O STILU I KOMPOZICIJI STRUNOG TEKSTA

I. STRUNI STIL
Uz pisanje strunih tekstova moramo potovati odreene osobine strunog stila i to:
1. jasnost, preciznost, neutralnost
Kako to postiemo?
Jednoznanim izraavanjem. Ne koristimo rei u prenesenom znaenju
(npr. metafore).
Izaberemo rei koje nisu emotivno obojene. Piemo dakle bez
hipokoristika, deminutiva i ironinih izraza.
Izbegavamo pozajmljenice i zapisujemo (ako postoje) strune izraze na
maternjem jeziku.
Ne zapisujemo neproverene subjektivne presude. Svoja tvrenja uvek
argumentujemo saznanjima drugih autora, sa rezultatima vlastitog
istraivanja ili loginim zakljuivanjem.
2. kratkoa, jezgrovitost, saetost
Kako to postiemo?
Formiramo kratke reenice.
Biramo rei bez upotrebe tautologije (istoznanost) i pleonazama
(preobilje rei).
Zapisujemo strune izraze umesto reeninih opisa.
Izraavamo se vie imenicama nego glagolima.
3. sistematinost, preglednost, razumljivost
Kako to postiemo?
Logino povezujemo pasuse, potpoglavlja, poglavlja.
Postupno prodiremo u problem: bez skokova napred i nazad.
Tekst logino delimo na manje delove (pasuse, potpoglavlja, poglavlja),
kojima dajemo precizne naslove i grafiki ih delimo (brojevima,
slovima, drugim znacima za podelu pasusa).
Promiljeno biramo tabele, grafike, sheme, slike.
Izbegavamo estu upotrebu skraenica, naroito onih manje poznatih.
Formiramo gramatiki i pravopisno ist tekst. Pobrinimo se da tekst
pregleda i lektor.

4. raznolikost, ivost
Kako moemo da formiramo bogato i dinamino struan tekst?
Kombinacijom kraih i duih pasusa.
Biramo neuobiajeni redosled, ali ne po cenu manje razumljivosti.
Izbegavajmo upotrebu istih glagola, imenica ili opise u celini za opise
injenica koje se ponavljaju.

II. KOMPOZICIJA STRUNOG TEKSTA

Svaki tekst ima zgradu koju sainjavaju logino rasporeeni i povezani elementi.
Zgrada strunog teksta nije proizvoljna (vidite Uputstva za pisanje
seminarskog/zavrnog rada Doba).
Svi tekstovi bi trebalo da sainjavaju tri dela glavnog teksta:
1. uvod, gde opisujemo problem i ciljeve rada,
2. srednji deo, gde razmatramo problem,
3. zakljuak, gde ujedinjujemo sutinske zakljuke.
Za kompoziciju svakog rada su karakteristina zajednika naela:
naelo jedinstvenosti, koje obezbeuje ostvarivanje osnovnog cilja
predmeta istraivanja odnosno teme strunog rada. Osnovna misao tj.
ideja mora biti prisutna i skladno povezana sa svim delovima strunog
rada. Naelo jedinstvenosti mora biti utkano u svaku reenicu, pasus,
potpoglavlje i poglavlje, gde su svi ti delovi podreeni osnovnoj zamisli
odnosno ostvarenju cilja strunog rada. Ako autoru uspe tokom pripreme
strunog rada da dostigne jedinstvenost misli i cilja, uspee mu i da
postigne jedinstvenost strunog rada.
naelo selektivnosti znai da od sakupljenih izvora pisac potuje samo
ono to je relevantno za razvijanje teme i reenje postavljenog
problema. Zato pisac rada mora da se postavi u ulogu itaoca i da izabere
relevantne injenice sa ugla mogunosti i potreba itaoca. Pored toga,
posle sakupljanja i prouavanja sakupljene grae, mora zapisati samo
one pojedinosti koje su u neposrednoj povezanosti sa temom strunog
teksta.
naelo sklada i harmonije znai da sve ustanovljene injenice moraju
da budu razvrstane po srodnosti u vee ili manje grupe, koje odgovaraju
sadrini rada i na osnovu kojih pisac obrauje radove svog pismenog
rada. Prema tom naelu, graa se rasporeuje tako da italac moe u
svakom trenutku, u zavisnosti od upotrebljenih metoda istraivanja tj.

obrade teme, osetiti uzrono-posledinu povezanost meu pojedinim

injenicama i loginou redosleda elemenata.
naelo ravnomernosti i proporcionalnosti nalae piscu da posveti
svakom delu pismenog rada odgovarajui obim s obzirom na njegovu
vanost. Najveu panju pisac posveuje srednjem delu pismenog rada, a
zakljuku i uvodu posveuje manji obim prostora.
naelo izraajnosti trai od pisca da izloi najvanije misli.
Najizloenija mesta su na poetku ili kraju reenice, pasusa, potpoglavlja
ili poglavlja pismenog rada. Vanije argumente je najbolje navoditi na
poetku, a manje vane misli i dokaze na kraju pismenog rada.
naelo raznovrsnosti trai od autora da koristi sve jezike i stilistike
mogunosti, citate i fraze i skladnu smenu dugih i kratkih reenica.
Autor postie raznovrsnost bogatim renikom, upotrebom zanimljivih
primera, grafikim prikazima, reeninim obrtima
Izvor: Jurii, D. (2005) Istraivanje i pisanje strunih tekstova, radna graa, Koper, Fakulteta
za management.