Ko je dostojan priea

:: 2015-12-14 00:00:00

Gospod ne trai od nas pedantno dranje posta, formalno itanje kanona i mehaniko
nabrajanje grehova na ispovesti, nego duh skruen i srce smireno. Ako u periodu pripreme
za sveto Priee nismo postigli takvo duhovno stanje, uzaludan je na trud.
:

Jeroshimonah Simeon elnjin (1869-1960) vie od ezdeset godina podvizavao se u

Pskovsko-Peerskom manastiru. On je bio jedan od osnivaa pskovsko-peerskog staratva
dvadesetog stolea. Starac je savetovao svojim duhovnim edima da se prieuju to je
mogue ee. Kad je smatrao za korisno, on je ponekad blagosiljao da se ovek prieuje
ak i dva dana uzastopno. Pri tom je otac Simeon naglaavao da priasnik pred primanje
Gospodnjeg Tela i Krvi treba jasno da uvia svoju nedostojnost.
Jednom prilikom starcu Simeonu dola je na ispovest njegova duhovna ki

monahinja Arhelaja. Posle ispovesti starac je neoekivano rekao: - Sutra e se priestiti! Ne mogu nikako, - odgovorila je matuka, - nisam spremna, jue sam jela mrsno - orbu sa
mlekom, i nedostojna sam. Vidi ti, - nedostojna. Eto, dobro je to ti je makar sada sinulo da si
"nedostojna". Znajte da se ona svagda prieuje "dostojno"! E pa, sutra e se priestiti
"nedostojno".
Starac Simeon je svojim prozorljivim duhovnim okom video stanje ovekove due. On je
svagda znao ko i kada moe da se priesti, a ko treba da prieivanje odloi.
Svest o svetosti Tajne Evharistije i sopstvenoj grenosti neminovno dovodi svakog od nas do
pitanja: jesam li dostojan da se priestim i ne prieujem li se na osudu? Kad tano drimo
pravila pripremanja za priee to nam u izvesnoj meri daje za pravo da smatramo da se
zaista pripremamo za primanje Svetih Darova. Ali spoljanja pravila slue samo kao orijentiri
za unutranju duhovnu pripremu za Tajnu. A mi im katkad pridajemo presudan znaaj i tada
poinjemo
da
idemo
lanim
putem.
Jednom je sveti pravedni Jovan Krontatski pred priee upitao neka svoja duhovna eda: Pa, kako ste? - Spremni smo, bauka, - odgovorili su jedni. - A vi? - A mi nismo dobro, priznali su skrueno drugi, - nismo se pripremili jer smo bili zaokupljeni poslovnim brigama,
oprostite! - Evo ta, - rasudio je sveti, - vi, nespremni, - pristupite, a vi spremni, priite ai
Hristovih Tajni drugom prilikom. Tako je otac Jovan Krontatski obodrio smirene i urazumio
samouverene.
Ni jedan ovek zbog svojih zasluga, truda ili ak podviga nije dostojan da se priesti
Hristovim Telom i Krvlju. Zato priprema za priee, kao to je rekao jedan bogoslov, nije u
sraunavanju i analizi svoje "pripremljenosti" i "nepripremljenosti", nego u odgovoru
ljubavlju na ljubav. A ljudi, zaboravivi na ljubav prema Hristu, esto pristupaju svetoj ai
samo sa eljom da odre redovnost prieivanja. Smatra se da je najpodesnija priprema za
priee za vreme dugih postova. Zato u tom periodu u hramovima moemo videti veliki broj
priasnika. Meutim, da li svi oni, izabravi blagoprijatno vreme, dostojno primaju Hristove
Tajne?

Jednom je u vreme Velikog posta jedan parohijanin crkve u kojoj je sluio prepodobni
Sevastijan Karagandinski (1884-1966), radosno rekao: - Koliko je mnogo priasnika bilo
danas u hramu!
- Priasnika je bilo mnogo, ali onih koji su se priestili zaista malo, - primetio je prepodobni
Sevastijan. - Ne treba da se gorde oni koji se prieuju u pravo vreme, i ne treba da
oajavaju oni koji zbog odreenih okolnosti to ne mogu da ine. Dogaa se da se tek pred
samu smrt ovek udostojava priea na spasenje due.
Pred Sveto Priee treba da postimo, da itamo molitveno pravilo i da oistimo savest u
Tajni pokajanja. Ipak, ak nam ni tano ispunjavanje zahteva koje Crkva postavlja onima koji
ele da se prieste ne garantuje dostojno primanje Hristovih Tajni. Zato? Zato to,
ispunjavajui te zahteve, esto zaboravljamo na cilj radi koga su oni ustanovljeni. Gospod ne
trai od nas pedantno dranje posta, formalno itanje kanona i mehaniko nabrajanje
grehova na ispovesti, nego duh skruen i srce smireno. Ako u periodu pripreme za sveto
Priee nismo postigli takvo duhovno stanje, uzaludan je na trud.
Treba takoe da imamo na umu da strahopotovanje pred tajnom Svetog Priea ne treba
da preraste u neuverenost, tugu i mrzovolju, to u naoj dui moe da izazove sumnju u
neophodnost priea. Prepodobni Jefrem Sirijski je pisao: "Bojim se da se priestim kao
nedostojan, ali jo vie se bojim da ostanem bez priea da ne bih poginuo".
Jednom je neka ena ispovedila jednom sada ve poivem episkopu da je

