Med Preg12008; LXI (11-12): 625-631. Novi Sad: novembar-deccmbar.

lnstitut za mentalno zdravlje, Beograd

625

Strucni clanak
Professional article
UDK 616.895.8-052(497.11 Beograd)
DOl: 10.2298/MPNS08126250

ISTRAZIVANJE KVALITETA ZIVOTA OBOLELIH OD SHIZOFRENIJE U BEOGRADU
RESEARCH OF THE QUALITY OF LIFE OF SCHIZOPHRENIC PATIENTS IN BELGRADE

Petar OPALIC i Natasa FEMIC
Sazetak - U uvodnim poglavljima je dat osvrt na specificnosti i rezultate istrazivanja kvaliteta zivota pacijcnata obolelih od shizofrenije. Uzorak od 80 pacijenata iz Instituta za mental no zclravlje II Bcogradu poreden je sa 80 zclravih ispitanika. Proccnjivani su
oclgovori iz upitnika, koji je sastavljcn kombinacijorn Lankasirskog i Mancesterskcg upitnika, koji se odnosio na 15 obclezja
svrstanih u pet dimenzija kvaliteta zivota (fizickomedicinska, psiholoskopsihopatoloska, ckonomska, relacionosocijalna i vrednosnotranscendentalna). Utvrdili srno cia su se pacijenti oboleli od shizofrenije znacajnijc cescc u odnosu na zdravc ispitanike osccali kao
hronicni bolesnici, da Sll vise patili zbog loseg raspolozenja i straha, kao i da irnaju halucinacije, Oni su, 'ito je zanimljivo, potvrdili
da su zadovoljniji uslovima stanovanja i prihodima. Nasuprot tome. zclravi ispitanici su statisticki znacajnije zadovoljniji seksualnim
oclnosima i relacijama sa prijateljirna, kao i da Sll signifikantnije zadovoljniji svojim kulturnirn i drustvenirn aktivnostima, Postojcci
rezultati suo uz komentar, poredeni sa rezultatima slicnih istrazivanja.
Kljucne ree]: Kvalitet zivota; Upitnici; Sizofrenija: Licno zaclovoljstvo; Pacijcnti

Uvod
Kvalitet iivota psihijatrijskih pacijenata
Istrazivanja kvaliteta zivota psihicki poremecenih pojavila Sll se pocetkorn devedesetih godina
vidno (osamdesetih tek 1I tragovima) posle brojnih
istrazivanja kvaliteta zivota somatskih bolesnika.
Zajedno sa radovima koji su se bavili stopom recidiva, trajanjem hospitalizacije psihicki obolelih,
postepeno se izdvajala i tema zadovoljstva Iecenjern
psihijatrijskih pacijenata [1].
Nema sumnje da je procena kvaliteta zivota i
psihijatrijskih pacijenata 1I vezi sa objektivnim socijalnim ciniocima, za fizicko zdravlje sarno za sebe, i
razumljivo za emocionalnu, a mora se dodati, i
spiritualnu odnosno aksiolosku komponentu zivota,
To cernu covek stremi, to sta predstavlja, kako bi
rekli egzistencijalisti, intencionalnu nit njegove egzistencije, to sta cini smisao njegovog postojanja
[2,3] nalazi se na vrhu piramide aksioloskog sistema
i psihicki obolelih pojedinaca, gradeci okosnicu, ne
sarno njihovog kognitivnog pogleda na svet (Weltanschaungai, nego i zadovoljstva zivotorn u celini.
Podsetimo, istrazivanja u socijalnoj psihijatrij i, posebno ona koja su proveravala uticaj tzv. asociranih
iii povezanih drustvenih cinilaca na nastanak psihickih porernecaja [4] pokazala Sll daje sprecavanje
u introjekciji postojeceg sistema moralnih i drugih
vrednosti, kao i ometanje u ostvarivanju visoko
vrednovanih ciljeva (tj. socijalnih vrednosti iIi personalizovanih stilova zivljenja) podjednako patogeno, kao i preterivanje iIi ogranicavanje u dobijanju iIi pruzanju Ijubavi (kako tvrdi psihoanaliza), iIi
kao sto je osujecivanje u spontanom ponasanju i
razvoju (na cernu inace insistira razvojna psihologija). Svi pomenuti cinioci podjednako znacajno
povezuju socijalnu dezintegraciju i psihicki poremecaj pojedinca sa jedne strane, i procenu kvaliteta
zivota individue sa druge.

Kvalitet zivota koristi se kao najsiri evaluacioni
kriterijum za naucnu procenu tretmana svih, pa i
psihijatrijskih pacijenata, 1I razlicitim aspektima zivota. Na osnovu uvida u literaturu 0 istrazivanjima
kvaliteta zivota 1I psihijatriji [5-7] zapazena je lISredsredenost ispitivanja ovog problema na sledece
teme: I) poredenje kvaliteta zivota psihijatrijskih
pacijenata s jedne, i zdravih ispitanika ili organskih
bolesnika sa druge strane; 2) ispitivanje veze izmedu opsteg blagostanja i zadovoljstva zivotom psihicki obolelih; 3) istrazivanje odnosa izmedu kvaliteta zivota i psihopatologije pacijenata (preovladuju
radovi 0 pacijentima sa shizofrenijom i sa hronicnim psihozama uopste, ali i studije kojima se ispituje kvalitet zivota depresivnih i drugih dijagnostickih kategorija, ukljucujuci i porod ice psihoticnih
pacijenata); 4) ispitivanje odnosa izmedu kvaliteta
zivota i tretmana pacijenata (medikamentoznog, socioterapijskog, psihoterapijskog iIi efekata intervencije komunalne psihijatrije).
