, a
nee da se priesti, neka
1857. godine je napravweizae.
na crkvica na udotvor- Da li je teko
noj vodici Majke Boje
oprostiti? Imate li
gde je narod dolazio, dotu neki savet?
bijao isceweqa od ra- Ako hoemo da
znih bolesti, posebno je
Bog nama oprosti, moramo
udotvorna za majke koje
i mi da opratamo. Jednonemaju mleko kad doje bestavno.
be; bilo je isceweqa i u
- Jednostavno,
skorije vreme. O devojiali nije lako.
ci koja je prohodala pisao
- Nije lako!
je vladika Nikolaj Veli- Uvredimo se
mirovi u kqizi Emazaas za sve i svata.
nuil. Do 1997. nije bilo
- I mi Boga vreamonatva, tada dolaze o.
mo stalno.
Rafailo i o. Vasilije i
- ime?
poiqu da podiu mana- Svaim. Svakog
stir. Crkva je proirena
dana, svakog asa.
pre tri godine, i pripra- Pomiqete e ta i oltar, stavwen je
sto duhovnika, kako ga
ikonostas, poeo je ivonai?
pis i gradqa novog ko- Ide i trai
naka, tu se isto ivoi kad oseti da moe
pie trpezarija. Crkva je
sve tajne da mu kae, da
posveena Roequ Premu se poveri potpuno i
svete Bogorodice. Konak
nita ne skriva, e onda
se radi, evo, ve pet
zna da si ga naao.
godina, malo po malo.
Ispoveda se i vidi ko
Pomenuli ste uda,
ti najvie odgovara, da
recite nam neto o u se ne plai.
dima.
- Danas, mnogi
- Po veri oveku i biva,
Manastir
Bavanite
trae duhovnike po
ako neko veruje dobie
manastirima, a desi se da nam se onda nai isceleqe. Ima dosta vraxbina, baba vraara, awu
svetenici wute.
wude da za drvo povezuju krpice, pa smo morali to drvo
- Bilo bi najlepe kad bi se svako kod svog da odseemo. Mi odmah vidimo da su ih poslali,
paroha, svetenika, ispovedao, jer on je pastir za to objaqavamo im, pa neki prihvate, a neki ne prihvate.
stado. Ali kad oni nemaju uvek vremena i onda se ide po Govorimo im da to ne rade, jer tako samo navlae zlo na
manastira. Popa ima popadiju, decu, roditewske brige, svoju kuu. A wudi uglavnom sve prou, svuda idu i onda
bolesti deije i nema vremena, pa onda wudi idu po na kraju se obrate crkvi, manastiru, pa, bowe ikad nego

26
nikad. Govorimo im da tamo nema spaseqa nikakvog,
moe samo na kratko da im bude lake, a posle mnogo
gore, jer to se sve sa demonima radi, nema belih i crnih,
svi su crni, magovi, vraari. Samo post i pokajaqe,
molitva i priee nas moe spasti.
- A kad roditewi idu gatarima, vraarima,
astrolozima, mogu li onda deca da im stradaju?
- Pa, moe da se desi, to tako Bog i upozorava
roditewe kad na decu awe bolesti i probleme, da ih
vrati pameti, a deca ispataju najvie. A ako su deca
velika i ive hrianski, onda im ne moe nita, a
ako su mala i roditewi ih ne vode u crkvu, manastir, na
priee, a bave se s onim to ne treba, onda Bog hoe
na deci da pokae svoju silu da bi roditewe prizvao u
pokajqe. Jer, kae se, bez nevowe nema bogomowe, da
ovek pone da priziva Boga i da trai pomo.
- Neki ne razumeju kada se kae da je
bolest Boja poseta.
poseta
- Kad je ovek zdrav silan je, zaboravi se i ne
misli na Boga, gord je, misli da je on sve i svja, a im se
razboli, pone da razmiwa, pogotovo je, kau, dobro
da ovek pred smrt malo boluje da bi se prisetio
grehova i ispovedio. Nije dobra naprasna smrt,
iznenadna. udni su putevi Gospodqi. On eli da se
svi spasu, ni jedan da ne propadne, niko, ni najvei

zloinac ne eli da propadne zato to sve voli. Bog je

wubav, a mi wudi ne volimo se, mrzimo se. Moramo
trpeti. Trpweqem spasavajmo due svoje; nevowe, bede
bolesti, mu te tue ti trpi, moramo da trpimo da
bismo se spasli. U manastiru bratija te ne slua,
zavidi ti, mrzi te, sa igumanom se ne voli, stalno te
neto tera, ali mora da trpi, to je nae muenitvo
danas. A imamo mi svoje muenike, evo na Kosovu, koliko
je krvi prolivene, veliko muenitvo.
- Mnogi danas oajavaju.
- To je neto najgore.
- Oajavaju i stari i mladi, pa ak i oni
koji dolaze u crkvu ne znaju ta e sa sobom, ose aju neku prazninu, neki nemir...
- To je najgore. Juda da nije oajavao, da se pokajao, spasao bi se, a u oajaqu se obesio. Ne sme se
oajavati. Sve je u Bojim rukama, ta god da se desi, da
nam pobiju svu familiju - tako je Bog hteo, ta da se radi, ne oajavamo, nego idemo dawe. ta god da se desi,
ne treba oajavati, uvek reci: Bog zna zato je to tako
ispalo i hvala Bogu na svemu! - kae o. Serapion.
Wiwana Sineli-Nikoli

O SVETLOSTI HRISTOVOJ
Da bismo primili i u srcu osetili Svetlost
Hristovu, potrebno je - koliko je mogue - odvratiti
se od vidwivoga. Oistivi prethodno duu
pokajaqem i dobrim delima, pri iskrenoj veri u
Raspetoga, poto zatvorimo oi telesne, treba da
um pogruzimo u srce i vapijemo, bez prestanka
prizivajui ime Gospoda naega Isusa Hrista. Tada
e ovek, po meri usra i revnosti pred Wubwenim,
nalaziti naslaeqe u prizivanom imenu, a to
nasleeqe e mu zatim pobuditi equ da trai i
vie prosvetweqe.
Kada um kroz takvo vebaqe utone u srce,
zasijae tada u qima Svetlost Hristova, osvetwavajui dom nae due boanstvenim osijaqem, kako

u ime Boje govori sveti prorok Malahija: A vama

koji se bojite imena Mojega, zasijae
Sunce Pravde! (4, 2). Ova je Svetlost ujedno i
ivot, po rei jevanelskoj: U Qemu bee
ivot i ivot bee Svelost wudima (Jn.
1, 4).
Kada ovek unutarqe sagledava Svetlost
venu, tada qegov um biva ist i nema u sebi nikakvih ulnih predstava, nego, sav budui udubwen u
sazrcaqe (sagledaqe) nestvorene Dobrote, zaboravwa sve ulno i ne eli da ga vidi u sebi, no eli da se skrije u utrobu zemwe samo da se ne lii
tog istinskog dobra - Boga.

Iz kqige: Radosti moja, Hristos vaskrese!, Svetigora, Cetiqe 2001, str. 147

27

ISTINSKI MONAH
esio se jednom u Rusiji veliki rat vernih no uniten. Monaha nema, samo su tri ene dole da poHristovih sluga. Neprimetno za svet, kao mau ocu. Beznadeno mesto. Nalazi se u gradu, wudi su
pelice Boije, trudili su se oni na qivi se skoro svi odvikli od manastira, i hoe li uopte
Gospodqoj, ali bilo je i takvih koji su kao pomagati? ovek bi pomislio da li uopte ima smisla
zvezde nebeske jarko sijali Hristovom sve to obnavwati, jer koliko je potrebno truda i trpeblagodau jo za ivota. Oni su posle wivosti da se podigne manastir iz ruevina, a nema
postali suvini u Rusiji, vlasti su ih onih koji bi eleli da stupe u qega. Predloio sam ocu
poslale u daleke sibirske krajeve, kako ne Ipolitu da napusti taj manastir i da ode u drugi, gde su
bi ometali izgradqu novog ivota.
ve maqe-vie iveli monasi. Ali je on sa smireqem
U naoj zemwi je posle dugih godina goqeqa odgovorio: Moliemo se i Gospod e Sam sve urediti i
nastalo drugo vreme. Otvoreno
obnoviti. S tom miwu sam
je mnogo crkava i manastira, ali
napustio manastir. Vernici iz
pravih staraca je ostalo sasvim
moje parohije su se tokom celog
malo. I evo, ja bih eleo da
puta divili takvom ivotu. Svi
napiem o jednom savremenom
su ponavwali: radi ega sve to,
starcu, koji je ceo svoj ivot pozato ismejavati samog sebe?
svetio Svetom Oltaru radi HriZar Bog trai da se tako ivi
stove Pravoslavne crkve. Jo
kako otac Ipolit ivi? To je
pri jugovini, kada je bio mladi
prosto mueqe...
poslunik kod oca Serafima u
A otac Ipolit je odmah na poGlinskoj pustiqi, pokazao se
etku postavio analoj u razrukao krotak i smiren sluitew.
enom hramu ispred KorenoI danas se svi koji ga znaju (ovaj
Kurske ikone Majke Boje i potekst je pisan pre starevog upoeo sam da se moli. Sledeeg
kojeqa - prim.prev.) dive qegodana je dodao kanone. Doli su
voj trpewivosti. Taj starac je
radoznali wudi, postojali maarhimandrit Ipolit, nastolo, pogledali i - otili. Starijatew Nikowskog manastira u
ce su mu se pridruile u moligradu Rilsku. Da, danas se to ve
tvi. Kroz nedewu-dve je doao i
Starac
Ipolit
(Halin)
moe nazvati manastirom, a pre
jedan starac, stao sa strane poosam godina su to bile samo ruevine. Vladika je sam red oca Ipolita i poeo da peva. Poeli su zajedno da
dovezao arhimandrita svojim automobilom u taj razru- se mole Bogu.
eni manastir. Otac Ipolit je ovde zatekao strano
Na prolee su iz raznih mesta u manastir dole
siromatvo i zaputenost. Prethodni nastojatew, aka- ene koje su poele da pomau u svemu. Mladi wudi su
demik, nije izdrao i pobegao je na preaqu parohiju. dolazili ocu Ipolitu - neko za savet, a neko za molitvu.
Da, i mi smo se uasnuli posetivi to mesto. Treba negUnutar crkve, na prvom spratu, bilo je malo mede iveti i sluiti, a kua je razruena i hram potpu- sta za vernike. U crkvi nije bilo poda, a u oltaru je vla-

28
dika osvetio presto. Okolo je stajao obian narod, u horu je pevala i itala omladina, stojei u blatu; bilo je
oigledno da su duevno bolesni.
Otac Ipolit je izaao iz oltara - skromno, tiho, bukvalno kao da je svima otac. U crkvi su ve gorele
svee. Svi vernici su utali sa strahopotovaqem...
Tiho i pronicwivo se proneo priziv oca Ipolita: Tri
poklona Majci Bojoj! - i cela masa je kao jedan ovek
na elu sa ocem klekla, - i jo, i jo... U udawenom delu
crkve se ulo jecaqe. Mnogi wudi su klekli, i tako su i
ostali. Prodorni glas, ispuqen bezgraninom verom,
itao je divne, pokajne rei molitve.
Masa je zautala. inilo se da se qena beskrajna tuga slila u jedno zajedniko molitveno raspoloeqe, i glas oca Ipolita vie nije bio qegov, ve glas
svog naroda, koji je tu stajao. I suze, neujne, tekle su iz
oiju mnogih. Otac je tiho i smireno sve itao i itao, a
starac je odgovarao: Pomiluj nas, Gospode, pomiluj
nas. Proitai ceo kanon jeleosveeqa i uzevi jelej,
otac je priao narodu, izobraavajui qime Gospodqi
Krst na qihovim elima i rukama.
- U Ime Oca i Sina i Svetoga Duha! Kako se
zove?
- Nikolaj, oe.
- Paraskeva, oe!
I tako, dok je obilazio sve bolesne, mi svetenici koji smo mu pomagali itali smo Apostol i Jevanewe, a pojci su pevali Uslii ih Boe... Pogledao
sam na okupweni narod i pomislio: ta traite ovde,
kad kod kue mnogi nemate ak ni svetu ikonu? Ali Gospodqa vowa i Qegovo milosre sve pobeuju. Na licima
svih wudi se video samo jedan ozbiwan i radostan
izraz, i nada da e dobiti isceweqe od saborovaqa.
Prilazei Jevanewu, svako se krstio i celivao sveti
krst, koji je drao otac Ipolit.
- Oprostite, oe!
- Bog neka oprosti!
- Oe! Mu i ja loe ivimo, on pije!
- Oe! Sin se razveo sa enom i dvoje dece su
ostali siroii...
Otac Ipolit je imao rei utehe za sva pitaqa i
svaki usrdni vapaj davno nakupwene tuge. U svakom
qegovom savetu, u svakoj qegovoj rei se osealo takvo
poznavaqe wudskog srca, takva pronicwivost u samu dubinu narodnog oveka, duevnog ivota naroda, da niko
od prisutnih koji su mu pristupili sa suzama nije odlazio od qega neprosvetwenog lica. Osealo se da je svako dobijao svoju utehu, i upravo ono za im je udela tuna, napaena dua.
preuzeto sa: http://www.cofe.ru/blagovest/

Manastir je izgledao veoma udno - bile su to

samo razvaline biveg manastira; u crkvi se oseala
vlaga, a plafon je prekrivala plesan. ta je primoralo
oca Ipolita da ivi ovde? Proi e desetine godina
dok se sve to izgradi i obnovi. Krov na oevoj keliji je
bio slab, u vazduhu se oseao miji izmet, kelija je
izgledala kao prava tamnica, samo bez straara. I zaista, zatvorenici u zatvoru bowe ive nego otac Ipolit.
Posle razgovora sam poao zajedno sa ocem
Ipolitom. Na qemu je bio stari podrasnik, iskrzan od
vremena, stari vezeni al na vratu, a na glavi stara
crna skufija.
U susret su nam dolazili bogomowci - neko da
uzme blagoslov, neko sa pitaqem, neko po savet.
Gospode, koliko snage je potrebno tom oveku! Kakva
angelska trpewivost!
Prolo je osam godina, i ta se desilo?! Crkva
je skoro potpuno obnovwena, podignuta je ograda sa vratima, napravwen veoma dobar podrum. Ima mnogo parkiranih automobila ispred manastira. Danas se za taj
manastir zna u celoj Rusiji, i wudi tu dolaze da bi dobili duhovnu blagodat, koja se izliva preko smirenog stradalnika arhimandrita.
O duhovnoj mudrosti i prozorwivosti oca Ipolita ima mnogo pria. Evo ta sam uo od svog poznanika. Jednom je ocu nastojatewu priao jedan novopeeni Rus, bogata. Mnogo naroda je uvredio, grabio
je sve ta je i kako je mogao. On je uo da je ocu Ipolitu
potrebna pomo. Na novopeeni Rus je otiao ocu i
rekao mu: Mnogo sam sluao o vama i znam da vam treba
svega, a posebno novca, tako da i ja elim da dam prilog
za obnovu hrama. A otac mu je odgovoirio: Hram Bog
gradi i obnavwa, a mi wudi smo Qegovi pomonici.
Wudski ti hvala za prilog, ali ne elim da uzmem tvoj
novac. - Kako to? ta, arhijerej je zabranio? Ja sam mu
mnogo pomagao. - Da, veoma je jednostavno: va novac
je natopwen wudskim suzama i kao takav Bogu nije ugodan.
Rilski manastir je posetio i zamenik ministra
atomske energetike, razgledao ga i razgovarao sa
nastojatewem. Potom se obratio direkciji Kuratovske
nuklearne stanice sa molbom da se izdvoji materijal i
dovedu radnici, i poelo se sa remontnim radovima...
Poelimo Nikowskom manastiru, qegovom nastojatewu
i svim monasima da u svemu budu putevoditewi pravoslavnim hrianima.
protojerej Viktor Grankin
prevod sa ruskog: dr Radmila Maksimovi

29

O SVETOGORSKOM STARCU, ARHIMANDRITU IPOLITU (HALINU), KOJI SE VRATIO

U OTAXBINU DA ZAGREJE I PODIGNE WUDE

STARAC KOJI SE VRATIO U RUSIJU

nogima se pre etrdeset godina inilo da
se zavrava istorija ruskog monatva na
Svetoj Gori. Bile su odbrojane godine do
smrti posledqih, prestarelih monaha.
Grke vlasti su odluno odbijale da na Svetu Goru puste nove monahe iz Rusije. Ali Gospod je po ko
zna koji put projavio Svoju milost prema nama. Godine
1966. su na svetogorsko tlo stupila etvorica monaha iz
Rusije, meu kojima i otac Ipolit (Halin). U bliskoj
prolosti je jo nekolicina monaha uspela da doe na
Svetu Goru.
O qima sam saznavao postepeno. Sve je poelo
tako to mi je neko rekao za starca Iliju, duhovnika
Optina pustiqe, koga su pozvali da se sa Svete Gore
vrati i obnavwa pravoslavnu veru u naoj zemwi. A
nedavno sam saznao da je moj stari prijatew, pravoslavni novinar iz Kurska, kao koautor sa kolegom Dimitrijem Fomievim napisao kqigu Jutarqa zvezda, u
kojoj ima dosta materijala o nekoliko naih podvinika koji su se vratili u slinim okolnostima. Ali
najvei deo te kqige je posveen arhimandritu Ipolitu.
Ona e se u najskorije vreme pojaviti u tampi. Ja sam je
uz autorsku saglasnost preradio u mali lanak za na
asopis. Na taj nain e itaoci Vere prvi saznati o
izuzetnom podviniku naeg vremena, koji se upokojio u
Gospodu 2002. godine. Zbog svojih podviga za obraeqe
ka Hristu stanovnika Severne Osetije prozvan je
apostolom Severnog Kavkaza. O tom periodu qegovog
ivota se ne zna mnogo. Evgenije i Dimitrije se spremaju da ga istrauju kao pripremu za narednu kqigu. Sada emo ispriati ono to znamo.

