You are on page 1of 3

O STILU I KOMPOZICIJI STRUČNOG TEKSTA

I. STRUČNI STIL
Uz pisanje stručnih tekstova moramo poštovati određene osobine stručnog stila i to:
1. jasnost, preciznost, neutralnost
Kako to postižemo?
 Jednoznačnim izražavanjem. Ne koristimo reči u prenesenom značenju
(npr. metafore).
 Izaberemo reči koje nisu emotivno obojene. Pišemo dakle bez
hipokoristika, deminutiva i ironičnih … izraza.
 Izbegavamo pozajmljenice i zapisujemo (ako postoje) stručne izraze na
maternjem jeziku.
 Ne zapisujemo neproverene subjektivne presude. Svoja tvrđenja uvek
argumentujemo saznanjima drugih autora, sa rezultatima vlastitog
istraživanja ili logičnim zaključivanjem.
2. kratkoća, jezgrovitost, sažetost
Kako to postižemo?
 Formiramo kratke rečenice.
 Biramo reči bez upotrebe tautologije (istoznačnost) i pleonazama
(preobilje reči).
 Zapisujemo stručne izraze umesto rečeničnih opisa.
 Izražavamo se više imenicama nego glagolima.
3. sistematičnost, preglednost, razumljivost
Kako to postižemo?
 Logično povezujemo pasuse, potpoglavlja, poglavlja.
 Postupno prodiremo u problem: bez skokova napred i nazad.
 Tekst logično delimo na manje delove (pasuse, potpoglavlja, poglavlja),
kojima dajemo precizne naslove i grafički ih delimo (brojevima,
slovima, drugim znacima za podelu pasusa).
 Promišljeno biramo tabele, grafike, sheme, slike.
 Izbegavamo čestu upotrebu skraćenica, naročito onih manje poznatih.
 Formiramo gramatički i pravopisno čist tekst. Pobrinimo se da tekst
pregleda i lektor.

Svi tekstovi bi trebalo da sačinjavaju tri dela glavnog teksta: 1. srednji deo. Prema tom načelu. uspeće mu i da postigne jedinstvenost stručnog rada. mora zapisati samo one pojedinosti koje su u neposrednoj povezanosti sa temom stručnog teksta. uvod.  načelo selektivnosti znači da od sakupljenih izvora pisac poštuje samo ono što je relevantno za razvijanje teme i rešenje postavljenog problema.  Izbegavajmo upotrebu istih glagola. gde ujedinjujemo suštinske zaključke. Pored toga. raznolikost. građa se raspoređuje tako da čitalac može u svakom trenutku. imenica ili opise u celini za opise činjenica koje se ponavljaju. zaključak. 3. posle sakupljanja i proučavanja sakupljene građe. II. potpoglavlje i poglavlje.4. koje obezbeđuje ostvarivanje osnovnog cilja predmeta istraživanja odnosno teme stručnog rada. Zgrada stručnog teksta nije proizvoljna (vidite Uputstva za pisanje seminarskog/završnog rada – Doba). živost Kako možemo da formiramo bogato i dinamično stručan tekst?  Kombinacijom kraćih i dužih pasusa. u zavisnosti od upotrebljenih metoda istraživanja tj. Osnovna misao tj. pasus. Za kompoziciju svakog rada su karakteristična zajednička načela:  načelo jedinstvenosti. ideja mora biti prisutna i skladno povezana sa svim delovima stručnog rada. koje odgovaraju sadržini rada i na osnovu kojih pisac obrađuje radove svog pismenog rada. gde opisujemo problem i ciljeve rada. Ako autoru uspe tokom pripreme stručnog rada da dostigne jedinstvenost misli i cilja. 2. . KOMPOZICIJA STRUČNOG TEKSTA Svaki tekst ima zgradu koju sačinjavaju logično raspoređeni i povezani elementi. gde razmatramo problem. ali ne po cenu manje razumljivosti.  načelo sklada i harmonije znači da sve ustanovljene činjenice moraju da budu razvrstane po srodnosti u veće ili manje grupe. Zato pisac rada mora da se postavi u ulogu čitaoca i da izabere relevantne činjenice sa ugla mogućnosti i potreba čitaoca.  Biramo neuobičajeni redosled. gde su svi ti delovi podređeni osnovnoj zamisli odnosno ostvarenju cilja stručnog rada. Načelo jedinstvenosti mora biti utkano u svaku rečenicu.

 načelo ravnomernosti i proporcionalnosti nalaže piscu da posveti svakom delu pismenog rada odgovarajući obim s obzirom na njegovu važnost. a zaključku i uvodu posvećuje manji obim prostora. citate i fraze i skladnu smenu dugih i kratkih rečenica. D. osetiti uzročno-posledičnu povezanost među pojedinim činjenicama i logičnošću redosleda elemenata. Važnije argumente je najbolje navoditi na početku. Najveću pažnju pisac posvećuje srednjem delu pismenog rada. Koper.  načelo raznovrsnosti traži od autora da koristi sve jezičke i stilističke mogućnosti. Najizloženija mesta su na početku ili kraju rečenice. grafičkim prikazima. potpoglavlja ili poglavlja pismenog rada.  načelo izražajnosti traži od pisca da izloži najvažnije misli. a manje važne misli i dokaze na kraju pismenog rada. (2005) Istraživanje i pisanje stručnih tekstova. Fakulteta za management. radna građa. pasusa.obrade teme. upotrebom zanimljivih primera. Autor postiže raznovrsnost bogatim rečnikom. . rečeničnim obrtima… Izvor: Juričič.