Kvalitet zivota dusevno obolelih pod uticajem je,
nema surnnje, i kulturnog konteksta u kojem se ispituje. Narocito su 1I tom pogledu zavisni od kulture
oni elementi kvaliteta zivota koj i se odnose na
drustvene relacije sa neposrednom okolinorn, na interesovanje ispitanika, hobije i seksualne odnose.
Chrisholm i Bhugra [8] isticu, da je upravo zbog
kulturoloskih razlika, prognoza pacijenata obolelih
od shizofrenije povoljnija u ekonomski manje razvijenim zernljama, koje Sll kao sredine tolerantnije
prema neprilagodenom ponasanju Ijudi. Te su sredine takode emocionalno raznovrsnije i bogatije u
odnosima sa dusevnirn bolesnicima. Slicno reaguju
na dusevno obolele i u imigrantskirn zajednicama
Azijata na Zapadu, unutar koje je, podsetimo,
znacajno manje mentalnih oboljenja 1I odnosu na
druge socijalne grupe 1I okruzenj u [4].

Adresa autora: Prof. dr Petar Opalic, Institut za mental no zdravlje, 11000 Beograd, Palmoticeva 37, E-mail: popalic@)fbg.ac.yu

koje ukazuje na znacaj proucavanja soeijalnih i vrednosnih aspekata kvaliteta zivota ove kategorije bolesnika. lecenih pod dijagnozom schizofrenija (F25. bolJi uslovi stanovanja i slicno). odnosno generalno zadovoljstvo zivotom. ostvarila je bolji ukupni kvalitet zivota. objektivnih dimenzija kvaliteta zivota (dobro ekonomsko stanje. Matschinger [10] u kome je 605 psihijatara iz Nemacke procenjivalo kvalitet zivota pacijenata obolelih od shizofrcnije.Opalic P. Miljkovic. Grupa ispitanika na bolnickom lecenju obuhvatala je 63 paeijenta. cija je osnovna bolest trajala najmanje 5 godina do trenutka njihovog ukljucivanja u istrazivanje. uradili su komparativno istrazivanje kvaliteta zivota paranoidnih paeijenata obolelih od shizofrenije u uslovima bolnickog i vanbolnickog lecenja. U njima su ispitivani pacijenti u relativno d00rom stanju tokom leta 2006. Lanl. zbog toga jer izvor ocenjivanja nije bio isti. i sar. pospanost. Angermeyer. dokje za psihijatre to bilo odsustvo psihopatoloskih simptoma. Kvalitet zivota obolelih od shizofrenije 626 Skracenice BPRS LQOLP CANSAS . i razvijenosti socijalne mreze i zadovoljstva kontaktima paeijenta obolelog od shizofrenije sa druge strane. Razlog za ovo autori nalaze u cinjenici sto u eentralnim zonama Londona zivi vise manjinskih etnickih grupa.14] sa visokim kvalitetom bolesnika obolelih od shizofrenije koreliraju dobri partnerski i porodicni odnosi kao i zaposlenost ove kategorije paeijenata. Istrazivanje BengtssonTopsa i Hanssona [12] pokazalo je da postoji statisticki znacajna korelacija izmedu visokog skora kvaliteta zivota s jedne. zapravo zaposlenih u Domu zdravlja . Kao instrumenti istrazivanja korisceni su. a) Uzorak istrazivanja Uzorak istrazivanja cinilo je 80 paeijenata Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu.asirski profil kvaliteta zivota (LQOLP) i Upitnik za kratku "Cambervelsku" proeenu potreba ispitanika (CANSAS). koju su uradili Heinze. Kvalitet zivota paeijenata obolelih od shizofrenije procenjivan je neretko razlicito. eiji je ekonomski status u odnosu na ostalo stanovnistvo Londona i ispitanika iz Berlina nizi. Pri tome su paeijenti na vanbolnickorn lecenju nezadovoljni time sto su nezaposleni. Materijal i metode Rec je 0 eksplorativnorn istrazivanju kvaliteta zivota paeijenata obolelih od shizofenije kod nas. pa tek onda rad i drustveni kontakti.13. odrzavaju vise prijatcljskih odnosa.).ju. Rec je 0 studiji koja uporeduje subjektivne i objektivne aspekte kvaliteta zivota paeijenata sa paranoidnom shizofrenijom obolelih iz eentralnih gradskih zona u Berlinu (69 paeijenata) i Londonu (75 paeijenata). u uslovima Ieeenja koje nudi Institut za rnentalno zdravlje u Beegradu."Cambervelska" procena potreba ispitanika Pregled rezultata pojedinih istrazivanja kvaliteta zivota bolesnika obolelih od shizofrenije Pomenimo najpre istrazivanje kvaliteta zivota pacijenata obolelih od shizofrenije sprovedeno u