PROBLEMI AGRARNE REFORME

I EKONOMSKE POLITIKE 19181929.

PRETHODNE ODREDBE ZA P R I P R E M U AGRARNE REFORME

27. februara 1919.
I. Raskidanje kmetovskog odnosa.
1.
Kmetovski (ivijski) odnos u Bosni i Hercegovini, zatim u novim
krajevima Srbije i Crne Gore razreuje se, a novo se stvaranje kmetovskog (ivijskog) odnosa zabranjuje.
2.
Dosadanji kmetovi (ivije) proglaavaju se slobodnim vlasnicima
dosadanjih km'etovskih zemalja.
3.
Dosadanji vlasnici (age) dobivaju za oduzetu zemlju odtetu, koju
im garantuje drava.
Posebnim e se zakonom odrediti visina odtete i nain kako e
se ona isplatiti.
4.
U odtetu ima se uraunati i kmetovske dugovine (hak) za 1918.
godinu . . .
I I . Raskidanje kolonatskog odnosa.
7.
Kolonatski i ostali kmetstvu slini odnosi izmeu gospodara zemljita i teaka u Istri, Gorikoj, Dalmaciji i drugim oblastima Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca raskidaju se saobrazno ustanovama prvog poglavlja (16) ovih odredaba . . .
I I I . O razdeobi velikih poseda.
9.
Svi veliki posedi na teritoriju Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca ekspropriu se. Iz njihove povrine dae se z e m l j e onim dravljanima, k o j i se bave obraivanjem zemlje, a zemlje u opte nemaju, ili je
nemaju u d o v o l j n o j meri, i to toliko, koliko mogu sami sa s v o j o m porodicom obraivati. Prvenstvo kod ove razdiobe imadu invalidi, udovice
i siroad ratnika, vojnici i dobrovoljci, k o j i su se borili za osloboenje
i ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca. O preostaloj povrini eksproprnranog zemljita, kao i o tome, to se smatra velikim posedom u
smislu ovih odredaba, odredie se posebnim zakonom prema posedovnim i ekonomskim prilikama pojedinih krajeva.
18*

10.

Bez obzira na ustanovu 9 proglauju se odmah velikim posedima:

a) sva fideikomisna dobra;
b) svi posedi, k o j i i m a j u povrinu oznaenu pod takom c), a k o j i
su izdani pod zakup j e d n o m zakupniku ili k o j i u opte nisu ili su samo
delomino obraeni;
c) oni posedi k o j i obuhvataju povrinu od bar 100500 jutara (po
1600 kvadratnih hvati) obradivog zemljita, prema posedovnim i ekonomskim prilikama svoga kraja.
Ovi e se posedi odmah podvri privremenoj razdiobi (14) redom
od najveeg prema sve manjem.
11.
Odteta veloposednika za ekspropriiranu zemlju, njena visina i
nain odplate odredie se naknadno zakonodavnim putem a dotle se
ima postupiti saobrazno 5.
12.
Bez otete oduzimaju se ovi posedi:
a) svi posedi habsburke dinastije i lanova habsburke carske porodice;
b) svi posedi dinastije neprijateljskih zemalja;
c) svi posedi k o j i su negde darivani tuincima za usluge uinjene
habsburgovcima, a nisu do sad preli u tree ruke .. - 1
Slubene novine Kraljevstva SHS, 27. februar 1919.
1 Na ekonomskom polju, od samog poetka, ujedinjena jugoslovenska drava srela se sa velikom nevoljama. Spajanje teritorija sa izuzetno razliitim
privredno-istorijskim razvitkom, kao i stanje iz koga su pojedine jugoslovenske zemlje izale iz prvog svetskog rata, nije moglo biti povoljna osnova za voenje konstruktivne ekonomske politike, koja bi se sprovodila uz zajedniku
saglasnost bogatih" i siromanih", tj. za nivelaciju totalno razorenih ekonomskih potencijala Srbije i Crne Gore i iscrpljene, ali fiziki ouvane ekonomske baze u jugoslovenskim zemljama iz bive Austro-Ugarske. Relativna drutveno-ekonomska zaostalost svih jugoslovenskih zemalja, pa i najrazvijenije Slovenije, u odnosu na Evropu, bila je za mlade nacionalne buroazije objektivan
podsticaj za agresivnu i nezajaljivu politiku za to brom akumulacijom na tui
raun, ne samo u socijalnom ve i u nacionalnom smislu. U tome je prednjaila
naroito srpska buroazija, koja je nastojala politikom prinudom da ukalkulie
i svoje oslobodilake" trokove. Ve od prvih dana zajednikog ivota, pa do
sloma drave 1941, nisu u javnosti prestajale rasprave ta je ko uneo" u novu
dravu, ko koga pljaka, ije su eleznice due, ija je dravna imovina" vrednija, koliko tee devizne doznake iseljenika, prihodi od turizma, poljoprivrede,
industrije, rudarstva itd. U tom znaku Kraljevina je zapoela i razvijala svoju
ekonomsku politiku".
Razorene^ saobraajne veze i valutna zbrka, zatim relativno obilje hrane
u nekim delovima drave, a totalna glad, kao i haranje zaraznih bolesti masovnih razmera, u drugim, uinili su da zima 1918/19. bude izuzetno teka. Privremenom narodnom predstavnitvu i mnogim drugim dravnim organima stizali su
svakodnevno apeli za pomo iz Dalmacije, Crne Gore, Hercegovine, Makedonije i
drugih pasivnih ili ratom razorenih krajeva zemlje. titei prevashodno interese
buroazije, vladina reenja u oblasti ekonomske i socijalne politike nisu prevazilazila polovine mere i demagoke pokuaje da se stia nezadovoljstvo radnika
i seljaka. Uprkos nestaicama i gladi, vlada se opredelila za odravanje slobodne
trgovine, koja se odmah izrodila u pekulaciju i bogaenje na raun stanovnitva, najvie onog iz siromanih krajeva.
Jedna od prvih znaajnijih dravnih mera ekonomske politike, agrarna
reforma, bila je u neposrednoj vezi sa strahom buroazije od seljakih nemira,
koji su posle zatija u zimu 1918/19. ponovo izbili sa samovlasnom podelom

IZ U R E D B E O Z A B R A N I O T U I V A N J A I O P T E R E I V A N J A V E L I K I H
POSEDA
12. avgusta 1919.

