Autor: Fjodor Mihajlovi Dostojevski

Knjievni rod: epika

Knjievna vrsta: roman

Tema dela
Osnovna tema romana Zloin i kazna je psihologija zloina i kazne koja mu sleduje, te
otuenje pojedinca od drutva. Mada je, u sutini tema ove lektire mnogo kompleksnija, to se
moe videti iz analize i prepriavanja dela.

Ideja lektire
Ideja, odnosno pouka romana Zloin i kazna jeste da svaki poinjen zloin pre ili kasnije mora
biti propraen adekvatnom kaznom.

Mesto i vreme radnje

Radnja lektire Zloin i kazna se odvija 60 ih godina 19. veka u Rusiji. Vei deo radnje
romana je smeten u ruski grad Sankpeterburg, mada se jedan njen deo odvija i u zatvoru u
ruskom Sibiru.

Analiza lektire Zloin i kazna

Roman Zloin i kazna se smatra jednim od najveih dela ruske, ali i svetske knjievnosti.
Fjodor Mihajlovi Dostojevski ga je objavio 1866. godine u tadanjem asopisu Ruski vesnik .

U osnovi, lektira Zloin i kazna se smatra psiholokim i kriminalistikim romanom. A itava

njegova struktura je izgraena na takozvanom principu konflikta, jer se glavni junak Raskoljnikov
nalazi u sukobu sa samim sobom, ali i sa svetom uopte. Iako, ini se Dostojevski svakome od
likova prua mogunost da iznesu svoj stav ili, pak donesu sud o odreenom problemu, to oni
ine u datom trenutku, sam pisac se ogradio od davanja jasnog stava o bilo kome od njih, a
posebno o Raskoljnikovu i njegovim postupcima.

Struktura samog romana je takva da u sebi objedinjuje vie anrova, iako se u osnovi lektira
Zloin i kazna smatra psiholokim i kriminalistikim romanom. Dostojevski, na njemu svojstven

nain u ovom romanu objedinjuje vie vrsta romana i to: hroniarski, socijalni, kriminalni,
filozofski, psiholoki, ali i avanturistiki i tragini.

to se prostora tie, on je u ovom romanu izuzetno skuen. Iako se radnja lektire Zloin i kazna
odvija u Sankpeterburgu, ona se zapravo odvija u svega par soba, krmi, sudnici, na mostu i
gradskom trgu. To su, ujedno mesta na kojima se kreu likovi romana, pripovedajui itaocu o
svojoj sudbini.

Kako prostor, tako je i vreme radnje u lektiri Zloin i kazna vrlo zgusnuto i svedeno na svega
devet i po dana. Upravo zbog tako kratkog vremenskog perioda, radnja romana Zloin i kazna
izgleda mnogo dinaminija i zanimljivija.

Glavni lik romana Zloin i kazna

Kao to smo rekli, glavni lik lektire Zloin i kazna je Raskolnjikov. Ve smo u prepriavanju ove
lektire naveli dosta njegovih osobina, tako da verujem da nee biti teko da razumete njegovu
linost, a posebno ukoliko imate temu za pismeni ili sastav iz srpskog jezika vezano za lektiru
Zloin i kazna .

Re je, dakle o knjievnom junaku koga neki brane, neki napadaju, neki razumeju i opravdavaju
njegova razmiljanja i postupke, a drugi opet ne. Da ne bismo uli u raspravu oko toga,
naveemo samo ono to se namee iz proitanog dela, a to je da je Raskoljnikov siromani
mladi, koji u nekom trenutku odluuje da preuzme pravdu u svoje ruke, te da ubije enu koja
unesreuje svojim zelenaenjem mnoge. Da li je to opravdano ili ne, to je ipak predmet neke
drugaije analize glavnog junaka lektire Zloin i kazna .

Jedno je sigurno, Raskoljnikov lik je izuzetno slojevit, te je nemogue analizirati ga bez dobrog
znanja ljudske psihologije. Mada, ak i tada se postavlja pitanje

Svakako ovog traginog junaka na kraju sustie kazna za poinjeni zloin. Ali, njegova kazna nije
samo odlazak u zatvor, ve pre njegova gria savesti za poinjeni zloin. A to je mnogo gora
kazna, jer traje itavog ivota. Ipak, na kraju lektire Zloin i kazna , glavni junak doivljava pravi
preobraaj, a sve zahvaljujui najplemenitijem od svih oseanja.

