Ljuba Tadi

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije

Za ostale osobe s imenom Ljuba Tadi, v. Ljuba Tadi (razvrstavanje).

Ljuba Tadi
glumac

Biografske informacije
Roenje

Ljubomir Tadi
31. maj 1929.
Uroevac, Kraljevina Jugoslavija

Smrt

28. oktobar 2005. (dob: 76)

Beograd, Srbija i Crna Gora
Profesionalne informacije

Zanimanje

glumac
Opis

Djelatni period

1953-2005

[pokai]Nagrade

Ljubomir Ljuba Tadi (31.5.1929. - 28.10.2005.) je srpski pozorini, filmski, televizijski i radio
glumac, koji je uivao reputaciju jednog od najveih imena jugoslovesnkog glumita. Roen je
u Uroevcu 31. maja, 1929. godine. Pre upisa akademije debitovao je na
sceni kragujevakog pozorita Joakim Vuji, 1944. godine. Zatim odlazi u Beograd, gde
upisuje glumaku akademiju u klasi profesora Joze Laurenia, 1953. Bio je lan Beogradskog
dramskog pozorita, Narodnog pozorita u Beogradu, Jugoslovesnkog dramskog
pozorita i Ateljea 212, a igrao je u skoro svim pozoritima u bivoj Jugoslaviji. Jedino u
pozoritu 'Boko Buha' nisam igrao. Nisam mogao, ovako glavat, da plaim decu.
Godine 1956. igrao je Vladimira u ekajui Godoa u prvoj sezoni Ateljea 212, to je ujedno bilo i
prvo igranje Godoa u istonoj Evropi. U Ateljeu 212 naao se i u svojo poslednjoj ulozi, glumei
kralja Lira par meseci pre smrti.

Sa svojom treom enom Sneanom Niki, osnovao je i vodio pozorite Magaza 1983. godine
u Knez Mihailovoj ulici, a sa glumcem Radetom erbedijom pokrenuo je privatni
teatar Preduzee za pozorine poslove (PPP), 1990. godine.
Njegovoj sahrani prisustvovali su ansambli svih pozorita, kao i dravni zvaninici. Komemoracija
je zavrena audio-zapisom uvenog Sokratovog monologa iz drame Sokratova odbrana i smrt,
koji je simbol glumakog umea Ljube Tadia: No vreme je da krenemo, ja u smrt, a vi dalje kroz
ivot. Ko od nas ide bolje, to niko ne zna. Sahranjen je u Aleji velikana na beogradskom Novom
groblju.
Sadraj/
[sakrij/]

1Filmografija

2Nagrade

3Rekli o Ljubi Tadiu

4Eksterni linkovi

Filmografija[uredi - | uredi izvor]

Neke od uloga na filmu ili televiziji su:
Godina

Film

Uloga

2006

Krojaeva tajna (Milo Avramovi)

Oskar, prvi srpski pornograf

2005

Buenje iz mrtvih (Milo Mia Radivojevi)

otac

2004

Poslednja Krapova traka (TV) (Nedeljko Despotovi)

Krap

2004

Besede prote Mateje Nenadovia (TV) (Nedljeko Despotovi)

prota Mateja Nenadovi

1998

Bure baruta (Goran Paskaljevi)

dirigent

1997

Tango je tuna misao koja se plee (Puria orevi)

Ivan Lepi

1996

Neista krv (Stojan Stoji)

efendi Mito

1995

To Vlemma tou Odyssea (Theo Angelopoulos)

1982

Devojka sa lampom (TV) (Mia Radivojevi)

Jovan Bugarski

1991

Sarajevske prie (TV) (Faruk Sokolovi)

pukovnik

1989

Boj na Kosovu (Zdravko otra)

Sultan Murat

1989

Vreme uda (Goran Paskaljevi)

pop Luka

1984

Nema problema (Mia Miloevi)

doktor

1982

Kiklop (Antun Vrdoljak)

Maestro

1982

Mikelanelo (TV drama) (TV) (Stanko Crnobrnja)

Milo Crnjanski

1980

Poseban tretman (Goran Paskaljevi)

Dr. Ili

1978

Schwarz und wei wie Tage und Nchte (TV) (Wolfgang Petersen)

Stefan Koruga

1978

Kvar (Mia Radivojevi)

Urednik

1978

Trener (Puria orevi)

Lenka

1977

Miris poljskog cvea (Sran Karanovi)