Clan 1.
Radi osiguranja ekspropriacije velikih poseda, izreene u 9. i 10.
Prethodnih Odredaba za pripremu agrarne r e f o r m e " od 25. februara
1919. godine, z a b r a n j u j e s e o t u i v a n j e z e m l j i n i h p o s e d a , k o j i se oznauju kao veliki posedi u l. 2. ove Uredbe, bilo kakv i m pravnim poslovima meu ivima, pa i putem javnih, dobrovoljnih
ili ovrnih drabi, a k o t o g a n e d o z v o l i M i n i s t a r z a A g rarnu
Reformu.
Isto se tako zabranjuje optereivanje ovakovih zemljinih poseda
bilo kakvim gruntovnim upisima do potraivanjima k o j i stvarno-pravne, toli obavezne-pravne prirode. Izuzimaju se optereenja zbog dunih
poreza i drugih javnih dabina.
Clan 2.
Velikim posedima smatraju se u smislu ove Uredbe zemljini posedi, k o j i premauju:
a) u Gorikoj, Istri, Dalmaciji i Hercegovini pedeset hektara obradivog zemljita (oranica, senokoa, vrtova, bostana, vonjaka, vinograda, maslinjaka i hmeljnika) ili jednu stotinu hektara zemljita u opte
(zajedno sa umama i panjacima);
b) u Sloveniji osim Gorike, u Prekomurju i Meumurju, zatim u
Hrvatskoj u itavoj upaniji Varadinskoj, Modruko-Rijekoj i Liko-Krbavskoj sedamdeset i pet hektara obradivog zemljita ili dve stotine
hektara u opte;
v) u Hrvatskoj u kotarima Zagreb, Stubica, Samobor, Dugo Selo
i Sv. Ivan Zelina upanije Zagrebake i u kotaru grada Zagreba, kao i
u novim krajevima Crne Gore u okruzima Belopoljskom, Plevajskom,
Beranskom, Kolainskom i Peskom, jednu stotinu hektara obradivog
zemljita ili tri stotine hektara zemljita u opte;
g) u Hrvatskoj u ostalom delu upanije Zagrebake i u celoj upan i j i Bjelovarsko-Krievakoj, nadalje u Bosni, izuzimajui kotare nabrojene pod slovom d) jednu stotinu i pedeset hektara obradivog zemljita
ili etiri stotine hektara zemljita u opte;
d) u Slavoniji u upaniji Poekoj, kao i u Bosni u kotarima N o v i ,
Prijedor, Banja Luka, Bosanska Gradika, Derventa, Gradaac, Brko i
Bijeljina, dve stotine hektara obradivog zemljita ili etiri stotine i pedeset hektara zemljita u opte;
zemlje i napadima na vlastelinska imanja u prolee 1919. godine. Pod pritiskom
ovih dogaaja i u skladu sa ranijim proklamacijama (Narodnog vijea SHS od
26. XI 1918. i regenta Aleksandra od 6. I 1919), demokratsko-socijalistika vlada
Lj. Davidovia i V. Koraa, za koju je pitanje smirivanja seljakog nezadovoljstva bilo pitanje opstanka graanske drave", donela je Prethodne odredbe"
1 n j a samo obavestila PNP. Ovim odredbama vlada je proglasila ukidanje
postojeih i zabranu stvaranja novih kmetskih (ivijskih) odnosa, kao i kolonatskih odnosa u Istri, Dalmaciji i dr. Kmetovi su proglaeni za slobodne vlasnike zemlje, a ranijim vlasnicima agama, obeano je obeteenje koje je garantovala drava. Prethodne odredbe" nagovestile su eksproprijaciju velikih poseda
i njihovo davanje u zakup dravljanima koji nisu imali zemlje ili im je bila nedovoljna (prvenstveno invalidima, ratnoj siroadi, vojnicima, dobrovoljcima i si.).
Vlada je ubrzo izdala jo dve uredbe: aprila 1919, o davanju zemlje seljacima u
privremena zakup i u junu, odnosno avgustu iste godine, o zabrani otuivanja
zemljita velikih poseda.
|277

e) u Slavoniji u upanijama Virovitikoj i Sremskoj, zatim u opsegu Banata, Bake i Baranje, kao i u novim krajevima Srbije, tri stotine hektara obradivog zemljita ili pet stotina hektara zemljita u opte.
Jednim te istim velikim posedom smatra se pomenuta ukupna povrina, makar se ona nalazila i u raznim predelima pomenutih podruja, ako pripada kao svojina jednom f i z i k o m ili pravnom licu ili istim
suvlasnicima; a i nerazvedeni supruzi smatraju se jednom osobom.
A k o se veliki posed nalazi u opsegu vie oblasti, za k o j e se o v i m
lanom ustanovljava razna izmera velikoga poseda, merodavna je najvia propisana izmera podruja, u k o j e m se od velikog poseda nalazi
barem trideset hektara zemljita u opte . . .
Clan 6.
Na molbu vlasnika velikog poseda ili hipotekarnog verovnika moe Ministar za Agrarnu R e f o r m u dozvoliti da se izvesna povrina pod
zabranu stavljenog velikog poseda, no najvie do izmere naznaeno u
l. 2. ove Uredbe izlui ispod zabrane otuenja ili optereenja. T a k o
izluena povrina uraunae se vlasniku u o n a j maksimum velikog poseda, k o j i e mu drava ostaviti na slobodno raspoloenje nakon preuzea ekspropriisanog imanja po d r a v i . . ?
Slubene, novine Kraljevstva SHS, 12. avgust 1919; F. ulinovi, Dokumenti, 129130.

Z A K O N 0 I Z D A V A N J U Z E M L J I T A V E L I K I H POSEDA
U CETVOROGODINJI ZAKUP
20. maja 1922.
1.
Na osnovu 10 i 14. Zakona za Pripremu Agrarne R e f o r m e ovlauje se Ministarstvo za Agrarnu Reformu, da do definitivne provedbe
razdeobe velikih poseda preuzme u svoju upravu povrine zemljita
naznaene u 3. ovoga Zakona, te da ih privremeno, na etiri godine, poevi od 1. oktobra 1920. godine pa do 30. septembra 1924. godine, izda
u zakup osobama navedenim u 9. Zakona za Pripremu Agrarne Reforme, poljoprivrednim zadrunim organizacijama ili skupinama interesenata agrarne reforme.
Ovaj rok se moe produivati, dok zemljite zakonitim putem ne
pree u svojinu zakupaca.
2 Iako mere preduzete Prethodnim odredbama" nisu svuda dosledno sprovoene, one su, ipak, doprinele smirivanju seljakog nezadovoljstva u zemlji.
U septembru 1920. vlada je predvidela da se zemlja u okviru velikih poseda iadaje u etverogodinji zakup. Teei da pomogne seljatvu iz nerazvijenih i siromanih krajeva Srbije i Crne Gore, kao i iz drugih, uglavnom srpskih krajeva,
a na drugoj strani, da ojaa srpskim stanovnitvom granine oblasti u Vojvodini, Slavoniji, Makedoniji, Kosovu i Metohiji, vlada je zapoela kolonizaciju
ratnih dobrovoljaca dodeljujui im besplatno parcele od 3 do 5 ha u znak dravnog i narodnog priznanja". Vladine mere u oblasti agrarne politike diskriminisale su pripadnike nacionalnih manjina, naroito onih koje nisu bile zatiene
meunarodnim konvencijama. U poetku utvreni zemljini maksimum od 100
do 500 jutara povean je na 174 do 869 jutara, a postojali su i izuzeci, tzv. ,,supermaksimumi". Ovom poloviarskom" agrarnom reformom podeljeno je oko
1,700.000 ha poljoprivrednog zemljita. Otpori sprovoenju agrarne reforme bili
su izrazito veliki od strane veleposednika, meu koje su spadale i crkve. Inter
resantno je da su upravo na tom otporu prema merama agrarne politike, koju
je sprovodila drava, saraivali vrhovi katolike i pravoslavne crkve.