dva velika evropska grada. tj.025. dok je za psihijatre to bilo uzivanje u zivotu. U okviru funkeionisanja Dispanzera za odrasie j u Sekciji za psihoze (C sekciji) Dnevne bolnice. Kada su zivotni uslovi u pitanju razumljivo jll d i su nezadovoljniji paeijenti na bolnickom lecer. Slicnih istrazivanja ovog problema u beogradskoj sredini nije bilo. zdravlje. soeijalni kontakti i slobodne aktivnosti. bez obzira na ispoljavanje izrazenije psihopatologije. pre svega zbog boljeg opsteg socioekonomskog stanja i kvalitetnijih relaeija u uzem socijalnom okruzenju. Tako su u jednom ne tako davnom istrazivanju [II] za pacijente kljucni aspekti kvalitera zivota bili rad. Nasi autori iz Nisa.skala kratke psihijatrijske procene . sto u mnogome umanjuje njihov kvalitet zivota. jer jeociglcdno da zivot van bolnice zahteva stabilne novcane prihode. pokazalo je daje najvise rangiran aspekr kvaliteta zivota zadovoljstvo pacijenata socijalnom integracijorn. Medutim rezultati ovog istrazivanja ukazuju da je kvalitet zivota obolelih ad shizofrenije na vanbolnickom lecenju znacajno visi od kvaliteta zivota iste kategorije pacijenata koja se leci hospitalno. Kako je pokazalo prethodno. Za bolesnike su najmanje znacajni aspekti 'kvaliteta zivota oni koji se lieu odsustva kognitivnih disfunkcija i straha. dok je grupu ispitanika na vanbolnickom lecenju cinilo 53 paeijenta. lza toga sledi odsustvo simptoma bolesti i sposobnost za rad. Istrazivanje kvaliteta zivota pacijenata sa shizofrenijorn koje su uradili Holzinger. godine.9) i 80 zdravih ispitanika. Svojevrsna izolacija ispitanika na bolnickom lecenju slabi njihovu ukljucenost u socijalnu rnrezu. Analiza je pokazala da nema znacajnije povezanosti kvaliteta paranoidnih bolesnika obolelih od shizofrenije i vecine sociodernografskih karakteristika. usporenost i sl. kao i odsustvo nuspojava povezanih sa psihofarmacima (ukocenost tela. Taylor. Grupa ispitanika iz Nemacke. koji zaraduju shizofreni. tako da 0\0 istrazivanje predstavlja pokusaj da se problem kvaliteta zivota psinijatrijskih paeijenata egzaktnije osvetli. Subjektivni indikatori u ovoj oblasti pokazuju da je zadovo!jstvo kolicinom novca.Lankasirski profil kvaliteta zivcta . Vukic i Trajanovic [14]. identicno u obe ispitivan e grupe. pored psihijatrijskog lista i skale kratke psihijatrijske procene (BPRS). kontakti i prihvatanje pacijenta obolelih od shizofrenije od uze sredine. Pomenuta studija je potvrdila nalaz da paeijenti iz Berlina pokazuju bolje rezultate u pogledu tzv. ali i druga istrazivanja [6. Paeijenti na vanbolnickom Iecenju procentualno naj~ise zive s~ elmlovima porodiee. Pacijenti iz Berlina su bili znacajnije zadovoljniji i svojim partnerskim i prijateljskim vezama. Priebe i Thomicroft [9] autori na cije radove se cesto nailazi kad je rec 0 ispitivanjima kvaliteta zivota mentalno obolelih.

Prvo je podrucje fizickog zdravlja koje obuhvata tri obelezja: bavljenje sportom. prilagodenog nasirn uslovima i ciljevima istrazivanja.4 15. Vrednosti (frekvencije i procenti) sociodemografskih obclezja uzorka sa vrednostirna X2 testa i nivoa statistickc znacajnosti razlika izmedu obelezja obolelih i zdravih ispitanika Table 1.5 8. Ukupno f % 74 86 25 92 43 14 15 8 43 47 25 7 70 11 463 53. koji predstavlja kombinaciju pitanja iz dva instrumenta. buduci da se medu obolelim od shizofrenije cesce. LXI (11-12): 625-631.8 3. znacajno manje onih koji zive u nekoj vrsti bracne zajednice. buduci da su istrazivanja [15.16] pokazala da oba ova obelezja mogu da uticu na kvalitet zivota obolelih od shizofrenije. sto je takode jedno od najvaznij ih demografskih obelezja. iii ispitanika eksperimentalne grupe (pacijenata obolelih od shizofrefrenije).083 4 38.341 2 3.0 I kvalitet porodicnih i bracnih odnosa i najzad zadovoljstvo seksualnim odnosima. Utvrdeno je cak za devet obelezja kvaliteta zivota da postoji statisticki signifikantna razlika