Test Pitanja Fizikalna Medicina I Rehabilitacija

Univerzitet u Kragujevcu
Medicinski fakultet
TEST PITANJA SA ODGOVORIMA

IZ FIZIKALNE MEDICINE I
REHABILITACIJE
Miodrag Veljkovi
Milorad Jevti
Tanja Lukovi
Miodrag Veljkovi
Milorad Jevti
Tanja Lukovi
TEST PITANJA SA ODGOVORIMA IZ
FIZIKALNE MEDICINE I
REHABILITACIJE
Recenzenti:
Prof. dr sci. STEVAN JOVI
Prof. dr sci. MIHAJLO PANTOVI
Prof. dr sci. MOMILO MILORADOVI
Izdava:
Medicinski fakultet u Kragujevcu
Za izdavaa:
Prof dr sci. SLOBODAN JANKOVI, dekan
Urednik:
Doc.dr sci. MIODRAG VELJKOVI
tampa:
tamparija "Grafiar" Kragujevac.
Tira: 500 primeraka.
Odlukom Komisije za izdavaku delatnost Nastavno-naunog vea

Medicinskog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu, od 25.10.2002.
br.1479, rukopis je odobren za tampanje kao repetitorijum za studente
Medicinskog fakulteta.
ISBN 86-82477-69-6
Univerzitet u Kragujevcu
Medicinski fakultet
TEST PITANJA SA ODGOVORIMA

IZ FIZIKALNE MEDICINE I
REHABILITACIJE
Doc. dr sci. Miodrag Veljkovi
Prof. dr sci. Milorad Jevti
Doc. dr sci. Tanja Lukovi
nastavnici Medicinskog fakulteta u Kragujevcu na predmetu
Fizikalna medicina i rehabilitacija,
Kragujevac, 2002.
IZVOD IZ RECENZIJA
Test pitanja su koncipirana tako da svako pitanje ima tri
odgovora od kojih je samo jedan taan, ili pet odgovora od kojih su dva
tana. Takoe, pojedina test pitanja daju mogunost kratkog pismenog
obrazloenja pitanja.
Na kraju test pitanja data su reenja, odnosno klju za tane
odgovore na svako pitanje.
Reavajui ova pitanja studentu se prua izvanredna prilika
provere i dopune svog znanja, a takoe ovakav pristup provere znanja
omoguuje dobru objektivizaciju studentskog znanja. Test pitanja
predstavljaju doprinos inovaciji provere znanja s obzirom da je
iskljuena subjektivnost ispitivaa.
Recenzenti
SADRAJ
Strana
I OPTI DEO . 1
II SPECIJALNI DEO . 5
Fototerapija 6
UV zraci 6
IR zraci .. 8
Laseroterapija 9
Magnetoterapija . 11
Termoterapija 12
Hidroterapija 17
Balneoterapija .. 19
Elektroterapija . 20
Elektrodijagnostika .. 27
Mehanoterapija . 31
Kineziterapija .. 34
III MEDICINSKA REHABILITACIJA .
Opti deo .
Proteze i ortoze
Rehabilitacija bolesnika sa posttraumatskim stanjima
Rehabilitacija reumatolokih bolesnika
Rehabilitacija neurolokih bolesnika
P.M.N. ..
Hemiplegija ..
Rehabilitacija kardio-vaskularnih bolesnika
Rehabilitacija pulmolokih bolesnika .
37
37
40
42
47
53
53
60
67
72
IV ODABRANA POGLAVLJA .. 77
TANI ODGOVORI 81
LITERATURA ... 93
V
VI
I OPTI DEO
1. Naziv
znai:
a.
b.
c.
fizikalna medicina vodi svoje poreklo od grke rei fisis, to

Energija
Priroda
Agens
2. Navedite najmanje pet vetaki dobijenih fizikih agenasa koji se

koriste u fizikalnoj terapiji:
a. .......................................................
b. .....................................................
c. .......................................................
d. .......................................................
e. .......................................................
3. Fizikalna medicina se deli na:
a. Fizikalnu profilaksu,
b. Fizikalnu terapiju i
c. .......................................
4. Specifine metode klinikog pregleda u fizikalnoj medicini i
rehabilitaciji su:
a. ......................................
b. .......................................
c. .........................................
d. .............................................
e. ...............................................
5. Manuelnim miinim testom se odreuje:
a. miina izdrljivost;
b. miina snaga;
c. elastinost miia.
6. Ocena 1 po manuelnom miinom testu znai:
a. mii moe savladati pun obim pokreta u zglobu bez
iskljuenja zemljine tee (teine segmenta);
b. mii moe savladati pun obim pokreta u zglobu uz iskljuenje
zemljine tee;
c. mii ne moe izvesti pokret ali se moe vizuelno i palpatorno
registrovati njegova kontrakcija.
1

zemljine tee;
zemljine tee;
zemljine tee;
c. mii moe izvesti pun obim pokreta u zglobu i savladati
delimian manuelni otpor terapeuta.
10. Kada je mii po manuelnom miinom testu na oceni 0 to znai da
se radi o:
a. paralizi miia;
b. parezi miia;
c. postinaktivitetnoj atrofiji.
11. Prednosti manuelnog miinog testa su:
a. jednostavan je za izvoenje i moe se raditi kod kue i u
ustanovi;
b. zavisi od motivacije i saradnje pacijenta;
c. subjektivnost ocena;
d. zahteva jeftinu aparaturu;
e. ne zahteva aparaturu.
12. Uglomerom ili goniometrom se meri:
a. obim ekstremiteta;
b. obim pokreta u zglobovima;
c. obim zglobova.
2
13. Prilikom merenja obima pokreta u zglobovima merenje se vri od

neutralnog, odnosno nultog poloaja zgloba, koji predstavlja:
a. zglob u opruenom poloaju;
b. zglob pod uglom od 90 stepeni;
c. poloaj koji zglob zauzima u stojeem stavu sa sputenim
rukama pored tela.
14. Neutralni poloaj za merenje obima pokreta u talokruralnom zglobu je
poloaj zgloba:
a. pod pravim uglom;
b. opruen poloaj zgloba.
15. Prilikom merenja obima pokreta u zglobu meri se aktivna i pasivna
pokretljivost, pri emu:
a. aktivna pokretljivost zaostaje za pasivnom pokretljivou;
b. pasivna pokretljivost zaostaje za aktivnom pokretljivou;
c. nema razlika izmeu aktivne i pasivne pokretljivosti.
16. Navesti najmanje pet pokreta u ramenom zglobu:
a. ..............................................
b. .............................................
c. ..............................................
d. ..............................................
e. ................................................
17. Navesti najmanje pet pokreta u zglobu kuka:
a. ..............................................
b. .............................................
c. ..............................................
d. ..............................................
e. ................................................
18. Dopiite latinske nazive za sledee pokrete ekstremiteta:
a. pregibanje (.................................)
b. privoenje (...................................)
c. odvoenje (....................................)
d. opruanje (.....................................)
19. Skraen oberov znak znai:
a. smanjenu pokretljivost vratne kime;
b. smanjenu pokretljivost lumbalnog dela kime;
c. oteenje n. ischiadicusa.
3
20. Merenjem obima ekstremitetima evaluira se:

a. miina masa;
b. miina snaga;
c. miina elastinost.
21. Merenjem obima ekstremiteta evaluiraju se:
a. terapijski efekti fizikalnog tretmana kontraktura zglobova;
b. terapijski efekti fizikalnog tretmana kontraktura miia i tetiva;
c. terapijski efekti fizikalnog tretmana sinovitisa zglobova.
22. Obim lakta se meri:
a. preko vrha olekranona pri emu je lakat savijen;
b. preko najdebljeg mesta u predelu lakta;
c. preko vrha olekranona pri emu je lakat opruen.
23. Duina donjeg ekstremiteta se meri:
a. u leeem poloaju od kriste ilijake do unutranjeg maleolusa;
b. u leeem poloaju od spine iliace anterior superior do
unutranjeg maleolusa;
c. u stojeem poloaju od spine iliace anterior superior do
unutranjeg maleolusa.
24. Navedite bar tri grupe aktivnosti koje se testiraju testom aktivnosti
dnevnog ivota:
a. ..........................................
b. ..........................................
c. ...........................................
d. ...........................................
II SPECIJALNI DEO
25. Naziv fizikalna (medicina, terapija) potie od:
a. grke rei fizis to znai fiziki agens;
b. grke rei fizis to znai prirodna, tj. primena prirodnih
faktora u medicini i u cilju leenja;
c. latinske rei fizis to znai primena vetakih fizikih faktora
u cilju leenja.
26. Opta
je:
a.
b.
c.
(nespecifina reakcija) koju izaziva vei broj fizikalnih agenasa

vazodilatacija krvnih sudova;
nadraaj motornih nerava;
pretvaranje provitamina D u vitamin D.
27. Bioloka reakcija do koje dolazi pod dejstvom razliitih fizikih

agenasa, uglavnom je nespecifinog karaktera i manifestuje se
lokalnim promenama u koi i drugim tkivima i zavisi, uglavnom od:
a. ..............................................
b. ..............................................
28. Navedite bar pet oblasti fizikalne terapije:
a. ...............................
b. .....................................
c. .......................................
d. ........................................
e. ........................................
f. ..........................................
29. Upiite vid energije koja se koristi u sledeim oblastima fizikalne
terapije:
a. Fototerapija .......................................
b. Termoterapija.......................................
c. Hidroterapija..........................................
d. Eelektroterapija......................................
e. Kineziterapija.........................................
FOTOTERAPIJA
30. Pod helioterapijom se podrazumeva primena:
a. pojedinih boja vidljive svetlosti u terapijske svrhe;
b. suneve svetlosne energije u cilju leenja;
c. mikrotalasa u cilju leenja.
31. Metodika primene svetlosne suneve energije (helioterapija) je
razraena u emi po:
a. Milieviu i Rotoviu;
b. Dalfildu;
c. Rollier-u.
32. Efekat delovanja Suneve svetlosne energije na organizam:
a. zavisi od zagaenosti vazduha;
b. ne zavisi od zagaenosti vazduha;
c. ne zavisi od nadmorske visine.
33. Radi obezbojavanja novoroenadi (icterus neonatorum) koristi se:
a. crvena boja;
b. zelena boja;
c. plava boja.
34. Kontraindikacija za primenu helioterapije je:
a. Psoriasis vulgaris;
b. Hipohromna anemija;
c. TBC kostiju;
d. Stanja posle cerebrovaskularnog inzulta.
UV ZRACI
35. U spektru elektromagnetnih talasa UV zraci se nalaze izmeu:
a. vidljive ljubiaste svetlosti i X zraka;
b. vidljive ljubiaste svetlosti i mikrotalasa;
c. vidljivog dela svetlosti i infracrvenih zraka.
36. Ultravioletni zraci su:
a. fototermiki zraci;
b. fotohemijski zraci;
c. odgovorni za fotosintezu biljaka.
37. Vetaki izvori za dobijanje UV (ultravioletnih zraka) nazivaju se:

a. Kvarcne lampe;
b. Sollux lampe;
c. Heliomati i svetlosni arnjevi.
38. Kvarcni brener (ultraviolet) je:
a. izvor toplog zraka;
b. izvor kombinovanog toplog i hladnog zraka;
c. izvor hladno-hemijskog zraka.
39. Najvei bioloki efekat u smislu stvaranja eritema na koi imaju
a. UVA zraci;
b. UVB zraci;
c. UVC zraci.
40. Lokalna reakcija na dejstvo UV zraka se ispoljava kao:
a. eritem, pigmentacija, stimulacija regeneracije elija, ubrzanje
granulacije epitela, baktericidno delovanje;
b. lokalno antiinflamatorno delovanje;
c. pojaano delovanje na motorne nerve, to se manifestuje
hipertonusom.
41. Opte reakcije organizma na fizioloko delovanje ultravioletnih zraka
se ispoljavaju u:
a. poboljanju funkcije imunolokog sistema i podizanju
otpornosti organizma prema infekcijama;
b. Poboljanju elastinosti i istegljivosti vezivnog tkiva;
c. Smanjenju gama spastinosti.
42. Biodoza je odreivanje individualne i regionalne osetljivosti na
delovanje:
a. Ultravioletnih zraka;
b. Infracrvenih zraka;
c. Vidljive svetlosti.
43. Biodoza se izraava u:
a. santimetrima,
b. minutima,
c. satima,
d. vatima,
e. amperima.
44. Doziranje ultraljubiastih zraka se vri prema:

a. subjektivnom oseaju pacijenta;
b. eritemnoj reakciji;
c. ukupnoj energiji u vatima.
45. Indikacije za ultravioletno zraenje su:
a. psoriasis vulgaris,
b. hipertireosis,
c. degenerativni reumatizam,
d. psihijatrijska oboljenja,
e. stanja posle frakture kostiju,
f. aktivna tuberkuloza plua.
46. Dijagnostika ultravioletnim zracima se odnosi na fenomen
fluorescencije i tumaenje tog fenomena i tom prilikom se koriste zraci
talasne duine 365,5 nm koji se zovu:
...................................................................................
47. Wood-ovi zraci i fenomen fluorescencije se koriste u dijagnostici:
a. gljivinih oboljenja koe,
b. preloma kostiju,
c. reumatskih bolesti.
IR ZRACI
48. Vetaki izvor za dobijanje infracrvenih zraka je:
a. Kvarc lampa,
b. Sollux lampa,
c. Mediapan lampa.
49. Infracrveni zraci su:
a. toplotni zraci,
b. hemijski aktivni zraci,
c. hladni zraci.
50. Prodornost IR (infraru) zraka iznosi:
a. 1-10 mm, to znai da se IR energija apsorbuje u koi i
potkonom tkivu;
b. ne prelazi 0,1 nm (stratum Malpighi), to znai da ih apsorbuju
elije epiderma;
c. 10-20 mm, to znai da se IR energija apsorbuje u miinom
sloju.
8
51. Lokalna reakcija u koi u vidu eritema, koji se javlja pri aplikaciji
infracrvenih zraka, nastaje:
a. posle latentnog intervala, koji iznosi nekoliko asova;
b. odmah po aplikaciji IR zraka;
c. posle latentnog intervala, koji iznosi najmanje 24 sata.
52. Vreme zraenja IR zracima:
a. odreuje se na osnovu biodoze;
b. u proseku traje oko 20 minuta;
c. u proseku traje do 5 minuta.
53. Dijagnostika primena infracrvenih zraka je infracrvena fotografija i
koristi se za dijagnostiku:
a. konih malignih tumora;
b. konih gljivinih oboljenja;
c. venske cirkulacije u mlenim lezdama, cirkulacije u
graviditetu i postpartalno, kao i venske cirkulacije kod portalne
hipertenzije.
54. Indikacije za primenu infracrvenih zraka su:
a. frontalni i maksilarni sinusitis;
b. okluzivna arterijska oboljenja;
c. sklonost ka krvarenju;
d. akutna zapaljenja koe i zglobova;
e. periferna paraliza n.facialisa.
55. Kao uvod u kineziterapiju kontrakture moe se koristititi sledea
fototerapijska procedura:
a. Ultravioletna, kvarc lampa;
b. Infracrvena, Sollux lampa;
c. Hromoterapija.
LASER
56. Koherentnost je:
a. raslojavanje svetlosti;
b. interferencija talasa;
c. fiksirani fazni odnos kod lasera.
57. Koherentnost je :
a. osobina vidljive svetlosti;
b. osobina vrstih tela;
c. osobina laserske svetlosti.
9
58. Monohromatinost je:

a. osobina vidljive svetlosti;
b. jednobojna svetlost;
c. viebojna svetlost.
59. Vidljiva svetlost je:
a. heterohromatska;
b. monohromatska;
c. polihromatska.
60. Laserska svetlost je:
a. nekoherentna;
b. koherentna;
c. polikoherentna.
61. U fizikalnoj medicini i rehabilitaciji se koriste laseri:
a. velike snage;
b. srednje snage;
c. niske snage.
62. Biostimulativni laser:
a. ubrzava zarastanje rana;
b. spreava zarastanje rana;
c. dovodi do destrukcije tkiva.
63. Terapijski laser ima snagu:
a. od 5-50 mW
b. od 100-200 mW
c. od 200-250 mW
64. Terapijski laser prodire:
a. 3-7 mm
b. 7-30 mm
c. 30-50 mm
65. Laser u fizikalnoj terapiji se dozira prema:
a. ......................................................
b. ......................................................
c. ......................................................
d. .......................................................
10
66. Navesti najmanje dve tehnike primene biostimulativnog lasera u

fizikalnoj terapiji:
a. ..................................
b. ...................................
MAGNETOTERAPIJA
67. Magnetofore su:
a. elektrode kod aparaturne magnetoterapije;
b. predmeti od organskih mineralnih materijala (magnetne rude sa
primesom smole);
c. aparati sa niskim strujama u magnetoterapiji.
68. Pulzirajue elektromagnetno polje (magnetoterapija) dovodi do:
a. poveanja parcijalnog pritiska kiseonika u eliji do 200%;
b. poveanja parcijalnog pritiska kiseonika u eliji do 200 puta;
c. poveanja parcijalnog pritiska kiseonika u eliji do 20%.
69. Pulzirajue elektromagnetno polje (magnetoterapija):
a. tedi elijsku energiju;
b. ne utie na utroak elijske energije;
c. poveava stvaranje molekula ATP-a u eliji.
70. Pulzirajue elektromagnetno polje (magnetoterapija)
a. stimulie endokrine funkcije;
b. nema uticaja na endokrine funkcije;
c. deluje inhibitorno na rad lezdi sa endokrinom funkcijom.
71. Pulzirajue elektromagnetno polje (magnetoterapija) za stimulaciju
osteogeneze aplikuje se u trajanju od:
a. 15 minuta;
b. 30 minuta;
c. 60 minuta i due.
72. Jaina pulzirajueg elektromagnetnog polja (magnetoterapije) izraava
se u :
a. amperima
b. vatima
c. teslima
11
73. Pulzirajue elektromagnetno polje (magnetoterapija) deluje u tkivima:

a. termiki;
b. atermiki;
c. nadraajno na motorne nerve.
74. Doziranje pulzirajueg elektromagnetnog polja (magnetoterapija) se
odreuje kroz tri osnovne veliine:
a. .....................................................
b. ......................................................
c. .......................................................
75. Pulzirajue elektromagnetno polje (magnetoterapija)
a. moe se koristiti kod reumatskih zapaljenjskih oboljenja;
b. ne sme se koristiti kod reumatskih zapaljenjskih oboljenja;
c. moe se koristiti u trudnoi.
76. Prednosti
primene
pulzirajueg
elektromagnetnog
polja
(magnetoterapija) su:
a. primena u terapiji fraktura i u toku gipsane imobilizacije;
b. izrazit termiki efekat u tretmanu kontraktura;
c. primena u trudnoi i kod ugraenog sranog pace-maker-a.
77. Metalni implantanti su kontraindikacija za primenu:
a. KTD (kratkotalasne dijatermije);
b. pulzirajueg elektromagnetnog polja (magnetoterapije);
c. ultrazvuka.
TERMOTERAPIJA
78.
Toplota je:
a. oblik elektromagnetne energije;
b. oblik kinetike energije;
c. oblik magnetne energije.
79.
Toplotna energija se moe preneti na oveje telo na tri naina i to