|278

2.
Ove se odredbe odnose prema naelima 10 Zakona za Pripremu
agrarne r e f o r m e na velike posednike i velike zakupnike, iji posed odnosno zakup premauje povrinu obradivog zemljita oznaenog u lanu 2. Zakona o zabrani otuivanja i optereivanja zemljita velikih
poseda.
Svrha je o v o m izdavanju u etvorogodinji zakup da se do konanog ureenja agrarne reforme ustale posedovni odnosi i velikih posednika i siromanih zemljoradnika kao privremenih zakupaca i da se time
i jednima i drugima dade mogunost racionalnog rada.
K a o osnov za izdvajanje zemlje u zakup, sluie oskudica zemljoradnika u zemlji, i istovremeno njihova sposobnost za valjanu obradu
zemlje. T i m e e se pruiti prilika, da se oceni ekonomska i lina sposobnost pojedinaca za zemljoradnju, to e sluiti merilom za raspodelu zemlje kod konane provedbe agrarne r e f o r m e .. .
4.
V e l i k o m se posedniku ostavlja na slobodno iskoriavanje maksim u m poseda naveden u 2. ovog zakona. V e l i k o m posedniku pripada
pravo, da sam izabere polovinu povrine maksimuma, k o j i mu se ostavlja na slobodno iskoriavanje, a pri odluivanju o drugoj polovini
treba uzeti u obzir arondaciju seoskog atara, udaljenost stanova zakupnika i arondaciju preostalog poseda. Uz povrinu oranica ima se, u okviru maksimuma, ostaviti velikom posedniku nuna povrina livada.
U maksimum poseda ima j a se uraunati oranice, livade, vonjaci, vinogradi i vrtovi, te ono obradivo zemljite k o j e je veliki posednik
otuio posle 25. februara 1919. godine. V e l i k o m se posedniku povrh toga ostavljaju: dvorite, perivoj i manji kompleksi uma potrebni za
o g r e v i grau, a u okviru maksimuma po 2. ovog zakona.
Velikom posedniku moe se ostaviti povrina, koja prelazi navedeni maksimum, i to na temelju obrazloenog strunog mnenja ekonomskog vetaka, ako je ta povrina neophodno potrebna za odravanje
agrarne i mlekarske industrije, za izdravanje pepinijerskih gajilita
stoke i ergela, za gajilite semena, za proizvodnju konoplje, pirina, eerne repe i drugog industrijskog bilja . ..
5.
Pri raspodeljivanju zemlje siromanim zemljoradnicima postupie
se po o v i m naelima:
a) zemlja jednog velikog poseda davae se prvenstveno u zakup
zemljoradnicima najbliih okolinih s e l a , . . .
6.
Dobrovoljcima e se davati zemlja prema propisima zakona o
dobrovoljcima. Oskudnim dobrovoljcima davae se ivi i mrtvi inventar u smislu zakona o dravnom nadzoru i dravnoj upravi velikih poseda.3. ..
Slubene novine Kraljevstva SHS, 9. decembar 1922.

3 U drugoj etapi izvoenja agrarne reforme dravna politika se izjasnila

za tzv. fakultativni otkup, kojim se omoguavalo seljacima da otkupe zemlju
namenjenu agrarnoj reformi, koju su jedno vreme drali u privremenom zakupu.
Provizorno stanje od 1919. ukinuto je donoenjem Zakona o likvidaciji agrarne
retorme od 1931. godine, kojim je zemlja, data agrarnim interesentima, priznav ? n a t x a o njihova svojina. Meutim, princip da zemlja pripada onome ko je i
oorauje, nije bio ni izdaleka ostvaren. Agrarna reforma je sprovoena sporo,
nedosledno i s masom sprovodbenih propisa u kojima se bilo teko snalaziti.

|279

e) u Slavoniji u upanijama V i r o v i t i k o j i Sremskoj, zatim u opsegu Banata, Bake i Baranje, kao i u novim k r a j e v i m a Srbije, tri stotine hektara obradivog zemljita ili pet stotina hektara zemljita u opte.
Jednim te istim velikim posedom smatra se pomenuta ukupna povrina, makar se ona nalazila i u raznim predelima pomenutih podruja, ako pripada kao svojina jednom fizikom ili pravnom licu ili istini
suvlasnicima; a i nerazvedeni supruzi smatraju se j e d n o m osobom.
A k o se veliki posed nalazi u opsegu vie oblasti, za k o j e se ovim
lanom ustanovljava razna izmera velikoga poseda, merodavna je najvia propisana izmera podruja, u k o j e m se od velikog poseda nalazi
barem trideset hektara zemljita u opte . . .
Clan 6.
Na molbu vlasnika velikog poseda ili hipotekarnog verovnika moe Ministar za Agrarnu R e f o r m u dozvoliti da se izvesna povrina pod
zabranu stavljenog velikog poseda, no najvie do izmere naznaeno u
l. 2. ove Uredbe izlui ispod zabrane otuenja ili optereenja. T a k o
izluena povrina uraunae se vlasniku u o n a j maksimum velikog poseda, k o j i e mu drava ostaviti na slobodno raspoloenje nakon preuzea ekspropriisanog imanja po d r a v i . . ?
Slubene, novine Kraljevstva SHS, 12. avgust 1919; F. ulinovi, Dokumenti, 129130.

ZAKON O IZDAVANJU ZEMLJITA V E L I K I H POSEDA

U ETVOROGODINJI ZAKUP
20. maja 1922.
1.
Na osnovu 10 i 14. Zakona za Pripremu Agrarne R e f o r m e ovlauje se Ministarstvo za Agrarnu Reformu, da do definitivne provedbe
razdeobe velikih poseda preuzme u svoju upravu povrine zemljita
naznaene u 3. ovoga Zakona, te da ih privremeno, na etiri godine, poevi od 1. oktobra 1920. godine pa do 30. septembra 1924. godine, izda
u zakup osobama navedenim u 9. Zakona za Pripremu Agrarne Reforme, poljoprivrednim zadrunim organizacijama ili skupinama interesenata agrarne reforme.
Ovaj rok se moe produivati, dok zemljite zakonitim putem ne
pree u svojinu zakupaca.
2 Iako mere preduzete Prethodnim odredbama" nisu svuda dosledno sprovoene, one su, ipak, doprinele smirivanju seljakog nezadovoljstva u zemlji.
U septembru 1920. vlada je predvidela da se zemlja u okviru velikih poseda r/>
daje u etvorogodinji zakup. Teei da pomogne seljatvu iz nerazvijenih i siromanih krajeva Srbije i Crne Gore, kao i iz drugih, uglavnom srpskih krajeva,
a na drugoj strani, da ojaa srpskim stanovnitvom granine oblasti u Vojvodini, Slavoniji, Makedoniji, Kosovu i Metohiji, vlada je zapoela kolonizaciju
ratnih dobrovoljaca dodeljujui im besplatno parcele od 3 do 5 ha u znak dravnog i narodnog priznanja". Vladine mere u oblasti agrarne politike diskrimimsale su pripadnike nacionalnih manjina, naroito onih koje nisu bile zatiene
meunarodnim konvencijama. U poetku utvreni zemljini maksimum od 100
do 500 jutara povean je na 174 do 869 jutara, a postojali su i izuzeci, tzv. ,,supermaksimumi". Ovom poloviarskom" agrarnom reformom podeljeno je oko
1,700.000 ha poljoprivrednog zemljita. Otpori sprovoenju agrarne reforme bili
su izrazito veliki od strane veleposednika, meu koje su spadale i crkve. Inter
resantno je da su upravo na tom otporu prema merama agrarne politike, koju
je sprovodila drava, saraivali vrhovi katolike i pravoslavne crkve.