u njihovom prisustvu u korist. . preko odgovora na odredena pitanja. sto je prikazano na Tabef 2 iii u korist (tj. o Statisticka obrada podataka Sto se tice statisticke obrade podataka. Kao sto se vidi.8 60 21.8 18. a ticala se posvecenosti religiji. postojanje hronicne bolesti i uzimanje lekova. odnosno podrucje.8 45 12. Trece podrucje tice se uzih socijalnih relacija. e) Instrument istrazivanja Sto se instrumenta istrazivanja tice. Values (frequencies and percentage) ofsocio-demographcfeatures 0/ the sample with the values ofr'-test and the levels ofstatistical significance ofthe differences between the features ofschizophrenic and healthv subjects lspitanici i statisticki parametri Socio-demografska obelezja Pol muski zenski 20-29 Godine 30-49 50 i vise samei Porodicno stanje sa bracnim partnerom sa decem drugo Bracno stanje u braku razvedeni Eksperimentalna grupa (oboleli) f % 40 40 15 48 17 10 9 3 58 11 15 udovci o neozenjen/neudata vanbracna zaiednica 51 3 50 50 18.5 13. koristen je xC-test i to za racunanje statistickih znacajnosti razlika izmedu pojedinih obelezja kvaliteta zivota u eksperimentalnoj (pacijenti oboleli od shizofrenije) i kontrolnoj grupi ispitanika (zdravi ispitanici).'1 17. i na kraju pitanje u vezi sa samim pacijentima obolelim od shizofrenije.). koja se ticala visine prihoda. zadovoljstva kulturnim aktivnostima i na kraju zadovoljstva drustvenim angazrnanorn u najsirem smislu reci (aktivnosti u klubovima.627 Med Preg12008. Rezultati istrazivanja i njihov komentar Utvrdivano je prisustvo svakog od 15 izabranih obelezja kvaliteta zivota izrazeno u frekvencijama i procentima (od kojih tri zastupaju jednu od pet dimenzija iii oblasti kvaliteta zivota) u eksperimentalnoj i kontrolnoj grupi.4 43. Medu pacijentimaje bilo. Cetvrtu oblast cinila je ekonomska dimenzija.5 18. znacajnih za istrazivanje ove kategorije ispitanika. Lankasirskog i MANSA Mancesterskog upitnika.5 18. Iz prethodne tabele je vidljivo da nema statisticki znacajnih razlika izmedu ispitanika iz obe grupe u pogledu pola i godina. 19 pored uobicajenih pitanja koja se odnose na sociodemografska i srodna obelezja ispitanika.6 4.5 26. dozivljavanje halucinacija.667 (ncma razlike) p=O.8 10 53.3 12. izdvojili smo najmanje tri pitanja. koja su se odnosila na tri kljucna obelezja izabrane dimenzije.058 (nema razlikc) 0.8 0 63.8 Kontrolna grupa (zdravi) f % 34 46 10 44 26 14 425 57. sa decom i drugo). koristen je upitnik od 37 pitanja. kako se navodi u literaturi [14. politickim partijama i sl. Novi Sad: novembar-decembar. sto je sustinsko.17. Rec je. Zatim je statistickirn postupkom (xC-test) merena statisticka znacajnost razlika u prisustvu pojedinih obelezja u grupi obolelih i grupi zdravih ispitanika. zatim uslova stanovanja i mogucnosti koriscenja godisnjih odmora. prirucnom uzorku. za svaku dimenziju.8 29.8 15. 0 Na Tabeli 1 prikazana su sociodemografska obelezja uzorka. koje je obuhvaceno sa sledeca tri obelezja: interpersonalni kontakti (ucestalost telefonskih razgovora i poseta).6 57. Najzad.8 10 53. kao i za racunanje statisticke znacajnosti razlika izrnedu prisustva pojedinih sociodemografskih obelezja registrovanih u obe grupe ispitanika.8 10 15 8 43 36 10 7 19 8 "Vracar" u Beogradu. zivi sa bracnim partnerom.5 17.5 11.18] susrecu razorene il i nepotpune porod ice kao znacajan faktor koji utice na kvalitet zivota.9 Stepen slobode Vrednost x'testa Nivo statisticke znacajnosti razlika (p) 0. Takode nema razlika ni u pogledu porodicnog stanja (samac.3 3.199 razlika na nivou 0. Tabela l.8 72. jeste podrucje opsteg mentalnog zdravlja koje se ticalo tri sledeca obelezja: anksioznosti. sto se i ocekuje.217 3 6. ali ne i manje vazno. Drugo.34 (nema razlikc) 0. Upitnik obuhvata pet podrucja kvaliteta zivota.8 23.5 12.5 55 32. kao sto se vidi. peta dimenzija iii oblast se odnosila na licne vrednosti ispitanika. depresivnosti.8 6.