Uvod
Mladi svetenik je priao kako su dizali u vazduh crkvu u kurskom selu Subotino:
- Jednom su pokuali, moja baka je od straha

poskoila, pa dvaput, triput... Crkva je i dawe stajala

kao pre. Tada su postavili vie eksploziva. ula se
eksplozija od koje se zatresla zemwa. Crkva se polako
ruila i padala u prah. Zadimwene ruevine su pomraile sunce. Iz zaguwivog oblaka praine je s mukom
izleteo beli golub: oh-oh... Baka je plakala i srce joj se
cepalo toga dana. Za mesto na kome se nalazila crkva su
planirali klub i kolu, ali nita nisu mogli da sagrade, i to je i danas pusto mesto.
Svetenik Kurske eparhije jeromonah Roman
(Arhipov) svedoi o sledeem dogaaju. Jednom je nekoliko gostiju uzelo blagoslov od starca i krenulo nazad
kui, ali ih je neto primoralo da se vrate. To to su
videli ti wudi prevazilazi oblast wudskog razuma. Taj
ovek, s kojim su razgovarali samo pre nekoliko minuta,
skoro se rastvorio u zaslepwujue beloj svetlosti koja
je dolazila od qega. Qegove oi su zablistale snanim
zracima. On je pred zaprepatenim poklonicima nekoliko trenutaka javno zraio tavorskom svetlou. Duboko je u zabludi onaj ovek koji smatra da nema vie
svetosti u Rusiji, i da ivimo na zalasku nae istorije.
Rasprile su se stare zidine i neujno, kao
letei mievi, zavikali su neisti duhovi, praznujui
pobedu. Ali, zar ne znate da ste vi hram Boji, i Duh
Boji ivi u vama?, postavio je pitaqe apostol Pavle. U zamenu za poruenu crkvu, sagraena je nova, najpre mala, tuna, a potom svake godine sve jaa crkva.
Ja, Halin Sergej Ivanovi, roen sam 27. aprila 1928.
u selu Subotino Solnevskog regiona Kurske oblasti, u
sewakoj porodici. Moj otac Ivan Konstantinovi i majka Evdokija Nikolajevna su pravoslavni hriani,
itkim rukopisom je nabacivao svoju autobiografiju
starac Ipolit pre stupaqa u Glinsku pustiqu.
- Nas dece je bilo osmoro, a ja sam bio posledqi
- priao je starac nedugo pre smrti monahu Grigoriju
(Penknoviu). - etiri sestre i etiri brata... Cela naa porodica je bila verujua, moji roaci su i monasi, i

30
svetenici, a moj deda, protojerej Mihail, sluio je
nedaleko, u Orwanki. Na Svetoj Gori sam se seao svoje
majke i plakao...
Otac Ipolit je jo kao deak za vreme rata nosio vedro sa mlekom od kue do eleznike stanice.
Iao je pawivo, kako ne bi razbio vedro, 12 kilometara po svakom vremenu, i prodavao je mleko na stanici. Tako je porodica
zaraivala za ivot.
Radovao se ivotu, bio
je veseo, ali kada je
odrastao poeo je sve
da zauuje. Drugi
mladii su posle
igranke odlazili svojim devojakama, a on se
vraao u svoju seosku
kuu, u ambar sa penicom, gde je do jutra
itao. Daqu je poploavao put, spremao
drva, kako bi se selo
izgraivalo, a nou se
opet vraao kqigama,
kojih je imao itav
kofer. Najvie od svega je voleo Bibliju, seao se: Zato to je bilo
interesantno. Da li ste itali kqigu Siraha? U qoj je
dato sve iz ivota, i ja bih se esto zaitao. U vojsci
je sluio u protivavionskoj artiweriji u zapadnoj
Ukrajini kao vodnik, komandir mitraweskog odeweqa.
Deavalo se da se zavijem u jorgan, setim kue,
izgovorim u sebi Oe na i legnem da spavam. Tri
godine sam tako sluio u vojsci, i svi wudi su bili
dobri, iveli smo zajedno, svi smo bili kao roena
braa. I danas ih se seam.
Odluka da postane monah je verovatno nastala
ubrzo posle toga. Srce je nepogreivo izabralo Glinsku
pustiqu, ija svetlost se razlivala ne samo za one koji
su umeli da gledaju, ve i da je vide na hiwade vrsta.
Glinska pustiqa je zvezda Rusije, ponavwao je potom
starac. On je tamo bio poslunik pola godine. Pre mnogo godina je sa umiweqem u glasu izgovarao imena svojih
uitewa: Vladika Zinovije, otac Serafim Amelin,
Serafim Romancov, Jovan Maslov, starac Andronik...
Starac Andronik (Luka) se neprekidno molio za isceweqe Sergeja, koji je bio u postewi zbog upale plua, i
inilo se da vie nee ustati. Umiruem posluniku su
napravili grob. On je tri dana proveo na granici izmeu
ivota i smrti. I umro je, ali samo za ovaj svet. S odra

je ve ustao kao monah svestan sebe, samo je bilo pitaqe

postriga, ali vlastima, koje su ve poslale svoj prigovor Glinskom manastiru, nisu bili potrebni novi monasi. Sergeju nisu dozvolili da se prijavi, te je morao
da ode.
Dve godine posle toga vladika Jovan (Razumov)
je napisao bratiji Pskovo-Peerskog manastira sledeu
poslanicu: Ako je
poslunik
Sergej
Halin zaista doao u
manastir da bi postao
monah i manastirski
sin, on treba zauvek da
shvati da se smisao
monakog
ivota
sastoji u samoportvovanom podvigu samoodricaqa, to jest da
tokom celog svog
ivota bude duhovni
vojnik, da uva telesnu
i duevnu istotu, i da
sa smireqem podnosi
sve udarce sudbine i
sva iskueqa. Uzimajui u obzir qegovu
usrdnu ewu za postrieqem u mantiju s imenom Ipolit, dajem svoj blagoslov za qegov postrig u toku
svenonog bdenija uoi praznika Tri Svetitewa.
Episkop Jovan.

Na Svetoj Gori
Dolazak bogoboraca na vlast u Rusiji bio je
prvi udarac za Svetu Goru, koji je isuio reku pomoi
zahvawujui kojoj su procvetali ne samo Pantelejmonov
manastir i Andrejevski skit, ve i grki manastiri. Za
vreme II svetskog rata Svetu Goru je blokirala vojska
nemakog Vermahta. To je bio uzrok gladi na Svetoj Gori.
Zatim su se sve pravoslavne zemwe nale pod bowevikom petom, i nije bilo nijedne spowne sile oko
Crkve od koje se mogla oekivati pomo, a ne napadi.
Molimo Vas, Svjatjejeg Patrijarha Alekseja, i celu
Rusku Pravoslavnu Crkvu da nam hitno ukaete pomo,
inae je na manastir osuen na propast, pisali su
ruski monasi u Moskvu 1945. godine, ali samo pre 20
godina Ruska Crkva je imala snage da se odazove na pravi nain.
U monasima, koji su poeli da dolaze iz Rusije,
mnogi su videli sovjetske agente, policija je pawivo i

31
vie puta pregledala kofere, iako nije bilo jasno ta
pijuni tu trae poto se ne mole. Veoma mnogo se radilo. Prijatew oca Ipolita, otac Dositej, koji je morao
da se bavi mainama, stalno je sijao od mazuta. Qemu su
ak poslali sapun iz Francuske, jer su mislili da mu
treba neto za umivaqe. Disciplina je u ruskom manastiru bila stroga, ak i surova. Jednom je na Svetu Goru
jahtom doao grof eremetjev. Prema monasima iz
Sovjetskog Saveza se odnosio vie nego nadmeno, ak
skoro sa prezirom, jer su toboe doli komunisti u ruski manastir. On je bez obzira na sve primwen s radou. Pokazali su mu biblioteku i trpezariju, gde su se
za vreme jela itala itija svetih na ruskom. Grof je
iao, zagledajui lica qemu istokrvnih otaca-monaha,
oslukujui qihovo pojaqe i tihovaqe. Kada su ga
ispraali, na manastirskom pristanitu grof je neoekivano kleknuo i poeo da celiva ruke arhimandrita
Avewa (Markedonova), prijatewa oca Ipolita, koji je
danas nastojatew u Jovano-Bogoslovskom manastiru na
Rjazaqskoj zemwi. Da, kako mi je celivao ruku, sea
se otac Avew, i kako je plakao! Jedva je izdrao a da ne
zarida: Ja sam ovde na zemwi svojih predaka. Ovde sam
osetio kako je velika Rusija!
O tom periodu ivota oca Ipolita se ne zna
mnogo. Grci su mu se
podsmevali i alili:
Ipolitos - ksipolitos,
primeujui sazvuje monakog imena sa grkom reju
bosonog. Otac Ipolit je
iao sa palicom-tapom po
svetogorskim stazama. Grki
svetenik, sekretar kinota,
otac Josif se ovako sea
starca: Sam je obraivao
povrtqak i hranio se samo od
qega, nije uzimao manastirski novac. iveo je u
svojoj keliji sasvim sam, bez
kelejnika ili posluge, i
svakodnevno je itao celu
slubu, a nedewom je dolazio
u sabornu crkvu protata. U manastir svetog
Pantelejmona je uvek odlazio peke. Drugi su ili na
magarcima, a on ga nije imao. Zapamtio sam oca Ipolita
kao velikog podvinika, koji je pokazivao veliku
usrdnost za monaki ivot, i teio da bude uzdran u
svemu: trudio se da nikoga niim ne optereuje, ve je
sve radio svojim rukama. I nikada nita nije priao o
sebi. A ako bi ga pitali neto lino, on bi izgovarao

samo dve rei: Ja greni, i klaqao se nekoliko puta,

prijatno se osmehujui. Uvek je pod podrasnikom skrivao
svoju dugu bradu, koju nikada nije skraivao. Nikada nije
priao kome odlazi po savete, ali ja mislim da je
odlazio starcu Pajsiju Svetogorcu.
Besede nije drao, u razgovore nije ulazio, a
pritom ga niko nije smatrao nedrutvenim. Otac Ipolit
nije izbegavao wude, veoma je voleo da ih nahrani, i sam
je spremao i postavwao sto. U manastiru je postepeno
postao drugi ovek posle nastojatewa. Cela Sveta Gora
se tresla kada se qome pronela vest da je ruskim monasima oduzet Andrejevski skit. Jedan od ponovopridolih itewa iz Rusije nije mogao da izae na kraj sa
upravom skita, i Grci su objavili da Andrejevski skit
pripada manastiru Vatoped. To je sveslovenska tragedija (bez preuveliavaqa): u skitu, koji se po svojoj teritoriji i razmerama moe uporediti sa manastirom Svetog Pantelejmona, uva se glava apostola Andreja Prvozvanog i druge velike svetiqe. Jeromonah Ipolit je veoma teko preiveo taj gubitak.
Shiiguman Ilija, duhovnik svetovavedeqske
Optina pustiqe, sea se kako je otac Ipolit nagovorio
bratiju da napiu molbu u Vatopedski manastir za
povraaj skita. Oni su napisali, ali nije pomoglo.
Poetkom
osamdesetih
godina je proiguman, umirui
u Vatopedu, sve vikao pred
smrt: Andrejevski skit je
ruski skit, predajte ga
Rusima! Bilo je teko ne
ispuniti qegovu vowu, a nije
se mogla ispuqavati. Tada je
Rusima reeno: Dobro, mi
nismo protiv toga, samo
poawite desetoro wudi
koji e iveti u skitu. Ako
bude toliko itewa u qemu,
uzmite skit! Ali, nije se
nalo desetoro wudi i qih
je bilo samo dva od par
desetina
u
ogromnom
Pantelejmonovom manastiru.
Oni su preuzeli na sebe to to su pre revolucije nosili
nekoliko hiwada ruskih monaha.
Nedostatak informacija o svetogorskom periodu ivota oca Ipolita svet je potom pokuao da popuni legendama. Jedno od takvih predaqa ozbiwno
tvrdi da su neki nepoznati zlikovci bacili oca Ipolita sa stene u more, a delfini koji su nedaleko plivali su ga izneli na svetogorsku obalu. U tamoqim

32
vodama zaista ima mnogo delfina. Otac Ipolit je voleo
more nekako kao dete, mislei da je negde iza qega otaxbina. Izlazio bi na pustu obalu i pevao: U stranoj
zemwi sam kao gost nepoewni... Na pitaqe: Da li
ste teko podneli rastanak sa rodnom zemwom?, jednom je odgovorio: Da, teko. Uvek sam govorio da ovek
postane svestan svoje otaxbine tek kada ivi u tuini.
Re otaxbina nema cene. Odlazio bih do mora, sedeo na
kamenu, pevao, molio se i plakao.
Gospod je osuio qegove suze. Godine 1983. otac
Ipolit se uputio u Rusiju, posle 17 godina boravka na
Svetoj Gori i sticaqa neproceqivog iskustva. Vratio
se u otaxbinu, na kursku zemwu. Jednom je, da li u ali
ili ozbiwno, dao savet jednom svom ueniku: Oe, ne
idi nikuda sa svoje zemwe, jer e se ionako vratiti kui da umre.

Zimoveqka
Ponovo su zasijale potamnele od vremena boje
na ikoni Majke Boje Svih tunih Radost, kada je ta
ikona zamirotoila... Zasvetleo je lik na velikoj, u
punoj veliini, ikoni ravnoapostolnog cara
Konstantina Velikog. udesno obnavwaqe svetih ikona
se desilo u crkvi Hristovog Vaskrseqa u selu
Zimoveqki, u avgustu 1991. godine, uoi pada bezbonog
SSSR-a. U toj crkvi je otac Ipolit sluio nekoliko godina. Odatle je vest o qemu poela
da se pronosi ruskim zemwama.
Tada su k qemu poeli da dolaze
prvi uenici.
To je posebna crkva. Na qenim zidovima se i danas vide tragovi od granata i avionskih bombi.
Jedna od qih se zadrala na krovu, negde nad sporednim oltarom
velikomuenika Georgija Pobedonosca, i samo udom nije eksplodirala. Starac je prestao da brine o
qoj, rekavi da Vaskrseqska
crkva nee postradati sve dotle dok u qu ne ue
antihrist. A kada antihrist zauzme crkvu, bomba e
sama eksplodirati i unititi hram.
Nasewe je bilo obino. Ali kakva je to bila srea za wude: evo ide kroz celo selo prozorwivac, svetogorski monah, u siromanu seosku kuu. Starac je doao
u Rusiju sa Svete Gore, zato to je ovde za takvim wudima kao to je on bila velika potreba. I ovde nikome
nije okretao lea. Prekorevali su ga zato odlazi na
pomene. Jer, tamo ima votke, mesa... Mnogi svetenici

se u takvim sluajevima ne odazivaju. Za qega je takvo

farisejstvo bilo nezamislivo. U tim trenucima wude
ne treba ostavwati bez duhovne rei. Jednom kada je uo
jadikovaqe: ao mi je tog oveka, imao je samo 60 godina, jo je bio mlad, starac je tuno rekao: A koliko je
jo trebalo da ivi kad u crkvu nije iao, nije se kajao,
Bogu se nije molio - dovowno je i to. Qegov uenik
Nikolaj Babohin iz Rilska se sea: Ja sam se ak uplaio za qega jer su pokraj qega sedele usijane glave.
Ali su se svi nekako utke s qim sloili. A otac Ipolit je dawe nastavwao svoje: A vi, ene, jel idete u
crkvu? - Ne, oe, noge su nam umorne. - Trebalo bi
barem jednom godiqe da se priestite. Na sahranama
je starac mnogo toga otkrivao wudima, i oni su potom
poiqali da se mole i da zahvawuju Bogu. Nikolaj Babohin je zapamtio jedan od tih pomena, kada je neka slukiqa Boja, kolhoznica, postavwala sto. Qeno lice je bilo svetlo, presvetlo. Otac Ipolit je posle toga rekao za
qu: Nijedan abortus nije uinila.
Moda to i predstavwa starestvo, kada Gospod awe takvog oveka za koga nema stranih wudi, ve
su mu svi svoji. ta jo zapravo moe Bogu biti ugodnije?
Tatjana Pavlovna Kuropatova, duhovna erka
oca Ipolita, pitala ga je pri prvom susretu kako dawe
da ivi, i kako da izgradi odnose sa wudima.
Molitvom, odgovorio je starac, a potom je dodao: Sve
voli i od svih bei! Ona se
jedanput u crkvi Vaskrseqa nala
u sledeoj situaciji: proitavi
kqigu o prepodobnom Serafimu,
silno je poelela da se sretne sa
jednim od slavnih staraca, ako oni
danas postoje. Ispriala je to
jednom sveteniku. Ovaj se zaudio: ta vam je! Kako ste tako
odvani?! To se deava jednom u
hiwadu godina da se u svetu pojavi
tako veliki podvinik! ena se
vratila kui zbuqena i nasumice
otvorila Jevanewe na sledeim stihovima: Molite
se i dae vam se. Za dva meseca je ula za oca Ipolita,
ostavila sve svoje poslove u Moskvi i uputila se u
Zimoveqku.
Postepeno se od poklonica oko starca poeo
formirati Marto-Marinski manastir. Qena nastojatewica monahiqa Marta (Muhina) je dola kod oca Ipolita sa Severnog Kavkaza, da ga pita za savet. Videla je
da se gradi manastir, i ula je starca: Mati, kako te samo ovde ekamo! ena je poela da prigovara: Kako ja

33
mogu da budem nastojatewica? Ja sam grena ena i nisam spremna da idem u manastir, imam staru majku, a sin
mi je neoeqen. A kao odgovor je ula: Tvome sinu emo nai nevestu, a majku emo ovde dovesti i obe emo
vas postrigati u monahiqe. Tako se sve i desilo.
Jednom je u selu leti bila velika provala oblaka. Kia je padala kao iz kabla, sa gradom!
Nekoliko monahiqa je ostalo u powu, gde su
napasale krave. Starac se, znajui za to, pomolio
za qih. Odjednom su se ene i stado nali u
nekom uskom suvom hodniku, iji su se prozrani
zidovi uzviavali od zemwe do neba na dva
koraka zdesna i sleva od qih.

stup otvaraju samo veliko sastradaqe i wubav. ega ga

je to kotalo? Nekoliko godina pre smrti starac se
poverio jednom od svojih duhovnih eda: Proveo sam
etrdeset godina u manastiru kao u adu... U ime ega je
sve to bilo? Negde na dnu, pod teinom grehova i samoobmana, krije se ta mrvica koja se zove ivot, i koja nas

Lae Nikolaja Ugodnika

Posledqe mesto starevog slueqa bio
je manastir Svetog Nikolaja u gradu Rilsku.
Duhovna erka arhimandrita Ipolita Nina Ivanovna Muravjeva pria: Jednom me je starac odveo
podawe od manastira i pokazao mi rukom na crkve:
Mati, pogledaj kako su ovde crkve sagraene. Tako
Nikolaj Ugodnik plovi na laama. Pogledala sam:
Boe, crkve su izgledale kao lae! I desilo se tako da
sam zajedno sa starcem videla Nikolaja Ugodnika, u
punoj veliini, kako eta nad svojim manastirima.
Zadivila sam se, posumqala, a starac Ipolit me je
umirio: To je, mati, dobro!
Putnici prve poklonike ture Moskva - Rilsk su
se vie puta ponovo vraali u taj tihi grad drevne
novogorodseverske zemwe. Autobusi moskovskih registracija su bili parkirani pred vratima Nikowskog
manastira skoro svake nedewe, i wudi su dolazili sa
celim porodicama. U Rilsku su se poklonici susretali
s mnogovekovnim opitom blagodatnog starestva, koje je
nasledio arhimandrit Ipolit. Wudi su kretali na put
sa, reklo bi se, nerazreivim problemima i sa, prema
miwequ lekara, neizleivim bolestima. Dve ene koje su bolovale od raka odluile su da krenu za Rilsk. Na
pokretnim stepenicama moskovskog metroa sluajni
prolaznik je sa zlobnim izrazom lica viknuo na qih u
gnevu: ta idete kod Ipolita, hoete da se iscelite?! Zagonetni neznanac je pritom neto psovao i
kao vihor se popeo uz stepenice. Nije bilo jednostavno
uti tihi razgovor dviju ena u bunom metrou. Ovaj dogaaj na stanici metroa Dinamo otkriva bezdan
newudske mrqe koju je prema starcu oseao neprijatew naeg spaseqa, jer je arhimandrit Ipolit izvlaio iz avolskih kanxi due koje su ginule.
On se sputao u takve wudske dubine, gde pri-

je nekad u detiqstvu inila srenim. I evo, doao je

dan osloboeqa.
Jedna od poklonica, Elena Novikova, ostala je u
manastiru na posluaqu u trpezariji. Ikonopisac,
vie puta se osmehnuo starac. A Lena se toliko zaudila i kao odgovor na to rekla: Meni su u koli dali
trojke iz crtaqa, da mi dvojkom ne bi kvarili ostale
ocene. Ona je mislila da se starac ali. Lena je bila
veoma tuna kada je on umro. Zaboravivi na trojke iz
crtaqa, poela je da slika starevu fotografiju. Na toj
izuzetnoj fotografiji je zabeleen svet u kome vie
nema neprijatewstva i straha, ve postoje samo wubav i
Gospod. Elena je presedela nad crteom celu no, a ujutru nije mogla da veruje svojim oima da je tako verno i
talentovano naslikala starca! Zatim je iznenada poelela da naslika ikonu svetog Nikolaja. Kada su neki
ikonopisci videli tu ikonu, neko od qih je rekao Leni:
Gospod te je powubio u vrh etkice. Tako je poelo da
se ispuqava starevo predskazaqe. Elena je dola u
Optinu, kod shiigumana Ilije, pitala ga za ale oca
Ipolita, i duhovnik Optina pustiqe joj je odgovorio:
Starci se ne ale. Uzmi boje, etkice, slikaj ikone, nai e i uitewe.
Prialo se da je starcu dola jedna poklonica
s pismom svoje erke, u kome je izlagala okolnosti qene
nesree i molila za pomo duhovno iskusnog oveka. O.
Ipolit joj je dao odgovor, ali ga je ena nagovorila da
proita pismo. On je uzeo list papira u ruke i sa vidnim
naporom poeo da ita tekst. Pokazalo se da je starac
drao stranicu - naopako. Tada je ta ena shvatila da
je starcu bio poznat sadraj pisma i bez itaqa.