|278

2.
Ove se odredbe odnose prema naelima 10 Zakona za Pripremu
agrarne r e f o r m e na velike posednike i velike zakupnike, iji posed odnosno zakup premauje povrinu obradivog zemljita oznaenog u lanu 2. Zakona o zabrani otuivanja i optereivanja zemljita velikih
poseda.
Svrha je ovom izdavanju u etvorogodinji zakup da se do konanog ureenja agrarne reforme ustale posedovni odnosi i velikih posednika i siromanih zemljoradnika kao privremenih zakupaca i da se time
i jednima i drugima dade mogunost racionalnog rada.
K a o osnov za i z d v a j a n j e z e m l j e u zakup, sluie oskudica zemljoradnika u zemlji, i istovremeno njihova sposobnost za valjanu obradu
zemlje. T i m e e se pruiti prilika, da se oceni ekonomska i lina sposobnost pojedinaca za zemljoradnju, to e sluiti merilom za raspodelu z e m l j e kod konane provedbe agrarne r e f o r m e . ..
4.
V e l i k o m se posedniku ostavlja na slobodno iskoriavanje maksim u m poseda naveden u 2. ovog zakona. V e l i k o m posedniku pripada
pravo, da sam izabere polovinu povrine maksimuma, k o j i mu se ostavlja na slobodno iskoriavanje, a pri odluivanju o drugoj polovini
treba uzeti u obzir arondaciju seoskog atara, udaljenost stanova zakupnika i arondaciju preostalog poseda. Uz povrinu oranica ima se, u okviru maksimuma, ostaviti velikom posedniku nuna povrina livada.
U maksimum poseda imaju se uraunati oranice, livade, vonjaci, vinogradi i vrtovi, te ono obradivo zemljite k o j e je veliki posednik
otuio posle 25. februara 1919. godine. V e l i k o m se posedniku povrh toga ostavljaju: dvorite, perivoj i m a n j i kompleksi uma potrebni za
o g r e v i grau, a u okviru maksimuma po 2. ovog zakona.
V e l i k o m posedniku moe se ostaviti povrina, k o j a prelazi navedeni maksimum, i to na temelju obrazloenog strunog mnenja ekonomskog vetaka, ako je ta povrina neophodno potrebna za odravanje
agrarne i mlekarske industrije, za izdravanje pepinijerskih gajilita
stoke i ergela, za gajilite semena, za proizvodnju konoplje, pirina, eerne repe i drugog industrijskog bilja . ..
5.
Pri raspodeljivanju zemlje siromanim zemljoradnicima postupie
se po o v i m naelima:
a) zemlja jednog velikog poseda davae se prvenstveno u zakup
zemljoradnicima najbliih okolinih sela,. . .

6.
Dobrovoljcima e se davati zemlja prema propisima zakona o
dobrovoljcima. Oskudnim dobrovoljcima davae se ivi i mrtvi inventar u smislu zakona o dravnom nadzoru i dravnoj upravi velikih poseda.3. ..
Slubene novine Kraljevstva SHS, 9. decembar 1922.
3 U drugoj etapi izvoenja agrarne reforme dravna politika se izjasnila
za tzv. fakultativni otkup, kojim se omoguavalo seljacima da otkupe zemlju
namenjenu agrarnoj reformi, koju su jedno vreme drali u privremenom zakupu.
Provizorno stanje od 1919. ukinuto je donoenjem Zakona o likvidaciji agrarne
re torme od 1931. godine, kojim je zemlja, data agrarnim interesentima, priznaobrarTX-a0 n j . l h 7.a sv jina. Meutim, princip da zemlja pripada onome ko je i
ni izdaleka ostvaren. Agrarna reforma je sprovoena sporo,
nedoJf' n i ; ] e
U n o 1 s masom sprovodbenih propisa u kojima se bilo teko snalaziti.

|279

Crkvama i bankama ostavljeni su posedi preko odreenog maksimuma. Davanje

odtete ranijim vlasnicima pogaalo je interese bivih kmetova, jer su bili duni
da snose deo nadoknade. Agrarni maksimum se sve vie poveavao: od prvobitnih 57 do 288 ha. Zadrani su i neki latifundijski posedi. Ipak, agrarnom re-,
formom likvidirano je u najveem delu strano vlasnitvo (Nemaca, Maara, Italijana i drugih) nad velikim posedima, to je bila jedna od njenih znaajnih
posledica.
Nerazvijena industrija nije uspevala da apsorbuje viak nezaposlenog stanovnitva koje je na selu ivotarilo i pretvaralo se u jeftinu radnu snagu po
rudnicima, za sezonske poljoprivredne radove i odliv u inostranstvo. Smatra
se da je godinje oko 30.000 seljaka odlazilo preko granica Kraljevine SHS u
svropske zemlje i SAD, da ih je 445.000 sluilo ili nadniilo na poljoprivrednim
dobrima bogatih posednika, a oko 3 miliona trailo posao, predstavljajui tzv.
Eluktuirajuu radnu snagu. U Kraljevini SHS 1921. godine ivelo je od poljoprivrede 80,40/0, a 1931. 77,3% ukupnog stanovnitva. Prema posedovnoj
strukturi 67,8% stanovnitva nalazilo e na gazdinstvima manjim od 5 ha i posedovalo je svega 28/0 od ukupne zemljine povrine. S obzirom na to da je severno
d Save postojala relativno razvijena poljoprivreda, organizovana na kapitali^
stiki nain, a juno od nje nerazvijena, feudalna ili polufeudalna, agrarna reiorma je objektivno znaila u jednom delu drave likvidaciju feudalnih odnosa,
1 u drugom smanjenje velikih kapitalistikih poseda, ali ne i njihovo ukidanje.
[ u pogledu poljoprivredne tehnike, razlike izmeu severnih i junih krajeva
remi je bile su velike: dok je na severu, posebno u Vojvodini, poljoprivreda razbijana na kapitalistikim osnovama, sa modernim poljoprivrednim mainama,
iotle je u junom delu drave jo uvek dominirala srednjovekovna tehnika, tj,
irveni plug. Modernija poljoprivredna tehnika ubrzo je poela da osvaja vei prostor zemlje, ali uglavnom krupnije posede. Tako je, na primer, u periodu 1920
1925. broj skupljih poljoprivrednih maina (sejalica, kosaica i dr.) znatno porastao. Za period 192028. bilo je usled velikog izvoza karakteristino stalno opaianje govedarstva u svim krajevima zemlje (izuzev Dalmacije), a naroito u
Srbiji.
4 Posle ujedinjenja u Kraljevini SHS do 1929. ni jedna vlada, od ukupno
;7 sa 123 ministra, nije uspela da oformi bilo kakav celovit privredno-f inansi j ski
)rogram, ijim bi se sistematskim sprovoenjem obezbedila organizovana r rivreda i budetska politika. este promene ministara, njihova nestrunost i naglaeno zastupanje parcijalnih stranakih interesa, onemoguavali su sve do uvolenja diktature donoenje najvanijih privrednih zakona. Politikim odlukama
Tena je krajnja centralizacija javne uprave i privrednih javnih funkcija uz
:normno jaanje inovnikog aparata, to je, u praksi, jo vie dolo do izraaja
;a uvoenjem oblasnih samouprava. U obezbeivanju prihoda za svoje velike
>oratne potrebe, drava nije birala sredstva za pronalaenje finansijskih izvora,
'ritisnuta poveavanjem rashoda i inflacijom, ona se zaduivala kod Narodne
>anke, raspisala je odmah jedan unutranji zajam, a zakljuila je i dva spoljna
:ajma u dolarima, zatim jedan robni zajam u naturi, koristila je reparacije,
lije odgovarala obavezama prema privatnim licima itd.