buduci da je rec 0 pacijentima koji su prakticno duze vremena na redovnoj medikarnentoznoj terapiji.3 83. bez obzira sto Sll znacajnija za strucnjake nego za pacijente.6 Cesto Ekonomska 4 Zadovoljstvo prihcdima Vrlo zadovoljan dimenzija Delimicno zadovoljan Uslovi stanovanja Ukupno Stcpen testa slobode Vrednost nivoa statisuckc znacajnosti razlika (p) 127. koji kao i prethodni pripada fizickoj.000 (nivo 0.655 21.5 6 3.3 Drugo 1 1.5 98 61.0 1 1.050 rnivo 0.5 90 56.1 Ponekad 5 6. Values ofcertain life quality features and dimensions in the examinees (favouring schi::ophrcnic patients) Ispitanici i sta!isticki parametri Eksperimentalna Kontrolna grupa grupa Dimenzije i obelezja kvaliteta zivota Fizickornedi Uzimanje lekova cinska dimenzija Hronicno oboljenje Psihicka testa neraspolozcn dimenzija Postojanje halucinacija f ~. Rec je 0 tome da je neko hronicno oboljenje prisutno u grupi pacijenata sa shizofrenijom cak 100% dok je u grupi zdravih tek 12. Iz Tabele 2 se takode vidi da je bilo znacajno vise u grupi obolelih od shizofrenije.8 42 52. a II grupi zdravih kod 16.3 0 a 2 2. statisticki znacajno redovno uzimali lekove.8 93 58. I U stanu 44 55 60 75 104 65 Podstauar 5 6.457 0.8 48 Ne 112 70 Ne 71 88.444 0.0 I) .4 Srednje 31 38. od kojih su oba znacajnije prisutna u grupi obolelih od shizofrenije.3 Ne 44 55 18 22.3 38 23. sto je neo- Tabela 3.5 70 43. odnosno medicinskoj dimenziji kvaliteta zivota.5% ispitanika.3 7 4.8 58 36.8 45 28. Neraspolozenje je prisutno u ovoj grupi u 43.3 47 58.050 3.5 149 93.3 Lose 6 7. Ovaj rezultat se ocigledno tice same shi- Vrcduost X:' zofrenije kao bolesti II celini. Vrednosti obelezja i dimenzija kvaliteta zivota ispitanika (u korist pacijenata obolclih od shizofenije) Table 2.3 25 31. Sledeca dva obelezja pripadaju psihickoj dimenzij i kvaliteta zivota i ticu se obelezja prisustva neraspolozenja i halucinacija.3%.0 I) 8.6 sa visirn vrednostima) ispitanika iz kontrolne grupe (normalni ispitanici).6 Strogo redovno a 0. LXI (11-12): 625-631. sto je na svoj nacin neocekivano. Novi Sad: novembar-decembar.8 55 34. Tabela 2.5 U kuci 30 37.1 Nezadovoljan 28 35 24 30 52 32.3 Cesto 21 26.8%. zbog.3% ispitanika. Nema sumnje da ovaj podatak utice na kvalitet zivota pacijenata sa shizofrenijom na negativan nacin.000 (rnvo 0.462 0.3 10 6.8 72 45 34 42.9 Vrednosna Posete bioskopu.5 70 43.5 62 38.996 0. sto je ocekivani rezultat.000 (nivo 0.01) 17.0 I) 4 0.3 6. Values ofcertain life qualitv features and dimensions in the examinees (favouring healthv controls) Ispitanici i statisticki paramerri Dimenzije i obelezja kvaliteta zivota Ekspenmcntalna Kontrolna grupa grupa f % f Ukupno % f ~/o Fizicko.801 9.59 9 11. pozoristu iii dimenzija drugirn kultumim manifestacijama Povremeno Nikad Vrednosr Stcpcn Vrednosti nivoa statisticke c:':testa slobode znacajnosti razlika (p) 9.000 (nivo 0.5 0 0 2 1.011 (nivo 0.Bavljenje sportom Povremeno 18 22.5 39 48.628 Med Preg12008.8 Veoma dobra 13 16.8 ska dimenzija Redovno 8 10 5 6.3 I 6 Da 80 100 10 12.3 43 26.8 Da 35 43.8 Neredovno 80 100 9 IU 89 55. Kao sto se vidi iz Tabele 2 pacijenti oboleli od shizofrenije su.3 13 8.8 Dobra 28 35 27 33. makar i blagih nusefekata koji izazivaju neuroleptici i drugi lekovi u psihijatriji. i sam po sebi govori 0 odredenom smanjenju kvaliteta zivota obolelih.8 29 36.0 I) 124. a u grupi zdravih. ukazuju na smanjen kvalitet zivota obolelih od shizofrenije.1 Da 36 45 62 77.640 0.5%.8 27 33.5 15 18.047 (nivo 0. cak kod 2.5 36 45 54 33. dva zdrava ispitanika su odgovorila da su imala halucinacije. tj.01) 14.4 Vrla lose 2 2.1 Dimenzija uzih Zadovoljstvo seksualnim zivotom socijalnih relacija Zadovoljstvo prijateljima Ne 54 67. Uz prethodni rezultat ide iz istih razloga i razlika u prisustvu sledeceg obelezja kvaliteta zivota.(5) 0. I 25 31.3 0 I 0.8 78 97.112 2 0.3 67 16. Oba ova obelezja kvaliteta zivota.528 0. u odnosu na zdrave ispitanike. Halucinacije su registrovane u grupi obolelih od shizofrenije 11. Vrednosti obelezja i dimenzija dimenzija kvaliteta zivota ispitanika (u korist kontrolne grupe) Table 3.405 5.3 14 17.medicin.5 43 26.0 70 87. kako je je pokazalo istrazivanje Angermeyera i saradnika [I IJ.5 65 40.037 (nivo 0.3 Ne a a 70 87.'O f % f (~/o Retko a 0.05) 11.3 24 30 45 28.090 (nivo 0.5 1 1.8 13 30 45 56. sto je prikazano na Tabeli 3.9 23 28.