Prepriano delo Zloin i kazna za pismeni sastav

Za razumevanje romana Zloin i kazna , moda vam i nee biti dovoljno samo njegovo puko
prepriavanje, odnosno interpretacija. A naroito je vano da proitate ovo maestralno delo
ukoliko imate sastav iz srpskog jezika ili, pak pismeni zadatak na temu lektire Zloin i kazna .
injenica je da je delo obimno, ali e vas sigurno zainteresovati, jer na maestralan nain opisuje
kako unutranju borbu glavnog lika, tako i njegov sukob sa svetom oko sebe, te oseajem krivice.

to se prepriavanja tie, pokuaemo u nastavku teksta da vam olakamo barem malo

razumevanje ovog dela
Ve na samom poetku romana, pisac uvodi glavnog junaka. Roa Romanovi Raskoljnikov je
mlad ovek, student prava, nadasve siromaan. Ve nekoliko meseci izbegava gazdaricu, jer
nema novca da plati stanarinu. Raskoljnikov je prinuen da poseti Aljonu Ivanovnu, staricu koja je
poznata po tome to se bavi zelenaenjem. On kod nje zaloi depni sat, za koji mu ona daje
manje novca nego to vredi, jer nije otkupio na vreme prsten koji je zaloio, pa joj je, prema
njenoj raunici ostao duan. Mladi je ljut zbog takvog ponaanja starice i poinje da mu se u
glavi stvara plan kako da je se rei.

Kako radnja odmie, italac dolazi do saznanja da je Raskoljnikov bio svedok razgovora u krmi,
u kome se nepoznati mladi alio da starz Aljonu. Tada je saznao i da se bogati lukavstvom,
kojim se posluila i u njegovom sluaju, te da se loe ponaa prema svima, ali i prema svojoj
sestri Lizaveti, koja inae radi za nju. italac pretpostavlja da je taj razgovor doprineo
Raskoljnikovoj ideji da ubije staricu.

Nakon sledee posete Aljoni, glavni lik lektire Zloin i kazna odlazi u krmu, u kojoj upoznaje
Marmeladova. Ovaj propali inovnik mu govori o svojoj porodici, erki Sonji koja je morala da
postane prostitutka kako bi izdravala porodicu, jer je Maarmeladov potroio sav novac na pie.
Kada isprati Marmeldova kui, Raskoljnikov odlazi u svoju malu, zaputenu sobu u kojoj ita
pismo koje mu je stiglo od majke.

Ona mu pie sa puno ljubavi i topline, o ne tako lepim stvarima. Raskoljnikov saznaje da o
nemilom dogaaju koji se dogodio njegovoj sestri Dunji, kada se u nju zaljubio gazda kue u kojoj
je sluila, te pokuao da je iskoristi. Ipak, sve se reilo na dobro, a Dunja se udaje za starijeg
oveka, dvorskog savetnika Petra Petrovia Luina. Raskoljnikov je besan nakon itanja pisma i
prilino uvreen, jer ni majka ni sestra nisu traile njegovo miljenje o buduem zetu.

Zatim sledi san glavnog junaka, nakon koga se on zaklinje da ne moe ubiti staricu. Kada je
glavni junak lektire Zloin i kazna u pitanju, primetno je da on u mnogim situacija i vrlo esto
preispituje sebe, svoje postupke, ali i moral i uopteno postupke drugih ljudi. Meutim, iako je bio
siguran da nee poiniti zloin, on u prolazu uje razgovor Aljonine sestre Lizavete i nekog
trgovca, te njihov dogovor da Lizaveta doe sutradan uvee kod trgovca. U tom trenutku,
Raskoljnikov shvata da e stara Aljona tada biti sama i da mu se upravo ukazala prilika da izvri
zloin.