U tekim finansijskim uslovima bili su izraeni samo zavrni rauni 25a

924/5, 1925/6. i 1927/8. godinu. Zakljuno sa budetom za 1928/29. godinu Kraj e vina SHS utroila je za dravne potrebe preko 90 milijardi dinara, a pokazan
e utroak putem zavrnih rauna samo za 3 godine. Sve do budeta 1926/7.
reovlaivao je vrlo nepopularan i nepovoljan sistem finansiranja putem dvaaestina. Iskazani suficiti ostvarenih prihoda teko se mogu prihvatiti kao tani,
;r su dravni rashodi, pre svega, zbog odravanja skupog birokratskog aparata,
ao i raznih zloupotreba, stalno rasli. Pokrie budetskih rashoda vreno je, pre
rega, iz poveanja neposrednih i posrednih poreza, od dravnih preduzea (koja
u u 1926/27. davala 27,58'Vo, a u 1928/29. i celih 38,84/o godinjeg dravnog bueta), zatim od dravnih monopola i drugih prihoda.
Svoje finansijske potrebe drava je zadovoljavala i vanbudetkim sredtvima, meu kojima su do 1929. bili najznaajniji: krediti kod Narodne banke
a konverziju krunskih novanica, za potrebe obrtnog kapitala i vanrednog krelita do 1922 (ukupno neto vie od 4 milijarde dinara); unutranji elezniki
ajam od 500 miliona din.; tzv. Blerov zajam iz 1922. u iznosu od 100 miliona
blara (koji je samo delimino iskorien); francuski zajam od 300 miliona fraaka, zatim prihodi od reparacija, od likvidacije zlatne podloge Austro-Ugarske
anke (oko 350 miliona deviznih dinara) i dr. Ukupan iznos vanbudetskih pri|80

Red. broj

KRETANJE DRAVNIH RASHODA I PRIHODA4

Budetske
godine

1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13

1919 (5/12)
1919/20 (p. d.)
1920/21 ( b )
1921/22 (7/12)
1922 (7/12)
1922/33 (b) <11/12)
1923 (9/12)
1924/25 z. r.
1925/26 z. r.
1926/27 z. r.
1927/28 (b).
1928/29 (b).
1929/30 (b).

Za koje vreme

1 januara do 31 maja 1919 g.

1 juna 191931 maja 1920 g.
1 juna 192031 maja 1921 g.
1 juna do 31 decembra 1911 g.
1 januara do 31 jula 1922 g.
1 avgusta 1922 do 30 juna 1923 g.
1 jula 1923 do 31 marta 1924. g.
1 aprila 1924 31 maja 1925 g.
1 aprila 1925 31 marta 1926 g.
1 aprila 1926 31 marta 1927 g.
1 aprila 1927 31 marta 1928 g.
1 aprila 1928 31 marta 1929 g.
1 aprila 1929 31 marta 1930 g.

N. Popovi D . Mii, Naa domaa privreda, Beograd, 1929. 14.

izvreni
rashodi
Dinara

Buetom
predvieni
rashodi
Dinara

Ostvareni
prihodi
Dinara

Budetom
predvieni
prihodi
Dinara

458,059.229.
2.012,748.068.
3j631,925.279.
2.561,586.626.
2.789,059.231.
6.125,131.888
6.375,970.191
10.540,296.203
11.777,190.023
11.592,633.639
11.081,715.967

649 300.279.
163,916.931
860,633.661
2.440,503.352.
4.825,356.543^- 2.902 387.557.
3J001,457.983. 2.536,792.266.
2.600,412.158. 2.536,273.674.
6-356,714.311. 6.484,017.403.
6.100,948.072 7.413,811.526.
11.725,741.322 10.838,448.358.
12.356,366.220 12.063,781.345.
13.019,801.779 11.606,284.606
12083,371.606 10.934,001.488
11.629,794.000
12.464,474.912

89,300.279.
715,078.182.
3.884,177.798.
2.265,770.382.
2265,770.382.
6357,034.625.
5-201,210.148.
10.405,000.000.
10.405,000.000.
12.504,000.000.
li.477,570.000.
11.592,794.000.
12.464.474.912.

KURS DINARA 19191928.5

1 jula
1 januara
1 jula
1 januara
1 jula
1 januara
1 jula
1 januara
1 jula
1 januara
1 jula
1 januara
1 jula
Prosean
Prosean
Prosean

1919 godine
1920
tt

11

tt

1921

tt

it

1922

tt
tt

rt

tt

1923

tt

tt

tt

1924

tt

1925

tt

tt

tt

1926
1927
1928

tt

tt

tt
tt

50.25 v. f r a n a k a za 100 dinara

23.36
35.72
17.09
15.63
tt
tt
ft
ft
7.49 t t
6.71
5.65
6.17
6.45
6.55
7.93
9.02 "
9.13
9.13
9.13
tt