14.9-12. . uzgred budi receno. Novi Sad: novembar-decembar. koja je u obe grupe ispitanika. ali ne postoje statisticki znacajne razlike izmedu jednih i drugih ispitanika. 36.5% nasuprot 18. tj. obelezja kvaliteta zivota koji pripada ekonomskoj dimenziji.5%) kao obelezja psiholoske dimenzije kvaliteta zivota. potvrduju da je kvalitet zivota pacijenata sa shizofrenijom Instituta za mentalno zdravlje. buduci da su sva tri izabrana obelezja. Naime. koji su znacajnije prisutni u grupi zdravih ispitanika.5% u grupi zdravih. u proseku losij] od kvaliteta zivota zdravih.5% kod ispitanika obolelih od shizofrenije. "zadovoljstvo seksualnim odnosima". sasvim ocekivano. tj. Sto se tice vrednosne dimenzije kvaliteta zivota. Medutirn. zatim aktivnosti u klubovima. Sto se tice posvecenosti religiji kao obelezju vrednosnotranscendentalne dirnenzije. dvostruko vise u eksperimentalnoj nego u kontrolnoj grupi ispitanika. kao slicni pacijenti iz Berlina u odnosu na one iz Londona. zdravi ispitanici su ti ciji je kvalitet zivota u odnosu na isti obolelih od shizofrenije statisticki znacajno bolji u pogledu bavljenja sportom. preciznije receno. u proceni relacija sa prijateljima i zadovoljstva svojim kulturnim aktivnostima. znacajno ne utice na relativno lose psihicko stanje obolelih od shizofrenije. straha i dozivljaj halucinacija znacajnije zastupljeni kod obolelih od shizofrenije u odnosu na zdrave ispitanike. prisustvo neraspolozenja. Sve u svemu. mozda nasi ispitanici oboleli od shizofrenije. buduci daje u celom uzorku mladih ispitanika do 30 godina nesto preko 10%. Ocigledno ovo obelezje ne diferencira kvalitet zivota bolesnika obolelih od shizofrenije tako dobro kao neka druga. najkvalitetnijem vidu stanovanja. zatvorenog tipa. udruzenjirna i politickirn partijama (unutar dimenzije bavljenja drustvenim aktivnostima).13. Slicnog karakteraje i sledeci rezultat. simptomu prisutnom u gotovo svim psihickirn porernecajirna. lstina u grupi normalnih je veci procenat onih koji zive u stanovima (75% nasuprot 55% iz grupe obolelih od shizofrenije). ali postoji statisticka tendencija (p = 0. Mada to ne znaci da ispitanici oboleli od shizofrenije imaju i automatski vece prihode izrazeno u apsolutnim ciframa. oni su ipak materijalnim primanj ima znacajno zadovoljnij i od zdravih ispitanika. Nije statisticki znacajna.3%) u odnosu na grupu zdravih (22. Na Tabeli 3. u obe grupe ispitanika isti. koje je u nekim istrazivanjima takode nagovesteno [10. To je ocekivani rezultat koji je slican rezultatima niza drugih istrazivaca ovog problema [1. a ispitanika u zrelom dobu do 60 godina skoro 50%. najverovatnije Ieee u Specijalnoj psihijatrijskoj bolnici "Dr Laza Lazarevic" i drugim psihijatrijskim ustanovama u gradu iii okolini klasicnog tj. Dodajmo i to da za odredena obelezja kvaliteta zivota nismo utvrdili statisticki znacajne razlike u pogledu njihovog prisustva u kontrolnoj i eksperimentalnoj grupi. pre svega zbog nepostojanja drustvenih veza. odnosno nebavljenje sportom u grupi obolelih sa 54% nasuprot 39% u grupi zdravih ispitanika). jednostavno ekonomski su bolje situirani u objektivnom smislu u odnosu na zdrave ispitanike.3% nasuprot 17. "zadovoljstvo odnosom sa prijateljima" vise vrednosti su signifikantnije prisutne u grupi zdravih ispitanika. izvedenog tokom 2006. dok se nizi sa istom dijagnozom.20] 0 tome daje kvalitet zivota obolelih od shizofrenije znacajno umanjen u obelezju zadovoljstva odnosima u porodici. dimenzija kvaliteta zivota. tj. sto se potvrduje u znacajno prisutnoj razlici u znacajnijem uzimanju lekova u odnosu na zdrave ispitanike. pa i kod dobrog dela pacijenata sa shizofrenijom. opravdano se pretpostavlja. cekivan i zanimljiv rezultat. U cak dva obelezja dimenzije uzih socijalnih obelezja kvaliteta zivota. zadovoljstva seksualnim zivotom. To se tice zadovoljstva ishranom (unutar medicinske dimenzije). Treba istaci da mi nismo potvrdili nalaze iz literature [9. po svemu sudeci. Naravno da je ovo ocekivani nalaz.14.Med Pregl 2008. odnosno obelezja upraznjavanja 629 kulturnih aktivnosti (posete bioskopima.21]. Iz oba ova rezultata ipak se rnoze naslutiti da shizofreno oboljenje ne utice bitno na zadovoljstvo obolelih osnovnim aspektima ekonomskog statusa iii obrnuto.5. vrlo niska. ona je i kod zdravih i kod obolelih bila vrlo visoka. buduci daje rec 0 univerzalnoj psihopatoloskoj kategoriji. onih koji su vrlo zadovoljni prihodima. Zakljucak Rezultati naseg istrazivanja. da zadovoljstvo ekonomskim stanjem. tesko je