Raskoljnikov je, ini se dobro isplanirao ubistvo, ali nije sve ilo onako kako je on zamiljao.
Nakon to je ubio staricu, nenadano je dola njena sestra, pa je Raskoljnikov i nju ubio. Hteo je
da obegne, ali se i tu situacija iskomplikovala, jer su naila dva oveka, koja su po svem usudei
naslutila da neto nije redu u stariinom stanu. Meutim, Raskoljnikov ipak uspeva da pobegne

Raskoljnikov zatim luta gradomodlazi u krmuvraa se u stariin stan Na ulici prisustvuje

nesrenoj pogibiji pijanog Marmeladova, te pomae da se starac odvede kui. Tamo daje sav
novac njegovoj eni i upoznaje njegovu erku Sonju i on ostaje zadivljen njenom pojavom.

Kod kue ga ekaju majka i sestra, ali on vie nema snage ni da im se obraduje, a kamoli da ih
zagli, te pada u nesvest. Tu je i njegov prijatelj, Razumihin koji pokuava da utei majku i sestru i
uveri ih da je sa Raskoljnikom sve u redu.

Razumihin uspeva da ubedi Dunju i njenu majku da e Raskoljnikov biti dobro, te ih ispraa kui.
Jedin oto glavni junak lektire Zloin i kazna uspeva da izgovori ejste da je Dunjin budui mu,
Luin obian podlac i da se protivi njihovom venanju.

Luin alje pisme Dunji i njenoj majci, elei da ih vidi, ali bez prisustva Raskoljnikova. Meutim,
one to odbijaju. Sutradan su se njih dve srele sa Raskoljnikovim i razgovarale, ali tekom mukom,
jer se on ponaao vrlo udno, bio je protiv Dunjine udaje. U sred njihovog razgovora u sobu je
ula Sonja da ga pozove na oevu sahranu. Raskoljnikov je oduevljen i istovremeno ne zna ta
da radi od uzbuenja, pa upoznaje Sonju sa svima i trudi se da joj ugodi.

Pria dalje prati deavanja sa policijskim inspektorom Porfirijem Petroviem, koji radi na sluaju
ubistva stare zelenaice. On pokuava da nasamari Raskoljnikova kroz razgovor, ali ne uspeva.
ak ga pita i za njegov lanak u kome je pisao upravo o zloinu. Kako je Raskoljnikov prijatelj

Razumihin poznavao inspektora, on se naljuti na njega, jer smatra da je pogreio i da

Raskoljnikov nije ubio staricu.

Zatim glavni junak lektire Zloin i kazna opet preispituje sebe, ini se do iznemoglosti, a kroz
brojne unutranje monologe. Nekako uspe da zaspi i u bunilu sanja opet ubistvo. Kada se
probudio, vidi da pored kreveta sedi Svidrigajlov. To je ovek koji je bio gazda kue u kojoj je
radila njegova sestra i koji je hteo da je iskoristi. On sada trai od njega Dunjinu ruku i nudi mu 10
hiljada rubalja. U razgovoru sa Luinom se vidi koliki je on zaista nitkov, te ga i sama Dunja otera,
a brat joj pomae u tome.

Raskoljnikov se sada oprata od majke i sestre i itaocu taj oprotaj izgleda kao konaan, jer se u
njemu poinje raati ideja da treba da prizna zloin. Uz njih dve ostaje njegov prijatelj Razumihin,
a Raskoljnikov odlazi kod Sonje, koja ga doekuje puna oduevljenja. Njih dvoje razgovaraju o
svemuon joj priznaje da se danas oprostio sa majkom i sestrom i da ima samo nju i nikog
vieopinjen je njenom rtvom za porodicupita je da li veruje u Boga naterao je da mu ita
Biblijuon doivljava gotovo preobraajponovo mu se budi elja za ivotomna kraju joj kae
da ukoliko sutra doe rei e joj ko je ubio staricu i njen usestru, a ona ostaje zauena tom
njegovom izjavom.

Raskoljnikov odlazi kod inspektora u elji da prizna zloin, meutim ne uspeva u tom naumu

Ali, uspeva da prizna zloin Sonji Ona mu pokazuje koliko joj je stalo do njega i obeava da ga
nikada nee napustiti i da e biti uvek tu za njega.
Tu se opet pojavljujee Svidrigajlov, koji je stanovao u stanu do Sonjine porodice. Kada ih je
gazdarica izbacila na ulicu, on poinje da brine o deci i tako troi novac namenjen Dunji.