tt

tr

rt

ti

tt

tt

tt

tt
tt

tt

tt

tt

tt

tt

tt

tt

tt

tt

tt

tt

tt

tr

tt

tt

rt

tt

tt

tt

tt

tt

tt

tt

tt

tt

rt

tt

tt

tt

tt

>t

tt

tt

tt

tt

tt

tt

tt

tt

tt

tt

tt

tt

tt

tt

tt

tt

tt

tt

rt

tt

tt

tt

tt

tt

tt

it

tt

rt

N. Popovi D. Mii, Naa domaa privreda, Beograd, 1929, 31.

hoda do zavrnog rauna 1928/29. iznosio je oko 10 milijardi dinara, dok su
dugovanja drave za isto vreme narasla na 800 miliona dinara. Zadovoljenje
dravnih potreba iz vanbudetskih prihoda smanjilo je u prilinoj meri poresko
optereenje stanovnitva. Ipak su posredni i neposredni porezi, koji su do 1928/29.
iznosili preko 50 milijardi dinara, bili glavni prihod drave. Postojea politika
preteranog poreskog optereenja, koja je poela da slabi tek od 1926. godine,
onemoguavala je bri razvoj privrede. Uvoenje oblasnih samouprava, zbog
njihove slabe finansijske situacije, partijskih borbi i tenje da svaka oblast postane zasebno poresko, privredno, pa ak i carinsko podruje, nije delovalo pozitivno na privredni razvoj zemlje. Tome je doprineo i prenaglaen nadzor i interes drave da prvenstveno zatiti svoje interese u pogledu finansijske i fiskalne
politike.
5
Slabom privrednom poloaju nove drave pored opteg haosa u saobra a j u i vezama meu pojedinim krajevima zemlje, u velikoj meri doprinosilo je i
potpuno paralisano bankarstvo. Stoga je jedna od prvih mera ekonomske politike bilo ureenje valutnog pitanja, tj. utvrivanje jedinstvenog platenog i monetarnog sistema. Opredeljenje da zajednika valuta bude dinar imalo je, pored politike simbolike" i svoje vane ekonomske razloge. I pored toga to
je u okupiranoj Srbiji 19141918. dinar prisilno devalviran i zatim potpuno istisnut iz prometa, u vajcarskoj on je imao bolji kurs od krune za sve vreme
rata. Okupator je igosanjem dinarskih novanica u zemlji praktino doprineo
da se onemogui pekulacija sa tim dinarima u inostranstvu. Zahvaljujui toj
injenici, kao i interventnim kreditima koje je pri k r a j u rata Narodna banka
Srbije dobila od saveznika, dinar je u zajedniku dravu uao sa ouvanom stabilnou. Ovaj neobino vaan podatak potvruje i elaborat slovenakog finansijskog eksperta dr Milka Brezigara, koji je sainjen po nalogu slovenake Narodne vlade na osnovu analize odnosa krune i dinara prema stranoj valuti na
berzama poznatih evropskih finansijskih centara. Na sednicama Privrednog odseka Narodnog sveta u Ljubljani 21. i 22. oktobra 1918. dr Brezigar je istakao u
svom ekspozeu o valutnom pitanju da je realan odnos razmene dinarkruna 24
dinara za 100 kruna ili ak 15 dinara za 100 kruna, t j . odnos 1:6,6. Istovremeno
dr Brezigar je insistirao da se igosanje kruna sprovede odmah kako bi se spreila oigledna inflacija koja nastaje usled pekulacija velikih razmera sa krunama. Slovenake politike voe i pored ovog saznanja insistirali su na razmeni 1:1.

28 2

*1 J

OO
<N

KRETANJE

Pokrajine

1919

1921

1920

NEPOSREDNIH

1922

POREZA

1923

1924

1) Hrvatska i
Slavonija

19,442,375

36,911.030

117,582.182

145,587.311

229,633.806

289,910.802

2) BosDa i
Hercegovina

16,665.820

32,807.035

62,563.596

68,055.158

184,411.935

220,727.275

3) V o j v o d i n a

18,488.241

29.065.596

132,757.004

128,561.335

277,811.021

363,178.627

4) Slovenaka
5) D a l m a c i j a
6) S r b i j a i
Crna Gora
Ukupno u
dravi

PO

POKRAJINAMA

1925

383,138.212

1926

1927

1928

Svega

415,780.577

355,136.302

343,455.275

2.336,077.917

246,922.757

220,342.591

219.063.120

203,034.462

1.474,583.749

524,642.257

490,370.063

412,428.837

2.867.694.481

456,391.519
17,735.158

27,213,288

77,140.948

92,546.011

173,610.891

190,438.719

295,263.755

226,083.384

227,825.911

1.526,550.585

205,198.520
1,151.026

9,194.841

2,620.208

18,595.325

33,629.549

39,380.499

54,948.374

57,793.204

331,132.923

55,271.649

58,548.248
12,914.000

44,482.284

121,186.687

86,396.622

166,089.473

j 520.425.259

134,726.217

284,080.697 j

342,201.599

394,636.610

429,522.296

443,262.157

1.446,337.524

1.899,551.947

1.839,592.118

1.712,987.972

507,663.258

2.714.675.785

!
622,065.359

N. Popovi D. Mii, Nau domaa privreda, Beograd, 1929. 17,

1.183,177JV2

1.774,091.284

11.250.715.440

Posle sastanka finansijskih eksperata u Narodnom vijeu SHS u Zagrebu

poetkom novembra, i razgovora u Ljubljani u Narodnom svetu 13. novembra
1918, zatim odluke eha na monetarnoj konferenciji u Beu krajem ovog meseca
da emituju umesto krune vlastiti novac, kao i proglaenje ujedinjenja 1. decembra 1918, valutnom pitanju se moralo konano prii sa praktine strane. U januaru 1919. dr Brezigar se vratio iz inostranstva gde je po nalogu jugoslovenskog
ministarstva finansija prouavao problem valutne politike. On je u svojim saoptenjima upozoravao da Antanta nee reavati finansijska pitanja Kraljevine
SHS, pogotovu ne problem zajmova koje su preanski" krajevi uplaivali Austro-Ugarskoj za voenje rata 19141918. Isto tako, naglaavao je dr Brezigar,
Jugoslavija e morati sama da nalazi pokrie za gomile austrougarskih kruna
koje cirkuliu u dravi i sa kojima se pekulie. I, kako je dr Brezigar predviao,
zbog svih ovih nereenih pitanja doi e do politikog sukoba izmeu pokrajina
bive Drave SHS i Stare Srbije". To se i dogodilo. Odluka o razmeni kruna
dinar 4:1, kao i o igosanju kruna, bila je prva antisrpska i antijugoslovenska
parola koju je preanska" buroazija lansirala odmah posle stvaranja zajednike
drave.
Zakonom o Narodnoj banci SHS ve od 1. februara 1920. ova ustanova je
preuzela finansijske poslove na celokupnoj teritoriji drave. Otpoelo je i preuzimanje filijala Austrougarske narodne banke, to je trajalo do juna 1931. Banka
je prila likvidaciji cirkulacije razliitih valuta u zemlji (kruna, dinar, perper,
lev, marka). igosanjem austrougarskih kruna zapoetim 25. decembra 1918, a
zavrenim 31. januara 1919, utvreno je da u zemlji krui 5.323 miliona kruna.
Vrednost ove valute najbolje ilustruje podatak da je ukupna cirkulacija novca
Austrougarske banke iznosila 1914. 2.493 miliona kruna, a krajem 1918. ak 52
milijarde kruna.
Usled pekulacija sa falsifikovanjem igova i ubacivanjem velikih koliina
kruna u zemlju od 26. novembra 1919. pa do 11. januara 1920, prilo se markiranju ve igosanih kruna, pri emu se, po ugledu na ehoslovaku, odbijalo
20% od svake novanice i omoguavalo da se tim odbitkom plate poreska dugovanja. Ukupna svota markiranih kruna iznela je 5.686,606.730, to znai da je
bilo za 363,606.730 kruna vie nego prilikom igosanja. Sve te pekulacije prekinute su odlukom vlade i parlamenta o razmeni 4:1 i sa 1. februarom 1920. definitivno je kruna izbaena iz prometa. Zamena perpera, leva i drugih valuta prola je bez veih problema. Unifikacija valute u Kraljevini SHS izvrena je krajem 1921. I pored svih nesporazuma i politikih sumnjienja, ostala je injenica
da su imaoci kruna u Kraljevini SHS proli znatno bolje od onih imaoca u Austriji i Maarskoj.
Sve ove valutne nevolje u koje je zapala Kraljevina SHS (inflacija, nestabilnost, prelivanje drutvenog bogatstva usled finansijskih pekulacija iz nerazvijenih u razvijene krajeve zemlje i si.), trajale su, uglavnom, do januara 1923,
kada dinar izlazi iz krize i postaje, naroito od 1925. do 1931, stabilna valuta.
Tome je u velikoj meri, pored privrednog poleta, doprinela ravnotea u dravnim rashodima i prihodima koja je prvi put dostignuta u budetu za 1923V24.
godinu, kao i vezani sistem devizne trgovine pomou koga je Narodna banka
postala gospodar berze otkupom 1/3 deviza od izvoznika za raun drave.
6 Sa ulaskom u zajedniku dravu krajem 1918. stvoreni su uslovi za funkcioniranje zajednikog jugoslovenskog trita. Njega je, meutim, usled nepovoljnih tradicionalnih ekonomskih usmerenja i nedostatka meusobnih veza,
a pogotovu onih saobraajnih izmeu severa i juga zemlje, tek trebalo stvarati.
Slovenija, Hrvatska, kao i neki drugi krajevi u zemljama bive Austro-Ugarske,
uli su u novu dravu, za razliku od onih zemalja koje su bile okupirane, privredno ouvane. Meutim, nacionalne buroazije traile su jednake uslove u investicijama, snabdevanju, poreskoj politici itd. Jugoslovenske vlade i parlament,
u kojima je dominirala politika volja srbijanske veine, donosili su odluke
koje su prvenstveno vodile rauna o obnovi ratom razorenih i privredno zaostalih krajeva, to je i izazvalo nezadovoljstvo kod opozicionih stranaka, naroito
u Hrvatskoj i Sloveniji. Poev od prosvetne pa do poreske politike, drava je
|284