reci.18. avo je tim znacajniji pokazatelj kvaliteta zivota. Znacajan na svoj nacin je rezultat po kome pacijenti oboleli od shizofrenije zive u proseku u boljim socijalno-ekonomskim uslovima.17. sto naglasava znacaj ovog obelezja u ukupnom doprinosu kvaliteta zivota.20]. Zanimljivo je da smo halucinacije kao simptome registrovali i kod zdravih ispitanika. u istrazivanjima Heinze i saradnika [8] te Evansa i saradnika [17]. u grupi zdravih ispitanika statisticki znacajnije je registrovano bavljenje sportom (povremeno bavljenje sportom 45% kod zdravih ispitanika nasuprot 22. ono je znacajnije registrovano opet u kentrolnoj grupi. zaposlenih zdravstvenih radnika i njihovih pornocnika u Domu zdravlja "Vracar" u Beogradu. Da Ii je razlog za prethodna dva rezultata to sto se u lnstitutu za mentalno zdravlje Ieee visi drustveni slojevi. ani takode irnaju losiji kvalitet zivota i u psiholoskoj odnosno psihopatoloskoj ravni. kvalitetno najnizeg nivoa stanovanja. pozoristu i slicno).056) razlika u prisustvu straha u grupi obolelih od shizofrenije (36. prikazani su rezultati statisticki znacajnih razl ika u pogledu prisustva odredenih obelezja tj. u grupi obolelih znacajno vise ispitanika (37. Kao sto se vidi iz prethodne tabele. dok su procenti podstanara. Losiji je u pogledu opsteg zdravstvenog stanja. godine u Beogradu. L~I (11-12): 625-631.8% u grupi normalnih) zivi u kucama kao.

Rudolf H. Lebensqualitat fur schizophrene patienten. To se tice zadovoljstva stanovanjem (statisticki znacajno vise njih u odnosu na zdrave zivi u sopstvenoj kuci). Nis: Drustvo bihejvioralne teorije i prakse. 14. Vrednosti zdravlja i kvalitet zivota u tcorijskom kontekstu. Measures of quality of life among persons with severe and persistent mental disorders. Egzistencijalisticka psihoterapija. Schipper H. a ne II nekoj od klasicnih psihijatrijskih ustanova u Beogradu i okolini. New York: Raven Press. Priebe S. Hodiamont PI'. Evans S. Soc Psychiatry Psychiatr Epidemiol 2002:33:299-304. Knight S. Priebe S. Huxley p. 13. mada je religioznost ispitanika celog uzorka vrlo visoka (oko 80%). Int J Soc Psychiatry 1999:45(4):238-46. 17. Pacijentova teorija bolesti lecenja i lek. Kvalitet zivota obolelih od shizofrenije ani su zadovoljniji nekim aspektima zivotnog standarda. Huxley P. Med Mensch Geselsch 1990. Subjective quality of life in female inpatients with depression: a longitudinal study. A comparison of the quality of life of severely mentaly ill people in UK and German samples. Nije se potvrdio. Angerrneyer M. Ergebnisse der lebensqualitatsforschung bei chronisch psychisch kranken. zbog cega se i Ieee u prestiznoj beogradskoj ustanovi. 1123. Literatura I. Pusicic V. Thornicroft G. da su. Leplcg A. Opalic P. Heinze M. Priebe S. 18. 2. Matschinger H. na niyou statisticki znacajnorn. Relationships between demographic variables and quality of life in a population of Dutsch adult psychiatric outpatients. kad je u pitanju obelezje religiozne angazovanosti. Beograd: Nolit: 1998. Popovic-Deusic S. Eur Psychiatry 1997.31 :78-88. okupiranih inace subjektivnim smetnjama i problemima koje ovi ljudi imaju u svom zivotu. Simeoni Me. 6. Ignjatovic-Ristic D. 3.20:88-90. 7.63:393-401. BengtssonTop A. nalaz da je zadovoljstvo odnosima u porodici obolelog od shizofrenije bitno manje nego isto takvo zadovoljstvo zdravih. Covek i lek: zbornik. 19. Socioloski godisniak: vrednost i kvalitet Zivotao Pale: Sociolosko drustvo Republike Srpske: 2004:243-52. ona je statisticki signifikantnije registrovana kod zdravih ispitanika. 10. Quality of lite assesments in clinical trails. Ovaj rezultat pokrece pitanje da li nasi ispitanici oboleli od shizofrenije pripadaju visem drustvenorn sloju. Beograd: Institut za mentalno zdravlje: 2004:2334. uvazavajuci apsolutne brojeve. Hawthorne G. Das Verhaltniss zwischen sozialen faktoren und entstehung der neurosen. 9. 5. The quality of life of patients with paranoid shizophrenia in London and Berlin. Soc Psychiatry Psychiatr Epidemiol 1997:32:292-7.demographic characteristics and clinical factors and subjective quality of life. Aplication and results of the Manchester short assessment of quality of life (MANSA). Mihajlovic G. Bhugra D. p. Int 1 Soc Psychiatry 1999:45( I ):712. Auquier P. a samo na nivou razlika u apsolutnim brojkama kad se radi a drustvenim aktivnostima (angazovan rad u klubovima. II. Priebe S. nesto angazovaniji pacijenti sa shizofrenijom. 4.(2): 11524. To se tice razlika II obelezju poseta kulturnim priredbama (bioskopu i pozoristu). 