34
Jedna starija Moskovwanka je esto slala ocu
Ipolitu pisma na utim listovima papira na kvadratie. Jednom je dola u manastir i prilazei u mislima posumqala da qena pisma ne dospevaju do qega. Starac se okrenuo prema qoj i kao izmeu ostalog rekao:
O, mati pie na utim listiima na kvadratie.
Julija je prvi put dola starcu kad joj je bilo 19
godina. Pala je na kolena pred starca i rekla: Oe, ja
nisam dobra, puim... Otac Ipolit je klimnuo glavom:
Ajde, ajde, Juloka, evo ti ikonica, moliu se za tebe.
Julija se vratila kui s ikonicom, a za nedewu dana joj
se vratio mu sa slubenog putovaqa. Pregledajui
muevweve stvari, Julija je u qegovoj putnoj torbi nala paklicu cigareta i u
potpunoj nedoumici rekla:
Vadime, ta ti je ovo?! Vadim
je odgovorio da su to qene
omiwene cigarete: Ti pui, i
ja sam ti ih kupio. Julija je bila
najiskrenije
zadivwena.
Izbavivi se starevim
molitvama od strasti pueqa,
mlada ena je ak zaboravila na
to da je puila!
Neutena majka je uvek
preko poklonika u Rilsk slala
ceduwu za zdravwe sina Georgija, koji je stradao od narkomanije, i sto rubawa kao
prilog manastiru. Meutim, u dui je oseala nemir:
ta ako ceduwa ne dospe u stareve ruke i ako on ne
pomiqe qenog sina? Da bi otklonila svaku sumqu,
odluila je da poseti manastir.
Otac Ipolit je pogledao na qu u masi wudi koji
su ga okruili: Evo majke koja nam uvek awe po sto
rubawa za sina Georgija.
Nedavno sam negde proitao da staraca vie
nema, i da mi traimo nekoga ko e umesto nas poneti
teret nae sudbine, i ko e misliti umesto nas. To je
polutano. Zaista traimo, zaista elimo i zaista smo
nedostojni. Kao i u te dane kada je Hristos siao u ovaj
svet; kao i tada, milosre je i danas toliko veliko, da
bukvalno zagreva i brine i o onim ptiima koji su ispali iz gnezda, ako se ovek ne stidi da vie: Ginem, Gospode, pomozi mi, molim te.
Niko ne moe da nas spase na silu. Bilo je u
starevom ivotu i tunih pria. On je bio veoma
zabrinut za jednu enu koja je nekoliko godina bez
roptaqa nosila teko posluaqe u manastiru. Imala je
i vowu i snagu, ali se dua nije budila, i muilo ju je neto to je ostalo van manastirske teritorije. Tada joj je

otac Ipolit predloio da proda svoj stan u centru

velikog grada, obeavi da e joj u zamenu kupiti kuicu
u Rilsku, blizu manastira. I zamolio ju je da najvei deo
novca od prodaje stana da kao prilog manastiru. Otac
Ipolit joj je na taj nain rekao Boju vowu. ena se prosto skamenila, slino bogatom mladiu iz Jevanewa, i
s tugom otila od starca. Primetimo da svakovrsni
koristowubivci, koji se predstavwaju kao duhonosni
oci, esto trae da se stanovi poklaqaju kao prilog
manastiru. Ali starac je imao eda koja su bila bogatija
od te ene i koja su mogla da podare bilo koju sumu
novca. Meutim, on qima to nije govorio. I ona je to znala. Otac Ipolit ju je tada uteio: Nita, nita, ne
treba, ne treba. Vie nikada
posle toga nije s qom razgovarao
na tu temu ne elei da atakuje
na slobodnu wudsku vowu. Ali, od
tog trenutka je u ivotu te ene
zapoeo tuan period, i ona je
shvatila da nije mogla da uini
taj jedan korak koji ju je starac
savetovao da uini. Poela je
ree da dolazi u manastir, i qena neodlunost i malodunost su
je doveli do jo veih nevowa, pa
tako i do neizbenosti zamene
tog stana, koji ranije nije mogla
da pokloni manastiru. Bog zna da li je to konano otvorilo vrata qenog trajnog obraeqa ka Qemu.
A kako su se ozarivali oni koji su nepovratno
hrilili ka qegovoj wubavi! Ko nam je to doao! Kakva
radost!, govorio je starac gostima. Primao je sve...
Mnogi su primetili kako je po manastiru etao straan, neobrijan narkoman, koji je proveo odreeno vreme
u zatvoru. Po samom izgledu se moglo videti da je recidivist. Ali je on, kao i sam starac, imao potpuno istu
deju veru. Kada su u manastirsko dvorite doli neki
razbojnici radi krae, taj sluga Boji se s qima tukao
do krvi titei manastirsko imaqe. Svi su se posakrivali i nekuda razbeali. A on, veran, nije se bojao
smrti od banditskog noa. Starac je razgovarao samo s
qim kao sa bratom, i to satima. Drugi su samo mogli da
saqaju o tako neemu!
Evo i druge prie. Jednom je u crkvu, u kojoj se u
tom trenutku starac molio, bukvalno upala ena po imenu Wudmila, koja je dola u Rilsk iz Belgoroda. Ona je
mnogo godina stradala od alkoholizma, propila je sve
to je imala i vodila je takav nain ivota koji je svojstven propalicama. Nakon qenog ulaska u crkvu osetio
se jak miris alkohola. Pijana, raupane kose, ena je

35
iznenada pala pred starca na kolena i poela glasno
samu sebe da grdi. Starac je nije ukorio, ve je poeo
tiho da je miluje rukom po glavi, rekavi: Wudoka, ti
si dola kui, nemoj ni korak da napravi iz manastira
bez mog blagoslova. Otac Ipolit je blagoslovio Wudmilu da radi u manastiru i poverio joj je kozicu na uvaqe. Ona je posle tog razgovora dva sata ridala na manastirskom dvoritu, kajui se za svoje grehe. Kako me on
voli, priala je ona, kakvu ikonicu Majke Boje mi je
poklonio! Starac joj je poklonio i brojanice koje je sam
ispleo jo na Svetoj Gori. Wudmila je ispovedala svoje
grehe i postala sasvim druga osoba.
Jednom su dovezli slugu Bojeg Alekseja iz
Harkovske oblasti, koji je u mladosti bio prvi momak u
selu i onda pretuen skoro na smrt. Qegova sestra Nina je dovezla Awou u manastir kada je qemu ve bilo
45-50 godina. Starac mu nije dao nikakvo posluaqe, i
on je tako ubog iao po manastiru utke; mnogi su mu se
podsmevali, iako su ti koji su mu snishodili shvatali
da veoma zdravo razmiwa. Aleksej je veoma zavoleo
starca. Proiveo je osam meseci u manastiru, a starac
se sve to vreme za qega molio, i Awoa je poeo da
ozdravwuje naoigled svih. Ali qegova maloverna sestra je odvela Alekseja iz manastira, iako ju je otac
Ipolit molio da ga ne vodi, govorei: Awoenka e
uskoro napasati krave. A sestra e na to: Ma kakve
qegove krave, i odvela ga je u psihijatrijsku bolnicu.
Tamo je i umro, pola godine nije prolo, a on je unapred
obavestio bliqe o svojoj smrti. Kada je predao duu
Gospodu, roaci Ukrajinci su bili zaueni: ta se to
deava, starca nismo ni zvali, a ve se osea tamjan.
Aleksej je mirisao na smrtnom odru.
Tatjana Kuropatova pria o drugom starevom
edu: Iz glavnog grada je ocu Ipolita doao Petar Za
slavski, lekar-travar. Bio je to samoportvovani ovek, a qegova nekoristowubivost, dobrota i neka unutraqa svetlost due su pokoravali srca bolesnika
koji su mu se obraali za pomo. On sam je patio od srane mane i trebalo je da umre jo u detiqstvu, ali ga je
Gospod sauvao u ivotu, i kroz godinu dana ga je doveo
u manastir Svetog Nikolaja, i taj manastir je postao qegov drugi dom. Ali jednom mu je bilo toliko loe, da je
iznenada shvatio da e se kroz nekoliko minuta susresti sa smru. Petar je skupio posledqu snagu i otrao
starcu. Trao je i vikao: Gospode, jo to i to nisam
ispovedio, i o tome starcu nisam priao, i taj greh sam
zaboravio... U trku je pao kod kelije oca Ipolita i tu je
umro. Pored su se nali wudi, koji ga nisu poznavali.
Potrali su starcu: Stare, tamo je neki poslunik koji lei i ne die. A starac im je odgovorio: Sve je do-

bro, idite. On sam nije odmah izaao, ve je poeo da

se moli u keliji. Narod je okruio Petrovo beivotno
telo. Tada je izaao starac i glasno, da bi svi uli, rekao: Radujte se, na Petar je na nebesima! Bio je vedar letqi dan, 25. jula 1994. godine, i nebo je bilo vedro, bez oblaka, i videle su se dve duge nad Petrom.
Svi mi stojimo nekako radosni, umesto da plaemo. Tog
trenutka nas je obuzela neka neovozemawska wubav jednih prema drugima, prema Petru i starcu. A kau Rusija vie nije sveta.

Kako je starac odlazio

Na smrtnom odru, u staqu duboke kome, bez svesti, potpuno paralizovan, arhimandrit Ipolit je podigao ruku u znak blagoslova. To nije bilo nikakvo udo,
jer je prosto duh tog oveka, koji je plamteo wubavwu,
bio jai od tela. Otac Ipolit je u posledqe vreme ponavwao: Zaboravili smo Kome treba da podraavamo. Mi
smo hriani i mi treba da podraavamo Hristu.
Mnogi su o pribliavaqu qegove smrti saznavali mnogo ranije. On je pripremao one za koje bi rastanak s qim mogao da bude previe teak. Kratko vreme
pre smrti oca Ipolita u gorama Kavkaza se desila
tragedija, koju je starac predskazao jednom od moskovskih svetenika pre nego to je taj ovek skoro postao
rtva stihijske nepogode. Spaslo ga je samo starevo
upozoreqe. Nekoliko stotina stanovnika Alanije i
sedmolana grupa poznatog filmskog reisera Sergeja
Bodrova mlaeg bili su ivi zatrpani u klisuri lednikom koji se spustio sa gorqih vrhova. Posle te nesree, rilski nastojatew je u razgovoru sa vladikavkascem
Markom Cekojevim izgovorio zagonetnu frazu: Vreme
je i meni... na lednik. I poutavi, dodao: Umreu,
ali ti nikome o tome nemoj da govori.
Marina i qen mu Andreja su odgajali troje male dece: Siluana, Filareta i Kseniju. Jednom je Marina
osetila da e se razboleti od gripa i veoma se bojala da
ne zarazi malu decu. Temperatura joj je porasla na
etrdeset, i ona se polusvesno obratila u mislima ocu
Ipolitu: Oe, meni je tako potrebno da ozdravim. Tek
to sam izala iz bolnice, isceli me. Probudivi se
u etiri sata ujutru, ugledala je nad sobom arhimandrita Ipolita, koji kao da je stajao u vazduhu. Sada emo
te, majko, prekrstiti i sve e biti u redu, rekao je starac i blagoslovio bolesnicu. Vieqe je nestalo. Marina je ustala, pojela prosforu, popila svetu vodicu i
osetila se potpuno zdravom. Kada su je pitali kako joj se
tog jutra starac javio, ena nije odmah odgovorila: Doao je u blistavim, svetlim odedama, koje je nemogue

36
opisati, jer takve jasne boje na zemwi ne postoje.
Jo i ranije, godinu dana pre smrti, starac je
priznao da odlazi drugom duhovnom edu, Larisi Harlamovoj, organizatoru poklonikih putovaqa Moskva Rilsk. Ula sam kod qega u keliju, sea se Larisa,
on je stajao pored prozora i gledao negde iznad kupola.
Nikada ga takvog nisam videla: to je bukvalno bila samo
telesna stareva opna, a on sam - teko mi je da to objasnim - bio je ne na zemwi, nego negde daleko. Qegov glas
je zvuao toliko apstraktno. On je tiho upitao: Vi ste
iz Moskve, majko? I ja sam potpuno istim tonom odgovorila: Da, oe iz Moskve. Srce me boli, rekao je
starac, i pogledavi negde u dawinu, dodao: Odlazim,
majko...
Posledqih dana pred qegovu smrt Larisa je
oseala da bliqi koji su se grevito uhvatili za starca jedva preivwavaju qegova mueqa, a on je veoma
teko stradao. Ona se, u staqu koje je bilo blizu oajaqa, pomolila: Gospode, on ne treba toliko da se mui!
U to vreme su na stanici Perlovska blizu Moskve ili za oca Ipolita lik Nikolaja Ugodnika - radostan, a istovremeno i strog. Zavrivi rad na qemu,
brojali su dane do zimskog praznika svetog Nikolaja, 19.
decembra 2002. godine. Tri nedewe pre praznika, jedna
od ena koje su ile, Larisa, pozvala je poklonike koji
su se vratili u Moskvu iz Rilskog manastira, i pitala
ih da li se desilo neto loe u Rilsku. U qenom pitaqu se oseala uznemirenost. Kada su predsmrtna mueqa oca Ipolita dostigla kulminaciju, rad na liku je
iznenada prekinut. Ostalo je da se uiju samo dve trake
sa perlama, ali su se sve krojaice iznenada razbeale. Ikona prosto vie nije elela da bude ivena.
Larisa se sutradan opet obratila starevim duhovnim
edima sa pitaqem ta je sa ocem Ipolitom i ta se deava u Rilsku. Ona je odjednom uvidela da se perlama
opiveni lik Svetog Nikolaja na skoro zavrenoj ikoni
skoro sam izmenio: oi udotvorca, koje su do tada bile
radosne, napunile su se suzama. Otac Ipolit je mnogo
savetovao wude da se pawivo odnose prema pojavama
takve vrste i nije dozvowavao oseaqa u duhovnom
ivotu. Ali, ene koje su ile lik su bile potpuno trezvene, nimalo sklone mataqu. Tuga zbog iznenada propreuzeto sa: http://www.vera.mrezha.ru

meqenog lika je bila neizmerna...

Na sahrani, 19. decembra na Nikowdan, u Rilskom manastiru se sakupilo nekoliko hiwada pravoslavnih iz cele Rusije. Pokajte se, pokajte se svi, molite oprotaj od starca, vikala je na sahrani neka ena
pocrnelog lica... A deveti dan drveni krst na grobu oca
Ipolita je zamirotoio, i ak se obrazovala prokopnina
(mesto gde se otopio sneg - prim.prev.) od mira koje je
isticalo s krsnog drveta na zemwu kroz debeli sloj
leda.

Sve tek poiqe

Starac Ipolit je doao u Rusiju zbog velike wubavi prema qoj, ukazujui put u mraku, koji obavija sve
nas zajedno i svakog pojedinano. Jednom su oca Ipolita
pitali: Oe, recite nam odakle e poeti preporod Rusije? - Evo odavde, s ove zemwe e poeti, odgovorio
je starac. S koje - ove? - S te, na kojoj svako od nas
stoji.
Druga uenica, Tatjana Pokrovska, smelo je upitala starca: Oe, da li e car biti u Rusiji ili nee?
Lice oca Ipolita se odjednom ozarilo nezemawskom
svetlou, i on je pitaqem odgovorio na pitaqe: Da li
vi to elite? - Veoma elimo! Spremni smo sve da
pretrpimo samo da vratimo cara! Otac se osmehnuo,
radovala se Tatjana. Kao da smo zajedno s qim napustili ovu zemwu i nali se na nekom nepoznatom mestu,
u nekom drugom prostoru i vremenu. Starac je sa nezemawske visine posmatrao svet, pred oima sagledajui
beskrajne nevowe i bukvalno sam ad.
Umirite se, bie car u Rusiji! izgovorio je
otac Ipolit.
...Nekako u toku Svetle Sedmice itewi i
poslunici su krili paqeve vekovnih hrastova u Rilskom manastiru. Neko je pitao oca nastojatewa: Oe
Ipolite, jedni tvrde da e se svet survati u bezdan, a
drugi kau da e ivot tek procvetati. Kome verovati? Sve tek poiqe, oe. Sve tek poiqe, bio je
odgovor.
pripremio V. Grigorijan
prevod sa ruskog: dr Radmila Maksimovi

37

dr Mateja Mateji, protojerej-stavrofor

NEOPHODNOST DUHOVNOSTI
ikada u svojoj istoriji oveanstvo nije imalo toliko raznovrsnih i tako efikasnih
sredstava za samouniteqe kao to ih ima
danas. Tu su atomske bombe, otrovni gasovi,
hemijska i bakterioloka oruja i, naravno, veoma
usavrena tradicionalna oruja kao to su topovi,
mitrawezi, tenkovi, bombe i ostalo.
Nije li to moda razlog da je strah prisutan
svesno ili podsvesno u razularenim gomilama, u pojedincima, u porodicama, kancelarijama, kolama,
fabrikama, pa ak i u umetnosti. I u vajarstvu i u
slikarstvu esto dominiraju bezobline i za veinu
posmatraa besmislene forme. Popularnu savremenu
muziku predstavwa gromoglasna kakofonija. koja kao da
bi trebalo da zaglui uznemirenost i strah u wudskim
biima. Crtani filmovi za decu prepuni su nakaznim,
udovinim, demonskim likovima.
Strah se sistematski iri, ukorequje i produbwuje na razne naine. U tome igraju znaajnu ulogu i
tampa i televizija. Naslovne i druge stranice raznih
novina su obino naikane slikama i tekstovima o oruanim sukobima, ubistvima, prevarama, kraama. Televizija i filmska industrija ne zaostaju u tom pogledu.
Filmovi koje gledamo u bioskopima i na televiziji puni
su ubistava, pucaqa, samoubistava, prewuba, prevara.
Kao vrhunski nain ireqa straha prikazuju se ratovi
sa upotrebom atomskih bombi i meuplanetarne invazije.
I institucije u kojima bi ovek oekivao umireqe i ohrabreqe izopaile su se u legla straha. Tako
u mnogim hrianskim sektama propovednici vie
propovedaju o paklu i avolu nego o Bogu. Na taj nain
ire strah kod wudi i pomou straha ih pridobijaju. Nije onda udo to se u nae vreme sreu tolika samoubistva i ludila. Neke od tih sekti su se pokazale i kao
1 Toward Christian Civilization, Declaration, strane 6-7
2 Lecomte du Nouy, Human Destiny, Signet Book Edition: 145
3 Morgenpost, 4. februar 1955, Hamburg, Nemaka

organi samouniteqa; qihovi vernici, u skladu sa ueqem svojih uitewa vre masovna samoubistva.
A o satanskim kultovima, koji postoje ne samo u
Americi ve i u nekim evropskim dravama, da i ne
govorimo. Fizika izoblienost koja se sree u nekim
umetnikim delima savremene umetnosti odraava se i
u duhovnoj oblasti, u izoblienom hrianstvu raznih
sekti i u satanskim kultovima.
Ve odavno su neki ozbiwni naunici iz raznih
oblasti nauke u svojim studijama izrazili zabrinutost
za budunost oveanstva. Meu qima moemo pomenuti
Tonbija, penglera, Sorokina i mnoge druge ugledne
istoriare i naunike. Neki od qih su se javili kao proroci neopozive propasti nae kulture i civilizacije.
Wudska inteligenicija sa neshatwivom sposobnou za pronalaske sa obiwem tehnikih sredstava
koja nadmauju sva druga u istoriji, radi na tome da
osposobi oveka da izvri samoubistvo. Po prvi put ovek poiqe da govori o opasnosti da je wudski rod sada
sposoban da izvri kolektivno samoubistvo.1
Ugledni naunik Lekomt di Noa ukazuje na jednu
drugu pojavu: Vie wudi gine svake godine u saobraajnim nesreama (automobila, eweznica, brodova,
aeroplana) nego od ujeda otrovnih zmija ili ute groznice, a broj rtava rata je vei od broja onih koji umiru
od zaraznih bolesti. Atomska bomba moe jednoga dana
da nadmai sve rekorde. Mi znamo da inteligencija moe da se okrene protivu same sebe i uniti oveka, ukoliko qu ne kontrolie neka moralna sila.2
U jednom pismu koje je napisao jednom lanu
parlamenta Doqe Saksonije u Nemakoj, naunik
Openhajmer je izrazio svoju zabrinutost da naunici, kada jednom upotrebe atomsku bombu, nee biti u staqu da
kontroliu dawi razvoj atomskih razaraqa.3
I politiari su svesni mogunosti potpunog

38
uniteqa sveta. Samouniteqe oveanstva je istinska mogunost i otuda je strah od smrti, a i strah od ivota pod ovim uslovima, bacio u zasenak radost i
zadovowstvo zbog tehnikih izuma.

dnim pesmama, naa etika, nisu nikada drukije uili.