su:
a. ........................................
b. .........................................
c. .........................................
12
80.
Konvekcija je:
a. osobina konveksnog ogledala;
b. nain prenoenja toplote;
c. osobina soiva.
81.
Konvekcija je:
a. prenos toplote provoenjem direktnim kontaktom organizma i
zagrejanog tela;
b. prenos toplote preko nekog medijuma, koji se nalazi u stalnom
kretanju;
c. stvaranje endogene toplote delovanjem visokofrekventne struje
(KTD).
82.
Konverzija je:
zagrejanog tela;
kretanju;
(KTD).
83.
Kondukcija je
zagrejanog tela;
kretanju;
(KTD).
84.
Toplota poveava brzinu hemijskih reakcija po Want-Hoff-ovom

zakonu:
a. poveanje temperature za 1 stepen, poveava brzinu hemijskih
reakcija za 2-3 puta;
b. poveanje temperature za 1 stepen, poveava brzinu hemijskih
reakcija za 50%;
c. poveanje temperature za 10 stepeni, poveava brzinu
hemijskih reakcija za 2-3 puta.
13
85.
Lokalno delovanje toplote na krvne sudove u koi je vazodilatacija

po tipu aktivne hiperemije i ona je rezultat:
a. direktnog delovanja toplote na krvne sudove;
b. direktnog delovanja toplote na krvne sudove i delovanja preko
vegetativnog nervnog sistema u smislu povienja tonusa
parasimpatikusa;
c. direktnog delovanja toplote na krvne sudove i delovanja preko
vegetativnog nervnog sistema u smislu povienja tonusa
simpatikusa.
86.
Aplikovanjem toplote na jedan ekstremitet:

a. izaziva se hiperemija i na suprotnom kontralateralnom
ekstremitetu u istoj regiji;
b. izaziva se suprotna reakcija krvnih sudova na suprotnom
kontralateralnom ekstremitetu u istoj regiji;
c. nema uticaja na reakciju krvnih sudova na suprotnom
kontralateralnom ekstremitetu u istoj regiji.
87.
Pri primeni optih termoterapijskih procedura krvni sudovi

unutranjih organa reaguju antagonistiki u odnosu na reakciju
krvnih sudova u koi, sem krvnih sudova:
a. jetre i slezine;
b. tankog i debelog creva;
c. srca i bubrega.
88.
Opte termoterapijske procedure koje podiu temperaturu tela za 1C

ubrzavaju srani rad za oko:
a. 10 otkucaja u minuti;
b. 20 otkucaja u minuti;
c. 30 otkucaja u minuti.
89.
Pri primeni toplote smanjuje se miini tonus kod:

a. alfa spastinosti;
b. gama spastinosti;
c. nema efekta na spastinost.
90.
Pri primeni procedura hladne diferentne zone smanjuje se miini

tonus kod:
c. nema efekta na spastinost.
14
91.
Toplota aplikovana u lumbalnom delu:

a. deluje na bubrege u smislu poboljanja prokrvljenosti bubrega i
poveanja diureze;
b. prvenstveno deluje na motilitet creva, ubrzavajui peristaltiku;
c. deluje na krvne sudove u paravertebralnim miiima, dok nema
uticaja na cirkulaciju u unutranjim organima.
92.
Navedite bar tri naina aplikacije parafina:

a. ........................................
b. .........................................
c. ..........................................
d. ..........................................
93.
Parafin se odlikuje:
a. ...........................................toplotnim kapacitetom;
b. ...........................................toplotnom provodljivou;
c. ..........................................delovanjem pri prelazu u vrsto
stanje i
d. ..........................................takom tolerancije.
94.
Toplotni kapacitet parafina u odnosu na vodu je:

a. manji;
b. isti;
c. vei.
95.
Indiferentna temperatura parafina u odnosu na vodu je:

a. nia;
b. ista;
c. via.
96.
Parafin se aplikuje na kou na temperaturi od

a. 40 stepeni;
b. 50 stepeni;
c. 60 stepeni.
97.
Procedure parafinom traju, u proseku:

a. 10-15 minuta;
b. 20-30 minuta;
c. 50-60 minuta.
15
98.
Peloid, pored svojstava slinih parafinu, ima i:

a. hemijsko delovanje na mestu aplikacije;
b. jae termiko delovanje;
c. jae kompresivno delovanje.
99.
Nakon skidanja peloida potrebno je tretirani segment:

a. drati uvijen u ebe ili pekir da bi se izbeglo brzo gubljenje
lokalne toplote i da bi terapijski efekat bio izraeniji;
b. odmah nastaviti sa aplikacijom drugih fizikalnih procedura radi
sinhronog delovanja;
c. izmasirati radi poboljanja lokalne cirkulacije i boljeg efekta
peloida.
100. Indikacije za lokalnu primenu termoprocedura su:

a. nespecifini infiltrati;
b. akutna zapaljenja;
c. sklonost ka krvarenju;
d. degenerativni oblici reumatizma;
e. pretea gangrena (okluzivna arterijska oboljenja).
101. U sauni se:
a. moe smanjiti telesna masa (Tm);
b. ne moe smanjiti telesna masa;
c. moe, ali samo privremeno.
102. Nakon boravka u sauni primenjuje se:
a. tuiranje hladnom vodom;
b. tuiranje toplom vodom;
c. tuiranje vruom vodom.
103. Krioterapija dovodi do smanjenja:
c. beta spastinosti.
104. U fizikalnoj terapiji krioterapija se koristi na vie naina (navesti
najmanje 4):
a. ...................................................
b. ....................................................
c. ......................................................
d. ......................................................
16
105. Imerzija je nain primene krioterapije koji podrazumeva:

a. uranjanje distalnog segmenta tela u ledenu vodu;
b. lokalno pakovanje kese s ledom;
c. lokalnu masau kockom leda;
d. primenu lako isparljivih tenosti.
106. Krioterapiju treba primeniti kod:
a. inflamiranog zgloba;
b. morbus Raynaud;
c. stanja posle promrzlina;
d. artroze zglobova.
107. Krioterapija je kontraindikovana kod:
a. inflamiranog zgloba;
b. morbus Raynaud i arterioskleroze krvnih sudova;
c. miinog spazma nakon povreda;
d. akutne povrede mekih tkiva.
HIDROTERAPIJA
108. Indiferentna temperatura vode iznosi:
a. 30C
b. 34C
c. 37C
109. Kod kupki u bazenu po Arhimedovom zakonu telo je olakano za
zapreminu istisnute tenosti, pa se kod nedovoljno zaraslog preloma:
a. moe dozvoliti oslonac na povreenu nogu i olakati hod;
b. i dalje ne sme oslanjati na povreenu nogu;
c. hidroterapija nije dozvoljena do potpunog zarastanja preloma.
110. Dugotrajne opte hidrotermalne procedure, temperature od 40C,
mogu dovesti do:
a. poputanja srca i akutne dilatacije srca;
b. koronarne dilatacije, poboljanje ishrane sranog miia;
c. pozitivnog inotropnog delovanja na srce.
111. Fizioloko delovanje hladne vode ogleda se u dvofaznoj reakciji:
a. koa............................................usled vazo.................................
b. koa............................................usled vazo.................................
17
112. Kod dueg delovanja hladne vode na kou dolazi do trofazne

reakcije:
a. koa..........................................usled
vazo.......................................
b. koa..........................................usled
vazo........................................
c. koa..........................................usled paralize vazo......................
113. U hidrotermalne procedure spadaju:
a. biserna kada;
b. podvodna masaa;
c. kupke, komprese -obloge;
d. ugljovodonine kupke;
e. hidrogalvanska kada.
114. U hidrokinetike procedure spadaju:
a. biserna kada;
b. podvodna masaa;
115. U hidrohemijske procedure spadaju:
a. biserna kada;
b. podvodna masaa;
116. U hidroelektrine procedure spada:
a. biserna kada;
b. podvodna masaa;
117. Priesnietz-ov oblog, koji se pokriva sa nekoliko slojeva suve tkanine,
kako bi se spreio kontakt sa vazduhom spada u:
a. hladne obloge;
b. tople obloge;
c. vrue obloge.
18
118. Prednost hidrokineziterapije u odnosu na kineziterapiju zasniva se na

sledeim principima:
a. ......................................................................
b. ......................................................................
c. ......................................................................
119. Ugljeno kisele kupke (kupke sa CO2) deluju na kou preko
termoreceptora i dovode do:
a. vazokonstrikcije krvnih sudova i time deluju antiinflamatorno;
b. vazodilatacije krvnih sudova i time koa pocrveni;
c. vazoparalize krvnih sudova koe i time dovode do cijanoze
koe.
120. Indikacije za primenu hidroterapije hladne diferentne zone su:
a. miina i psihika napetost i psihomotorni nemir;
b. arterijske angiopatije;
c. hronini oblici zapaljenjskoh reumatizma.
121. Navesti najmanje 4 inioca koji se koriste u talasoterapiji:
a. ..........................................................
b. ............................................................
c. ............................................................
d. ...............................................................
e. ................................................................
122. Kataplazma je:
a. meavina parafina i fanga u jednakim razmerama i aplikuje se
na temperaturi od 50C;
b. meavina istih koliina osuenih algi i lanenog brana i kao
takva aplikuje se na temperaturi od 37C;
c. Meavina gline i mineralne vode i aplikuje se na temperaturi od
37C.
BALNEOTERAPIJA
123. Pod mineralnom vodom se podrazumevaju vode koje imaju:
a. vie od 100 mg suve supstance (mineralnih sastojaka) na jedan
litar vode;
b. vie od 500 mg suve supstance (mineralnih sastojaka) na jedan
litar vode;
c. vie od 1000 mg(1 g) suve supstance (mineralnih sastojaka) na
jedan litar vode.
19
124. Ugljeno kisele mineralne vode sadre ugljen dioksid koji prilikom
hidroterapije drai termo i vazoreceptore izazivajui:
a. snanu vazodilataciju (atermika vazodilatacija) te se koriste
kod oboljenja krvnih sudova gde je toplota kontraindikovana;
b. snanu vazokonstrikciju te se koriste kod stanja sa izraenom
vazodilatacijom krvnih sudova i lokalnom hiperemijom;
c. vazokonstrikciju perifernih krvnih sudova, te se koriste kod
snienog krvnog pritiska u cilju poveanja pritiska u velikom
krvnim sudovima (arterijama).
125. Navesti najmanje tri naina korienja mineralnih voda:
a. .....................................
b. .......................................
c. .......................................
126. Mineralna voda Bukovike Banje spada u:
a. natrijum hidrokarbonatne;
b. kalcijum hidrokarbonatne;
c. natrijum hloridne.
ELEKTROTERAPIJA
127. Primena elektriciteta u terapiji datira od:
a. I veka pre nove ere;
b. od Galvanija, 1790. godine;
c. od Faradeja i Tesle, u IX veku.
128. Specijalni oblici primene galvanske struje su:
a. transkutana elektrina neuralna stimulacija;
b. eksponencijalne struje;
c. negativna elektroliza;
d. modulisane struje;
e. elektroforeza lekova.
129. U jednosmerne impulsne struje (frekvencija do 1000Hz) spadaju:
b. Bernard-ove (dijadinamike) struje;
c. Faradska struja;
d. eksponencijalne struje (Kowarschik);
e. kratkotalasna dijatermija (KTD).
20
130. Niskofrekventne naizmenine struje su:

a. TENS (transkutana elektrina stimulacija);
b. dijadinamine struje;
c. Leduc-ove struje.
131. Srednje frekventne struje su:
a. Faradska struje;
b. sinusoidne struje (Jasnogordski);
c. ekspopnencijalne struje.
132. U visokofrekventne struje(frekvencija preko 100 000 Hz) spada:
b. Faradska struja;
c. kratkotalasna dijatermija (KTD).
133. Primarno tj. fiziko delovanje galvanske struje na organizam je:
a. termiko delovanje;
b. elektronsko delovanje;
c. jonsko delovanje.
134. Hitorfova pojava ukazuje da se u kolu galvanske struje:
a. joni kreu nejednakim brzinama;
b. joni kreu ka suprotno naelektrisnim elektrodama;
c. koloidne estice isti kreu ka suprotno naelektrisnim
elektrodama.
135. Anoda (pozitivni pol) galvanske struje ima sledea dejstva:
a. analgetsko;
b. nadraajno;
c. antiedematozno;
d. poveava edem;
e. vazodilatatorno.
136. Ispod katode dolazi do:
a. takozvanog suenja tkiva zbog odbijanja molekula vode;
b. takozvanog omekanja, pri emu tkiva postaju meka,
elastinija i bolje se rasteu a zbog nagomilavanja molekula
vode;
c. smanjenja permeabilnosti elijske membrane.
21
137. Sekundarno (fizioloko) delovanje galvanske struje na vazomotore

ispoljava se kao:
a. vazokonstrikcija ispod katode i vazodilatacija ispod anode;
b. vazokonstrikcija ispod anode i vazodilatacija ispod katode;
c. vazokonstrikcija ispod obe elektrode.
138. Sekundarno (fizioloko) delovanje galvanske struje na tonus miia
ispoljava se kao:
a. snienja tonusa miia ispod katode i povienja tonusa miia
ispod anode;
b. snienja tonusa miia ispod anode i povienja tonusa miia
ispod katode;
c. snienja tonusa miia ispod obe elektrode.
139. Sekundarno (fizioloko) delovanje galvanske struje na modulaciju
bola ispoljava se kao:
a. analgezija ispod anode;
b. analgezija ispod katode;
c. analgezija ispod obe elektrode podjednaka.
140. Ukoliko se izmeu koe i katode (negativne elektrode) ne postavi
vie slojeva vlane hidrofilne gaze doi e do opekotina na koi koje
su rezultat:
a. hemijskog delovanja HCl (koagulaciona nekroza);
b. hemijskog delovanja NaOH (kolikvaciona nekroza);
c. termikog delovanja elektrine struje.
141. Ukoliko se izmeu koe i anode ne postavi vie slojeva vlane
hidrofilne gaze doi e do opekotina na koi koje su rezultat:
a. hemijskog delovanja HCl (koagulaciona nekroza);
b. hemijskog delovanja NaOH (kolikvaciona nekroza);
c. termikog delovanja elektrine struje.
142. Naa koa moe podneti gustinu struje od:
a. 0,1-0,5 mA/cm2
b. 0,5-1 mA/cm2
c. 2-5 mA/cm2
143. Tehnika po Bourgignonu je:
a. aplikacija ascendentne galvanizacije;
b. tehnika transorbikularne galvanizacije;
c. zahvat manuelne masae.
22
144. Negativna elektroliza, kao specijalni oblik primene galvanske struje,

koristi se za:
a. sterilizaciju kanala korena zuba i aplikativnog dela zuba;
b. depilaciju kod hypertrichoze;
c. transkutano unoenje hidrosolubilnih lekova preko negativne
elektrode.
145. Kontraindikacije za aplikaciju galvanske struje su:
a. stanja posle osteosinteze (metalni predmet u tkivu);
b. stanja posle cerebrovaskularnog inzulta;
c. morbus Raynaud;
d. oteenja integriteta koe na mestu aplikacije elektroda;
e. lokalna akutna zapaljenja.
146. Ledukov ogled pokazuje:
a. da se lekovi mogu unositi transkutano u ivi organizam i da pri
tome ne menjaju svoja farmakoloka delovanja;
b. da KTD zagreva organe i tkiva u organizmu;
c. da joni kalijum jodita mogu prolaziti kroz krompir i reagujui
sa skrobom i vodom dovesti do odreenih reakcija.
147. Joni aktivnih lekovitih supstanci uneti u organizam elektroforezom:
a. aktivniji su od jona unetih na drugi nain zbog simultanog
efekta leka i galvanske struje;
b. manje su aktivni od jona unetih na drugi nain zbog
inhibitornog delovanja galvanske struje;
c. imaju istu aktivnost kao i joni uneti na drugi nain.
148. Novocain, ija je aktivna analgetska komponenta pozitivno
naelektrisana, unosi se u tretirani segment tela elektroforezom lekova
sa:
a. pozitivne elektrode (anode);
b. negativne elektrode (katode);
c. moe se uneti sa bilo koje elektrode.
149. Modulacija RS (rythme syncope) dijadinamikih struja (DDS)
deluje:
a. analgetski;
b. simpatikolitiki;
c. vazodilatatorno;
d. na kontrakcije veih grupa miia i koristi se kod inaktivitetne
atrofije miia.
23
150. Eksponencijalne struje:

a. selektivno drae samo oduzete miie;
b. podjednako drae oduzete i zdrave miie;
c. nemaju uticaja na kontrakciju miia, ve deluju analgetski i
simpatikolitiki.
151. Eksponencijalne struje dovode do:
a. pojedinanih, klonikih kontrakcija paretine i paralitine
muskulature;
b. tetanikih, modulisanih kontrakcija inaktivitetno atrofine
muskulature;
c. pojedinanih, kloninih kontrakcija glatke muskulature miia
mokrane beike i debelog creva.
152. Eksponencijalne struje u elektroterapiji perifernih oduzetosti pruaju:
a. bezbolno i selektivno draenje oduzetih miia, koji su izgubili
sposobnost akomodacije;
b. bezbolno i selektivno draenje zdravih miia, koji su sauvali
sposobnost akomodacije;
c. bezbolno i selektivno tetaniko draenje oduzetih miia, koji
su izgubili sposobnost akomodacije.
153. Tretman paretinih miia eksponencijalnim strujama se vri:
a. svakodnevno, dok mii ne dostigne snagu ocene 2 po
manuelnom miinom testu;
b. svakodnevno, dok mii ne dostigne snagu ocene 3 po
manuelnom miinom testu;
c. u serijama od po 10 dana, sa isto tolikom pauzom, dok mii ne
dostigne snagu ocene 3 po manuelnom miinom testu.
154. Kod najteih oteenja perifernih motornih ivaca i paraliza, koriste
se eksponencijalne struje sa trajanjem impulsa:
a. 100 ms
b. 250 ms
c. 500 ms i vie
155. Eksponencijalne struje
a. mogu se koristiti za elektrostimulaciju glatke muskulature
mokrane beike i debelog creva kod atonije i opstipacije;
b. ne mogu se koristiti za elektrostimulaciju glatke muskulature
mokrane beike i debelog creva;
c. koriste se samo za elektrostimulaciju skeletne muskulature.
24
156. Za elektrostimulaciju inaktivitetnih miia koriste se:

a. eksponencijalne struje;
b. modulisane struje;
c. interferentne struje.
157. Faradska struja se karakterie:
a. simetrijom pozitivne i negativne faze jednog ciklusa i
regularnou ciklusa;
b. asimetrijom pozitivne i negativne faze jednog ciklusa i
iregularnou ciklusa;
c. jednosmernim impulsima polusinusoidnog oblika, pri emu
impuls traje 10 ms a pauza 10 ms.
158. Indikacije za primenu faradske struje su:
a. degenerativni reumatizam;
b. posttraumatska bolna stanja;
c. psihijatrijski poremeaji na nivou neurotskih manifestacija
(histerine oduzetosti, enuresis nocturna i dr.).
159. TENS (transkutana elektrina stimulacija) se koristi prvenstveno
kao:
a. elektroanalgetska procedura;
b. spazmolitika procedura;
c. antiinflamatorna procedura.
160. T.E.N.S.(transkutana elektrina stimulacija) je:
a. elektrodijagnostika procedura;
b. primena specijalnog oblika dijadinamikih struja;
c. metoda leenja bola elektrinim nadraajima.
161. IFS (interferentne struje) spadaju u:
a. jednosmerne impulsne struje niske frekvencije koje se dobijaju
interferencijom dve naizmenine struje srednje frekvencije;
b. naizmenine struje niske frekvencije koje se dobijaju
interferencijom dve naizmenine struje srednje frekvencije;
c. naizmenine struje srednje frekvencije koje se dobijaju
interferencijom dve naizmenine struje srednje frekvencije.
25
162. IFS (interferentne struje)

a. deluju stimulativno na osteogenezu i regeneraciju povreenih
miia i nerava;
b. izazivaju miine kontrakcije paretinih i paralitinih miia;
c. koriste se za izazivanje kontrakcija inaktivitetno atrofinih
miia u postimobilizacionoj fazi rehabilitacije.
163. U rusku stimulaciju spadaju:
a. sinusoidne modulisane struje;
b. visokofrekvetne nemodulisane struje;
c. jednosmerne polusinusoidne modulisane struje.
164. VFS (visokofrekvetne struje):
a. dovode do stvaranja endogene toplote;
b. imaju analgetski efekat;
c. imaju nadraajni efekat na motorne nerve i miie.
165. Termin dijatermija predstavlja meunarodno usvojen termin za
primenu:
a. termoterapijskih procedura;
b. infracrvenih termikih zraka;
c. visokofrekventnih struja.
166. D'arsonvalizacija je:
a. tehnika primene ascendentne galvanizacije;
b. hidrokinetika procedura;
c. oblik visokofrekventne struje.
167. Indikacije za primenu KTD (kratkotalasne dijatermije) su:
a. zapaljenjska reumatika oboljenja u akutnom stadijumu;
b. zapaljenjska reumatika oboljenja u hroninom stadijumu;
c. okluzivna arterijska oboljenja;
d. hronina nespecifina ginekoloka oboljenja.
168. Kontraindikacija za primenu KTD (kratkotalasne dijatermije) je:
a. stanje posle osteosinteze femura Kuntscher-ovim klinom;
b. postimobilizaciona ukoenost kolena posle frakture platoa
tibije;
c. adnexitis et parametritis chr. nespecifica.
26
169. Fukove struje su:

a. vrsta niskofrekventnih struja;
b. oblik interferentnih struja;
c. vrtlone struje kod KTD-a.
170. Ukoliko se na jednom delu tela eli postii snaniji i dublji efekat
zagrevanja, elektrode KTD za kondenzatorno polje zagrevanja treba
postaviti:
a. ka tom delu tela usmeriti manju elektrodu i na veem rastojanju
od suprotne elektrode;
b. ka tom delu tela usmeriti veu elektrodu i na manjem rastojanju
od suprotne elektrode;
c. razlika u veliini elektroda i razlika u rastojanju izmeu
elektroda i koe nije bitna za efekat zagrevanja koji se postie u
delu tela.
171. Elektrode za dobijanje elektromagnetnog (indukcionog) polja
zagrevanja KTD nazivaju se:
a. minoda ili monoda, zavisno od veliine;
b. antene;
c. katoda ili anoda, zavisno od naelektrisanja.
172. KTD (kratkotalasne dijatermije) se dozira prema:
a. jaini izraenoj u amperima;
b. frekvenciji;
c. subjektivnom oseaju pacijenta.
ELEKTRODIJAGNOSTIKA
173. Elektrodijagnostike metode u fizikalnoj medicini su:
a. Klasina............................................
b. ..........................................................
c. ..........................................................
d. Indeks akomodabiliteta
e. ..................................................................
174. Elektrodijagnostika u uem smislu podrazumeva ispitivanje
nadraljivosti ivaca i miia:
a. jednosmernom i naizmeninom niskofrekventnom strujom;
b. jednosmernom i naizmeninom visokofrekventnom strujom;
c. galvanskom i ledukovom strujom.
27

nadraljivosti ivaca i miia jednosmernom strujom sledeih
parametara impulsa:
a. vreme trajanja impulsa 250ms, vreme trajanja pauze 500ms;
b. vreme trajanja impulsa 500ms, vreme trajanja pauze 2000ms;
c. vreme trajanja impulsa 1000ms, vreme trajanja pauze 2000ms.
nadraljivosti ivaca i miia naizmeninom niskofrekvetnom
strujom sledeih parametara impulsa:
a. vreme trajanja impulsa 2ms, vreme trajanja pauze 5ms
(Ledukova struja);
b. vreme trajanja impulsa 1ms, vreme trajanja pauze 20ms
(neofaradska struja);
c. vreme trajanja impulsa 10ms, vreme trajanja pauze 10ms
(dijadinamika struja).
177. U toku klasine elektrodijagnostike odreuje se reobaza, koja
predstavlja:
a. najmanji intenzitet jednosmerne impulsne struje (pri trajanju
impulsa od 12 ms i trajanja pauze od 1000ms) kojim se dobija
minimalna, okom vidljiva kontrakcija;
b. najmanji intenzitet jednosmerne impulsne struje (pri trajanju
impulsa od 1000 ms i trajanja pauze od 2000ms) kojim se
dobija minimalna, okom vidljiva kontrakcija;
c. najmanji intenzitet jednosmerne impulsne struje (pri trajanju
impulsa od 10 ms i trajanja pauze od 100ms) kojim se dobija
minimalna, okom vidljiva kontrakcija.
178. Reobaza se izraava u:
a. milsekundama;
b. miliamperima;
c. milivoltima.
179. Kod delimine lezije perifernog motornog neurona reobaza je u
odnosu na zdravu stranu:
a. manja;
b. vea;
c. ne dobija se.
28
180. Kvantitativne
promene
nadraljivosti,
u
toku
klasine
elektrodijagnostike, na oboleloj strani, kod oteenja perifernog
motornog neurona, su:
a. ....................................................
b. ......................................................
c. .......................................................
181. Kvalitativne
promene
nadraljivosti,
u
toku
klasine
elektrodijagnostike, na oboleloj strani, kod oteenja perifernog
motornog neurona, su:
a. ....................................................
b. ......................................................
c. .......................................................
d. ........................................................
182. Longitudinalna reakcija u toku klasine elektrodijagnostike znai:
a. distalno pomeranje motorne take miia;
b. da je reobaza poveana;
c. da je hronaksija produena.
183. Mijastenina reakcija (Jolly), u toku klasine elektrodijagnostike,
javlja se kod Myastheniae pseudoparalyticae (Erb-Goldflamm) i
znai:
a. brzo iscrpljivanje snage kontrakcija miia;
b. sporost miine kontrakcije;
c. miina kontrakcija je crvuljasta, glistasta i troma.
184. Hronaksija je:
a. najkrae vreme trajanja impulsa jednosmerne impulsne struje
jaine dvostruke reobaze dovoljno da izazove minimalnu, okom
vidljivu kontrakciju miia;
b. najdue vreme trajanja impulsa jednosmerne impulsne struje
jaine dvostruke reobaze dovoljno da izazove minimalnu, okom
vidljivu kontrakciju miia;
c. najmanji intenzitet jednosmerne impulsne struje, najkraeg
vremena trajanja impulsa, dovoljan da izazove minimalnu,
okom vidljivu kontrakciju miia.
185. Hronaksija se izraava u:
a. milsekundama;
b. miliamperima;
c. milivoltima.
29
186. Hronaksija za zdrav nerv i mii iznosi:

a. do 1 ms,
b. do 10 ms,
c. do 100 ms.
187. Kod delimine lezije perifernog motornog neurona hronaksija je u
odnosu na zdravu stranu:
a. kraa;
b. dua;
c. ista.
188. Elektrodegenerativna reakcija se javlja kod oteenja:
a. perifernog motornog neurona;
b. centralnog motornog neurona;
c. miia.
189. Kod lezija perifernog motornog neurona mogu se razlikovati tri
stepena elektrodegenerativne reakcije (EDR) i to su:
a. ...................................................
b. .......................................................
c. ...................................................
190. Zavisnost intenziteta galvanske struje potrebne za izazivanje
minimalne okom vidljive kontrakcije i vremena proticanja prikazuje
se pomou:
a. hronaksimetrije;
b. reobaze;
c. krive Intenzitet-vreme;
d. indeksa akomodacije.
191. Kod lezije perifernog motornog neurona elektrodijagnostika kriva
Intenzitet Vreme je pomerena:
a. u gornji desni ugao;
b. gornji levi ugao;
c. donji desni ugao.
192. Dve do tri nedelje posle oteenja perifernog motornog neurona za
vreme izvoenja elektromiografije u fazi relaksacije:
a. vlada elektrini mir i nema elektrinih potencijala;
b. registruju se fibrilacioni potencijali i potencijali fascikulacije;
c. polifazni potencijali visokih amplituda i produenog trajanja
(dinovski potencijali).
30
193. Potencijali koji se mogu registrovati elektromiografski pre pojave

voljnih pokreta i koji ukazuju na aksonalnu reinervaciju i mogunost
oporavka, nazivaju se:
a.
b.
c.
d.
denervacioni potencijali;
fibrilacioni potencijali;
nascentni potencijali;
dinovski potencijali.
194. Terminalna latenca je produena kod:

a. cervikalnih i lumbalnih radikulopatija;
b. oteenja pleksusa brachialisa;
c. sindroma karpalnog kanala.
MEHANOTERAPIJA
195. Navedite najmanje 5 mehanoterapijskih procedura koje se koriste u
fizikalnoj terapiji:
a. ............................................
b. ..............................................
c. ..............................................
d. ...............................................
e. .................................................
f. ..................................................
196. Tehnika trljanje (friction) u manuelnoj masai se izvodi:
a. itavom akom i prstima u pravcu venskog i limfnog toka;
b. jagodicama prstiju, tenarom ili hipotenarom pri emu ruka ne
klizi po koi ve izaziva njeno pomeranje;
c. nizom odsenih udara ulnarnom stranom ake.
197. Tehnika glaenje (effleurage) u manuelnoj masai se izvodi:
a. itavom akom i prstima u pravcu venskog i limfnog toka;
b. jagodicama prstiju, tenarom ili hipotenarom pri emu ruka ne
klizi po koi ve izaziva njeno pomeranje;
c. nizom odsenih udara ulnarnom stranom ake.
31
198. Kontraindikacije za primenu metoda manuelne masae su:

a. akutna infektivna oboljenja;
b. posttraumatske promene miia, ligamenata i zglobova;
c. zapaljenjske promene koe, potkonog tkiva, limfnih i krvnih
sudova;
d. benigni i maligni tumori;
e. spastine i mlitave paralize;
f. reumatski i neuralgini bolovi.
199. U specijalne oblike manuelne masae spada:
a. Masaa periosta;
b. Pneumomasaa sinkardijalna masaa;
c. Manuelne manipulacije;
d. Vibromasaa.
200. Hipobarine procedure koriste:
a. podpritisak vazduha;
b. nadpritisak vazduha;
c. mehanike vibracije;
d. povien pritisak kiseonika.
201. Ekstenzija je pasivna metoda fizikalne terapije koja se sastoji u
istezanju-trakciji odreenog dela tela mehanikom silom i najee
se koristi za istezanje:
a. gornjeg ekstremiteta;
b. donjeg ekstremiteta;
c. kimenog stuba.
202. Trakciona sila za pasivno istezanje vratne kime aparatima za
ekstenziju iznosi:
a. 1/3 do 1/2 telesne teine;
b. 1/6 do 1/4 telesne teine;
c. 1/10 do 1/8 telesne teine.
203. Trakciona sila za pasivno istezanje lumbalnog dela kime aparatima
za ekstenziju iznosi:
a. 1/3 do 1/2 telesne teine;
b. 1/6 do 1/4 telesne teine;
c. 1/10 do 1/8 telesne teine.
32
204. Kontraindikacija za ekstenziju lumbalnog dela kimenog stuba je:

a. degenerativne promene kimenog stuba;
b. faset sindrom;
c. sindrom iliolumbale;
d. diskus hernija u funkcionalnoj blokadi I stepena.
ULTRAZVUK
205. Kavitacioni efekat je
a. efekat koji stvara ultrazvuk u tkivu;
b. posledica granulacije tkiva;
c. efekat pri elektrofulguraciji.
206. Termiko delovanje ultrazvuka nastaje usled apsorpcije ultrazvune
energije i najizraenije je:
a. na koi i u potkonom masnom tkivu;
b. u miinom tkivu;
c. na graninim povrinama dva razliita medija, koji imaju
razliite zvune otpore (npr. prelaz miia i kosti).
207. Zahvaljujui neurorefleksnom
paravertebralno daje:
a. simpatikotonini efekat;
b. simpatikolitini efekat;.
c. vazokonstriktivni efekat;
delovanju,
ultrazvuk
aplikovan
208. Subakvalna metoda primene ultrazvuka se koristi za ultrazvunu

terapiju:
a. periartritisa humeroskapularisa;
b. gonartroze;
c. artroze stopala.
209. Srednja doza ultrazvuka, koja se najee koristi u terapiji iznosi:
a. 0,5 1,0 mW/cm2
b. 0,5 1,0 W/cm2
c. 0,5 1,0 mT/cm2
d. 1,0 1,5 W/cm2
210. Subakvalna (podvodna) metoda primene ultrazvuka se koristi:
a. kada se eli izbei termiki efekat ultrazvuka ve potencirati
njegov mehaniki efekat.
b. kada su povrine tela na koje se deluje neravne (aka, stopalo).
c. kada se eli pojaati analgetski efekat ultrazvuka.
33
211. U cilju pojaavanja analgetskog efekta danas se koriste aparati za

istovremenu primenu ultrazvuka i :
a. anodne galvanizacije;
b. Ledukovih struja;
c. dijadinamikih ili interferentnih struja.
KINEZITERAPIJA
212. Prema Kottke-ovim (1980) nalazima restorativne neurologije za
stvaranje glatkog automatizovanog motorikog obrasca formiranjem
senzomotornih engrama u modanoj kori potrebno je:
a. desetine ponavljanja motorne aktivnosti;
b. stotine ponavljanja motorne aktivnosti;
c. hiljade ponavljanja motorne aktivnosti;
d. milionski broj ponavljanja motorne aktivnosti.
213. Hilova hiperbola ukazuje na uzajamni odnos izmeu:
a. brzine miine kontrakcije i sile optereenja koje mii
savlauje;
b. brzine miine kontrakcije i duine miia tj. njegove
izduenosti;
c. brzine miine kontrakcije i ugla pod kojim deluje na sistem
kotanih poluga.
214. Efikasnost miine kontrakcije zavisi od ugla pod kojim deluje na
sistem kotanih poluga u organizmu i najefikasniji je kada mii
deluje na kotanu polugu pod uglom od:
a. 30 stepeni;
b. 60 stepeni;
c. 90 stepeni;.
d. 120 stepeni;
e. 160 stepeni;
f. 180 stepeni.
215. Neefikasna komponenta sile miine kontrakcije deluje na zglob pri
uglovima manjim od 90 stepeni delovanja osnovne sile u pravcu:
a. sabijanja zgloba;
b. istezanja zgloba;
c. nema znaajnog delovanja.
34
216. Da bi se postiglo poveanje miine snage i poboljanje miine

trofike koriste se
a. aktivne vebe (veliki broj ponavljanja);
b. aktivno potpomognute vebe;
c. aktivne vebe sa optereenjem.
217. Aktivne vebe sa optereenjem primenjuju se na principu
progresivnog optereenja po DeLormu, pri emu se poinje sa 10
ponavljanja kontrakcija u trajanju od 6 sec. sa:
a. 1/3 maksimalnog optereenja koje mii moe da savlada;
b. 1/2 maksimalnog optereenja koje mii moe da savlada;
c. 2/3 maksimalnog optereenja koje mii moe da savlada.
218. U toku gipsane imobilizacije dolazi do inaktivitetne atrofije miia,
pri emu po Moller-u miii propadaju progresivno, i to:
a. 1% dnevno ili 7% nedeljno;
b. 1,5-3% dnevno ili 10 do 20% nedeljno;
c. 3-5% dnevno ili 20 do 30% nedeljno;
219. Prema ulozi koju imaju u izvoenju pokreta miii se dele na:
a. ..............................................
b. ...............................................
c. ................................................
d. ..................................................
220. Kod akutno inflamiranog zgloba koriste se:
a. pasivne vebe;
b. aktivne izotonike vebe;
c. aktivne izometrijske kontrakcije.
221. Prednost primene izometrijskih kontrakcija je u tome to se mogu:
a. primeniti i onda kada je odgovarajui zglob, u kome se vri
pokretanje segmenta, bilo imobilisan ili bolan, odnosno akutno
inflamiran;
b. primeniti u cilju odravanja ili poveanja obima pokreta u
zglobu i poveanja elastinosti miia;
c. primeniti u cilju uspostavljanja ili poboljanja koordinacije
pokreta.
35
222. Kotano-zglobno-miini aparat funkcionie po sistemu poluga

(prostih maina) koje se dele na tri grupe:
a. poluge ravnotee
b. poluge......................................
c. poluge......................................
223. Mehanika prednost (MP) poluge predstavlja odnos:
a. kraka sile i kraka tereta;
b. tereta i kraka tereta;
c. miine sile i kraka sile.
224. Kod poluga brzine:
a. krak miine sile je manji od kraka tereta;
b. krak miine sile je vei od kraka tereta;
c. krak miine sile i krak tereta su na razliitim stranama od
zgloba i jednakih duina.
225. Specifine komponente doziranja u kineziterapiji su:
a. poetni poloaj;
b. ............................................
c. ..............................................
d. vreme trajanja pokreta
e. ..............................................
226. U opasne znake predoziranja u toku kineziterapije spadaju:
a. podrhtavanje miia koji izvode pokret u toku kontrakcije;
b. napinjanje i zaustavljanje disanja;
c. bledilo koe, hladan i lepljiv znoj.
227. vedske lestve koriste se za:
a. vebe hoda;
b. jaanje m.qudriceps femorisa;
c. jaanje supinatora i pronatora podlakta;
d. osovinsko istezanje i vebe rastereenja.
36
III MEDICINSKA REHABILITACIJA