primenjivala mnoge sistemske zakone bive Kraljevine Srbije, a svojom privrednom politikom jaala je centralizam. On je bio jedino politiko usmerenje ka konsolidaciji tek stvorene drave, u kojoj je u svim njenim oblastima ivota bilo
nebrojeno praktinih razloga za nesporazume, a samo nekoliko naelnih, idejnih
i politikih pogleda, za zajednitvo i saradnju. Kao jedna od karakteristika odnosa vladajue velikosrpske politike prema zahtevima preanske" buroazije
bilo je, na primer, odluno odbijanje isplata austrougarskih vojnih zajmova, kojima su, dobrim delom, finansirane ratne operacije protiv Srbije i Crne Gore,
a, na drugoj strani, vrlo brzo regulisanje penzija vojnim invalidima bive austrougarske vojske.
Jedno od najosetljivijih pitanja sa kojim se suoila nova drava bio je
problem izgradnje novog, jedinstvenog poreskog sistema. U jugoslovenskim zemljama Austro-Ugarske postojala su tri razliita poreska sistema: u Sloveniji i
Dalmaciji austrijski, maarski u Hrvatskoj, Slavoniji i Vojvodini, i poseban
bosanski" u Bosni i Hercegovini. Ako se ovima dodaju zasebni poreski sistemi
u Srbiji i Crnoj Gori, znai da je nova drava posle osnivanja imala praktino
pet poreskih sistema, sa kojima je trebalo da zapone svoju egzistenciju. Od juna
1921. Srpski poreski zakon proiren je na Crnu Goru, ali to nije znatnije ublailo zateene neravnomernosti u podeli poreskih optereenja koje je, u sukobima nacionalnih i stranakih interesa, buroazija sve vie isticala kao glavni
razlog za nesporazume. Iz politikih i fiskalnih razloga traeno je to hitnije
izjednaenje zakonodavstva da bi se spreio postojei haos u poreskoj politici.
Vidovdanski ustav je u l. 116. odredio osnove poreske politike, ali ona nije
mogla brzo da se sprovede, jer su, izmeu ostalog, bile unitene i mnoge poreske
knjige u ratom razorenim krajevima. Drava je u prvi mah prila korekciji postojeih propisa, poveanju izvesnih poreskih stopa, zavoenju novih poreza i uvoenju opteg vanrednog prireza. U tom pravcu, uporedo sa radom na unifikaciji
zakonodavstva, bila je usmerena politika neposrednih poreza do 1925. Naime, ministri finansija M. Nini i V. Jankovi pokuali su da poprave veliki budetski
deficit 1919. god. porezima na ratne dobitke i poveanjem carinskih stopa; K.
Stojanovi je 19201921. proirio invalidski porez bive Kraljevine Srbije na itavu dravu i uveo porez na poslovni promet, koji je K. Kumanudi ozakonio fu
januaru 1922. Da bi se kod poreza na zemlju u oblastima sem Srbije i Crne Gore
poreske osnovice, utvrene za vreme Austro-Ugarske, dovele u sklad sa devalvacijom krune", Finansijskim zakonom za 1920/21. godinu one su podignute na
etvorostruki, odnosno trostruki iznos. M. Stojadinovi je ojaao dravne prihode zavoenjem privremenog" vanrednog dravnog prireza u iznosu od oko 30%
na sve postojee neposredne poreze i dotadanje dravne prireze sa malim izuzecima za god. 1924/25.
I pored svih preduzetih mera u periodu 19191924. neposredni porezi
inili su samo 7,6% dravnog budeta. Od 1922. zapoet je rad na unifikaciji
poreskog zakonodavstva, pa je Direkcija neposrednih poreza izradila tabelu
po kojoj je poresko optereenje po glavi stanovnika za 19191921. za pojedine
krajeve bilo: u Hrvatskoj 47,7 din.; u BiH 44,47 din.; Srbiji (u predratnim granicama) 57,45 din.; Sloveniji 62,98 din. itd. Postojea nejednaka poreska optereenja u pojedinim jugoslovenskim zemljama koriena su za grube politike
obraune, jer su podaci o njima bili netani, esto falsifikovani i zloupotrebljavani. Tek je Zakonom o neposrednim porezima, izglasanim na sednici Narodne skuptine 7. februara 1928. i njegovim stupanjem na snagu od 1. januara
1929, uneto vie reda u poresku politiku drave. Meutim, treba istai, da je ovaj
zakon, izglasan pod parolom unificiranja razlitih poreskih sistema, sankcionisao
poresku reformu koja je za realan efekat imala ignorisanje socijalnih potreba
drutva, a jaanje materijalne osnove drave i njenih organa.
Do sloma drave poresko pitanje" u politikim obraunima meu nacionalnim buroazijama u zemlji bilo je u centru panje. U meusobnim optubama dominirala je parola o bezobzirnoj eksploatatorskoj poreskoj politici koju je
vodila srpska buroazija, pri emu su ignorisani ustavni i zakonski uslovi oporezivanja prema privrednom i finansijskom poslovanju, razlike izmeu razvijenih
i nerazvijenih krajeva, pitanja pomoi i solidarnosti. Za sve te osnovne uslove
zajednikog ivljenja sukobljene graanske partije u borbi za vlast nisu imale
nikakvih dravotvornih" obzira.
Mir"