Nas nije zavela fama o naprednosti i modernizmu.
Nismo se nikada stideli svoje vere, svoga krsta, svoga
hrianstva. Jedan mali broj naih intelektualaca je
napustio utvrene istine za koje je na narod iveo i
Katastrofe u prolosti
umirao, i zaneo se materijalizmom i ateizmom. Oni su,
meutim, bili i ostali samo jedna neznatna maqina.
Naalost, mi Srbi smo suvie malobrojni da
I u ranijoj istoriji oveanstva su se dogaale
katastrofe ogromnih razmera. U Svetom Pismu se pomi- bi neko nas sluao. Nas smatraju i sa nama postupaju kao
qu uniteqe Sodoma i Gomore, potop za vreme Noja i sa primitivnim, neobrazovanim varvarima i divwacimnoga druga razaraqa, a pomiqu se i uniteqa itavih ma. Istorija, onako kako je piu, istie nae nedostatke, ali ne pomiqe nae
plemena, odnosno nacija. Svest
vrline. Postoji statistika koja
o dobima zavrena estokim
pokazuje koliko u naem narodu
promenama u prirodi je
4
ima nepismenih, ali nigde ne
sveprisutna u celom svetu.
pie da su i ti nepismeni
Zahvawujui ogromnom razvoju
esto mudriji od mnogih
tehnike, ovek je danas
najuenijih. Ne pomiqe se ni to
sposoban da katastrofe spreda nam je raznim okupacijama,
i, ali tako isto i da ih izaod kojih su neke trajale i
zove. Upravo radi toga nije
vekovima, bilo onemoguavano
nikada ranije bio u tako opa5
da imamo kole i steknemo
snom poloaju.
kolsko obrazovaqe. MeuPostoji li izlaz ?
tim, nae obrazovaqe nije
Pitaqe koje mui sve
nita beznaajnije od kolone koji su svesni mogunosti
skog, jer nas je sam ivot obrasamouniteqa oveanstva jezovao. Uili smo se na mukama
ste: postoji li nain da se
i stradaqima, na progonima,
samouniteqe izbegne ? Moegladovaqu i robovaqu. Tako
mo li spreiti oveanstvo da
smo nauili da bez Boga nema
ne izvri kolektivno samoubiIsposnica Svetog Save
ivota, nema slobode, nema
stvo koje mu tehnika omoguuje?
Imamo li sredstava i naina da zaustavimo slepu bratstva ili ma ega dobrog i znaajnog. Mi esto ne
razaraku mo tehnike koja, ako je liena duhovnosti i znamo po emu se razlikuju razne hrianske sekte, pa
ak ni da objasnimo dogme svoje vere, ali mi znamo kako
morala, vodi ka unitequ nae civilizacije?
Zanimwivo je da i mnogi naunici i religija da- da ivimo u saglasnosti sa hrianskim principima, a
ju isti odgovor na ovo pitaqe. Odgovor glasi: jedini iz- to je bar tako vano kao i znaqe. Nae hrianstvo,
nae pravoslavwe, nije teorija ve ivot.
laz i spaseqe je u hrianstvu!
Arnold Tonbi, jedan od najpopularnijih istoriara naeg veka, veruje da je hrianstvo najvitalniji
Pitaqe koje moe da uvredi
element nae kulture. Ono je preivelo mnoge katastrofe u prolosti i sposobno je da preivi i one u
Verovatno ima dosta hriana, kako istinskih
6
budunosti.
tako isto i licemernih, koji bi se moda uvredili ako
Lekomt di Noa, veoma ugledni biolog, jasno bi ih neko upitao da objasne ta je hrianstvo. Odgoproklamuje hrianstvo kao put spaseqa oveanstva, vori na ovo pitaqe bi bili veoma razliiti.
jedini put od ivotiqskog ka wudskom.
Neki hriani imaju svoje hrianstvo.
Srpskom narodu ova ideja nije nova. Naa Hrianstvo nekih hriana se sastoji iz izvoda iz
tradicija, narodna filosofija sadrana u naim naro- nekoliko, samo nekoliko stranica Svetoga Pisma. Neki
4 Immanuel Velikovsky, Worlds in Collision, Garden City, N.Y: Doubleday & Co., Inc., 1959, strana 29
5 Velikovsky, op. cit., strana 31
6 Arnold Toynbee, The Study of the History

39
su stvorili hrianstvo bez Svetog Pisma, pa i protivu
Svetoga Pisma. Neki ak ispovedaju hrianstvo i bez
Hrista! Oni znaju za Isusa i Mariju i prihvataju ih, ali
ne i Hrista Boga i Majku Boiju. Neki hriani znaju za
hrianstvo kao doktrinu, slinu drugim doktrinama,
ni bowu ni goru od qih. Mali je broj onih hriana koji
ive hrianstvo. Svakako je najvea tragedija
hrianstva to to ima tako mnogo hriana koji su tako malo hriani!
Zbog nehrianskog ivota i vladaqa nekih
hriana, qega su naputali oni koji nisu u samom
hrianstvu traili i nalazili qegov znaaj i lepotu,
ve su zapaali samo greni ivot i nedostatke pojedinih hriana. alosno je da mnogi nisu ni pokuali
da naue od Hrista ta je hrianstvo, ve su ga naputali zbog nedostojnih predstavnika hrianske crkve.
Nisu shvatili, ni oni ni razni inkvizitori, da
hrianstvo nije pokow nehriana u ime Hrista! Ono
nije ni spawivaqe vetica, ni istrebweqe jeretika,
ni progon Jevreja, ni prinudno pokrtavaqe nametnuto
prolivaqem krvi i smru hiwadama wudskih bia. Ono
nije ak ni prilagaqe na tas, ni podizaqe hramova, ako
uz to sam ivot nije svedoanstvo vere, a srce istinsko
i neprestano obitavalite Svetog Duha.
Hrianstvo nije ni ulaznica u raj ako nije i
istinsko ubeeqe. Ono nije ni izolovanost ni samozadovowstvo. Ono nije jalova diskusija ni igra reima. Ono
nije optereeqe umova, ve osloboeqe dua. Ono nije
ni samo obred i molitva, nije prazni formalizam.
Hrianstvo je, po naem verovaqu, svakodnevno,
svakominutno ugledaqe na Hrista u toku celog ivota.
Ono je beskrajna wubav za sva wudska bia, wubav koja
od neprijatewa ini brata. To je wubav koja obuhvata
sve nacije, u kojoj se sve deonice briu i sva se imena
zaboravwaju. To je wubav koja ak iskwuuje i samu re
neprijatew, a ipak ne znai ni ravnodunost prema zlu,
ni odobravaqe, ni prihvataqe istoga. Ta wubav jednostavno ini postojaqe mrqe nemoguim.
Ova i ovakva sveobuhvatna wubav je neshvatwiva savremenom oveku. Ona ga ak plai. Ali ako se
ostvari produhovweni ovek, istinski hrianin, ta
wubav, to hrianstvo e postati stvarnost, bie neto to je prirodno i neophodno.
Hrianstvo je put od polu-oveka ka istinskom
oveku. Ono se jo nije u potpunosti ostvarilo, ali nije
ni na samom poetku svoga ostvareqa. Ono je svuda i
vazda prisutni put oveanstva, neprekidno uzrastaqe
wudskih bia. Moe se ono pogreno tumaiti, pogreno osuivati, progaqati, ali se ne moe kao stvarnost izbrisati. Ono se moe zloupotrebwavati, kriti-

kovati, odbacivati, ali ono ostaje veno. Mogu neki da

pokuavaju da ga prilagode dimenzijama wudskih slabosti, da ga spuste na nivo kratkovidosti i zaslepwenosti mrqom optereenih umova, ali ono stvarno,
istinito hrianstvo ostaje uvek isto, divno, ivotodavno. Fridrih Nie je bio suvie naivan kada je
izjavio da je prvi i posledqi hrianin umro na krstu
na Golgoti. Istinskih hriana je bilo u svakom dobu,
makar i u malom broju.

Ko je na Bog?
Vano je imati na umu da spas od samouniteqa
oveanstva moe doi samo od istinskog Boga. Meutim ima osoba koje imaju svoje bogove, a ti bogovi vode u
iskueqa i bezumnost koja se zavrava samouniteqem. Naalost, zbog toga to se u naem dobu oboavaju mnogi lani bogovi, esto se zaboravwa jedini
istinski Gospod.
Bog nauke, koji je u staqu da stvori svet, ali
nema mo da qime upravwa i nije u staqu da uje molitve stradajue due i ne zna za razliku izmeu dobra i
zla, lani je i neprihvatwivi bog. Bog koji ne moe
da misli i osea, koji nije ivi Bog, koji se izjednauje
sa elektricitetom, tom slepom, neodgovornom silom, ne
moe biti istinski Bog oveku. Ni samozadovowni bog
Spinoze ne moe biti Bog oveanstva. Na Bog, Sveta
Trojica, jeste jedini istinski Bog vere, nade i wubavi.
Neki naunici su pokuavali da wudima prodaju svoje bogove. Ali za qihove bogove ovek nije mogao
da ima ni wubav ni mrqu, ni potovaqe ni podsmeh.
Neki diktatori su uspeli da iz nekih drava
uklone javno bogopotovaqe, ali nikada Boga nisu uklonili iz srca wudskih. U tim dravama svesna odgovornost je zameqena ropstvom. Autoritet Boga je zameqen
nasiwem vlasti . Bratstvo, koje je prirodno i logino
ako prihvatimo da je Bog Otac sviju nas, zameqeno je
prisilnom wubavwu za jednu klasu ili partiju i mrqom za sve one koji misle drukije. Policijski teror je
zamenio potovaqe za wudsku linost i boanske
principe. Samodisciplina, jedan (mada nepotpuno
ostvaren) elemenat hrianske etike, izokrenuta je u
slepu poslunost nametnutu nemilosrdnim mueqem i
ubijaqem. Bog je stvarna i nasuna potreba oveka, ali
samo Bog koji je dostojan oboavaqa. Oboavaqe je jedan elemenat duhovnog ivota i istinski ovek ne moe bez toga. Oboavaqe je najvea razlika izmeu oveka i ivotiqe.
Maks Nordan se alio da religija izjednauje
plemia sa divwakom. iqenia je da hrianstvo

40
uzdie divwaka na najvii stepen duhovne aristokra- tome to nije ni nauan ni human. Nenauan je jer je
tije, dok bezverje sputa plemia mnogo nie nego gde zasnovan na a priori pretpostavci do koje se dolo jednim procesom koji ignorie veoma mnogo oprenih dokase divwak nalazi.7
Svako wudsko bie osea potrebu da oboava za; a newudski je radi toga to jednostavno ne nalazi
nekoga ili neto. Tamo gde ne postoji oboavaqe istin- mesta za mnoge iqenice nae wudske prirode i naeg
skog Boga, ovek oboava maqe vredne predmete, a e- wudskog iskustva.8
Nauni humanizam ili, bowe reeno, lani
sto samoga sebe.
I Vavilonci su, nekoliko hiwada godina pre humanizam, humanizam bez Boga, izlegao je najbeoveHrista znali za tu istinu da je oboavaqe nasuna nije osobe kao to su bili Musolini, Hitler, Stawin i
potreba wudskog bia. Oni su ak smatrali da je obo- drugi diktatori. Wubav za oveka bez wubavi i potovaqa za Boga je najavaqe raison detre
postojaqa. Na estoj
obinija prevara.
tablici vavilonskog epa
Enuma Eli (kada je na
Nauka i religija
visinama) napisano je da
je bog Marduk obavestio
Postoje osobe koje svoju
boga Ea o svojoj nameri da
nezainteresovanost za
stvori krv i kosti i da ih
religiju, ili svoj neprijaiskoristi za stvaraqe otewski stav prema qoj,
veka, da bi postojalo bie
pravdaju izgovorom da je
koje bi oboavalo bogove.
nauka protivu religije.
Sasvim je jasno da ivotiOni smatraju da nauka i
qe to ne mogu initi i da je
religija imaju neprijaovek jedino bie koje motewski stav jedna prema
e da oboava. Zar zato ne
drugoj.
bismo mogli rei: samo oOni nisu u pravu. Na
vek koji oboava je stvarno
ulazu u Istonu Maunt
ovek.
Karmel bolnicu u KoluAteizam je, dakle,
mbusu, Ohajo, stoji tabla
stran wudskoj prirodi,
sa natpisom: Nauka bez
neprijatew wudskom duhu.
religije je slepa, religija
Osim toga, stvarni ateibez nauke je obogawena.
Manastir Crna reka
zam je nemogu! Uvek postoIstinska nauka ne moji neki bog koga ovek oboava. To moe biti novac, e biti neprijatew religije. Osim toga, dokazalo se da
poloaj, slava, neka doktrina, partija, ili sopstvena se nauka, kroz razvoj i napredak, u najnovije vreme
linost. I najzagrieniji ateisti imaju svoje bogove. I znatno pribliila religiji. Nije iznenadujue da se
oni oboavaju nekoga ili neto.
meu uglednim, istinskim naunicima sreu osobe koje
Razni deizmi i -izmi su isto toliko strani su istovremeno i iskreni hrianski vernici.
wudskom duhu kao i ateizam. Istinski progresivni umo- tavie, ateizam se sada ee sree medu
vi su razotkrili i odbacili nauni humanizam, koji je primitivnim, polu-obrazovanim i neobrazovanim
jedno vreme bio miwenik progresivnih elemenata. U osobama nego meu uenim.
rubrici Pisma italaca objavwenoj u Obzerveru,
Veru u nauku, koja je jedno vreme bila toliko
datiranom 1. januar 1955, objavweno je pismo nekog g. H. hvalisava i nametwiva, naputaju i sami naunici. Oni
R. Miela koji razmatra problem naunog humanizma. koji su od nauke oekivali da im da odgovore na pitaqa
To pismo sadri sledei pasus:
i rei qihove probleme, razoarali su se. esto su
Ustvari, ako bi na nauni humanist bio po- dobijali pogrene ili nikakve odgovore. Nauka nije
ten i ako nije previe indoktriniran, on bi ak mogao ubedwivo odgovorila na pitaqe o poreklu ivota, jedpoeti da uvia da je nevowa sa naunim humanizmom u no od najvanijih pitaqa. Jedino prihvatwivi i umiru7 Toward Christian Civilization, strana 143
8 Observer, 1. januar 1955.

41
jui odgovor na to pitaqe daje religija. Nauka nam je dala odgovor koji ne objaqava ni poetak ni kraj postojaqa. Ona nam jo nije odgovorila da li na drugim
planetama ima ivih bia ili ne. Nije nam objasnila
ta je zapravo zakon tee.
Nauka nam duguje odgovore na jo mnoga pitaqa,
kao, npr. kako izgleda unutraqi sastav zemwe, odakle
komadi palme u ledenim predelima, koji je uzrok nestanka mamuta iako su oni bili bowe osposobweni za ivot
nego slonovi, a slonovi su preiveli. Jo oekujemo
odgovor na pitaqe porekla soli u morima, porekla planeta, kometa i planina. Nemamo odgovor na pitaqe zato bronzano doba prethodi gvozdenom iako je obrada
gvoa prostija i ono je rasprostraqeno po svoj zemwi.
Kojim mehanikim sredstvima su ogromne gromade kameqa donete na ogromne visine Anda? Objaqeqa za izvesne psiholoke pojave tek treba da se dobiju. Pojedini
odgovori nauke su su samo porodili mnogobrojne zagonetke.
Nauka nam je takoe dala neke pogrene ili netane odgovore. Nije stvarno opte pravilo da se sve
planete moraju okretati i imati dane i noi. Jo maqe
je tano da je trajaqe dana i noi ukupno dvadeset i etiri asa. Prema Georgu Gamovu Pluton se okree od
istoka na zapad.9 . To znai da se za stanovnike Plutona
- ako ih tamo ima - sunce raa na zapadu a zalazi na istoku. Imanuel Velikovski tvrdi da nije opti zakon za
sve planete da zima nastaje posle jeseni a leto posle
prolea.10 Revizija uxbenika koji sadre naune istine se obino vri posle kratkog vremena od
objavwivaqa tih uxbenika jer se pokae da te istine
nisu bile tane.
Agnostike i ateiste izgleda ni najmaqe ne
uznemirava iqenica da na ureeni ivi svemir postaje neshvatwiv bez hipoteze o Bogu; qihova vera u neki fiziki elemenat, o kome znaju vrlo malo, ima sve
osobine iracionalne vere, ali oni nisu svesni toga.11
Nauka esto zahteva od svojih vernika da prihvate bez razmiwaqa i bez proveravaqa mnoge dogme
koje su neshvatwive naim umovima. Neke od tih dogmi
su iracionalnije i maqe objaqive zdravom razumu
nego verske dogme. Meutim, racionalisti nikada ne
dovode u sumqu naune dogme. Zakon tee je teko
shvatiti, ali ga racionalisti zato ne odbacuju. Mnogi
nauni pojmovi postoje samo u mati wudi, kao na primer centar, tvrd, mek, ukusan. Ovi pojmovi objaqavaju
9 George Gamow, Biography of Earth, 1941, strana 24
10 Velikowsky, op. cit., strana 6
11 Lecomte du Nouy, op. cit., strana 135
12 Ibid, strana 100.

samo reakciju naeg nervnog sistema na neto to samo

po sebi ne postoji. Mi kao da ipak prihvatamo stvarno
postojaqe centra, tvrdog, mekog i ukusnog, jer bez ovih
pojmova ne moemo.
to se tie inteligencije, koju simbolizuje
Lucifer, Princ Intelektualaca, ona e upravo uvek biti oprena moralnom i duhovnom razvoju i inie tekim potragu za istinskom sreom. Racionalista, koji je
za posledqih etrdeset godina imao razloga da posumqa u svemo razuma, prihvata a da ne trepne okom slom
fizikih teorija koje su kada je on bio mlad smatrane
neoborivim. On prihvata neshvatwiv prostor u kome se
kreu elektroni (tri dimenzije prostora za svaki prisutni elektron; trideset dimenzija za deset elektrona).
On prihvata da je elektron talas mogunosti . On prihvata postojaqe estica kao to je neutron i anti-neutron, koje su izmiwene jedino zbog iste matematike
simetrije. On prihvata, bez protivweqa, postojaqe,
stvarnost ovih paradoksnih entiteta koje mu je zabraqeno da zamiwa; a na drugoj strani on uporno odbacuje
mogunost postojaqa natprirodnog, stvaralake sile
bez koje su najvei nauni problemi neshvatwivi,
jednostavno zato to ga modeli kojima ga snabdevaju
ulna saznaqa ne ine sposobnim da to zamisli ili
predstavi sebi iako je on svestan ogranienosti tih
saznaqa. On zna i ak i ne porie iqenicu da slika
svemira koju je on izgradio poiva na reakcijama determinisanim u qemu kratkotrajnim deliem (maqe od 1 na
stotine hiwada milijardi, ili 0,000,000,000,001 procenat) vibracija koje ga okruavaju i koje prolaze kroz
qega ne ostavwajui ni traga u qegovoj svesti. Nema nieg iracionalnijeg od oveka koji je racionalno iracionalan. 12
Sve gore reeno ukazuje na to da su i napredqaci, poznati i kao racionalisti, sposobni da veruju,
da veruju ak i u paradoks i apsurd, pod uslovom da su to
nauni paradoksi i apsurdi . Qihov zdrav razum im
nalae da trae opipwive dokaze od religije, ali ne i
od nauke. Oni veruju ak i u uda, ukoliko to nisu biblijska uda. Oni moda odbacuju religiju jednostavno zbog
toga to nisu spremni za uzvieniji moralni i duhovni
ivot.
Nema vie naunog izgovora za ateizam. Danas
kada nauka i religija upotrebwavaju vrlo slian, ako ne
i istovetan jezik, smeno je upotrebwavati nauku kao
izgovor za sopstvenu slabost. Zdrav razum ne vai

