OSNOVE

PETROGRAFIJE

PROF. DR. NADA VASKOVI

UVOD
PETROGRAFIJA
Petros stena
Graphos - opisati

VREME TRAJANJA KURSA JE

7 NEDELJA
KURS petrografije obuhvata
3 bloka nastave predavanja
o STENAMA LITOSFERE prema nainu
postanka

MAGMATSKE
SEDIMENTNE
METAMORFNE

STENE

Svaki blok sastoji se od dva skupa

metodskih jedinica
Teorijske
osnove svake
grupe stena

PETROGRAFIJE
Najznaajnije i
najee vrste
stena iz svake
grupe

NAIN OCENJIVANJA
Predispitne obaveze

bodovi

Redovno pohaanje nastave

0-10

Vebe

0-10

Testovi = 3 x 10

0-30

Kolokvijumi = 3 x 10

0-30

Ispit: usmeni

0-20

ukupno

0-100

BODOVI I KONANA OCENA

BODOVI
0-54

KONANA
OCENA
5

55-64

65-74

75-84

85-94

95-100

10

USMENI
NIJE
POTREBAN

LITERATURA:
V. Jovanovi, D. Srekovi-Batoanin OSNOVI
GEOLOGIJE. 2006. Zavod za izdavanje
udbenika, Beograd.
Kneevi-Djordjevi, V i Djordjevi P., 1976:Osnovi
Petrologije nema u prodaji
Djordjevi P., Kneevi-Djordjevi, V. I
Milovanovi, D., 1991. Osnovi Petrologije, Nauka,
Beograd, nema u prodaji
Vukov, M. Osnovi petrografije, 2007., autorizovana
skripta pdf format na sajtu RGF.

Unutranja gradja i struktura Zemlje definisane

su na osnovu:
-Brzine prostiranja P i S seizmikih
talasa
-Petrolokih i geohemijskih podataka
Brzina prostiranja seizmikih talasa:
- zavisi od gustine i elastinosti materijala
- raste sa dubinom zbog pritiska materijal
postaje kompaktniji i elastiniji

 P-talasi tresu zemlju u pravcu prostiranja, a

S-talasi upravno ili transferzalno u odnosu
na pravac prostiranja

 P-talasi mogu da se kreu i kroz materijale

koji se nalaze u tenom stanju
Kroz sve materijale P-talasi se prostiru bre

S-talasi ne mogu da prolaze kroz tenosti

SEIZMIKI TALASI I STRUKTURA ZEMLJE

Promene u brzini prostiranja talasa na

odreenim dubinama ukazuju da se Zemlja
sastoji od razliitih slojeva

Slojevi se razlikuju po sastavu:

- razlike u gustini ukazuju da je unutranjost
Zemlje heterogena

Razlikuju
osnovna
ljuske:

se
sloja

tri
ili

Kora:
- najtanja, debljine od
3 do 70 km
Omota:
- vrst; prostire se
do dubine od oko
2900 km
Jezgro:
- gvoevita
sfera,
radijusa 3486 km

Slojevi ili ljuske definisane su na osnovu

fizikih karakteristika:

sa rastom dubine uoava se

gradacioni rast
pritiska,
temperature
gustine.

OMOTA
Toplota
iz
jezgra
uzrokuje
konvekciona
strujanja u omotau i
to na skoro isti nain
kao to je kretanje
mehuria
gasa
u
vrijuoj vodi
Stene omotaa mogu sa
se
deformi u
pod
pritiskom i teku na isti
nain kao i ektremno
viskozni fluidi (asfalt)
(asfalt

Litosfera:
gui - vri deo gornjeg omotaa i
kore
pliva na astenosferi, kao led na vodi
sastoji se od ploa ogranienih
okeanskim riftovima, zonama subdukcije
i transformnim rasedima

Astenosfera je ilavi deo

gornjeg omotaa

Astenosfera:
- polutena
- Nalazi se ispod litosfere, u gornjem
omotau do dubine od oko 600 km
- Debljine je 30-50 km ispod kontinentalne
litosfere i do 100 km ispod okeanske.

Litosfera:
- Sastoji se od kore i gornjeg omotaa
- Relativno hladna i rigidna ljuska
- Srednje debljine oko 100 km, a moe biti i
do 250 km (ispod starijih delova
kontinenata)
- Prema sastavu razlikuju se:

Okeanska litosfera
Kontinentalna litosfera

Kakav uticaj ima omota?

Zbog razlika u T u unutranjosti zemlje formiraju se

toplotna strujanja od jezgra ka kori nazivaju se
konvekciona strujanja

1. Okeanska litosfera:
- Nalazi
se
ispod
okeanskih podruja okeanski tip kore
- Stalno
recikliranje
odnosno
obnavljanje
okeanske
litosfere
deava se u dubokim
delovima omotaa
- Debljina
okeanske
litosfere je izmedju 50
km do 125 km

2. Kontinentalna litosfera:
-Debljine je izmeu 80 i 200
km
-Donji deo kontinentalne
litosfere se veoma teko
definie na osnovu brzine
prostiranja seizmikih talasa

Kontinentalna kora:
- Svetla i laka; moe biti debljine do 65 km
- Izgraena uglavom
granitskog sastava)

od

silikatnih

stena

(veinom

- Gradi 0.374 % Zemljine mase

- Predstavlja spoljanji deo Zemlje izgradjen veinom od
kristalastih stena odnosno minerala male gustine meu
kojima dominiraju kvarc i feldspati
- Hladna je, kruta i sporo se deformie

Okeanska kora:

Vatreni prsten

-Relativno gusta, izgraena od

bazaltnih stena, debljine izmeu 6 i
10 km
-Gradi 0.099 % mase Zemlje
-Najvei deo zemljine kore formiran
je kroz vulkansku aktivnost
-U sistemu okeanskih grebena nalazi
se mrea vulkana duine 40 000 km
kroz koju se generie nova okeanska
kora brzinom od 17 km3 godinje
pokrivajui
okeansko
dno
sa
bazaltima.
Havaji
i
Island
predstavljaju
dva
primera
akumulacije bazaltnih naslaga

Nova
okeanska
kora
formira se kroz vulkanizam
u zonama srednjookeanskih
grebena - sistemi pukotina
koji okruuju globus

STENE LITOSFERE

Prirodni agregat jednog ili vie minerala

nazivamo stenom.
SteneL]JUDHQHRGMHGQRJPLQHUDOD
monomineralnim, a od veeg broja minerala,
polimineralnim.

Stene, kao i minerali,

mogu da nastanu na
razliite naine

Hlaenjem magme
ili lave nastaju
magmatske stene.

magma
magma

Stene koje su na povrini Zemlje izloene

dejstvu spoljanjih sila, bivaju esto razorene
mehaniki ili/i hemijski.
Materijal nastao povrinskim raspadanjem
moe da bude transportovan i negde
istaloen.
Na taj nain nastaju sedimentne stene.
Deo ovih stena nastaje i taloenjem
nerastvornih ostataka organizama.

Formiranje sedimentnih stena

EROZIJA POD UTICAJEM VETRA

Plae

RENI NANOSI - ALUVIONI

Usled regionalnih orogenih pokreta u zemljinoj

kori ili intrudovanja magme dolazi do naprezanja i
rasta temperatura i pritisaka koji ve postojee
stene transformiu dajui sasvim nove.

Te procese nazivamo metamorfnim, a

njihove produkte
metamorfnim stenama

NABORI I KRILJAVOST U METAMORFNIM STENAMA

NABORI I KRILJAVOST U METAMORFNIM STENAMA

Raspadanje i erozija

Magmatske
stene

Litifikacija
Ovracanje
Sedimentne
stene

Parcijalno
stapanje

Stene omotaa

Metamorfne
stene

Metamorfizam

Stenski ciklus

MAGMATSKE STENE

Magma definicija i sastav

Naini pojavljivanja magmatskih stena
Sklop magmatskih stena

Tekstura i struktura

Klasifikacija magmatskih stena

Mineralni sastav

Magma je usijano teni, homogeni silikatni

rastop, izgraen od tekoisparljivih (90%) i
lakoisparljivih (10%) sastojaka.
Temperatura magme 700-1400oC
HLAJENJE
MAGME

KRISTALIZACIJA
FRAKCIONA ili RAVNOTENA
DIFERENCIJACIJA MAGME

DIFERENCIJACIJA MAGME

Izdvajanje minerala usled hlaenja i kristalizacije

moe da se odvija:

Likvacijom
Gravitacijom
Istiskivanjem ostatka rastopa

Gravitacija

Kristalizacija magme

Temperatura

Amfibol

Biotit

as

Ca-rich
(Anortit)

Mafine - Bazine

ira
n

rija
se
na
ira

Piroksen

Ko
n ti
nu

Olivin

nu
nti
ko
Dis

1400 C

eri
ja

BOVEN-ova REAKCIONA SERIJA

Plagioklas
Intermedijarne

Na-rich (Albit)
Ortoklas
Muskovit

800 oC

Felzine - kisele
Kvarc

OBLICI MAGMATSKIH TELA

Pokrenuta iz dubine Zemlje, magma moe

da bude
utisnuta u stene Zemljine kore
izlije na povrinu

Konsolidacijom magmatskog rastopa u

razliitim uslovima nastaju specifini oblici
magmatskih tela
hlaenjem u dubini nastaju
plutonska magmatska tela ili plutoni
izlivanjem na povrinu nastaju
vulkanska tela
Konkordantna tela
Diskordantna tela

Kupa

Piroklastini pepeo

vulkanski pepeo

Lavini tok
Dajk
Lakolit
Sil

Batolit

batolit

dajk

VULKANSKA KUPA I
KRATER

TIPOVI IZLIVANJA ILI EKSTRUZIJA MAGME

EFUZIJA

EKSTRUZIJA

SATELITSKI SNIMAK
EKSTRUZIJE

SKLOP MAGMATSKIH
STENA

Tekstura
Struktura

Tekstura stene je posledica geolokih

dogaaja koji su se odigravali u toku ili odmah
po kristalizaciji magmatskog rastopa
Odreena je
prostornim rasporedom minerala
ispunjenou prostora
Masivna ili homogena
Planparalelna
Fluidalna
Mehurasta, upljikava, ljakasta

upljikava

Masivna ili homogena

Mehurasta

Fluidalna

StrukturaMHRGUHHQD
Oblikom
Veliinom
meusobnim odnosom sastojaka

Plutonske ili dubinske

magmatske stene

vulkanske
magmatske stene

zrnasta

porfirsku

Krupnozrna

5 mm

Srednjozrna

3mm do 5 mm

Sitnozrna

<1 mm do 3 mm

Plutonske ili dubinske

magmatske stene

Porfiroidna struktura

zrnasta

krupnozrna

zrnasta

Krupnozrna

Porfirska struktura
fenokristali

Osnovna masa

porfirska

fenokristali

Osnovna masa

Osnovna masa

fenokristali

Vulkansko staklo

Hijalinska struktura
ili staklasta