OPTI DEO
228. Svetska zdravstvena organizacija je dala sledeu definiciju
medicinske rehabilitacije:
a. Rehabilitacija je proces edukacije invalidne osobe kako da
najbolje podnosi i ivi sa svojim invaliditetom.
b. Medicinska rehabilitacija je proces krajnje mogueg
osposobljavanja invalida kroz razvijanje, do maksimuma,
njegovih fizikih, mentalnih, socijalnih i profesionalnih
mogunosti.
c. Rehabilitacija predstavlja proces koji treba da pomogne
invalidnoj osobi da naui da do maksimuma koristi preostale
sposobnosti.
229. Hendikep je:
a. nemogunost izvoenja neke aktivnosti na nain ili u obimu
koji se smatra normalnim za dotinu osobu, nastala kao
posledica oteenja;
b. ometenost u ispunjavanju svoje socijalne uloge u drutvu;
c. privremeni ili trajni anatomski, fizioloki, psihiki ili socijalni
gubitak jedne osobe.
230. Invalidnost nesposobnost (disability) je:
posledica oteenja;
231. Oteenje (impairment) je:
posledica oteenja;
37
232. Medicinska rehabilitacija je usmerena na:

a. prevenciju nastanka oteenja;
b. otklanjanju nesposobnosti, kako ona ne bi prela u hendikep;
c. zbrinjavanju hendikepiranih osoba i njihovom ukljuivanju u
socijalnu sredinu.
233. Kod bolesnika sa apoplektinim inzultom, desnostranom
hemiplegijom i afazijom, invaliditet je:
a. oteenje mozga;
b. otean hod i nemogunost voljnog korienja desne ruke,
oteano sporazumevanje govorom;
c. nesposobnost za rad, nesamostalnost u samozbrinjavanju,
oteana komunikacija i drutveni ivot.
234. Kod bolesnika sa apoplektinim inzultom, desnostranom
hemiplegijom i afazijom, hendikep je:
a. oteenje mozga;
b. otean hod i nemogunost voljnog korienja desne ruke,
oteano sporazumevanje govorom;
c. nesposobnost za rad, nesamostalnost u samozbrinjavanju,
oteana komunikacija i drutveni ivot.
235. Kod bolesnika sa oteenjem kimene modine usled ega je usledila
paraplegija, onesposobljenost (invalidnost) je:
a. povreda kimene modine;
b. nemogunost hodanja, inkontinencija ekskreta;
c. smanjena sposobnost u samozbrinjavanju, nesposobnost za rad,
smanjena sposobnost za uee u drutvenom, kulturnom
ivotu i zabavi.
236. Kod bolesnika sa oteenjem kimene modine usled ega je usledila
paraplegija, hendikep je:
a. povreda kimene modine;
b. nemogunost hodanja, inkontinencija ekskreta;
c. smanjena sposobnost u samozbrinjavanju, nesposobnost za rad,
smanjena sposobnost za uee u drutvenom, kulturnom
ivotu i zabavi.
38
237. Kod bolesnika kome je amputirana leva noga iznad kolena

onesposobljenost (invalidnost) je:
a. gubitak dela leve noge;
b. otean hod uz pomo taka ili proteze;
c. smanjena sposobnost aktivnog uea u sportu, rekreaciji,
zabavi, oteani socijalni kontakti.
238. Kod
je:
a.
b.
c.
bolesnika kome je amputirana leva noga iznad kolena hendikep

gubitak dela leve noge;
otean hod uz pomo taka ili proteze;
smanjena sposobnost aktivnog uea u sportu, rekreaciji,
zabavi, oteani socijalni kontakti.
239. Navedite najmanje tri osnovna principa u rehabilitaciji:

a. ...........................................................
b. .............................................................
c. ...............................................................
d. .................................................................
240. Navedite najmanje pet metoda kojima medicinska rehabilitacija
raspolae:
a. ......................................................
b. .......................................................
c. .......................................................
d. .........................................................
e. ........................................................
241. Tehnike pozicioniranja pacijenata i tehnike za reavanje problema
samozbrinjavanja spadaju u jednu od metoda medicinske
rehabilitacije, i to je:
a. nega bolesnika;
b. fizikalna terapija;
c. radna terapija;
d. primena protetskih i ortotskih sredstava.
242. Radna terapija se moe, s obzirom na svrhu, podeliti na:
a. ..................................................
b. ...................................................
c. ...................................................
39
PROTEZE I ORTOZE
243. Ortoze ili orteze su:
a. pomagala koja slue zameni oteene ili izgubljene funkcije;
b. pomagala koja slue zameni izgubljenog dela tela ili organa;
c. pomagala za ispitivanje funkcija lokomotornog aparata.
244. Proteze su:
a. pomagala koja slue zameni oteene ili izgubljene funkcije;
b. pomagala koja slue zameni izgubljenog dela tela ili organa;
c. pomagala za ispitivanje funkcija lokomotornog aparata.
245. Navedite najmanje tri parametra bitna za procenu podobnosti
pacijenta za protetisanje:
a. .....................................................
b. .......................................................
c. .......................................................
d. .......................................................
246. Amputacije prstiju stopala i kroz metatarzalne kosti:
a. ne zahtevaju protetisanje jer ravnotea ostaje neoteena;
b. zahtevaju protetisanje jer je ravnotea oteena;
c. zahtevaju protetisanje zbog oteanog hoda.
247. Hod sa natkolenom protezom poveava zahteve za kiseonikom za:
a. 10 %
b. 49 %
c. 100 %
248. U predprotetikoj fazi medicinske rehabilitacije bolesnika nakon
amputacije dela donjeg ekstremiteta sprovode se sledei postupci
(dopisati):
a. nega .......................................
b. .....................................patrljka
c. vebe jaanja snage i pokretljivosti
.................................................
d. uvebava se hod sa ................................................
e. uvebava se hod sa ................................................
40
249. Kod noenja natkolene proteze teina tela se prenosi u protezi na

oslonac koji se nalazi na:
a. trohanter major femura;
b. tuber ossis ischii i miiima koji lee ispod njega;
c. vrh patrljka.
250. Starijim osobama se preporuuje da
u toku hoda osnovna
funkcionalna jedinica natkolene proteze koleni zglob bude:
a. ukoen pomou konice, zbog manje traumatizacije patrljka i
manje energetske potronje;
b. otkoen, zbog ekonominijeg i sigurnijeg hoda.
251. Razlozi devijacije hoda sa protezom mogu se sistematizovati u etiri
grupe (navedite bar tri):
a. .....................................................
b. .....................................................
c. ......................................................
d. ......................................................
252. Medikohirurki uzroci devijacije hoda sa protezom su:
a. .................................................
b. ....................................................
c. ..................................................
253. Navesti, najmanje tri, devijacije u toku hoda sa natkolenom
protezom:
a. .....................................................
b. ......................................................
c. .......................................................
d. .......................................................
e. .......................................................
254. Navesti, najmanje tri, kolene ortoze:
a. ...........................................
b. ..............................................
c. ...............................................
d. ..................................................
255. Navesti, najmanje tri, ortoze za kimeni stub:
a. ..........................................
b. ...........................................
c. ............................................
41
256. U ostala ortopedska pomagala spadaju (navesti bar tri grupe):

a. .........................................
b. ...........................................
c. ..............................................
d. ..............................................
257. U ortopedska pomagala za kretanje spadaju:
a. ................................
b. ...............................
c. ................................
258. Uspean proces prilagoavanja invalidnosti nalae da se kod
pacijenta izvri prelazak:
a. sa sistema komparacije na sistem afirmacije vrednosti;
b. sa sistema afirmacije vrednosti i sposobnosti na sistem
komparacije, to predstavlja osnovni preduslov uspene
rehabilitacije;
c. sa komparativnog na konteplativni sistem.
259. Profesionalna rehabilitacija invalida podrazumeva (dopisati):
a. evaluaciju..............................................
b. usmeravanje invalida u smislu
profesionalne.................................
c. profesionalno............................................
d. selektivno..................................................
e. praenje...........................................
REHABILITACIJA BOLESNIKA SA
POSTTRAUMATSKIM STANJIMA
260. Posle preloma dugih kostiju, u optimalnim uslovima fizikalno
leenje moe poeti:
a. 7 10 dana po prestanku imobilizacije;
b. na dan zavretka imobilizacije;
c. 3 5 dana od nastanka preloma.
42
261. Kotano zarastanje se moe stimulisati sledeim fizikalnim

agensima:
a. ..
b.
c. ..
d. ..
262. Colles je:
a. ortoza za leenje cervikalnog sindroma;
b. najei kotani prelom oveka;
c. tehnika kineziterapije za leenje cerebralno oteenog deteta.
263. U sluaju da povreda ake zahteva imobilizaciju:
a. aka se imobilie u funkcionalnom poloaju. Time se na kraju
leenja obezbeuje maksimalna funkcija;
b. aka se imobilie u maksimalnoj ekstenziji. To je poloaj u
kome su kontrakture najblaeg stepena;
c. aka se imobilie u maksimalnoj fleksiji. U sluaju invalidnosti
bolesnik zadrava mogunost hvatanja prstima (ana kupa).
264. Adekvatno doziranim aktivnim vebama:
a. moe se redukovati otok kod posttraumatskih stanja;
b. moe se poveati otok kod posttraumatskih stanja;
c. ne moe se uticati na veliinu otoka.
265. Fractura Monteggia moe se zavriti:
a. Mb. Sudeck-om;
b. lezijom n.radialis-a;
c. kontrakturom lakta;
d. inegalitetom donjih ekstremiteta;
e. povredom a.femoralis;
f. Dupuytrenovom kontrakturom.
266. Luksacija zgloba ramena:
a. podjednako ugroava sve pokrete ramenog zgloba;
b. najvie ugroava spoljnu rotaciju i abdukciju nadlaktice;
c. najvie ugroava opruanje lakta.
267. Mogunost za nastanak lezija vratne kime najvea je izmeu _____
, jer je_________________________________________________
_______________________________________________________
43
268. Nastanak dekubita kod paraplegiara i kvadriplegiara uslovljen je:

a. neadekvatnom medikamentnom terapijom;
b. neblagovremenom fizikalnom terapijom;
c. odsustvom trofikih impulsa sa periferije.
269. Prvih est nedelja po implantaciji Austin Moore proteze zabranjeni
su sledei pokreti:_________________________________________
_______________________________________________________
_______________________________________________________
270. SSEP (somato senzorni evocirani potencijali):
a. daju prognozu funkcije sfinktera;
b. moraju se raditi u toku prva 6h od nastanka neurolokog
oteenja;
c. pokazuju postojanje Rozenthalovog sindroma;
d. pokazuju da li postoji kortikalni odgovor, da li kortikalni
odgovor ima produenu latencu i centralno vreme sprovoenja;
e. obostrano prisutni znak su dobre prognoze;
271. Odluujui moment u nastanku Mb Sudeck je:
a. zapaljenje;
b. bol;
c. neuro-vegetativna labilnost.
272. Leenje Mb Sudeck maksimalno traje ______________________
273. U leenju Dupuytren-ove kontrakture naroito efikasnom se
pokazala primena:
a. malih doza ultrazvuka i mirovanje;
b. ultravioletnog zraenja;
c. visokih doza ultrazvuka i uporne kineziterapije.
274. Stepen skoliotine krivine odreuje se:
a. registrovanjem denivelacije ramena, asimetrije trougla stasa i
poloaja lopatica;
b. Lippman Cobb-ovom tehnikom;
c. testiranjem m.illiopsoas-a odgovarajue strane.
44
275. Kod sportista sa fudbalskim preponama (bolnim sindromom

sinfize) postoji:
a. mogunost operativnog leenja;
b. pozitivan Tomasov znak;
c. lezija n.femoralisa;
d. slabost kosih trbunih miia;
e. Menelov znak;
276. Faza zapaljenja kod povreda mekih tkiva traje:
a. nekoliko sati do 7 dana kod teih povreda mekog tkiva;
b. mesec dana, nezavisno od teine povrede;
c. nekoliko dana kod lakih, do 2 nedelje kod teih povreda mekog
tkiva.
277. Primena fizikalnih agenasa posle povrede mekih tkiva ima osnovni
cilj:
a. da sprei nastanak grubog oiljnog tkiva, koje moe dovesti do
znatnog ogranienja funkcije u daljem toku bolesti;
b. da sprei nastanak rastresitog oiljnog vezivnog tkiva, koje
moe dovesti do znatnog ogranienja funkcije u daljem toku
bolesti;
c. da sprei oteenje perifernih nerava;
278. Sve vreme postojanja inkontinencije mokrane beike posle povrede
kimenog stuba:
a. neophodna je antibiotska terapija;
b. neophodan je trening mokrane beike;
c. neophodna je zamena katetera svakih 7 dana.
279. Kod koksartroze operativno leene ugradnjom endoproteze, ukoliko
nisu vezani za hirurku intervenciju, bolovi u predelu operisanog
kuka mogu biti posledica
_______________________________________________________,
to se uspeno prevenira ___________________________________
280. Prelomi karlinog prstena bez dislokacije:
a. posle 2 nedelje mirovanja i rastereenja pri ustajanju, mogu se
leiti fizikalno;
b. nikada se ne lee fizikalno;
c. uspeno se lee trakcijom.
45
281. Osnovni ciljevi rehabilitacije bolesnika sa kvadriplegijom su:

_______________________________________________________
_______________________________________________________
_______________________________________________________
282. Ukoliko je fractura colli femoris operativno leena:
a. pacijentu je dozvoljen progresivan oslonac na operisanu nogu 7
dana posle operacije;
b. pacijent mora provesti u postelji 3 meseca, uz redovnu pasivnu
kineziterapiju;
c. pacijent se moe rano uspraviti, ali se ne sme osloniti na
operisanu nogu 3 meseca.
283. Tri nedelje od nastanka pertrohanterinog ili transtrohanterinog
preloma:
a. dozvoljava se pun oslonac na povreenu nogu;
b. poinje se sa oslanjanjem na povreenu nogu;
c. iskljuivo se rade vebe disanja i jaanje gornjih ekstremiteta iz
domena fizikalne terapije.
284. Glasgov koma je::
a. plan osposobljavanja bolesnika sa posttraumatskom komom;
b. numerika
procena
dubine
poremeaja
svesti
sa
posttraumatskom komom;
c. merni ureaj za odreivanje bilo kog kvantitativnog odstupanja
u stanju svesti.
285. Ugaeni auditivni evocirani potencijali:
a. nemaju ni dijagnostiki ni prognostiki znaaj;
b. ukazuju na skori oporavak bolesnika;
c. ukazuju na verovatni letalni ishod.
286. Thomson-ova metoda je:
a. leenje cervikalnog sindroma primenom ortoze;
b. dijagnostika metoda za odreivanje deformiteta stopala;
c. mehanoterapija za leenje cervikalnog sindroma.
287. Odreivanje stepena rotacije prljenskih tela bitno je u dijagnostici i
leenju:
a. skolioze;
b. kifoze;
c. cervikalnog sindroma.
46
288. Posle rupture Achill-ove tetive treba to pre:

a. uraditi hiruku intervenciju;
b. lokalno u tetivu dati kortikosteroid;
c. poeti fizikalno leenje.
289. Isprekidana Menard-ova linija je:
a. radiografski znak uroenog isaenja kuka;
b. kliniki pokazatelj pes exavatus-a;
c. elektrodijagnostiki zapis kod lezije perifernog motornog
neurona.
REHABILITACIJA REUMATOLOKIH BOLESNIKA

290. U zapaljenjsko seropozitivno reumatsko oboljenje spada:
a. Morbus Bechterew;
b. Reumatoidni artritis;
c. Artritis urica (giht).
291. U zapaljenjsko seronegativno reumatsko oboljenje spada:
b. Reumatoidni artritis;
c. Artritis urica (giht).
292. U degenerativno reumatsko oboljenje spada:
b. Coxathrosis;
c. Coxathritis.
293. U perartikularni reumatizam spada:
a. Febris rheumatica;
b. Polyarteritis nodosa;
c. Enthesitis tuberculi majoris humeri.
294. U perartikularni reumatizam spada:
a. Febris rheumatica;
b. Polyarteritis nodosa;
c. Bursitis olecrani.
47
295. Za IV razvojni stadijum reumatoidnog artritisa je karakteristino:

a. osteoporoza i otok zgloba;
b. osteoporoza, erozije i destrukcija hrskavice zgloba, kao i
deformacija zglobova;
c. ankiloza zgloba.
296. Laboratorijske analize koje ukazuju na stepen inflamacije kod
reumatoidnog artrita su:
a. .................................
b. ..................................
c. ..................................
297. Pokazatelji imunog procesa kod reumatoidnog artritisa su:
a. .............................
b. ..............................
c. ...............................
298. Navesti najmanje pet dijagnostikih kriterijuma za dijagnozu
reumatoidnog artritisa:
a. ......................................
b. .......................................
c. ......................................
d. ........................................
e. ..........................................
299. U akutnoj nflamatornoj fazi reumatoidnog artritisa najbolje je
primeniti:
a. krioterapiju;
b. termoterapiju;
c. ultrazvunu terapiju.
300. U akutnoj nflamatornoj fazi reumatoidnog artritisa najbolje je
primeniti:
a. aktivne dinamike vebe bez optereenja;
b. aktivne dinamike vebe sa optereenjem;
c. statike kontrakcije miia.
301. U akutnoj inflamatornoj fazi reumatoidnog artritisa najbolje je:
a. primeniti aktivne dinamike vebe bez optereenja;
b. primeniti pasivne vebe za odravanje pokreta u zglobovima;
c. mirovanje u rasteretnom poloaju uz odravanje funkcionalnog
poloaja zgloba.
48
302. U fazama remisija reumatoidnog artritisa:

a. moe se koristiti KTD;
b. ne sme se aplikovati KTD, zbog njenog termikog efekta;
c. zabranjene su sve termoterapijske procedure zbog toga to
reumatoidni artritis spada u inflamatorne reumatske bolesti.
303. Test za procenu funkcionalnog stanja bolesnika obolelih od
reumatoidnog artritisa je.
a. Bartel index test;
b. upitnik procene zdravstvenog stanja;
c. modifikovana skala po Kurtzke-u.
304. Test za procenu funkcionalnog stanja bolesnika obolelih od
reumatoidnog artritisa je:
a. Bartel index test;
b. sloeni funkcijski test;
c. modifikovana skala po Kurtzke-u.
305. Sloeni funkcijski test (SFT) za procenu funkcionalnog stanja
bolesnika obolelih od reumatoidnog artritisa sastavljen je iz dve
osnovne celine:
a. Ispitivanje ........................................................................
b. Ispitivanje ........................................................................
306. Ukupan zbir ocena kod Sloenog funkcijskog testa (SFT) za procenu
funkcionalnog stanja bolesnika obolelih od reumatoidnog artritisa
moe se kretati od
a. ...................................., pri emu vei broj bodova ukazuje na:
b. funkcijski deficit i smanjenu radnu sposobnost;
c. bolje funkcionalno stanje i veu radnu sposobnost.
307. Morbus Bechterew spada
a. inflamatorna seropozitivna reumatska oboljenja;
b. inflamatorna seronegativna reumatska oboljenja;
c. degenerativna spondilotina oboljenja.
308. Specifian laboratorijski test za dijagnostiku M.Bechterew-a je
odreivanje i nalaz:
a. HLA B 27 antigena;
b. HLA DRW 4 antigena;
c. HLA DW 3 antigena;
d. Reumatoidnog faktora.
49
309. Morbus Bechterew se najee i najpre javlja kod:

a. mlaih mukaraca (20-30 godina);
b. mlaih ena (20-30 godina);
c. starijih mukaraca;
d. starijih ena.
310. Kod M.Bechterew-a, vrednosti oberovog i Poar Duriglovog testa
su:
a. normalne;
b. sniene;
c. poveane.
311. Rane rendgenoloke promene na sakroilijanim zglobovima
(destruktivni artritis), sindesmofiti u torakolumbalnom predelu i
osteitis kalkaneusa ukazuju na:
a. Reumatoidni artritis;
b. Morbus Reiter;
c. Torakolumbalnu spondilozu;
d. Morbus Bechterew.
312. U fizikalnom tretmanu morbus Bechterew-a najveu vrednost ima:
a. kineziterapija;
b. elektroterapija;
c. fototerapija.
313. Cilj kineziterapije kod M.Bechterew-a u fazi remisije je:
a. jaanje peronealne muskulature obostrano;
b. jaanje paravertebralne muskulature i poboljanje disajne
funkcije;
c. jaanje miia gornjih i donjih ekstremiteta i odravanje
pokretljivosti u zglobovima ekstremiteta.
314. Kod artroza primarni proces degeneracije se deava u:
a. zglobnoj sinoviji;
b. subhondralnoj kosti;
c. zglobnoj hrskavici.
315. Artroze najee zahvataju sledee zglobove:
a. ramena i laktovi;
b. runi i skoni zglobi;
c. kukovi i kolena.
50
316. Klinika slika artroze je:

a. otok, inflamacija, poviena temperatura zgloba;
b. deformacija zgloba sa zadebljanjem okolnih mekih struktura;
c. nestabilnost zgloba.
317. Kod artroza laboratorijski nalazi su:
a. uglavnom u granicama normalnih vrednosti;
b. poviena je sedimentacija eritrocita, fibrinogen i C-reaktivni
protein;
c. pozitivan HLA-B27 antigen u vie od 80% sluajeva.
318. Dijagnostika patelofemoralne artroze se kliniki dokazuje sledeim
testom:
a. bol se pojaava na rotaciju potkolenice;
b. bol se pojaava kada se noga flektira u kolenu i dovede u
valgus poloaj;
c. ako se prui manuelni otpor kontrakciji m.quadricps femoris-a,
bol se u ekstenziji pojaava.
319. Jedan od ciljeva kineziterapije u tretmanu gonartroze je:
a. jaanje miia zadnje loe natkolenice, kao glavnih fleksora
kolena;
b. jaanje m.qudriceps femorisa, kao stabilizatora kolenog zgloba;
c. jaanje miia gastrocnemiusa.
320. Rizartroza (Rhizarthrosis) je naziv za:
a. artrozu karpometakarpalnog zgloba palca;
b. artozu metatarzofalangealnog zgloba palca;
c. artrozu temporomandibularnog zgloba.
321. Oteenja nervnih vlakana, praena bolom du ruke ili noge, a
izazvana spondilozom kimenog stuba, nazivaju se:
a. neuropatije;
b. radiculopatije;
c. plexopatije.
322. Entezopatije spadaju u:
a. zapaljenjski reumatizam;
b. artroze;
c. vanzglobni rumatizam.
51
323. Myofibrositis predstavlja oboljenje:

a. fibroznih vlakana miinog tkiva;
b. miinih elija miinog tkiva;
c. krvnih sudova miinog tkiva.
324. Najea lokalizacija miofibrotinih promena su:
a. miii vratnog i interskapularnog dela;
b. miii natkolenica;
c. miii gornjeg ekstremiteta.
325. U akutnoj fazi entezopatija mogu se koristiti sledee fizikalne
procedure:
a. krioterapija i snane analgetske fizikalne procedure;
b. termoterapija i snane analgetske fizikalne procedure;
c. kratkotalasna dijatermija i ultravioletno zraenje.
326. Tenosynovitis je zapaljenje:
a. tkiva tetive,
b. ovojnice tetive,
c. sinovijalnog zgloba i tetive.
327. Kod periartritisa humeroskapularisa primarno je oteena:
a. tetiva m.supraspinatusa;
b. subdeltoidna burza;
c. kapsula glenohumeralnog zgloba.
328. Epicondylitis humeri radialis spada u:
a. sindrom bolnog ramena;
b. periartritis lakta;
c. periartritis runog zgloba.
329. Osteoporoza je:
a. smanjenje kotane mase;
b. smanjena mineralizacija kostiju;
c. smanjenje kotane mase bez klinikih simptoma.
52
REHABILITACIJA NEUROLOKIH BOLESNIKA

P.M.N.
330. Neuropraksija (kontuzija nerva)
a. predstavlja prekid funkcije nerva uz ouvan kontinuitet nerva.
Kliniki je prisutna pareza i parcijalna elektrodegenerativna
reakcija;
b. predstavlja oteenje aksona sa ouvanom ovojnicom nerva.
Kliniki je prisutna paraliza i kompletna elektrodegenerativna
reakcija;
c. predstavlja prekid nerva. Kliniki je prisutna paraliza
flakcidnog tipa, atrofija i potpuna ili apsolutna
elektrodegenerativna reakcija.
331. Neuropraksija je:
a. prekid perifernog nerva;
b. prekid aksona;
c. funkcionalno oteenje neuralne sprovodljivosti.
332. Aksonotmezis
reakcija;
reakcija;
333. Neurotmesis
reakcija;
reakcija;
53
334. U klinikoj slici nakon oteenja meovitog nerva najpre se

oporavljaju:
a. vlakna za dodir, zatim za bol a najkasnije motorna vlakna i to
po tipu silaznog descedentnog oporavka.
b. motorna vlakna, zatim vlakna za bol, a najkasnije za dodir i to
c. vlakna za bol, zatim za dodir a najkasnije motorna funkcija i to
335. Lezija perifernog motornog neurona kliniki se ispoljava u vidu:
a. pareze, hipotonije, hipotrofije, hiporefleksije.
b. pareze, hipertonije normotrofije i hiperrefleksije.
c. pareze, hipertonije, hipotrofije i hiporefleksije.
336. Kliniki znak oporavka perifernog nerva koji se najee koristi u
klinikoj dijagnostici je:
a. Valsava znak;
b. Spurlingov znak;
c. Tinell-ov znak.
337. Preseeni nerv podlee Waller-ovoj degeneraciji, gde:
a. distalni deo potpuno degenerie;
b. distalni deo potpuno degenerie, a proksimalni do prvog
Ranwierovog suenja;
c. distalni i proksimalni deo potpuno degeneriu.
338. Lezija perifernog motornog neurona podrazumeva sledeu fizikalnu
terapiju:
a. krioterapija, ultrazvuna terapija i kineziterapija;
b. termoterapija, magnetoterapija i laseroterapija;
c. termoterapija, elektroterapija, i kineziterapija.
339. Kod srednje tekih lezija perifernog motornog neurona koriste se
eksponencijalne struje sledeih parametara impulsa i pauze:
a. 125ms / 500ms;
b. 250ms / 500ms;
c. 500ms / 1000-2000ms.
54
340. Kod tekih lezija perifernog motornog neurona koriste se

a. 125ms / 500ms;
b. 250ms / 500ms;
c. 500-1000ms / 2000ms.
341. Kod lakih lezija perifernog motornog neurona koriste
a. 125ms / 500ms;
b. 250ms / 500ms;
c. 500-1000ms / 2000ms.
342. Elektrostimulacija
lezija
perifernog
motornog
eksponencijalnim strujama vri se do:
a. ocene 2 po manuelnom miinom testu;
b. ocene 3 po manuelnom miinom testu;
c. ocene 4 po manuelnom miinom testu.
se
neurona
343. Kineziterapija pareza koje su na oceni 1 po manuelnom miinom

testu, zahteva primenu:
a. pasivnih terapeutskih vebi;
b. aktivnih vebi;
c. aktivno-potpomognutih vebi;
d. aktivnih vebi sa otporom.
b. aktivnih vebi;
b. aktivnih vebi;
55
346. Senzorna reedukacija podrazumeva uvebavanje stereognozije,

posebno u funkciji ake kod povrede:
a. n. radialisa;
b. n. ulnarisa,
c. n. medianusa.
347. Krajnje vreme oekivanog oporavka kod lezija perifernog motornog
neurona iznosi:
a. 6 meseci;
b. 9 meseci;
c. 18 meseci.
348. Prema savremenim neurofiziolokim shvatanjima najprihvatljivija
teorija koja objanjava analgetsko delovanje fizikalnih agenasa je:
a. specifina teorija;
b. teorija prostorno vremenske organizacije impulsa;
c. dualistika teorija kontrole ulaza senzacija, teorija kapije
(control gate theory) Melzak-a i Wall-a.
349. Najznaajnije analgetske fizikalne procedure su:
a. termoterapija, ultrazvuk, magnetoterapija;
b. KTD, infraru, laseroterapija, magnetoterapija;
c. DDS, Leduk-ove ultranadraajne struje, TENS terapija,
akupunktura.
350. U klinikoj praksi kvantifikacija intenziteta bola moe se izvriti
pomou:
a. Kurtzke-ove skale;
b. VAS (vizuelne analogne skale) ;
c. Barthel-ovog indeksa;
d. Nachemson-ove skale.
351. Najei razlozi cervikalnog sindroma su:
a. degenerativne promene vratne kime;
b. diskus hernija;
c. povrede vratne kime.
56
352. Simptomatologija Barre Lie-ovog sindroma (sindrom zadnjeg

simpatikusa)
a. bol u vratu, medijalnoj ivici skapule, medijalnoj strani ruke,
kao i parestezije u malom prstu;
b. bol u ramenu i prednjoj strani ruke, kao i parestezije du
prednje strane podlakta;
c. vertigo, parstezija lica, faringealne smetnje, nauzea, glavobolja,
tinitus, crvenilo lica.
353. Lezija n.axillarisa dovodi do nemogunosti:
a. abdukcije nadlakta;
b. fleksije podlakta;
c. pronacije i supinacije podlakta;
d. fleksije runog zgloba.
354. Nestruno korienje podpazunih taka moe dovesti do oteenja:
a. n. musculocutaneus-a;
b. n. medianus-a;
c. n. axillaris-a.
355. Kandasta aka se sree kod lezije:
a. n. medianusa
b. n. radialisa
c. n. ulnarisa
356. Visea aka se sree kod lezije:
a. n. medianusa
b. n. radialisa
c. n. ulnarisa
357. aka propovednika se sree kod lezije:
a. n. medianusa
b. n. radialisa
c. n. ulnarisa
358. Degenerativni proces u lumbalnom delu kime, u najveem broju
sluajeva, prvo poinje u:
a. diskusu intervertebralisu;
b. intervertebralnim (fasetnim) zglobovima;
c. ligamentarnom aparatu.
57
359. Najvei intradiskalni pritisak u lumbalnom delu kime je pri:

a. leanju,
b. stajanju,
c. sedenju.
360. Visoki Lazarevi-ev ili Lassegue-ov znak znai da je maksimalni
ugao bez bola izmeu ispruene noge i podloge, kod bolesnika sa
kompresivnom radikulopatijom:
a. od 5 do 30 stepeni;
b. od 31 do 60 stepeni;
c. od 61 do 90 stepeni.
361. U akutnoj fazi lumbalnog sindroma nuno je mirovanje i leanje:
a. na tvrdoj i ravnoj podlozi;
b. u poloaju koji najvie odgovara bolesniku;
c. u Wilijamsovom poloaju.
362. Trakcija lumbalnog segmenta kod bolesnika sa lumbalnim
sindromom vri se pomou aparata za trakciju sa maksimalnom
silom trakcije koja iznosi:
a. do 20% telesne teine bolesnika;
b. do 30% telesne teine bolesnika;
c. do 40% telesne teine bolesnika.
363. Ergomsko savetovanje i obuka podrazumevaju:
a. profesionalno usmeravanje invalida;
b. profesionalno obuavanje u toku profesionalne rehabilitacije
invalida;
c. obuku zatitnim poloajima i pokretima bolesnika sa
lumbalnim sindromom.
364. Bolesnike sa lumbalnim sindromom treba obuiti da podiu
predmete sa poda:
a. iz unja sa pravim leima;
b. sa ispruenim nogama i savijenim leima;
c. kroz rotaciju trupa.
365. Kod lezije n.peroneusa i paralize miia peronealne grupe bolesnik
ne moe da hoda:
a. na peti te noge;
b. na prstima iste noge;
c. spoljnom ivicom stopala.
58
366. Kod lezije n. tibialis posteriora i paralize miia gastrocnemiusa

bolesnik ne moe da hoda:
a. na peti te noge;
b. na prstima iste noge;
c. unutranjom ivicom stopala.
367. Slabost miia zadnje loe potkolenice dovodi do tzv. step hoda i
javlja se kod lezije:
a. n. peroneus profundus-a;
b. n. peroneus superficialis-a;
c. n. tibialis posterior-a.
368. Visee stopalo sa varus poloajem javlja se kod lezije:
a. n. peroneus-a
b. n. tibialis-a
c. n. femoralis-a
369. Bell-ov fenomen se javlja kod:
a. periferne lezije n. facialisa;
b. centralne lezije n. facialisa;
c. lezije n. trigeminusa.
370. Tretman paralize n.facialisa eksponencijalnim strujama traje dok
miina snaga mimine muskulature ne dostigne ocenu:
a. 2 po manuelnom miinom testu;
b. 3 po manuelnom miinom testu;
c. 4 po manuelnom miinom testu.
371. Uobiajena fizikalna terapija lezija n. facijalisa je primena:
a. magnetoterapije, ultrazvune terapije i kineziterapije;
b. termoterapije, elektrostimulacije miia eksponencijalnim
strujama i kineziterapije;
c. ultrazvune terapije, dijadinamikih struja i kineziterapije.
59
HEMIPLEGIJA
372. T.I.A. (tranzitorni ishemiki atak) znai:
a. subkliniki oblik ishemije mozga, esto neprepoznatljiv ni od
strane pacijenta;
b. prolazni neuroloki deficit u trajanju od nekoliko sekundi ili
minuta do maksimalno 24 sata;
c. reverzibilni neuroloki deficit koji traje manje od 24 sata, a
kompletni oporavak je do tri nedelje.
373. Najei uzroci hemiplegija su:
a. cerebrovaskularni inzulti;
b. ekspanzivni procesi (maligni i benigni tumori) ;
c. traumatske lezije;
d. posledice infektivnih oteenja mozga.
374. Modane elije u zoni penumbre nakon cerebrovaskularnog inzulta
su:
a. anatomski i funkcionalno mrtve;
b. jo uvek ive ali potpuno afunkcionalne;
c. ive sa smanjenom funkcijom.
375. U terapijskom smislu kod cerebrovaskularnog inzulta vano je:
a. lekovima delovati na oporavak elija u nekrotinoj zoni mozga;
b. smanjiti edem i raditi na ouvanju penumbralne aktivnosti;
c. vazodilatatornim sredstvima poboljati cirkulaciju krvi u
mozgu.
376. Nakon cerebrovaskularnog inzulta:
a. sve to je oteeno to je i definitivno zbog toga to ne postoji
regeneracija modanih elija;
b. postoji mogunost regeneracije i prestruktuiranja CNS;
c. ranom i kompletnom medicinskom rehabilitacijom se mogu sve
funkcije povratiti.
377. Plastinost modanih struktura, odnosno sposobnost modanih
struktura da menjaju funkcionalnu strukturu i organizaciju ogleda se
u:
a. grananju
aksona,
denervacijskoj
hipersenzitivnosti,
izopotencijalnosti;
b. mitozi modanih elija;
c. obnovi modanih elija.
60
378. Aphasia nastaje kod teenja:

a. dominantne hemisfere mozga;
b. nedominantne hemisfere mozga;
c. okcipitalnog lobusa mozga.
379. U timskoj rehabilitaciji hemiplegiara afaziju lei:
a. Logoped
b. Defektolog
c. Fizijatar
380. Prisustvo somatognostikih smetnji, kinestetikih halucinacija i
anozognozije kod hemiplegiara, karakteristike su lezije:
a. dominantne hemisfere mozga;
b. nedominantne hemisfere mozga;
c. okcipitalnog lobusa mozga.
381. Navesti najmanje etiri faktora od kojih zavisi prognoza oporavka
kod hemiplegiara:
a. ..................................................
b. ...................................................
c. ...................................................
d. ....................................................
382. Navesti najmanje etiri neuroloka znaka, bitna za ishod medicinske
rehabilitacije hemiplegiara:
a. .................................................
b. ..................................................
c. ..................................................
d. ..................................................
383. Skoriranje funkcionalnih mogunosti hemiplegiara, kao i praenje
oporavka moe se egzatno utvrditi pomou:
a. Sloenog funkcijskog testa;
b. Kurtzke-ove skale;
c. Barthel-ovog indeksa.
384. Program medicinske rehabilitacije hemiplegiara podrazumeva
sledee mere:
a. .............................................
b. ..............................................
c. ...............................................
d. ................................................
61
385. Pozicioniranje gornjeg ekstremiteta kod hemiplegiara podrazumeva

sledei poloaj ruke:
a. rame u abdukciji i spoljnoj rotaciji, lakat u semifleksiji, aka u
poloaj lake ekstenzije a prsti u blagoj semifleksiji.
b. rame u abdukciji i unutranjoj rotaciji, lakat u semifleksiji, aka
u poloaj lake fleksije a prsti u blagoj semifleksiji.
c. rame u abdukciji i unutranjoj rotaciji, lakat u semifleksiji, aka
u poloaj lake ekstenzije a prsti u fleksiji.
386. Ukoliko se ne primeni pravilno pozicioniranje gornjeg ekstremiteta,
kod hemiplegiara najee se moe javiti sledea komplikacija:
a. ekstenziona kontraktura u laktu;
b. burzitis subakromijalne burze ramena;
c. Sindrom rame aka ili tzv. smrznuto rame.
387. Prevencija pojave dekubitusa kod hemiplegiara podrazumeva:
a. esto okretanje bolesnika (na svakih 30 do 60 minuta);
b. esto okretanje bolesnika (na svakih 4 sata);
c. pravilno pozicioniranje gornjeg i donjeg ekstremiteta.
388. Glavni cilj kineziterapije u rehabilitaciji hemiplegiara je:
a. to pre ojaati miinu snagu pleginih miia;
b. to pre osposobit gornji ekstremitet radi samostalnog
samozbrinjavanja;
c. to ranije podii pacijenta u uspravni stav i osposobiti ga za
hod.
389. Kod uvebavanja hoda, hemiplegiarima se preporuuje noenje
sledee ortoze:
a. TLSO midera
b. Mitele
c. Rodersove minerve
390. Kod hemiplegiara, radi umirujueg efekta na spasticitet i pojaane
miine reflekse koristi se:
a. galvanska struja sa silaznim smerom (katoda distalno a anoda
proksimalno) ;
b. galvanska struja sa uzlaznim smerom (katoda proksimalno
anoda distalno) ;
c. faradska struja.
62
391. Kod hemiplegiara, u cilju omekanja struktura, bolje prokrvljenosti,