42
vie kao prepreka za prihvataqe duhovnih istina.
Odreena doza zdravog razuma je potrebna, kao to je so
potrebna u naoj hrani; ali qegovo odsustvo je plodotvornije
nego qegov suviak.13 Kada bi zdrav razum bio pokreta
wudskih ideja i akcija, svet bi jo uvek bio na poetku svoga
razvoja. Zdrav razum ne dozvowava intelektualne skokove.
On ometa vizionarska nadahnua i uasava se osvajaqa
nepoznatog.
Pitaqe prihvataqa ili odbijaqa vere ne zavisi od
naunosti ni od nenaunosti. To nije prvenstveno pitaqe
nauke, ve pitaqe e t i k e.
Kada je u 19. veku govoreno da treba da ignoriemo
hriansku veru jer tako nauka zahteva, to je govoreno u
zabludi. Ali u 20. veku, i pored toga to je ova zabluda
otkrivena, ista tvrdqa se uporno ponavwa.14
Lekomt di Noa zvui jo
ubedwivije kada kae: Svaki ovek koji
veruje u Boga mora znati da nijedan nauni fakt, ukoliko je istinit, ne moe
opovrgavati (postojaqe, M. M.) Boga.15
Isti naunik izjavwuje: Gordost jednog naunika koji, mada nije siguran da e ostaviti i najmaqeg traga u
istoriji nauke, odlui da je jedan Quton,
jedan Faradaj, jedan Maksvel, jedan Opre
ili jedan Paster bio intelektualno nedorastao qemu, ostavwa na nas utisak nekoga koji dostie vrhunac paradoksa.16
Slaemo se sa izjavom strunih
wudi Grke koji su izjavili: U egzaktnim
naukama, kako u fizici i matematici, tako i u ostalim naukama, progres savremenog istraivaqa je pokazao da je pokuaj da se stvori utisak da nauka protivurei hrianskoj
veri nema nikakav nauni oslonac.Niko nema prava da mea
nauku na planu na kome se nalaze velika metafizika pitaqa
i da koristi ime i ugled nauke kao oslonac za napade na
hriansku veru.17
Da ovaj deo teksta zavrimo reima filosofa
Henri Bergsona: Ima stvari koje je samo inteligencija sposobna da istrauje, ali koje ona sama po sebi ne moe nikada
nai; te stvari se mogu nai samo instinktom, ali ih on nee
nikada traiti.18
Da li nas je nauka uinila srenim?
Da li nas ona moe uopte uiniti srenim? Mo13 Ibid, strana 130
14 Toward Christian Civilization
15 Lecomte du Nouy, op. cit., strana 170
16 Ibid, strana 169
17 Toward Christian Civilization, Declaration, strane 6-7
18 H. Bergson, The Creative Evolution

ramo priznati da je nauka mnogo uinila da nam ivot uini

ugodnijim. Imamo mnogo vie olakica nego to su ih nai
preci imali. Sa maqe fizikog napora mi postiemo vie,
jer maine obavwaju na posao. Imamo vie vremena koje
moemo da posvetimo sebi, svojoj porodici, svojim prijatewima, svojim aktivnostima.
Postoje mnoga tehnika sredstva koja na ivot ine lakim i ugodnim. Pronalasci u oblasti medicine ine da
na ivot moe trajati due. Putovaqa su brza i ugodna. U
tom pogledu sve izgleda bowe nego to je bilo u prolosti.
Ali da li smo sreniji od wudi iz primitivnih zajednica? Ne
izgleda da je tako. Naprotiv, savremeni ovek odaje utisak
nesrenog, goqenog, bespomonog bia. Svako postignue raa nove prohteve koji se ne mogu uvek zadovowiti. Srea nije
i ne moe biti produkat tehnike. ovek u volovskim kolima
moe biti isto toliko srean kao ovek u najbrem avionu, a
moda i sreniji.
Svakome mora biti jasno da nauka
ne moe pruiti oveku ono to mu religija daje. Vera i nauka zajedno mogu
ostvariti najpogodniju atmosferu u kojoj
je mogua srea za oveanstvo. Zadatak
nauke je da uini wudski ivot udobnim,
a religija mu pomae da bude srean.
Nauka zadovowava samo wudski um, ali
ne i duu. Jedino religija moe da se
obrati dui i uini je srenom.
Zakwuak
Bez religije wudski ivot je prazan i nepotpun. Bez religije duhovna
ravnotea je u opasnosti i ovek je
nesrean. Religija je jedini put duhovne
evolucije koja je neophodna ako wudi ele da nau put ka miru, slobodi i srei
Wudsko drutvo, koje je tako blizu svog potpunog uniteqa,
omoguenog postignuima nauke zasnovane na negiraqu,
liene Boga i moralnih principa, ima mogunost spaseqa

jedino jaaqem moralnih i religioznih stremweqa i

svakodnevnim ivotom u skladu sa qima. Egzistencija
celokupnog oveanstva zavisi od istinskih, verujuih
wudi. Prihvataqe i upraqavaqe religije znai
postizaqe bezbednosti za wudski rod. A zadatak
hrianstva je da iskoreni ivotiqsko u kentauru - a
to je savremeni ovek bez religije - i da pomogne rastu
oveanskog u wudima. Neophodnost religije je nesumqiva jer ona predstavwa za oveka krila koja mu

43

Sergije Nilus
NEPRIJATEWSKA SILA
omoguavaju da se uzdigne na najvee visine.

zapostavila. Rukopis je tek sada, petanest godina posle

smrti o. Amvrosija po neznanim Boijim putevima treNeophodan autorski predgovor
balo da ugleda svetlost. Hoe li on izliti neku svetGospode, blagoslovi!
Objavwujui niz odlomaka iz ivota bliskih lost u tamu zlih dela i nevowa, od kojih je zajecala Rusnam po vremenu pravoslavnih hriana, ali takvih - ka zemwa?!
avaj! - dalekih po duhu za veinu mojih savremenika, ja
MATERINSKO PROKLETSTVO
smatram svojom obavezom pre svega da upozorim mog
Evo tog rukopisa, ve poutelog od vremena. Na
bogowubivog itaoca o tome da je sve napisano u qima
suta istina u koju ja lino verujem svim srcem svojim, qemu je itkim rukopisom napisano sledee.
U krugu obinog naroda esto moemo da ujemo
svim umom i svom pomiwu, i bez te vere, za koju sam
spreman da svedoim do posledqeg trenutka mog ivo- takve prie, koje mogu da nam se uine udnim i ak i
ta, jer ne bih sebi dozvolio da zahtevam od moga itaoca neverovatnim. Jednu od takvih pria, koju smo zapisali
paqu za moj mali trud iz straha od nastupajueg Stra- na osnovu rei oevidaca, predlaemo i itaocu. Prii
nog Suda Gospodqeg, na kome e svaki hrianin, pa je teko poverovati zbog qene neobinosti, ali ini se
tako i moja hrianska malenkost, neizbeno ili takoe da se ne moe odbaciti ni qena potpuna istiopravdati svojim reima ili osuditi; i Gospod neka me nitost, poto su stotine wudi bili javni svedoi dogaaja koji opisujemo. S namerom ukazujemo na mesto gde se
izbavi od te strane osude!
Odstupajui od odstupnikog sveta, blagodat taj dogaaj desio, i izostavwamo imena onih lica, koja
Boija je dopustila neprijatewu wudskog roda da utaji su na bilo koji nain uestvovali u qemu, da bi ih oni
svoje postojaqe od sinova protivweqa ovoga veka, kako radoznali, koji za to imaju mogunosti, lino ispitali o
bi ih lake prelestila i uhvatila u svoje mree ... onome to se desilo.
Dogaaj, koji opisujemo, nije jedinstven i radoPogledaj, dragi itaoe, ta je oveanstvu doneo gubitak tog znaqa! Osvrni se oko sebe, i ako tvoja dua jo znali wudi esto mogu da uju od obinog naroda sline
nije u potpunosti liena sposobnosti da sa tugom zbog prie, i ukoliko ih pawivo slupaju i bez ikakvog
gubitka Hristove vere proceni dela tvojih savreme- predubeeqa, mogu da nau mnogo uzorka i da im veruju.
Slinu prii smo nali u Pravoslavnom sagonika, shvatie da je neprijatewska lukavost vea nego
vorniku
(1868, mart, s.76)., koji je izdala Kazaqska
ikad ranije i da je neastivi zaista knez posednutom
duhovna akademija. Tamo se, u itiju preosveenog Ilaoveanstvu. Da li je to zadugo?
Teko itewima zemwe i mora, jer si - riona, mitropolita Suzdawskog, biveg prvoustrojie k vama avo u jarosti velikoj, znajui da ma - tewa Florieve pustiqe, kae da se za vreme carevine cara Alekseja Mihajlovia u Moskvi, u Patrijarlo vremena ima
ima (Otkr. 12, 12).
Bog mi je omoguio da od jednog od staraca veli- ijskom domu staraca na Kuliki, po dejstvu nekog maga,
ke Optina pustiqe dobijem na raspolagaqe rukopis, ko- uselio demon, koji je priiqavao mnoge pakosti onima
ji je jo u dane venog pomena velikog starca Amvrosija koji su tamo iveli. Tada je, po carevom nareequ, u taj
Optinskog bio kod qega na razmatraqu i ispravwaqu. staraki dom bio poslat prepodobni Ilarion, koji se u
Osoba, koja mi je dostavila taj rukopis je tvrdila da je to vreme nalazio u Moskvi. Poto je uzneo Gospodu
bila predodreena od samog starca da ga tampa radi molitve, u vreme kojih je avo napadao, i okropio ceo
pouavaqa savremenika, ali da je iz nekog razloga to dom svetom vodom, a avo i dawe nije izlazio iz qega,

44
prepodobni ga je upitao: - Kako ti je ime?
- On je odgovorio: - Zovem se Igqatije, kneevskog sam roda; majka me je poslala demonu i oni su me
odveli ...
To se desilo u Moskvi, za vreme cara Alekseja
Mihajlovia, a evo ta se desilo u Novgorodskoj guberniji u nae vreme. U Novgorodskoj guberniji, Cerepoveckog okruga, u selu Mindjukino, iveo je aktivan
graanski savetnik Sekretara, sewak Trudnikov (1), koji
je imao sina Mihaila, zdravog i veselog deaka, koji je
pritom bio i pravi vragolan.
1850 godine, ili moda godinu dana ranije, kada
je Mihailu bilo 15 godina, siromani roditewi su smislili da ga daju u pastire; ali deak, koji se navikao na
vragolije i deije zabave, kome je i malo ozbiwniji posao predstavwao muku, je poeo silno da rope na svoju
majku, kada mu je ona rekla za svoju ewu da on postane
pastir. Deakovo roptaqe je ak prelazilo u drskost,
koja je na svoj nain budila negodovaqe u srcu qegove
majke. U izlivu gneva, neoprezna sewanka je proklela
sina i povukla ga toliko koliko je bilo ugodno qenom
razdraenom srcu. Hteo-ne hteo, Mihail je morao na
kraju da popusti majinim zahtevima: uskoro su ga uputili na za qega predodreene dunosti 35 vrsta od
qegovog sela, u selo Lentevo, Ustjuenskog okruga.

qegovog prijatewa.
Glasina o davweniku se brzo pronela po celom
selu i dovela radoznale - i stare i mlade - na mesto
tunog dogaaja. Telo, koje je ve bilo ukoeno kao paq
je izvaeno iz vode. Zatim je ta stvar dola do svedoeqa sreskog policijskog komesara i Mihailove majke,
koji nisu zakasnili da se jave: prvi radi vesti o
neoekivanoj deakovoj smrti, a druga - da bi se uverila
u istinitost dogaaja i oplakala nesrenu smrt svoga
sina.
Uzrok Mihailove smrti je bio oigledan, i zato
je bilo nareeno da se bez dawnih tekoa, pokojnikovo
telo pogrebe po hrianskom obiaju. Poto se pored
samog jezera, na dovowno velikom prostranstvu nalazilo movarno mesto, onda su deakovo telo najpre nosili na rukama, a potom po vrstoj zemwi, gde su ga stavili na sewaka kola i povezli na koqu do samog sela
Lenteva.
Telo je, sudei po pokojnikovim godinama, bilo
malo i samo po sebi nije bilo teko, i zato je svima
prisutnima, koji su bili u sprovodu bilo udno, zbog ega ga je koq tako teko vukao, kao da je na tawigama bio
neki veliki teret. Svi su se udili toj neobinoj situaciji i nikako nisu mogli da dokue qene uzroke.
Meutim, nad pokojnikom je po ustavu Crkve, izvren obred pogrebeqa i qegovo telo je bilo predano
DAVWENIK
zemwi. Otplakala je jdana majka nad prahom svoga Mie,
bili su tuni i svi svedoi qene neoekivane tuge i
Deak je tamo proiveo jedan, dva dana i itavu razili su se svojim kuama, sauvavi tunu uspomenu
nedewu. Vreme je proticalo uobiajeno bez posebnih na ovaj tuan dogaaj.
deavaqa i moglo se smatrati da se on ve pomirio sa
svojom nezavidnom situacijom ...
SNOVI
Jednom se Ivan (tako su zvali glavnog pastira)
negde odvojio od stada, ostavivi pored qega svog maJo u vreme dok se nisu umirila uzburkana oselog pomonika. Sumrak je ve padao. Ivan se uskoro vra- aqa Trudnikove, utopweni sin joj se javio u snu i saoptio k stadu, ali Mihaila ve nije zatekao ... Poeo je da tio joj neto strano i toliko neverovatno o svojoj
vie koliko god je mogao, ali je kao odgovor samo zloslu- prividnoj smrti, da ona da nije znala za neke primere iz
tni eho ponavwao posledqe zvuke qegovog glasa ... naroda, teko da bi tome poverovala.
Pored samog mesta, gde je napasao ivotiqe, nalazilo
Evo kako je to bilo. Trudqikova je legla da spase jezero. Na obali tog jezera se nalazio mali amac. va. I u dubokom snu je videla svog Mihaila. On joj je priDa li je on tamo? pomislio je Ivan za Mihaila. ao, kao da je iv i rekao: Majko! Nemoj da misli da
Nestani deak, sigurno je hteo da se provoza amcem, sam umro: ja sam iv i sada se nalazim u vlasti demona
i s qim se ne moe izai na kraj! S takvim mislima je jer si me ti proklela. Ukoliko eli da ti se vratim,
Ivan priao mestu, gde se nalazio amac, i nedaleko od onda se kaj za svoj greh, moli se za mene ee Bogu i deobale je ugledao na povrini vode telo nesrenog Miha- li za mene milostiqu. Taj san je Trudqikova saqala tri
ila, koji ve nije odavao nikakve znake ivota. Silno noi uzastopno...
se zbunivi zbog neoekivanog dogaaja, pastir je pouVelika tuga zbog gubitka sina, uasna vest o
rio u svoje selo, koje je etiri vrste udalejno od paqa- qegovoj pogibiji kao posledica majinskog prokletstva,
ka, kako bi obavestio ostale metane o tunoj sudbini nada, iako slaba, da e ga opet videti meu ivima - sve

1) Nadimak, a ne pravo prezime sewaka, koji ga je dobio zato to je bio trudowubiv, ali neuspean

45
to je primoralo Trudqikovu da se obrati za savet jednom blagorazumnom sewaku, koji je stekao povereqe meu sewacima u svojoj okolini. - Nemoj da veruje da je
tvoj sin iv - rekao je savetnik, - ve se moli Bogu za
qega, deli milostiqu za qega i kaj se za svoj greh, to je
tvoja dunost. Bez obzira da li je tvoj sin iv ili je
umro, tvoje pokajaqe, molitve i milostiqa e u svakom
sluaju biti korisni i za qega, i za tebe.
Savetnik je imao osnova da govori tako neto,
jer je pamtio sledei sluaj: u selu Kurilovo, Cerepoveckog okruga su ivela dva brata, jedan - dobre naravi,
a drugi - metenog ivota. Takav kontrast karaktera je
primorao roenu brau da se razdvoje. Dobri brat se
obogatio, a drugi se uskoro propio. Jednom je ovaj posledqi bio kod svoga brata i zatekao ga sa jednim sewakom
pri deobi dovowno velike sume novca. Spazivi to, on
je uvee pratio tog sewaka po umi, kroz koju je vodila
pusta staza do qegove kue, opwakao ga, ubio i otiao
da pijani u krmu.
Ali sewak nije bio potpuno ubijen! Skupivi
snagu, on je dospeo do svog sela i prijavio onome kome
treba o tome ta se desilo. Prestup je otkriven, a
prestupnika su zatvorili u zatvor. Prestupnik je imao
enu. Kada se desila ta nevowa, nesrena ena je plakala i daqu i nou. Ali, za utehu, mu je poeo da nou
dolazi kod qe. Na pitaqe izbezumwene ene, kako to
moe da bude, i zar on ne sedi u zatvoru, mu je odgovarao: Prijatewstvo sa uvarem zatvora mi je dalo
potpunu slobodu. A to to dolazim k tebi nou je zbog toga da me wudi ne vide, jer kad me ne vide, onda ni ne
priaju nita. Za neko vreme i sama ena je pomislila
da poseti svoga mua. Pri pozdravwaqu ga je upitala za
qegove none posete. Mu, znajui da ne postupa po
zakonu, nije dao nikakav odgovor na enino pitaqe,
napisao joj je pismo i naredio joj da ne gubi vreme, ve
da ga odnese qegovom bratu. Vrativi se kui, ona je
odloila odnoeqe muevwevog pisma za sutradan.
Ujutru je krik qene male erke okupio narod, i nesrenu
enu su nali mrtvu. Devojica je na ispitivaqu rekla
da je nou kod qih dolazio neki mukarac i uguio qenu majku. Pronali su muevwevo pismo, koje nije
dostavweno bratu, i ono je potvrdilo erkino tvreqe
o tajanstvenim nonim posetama pokojnici od strane neke osobe, koja se maskirala u mua uguene ene.
Savetnik je ispriao taj sluaj Trudqikovoj i
uverio je da ne veruje nonim vieqima, ali ju je savetovao da se moli i da daje milostiqu za sinovwevu duu. Majka je posluala dobar savet i poela da se moli
Gospodu za svoga sina i da deli milostiqu siromanima, koliko joj je to dozvowavalo qeno oskudno

staqe. Prola je godina-dve. I dawe je saqala snove

sline goreopisanom, ali vie ne tako jasno kao ranije.
Majka se iskreno kajala za svoj greh, i nije prestasjala
da se moli Bogu i da deli milostiqu. Prolo je itavih
dvanaest godina od dana kada je Trudqikovu snala ta
tuga. Sinu nije bilo ni traga, ni glasa; a i snovi, koji su
davali slabu nadu na qegov povratak, ve su odavno prestali.
UDAN SEWAK
U to vreme, sedamdeset vrsta od sela Mindjukino, nedaleko od grada Cerepovca, neznano odakle
pojavio veoma udan, mlad sewak. Bio je sredqeg rasta,
suvoqav, kako kau, kost i koa. Bio je odeven u grube
prqe. Ali ono to je posebno udilo sve je bila qegova
neobina divwanost: on je u potpunosti bio bie iz nekog drugog, neovdaqeg sveta. Bojao se svih, od svih se
sakrivao, i samo ga je krajqa potreba, da ne umre od gladi, primoravala da ulazi u kue nekih sewaka. Doe on
tako - priali su oevici, stane pored vrata, ne govorei ni rei, i stoji tako nekoliko minuta. Ako mu neto
daju da pojede, on to pojede, a ako mu ne daju on ode, ne
rekavi ni rei. taj tajanstveni i udan ovek se uputio ka selu Mindjukino. Na etiri vrste pre Mindjukina,
on se zaustavio radi odmora u selu Vorotiino kod sewaka Vasilija Jakovwevia, gde su ga primili i umirili tako, kako su jo nedavno obini ruski wudi znali
da prihvataju stranike, Boije wude. Srce preaqeg
ruskog sewaka, uvek sastradalno za nevowu bliqeg,
primoralo je domaina da stranika pozove za trpezu i
da ga ugosti onim to je Bog poslao. Ali ovoga puta je
kod Vasilija Jakovwevia bilo zagrejano i kupatilo i
domaica je predloila svome gostu da se osvei. I tu,
u kupatilu, domain je bio poraen i ak uplaen
udnovatou svoga gosta: te se smeje nekako divwe i
strano, te pone kao od nekoga da se krije - legne iza
pei... Nekako se umivi, obukao se, izaao iz kupatila
i pobegao. U toku svog bega, on je pravio tako snane
skokove, da se inilo kao da nije beao, ve leteo po
vazduhu, podiui se navie pri svakom skoku najmaqe
tri hvata. Uskoro se i to zavrilo, i on se uputio u selo
Mindjukino, ostavivi svog gostoprimwivog domaina u
krajqem strahu i nedoumici.
Na ovom mestu molim mog itaoca da mi oprosti
to prekidam naredno izlagaqe rukopisa koji se nalazi
preda mnom, i navodim lina seaqa. Ne mogu a da ne
primetim da ovaj sluaj koji sam dobio od pravog pisca
je u toj meri neobian, i straan, da kod itaoca koji nije pripremwen na takvu vrstu prie iz tajanstvenog
nevidwivog sveta, moe da izazove ne samo nedoumicu,