neprekidno uviala svoju nedostojnost i da zato nije smela da pristupa svetoj ai, a kad je i
pristupala, muila se. Episkop je toj eni rekao: - Kad smatrate sebe nedostojnom upravo
tada i pristupajte, a kad smatrate sebe "dostojnom" tada mi to recite i ja vam neu dopustiti
da se priestite.
Razume se, pred priee ne treba bez razloga da duhovno muimo sebe. Ako imamo duboki
oseaj sopstvene nedostojnosti, onda sa nadom na milost Boiju moemo da pristupamo
prieu bez ikakvih duevnih muka. Prepodobni Serafim Sarovski je govorio: "Blagodat koju
daruje priee tako je velika da e ovek, ma koliko bio nedostojan i grean i makar bio od
glave do pete pokriven ranama grehova, samo ako Gospodu, Koji sve nas iskupljuje, pristupi
sa smirenom sveu o svojoj velikoj grenosti, biti oien blagodau Hristovom, da e sve
vie svetleti i sasvim se prosvetliti, i spae se".
Jedan od poslunika Sarovskog manastira ispovedio se pred priee, ali ipak nije reio da se
priesti. Nalazei se u oltaru za vreme sluenja Liturgije, mislio je: "Zbog svoje nedostojnosti,
po sudu Boijem biu saeen ognjem ili iv progutan od zemlje, im pristupim ai". Tako je
razmiljao u prisustvu prepodobnog Serafima Sarovskog. Prozrevi misli poslunika, sveti ga
je pozvao i rekao: - Ako bismo okean ispunili naim suzama, ni tada ne bismo mogli da
zadovoljimo Gospoda za to to On besplatno daruje, hranei nas Svojim Preistim Telom i
Krvlju, koji nas umivaju, oiuju, oivljavaju i vaskrsavaju. Dakle, pristupi bez sumnje i ne
smuuj se: samo veruj da su to istinsko Telo i Krv Gospoda naeg Isusa Hrista koji se daju za
isceljenje svih naih grehova.
Kad ovek shvati dubinu svoje ogrehovljenosti i smatra sebe nedostojnim bilo kakve Boije
milosti, ona ga neoekivano poseuje.

Starac Josif Isihasta (+ l959) imao je veliki duhovni ugled meu atonskim podvinicima, od
kojih su mnogi bili njegovi uenici. Neko vreme starac Josif se nalazio u zatvornitvu i nije
izlazio iz svoje isposnice ak ni na Liturgiju. Jednom je uoi velikog crkvenog praznika
prebivao u svojoj keliji u osami i bezmetenosti. Tokom cele veeri starac Josif je neprestano
mislio da e se na taj praznik drugi inoci priestiti, a da je on zbog svojih grehova toga
nedostojan. Starac je zatvorio oi i sa gorinom pogruzio svoj um u samoosuivanje, ali pri
tom je u njemu elja da okusi Hleb ivota sve vie rasla. Iznenada je osetio neije prisustvo.
Podvinik je otvorio oi i pred sobom ugledao anela od ije pojave se tamna kelija ispunila
svetlou ne od ovoga sveta. Aneo je drao u ruci krasan sasud, pribliio se starcu Josifu i
sa velikim strahom Boijim i panjom stavio mu u usta asticu Hristovog Tela. Zatim je aneo
sa osmehom pogledao na priasnika, pokrio sasud i kroz krov se uzneo tamo odakle je
doao. U toku dana i noi posle udesnog priea starevo srce je bilo ispunjeno
neizrecivom ljubavlju prema Hristu i on nije pomiljao ni o emu zemaljskom.
Svako od nas treba da zna: nita ne skruava na duh i ne smiruje nae srce kao istinsko
pokajanje i pla zbog grehova. Ali postoji pet uzroka koji nam smetaju da se istosrdano
kajemo zbog poinjenih grehova. Koje su to smetnje?
Moemo se priestiti na osudu ako se: 1) umesto iskrenog pokajanja bavimo
samoopravdanjem; 2) opratamo svojim uvrediocima i sablazniteljima na reima, a u svom
srcu nastavljamo da se gnevimo na njih; 3) kajemo za greh, ali pri tom ne oseamo
odvratnost prema njemu, nego ak ostajemo i privezani za njega; 4) prilikom pokajanja ne
dajemo obeanje da emo se ubudue kloniti grehova, iskorenjivati strasti i ispravljati svoj
nain ivljenja; 5) pristupamo Tajni pokajanja formalno, samo zato da bi nam bilo doputeno
Sveto Priee.
Zbog svoje grenosti svi smo mi nedostojni Hristovih Tajni i udostojavamo se da ih

primimo samo po velikoj milosti Boijoj. Bezgranino Gospodnje ovekoljublje pokriva nae
grehe i doputa nam da pristupimo svetoj ai. Ali, kad ovek prima Svete Darove bez
samoosuivanja, skruenosti i smirenja, liava se milosti Boije i prieuje se na osudu. Koji
su znaci takvog priea? Od oveka odstupa blagodat Svetoga Duha, i on: a) gubi ljubav
prema Bogu i ljudima; b) liava se revnosti za slavu Boiju; v) vie nema straha Boijeg; g)
postaje nebriljiv i ravnoduan prema svom spasenju.
Sveti Anastasije Antiohijski pisao je: "Oni koji pristupaju Svetim Tajnama sa strahom,
trepetom, ispoveu i umilenjem, dobijaju oprotaj, a oni koji pristupaju bez straha i sa
potcenjivanjem, dobijaju kaznu. Takvima ne samo da se ne daje oprotaj grehova, nego im,
povrh toga, avo jo lake pristupa. A oni koji sa strahom prilaze Boanskim Tajnama, ne
samo da se osveuju i dobijaju oprotaj grehova, nego i avola od sebe progone".
Dakle, za kojeg priasnika se moe rei da se priestio dostojno? Za onog ko je, ne videi
svoje duhovne vrline, pristupio svetoj ai sa sveu o svojoj nitavnosti, sa smirenim srcem
i skruenim duhom.
Izvor: facebook.com/Pravoslavlje-Je-Zivo