smanjenja spazma i spreavanja kontraktura moe se koristiti:
a. parafin
b. krioterapija
c. ne sme se koristiti termoterapija.
392. Osnovni cilj medicinske rehabilitacije paraplegiara je:
a. osposobljavanje za hod;
b. postizanje maksimalne nezavisnosti u okviru aktivnosti
dnevnog ivota.
c. motorna i senzorna reedukacija.
393. Najei neuromotorni ispadi kod deje cerebralne paralize su:
a. ..................................................
b. ..................................................
c. ..................................................
394. Neuromotorni razvoj deteta ide:
a. kranio-kaudalno i proksimalno-distalno;
b. kranio-kaudalno i distalno-proksimalno;
c. kaudo-kranialno i proksimalno-distalno.
395. Neuro-psiho-motorni razvoj deteta ide:
a. u skokovima koji su karakteristini za svaku individuu;
b. kontinuiranim razvojem;
c. nepoznato.
396. Na osnovu skale psihomotornog razvoja normalno dete samostalno
sedi:
a. oko 6. meseca;
b. oko 9. meseca;
c. oko 12. meseca.
397. Sazrevanjem nervnog sistema deteta:
a. zavrava se i psihomotorni razvoj deteta;
b. razvoj i usavravanje motorikih, adaptivnih, linih i drutvenih
navika traje celog ivota.
c. razvoj i usavravanje motorikih, adaptivnih, linih i drutvenih
navika zavrava se sa pubertetom.
63
398. Mijelinizacija i sazrevanje CNS se zavrava i dete postie potpunu

motornu zrelost:
a. u 12 mesecu ivota;
b. u 3. godini;
c. u 5. godini;
d. u pubertetu.
399. Kineziterapijska metoda u habilitaciji dece sa dejom cerebralnom
oduzetou je:
a. Vojtina metoda;
b. Reganova metoda;
c. Metoda po Brunkow.
400. Bobatova tehnika u habilitaciji dece sa dejom cerebralnom
oduzetou podrazumeva:
a. Stimulaciju refleksnog kretanja napred (refleksnog puzanja i
refleksnog okretanja) pritiskom na odgovarajue take
paljenja ili refleksnih zona.
b. Inhibiciju abnormalnih refleksnih aktivnosti i stimulaciju
normalnih posturalnih aktivnosti pomou refleksno inhibitornih
poloaja i korienjem kljunih taaka kontrole.
c. Postizanje maksimalne kontrakcije paralizovanih miia u
fasilitaciji maksimalnih voljnih pokreta kroz pruanje
maksimalnog
otpora
trodimenzionalnom
pokretu,
proprioceptivnu i taktilnu stimulaciju.
401. Vojtina tehnika u habilitaciji dece sa dejom cerebralnom oduzetou
(DCO) podrazumeva:
maksimalnog
otpora
trodimenzionalnom
pokretu,
64
402. Kabatova tehnika u habilitaciji dece sa DCO podrazumeva:

maksimalnog
otpora
trodimenzionalnom
pokretu,
403. Prema klasinom opisu arkoa trijas simptoma- spasticitet, ataksija i
skandiran govor karakteristini su za:
a. Morbus parkinsoni;
b. Sclerosis multiplex;
c. Dienovu miinu distrofiju.
404. Funkcionalna sposobnost i socijalna ogranienja-hendikep bolesnika
obolelih od multiple skleroze najbolje se moe sagledati pomou:
a. Barthel-ovog indeksa;
b. Sloenog funkcijskog testa;
c. Kurtzke-ove skale.
405. Krioterapija kod multiple skleroze deluje na:
a. usporavanje procesa bolesti;
b. poveanje funkcionalnih sposobnosti pacijenta;
c. progresiju bolesti.
406. Toplotne procedure kod bolesnika obolelih od multiple skleroze:
a. smanjuju tonus miia i dovode do subjektivnog poboljanja;
b. poveavaju pokretljivost u zglobovima i smanjuju bol;
c. kontraindikovane su zbog delovanja na ogolele nerve.
407. Kod bolesnika obolelih od Morbus Parkinsoni:
a. oteeno je izvoenje automatskih i spontanih pokreta zbog
naruene ravnotee neurotransmiterskog sistema Dopamin
acetilholin u bazalnim ganglijama mozga;
b. postoji pareza miia i dizkoordinacija miine aktivnosti zbog
oteenja u motornoj kori mozga;
c. prisutna je pareza i spasticitet zbog prisustva ognjita
demijelinizacije u CNS.
65
408. Tonus muskulature kod bolesnika obolelih od M.Parkinsoni je:

a. povien u vidu spasticiteta;
b. povien u vidu rigiditeta;
c. snien, flakcidan.
409. Reavanje Freezing fenomena kod parkinsoniara se sprovodi:
a. kroz kineziterapiju uz korienje tzv. anti freezing tapa.
b. kroz kineziterapiju i jaanje osovinskih miia trupa.
c. kroz upotrebu odreenih midera.
410. Terapija radom u medicinskoj rehabilitaciji bolesnika obolelih od M.
Parkinsoni:
a. ima znaajno mesto, zbog toga to tremor za vreme aktivnosti
nestaje, to veoma povoljno deluje na bolesnika;
b. nije indikovana, zbog toga to rad dovodi do pojaanja tremora
ruku, to veoma nepovoljno deluje na bolesnika;
c. nije znaajna u medicinskoj rehabilitaciji bolesnika obolelih od
M. Parkinsoni.
411. Cilj kineziterapije u medicinskoj rehabilitaciji bolesnika obolelih od
Morbus Parkinsoni je:
a. jaanje miia stabilizatora kimenog stuba i ekstremiteta;
b. spreavanje razvoja kontraktura, poboljanje koordinacije hoda,
posebno regulacije posturalnog stava i vraanja teita tela
unazad;
c. smanjiti spasticitet vebama po Bobath-u.
412. Kod amiotrofike lateralne skleroze, koja se karakterie miinom
atrofijom, dolazi do:
a. selektivnog propadanja centralnog motornog neurona u
kombinaciji sa oteenjem perifernog motornog neurona;
b. do oteenja elija perifernog motornog neurona;
c. do oteenja elija centralnog motornog neurona.
413. Miine atrofije kod amiotrofike lateralne skleroze su po tipu lezije:
a. perifernog motornog neurona na gornjim ekstremitetima i
centralnog motornog neurona na donjim ekstremitetima;
b. perifernog motornog neurona na donjim ekstremitetima i
centralnog motornog neurona na gornjim ekstremitetima;
c. perifernog motornog neurona;
d. centralnog motornog neurona.
66
414. Poremeaj hoda, kod bolesnika obolelih od Duchenne-ove miine

distrofije, posledica je:
a. slabosti miia ekstenzora trupa, ekstenzora kukova (m.gluteus
maximus) i ekstenzora kolena (m.quadriceps femoris);
b. slabosti miia fleksora kukova (m.iliopsoas), fleksora kolena
(m.biceps femoris i mm.semitendinosus et semimembranosus);
c. kontraktura u kukovima i kolenima.
415. Kod miinih oboljenja poviene su vrednosti sledeih enzima:
a. ciklooksigenaza i alkalna fosfataza;
b. kreatin fosfokinaza, aldolaza i laktat dehidrogenaza;
c. S-alfa amilaza.
416. Funkcionalni nalaz kod miinih distrofija se moe podeliti u 8
stadijuma funkcionalne sposobnosti, i uglavnom se odnosi na:
a. ogranienja u obimu pokretljivosti zglobova;
b. rezultate testiranja miine snage miia manuelnim miinim
testom;
c. funkciju kretanja.
417. Kineziterapija kod progresivne miine distrofije ima zadatak da:
a. ouva miinu snagu i sprei oteenje funkcije hoda;
b. sprei nastanak miinih distrofija;
c. uspori napredovanje degenerativno distrofinih promena u
miiima i uspori nastanak invalidnosti.
REHABILITACIJA KARDIO-VASKULARNIH
BOLESNIKA
418. Najboljim pokazateljem funkcionalne mogunosti sranih bolesnika
smatra se
_______________________________________________________
419. Terapijska klasifikacija pacijenata sa oboljenjima srca podrazumeva
postojanje pet razreda obeleenih A E:
a. od pacijenata iju fiziku aktivnost nije potrebno ograniiti, do
onih koji moraju potpuno mirovati;
b. od pacijenata za koje nije preporuljiv veliki napor, do onih
koji se mogu baviti sportskim aktivnostima;
c. od pacijenata iju fiziku aktivnost nije potrebno ograniiti, do
onih iju fiziku aktivnost treba neznatno ograniiti.
67
420. Jedinica metabolikog ekvivalenta (1 MET) odgovara:

a. maksimumu utroene energije, kakav postiu sportisti;
b. utroku od 3,5ml kiseonika po kilogramu telesne teine u
minuti;
c. koliini krvi koju srce moe da prui tkivima, i koju miina
vlakna mogu da utroe u toku zamaranja.
421. Akutni infarkt miokarda (AIM) i nestabilna angina pektoris su:
a. indikacije za izvoenje testova optereenja;
b. kontraindikacije za izvoenje testova optereenja;
c. kontraindikacije samo u fazi bolova, i 7 10 dana nakon toga.
422. Minutni volumen disanja, koji iznosi 5 7 l/min u miru, pri naporu
se moe poveati na:
a. 80 100 l/min;
b. 15 20 l/min;
c. 25 50 l/min.
423. Nakon AIM:
a. neophodno je apsolutno mirovanje prvih 6 nedelja;
b. neophodna je rehabilitacija od trenutka kad CPK pone da
pada;
c. neophodna je rehabilitacija od trenutka kad LDH pone da
pada.
424. Ergometrijski test kod AIM:
a. potrebno je uraditi to pre;
b. ne sme se raditi prvih 7 dana od nastanka AIM;
c. je kontraindikovan.
425. Da bi otpoeo program rehabilitacije nakon AIM, neophodno je
ispuniti sledee uslove:
a. obavljeno ergometrijsko testiranje;
b. nestabilan arterijski pritisak u poslednja 24h;
c. odsustvo bola u poslednjih 24h;
d. pad nivoa LDH;
e. pad nivoa CPK;
426. Preoperativna kineziterapija kod bolesnika kojima se radi
transplantacija srca ima za cilj: ____________________________
_______________________________________________________
___________________________________________________
68
427. Pred transplantaciju srca neophodno je bolesniku:

a. pokazati tehniku disanja i kaljanja, kao prevenciju plunih
komplikacija;
b. obezbediti strogo mirovanje, jer je re o bolesnicima u etvrtom
stadijumu srane insuficijencije;
c. dozvoliti 30 minuta hodanja dnevno, da bi se izbegli rizici koje
nosi mirovanje.
428. Navedite dva kriterijuma koja sa sigurnou govore da bolesnik ima
AIM. To su:
_______________________________________________________
_______________________________________________________
429. Posle transplantacije srca posebno je vana prevencija:
a. lumbalnog bola;
b. infektivnog hepatitisa;
c. bronhopneumonije.
430. Ukoliko je kardioloki nalaz stabilan, 10 dana nakon transplantacije
srca bolesnik:
a. hoda 2 10 minuta sa postepenim poveanjem distance;
b. sedi na ivici kreveta sa sputenim nogama;
c. prestaje sa korienjem respiratora.
431. Program rehabilitacije bolesnika sa sranim manama:
a. pravi se na osnovu godina starosti i telesne teine bolesnika;
b. dozira se u vatima prema vrsti i stepenu mane (stenoza /
insuficijencija);
c. dozira se na osnovu arterijskog pritiska i plune ventilacije.
432. Kriterijumi za dijagnozu hipertenzije:
a. najpouzdaniji su kada uzimaju u obzir god. starosti bolesnika;
b. podrazumevaju pomeranje granice normalnih vrednosti na nie,
ime optereuju i bolesnika i zdravstvenu slubu;
c. podrazumevaju pomeranje granice normalnih vrednosti na nie,
ime omoguavaju blagovremeno leenje i spreavanje
komplikacija.
433. Blage hipertenzije (140 159 / 90 94 mm Hg)
a. potrebno je leiti prvenstveno nefarmakolokim merama;
b. potrebno je leiti malim dozama antihipertenziva;
c. potrebno je pratiti.
69
434. Koncentracija lipoproteina Lp-a:

a. predisponirajui je faktor za koronarnu bolest, a uspeno se
redukuje odgovarajuom ishranom;
b. predstavlja marker za koronarnu bolest, i genetski je
determinisana;
c. predstavlja faktor rizika za koronarnu bolest, a uspeno se
regulie doziranom kineziterapijom.
435. Puenje i vrednosti krvnog pritiska:
a. pokazuju apsolutnu meuzavisnost;
b. pokazuju zavisnost samo kod genetski predisponiranih osoba;
c. povezani su preko stvaranja arterosklerotinog plaka i
stimulacije T-limfocita.
436. Zaokruiti tane reenice:
a. Alkohol je odgovoran za 1/3 esencijalne hipertenzije;
b. Hipertenzija izazvana unoenjem alkohola je ireverzibilna;
c. Hipertenzija izazvana unoenjem alkohola nastaje kod osoba
koje konzumiraju vie od 5 g/kg alkohola dnevno;
d. Unos alkohola dovodi do poveanja iskljuivo sistolnog krvnog
pritiska;
e. Unos alkohola dovodi do poveanja iskljuivo dijastolnog
krvnog pritiska;
f. Uticaj konzumiranja alkohola na vrednosti krvnog pritiska
dokazan je samo kod mukaraca;
g. Smanjenje doze ili prestanak unosa alkohola dovodi do
smanjenja krvnog pritiska.
437. Za bolesnike sa hipertenzijom optimalan je:
a. intermitentni maksimalni trening;
b. kontinuirani submaksimalni trening;
c. intermitentni submaksimalni trening.
438. 10 koraka za 10 dana je __________________________________
_______________________________________________________
_______________________________________________________
_______________________________________________________
439. Fizikalnim agensima:
a. moe se vriti prevencija tromboze;
b. moe se leiti tromboflebit;
c. ne mogu se leiti oboljenja perifernog krvotoka.
70
440. Sinkardijalna masaa je indikovana kod bolesnika:

a. posle AIM;
b. posle transplantacije srca;
c. sa limfedemom.
441. Vrsta vebi u okviru kineziterapije koje se primenjuju kod bolesnika
sa oboljenjima perifernih krvnih sudova, zovu se:
a. Ruska stimulacija;
b. Allen Brger;
c. Kottke.
442. Mb. Brger se ne sme leiti:
a. Sp oblikom elektrostimulacije;
b. kratkotalasnom dijatermijom;
c. Hauffe-ovim kupkama.
443. Bolesnicima sa limfedemom aplikuje se:
a. mala doza ultrazvuka, sinkardijalna i
elektroforeza
fermentativnih
masti,
kineziterapija;
b. IR zraci, laser, helioterapija.
c. parafango, peloid, parafin.
pneumomasaa,
talasoterapija,
444. Pri elektrodijagnostikom odreivanju klaudikacionog vremena

patolokim se smatra:
a. odsustvo klaudikacije;
b. pojava punog, umesto zupastog tetanusa;
c. pojava zupastog umesto punog tetanusa.
445. Jollyeva reakcija je:
a. tetanika kontrakcija nastala kao posledica predoziranja
elektrostimulacije;
b. jedan od elektrodijagnostikih znakova;
c. odsustvo pulsa na a.tibialis.
446. Elektroforeza fermentativnih masti je indikovana kod bolesnika sa:
a. limfedemom;
b. AIM (akutnim infarktom miokarda);
c. akutnim tromboflebitom.
71
447. Posle AIM:

a. bolesnik 30 40 dana veba iskljuivo u postelji uz pomo
terapeuta;
b. sve do 10-og dana bolesnik ustaje i hoda uz pomo terapeuta;
c. bolesnik mesec dana sedi na ivici kreveta sa sputenim nogama
pre nego to pone vertikalizaciju.
REHABILITACIJA PULMOLOKIH BOLESNIKA