46
ve i, od ega ga Boe spasi, podozrivost; kao da pripoveda ove prie poniava poverwivost svoga itaoca,
i pria o takvim stvarima koje ne samo da nisu mogle da
se dese, niti e se desiti, ve im ni on sam ne veruje.
Pouriu da te uverim moj itaoe, ja ne samo da verujem ovome to je izneseno tvojoj preneraenoj paqi,
ve jo i napomiqem da se seam, razgovora, koji sam
uo u detiqstvu, izmeu moje pokojne majke sa qenom
roenom, takoe pokojnom sestrom. One su obe bile
vaspitanice plemikog stalea etrdesetih godina,
obe su bile obrazovane po posledqoj rei obrazovaqa
toga vremena, okusile su i ak se presitile materijalizmom ezdesetih godina, i nravno nisu verovale ni u
ta natprirodno i udesno. Ali i pored toga, ja sam iz
qihovih usta uo i zapamtio qihov meusobni razgovor
o nekom deaku od 6 ili 7 godina, a zamalo i o bratu moje
majke, o mojem dedi, koji je upadao u neko tajanstveno staqe, u vreme koga mu se neto udno i zagonetno deavalo: on, koji nije umeo da svira nijedan muziki instrument, uzimao je violinu iz ruku prvog violiniste dedinog domaeg orkestra i svirao na qoj, neoekivano i ak
na zaprepaeqe svih, divne i nikad ranije sluane
melodije; govorio je strane jezike, koje nije znao, i o
kojima u to vreme nije imao ni pojma; preskakao je i pon
nekoliko hvata s jedne obale reke na drugu, i uopteno
govorei, radio je neto toliko neobino ne samo za
qega, ve i za svaki uzrast, to je primoralo sve qemu
bliske wude da se zamisle (2) .
Obini wudi iz posluge su sa strahom u tome
videli projavu neiste sile i vrsto su tome verovali,
u prostoti svoga srca, dok su obrazovani i umni wudi
razmiwali naravno drugaije, o tome su malo govorili, a i ako su govorili, onda je to bilo tako da ni sami
nisu videli nikakav smisao u svojim reima. Potom ve,
kada su poeli da se bave spiritizmom, umni wudi su
dolazili na misao o etvrtoj dimenziji, ali su i na
qoj ini se lomili nogu. Eto ta sam uo u svom detiqstvu.
A ta se danas radi u oblasti spiritistikih
pojava, tamo gde se spiritizmu, ne znajui s kim imaju posla, predaju umni wudi, mogli bi se opisati jo
neverovatniji sluajevi od sluaja Trudqikove. Ali tome veruju, to istrauju, o tome piu, govore, tome se
svim srcem, svom duom, svom svojom verom predaju

umni wudi i ak i profesori. Divna stvar! Ne veruju

tamo, gde zli duhovi deluju direktno, otvoreno, u svom
pravom demonskom obliju, a u potpunosti veruju u qih
kada deluju u obliku angela svetlosti psihofizikih
nauka - u spiritizmu, mediiumizmu, moitivizmu ili
socijalnim naukama - slobodi, bratstvu i jedinstvu.Nije li zbog toga posednut ceo savremni svet,
zalivajui bratskom krvwu powe smrti svake slobode,
svakog bratstva, svakog jedinstva!..oprosti itaoe ovo
moju spontanu digresiju: nadawe ponovo navodim moj
rukopis.
MIHAILOV POVRATAK
Bila je nedewa uoi Petrovskog posta 1863
godine. Pred kolibom sewaka Tedota Ivanova Griina
igrala su se qegova mala deca sa svojim vrqacima. Tu
je bio i sam Tedot i neko od qegovih starijih suseda.
Priao im je tajanstveni i utwivi stranik.
- Otkud ti? - upitao ga je Fedot.
- Ja sam odavde - odgovorio je on. - Ja te, deda,
znam.
- A ko si ti? - nastavio je da ga ispituje Fedot.
- Da li si poznavao Miku Trudnikova? - upitao
je stranik.
- Kako da ne! Poznavao sam ga!
- E, pa ja sam taj Mika.
- Kako to? Mika se udavio i qegovo telo je
sahraqeno.
- Ne, ja se uopte nisam udavio, - samouvereno je
odgovorio stranik.
Tada su svi poeli da zagledaju lice ovog neznanca i zaista su u qemu nali slinost sa likom
davnaqeg davwenika. Razlika je bila samo u tome, da
vie nije bio deak, ve odrastao mladi i imao je na
nosnoj kosti masnicu kao od nekog udarca. Po celom selu
se brzo pronela vest o takvom neuvenom dogaaju, i oko
Mihaila se ve stvorila velika grupa naroda. Ne verujui svojim oima, izbezumweni sewaci, a posebno
nestana deca, su neprestano odlazili kod qega sa svojim ispitivakim pitaqima.
- A kako se ja zovem? ..A ja? A ja? ..- ulo se iz
mase.
Mihail je tano odgovarao na sva pitaqa. Zau-

2) Pojava, koja je dosta uobiajena meu posednutima i onima koji se nalaze u prelesti. U crkvi Getskimanskog skita u peini, pred
Cudotvornom ikonom Bogomajke Cerqigovske, wudi posednuti zlim duhom su u staqu pomuenog razuma i u grevima izgovarali odvratne
hule na sve sveto, a ponekada su poiqali da govore na stranim jezicima, iako su to bili nepismeni sewaci ili sewanke, a ponekada su
razobliavali tajne poroke prisutnih, qima potpuno nepoznatih lica ... U itiju svetog Nikite Novgorodskog, se govori o tome da je on,
budui u staqu prelesti jo u Peerskom manastiru, znao ceo Stari Zavet napamet, a kada se molitvama svetih podvinika izbavio od
prelesti, nije mogao da se seti niega to je znao dok je bio u prelesti. U itijima svetih ima mnogo slinih pria, a posebno tamo gde
se govori o magovima i qihovom gataqu. - od urednika

47
enost mase je dostigla kulminaciju kada se u razgovor
umeala jedna grikinska sewanka:
- A da li mene poznaje?
- Kako da ne znam, - odgovorio je Mihail, - jo je
u vaoj porodici jedna slepa starica, koja samo zna da
rope na sve, i zbog toga smo mi stalno bili kod vas i
pravili razne nestaluke.
- A ta ti je to na nosu? - upitali su ga.
- Ta belega je od toga, - odgovorio je on, - kada
smo sa dedicom ili po umi na jedno mesto, ja sam se
odjednom setio Boga: tada me je dedica za kaznu uhvatio za noge i tako snano udario o bor, da mi je to ostalo sve do sada.
- Ispriaj nam kako ti se sve to desilo!
- Evo posluajte! - tako je poeo svoju priu
Mihail. - Posle toga kako me je majka proklela, to je i
bio glavni uzrok moje nesree, otiao sam u lentevo da
napasam stoku. Kao to i sami znate Gospod je otrpeo
moje grehe samo jednu nedewu. Prola je ta nedewa.
Odjednom mi je priao neki starac sa dugom sedom bradom i rekao mi: Tvoja roena majka te je proklela, i to
materinsko prokletstvo mi je dalo potpunu vlast nad tobom!.. Tog asa je poeo da skida sa mene svu odeu i
potpuno me je obnaio. Na meni je ostao samo krsti na
grudima, koga starac nije smeo da dotakne i meni samom
je naredio da ga skinem. Ja sam hteo-ne hteo morao da mu
se povinujem ... Zatim je uzeo jednu granu koja se nalazila u blizini i okaio je na qu svu moju odeu, a na tom
mestu gde je trebalo da bude moje lice, on je u jednom
trenu nacrtao neim lice, kao dve kapwice vode koje
lie na mene, i bacio je tu granu u jezero. I ja sam video
kako se okupio narod da vidi davwenika, kako je doao
sreski komesar i moja majka. Video sam kako su se svi
zaudili tome kako je koq sa velikim naporom vukao
moje telo ... A da li znate zato se to desilo?
- Zato?
- Zato, - nastavio je Mihail, - to je na tawigama sedelo jo dvadeset wudi takvih kao ja, i jo je s
nama bio i na dedica (3) .
- Od tog trenutka, - nastavio je Mihail, - kako me
je starac obnaio, postao sam slian nekom besplotnom
biu, i nalazio sam se nerazdvojno pored mog prividnog
tela sve do pogreba. Video sam i sve wude koji su tamo

bili, i sluao sam sve qihove razgovore; ali mene niko

nije video ... Od tada vie nisam oseao ni glad, ni
hladnou, i ako sam nekada jeo i pio mnogo, onda je to bilo samo po staroj navici. Jeo sam i pio, kao i ostali wudi slini meni, tamo gde se jelo i pilo bez molitve i
krsnog znaka. To nam je omoguilo da posle oskvernimo i
samu posudu u kojoj je bila hrana: wudi su se udili zbog
ega hrana i pie nisu bili ukusni, ali se ne bi udili
da su znali da smo mi oskvernili posudu.
Ja sam mogao u jednom trenu da preem velika
prostranstva; nita mi nije predstavwalo prepreku na
mom putu: kao ptica sam preletao guste ume i nepristupne gore; iao sam po vodi kao po tvrdoj zemwi. I
mogu da vam kaem da ima dosta wudi slinih meni: seam se da se na drugom mestu okupilo oko hiwadu wudi.
Najomiwenija mesta naih okupwaqa su bila raznovrsne prostorije za zabavu i neskromne poglede, kao i
tamo gde je bilo svaa i tue - jednom reju, tamo gde su
wudi mnogo greili bez ikakvog straha...
U vreme tih naih okupwaqa o kojima sam govorio, vie puta sam se sreo sa jednom slepom devojkom iz
sela Lipenki, Ustjuenskog okruga, koja je takoe
uestvovala u svim naim nestalucima (4).
U naim delima i zlobnim pohodima na wude je
postojao odreeni poredak: u vreme naeg okupwaqa
dedica nas je delio na odrede i svakome je davao
odreenu naredbu, u zavisnosti od wudskog greha. Mi
smo uvek bili revnosni ispunitewi wudskih strasti i
pohota i brzi pomonici u wudskim zlim delima i nevowama: ukoliko neko naprimer zamisli da se udavi, mi mu
pomaemo svim nama dostupnim sredstvima. Tako se
naprimer kova Ivan Rjabinka (koji je iveo 7 vrsta od
Mindjukina, u selo Davidovo) obesio u suionici za ito samo zato to je vlastelin Petar Andrejevi Behter
hteo malo da ga kazni zbog nevelike prevare. Mi smo mu
pomogli da svoju naneru sprovede u delo.
Akulina Potapova (koja je ivela est vrsta od
Mindjukina, u selu Supranovo) je zbog sitnica poela da
tuguje i od tuge se udavila u svojoj novoj kui, a qena deca su da bi izbegla podozreqa i sudska odugovlaeqa,
tajno su je mrtvu uzvukli iz kanapa, odvezli u umu i tamo obesili telo na brezu. I u tom delu smo takoe

3) U itiju starca jeroshimonaha Amvrosija (Izd. Optina pustiqe, C.II. S. 42-43) je zapisan sluaj o tome kako se na optinsku skelu survao
ogroman teki lanac, na kome je bilo privreno brvno; ono je odskoilo i udarilo po glavi neku vlastelinku, koja je u to vreme
prolazila na skeli u koijama.nikome nije bilo jasno kako se prekinuo taj lanac. Otac Amvrosije je razreio nedoumicu sledeim reima:
Mnogo qih (zlih duhova) je bilo na qoj
4) Lokalni stanovnici su o toj devojci priali sledee: ona je kao i Mihail, posle roditewskog prokletstva, potpala pod vlast zlih
duhova i iznenada negde nestala. Zbog jake roditewske molitve nije dugo ostala pod tom stranom vlau: dva meseca posle qenog
nestanka naena je baena u powu. Sve to se deavalo zimi, i ona je povredila smrzavaqem obe noge. Kada su je pitali gde je bila tokom
dva meseca i ta je radila, ona je priala potpuno isto to i Mihail. Tada je to bio jedinstven sluaj u okolini i niko joj nije verovao.

48
uestvovali... (5)
Takoe smo uestvovali u poarima, trudei se
da poveamo nevowe. Meutim, ako su gorele kue blagoestivih wudi i ako poar nije nastajao zbog Boije
kazne, ona tu ve ni na koji nain nismo mogli da uestvujemo. U protivnom smo u tome uzimali najaktivnije
uee.
Evo, naprimer, u selu Zimnino (ustjuenskog
okruga) jedna sewanka je nou ila da hrani ovce a pritom je koristila (vatru) za osvetwavaqe i pobudila je
malu iskru. Poto je bila u svai sa svekrvom, to nam je
dalo vlast da tu iskru razgorimo u veliki poar u kome
je izgorela sva qihova imovina. Tako je gorelo i Vorotiino: setite se da se to desilo ujutru; vreme je bilo
lepo, mirno, a u vreme poara se podigao tako jak vetar,
da je upao drvee iz korena. To smo se sve mi potrudili
da uradimo (6).
Uopteno govorei, mi smo imali pristup svuda, gde se prenebregavalo prizivaqe Boijeg Imena i
gde se nije koristio krsni znak. Posebno su nam hula i
javno preziraqe svetitewa davali vlast da ulazimo u
opteqe sa wudima, koji su ih inili, i da ih ismejavamo onoliko koliko smo eleli i koliko nam je to
dozvowavalo nae staqe. Uostalom, i sama molitva i
krsni znak su imali svoju silu samo kod wudi sa dobrim
hrianskim moralom, a grenik koji nije eleo da
ostavi svoj greh se nije izbavwao od nas ni molitvom, ni
krstom. Ponekad se deavalo da i dobar hrianin
zaboravi na molitvu i krsni znak, meutim mi nikako nismo smeli da priemo takvom oveku, i nije nam ak bilo
dato ni da znamo koje su kue tih wudi.
Evo, naprimer u selu Vansko (koje se nalazi na
14 vrsta od Mindjukina) nismo smeli da ulazimo, a zato? Zato to je tamo jedna pobona starica imala obiaj da svake veeri obilazi svoje selo uz molitvu ...
- A da li ste se uopte molili Bogu? - upitao je
neko Mihaila.
- Molili smo se, - odgovarao je Mihail.- Imali
smo svakodnevno jutarqe i veerqe pravilo. Samo su
molitve koje smo itali bile bogohulno izokrenute vae molitve. Molitvu Gospodqu, naprimer smo itali
ovako: Oe, ne na! Da se ne sveti Ime Tvoje ... - i druge molitve, sve u tom stilu ...
Tako me je Gospod kaznio zbog moje drskosti i
nepovinovaqu roditewskoj vowi. Celih dvadeset go-

dina sma vodio tako tuan ivot, i nikada kao

hrianin ne bih ugledao Boiju svetlost, da mi
molitve i milostiqa moje majke nisu pomogli da se
izbavim od pogibewi. Kada se ve potpuno pribliilo
vreme mog osloboeqa od avolske vlasti, na
dedica je ne elei da me izgubi kao plen, je imao
nameru da me potpuno pogubi: pripremio mi je kanap i
naredio da ga stavim na vrat. Ali koliko god mi je bilo
loe iveti, nije mi se ni umiralo, pa sam ovako
razmiwao: ionako e me oterati na tocilo protiv moje
vowe, a sam neu nigde da idem ...I ne znam kako bi se
sve to zavrilo, da se pred sam kraj nije pojavio neki
prijatan stari da me zatiti od dedice, i seam ga
se sa krstiem iwastoj kapi - bio je to sveti Nikolaj
Mirlikijski Cudotvorac. Majini konii (7) su ga
izvukli iz tvoje vlasti, - rekao je stari dedici i
odgurnuo ga od mene. Dedica je nestao. Zatim mi se
obratio moj dobroinitew i rekao: Majka te je proklela, majka te je i izmolila! - i s tim reima je stavio
krsti na mene ...Posle toga nisam vie video staria
i naao sam se u powu ... Na meni nije bilo nikakve odee, i ja sam ve poeo da oseam hladnou, to mi se nije
desilo za svih dvanaest godina. U to vreme su na moju
sreu pored mene prolazile neke ene. One su mislile
da sam umobolan, saalile su se na mene i odvele me u
svoje selo i dale neku odeu ... Evo, sada je Gospod pomogao da doem i do vas.
- Zato ne ide kui? - upitali su sluaoci
Mihaila, poraeni qegovom priom.
- Bojim se! - odgovorio je jadnik.
CRKVENA PROVERA
Meutim, glasina o udnom Mihailovom
povratku je dola i do qegove majke, i ona je brzo dola
kod sina, im je to saznala. Kada je ugledao majku,
Mihail je bio obuzet nekim strahom, i nevidwiva sila
ga je stresla, kako to biva sa posednutima. Majka je
stranca priznala za svog sina, i povela ga kui. Doavi k sebi od straha, Mihail ju je zamolio da hitno
poawe nekoga da pozove parohijskog svetenika, o.
Alekseja, iz sela Grikino. Qegova ewa je bila ispuqena.Saznavi od poslanih wudi o svemu to se desilo, svetenik je bio u nedoumici zbog tako neobinog
sluaja: Da li to zli duh sa oveijim likom zavarava

5) Zauujue je da u toku 10 godina od vremena tog dogaaja do Mihailove prie niko nije znao qegove detawe, kao ni za uee Potapove
dece u skrivaqu od vlasti mesta qenog samoubistva. Svi su, ukwuujui i vlasti, koje su sprovele istragu, su mislili da se Akulina
obesila na brezi u umi
6)Te iqenice, kao i neke druge, koje je Mihail ispriao u detawe, zadivwujue su po tome to su se sve desile posle qegove prividne
smrti i on nita ne bi mogao da zna o qima da nije bio qihov oevidac, za koga nije bilo nikakvih tajni
7) Budui siromana, Trudqikova je najvie inila milostiqu tako to je razdavala svoje predivo vojnicima koji su prolazili