SPOLJNA T R G O V I N A K R A L J E V I N E SHS

19201929J

koliina
u tonama

vrednost
u dinarima

5,329.866
4,526.762
4,251.459
4,884.718
4,398.466
3,915.700
3,025.914
2,213.881
1,583.658
915.186

7.921,707.922
6.444,699.695
6.400,153.065
7.818,180.094
8.904,539.328
9.538,774.432
8.048,843.930
3.691,166.163
2.460,737.562
1.320,606.055

1,671.521
1,565.409
1,331.256
1,241.054
1,513.862
1,127.686
1,123.019
1,232.414
733.638
439.563

7.594,750.329
7.835,326.036
7.286,290.829
7.631,779.276
8.752,878.739
8.221,743.552
8.309,635.472
6.441,876.189
4.122,097.642
3.465,819.272

vrednost
u dinarima

vrednost
u dinarima

1929
1928
1927
1926
1925
1924
1923
1922
1921
1920

Izvoz vei ( + ) ili manji

() od uvoza
koliina
u tonama

koliina
u tonama

Uvoz

Godina

Izvoz

Odnos vrednosti
izvoza prema
vrednosti uvoza

(Uporedni pregled)

+3,658.345 + 326,957.593 104-31

+ 2,961.353 -1.390,626.341 82-85
+2,920.203 - 886,137.764 87-84
+ 3,643.664 + 186,400.818 102-44
+2,884.604 + 151,760.589 101-73
+2,788.014 + 1.317,030.880 116-02
+ 1,902.895 - 260,791.542 96-86
+ 981.467 -2.750,710.026 57-29
+ 850.020 -1.661,360.080 59-69
+ 475.623 -2.145,213.217 38-10

Statistiki godinjak 1929, knj. I, Beograd, 1932, 265.

7 Kraljevina SHS zapoela je svoj privredni ivot i sa nerazvijenom industrijom, koja je, neravnomerno rasporeena po dravi, imala 1921. 1.831 preduzee, 152.811 radnika u preraivakoj industriji i 38.723 u rudarstvu i topioniarstvu. Po stepenu zapoljavanja od 1,3% ukupnog stanovnitva, jugoslovenska industrija bila je meu najnerazvijenijim u Evropi. Njen glavni smetaj bio
je u severnim i severozapadnim krajevima drave, zatim u Beogradu, Zemunu i
Panevu, a njena osnovna karakteristika veliki broj malih preduzea i slabo
razgranienje izmeu industrijske i zanatske proizvodnje. U celoj dravi 1921.
god. od industrije i zanatstva ivelo je 9,9%, a kasnije tek 11% stanovnitva, pri
:emu, na primer u Sloveniji 22,15%, u Vojvodini 15,88"/o itd.
Odlukom Ministarskog saveta od 11. marta 1919. carinska tarifa, koja je
titila industriju u Kraljevini Srbiji, proirena je na itavu zemlju. Uz carinske
olakice za uvoz opreme i maina u 1920. godini i sline podsticajne mere, omoguen je neposredno posle stvaranja drave veliki polet u razvoju industrije,
toji je trajao sve do stabilizacije dinara, odnosno zaustavljanja inflacije krajem
1923. U tom periodu proseni porast godinjih investicija u industriji iznosio
je 5,2% (1921. ak 7,9%), to jasno govori o industrijskom prosperitetu, pogoovu kada se ima u vidu prosena stopa investiranja u industriji za celo meu-atno razdoblje u iznosu od 22,2%. Prema stanju iz 1918. porast kapaciteta
Industrijskih preduzea do kraja 1923. iznosio je 40,49% i on je bio znatno
pei u severnim krajevima zemlje. Nagli pad u razvoju industrije usledio je
losle 1923. i uglavnom je nastao usled spoljnotrgovinskih tekoa i nastupajue agrarne krize u zemlji. U ovom periodu zapaa se vei razvitak industrije u
unim krajevima drave. Sa razvitkom industrije razvijalo se rudarstvo i topioniarstvo, a u njima je udeo stranog kapitala bio znatniji. Nerazvijena industrija
tije, meutim, mogla da ozbiljnije utie na bri razvoj drugih privrednih grana.
Jedna od bitnih prepreka optem privrednom razvoju zemlje bio je slab
neracionalan saobraaj. Kraljevina je posle ujedinjenja imala oko 9.000 km pru;a uskog i irokog koloseka, koje su bile u Srbiji razorene, a u mnogim delovima
emlje dotrajale. Pored nedostatka vagona i lokomotiva, najveu tekou predtavljale su slabe veze izmeu pojedinih delova zemlje, posebno izmeu sever' ^ J junih krajeva. Povezivanjem pruge SarajevoViegrad sa prugom Stala
-Uice 1923, otpoeo je zamaan posao na izgradnji novog jugoslovenskog esznikog sistema, kao_ osnovne pretpostavke daljeg privrednog razvoja zemlje.
Jporedo sa razvojem eleznica postepeno su poveavani i kapaciteti pomorskog,
enog i drumskog saobraaja, zbog ega je do 1929. drava poveala i svoja
nostrana dugovanja.

86

Unutranja i spoljnopolitika stabilizacija prilika u Kraljevini SHS imala

je za posledicu, naroito od 1924, i pojaani plasman stranog kapitala u jugpslovensku privredu. Na domaoj sceni ve su se tada nazirala tri osnovna obeleja razvitka jugoslovenske ekonomike i njene politike izmeu dva svetska rata: pod zatitom svoje politike hegemonije srpska buroazija izvlaila je koristi preteno iz dravnih izvora prihoda (fiskalne politike, raznih sinekura, domaih
i stranih zajmova, investicija, dravnih preduzea, pekulacija sa obveznicama
ratnog zajma, vojnih nabavki i si.); hrvatska buroazija iz tradicionalno jakog
i sve jaeg osnovnog oslonca svoje moi finansijskog kapitala, dok su slovenaki graanski politiki vrhovi viziju svog nacionalnog prosperiteta" gradili
na favorizovanju preraivake industrije, oslonjene na prostrano i gladno jugoslovensko trite, njegovu jeftinu sirovinsku i prehrambenu ponudu.
Privrednu sliku o Kraljevini SHS 19201929. pokazuje i navedena tabela
o spoljnoj trgovini, pri emu treba imati u vidu da su se najvie izvozili poljoprivredni proizvodi i njihove industrijske preraevine, zatim metali i rude raznih vrsta, dok se uvoz sastojao preteno od sirovina za tekstilnu industriju,
maina, saobraajnih sredstava, hemijskih proizvoda, lekova i drugih, uglavnom
industrijskih roba, kao i sirovina za potrebe industrije.
">QT