2004. Opalic P. Relationship to socio. Thomas R. . Int 1 Soc Psychiatry 2001:47(3):67-77. 16. Quantitative and qualitative aspects of the social aspects of the social network in schizophrenic patients living in community. Medutim. Sociocultural and oeconomic aspects of quality of life measurement. Miljkovic S. Soc Psychiatry Psychiatr Epidemio] 2005:40:58894. Taylor RE.46( 1):47-56.26:35-41.630 Opalic P. Vukic D. Van Heck GI. Matschinger H. Quality of life . Kvalitet zivotu kod mentalnih porernecaja. Evans S. Trompenars n. Lehman AF. Chrisholm D. Holzinger A. koja je statisticki znacajna. politici i slicno). Simon Abbadi S. Lauer G. Overview of measures of quality of life among persons with schizophrenia. DukieDejanovic S. Int 1 Soc Psychiatry 2001 :47(2):34-42.J. sasvim ocekivano. Quality of life assessment in people living with psychosis. 20. Najzad. Holzinger A. Opalic P. Angermeyer M. Hansson L. Trajanovic Lj. Razlike u prisustvu ovog obelezja kvaliteta zivota su samo II apsolutnim ciframa. lnt J Soc Psychiatry I 999. Engrami 2005:27:97-103. De Vries . cini se (buduci da razlike nisu statisticki znacajne). Lancon e. Psychiatr Prax 1997:24: 614. Encephale 2000. Fortschr Neurol Psychiatr 1995. Roder Wanner UU. a jos vise zadovoljstva ukupnim prihodima. To se tice zadovoljstva seksualnim odnosima i relacijama sa prijateljima. Soc Psychiatry Psychiatr Epidemiol 1996. 12. 21. IIi je mozda rec 0 nizim subjektivnim kriterijumima ispitanika obolelih od shizofrenije u pogledu procene ekonomskih uslova zivota. u sva tri obelezja ove dimenzije kvaliteta zivota. tesko je reci bez dodatnog ispitivanja. Opalic P. imajuci u vidu nalaze drugih autora. Schizophrenie und lebensqualitatgeschlechtsspezifische aspekte. vise vrednosti postigli su zdravi ispitanici. Kvalitet zivota pacijenata sa psihoticnim porernecajima: klinicki znacaj i skale proccne. i sar. Psychiatr Prax 1993. Masthoff ED.as defined be schizophrenic patients and psychiatrists. 15. Priebe S. 1990. sto se tice kvaliteta zivota kljucne vrednosnotranscendentalne dimenzije. II Institutu za mentalno zdravIje. 8. Sto se tice zadovoljstva uzim socijalnim relacijama. Guelfi JD. Kilian R. Herrman H. 12: 2105.

statistically speaking. Prihvacen za stampu 26.and medical. in relation to their conditions of treatment. in comparison to healthy controls confirmed taking medicaments significantly more often. cultural setting.that they were satisfied with their housing conditions and income. Personal Satisfaction. LXI (11-12): 625-631. The very research was conducted on the sample of 80 subjects treated under the diagnosis of schizophrenia at the Institute of Mental Health in Belgrade . Patients Rad je primljen II. schizophrenic patients. Questionnaires. The questions referred to 15 features. replied significantly more often that they were satisfied with their sexual relations and relations with their friends. an overview of results of general research of quality of life among schizophrenic patients was presented.Med Preg12008. confirmed feeling as being chronic patients. and we arrived at the following: In terms of statistical significance. The schizophrenic subjects. relational and social. On the other hand. BIBLID. VI 2007. Then. Key words: Quality ofLife. that is. and were compared to the results ofsimilar researches. it was pointed to the specificity of the quality oflife ofpsychiatric patients. classified according to five dimensions of quality of life (physical . primarily to the fact that the ve. healthy controls. 631 Summary First ofall. Shizophrenia.0025-8 I05:(2008):LXI: 11-I 2:625-631. The results of our research were also commented on in relation to the social and other factors. fear and having hallucinations. as well as that they were significantly more satisfied with their cultural and social activities. suffering due to their bad disposition. Novi Sad: novembar-decembar.y poor mental state significantly reduces the life satisfaction.the instrument being a combination of Lancashire and Manchester Questionnaire. The controls were 80 healthy subjects employed with a Health-care centre in Belgrade. also confirmed something very interesting . and axiological and transcendental dimension). psychological and psychopathological: economic. influence of socio-demographic and other factors. . VI 2007. The statistical significance calculations ofdifferences were related to replies to the instrument's questions .treated as out-patients in the dayhospital.