49
wude?, - pomislio je svetenik i pourio ka Trudqikovoj. Potom je nad Mihailom itao molitve za izgnaqe
zlih duhova iz Trebnika Petra Mogile, ali nije mogao
da oseti prisustvo zlog duha u qemu. udno je bilo samo
to da od tog vremena, kada je Mihail ugledao svoju majku,
qega nije naputala neka bojawivost... Da bi se bowe
uverio da u Mihailu nema zlog duha, i da on sam nije zli
duh, koji je uzeo wudski lik, svetenik ga je poveo sa sobom u crkvu i odsluio tamo moleban Spasitewu, Majci
Boijoj i svetom Nikolaju Cudotvorcu i primorao ga da
u oltaru prinese pred Gospodom pokajaqe ista srca za
sve svoje grehove po inu Pravoslavne Crkve. Mihail je
iskrena srca ispovedio svom duhovnom ocu sve ega je
mogao da se seti iz svog prethodnog ivota, dok ga je
optereivalo majino prokletstvo. Svetenik je nad
qim proitao i molitvu, koja ga razreava od svih grehova. Svetenik je sve vreme oekivao da e privieqe
nestati, ali je Mihail ostajao kao i ranije Mihail. I pored svega, sumqa i dawe nije naputala svetenika i
on se pobojao da dopusti Mihailu da se priesti Svetim
Tajnama. Uskoro posle toga Mihail je otiao u najblii
Modenski Nikolajevski manastir, i tamo je jo dva puta
ispovedao svoje grehe - najpre pred nastojatewem, a potom pred manastirskim duhovnikom, i na kraju se udostojio da pristupi Stranim Hristovim Tajnama.
TUAN KRAJ
Radoznalost Mihajlove majke, a jo vie ewa
da se uveri u istinitost pojave svoga sina, poto ona
nije previe verovala svojim oima, primoralo ju je da
ode u Lentevo na grob onoga koga je sahranila kao svoga
sina. Ona je elela da zamoli da joj neko otvori grob,
kako bi videla ta se tamo nalazi, ali je vreme uinilo
svoje: na mestu gde je bilo pogrebeno telo, ili to to su
smatrali Mihailovim telom, zapoeti su radovi i grob
nisu mogli da nau (8).
Mihail je iveo kod kue tri nedewe posle svog
pojavwivaqa. Posle toga je od qega zahtevano da ode
kod sreskog komesara u oblasnu upravu radi ispitivaqa
da li je on to isto lice za koje se izdaje. Mihail se dobro pokazao i pred sreskim komesarem, a da bi ih jo
bowe uverio u istinitost svoje pojave, one je pred svima
poeo da nabraja sreskom komesaru qegove tajne greke.Sewaci, pred kojima je Mihail je otkrivao tajne
sreskog komesara, su potvrivali da on govori istinu, i
samo su se udili kako je to mogao da zna, ali se ta istina toliko nije sviala sreskom komesaru da je on nare-

dio da qegovog razobliitewa iibaju, a zatim ga je kao

prestupnika okovao. Organizujui sud i raspravu, sreski
komesar je otiao da porveri Mihailovu pojavu u Midjukinu.
Da li je to tvoj sin? - upitao je Mihailovu majku.
- Moj! - odgovorila je ona potvrdno.
- Da li je to va sewanin? - obratio se drugim
mindjukinskim sewacima.
- Na! - odgovorila je masa jednoglasno.
- Eh, vi glupaci! - poeo je da ih ukorava komesar. - Evo sad predstoje radovi i vi ete otii u powe,
a on e vam spaliti celo vae selo i bie tada va.
Kajaete se, ali e biti kasno. Sewaci su obesili noseve, poeali potiwke i niko nije rekao ni rei. Aleksej
Kupcov, najbogatiji sewak iz Mindjukina, prvi se odrekao Mihaila, a za qim i drugi, i jedan po jedan svi su se
pridruili Kupcovu, i Mihaila su uskoro posle boravka
u zatvoru, strpali u dom za umobolne. Sutradan po odricaqu od Mihaila Aleksej Kupcov, prvi koji ga se odrekao
se razboleo i uskoro umro od vodene bolesti. Mindjukinci su u tome videli Boiju kaznu zbog Mihaila, ali
naravno nisu ni prstom mrdnuli da ga izvuku iz doma za
umobolne. I pored svega, glas naroda je - glas Boiji,
- kae poslovica. I sama poslovica takoe kae vavjek
se nee slomiti, ve se lome i duboko ale kao trone
kule, kao trulo drvee, oni koji gaze Boiju pravdu i
pravosue... Ovim se rukopis zavraava.
+ + +
Tih ezdesetih godina, ukoliko me pameqe ne
vara, u asopisu Stranik je objavwena vest o sluaju
sa jednim koijaem iz sela Kostino Peterburke
gubernije. Taj koija je vodio svoje koqe da napoji na
reku i odjednom je na svoje neopisivo zaprepaeqe
ugledao da su grane priobalskih rakita naikane zlim
dusima. Grane su se pod qihovom teinom savijale do
same vode.koija je bio van sebe od straha, ostavio je
koqe i koliko je snage imao otrao u selo, a zli duhovi
ustopice vikali:Nae vreme - naa vowa! Nae vreme
- naa vowa!...
On je o tome ispriao svom duhovnom ocu, ili
ve nekom drugom, ta pria je u svoje vreme ugledala
svetlost u duhovnim izdaqima, i naravno uskoro je bila
zaboravwena zbog nemarnosti savremenika, a i nas samih. U Bozi je jedan od upokojenih nama savremenih
pravednika, otac Amvrosije Optinski, obnovio seaqe
na malobrojne wude, koji su tunim oima gledali na

8) To se moe objasniti time, to se jo nedavno samoubice i davwenici nisu sahraqivali na zajednikim grobwima, ve su se predavali
zemwi na tim mestima koja su smatrana pustim

50
dogaaje, koji su se deavali u svetu i zaiqali u
pravoslavnoj Rusiji.
Tada jo, od lukavih dana ezdesetih godina,
deavali ti digaaji, ali je verujui duh pronicao u tajnu qihovog bezakoqa i strepeo pred qihovom opasnou. I otac Amvrosije nije teio svoju rusku pastvu,
svoju decu po duhu, nadom na prosvetweqe horizonta
Rusije, koja je vec u to vreme bila smuena trulenim
strujaqem vetra sa Zapada, seajui se konstinskog
koijaa, tuno ponavwao zloslutnu demonsku pretqu
trijumfom demonske vowe, demonskog vremena. I kada
danas podigne svoj pogled od zemwe, oboren i tuan,
kada gleda na tu posednutost pogledom ispuqenim
najteim uasom, kojoj se predaje omladina te zemwe,
koja je jo nedavno bila sveta pravoslavna Rusija, i
razmili samo o prii Mihaila Trudqikova, koja je
ovde ispriana, moep sebi da objasni razlog satanizacije nesreen omladine koja gine i unitava sve oko
sebe. Ne optereuje li qu i sve nas, qihove majke i oceve, skoro opte prokletstvo naih otaca i majki, kojima
smo se sa tako stranom mrqom suprotstavili, prezrevi i pogazivi sve ono sveto ime su oni iveli,
u ta su verovali i molili se, kao i ono to su stvarali, a to smo mi s takvom pomahnitalom zlobom unitavali, a sada to dovravamo?
Tada je satanska sila u Mihailu Trudqikovu,
ovladavi qime kroz materinsko prokletstvo, delovala tajanstveno, skrivajui celih dvanaest godina i sebe i svoje oruje; sada ona radi javno: tada je delovala
u neznaqu mranog oveka iz nieg stalea, ali s
bojaznou pred svetlou qegove vere, a danas u
obrazovanosti mase qenih rukovodilaca, otvoreno i
drsko u mraku qihovog odstupnitva i neverja. Ali satana i qegove mrane sile su one iste kao i pre sedam
i po hiwada godina. Avaj! I wudu koje on sablaqava a
koji su odstupili od Hrista su oni isti i kao nekada u
raju pre svog izgnanstva, tako i sada prodaju blaenstvo
venosti za plod poznaqa ... jednog zla. Nesrene, alosne, zaslepwene, bezume Mike Trudqikove! Ko se za

vas moli? Ciji konii Hrista radi za vas pokloqeni, mogu da vasw iupaju iz avolskih kandzi? Jer je
veina vaih oceva i majki ve zaboravilo i da se moli
i da veruje... Pomiluj nas, Gospode! Gospodi, pomiluj!
(Nikolo-Babajevski manastir, 13. jul 1906.
godine)

Pogovor
Nisam uspeo ni da pripremim svoje rukopise za
tampu, kad se nad zlosrenom Sizraqom nadvila strana nesrea: zahvaen plamenom, veliki, napredan grad
sa pedeset hiwada stanovnika je izgoreou toku jednog
dana, odnevi u svom razaraqu mnotvo wudskih rtava izdvajamo jedan odlomak iz saopteqa g.Alekseja
Tolstova: Izgoreo je jedan deo grada, ali sve to iako je
bila velika nevowa jo nije preraslo u katastrofu.
Iznenada, oko 5 sati posle podne na grad se obruio ciklon ili uragan u pravcu sever-jug - jednom reju, bilo je
to neto neopisivo, to je razbacivalo plastove u lugovima i odnosilo gvozdene crepove sa gradskih krovova
na rastojaqe do 15 vrsta od grada. Teko je rei kojoj
vrsti meteoroloke pojave se moe pripisati ta bura,
ali su opisi od straha izbezumwenih stanovnika isti bilo je to neto neopisivo. Podigavi svuz prainu i
ar iz zapawenog dela grada, uragan je u nekih 30 minuta zapalio ceo centralni deo grada istovremeno, tako
da je kroz sat vremena ceo grad bio obuhvaen plamenom
... Cini mi se, - pie sastavwa ovog saopteqa, da je
ovaj kratak oipis dovowan da se italaka javnost uveri da ovu katastrofu treba smatrati stihijom ...
Kojoj vrsti nevowa ili meteorolokih pojava
e ti pripisati kaznu Sizrane, bogowubivi moj itaoe, poto proita moje rukopise? .. Ne uje li ti u
alarmnim zvonima za uzbunu, koja se pronose nad zgaritem, zluradi satanski kikot: Nae vreme, naa vowa!
Nae vreme, naa vowa!..
Pomiluj, Gospodi! Gospodi, pomiluj!... Pokajte
se, wudi, inae ete svi tako poginuti!
prevod sa ruskog: dr Radmila Maksimovi

Iz kqige Sila Boija i nemo wudska, asopis Spasite nae due, br. 11/2005, str. 22-28

51

PASTIR - SLUITEW SASTRADALNE WUBAVI

Tajni Hirotonije pastiri dobijaju poseban
dar sastradalne wubavi, koja tue nevowe i
padove doivwava kao svoje sopstvene. Oni
se brinu o duama, utiui na qih kako merama strpwivog savetovaqa i pouavaqa, tako
i merama ukora i epitimije.
Postepeno se na osnovama ikonomije ustanovwava crkveni zakon, to jest kanonska praksa primene
crkvenih kazni. Zbog toga nastaje crkveni sud, ije se
odredbe primequju podjednako na pastire i na pastvu,
jer su i sami pastiri stado svojih sapastira.
Pastirstvo je povezano sa posebnom odgovornou za pastvu, koju mirjani nemaju, ali koji za to uzvraaju pastirima posebnu wubav i potovaqe. I na taj
nain se pastva, prirodno, okupwa oko pastira, obrazujuu Crkvu koju saiqavaju jerarhijski organizovane zajednice. Razume se, ako se duh i sila projave u liku nekog
duhovnog mua, onda se ka tom prorokom sluitewu
upuuje cela crkvena zajednica, i pastiri i pastva, bez
obzira na svoj jerarhijski poloaj: lini duhovni
autoritet prepodobnog Serafima Sarovskog (1833), protojereja Jovana Sergejeva, episkopa Teofana Zatvornika ili optinskih staraca bio je iznad svih jerarhijskih linih autoriteta. Meutim, ti duhovni muevi
se nikada nisu meali u oblast isto jerarhijskih punomoja, niti su ih naruavali. To jo jednom potvruje
potpunu saglasnost protetizma i jerarhizma.
Pastirstvo u prvom redu treba da bude saraspiqaqe Hristu i Qegovom Vaskrsequ u ivot veni. Tada
e ono doneti plod i u tuim ivotima, tanije, u ivotu brata, sestre, jer nema tuih za pastira i on e dati
odgovor na Stranom Sudu za svako svoje edo kao za
samog sebe.
Pojam pastirstvo je nastao u Starom Zavetu
na osnovu stvarnih odnosa pastira prema pastvi, to jest
pastira prema domaim ivotiqama, koje su mu bile poverene da se o qima brine. Prvo, to zadivwuje u Jevanewu kada se ita Hristova pria o zabludeloj ovci
je nenost i briga. Onaj ko je uao u sutinu wudi

drevnih vremena, neprekidno zamiwa goqena stada

sitnih i krupnih domaih ivotiqa. Wudi nisu samo
koristili qihovo meso kao hranu, ili vunu za pravweqe
odee, ve su iveli sa qima jednim ivotom, bili
vezani za qih.
U drugoj Kqizi o carevima, u glavi gde se govori
o tome kako je car David poslavi Urija u sigurnu smrt,
posle qegove pogibije preoteo qegovu enu, prema kojoj
je i ranije plamteo grehovnom strau, reeno je da je
to delo koje je poinio David, zlo u oima Gospoda
Gospoda
(2 Car. 11,27).
I posla Gospod Natana (proroka) k Davidu;
i on doav k qemu ree mu: u jednom gradu bijahu
dva ovjeka, jedan bogat i drugi siromah. Bogati
imae ovaca i goveda vrlo mnogo; a siromah ne mae nita do jednu malu ovicu, koju bjee ku pio, i hraqae je, te odraste uza q i uz djecu qe govu, i jeae od qegova zalogaja, i iz qegove
ae pijae, i na krilu mu spavae, i bijae mu
kao ki. A doe putnik k bogatome ovjeku, a qemu
bi ao uzeti iz svojih ovaca ili goveda da zgoto vi putniku koji doe k qemu; nego uze ovcu onoga
siromaha, i zgotovi je ovjeku koji doe k qemu.
Tada se David vrlo razgqevi na onoga ovjeka, i
ree Natanu: tako iv bio Gospod, zasluio je
smrt onaj koji je to uinio. I ovcu neka plati
uetvoro, to je to uinio i nije mu ao bilo. Ta da ree Natan Davidu: ti si taj ovek (koji je to
uradio) (2 Car.12, 1-7).
U ovoj prii je najjae od svega pokazana veza
izmeu pastira i ovce, izmeu domaina i qegovog malog stada. Iz tog odnosa pastira-vodia ivotiqa moemo dubwe da proniknemo u smisao starozavetne
rtve. ovek se brine o svojim ovcama; od ovce se raa
jagqe, veoma lepo, isto, bez mane. Pastir e to jagqe
uvati, negovati, hraniti, neprekidno ga posmatrati, i
odjednom dobija zapovest od Boga da izabere iz svog stada neporono, savreno, najlepe jagqe i da ga prinese
na rtvu - da ga ubije i prolije qegovu krv na

52
rtveniku. Zato? Zato to je on, kao ovek grean...
To je za na um udno, surovo, ali je savest tog drevnog
pastira javno i jasno qemu predoavala da ukoliko je on
jednom sagreio, to nevino bie, - prelepo, preisto,
nezatieno, krotko, o kojem je on toliko brinuo, trudei se da ga sauva i zatiti svojom wubavwu i snagom od
svake opasnosti - treba da bude pogubweno. Jer greh
jednoga je uvek muka i pogibija za drugog - nevinog, najlepeg i qegovom srcu najdraeg.
Eto zato nas se tako dotie pria o zabludeloj
ovci, iako smo daleko i od tog naina ivota i od tog
vremena. Ovca se prosto udawila od stada, otila na
drugi paqak, traei ukusni sveaq svee trave, i
zaboravila je na svoje stado, na druge ovce i na samog
pastira. Ali pastir qu ne moe da zaboravi. Ovde se ne
radi samo o strahu radi materijalnog gubitka, zbog jedne
maqe ovce na broju, ve o tome da je pastiru svaka ovca
draga, jer je roena u qegovoj kui, hraqena qegovim
trudom i tiena od vukova.
U Jevanewu od Jovana mi nalazimo Isusove
rei: Ja sam pastir dobri; pastir dobri duu
svoju polae za ovce. A najamnik, koji nije pastir,
kome nijesu ovce svoje, vidi vuka gdje ide, i
ostavwa ovce, I bjei: i vuk razgrabi ovce i
raspudi ih... Ja sam pastir dobri i znam svoje, i
moje mene znaju
znaju (Jn.10, 11-14).
Pastir ide ispred svog stada, da bi se prvi
suoio sa opasnou od kradwivca, razbojnika, divwe
ivotiqe, poplave - i sve na ta prvo moe da naie
na putu on sree prvi, nalazei se licem u lice sa nevowom koja se pojavwuje. I ovde se projavwuju dve osnovne
karakteristike pastirskog duebrinitva. Prva je
nenost i svest o tome da za qega nema nita drae od
te ovce i da je qena propast nepopravwivi gubitak i
tuga za pastira. Druga karakteristika je delotvorna,
hrabra wubav, zatita, zastupnitvo, ono to su u davnini nazivali ucvewenost. Pastirska obaveza je da
stane pred ugqetaa wudske linosti, pred nepravednog vlastelina, pred onoga koji moe da pogubi
ivot, ast, oveiju duu i da sobom zaklonivi
pastvu kae: ne, ne sme, jer ti isto tako ima duu,
savest, i ti e takoe posle smrti stati pred Sudiju.
Pastirstvo nije zanat, niti tehnika, niti rukovodstvo, niti vlast, ve neno, portvovano slueqe.
Pastirstvo ne zna za dan i no; nema tog trenutka, a da
ovek nema pravo da strada, da nema pravo da bude u nekoj potrebi, zato to je pastir umoran i eli da se
odmori, ili da se bavi svojim linim poslovima. Za pastira to vreme ne postoji. Pastva je - qegova porodica,
vernici su - qegova deca. Kako je mogue rei nekom

najbliem: saekaj, meni nije sad do tebe, preivi nekako, a ja u se kad budem imao vremena zauzeti za tebe.
Nema tog vremena, kada se moe prekinuti pastirska
molitva. oveku se ne sme rei: ti si star i bolestan
odavno, ja sam umoran od tvojih stradaqa i sve maqe te
pomiqem u molitvi, jer ti ionako umire. Prava mera
pastirstva je u nenom, dubokom, zamiwenom,
zatitnikom odnosu. To je odista krvna veza, jer smo
svi mi - jedna porodica i jedno Telo. To treba da bude
tako ako pastir usvoji bogoslovske postavke ne samo razumom, ve ako i srcem veruje da svaki ovek na
Krtequ postaje ivi lan ivog Tela Hristovog.
Iz te vere slede direktni, neumowivi
zakwuci: ovek koji stoji preda mnom je - moj brat ili
moja sestra. On je tako drag Bogu, da je Bog za qega dao
Svog Sina Jedinorodnog. Sin Boiji je za qega dobrovowno prihvatio krsnu smrt, radi toga da bi taj ovek,
uprwan gresima, gord ili nesrean i izgubwen, iveo,
vaskrsao, uao u Carstvo Nebesko, i bio usinovwen od
Gospoda. Taj oseaj je znak istinskog pastirstva.
Meutim, sutina pastirstva je jo i neto vie. Postoji Jedan Pastir, Pastir ovcama, veliki Gospod Isus
Hristos. On je - Pastir po prvenstvu. On je - Pastir sve
tvari, i mi verujemo da e na kraju vremena On uvesti
sve ovce u Carstvo Nebesko.
Svaki svetenosluitew pastirstvuje Qegovom blagodau, stojei na tom mestu, gde nikakva tvar,
nijedan ovek, ak ni sami Sveti, ne sme da stoji: tamo
moe da stoji samo Gospod Bog, jer beskrvnu rtvu moe
da prinosi samo Onaj, Koji je prineo krvnu rtvu u Svom
Telu i predao duh Svoj Bogu radi naeg spaseqa.
Kako lako zaas ulazimo u oltar, zaboravwajui
da to mesto pripada lino Bogu i gde se ne moe drugaije ui sem sa strahom, koji se javwa pri stupaqu u udeo
Boji, jer na tom mestu ne sme niko da stoji, tamo je
Sveti Duh, i to je mesto gde moe biti samo Sin Boji.
U oltar se moe ui samo radi toga da bi se izvrilo
slueqe, i to sa strahom i trepetom, bivajui svestan
da samo Boanska blagodat moe da zatiti od svezapawivog Boanskog Ogqa, onog istog koji je siao sa nebesa na Ilijinu rtvu. Qega titi blagodat, kao to je
Boja ruka pokrila Mojseja na Sinaju, kada je Slava
Gospodqa ila ispred qega (Ish.33, 22). Svetenosluitew treba da ulazi u oltar sa seaqem na ove
dogaaje iz svete istorije.
ta se moe rei o samoj rtvi, o samom sluequ? Jedini Prvosvetenik Crkve Hristove je Gospod Isus Hristos; jedina sila koja se projavwuje u
Tajnama i svetenim radqama je - sila Duha Svetoga. Na
poetku Liturgije, kada je sve spremno za vreqe Tajne,