Dunja se zaljubljuje u Razumihina, te on ostaje da brine o njoj i njenoj majci, ubeen u nevinost
svog prijatelja Raskoljnikova.

Inspektor dolazi kod glavnog junaka lektire Zloin i kazna , rekonstruiui zloin direktno
okrivljuje Raskoljnikova za ubistvo. Ipak mu predlae da se sam prijavi kako bi mu, eventualno
smanjili kaznu. Daje mu je rok od par dana da to uradi

Zatim slede scene Svidrigajlovog samoubistva, nakon to ga je Dunja odbila, ali i Raskoljnikovog
oprotaja od majke i sestre. On kree u policiju da prizna zloin, ali ubrzo izlazi napolje, jer nije
mogao to da uradi. Napolju ga eka Sonja i on se ubrzo vraa unutra i priznaje svoj sloin.

Raskoljnikov biva osuen na osam godina sibirskog zatvora, a Sonja polazi sa njim. Majka mu je
u meuvremenu umrla, a Dunja se udala za njegovog prijatelja Razumihina

U zatvoru se Raskoljnikov teko razboleo, ali kako je Sonja javila njegovoj sestri, ne od neke
bolesti ve od povreenog ponosa. Njega, naime zatvorenici i nisu ba voleli, ak se moe rei i
da su ga mrzeli, dok su Sonju, naprotiv svi voleli. Najvie zato to im je pomagala da poalju
pisma kuama i svima se smeila. Nakon to se i Sonja razbolela, te mu neko vreme nije dolazila
u posetu, Raskoljnikov se zabrinuo i stalno raspitivao za nju.

I moda najlepa scena lektire Zloin i kazna je trenutak kada Raskoljnikov pokazuje ljubav
prema svojoj izabranicia ona se zaista ne moe prepriati

Citati iz romana Zloin i kazna

Odustao sam od uvanja stvari, i svi problemi su odjednom nestali.
Ljudi ponekad koriste izraz bestijalna ( ivotinjska ) okrutnost, to je nepravda prema ivotinjama.
ivotinje ne mogu i nikada nee biti tako okrutne kao ovek tako artistiki okrutne. Tigar rastrne
svoju rtvu i to je sve. Tigar nikada ne bi pomislio da rtvu prikuje na krst.

Preuzimanje novog koraka ili izgovor nove rei, ponekad je ono to najvie plai ljude.

Korist i preterana briga za blagostanje, ponekad mi izgledaju nepristojno. Bilo to dobro ili loe,
ponekad je zadovoljstvo razbiti stvari kojima sluite.
Postoje u ljudima neke stvari koje ne bi rekli nikome, samo najbliim prijateljima. Postoje u
ljudima neke stvari koje ne bi rekli ak ni najbliim prijateljima, jedino samima sebi. Postoje u
ljudima neke stvari koje ne bi rekli ni najbliim prijateljima, ni samima sebi. Svaki pristojan ovek
ima znatan broj takvih tajni. I to je pristojniji, vei je broj takvih stvari u njegovoj dui.

Ako eli biti pozitivan, najpre mora potovati sam sebe samo tako moe uiniti da te drugi
potuju.

To je misterija ljudskog ivota: da stare tuge vremenom, postupno, prerastu u mirne radosti.

Za oveka nema nita primamljivije od slobode njegove savesti ali i nita tee.

A osim toga, da bi neko upoznao bilo kog oveka, prema njemu se treba odnositi postupno i
obazrivo da se ne bi prevario i zapao u predubeenje, to je kasnije vrlo teko ispraviti. Zapravo,
da bi ovek nespristrasno sudio o nekim ljudima, on unapred treba da se odrekne izvesnih, ve
usvojenih pogleda i svakidanje navike prema ljudima to nas obino okruuju.
I ti si poinilia zloinbila si u stanju da poini zloin. Ti si kidisala sebi, ti si ubila ivotsvoj.
To je svejedno!

Ta ja sam, Sonja, samo ubio va, beskorisnu va, tedljivu Ali, oveije je eljade i ta va!

Otii odmah, ovog asa, stani na raskre, pokloni se, poljubi najpre zemlju koju si oskrnavio, a
onda se pokloni celom svetu, na sve etiri strane i reci svima naglas: Ja sam ubio!