448. Zaokrui taan odgovor:
a. Vebama se moe delovati samo na pomone respiratorna
miie;
b. Vebama se moe delovati i na glavne i na pomone
respiratorne miie;
c. Vebama se moe delovati na glavne respiratorne miie, a
pomone je mogue aktivirati sinkardijalnom pneumomasaom
iskljuivo.
449. Tiffenau test je pokazatelj:
a. pokretljivosti lumbalne kime (poveanja rastojanja izmeu 2
markirane take pri antefleksiji kimenog stuba);
b. respiracije (merenje procenta izdahnutog vazduha u prvoj
sekundi od ukupno vitalnog kapaciteta);
c. ouvanosti perifernog motornog neurona.
450. Broj koji pokazuje koliko litara vazduha plua proventiliraju da bi
organizam primio 1 l kiseonika zove se:
a. kiseonini dug;
b. cena disanja;
c. ventilatorni ekvivalent.
451. Kod plunih bolesnika:
a. anatomski mrtvi prostor je manji od fiziolokog mrtvog
prostora;
b. anatomski mrtvi prostor je vei od fiziolokog mrtvog
prostora;
c. anatomski i fizioloki mrtvi prostori su jednaki.
452. Zapremina gasa koja difunduje kroz alveolarnu membranu pri razlici
pritisaka od 1mm Hg za odreeno vreme naziva se:______________
_______________________________________________________
72
453. Indeks disanja je:

a. razlika u obimu grudnog koa u inspirijumu i ekspirijumu;
b. razlika plunih volumena pre i posle primene aerosol terapije;
c. deo vitalnog kapaciteta izduvan u prvoj sekundi forsiranog
ekspirijuma.
454. Pozitivan bronhodilatatorni test ukazuje:
a. da je kontraindikovano sprovoditi rehabilitaciju;
b. da su obstrukcijske promene reverzibilne, i da se moe
oekivati poboljan efekat rehabilitacije;
c. da su obstrukcijske promene ireverzibilne i da nema svrhe
pokuavati rehabilitaciju.
455. 12 MD je: ______________________________________________
i. _____________________________________________
_____________________________________________
456. Kod bolesnika sa HOBP (hroninom obstruktivnom bolesti plua):
a. rehabilitacija je kontraindikovana, jer se fizikalnim agensima
ne moe smanjiti otpor vazdunoj struji kroz disajne puteve;
b. rehabilitacija je indikovana samo kod blue bloaters (BB)
obstruktivaca;
c. rehabilitacija je neophodna u cilju postizanja trajnijih rezultata
medikam. terapije i stabilizacije bolesti.
457. Primenjeni putem aerosol terapije kod bolesnika sa HOPB
kortikosteroidi:
a. daju pun terapijski efekat (bronhodilataciju), a pri tom nema
neeljenih efekata;
b. imaju terapijski efekat samo kod emfizematiarskog pink
putters PP tipa HOPB;
c. imaju terapijski efekat samo kod bronhitigarskog blue
brothers BB tipa HOPB.
458. Antibiotici se inhalacijom:
a. daju bolesnicima pre nego to se pokua sa parenteralnom
primenom, jer tako dati imaju manje neeljenih dejstava;
b. daju pod kontrolom pneumoftiziologa bolesnicima koji ne
reaguju na parenteralnu terapiju;
c. ne mogu unositi.
73
459. Poloajna drenaa:

a. nema prednosti nad obinim iskaljavanjem;
b. radi se kod bolesnika sa HOPB koji imaju neuromuskularnim
oboljenjem oteenu plunu funkciju;
c. u prednosti je kod bolesnika sa HOPB jer pored velikih drenira
i male disajne puteve.
460. Flutter terapija je:
a. postupak u rehabilitaciji respiratornih bolesnika kojim se
poveanjem bronhijalnog pritiska odlepljuje sekret od zida
bronhija;
b. postupak u rehabilitaciji kardiovaskularnih bolesnika koji utie
na sranu frekvenciju i snagu;
c. modifikacija autogene drenae sekreta.
461. Poreenje efekata MAD i Flutter terapije:
a. govori u prilog MAD terapije za sve pokazatelje;
b. govori u prilog Flutter terapije, osim to na koliinu sputuma
nema uticaja;
c. govori u prilog Flutter terapije za sve pokazatelje.
462. Reflektorna disajna terapija:
a. je disanje sa skupljenim ustima, kojim se oslobaaju pokreti
toraksa;
b. je smanjenje koliine sekreta kod plunih bolesnika pritiskom
vrhova prstiju na tano odreene take na toraksu;
c. sastoji se iz manuelnih zahvata i respiratorne gimnastike koji
dovode do produbljivanja disanja.
463. Najobjektivniji pokazatelj uspene reflektorne disajne terapije je:
a. smanjenje broja infekcija na godinjem nivou;
b. smanjenje broja respiracija u minuti;
c. poveanje koliine sputuma koje bolesnik izbaci u toku dana.
464. Doziranje disajnih vebi:
a. je jednostavno, a izvodi se praenjem plunih volumena i
kapaciteta;
b. jo uvek je veliki problem jer se vri preko parametara
kardialne funkcije;
c. je jednostavno, ako je bolesnik odrasla osoba i sarauje.
74
465. Kineziterapijom se:

a. moe smanjiti cena disanja;
b. moe opteretiti pomona disajna muskulatura;
c. bolesnik obuava za gornje kostalno disanje sa forsiranim
inspirijumom.
466. Ukoliko se u toku vebanja kod bolesnika pojave znaci zamora
(ubrzani puls, dispnea, ubrzane respiracije):
a. vebe treba iskljuiti iz programa;
b. treba napraviti pauzu, a zatim nastaviti vebanje manjim
intenzitetom;
c. leenje treba nastavti iskljuivo medikamentno.
467. Vebe produenog ekspirijuma:
a. osnovni su vid kineziterapije kod bolesnika sa HOPB;
b. zabranjene su kod bolesnika sa HOPB;
c. treba primenjivati samo u cilju istiskivanja sekreta jer su
naporne i poveavaju cenu disanja.
468. Bolesnik sa pleuritom:
a. treba da lei na zdravoj strani 3 4 puta dnevno, kako bi se
spreio nastanak priraslica;
b. treba da lezi na bolesnoj strani;
c. treba da lei na lema, sa jastucima ispod glave i kolena.
469. Pri inhalaciji lekova potuje se sledee pravilo:
a. kod blagih oblika opstrukcije koristi se topla inhalacija;
b. kod blagih oblika opstrukcije koristi se hladna inhalacija;
c. kod blagih oblika opstrukcije koristi se terapija preko Birdovog aparata gde kao komprimovana struja slui primesa
kiseonika.
470. Pozni bronhijalni odgovor (oslobaanje medijatora iz mastocita)
mogue je spreiti aerosolom:
a. adrenergika;
b. bronhoprotektivnih lekova;
c. adrenergika i bronhoprotektivnih lekova.
471. Drenaa bronhija kod HOPB traje:
a. 15 30 minuta dnevno;
b. 3 4 sata dnevno;
c. koliko i budno stanje bolesnika.
75
472. Dodatni fizikalni postupci (perkusija, vigracija odgovarajueg

segmenta, kompresija) u toku drenae bronhija kod HOPB se:
a. moraju sprovesti;
b. mogu sprovesti;
c. ne smeju sprovesti.
473. Reflektorna disajna terapija je pravilna ako se sastoji:
a. od to blaih manuelnih zahvata;
b. pojedinanih, brzih zahvata koji se nadovezuju jedan na drugi;
c. ritmikog nadraivanja sa mirnim fazama izmeu nadraaja
474. Zaokrui taan odgovor:
a. disajna gimnastika je neophodna dopuna manuelnoj terapiji;
b. disajna gimnastika je kontraindikovana kada se sprovodi
manuelna terapija;
c. disajna gimnastika nije potrebna kada se sprovodi manuelna
terapija
475. Autogeni trening:
a. je kineziterapiski program za decu obolelu od deje cerebralne
paralize;
b. je skraeni naziv za psihosomatske terapijske metode, koje
poboljavaju respiratornu funkciju smanjenjem povienog
tonusa i napetosti pacijenta;
c. je terapija drenae i transporta sekreta.
476. Dijafragma toraks antagonizam je:
a. kontrakcija dijafragme izazvana perkusijom toraksa;
b. prekid disajne vazdune struje pri mobilizaciji sekreta;
c. deo klinike slike dece sa opstruktivnim poremeajima.
477. Merenje volumena forsiranog ekspirijuma (FEV 1 ) i otpora u
disajnim putevima:
a. objektivizuje se opstrukcijski poremeaj, vri procena njegovog
stepena i reverzibilnosti;
b. vri procena radne sposobnosti bolesnika sa HOPB po
zavrenoj rehabilitaciji;
c. sme se vriti samo bolesnicima u poetnim stadijumima HOPB.
76
IV ODABRANA POGLAVLJA
478. Lokalni stabilizatori lumbalnog segmenta su:
a. m.erector truncci;
b. m.rectus abdominis;
c. m.transversus abdominis i m.multifidus.
479. Globalni stabilizatori kimenog stuba su:
a. m. transversus abdominis i m.multifidus;
b. m.rectus abdominis, m.obliqus abdominis, m.erector truncci;
c. m.latisimus dorsi i m. Rhomboideii.
480. U kineziterapijskom tretmanu hroninog lumbalnog sindroma
primarno je :
a. jaanje miia globalnih stabilizatora kimenog stuba;
b. jaanje miia lokalnih stabilizatora kimenog stuba
(m.transversus abdominis i m.multifidus) ;
c. jaanje pelvifemoralne muskulature.
481. Hronini lumbalni bol tretira se sledeim fizikalnim procedurama:
a. helioterapijom;
b. KTD
c. TENS terapijom
482. Neutralna zona intervertebralnog zgloba je:
a. anatomski opseg pokreta
b. zona slobodnog klizanja
c. fizioloki obim pokreta
483. Stabilnost kimenog stuba zavisi od:
a. aktiviranja globalnih stabilizatora;
b. aktiviranja lokalnih stabilizatora
c. aktiviranje globalnih i lokalnih stabilizatora kroz kokontrakcije
484. Svetska istraivanja su pokazala preventivni znaaj redovne fizike
aktivnosti na smanjenje rizika starakog dijabetesa za:
a. 10%.
b. 20%
c. 50%.
77
485. Svetska istraivanja su pokazala preventivni znaaj redovne fizike

aktivnosti, od najmanje 5 sati nedeljno, na smanjenje rizika pojave
karcinoma kolona za:
a. 10%.
b. 20%
c. 50%.
486. Redovna fizika aktivnost:
a. smanjuje rizik pojave karcinoma dojke i prostate.
b. nema uticaja na rizik pojave karcinoma dojke i prostate.
c. redukuje anksioznost i depresivnost.
d. nema uticaja na anksioznost i depresivnost.
487. Udruenje amerikih lekara sportske medicine smatra da fizika
aktivnost ima pozitivno dejstvo na organizam ako se obavlja
najmanje:
a. 3-5 puta nedeljno u trajanju od 20-60 minuta sa intenzitetom od
60-90% maksimalne dozvoljene srane frekvencije.
b. 12 puta nedeljno u trajanju od 10-20 minuta sa intenzitetom
od 30-50% maksimalne dozvoljene srane frekvencije.
c. 7 puta nedeljno u trajanju od 60-90 minuta sa intenzitetom od
80-100% maksimalne dozvoljene srane frekvencije.
488. Osnovni vid fizike aktivnosti koji dovodi do sutinskih zdravstvenih
efekata je:
a. 30 minuta svakodnevnog vebanja sa srednjim intenzitetom;
b. 10 minuta svakodnevnog vebanja sa srednjim intenzitetom;
c. 60 minuta svakodnevnog vebanja sa srednjim intenzitetom.
489. Navesti najmanje tri fizijatrijske ponude preventivnih mera (modela)
za odravanje zdravlja kroz pokret:
a. .................................................
b. ..................................................
c. ..................................................
d. ..................................................
e. ...................................................
78
490. Balneoterapija hroninih nespecifinih adneksita i parametrita

podrazumeva primenu sledeih balneo procedura (navesti najmanje
tri):
a. ..............................................
b. ...............................................
c. ..............................................
491. Balneoterapija i talasoterapija u tretmanu postoperativnih sekvela
nakon operativnih zahvata u ginekologiji podrazumevaju primenu
sledeih kupki i aplikacija (navesti najmanje tri):
a. ...................................................
b. ..................................................
c. ...................................................
492. U fizikalnoj medicini korienje balneoterapije preko rektuma i
vagine podrazumeva sledee postupke (navesti najmanje tri):
a. ...................................................
b. .....................................................
c. .......................................................
493. Kod osoba starijih od 45 godina, maksimalno fiziko optereenje se
odreuje na osnovu frekvencije pulsa, koja kod njih ne bi trebalo da
pree granicu od:
a. 130 udara u minuti;
b. 150 udara u minuti;
c. 180 udara u minuti.
494. Nakon mastektomije sreu se brojne posledice koje zahtevaju
fizikalni tretman (navest bar tri):
a. ..................................................
b. ...................................................
c. ....................................................
d. ....................................................
495. Nakon odstranjenja limfnih lezdi u aksili, posle mastektomije mogu
se pojaviti bolovi i parestezije u oblasti ramena (medijalna i
posteriorna strana) koje su izraz oteenja:
a. n. radialis-a;
b. n. axilaris-a;
c. n. intercostobrachialis-a.
79
496. Jaanje miia ruke i ramenog pojasa nakon mastektomije

podrazumeva primenu terapeutskih vebi:
a. po principu maksimalnog optereenja;
b. po principu progresivnog optereenja do maksimalnog
optereenja koje ispitanica moe da savlada;
c. pacijentkinja tokom vebanja ne sme se oznojiti, to znai da
teina tegova tokom vebanja ne sme prelaziti jedan kilogram, i
vebe moraju trajati kratko uz ea ponavljanja.
497. Konzervativna terapija limfedema nakon mastektomije sastoji se od
sledeih mera (navesti najmanje tri):
a. .....................................................
b. .....................................................
c. .....................................................
d. .......................................................
498. Vebe pumpanja koje se koriste kod limfedema ruke nakon
mastektomije radi smanjenja edema ramena i ruke podrazumevaju:
a. pasivne vebe za sve zglobove ruke i ake; 10 ponavljanja za
svaki pokret;
b. aktivne vebe s opereenjem po principu progresivnog
submaksimalnog optereenja;
c. pacijentkinji, sa podignutom rukom iznad glave i aplikovanom
kompresivnom arapom, se naloi da zatvara vrsto pesnicu i
zatee sve miie ruke u trajanju od 3-4 sekunde, a zatim opusti
sve miie; jedna terapeutska serija podrazumeva 10
kontrakcija.
499. Nakon operacije karcinoma dojke (mastectomija) kod bolesnica sa
jakim bolovima (postoperativni, usled oiljka, oteenja n.
interkostobrachialisa, metastaza u kostima) fizikalni analgetski
tretman podrazumeva primenu:
a. KTD;
b. TENS terapije;
c. ne smeju se koristiti fizikalne procedure.
500. Objektivni znaci predoziranja u toku sportskih aktivnosti su:
a. porast srane frekvencije iznad vrednosti 200 godine
starosti i poetak disanja na usta, to ukazuje na poetak
anaerobne faze glikolize;
b. porast krvnog pritiska iznad 160 mmHg;
c. pojaano znojenje i oseaj zamora.
80
TANI ODGOVORI
spoljanja rotacija, unutranja rotacija.
18. a) flexio, b) adductio, c)
abductio, d) extensio.
19. b
20. a
21. c
22. c
23. a
24. Aktivnosti
u
krevetu,
aktivnosti u invalidskim
kolicama, aktivnosti samozbrinjavanja,
aktivnosti
kretanja i penjanja.
I OPTI DEO
1. b
2. Elektricitet,
zvuna
energija, svetlosna energija,
elektro magnetni talasi,
toplotna energija
3. Fizikalna dijagnostika
4. Testiranje miine funkcije
manuelnim miinim testom, merenje obima pokreta
u zglobovima, merenje
duine ekstremiteta, merenje obima ekstremiteta, test
aktivnosti dnevnog ivota.
5. b
6. c
7. b
8. a
9. c
10. a
11. a, e
12. b
13. c
14. a
15. a
16. Anterofleksija, retrofleksija
ili ekstenzija, abdukcija bez
uea skapule, abdukcija
sa
ueem
skapule,
addukcija,
horizontalna
adukcija,
unutranja
i
spoljanja rotacija.
17. Fleksija,
ekstenzija,
abdukcija sa kukom u
ekstenziji, abdukcija sa
kukom u fleksiji, adukcija,
II SPECIJALNI DEO
25. b
26. a
27. Intenziteta delujueg agensa, vremena trajanja procedure.
28. fototerapija, termoterapija,
elektroterapija,
hidroterapija,
mehanoterapija,
kineziterapija i dr.
29. Svetlosna energija, toplotna
energija,
mehanika
i
toplotna, elektrina energija, kinetika energija.
81
61. c
62. a
63. a
64. b
65. Frekvenciji,
primenjenoj
snazi, vremenu trajanja
procedure i talasnoj duini
koja se koristi.
66. Skenirajui nain, kao
laserska akupunktura
laseropunktura.
FOTOTERAPIJA
30. b
31. c
32. a
33. c
34. d
UV ZRACI
35. a
36. b
37. a
38. c
39. b
40. a
41. a
42. a
43. b
44. b
45. a, c, e
46. Wood-ovi zraci
47. a
MAGNETOTERAPIJA
67. b
68. a
69. a
70. a
71. c
72. c
73. a
74. Vreme trajanje procedure,
frekvencija, jaina elektromagnetnog polja.
75. a
76. a
77. a
IR ZRACI
48. b
49. a
50. a
51. b
52. b
53. c
54. a, e
55. b
TERMOTERAPIJA
78.
79.
80.
81.
82.
83.
84.
85.
86.
87.
LASER
56. c
57. c
58. b
59. a
60. b
82
a
Kondukcijom,
konveksijom
radijacijom.
b
b
c
a
c
b
a
c
88.
89.
90.
91.
92.
93.
94.
95.
96.
97.
98.
99.
100.
101.
102.
103.
104.
105.
106.
107.
HIDROTERAPIJA
b
a
b
a
Potapanjem gaze u teni
parafin i nanoenjem na
segment tela, nanoenje
parafina direktno na kou
etkom,
nanoenje
imerzijom, tj. utapanjem
segmenta
tela
u
rastopljeni
parafin,
postavljanjem dela tela u
kalupe sa parafinom,
rasprivanjem parafina u
obliku spreja.
Velikim toplotnim kapacitetom, niskom toplotnom
provodljivou,
kompresivnim
delovanjem pri prelazu u vrsto
stanje i visokom takom
tolerancije koja iznosi i
do 60C.
a
c
c
b
a
a
a, d.
a
a
b
Lokalna
pakovanja,
imerzija, kriomasaa, kao
sprej, cryo cuff metoda.
a
a
b
108.
109.
110.
111.
112.
113.
114.
115.
116.
117.
118.
119.
120.
121.
122.
83
b
a
a
a) koa najpre pobledi
usled vazokonstrikcije; b)
koa
pocrveni
usled
vazodilatacije.
a) Koa pobledi usled
vazokonstrikcije; b) Koa
pocrveni usled vazodilatacije; c) Koa postaje
cijanotina usled paralize
vazomotora.
c
a, b
d
e
a
a) Lake se izvode
pokreti u vodi zato to
telo ili segment tela
potopljen u vodi gubi
prividno od svoje teine
onoliko koliko iznosi
teina istisnute tenosti
po Arhimedovom zakonu.
b) Dejstvo termikog
efekta vode. c)Pozitivan
psiholoki efekat usled
lakeg izvoenja pokreta.
b
a
Morska klima, morska
voda, sunane kupke,
vazdune kupke, hladne i
tople morske kupke,
morski peloid, psamoterapija, algoterapija.
b
158.
159.
160.
161.
162.
163.
164.
165.
166.
167.
168.
169.
170.
171.
172.
BALNEOTERAPIJA
123. c
124. a
125. Pijenjem,
kupanjem,
vaginalnim ispiranjima,
inhaliranjem.
126. a
ELEKTROTERAPIJA
127.
128.
129.
130.
131.
132.
133.
134.
135.
136.
137.
138.
139.
140.
141.
142.
143.
144.
145.
146.
147.
148.
149.
150.
151.
152.
153.
154.
155.
156.
157.
a
c, e
b,d
a
b
c
c
a
a, c
b
b
b
a
b
a
b
b
b
a, d, e
a
a
a
d
a
a
a
b
c
a
b
b
c
a
c
b
a
a
a
c
c
d
a
c
a
a
c
ELEKTRODIJAGNOSTIKA
173. a)
klasina
elektrodijagnostika,
b)
hronaksimetrija, c) odreivanje krive Intenzitet /
Vreme,
d)
indeks
akomobiliteta, e) elektromiografija.
174. a
175. c
176. b
177. b
178. b
179. b
180. a) hipoekscitabilitet ili
smanjena nadraljivost, b)
hiperekscitabilitet
ili
poveana nadraljivost, c)
anekscitabilitet
ili
ugaena nadraljivost.
181. a)
troma
miina
kontrakcija Remark, b)
inverzija formule katoda /
84
182.
183.
184.
185.
186.
187.
188.
189.
190.
191.
192.
193.
194.
206.
207.
208.
209.
210.
211.
Anoda, c) longitudinalna
reakacija.
a
a
a
a
a
b
a
a) laki oblik elektrodegenerativne reakcije, b)
delimina
elektrodegenerativna reakcija,
c) potpuna elektrodegenerativna reakcija.
c
a
b
c
c
c
b
c
b
b
c
KINEZITERAPIJA
212.
213.
214.
215.
216.
217.
218.
219.
220.
221.
222.
223.
224.
225.
MEHANOTERAPIJA
195. Manuelna
masaa,
specijalni oblici masae,
aparaturna
masaa,
hipobarine
procedure,
manipulacije, ekstenzione
procedure, sonoterapija.
196. b
197. a
198. a, c
199. a
200. a
201. c
202. b
203. a
204. d
226.
227.
d
a
c
a
c
b
b
agoniste,
antagoniste,
sinergiste, fiksatore.
c
a
snage, brzine.
a
a
Progresivno optereenje,
amplituda pokreta, tempo
pokreta, broj ponavljanja,
duina poluge, ugao
delovanja
miino
zglobne poluge i dr.
c
d
III MEDICINSKA
REHABILITACIJA
OPTI DEO
228.
229.
230.
231.
ULTRAZVUK
205. a
85
b
b
a
c
232.
233.
234.
235.
236.
237.
238.
239.
b
a
c
b
c
b
c
a) pacijent je subjekt a ne
objekt rehabilitacije, b)
timski rad, c) rano
zapoinjanje rehabilitacije, d) rehabilitacija traje
dovoljno
dugo,
e)
sveobuhvatnost
rehabilitacije.
240. nega bolesnika, fizikalna
terapija, radna terapija,
primena protetskih
i
ortotskih
sredstava,
govorna terapija, vaspitanje
i
obrazovanje,
profesionalna rehabilitacija i dr.
241. a
242. a)
Funkcionalnu,
b)
zabavno-okupacionu i c)
predprofesionalnu.
249.
250.
251.
252.
253.
254.
PROTEZE I ORTOZE
243. a
244. b
245. Starost bolesnika, opte
zdravstveno stanje, stanje
postamputacionog
patrljka,
konstitucija,
psihiko stanje pacijenta,
motivacija.
246. a
247. b
248. a)
nega patrljka, b)
bandairanje patrljka, c)
255.
256.
86
vebe jaanja snage i