53
kada je narod okupwen, svetenosluitewi u ode- sestre po telu; Hristova braa i sestre po tajanstvenom
dama, hleb i vino pripremweni na rtveniku, akon sjediqequ Qegovoj wudskoj vaskrsloj prirodi preko
izgovara rei, kojima malo ko pridaje duboko znaeqe: Tajni krteqa i priea; oni su ispuqeni Duhom
Vreme je za slubu Gospodqu, vladiko blagoslovi. Te Svetim. Vernici predstavwaju eshatoloku zajednicu, u
rei se obino smatraju kao napomena sveteniku da je kojoj se ulima neosetwivo, ali duhovno razumwivo ve
vreme da zapone sa slubom. Meutim, stari svetogor- osea budui vek. Vreme se ispunilo, jer kraj nije neki
ski monasi drugaije shvataju smisao ovih rei, itajui vremenski trenutak, ve punoa, koja je projavwena Ovaih u originalu, na grkom. Oni taj poziv ne shvataju u ploeqem Sina Boijeg i darom Duha Svetoga. Vreme se
smislu: Sada je vreme da se slui Gospodu, ve stav- ispunilo, meutim verni jo uvek oekuju kraj; u vrewajui logian akcenat na rei Gospodu: sada menskim sferama se ve ostvaruje tajna venog ivota.
Gospodu treba sluiti. Wudi, svetenosluitewi i I u jednom momentu e ta tajna biti potpuno otkrivena i
mirjani, uinili su sve to su kao wudi mogli uiniti: obuhvatie sve i svja.
doli su, obrazovali ivi crkveni sabor, prineli Bogu
Halkidonski dogmat se ne odnosi samo na
linu molitvu, oistili se pokajaqem, stali sa strahom Ovaploeqe, kao sjediqeqe Boanske i wudske priroi trepetom pred
de u Hristu, ve i
Lice Boje, prina vreme posle
premili hleb i viOvaploeqa
i
no. I ta vie wudara Duha Svetoga.
di mogu da urade?
To vreme sjediquje
Nijedna
wudska
venost, ve na(svetenika ili
stao budui vek, i
arhijerejska) sila
nae prebivaqe i
ne moe da prepostojaqe u ovom
tvori taj hleb - u
veku. U tome je tajTelo Hristovo, i to
na Crkve. I kada
vino - u Krv Hrisvetenik u epistovu. To moe da
klezi izgovara:
uini samo Gospod.
Gospode, Koji su
Svetenik i akon
Presvetog Duha
poiqu da izgovaTvoga u trei as
Verujem... u jednu, svetu, sabornu i apostolsku Crkvu...
raju rei svetih
nisposlao Tvojim
molitava, rei koje prevazilaze qih same, i samu apostolima, Qega, Blagi ne oduzmi ni od nas, ve
wudsku, vidwivu Crkvu; rei, koje mogu biti izgovorene obnovi nas koji Ti se molimo, on moli Duha Svetoga,
u Crkvi i od strane Crkve samo zato to ona nije samo Koji je u venosti, koja je ve nastala i ukorenila se u
zajednica wudi, koji su vernici, posluni i predani nae vreme, da doe na trenutak i izvri Tajnu
Bogu - ve je i Bogooveansko Telo, gde u Svojoj punoi pretvaraqa hleba i vina u Telo i Krv Hristovu, da
obitava Sam Gospod, tvar sjediqena sa Tvorcem, gde u izvri udo da bi se ta mala zajednica proirila do
Hristu telesno, u svakom lanu Crkve, obitava predela beskonanosti, postala na trenutak venost i
Boanstvo u svoj Svojoj punoi. Duhom Svetim je da bi ono to e biti istinsko u venosti, postalo
ispuqen ivot vernih sa Hristom i skriven u Bogu. Zato realnost u vremenu: hleb i vino postaju Telo i Krv
svetenosluitewi i mogu da izgovaraju te svete rei, Hristova. To se ne deava u istorijskom vremenu i
koje prevazilaze sve to ovek moe da pomisli i ogranienom prostoru, ve onog trenutka kada venost
uradi. I ako se Tajna ne moe izvriti bez tih rei i prodire u vreme i apsorbuje ga ovde i sada.
tih svetenih radqi, izvrilac Tajne ostaje Isus
Ono to je istina o Hristu u odnosu na tvar, i u
Hristos, jedinstveni i Jedini Prvosvetenik i Pastir odnosu na oveka, treba da bude istina i realnost u iCrkve, i sila Duha Svetoga, koja ispuqava Crkvu.
votu, u iskustvu i delima pastira. Hristos se javio u
Nije uzalud u Simvolu vere reeno: Verujem... Oevoj Slavi; po rtvenoj wubavi, krsnoj wubavi prema
u jednu, Svetu, Sabornu i Apostolsku Crkvu... Svi palom oveku, On Sam je postao ovek, primivi na
verni parohijani se nevidwivo nalaze u dubokom, Sebe ivot u radi greha strano skuenom materijaltesnom srodstvu sa Bogom, oni su Hristova braa i nom svetu. On je poneo na Sebi sve posledice pada, ali

54
ne samo eu, glau, zamorom, smetenou duha, suzama
nad Lazarom, ne samo telesnom, fizikom smru na
Krstu. On se radi toga toliko sjedinio sa ovekom, toliko je poeleo da bude to to je on (ovek), da bi ovek
postao ono to je On (Bog); radi toga je On na sebe primio traginu, krsnu, ubistvenu bogoostavwenost, koja
ubija oveka. ovek je izgubio Boga radi greha, a Hristos
je izgubio Boga u trenutku Svoje Krsne smrti, kako niim
ne bi bio odvojen od wudske sudbine. Boe Moj, Boe
Moj! Zato si me ostavio?
ostavio? (Mt. 27, 46) - to je najstraniji uzvik koji se jednom uo u wudskoj istoriji, jer
je Sam Sin Boji, postavi Sin Wudski, toliko poeleo da bude jedno sa sinovima protivweqa, da je
pristao da se zajedno sa qima lii Boga. I On je umro
od te strane Bogoostavwenosti, kao i svaki sin
wudski, I siao u ad. Crkva svedoi svetim ikonama i
predaqem da je Isus posle smrti siao u ad. Mi prema
starozavetnim i sredqevekovnim predaqima, i tradiciji zamiwamo ad kao mesto stranih muka. Ali neto
najstranije u adu Starog Zaveta, o kome govori
Psalmopevac i drugi bogonadahnuti autori Svetog
Pisma, nisu mueqa, ve to to je to takvo mesto na
kome Boga nema i nee Ga nikada ni biti; to je mesto
posledqeg, beznadenog Bojeg odsustva, mesto potpune bogoostavwenosti. I u taj ad su zbog Adamovog greha
odlazili svi umrli, ukwuujui i starozavetne pravednike. Qihova stradaqa su razliita, jer su razliite i
qihove posmrtne sudbine, ali je bogoostavwenost skoro
potpuno ista: nema puta izmeu Boga i tog mesta. Kada je
Hristos siao u ad pri stranoj bogoostavwenosti, On
se kao ovek koji je izgubio Boga, spustio u te dubine iz
kojih kao da nema povratka, gde nema nade za susret sa
Bogom. Ad je iroko otvorio svoje drelo, da proguta
Onoga, Koji ga je na zemwi pobeivao uvek i u svemu. Ali
se ovde podrazumeva da je sa tom wudskom duom u ad
ula i punoa Boanskog prisustva, koja pobeuje i
svezuje adsku silu. I novi Adam ustaje i vodi ka Bogu
palo oveanstvo. Takav je Hristov put.
Pastir, kao svetenik u Hristu, treba da proe
ceo Hristov put, da bude spreman da se toliko sjedini sa
svakom zabludelom ovcom svoga stada, sa svakim
grenikom lienim Boga, sa svakim ovekom, da ak i
ako treba i sam poe na iskueqe strane Getsimanske
noi, stradaqem i telesnom smru, preivwavajui s
qim tragediju bogoostavwenosti, verujui u Vaskrseqe
s nadom da e mu smrt i predsmrtna stradaqa otvoriti
put ka Bogu. Pastir treba da bude spreman da sie u
wudski ad, i da nikoga ne ostavi bez svoje milosti i wubavi bez obzira gde se taj ovek nalazio. Kada Hristos
kae: Kao to Mene zna Otac i Ja znam Oca; i

duu Svoju polaem za ovce

ovce (Jn.10, 15). On je toliko
duboko svestan te krsne, rtvene, Boanske wubavi da
predaje celog Sebe: Svoju venost - na pogubweqe, Svoju
slavu - na sramotu, Svoje telo - na mueqe, Svoju duu na patqu. Zato me Otac wubi, jer Ja duu Svoju
polaem da je opet uzmem. Niko je ne otima od
Mene, nego je Ja Sam od Sebe polaem. Vlast
imam poloiti je i vlast imam uzeti je opet
opet
(Jn.10, 17-18).
Iz uxbenika se moe nauiti kako biti
svetenik, i pastir, ali se ne moe nauiti i to kakav
svetenik biti. Nain svetenstva i pastirstva je
samo jedan, i u qemu je sutina hrianskog svetenstva - Gospod na Isus Hristos: Kao to Otac posla
Mene i Ja awem vas
vas (Jn. 20, 21). Kad dakle Ja
oprah vama noge, Gospod i Uitew, vi ste duni
jedan drugome prati noge. Jer Ja vam dadoh ugled
da i vi tako inite kao to Ja vama uinih
uinih (Jn.13,
14-15). Kao to Ja vas wubih, da se i vi wubite
meu sobom
sobom (Jn.13, 34). Vi Mene ne izbraste, nego
Ja vas izbrah, i postavih vas da vi idete i rod
rodite; i da va rod ostane, da to god zaitete
u Oca u Ime Moje da vam da. Ovo vam zapovijedam
da imate wubav meu sobom. Ako svijet na vas
uzmrzi, znajte da na mene omrznu prije vas
vas (Jn.16,
15-18).
Svetenik nema ni vlast ni prava; ima samo
stranu i divnu Boansku privilegiju - da voli do
smrti i to do krsne smrti. Svetenik je - raspeti ovek.
On se odrekao i svaki as se ponovo odrie sebe i bilo
kakvih prava; ne samo od lanog prava da ini zlo i
bude grean, ve ak i od prava wudske prirode. On je Hristov lik, on je - Qegova ikona, on je - Hristova briga,
on je - Hristova wubav, on je - Hristovo telo, koje moe
biti raspeto, on je - Hristova krv, koja moe biti
prolivena.
Prva pastirska dunost je da se moli i stoji
pred Bogom za svoju pastvu, za svoj narod. Ali stajati
pred Bogom ne znai smatrati sebe odvojenim, privilegovanim ovekom, koji ima pristup u oltar, koji uznosi
molitve i vri Tajne. Stajati pred Bogom za narod znai toliko saoseati sa tim wudima, da bilo koja potreba svakog od qih, svaki jauk, molba, uzvik pokajaqa
ili radosti prolazi kroz svetenikovo srce, kao voda
koja tee koritom. To ponekad biva veoma strasno, jer
ponekad treba savladati oseaqe prirodne mrqe, i
ak odvratnosti prema porocima, strastima, ivotnim
prwavtinama, koje se podiu sa dna wudske due.
Svetenik moe da mrzi samo greh i poroke, ali da
svim srcem voli oveka koji stoji pred qim. Ako pastir

55
ne moe u sebe da smesti tog oveka, sa svim qegovim
strastima, i ne moe da propusti kroz sebe qegovu molitvu i pokajaqe, i ako unutar sebe ne moe da kae
pred Bogom: On i ja smo jedno, kako onda moe
iznosei au sa Svetim Darovima, da kae: Za sve i
za svja?
Pre ili kasnije svaki svetenik postavwa sebi
pitaqe: Mogu li ja za tog oveka da kaem: on je - telo
od mog tela, on je - krv od moje krvi, i mi smo pred Tobom,
Gospode, kao jedno: ili nas zajedno spasi, ili nas
odgurni.
U starom inu ispovesti u Rusiji je postojao
momenat na kraju kada je ve bila proitana razrena
molitva: pokajnik bi stavwao svoju ruku na vrat
svetenika i ovaj bi mu rekao: Gresi tvoji - na mene,
idi s mirom. I on je s pravom mogao da izgovori te
rei, jer preko qega deluje Hristos, Koji jedini moe
uzeti tue grehe, ali takoe i u drugom smislu: ako se
ispovednik tako poverio duhovniku, da mu je otvorio i
ispovedio svoju duu, onda su ve qihove sudbine zauvek isprepletane. Ta borba, koja se deava u oveku, nije borba protiv tela i krvi, nije borba protiv qegove
wudske prirode, materije, ve je to borba sa zlim
silama podnebesja. I ako je ovek otkrio svoj greh, svoju
borbu, svoj poraz, svetenik je duan da u sebi, radi
qega i za qega, zajedno sa qim pobeuje to zlo, postavi mu svojevowno sauesnik, i primivi qegovu ispovest prizna ga za oveka koji je jedno sa qim po telu i
krvi. Ispovedni svetenik je takav ovek,kome pokajnik
toliko veruje da moe do kraja da se otvori, a da ne
bude odbaen ili prevaren, jer on (svetenik) ga nikada
nee ostaviti ni u ovom, ni u buduem veku.
Svaka ispovest moe za oveka da bude posledqa; i on svaki put treba da se ispoveda pred Bogom
tako kao da je bukvalno na predsmrtnom asu. Zato
svetenik treba da primi svaku ispovest sa takvim
strahopotovaqem, sa takvim oseaqem odgovornosti,
s trepetnim strahom i wubavwu, s kojima bi iao na Sud
Boji zajedno sa ovekom, koji stoji pred qim.
Zamislite samo sledeu situaciju: ovek stoji
na Stranom Sudu. Hoe li on otii opravdan ili e
na svoje oi videti venu pogibiju tvoga brata ili
sestre? Ako svetenik to razume, onda on nee s nestrpweqem oekivati kraj duge ispovesti, dozvolie oveku da kae sve ta eli, jer on moda prvi i posledqi
put ini trzaj ka Spasequ, uplaivi se vene osude.
Ako pastir naui da svakodnevno prihvata svaku ispovest sa takvim oseaqem, onda e on tome znati da naui i svoju pastvu. Greh ini onaj svetenik koji nestrpwivo prekida ispovednika, i mnogo sablaqava
pastvu, usaujui joj formalni, povran odnos prema toj
preuzeto sa: http://pedagog.eparhia.ru/bibl/pastr/pastr1/

velikoj Tajni. Ako on nije znao da pokae wubav, brigu i

trpweqe prema tom oveku, koji treba da stane zajedno
sa qim pred Presto Boji, ta onda on sam moe da
oekuje od Gospoda? Kakovom mjerom mjerite,
onakom e vam se mjeriti
mjeriti (Mt.7, 2). Jer e onome
biti sud bez milosti koji ne ini milosti
milosti (Jak. 2,
13). Spremajui se za propoved, nije dovowno samo sesti
sa pisai sto i okruiti se svetootakim tumaeqima
rei Boje. Kada su oci govorili i pisali ono to im je
bilo u srcu, onda su oni vikali iz dubine svog iskustva.
Ako se samo ponovi to to su oni govorili, qihov vapaj
moda nee dopreti ni do koga. Prepodobni Jovan
Lestvinik (VII v.) kae da je re Boja kao strela,
koja moe da udari u ciw i probije oklop. Ali strela
ostaje nedelotvorna ukoliko nema luka, tetive, jake
ruke i preciznih oiju. To se odnosi na pastirsku propoved. Re Boija moe da probije svaki i najdebwi
grehovni oklop, svaku okameqenost, ali strela nee poleteti ako je strelac ne postavi na luk, ne upotrebi
snagu, ne nategne tetivu i ako precizno ne naniani. Taj
strelac i Hristov vojnik u borbi sa grehom je - pastir.
O emu govoriti? Propoved ne treba govoriti
nikome sem kao samom sebi. Treba stati pred sud Jevanewa, koje se ita na danaqem bogosluequ, i postaviti sebi pitaqe o tome, kako ta Re Boija, iva,
lina, tebi sudi, ta ti govori, ta ti moe da odgovori Bogu ivom, Koji zahteva odgovor, delo, pokajaqe i novi ivot. Rei propovedi e i biti odgovor na
to pitaqe. Ako rei propovedi duboko dotiu duu samog propovednika, ako se kao strela zabadaju u qegovo
srce, onda e one dopreti i do drugih dua i prodreti u
srca slualaca. Ali ako propovednik bude govorio wudima samo to to im je po qegovom miwequ korisno da
znaju, onda e to u najveoj meri biti beskorisno, jer e
to u najbowem sluaju prodreti samo do uma nekolicine
wudi, ukoliko je svetenik dovowno obrazovan i krasnoreiv, ali takva propoved nee izmeniti, ni preokrenuti niiji ivot. Naravno, treba mnogo toga znati,
treba duboko razumeti deo Svetog Pisma o kome treba
govoriti. Ali, i to je malo! Ako propoved ne rani samog
propovednika do dubine due, i ako on ne stoji pred
Bogom sa strahom i trepetom, i ako ne govori u Qegovo
Ime, onda nijedna bogoslovski najdubwa propoved nee
promeniti niiji ivot. Sveti Jovan Krstitew nije
objavwivao vest o Spasitewu od znaqa Svetog Pisma,
niti od mudrosti. On je govorio iz dubine rasplamsalog
srca, pokajane savesti, kao ovek koji je tako zavoleo
Boga i wude, da je svoj ivot prineo na rtvu samo radi
toga da izgovori ivu re Istine. To je glas Boji koji
se uo iz wudskih usta.

56

ARHIJEREJSKA LITURGIJA U HRAMU SV. ARHIAKONA STEFANA U MALOM POGANCU

I SVEANA PREDAJA FOTOTIPSKOG IZDAQA VARADINSKOG APOSTOLA
U MANASTIRU LEPAVINI
Na praznik sv. velikomuenika Prokopija, 21./8. jula 2005. godine, Svetu arhijerejsku Liturgiju u hramu Sv.
arhiakona Stefana u Malom Pogancu je sluio Qegovo Visokopreosvetenstvo Mitropolit zagrebakowubwanski i cele Italije Gospodin Jovan, uz saslueqe visokoprepodobnog arhimandrita Gavrila, igumana

manastira Lepavine, protojereja-stavrofora Zvonka Pilingera, paroha varadinskog, i jeroakona Vasilija. Sv.
velikomuenik Prokopije se proslavwa kao zavetna slava triju sela koja pripadaju tome hramu, i svake godine se
saborno proslavwa u hramu Sv. arhiakona Stefana u Malom Pogancu.
Za vreme bogoslueqa Mitropolit Jovan je vernom narodu odrao besedu na temu praznika, istiui
primer sv. velikomuenika Prokopija u nepokolebwivom ispovedaqu vere u jednoga istinitoga Boga i
blagotvornom delovaqu qegovog primera na obraeqe drugih u veru.
Mitropolit je u besedi istakao jevanelsku poruku sa bogoslueqa o noequ svoga krsta i wubavi prema
bliqima. Takoe je napomenuo da treba da pazimo na svoj hrianski ivot - na ispuqavaqe zapovesti Bojih
i da to ee pristupamo Svetoj Tajni priea kako bismo izbegli iskueqa koja namee savremeni nain
ivweqa.

57
Na kraju Liturgije je odrana litija oko hrama i vernom narodu je podewena nafora.
Posle Bogoslueqa, Qegovo Visokopreosvetenstvo Mitropolit Jovan i sasluai su bili ugoeni u
domu blagoestivog domaina Ranka Vreice i qegove porodice.
Posle ugoeqa Mitropolit Jovan je posetio manastir
Lepavinu i tu na sveani nain uruio fototipsko izdaqe Varadinskog apostola.
U kqizi utisaka Qegovo
Visokopreosvestenstvo je zapisao:
Varadinski apostol u
manastiru Lepavini 21./8. jula 2005.
godine.
Na svetog Prokopija posle
svete Liturgije u Malom Pogancu,
doli smo u manastir Lepavinu da
predamo arhimandritu Gavrilu i
qegovoj bratiji fototipsko izdaqe
Varadinskog apostola, napisanog
1454. godine. Prvu kqigu predali
smo Srpskome Patrijarhu Pavlu i lanovima Svetog arhijerejskog Sinoda i time obeleili veliki jubilej ovog
Praks Apostola od 550 godina, do tada prve irilske kqige u Varadinskom generalatu.
Sa velikom radou drugu kqigu fotopije Varadinskog apostola predajemo visokoprepodobnom
arhimandritu Gavrilu i bratiji manastira Lepavine za potrebe manastirske biblioteke.
Sa blagoslovom Bojim +Mitropolit Jovan.

POSETA QEGOVOG VISOKOPREOSVETENSTVA

MITROPOLITA JOVANA MANASTIRU LEPAVINI
Na Tucindan, 5. januara./23. decembra 2006. godine, svetovavedeqsku obitew u manastiru Lepavini je
posetio Qegovo Visokopreosvetenstvo Mitropolit zagrebako-wubwanski i Episkop lepavinski Gospodin Jovan
i svojim poukama obradovao manastirsko bratstvo.
U kqigu utisaka Qegovo Visokopreosvetenstvo je zapisao:
Svaki dolazak u manastir Lepavinu poseban je doivwaj i duhovno
obogaeqe. Zajednitvo sa manastirskom bratijom na elu sa arhimandritom Gavrilom obogauje duhovno, na emu smo neizmerno zahvalni, kao i da monaki ivot napreduje i uzrasta u duhovnoj punoi. Neka
za dane pretpraznitva Rodestva
Hristovog i blage dane Boia,
Bogomladenac Hristos podari zdravwa i svakog blagoslova u Novoj 2006.
godini.
Na spomen dogaaja napravwena
je zajednika fotografija bratstva
manastira Lepavine i Mitropolita
Jovana.