Ivan Vasiljevi

1977

Nikola Tesla (TV) (TV serija) (Eduard Gali)

John Pierpon Morgan

1976

Besede prote Mateje Nenadovia (TV) (Aleksandar Mandic)

prota Mateja Nenadovi

1976

Kotana (TV) (TV) (Slavoljub Stefanovi-Ravasi)

Mitke

1976

Poseta stare dame (TV) (Mira Trailovi)

Alfred III

1976

Proces ordanu Brunu (TV) (Mario Fanelli)

ordano Bruno

1973

Sutjeska (Stipe Deli)

Sava Kovaevi

1972

Majstor i Margarita (Aleksandar Petrovi)

Pontije Pilat

1971

Sokratova odbrana i smrt (TV) (Zdravko otra)

Sokrat

1970

Ujka Vanja (TV) (Jerzy Antczak)

Atrov

1969

Silom otac (Soja Jovanovi)

Aleksa unji

1969

Krvava bajka (Branimir Tori Jankovi)

1967

Bomba u 10 i 10 (aslav Damjanovi)

Andrea

1967

Jutro (Puria orevi)

General Milan Preki

1966

san (Puria orevi)

Mile Grk

1964

Mar na Drinu (ivorad ika Mitrovi)

Major Kursula

1964

Na mesto, graanine pokorni! (Radivoje Lola uki

Amazonac, Culetov drug

1963

Sokratova odbrana i Smrt

1961

Sibirska Ledi Magbet (Andrzej Wajda)

Sergei

1959

Campo Mamula (Velimir Stojanovi)

prof. Gari

1956

Veliki i mali (Vladimir Pogai)

Pavle

1953

Bila sam jaa (Gustav Gavrin)

Nagrade[uredi - | uredi izvor]

Sedmojulska nagrada

Oktobarska nagrada

Nagrada Pavle Vujisi

Dobriin prsten Ljuba Tadi je prvi laureat ove nagrade

Zlatna Arena koju je primio 4 puta

Rekli o Ljubi Tadiu[uredi - | uredi izvor]

Ovom velikom oveku na roenju je sueno da kuje lepotu rei, da kuje lepotu teatra i on
je to neumorno radio, maestralno, do poslednjeg daha svoga ivota. Kad umre kralj, kad
umre car neke imperije, tog asa mirno stupa na presto drugi. A kada ode velianstvo kakav
je Ljuba Tadi, onda ostane samo muk, muk i prazan presto. U pozorinoj umetnosti je bivalo
i bie velikih stvaralaca, za nekoga e se u budunosti moi rei on je tako dobar, on je
sjajan, on je skoro kao Ljuba Tadi. Mislim da emo tog 'skoro takvog' dugo ekati. Dragi
Ljubo, ponosu na, ljubavi naa, veliino naa, svima onima koji su te gledali, koji su te uli,
dao si dragulj svoje due i dragulj svog neizmernog talenta. Ne odlazi, ostaje u nama.
(Mira Stupica, u govoru na sahrani Ljube Tadia, 1. novembra, u Aleji velikana na
beogradskom Novom groblju)

Kada se dogaa neto znaajno, bilo da je u pitanju srea ili nesrea, u naem narodu
se kae: Zadesi nas. A kada to proe, obino se pitamo ta je to bilo. Nas je zadesio Ljubin
odlazak. Bio je to odlazak gorostasa. Ljuba je bio ovek za koga, bez bojazni da budem
patetian, mogu to da kaem. Bio je iznad uobiajene mere, i glasom i stasom, i oseajem za
lepotu i pravdu; uz sve to, jo idu i ogroman glumaki dar, brzina zakljuivanja, nepogreivi
izbor bitnoga, a iznad svega zapanjujue pamenje. U tom pogledu ovaj ovek bio je
hodajua riznica, ne samo beskrajnih filozofskih i literarnih tekstova, to se moglo oekivati
od glumca koji ui napamet, ve je uz to pamenje nosio i sijaset linih anegdota. A imao je
ivot, malo je rei da mu pozavidi. Sa kim se nije on sve sretao, razgovarao, koga je
poznavao, svadio se, mirio, razilazio, koga je voleo, a koga nije podnosio, to preobilje nije
samo njegova biografija, to je zaostavtina itave jedne epohe. (Dejan Mija, na
komemoraciji u Starom dvoru).