pokretljivosti patrljka, d)
uvebava se hod sa
takama, e) uvebava se
hod sa privremenom
protezom ili pilonom.
b
a
a) mediko - hirurki, b)
protetiki, c) rukovanje
protezom i nedovoljna
utreniranost
i
d)
psiholoko - socijalni
razlozi.
Miina
slabost,
kontrakture patrljka, bolni
neurinomi, infeksije koe,
smetnje lokalne cirkulacije i dr.
Abdukovan hod, lateralno
savijanje trupa, cirkumdukcija, medijalno iskretanje, lateralno iskretanje,
rotacija stopala na dodir
petom,
neravnomerno
podizanje pete, lumbalna
lordoza, pljesak kolena u
zavrnoj ekstenziji i dr.
Kolenske kape, bandae
patele, kolenske ortoze sa
savitljivim
voicama,
ortoze sa arnirskim
zglobom,
ortoze
sa
zupastim
tokom,
Lenox-Hill ortoza i dr.
ancova
kragna,
Tomasov
okovratnik,
Milvoki mider, TLSO
mider i dr.
Ortopedska
obua,
pomagala za kretanje,
pomagala
u
okviru
aktivnosti
dnevnog
ivota,
pomagala
i
tehnike olakice u kui i
na poslu,
257. tap, take, dubak ili
stalak, tronoac, invalidska kolica i dr.
258. a
259. a) evaluaciju preostalih
sposobnosti
invalidne
osobe, b) usmeravanje
invalida
u
smislu
profesionalne orjentacije,
c) profesionalno obuavanje,
d)
selektivno
zapoljavanje, e) praenje
rehabilitovane invalidne
osobe
271.
272.
273.
274.
275.
276.
277.
278.
279.
REHABILITACIJA BOLESNIKA
SA POSTTRAUMATSKIM
STANJIMA
282.
283.
284.
285.
286.
287.
288.
289.
280.
281.
260. c
261. IFS,
magnetoterapija,
Tach oslonac, niske doze
ultrazvuka.
262. b
263. a
264. a
265. a, c
266. b
267. C4-C5, jer je najmobilniji
deo vrata
268. c
269. Fleksija u kuku preko 90,
adukcija kuka preko
srednje
linije
tela,
izraena
spoljna
i
unutranja
rotacija,
aktivna abdukcija.
270. d, e
b
do 36 meseci.
c
b
a, d
c
a
b
Naruenih dismetrijskih
odnosa muskulature to se
prevenira preoperativnom
kineziterapijom.
a
Prevencija
dekubitusa,
odravanje obima pokreta
(spreavanje
razvoja
kontraktura), automatizacija kontrole sfinktera I
dr.
c
a
b
c
b
a
a
a
REHABILITACIJA
REUMATOLOKIH
BOLESNIKA
290.
291.
292.
293.
294.
295.
296.
87
b
a
b
c
c
c
Poviena sedimantacija
eritrocita, krvna slika
(anemija),
poviene
297.
298.
299.
300.
301.
302.
303.
304.
305.
306.
307.
308.
309.
310.
311.
312.
313.
314.
315.
316.
317.
318.
319.
320.
321.
322.
323.
324.
325.
326.
327.
328.
329.
vrednosti C reaktivnog
proteina i fibrinogena.
Reumatoidni
faktori,
antinukleusna
antitela,
imuni kompleksi, reakcija
imune alteracije leukocita, odreivanje ukupnog
broja T i B limfocita,
HLA antigeni.
Jutarnja ukoenost zglobova, bol pri pokretima u
jednom ili vie zglobova,
otok jednog zgloba, otok
vie zglobova, simetrina
afekcija zglobova, podkoni vorii, prisutnost
reumatoidnog
faktora,
histoloka potvrda reumatoidnog artrita i dr.
a
c
c
a
b
b
a) Ispitivanje aktivnosti
dnevnog
ivota,
b)
Ispitivanje pokretljivosti.
0-100, b
b
a
a
b
d
a
b
c
c
b
a
c
b
a
b
c
a
a
a
b
a
b
a
REHABILITACIJA
NEUROLOKIH BOLESNIKA
P.M.N.
330.
331.
332.
333.
334.
335.
336.
337.
338.
339.
340.
341.
342.
343.
344.
345.
346.
347.
348.
349.
350.
351.
352.
353.
354.
355.
88
a
c
b
c
c
a
c
b
c
b
c
a
b
a
b
d
c
c
c
c
b
a
c
a
c
c
356.
357.
358.
359.
360.
361.
362.
363.
364.
365.
366.
367.
368.
369.
370.
371.
382. Kada
se
pojavila
spastinost miia, pojava
sinkinezija,
razvoj
tonikog simetrinog i
asimetrinog
refleksa
vrata, pojava aktivnih
pokreta
na
oduzetoj
strani,
stanje
svesti,
kontrola
sfinktera,
senzorni
poremeaji,
percepcija, uspostavljanje
balansa
u
sedeem
poloaju i dr.
383. c
384. Nega,
funkcionalno
osposobljavanje,
kineziterapija,
elektroterapija,
termoterapija,
terapija
radom, briga o psihikom
stanju.
385. a
386. c
387. a
388. c
389. b
390. a
391. a
392. b
393. Spasticitet,
atetoza,
rigiditet, ataksija, tremor.
394. a
395. a
396. a
397. b
398. c
399. a
400. b
401. a
402. c
403. b
404. c
b
a
a
c
c
b
b
c
a
a
b
c
a
a
b
b
HEMIPLEGIJA
372.
373.
374.
375.
376.
377.
378.
379.
380.
381.
b
a
b
b
b
a
a
a
b
ivotno doba, teina
ranije
postojee
hipertenzije,
stanje
kardiovaskularnog
sistema, opte stanje i
prisustvo drugih prateih
hroninih oboljenja, trajanje i dubina apoplektike
kome, motivacija, duina
dijashize, stepen spasticiteta,
premorbidne
strukture
linosti,
psihike promene i dr.
89
405.
406.
407.
408.
409.
410.
411.
412.
413.
414.
415.
416.
417.
429.
430.
431.
432.
433.
434.
435.
436.
437.
438.
b
c
a
b
a
a
b
a
a
a
b
c
c
439.
440.
441.
442.
443.
444.
445.
446.
447.
REHABILITACIJA KARDIOVASKULARNIH BOLESNIKA

418. Odreivanje
potronje
kiseonika i anaerobnog
praga.
419. a
420. b
421. c
422. a
423. b
424. b
425. c, e
426. Smanjenje
postoperativnih
rizika
odravanjem
disajne
funkcije
i
ravnotee
metabolikih funkcija.
427. c
428. Trajanje angioznog bola
due od 30 minuta; EKG
promene (ST elevacija ili
depresija, Q zubac i
negativan
T-talas);
pozitivan biohumoralni
nalaz nekroze miokarda
(CPK, LDH, HBDH, Thr,
Le).
c
a
b
c
a
b
c
a, d, g
b
Program
klinike
MEYO fizike aktivnosti kardiolokih bolesnika
koji insistira na postupnosti.
a
c
b
b
a
c
b
a
b
REHABILITACIJA
PULMOLOKIH BOLESNIKA
448.
449.
450.
451.
452.
453.
454.
455.
a
b
c?
b? (treba a)
difuzijski kapacitet
a
b
Test hodom u toku 12
minuta je modifikacija
Kuperovog
testa
za
bolesnike sa HOPB u
cilju
ispitivanja
funkcionalnog
statusa
respiratornog sistema.
456. c
90
457.
458.
459.
460.
461.
462.
463.
464.
465.
466.
467.
468.
469.
470.
471.
472.
473.
474.
475.
476.
477.
a
b
c
a
b
c
a
b
a
b
c
a
b
c
a
b
c
a
b
c
a
490.
491.
492.
IV ODABRANA POGLAVLJA
478.
479.
480.
481.
482.
483.
484.
485.
486.
487.
488.
489.
c
b
b
c
b
c
c
c
a, c.
a
a
kola dranja tela u
predkolskim ustanovama, ergonomski saveti u
malim
i
velikim
preduzeima, saradnja sa
sportskim savezima, kola
lea, kola za korekciju
493.
494.
91
razvoja stopala, relaksacija miia, trening miia

poda karlice, bebi masaa
za
mlade
roditelje,
korektivni
fizioterapeutski
programi
za
deformacije ekstremi-teta
i kimenog stuba i dr.
Tople sedee mineralne
kupke, tople slane kupke,
oroavanje vagine, galvan
ska kada sa mineralnom
vodom, peloidna (glina)
pakovanja.
Sunane kupke, vazdune
kupke, peloidoterapija ili
aplikacija gline, kupke u
mineralnoj vodi, hidrokineziterapija u mineralnoj vodi, oroavanje
vagine.
Vaginalno ispiranje mineralnim vodama (sumporovite vode), vaginalna
prostrujavanja
gasom
(CO 2 , sumporni gas),
vaginalne aplikacije gline
i peloida u vidu kaastih
plombi, rektalna aplikacija gline i peloida.
a
Oiljci, otok gornjeg
ekstremiteta zbog limfedema, ogranieni pokreti
u ramenu, skapula alata
usled slabosti m.serratus
anteriora kao posledice
lezije
n.
thoracicus
longusa,
ograniena
ventilacija,
skraenje
odreenih
miia
i
ulepljenje
fascija,
495.
496.
497.
498.
499.
500.
bolovi i dizestezije usled

lezije
n.
intercostobrachialisa,
oteenja
koe usled zrane terapije
i dr.
c
c
Pozicioniranja, manuelne
limfne drenae, kompresione terapije arapom,
kineziterapije - terapije
pokretom, presoterapija.
c
b
a
92
LITERATURA
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
Coni : Osnovi fizikalne medicine i rehabilitacije, Nauna knjiga,

Beograd, 1991.
Coni S.: Primena fizikalne terapije u osposobljavanju pacijenata
sa lezijama perifernog motornog neurona, Fizikalna terapija, 7,
22-23, 2001.: 21-26.
urkovi-Ivanovi S.: Rehabilitacija kardiovaskularnih bolesnika,
Fizikalna terapija, 7, 22-23, 2001.: 27-30.
Jevti M. i sar. (M. Madarac, M. Veljkovi): Rehabilitacija
neurolokih bolesnika, Kragujevac, 1995, 1:143.
Jevti Milorad: Rehabilitacija reumatskih bolesnika, Kragujevac,
1998, 1:153.
Jevti M. : Fizikalna medicina i rehabilitacija, Kragujevac, 1999,
1:774.
Jevti M. : Klinika kineziterapija, Kragujevac, 2001.
Kotke F Lechmann J.: Krusens handbook of physical medicine and
rehabilitation, IV edition 1990, WB Saunders.
Levi, Z.: Osnovi savremene neurologije, Zavod za udbenike i
nastavna sredstva Beograd, 1998.
Mares. Saunders manuel of physical therapy practice, 1995.
Mihailovi V.: Osnovi fizikalne medicine, Titograd, 1983.
Nedvidek B.: Osnovi fizikalne medicine i medicinske rehabilitacije,
Novi Sad, 1986.
Nedvidek, B.: Degenerativna oboljenja kimenog stuba, X Kongres
reumatologa Jugoslavije, Zbornik plenarnih predavanja i rezimea
radova, Beograd, 1988, 45-48.
Nikoli G.: Aktuelnosti u dejoj fizijatriji, Deseti fizijatrijski dani
Jugoslavije, Banja Koviljaa, 2000, 16-18.
Petrovi M.: Kineziterapija kod bolesnika sa infarktom mozga
rana faza, Fizikalna terapija, 2, 3, 1996.: 25-28.
Savi K.: Deija habilitacija i rehabilitacija, Novi Sad, 1994.
Veljkovi M.: Medicinska rehabilitacija, Kragujevac, 2001.
Vesovi-Poti, V.: Rana rehabilitacija, Fizikalna terapija, 3, 6,
1997.: 7-8.
93
94
CIP Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd
615.8 (075.8) (079.1)
VELJKOVI, Miodrag
Test pitanja sa odgovorima iz fizikalne medicine i
rehabilitacije / Miodrag Veljkovi, Milorad Jevti, Tanja
Lukovi. - Kragujevac : Medicinski fakultet, 2002
(Kragujevac : Grafiar). V, 93 str. ; 24 cm.
Tira 500. Bibliografija: str. 93.
ISBN 86-82477-69-6
COBISS-ID 102039820

Test Pitanja Fizikalna Medicina I Rehabilitacija

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Test Pitanja Fizikalna Medicina I Rehabilitacija

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Univerzitet u Kragujevcu

TEST PITANJA SA ODGOVORIMA

Tira: 500 primeraka.

Odlukom Komisije za izdavaku delatnost Nastavno-naunog vea

TEST PITANJA SA ODGOVORIMA

fizikalna medicina vodi svoje poreklo od grke rei fisis, to

2. Navedite najmanje pet vetaki dobijenih fizikih agenasa koji se

7. Ocena 2 po manuelnom miinom testu znai:

13. Prilikom merenja obima pokreta u zglobovima merenje se vri od

20. Merenjem obima ekstremitetima evaluira se:

(nespecifina reakcija) koju izaziva vei broj fizikalnih agenasa

27. Bioloka reakcija do koje dolazi pod dejstvom razliitih fizikih

37. Vetaki izvori za dobijanje UV (ultravioletnih zraka) nazivaju se:

44. Doziranje ultraljubiastih zraka se vri prema:

58. Monohromatinost je:

66. Navesti najmanje dve tehnike primene biostimulativnog lasera u

73. Pulzirajue elektromagnetno polje (magnetoterapija) deluje u tkivima:

Toplotna energija se moe preneti na oveje telo na tri naina i to

Toplota poveava brzinu hemijskih reakcija po Want-Hoff-ovom

Lokalno delovanje toplote na krvne sudove u koi je vazodilatacija

Aplikovanjem toplote na jedan ekstremitet:

Pri primeni optih termoterapijskih procedura krvni sudovi

Opte termoterapijske procedure koje podiu temperaturu tela za 1C

Pri primeni toplote smanjuje se miini tonus kod:

Pri primeni procedura hladne diferentne zone smanjuje se miini

Toplota aplikovana u lumbalnom delu:

Navedite bar tri naina aplikacije parafina:

Toplotni kapacitet parafina u odnosu na vodu je:

Indiferentna temperatura parafina u odnosu na vodu je:

Parafin se aplikuje na kou na temperaturi od

Procedure parafinom traju, u proseku:

Peloid, pored svojstava slinih parafinu, ima i:

Nakon skidanja peloida potrebno je tretirani segment:

100. Indikacije za lokalnu primenu termoprocedura su:

105. Imerzija je nain primene krioterapije koji podrazumeva:

112. Kod dueg delovanja hladne vode na kou dolazi do trofazne

118. Prednost hidrokineziterapije u odnosu na kineziterapiju zasniva se na

130. Niskofrekventne naizmenine struje su:

137. Sekundarno (fizioloko) delovanje galvanske struje na vazomotore

144. Negativna elektroliza, kao specijalni oblik primene galvanske struje,

150. Eksponencijalne struje:

156. Za elektrostimulaciju inaktivitetnih miia koriste se:

162. IFS (interferentne struje)

169. Fukove struje su:

175. Elektrodijagnostika u uem smislu podrazumeva ispitivanje

186. Hronaksija za zdrav nerv i mii iznosi:

193. Potencijali koji se mogu registrovati elektromiografski pre pojave

194. Terminalna latenca je produena kod:

198. Kontraindikacije za primenu metoda manuelne masae su:

204. Kontraindikacija za ekstenziju lumbalnog dela kimenog stuba je:

208. Subakvalna metoda primene ultrazvuka se koristi za ultrazvunu

211. U cilju pojaavanja analgetskog efekta danas se koriste aparati za

216. Da bi se postiglo poveanje miine snage i poboljanje miine

222. Kotano-zglobno-miini aparat funkcionie po sistemu poluga

III MEDICINSKA REHABILITACIJA

232. Medicinska rehabilitacija je usmerena na:

237. Kod bolesnika kome je amputirana leva noga iznad kolena

bolesnika kome je amputirana leva noga iznad kolena hendikep

239. Navedite najmanje tri osnovna principa u rehabilitaciji:

249. Kod noenja natkolene proteze teina tela se prenosi u protezi na

256. U ostala ortopedska pomagala spadaju (navesti bar tri grupe):

261. Kotano zarastanje se moe stimulisati sledeim fizikalnim

268. Nastanak dekubita kod paraplegiara i kvadriplegiara uslovljen je: