Med Preg12008; LXI (11-12): 625-631. Novi Sad: novembar-deccmbar.

lnstitut za mentalno zdravlje, Beograd

625

Strucni clanak
Professional article
UDK 616.895.8-052(497.11 Beograd)
DOl: 10.2298/MPNS08126250

ISTRAZIVANJE KVALITETA ZIVOTA OBOLELIH OD SHIZOFRENIJE U BEOGRADU

RESEARCH OF THE QUALITY OF LIFE OF SCHIZOPHRENIC PATIENTS IN BELGRADE

Petar OPALIC i Natasa FEMIC

Sazetak - U uvodnim poglavljima je dat osvrt na specificnosti i rezultate istrazivanja kvaliteta zivota pacijcnata obolelih od shizofrenije. Uzorak od 80 pacijenata iz Instituta za mental no zclravlje II Bcogradu poreden je sa 80 zclravih ispitanika. Proccnjivani su
oclgovori iz upitnika, koji je sastavljcn kombinacijorn Lankasirskog i Mancesterskcg upitnika, koji se odnosio na 15 obclezja
svrstanih u pet dimenzija kvaliteta zivota (fizickomedicinska, psiholoskopsihopatoloska, ckonomska, relacionosocijalna i vrednosnotranscendentalna). Utvrdili srno cia su se pacijenti oboleli od shizofrenije znacajnijc cescc u odnosu na zdravc ispitanike osccali kao
hronicni bolesnici, da Sll vise patili zbog loseg raspolozenja i straha, kao i da irnaju halucinacije, Oni su, 'ito je zanimljivo, potvrdili
da su zadovoljniji uslovima stanovanja i prihodima. Nasuprot tome. zclravi ispitanici su statisticki znacajnije zadovoljniji seksualnim
oclnosima i relacijama sa prijateljirna, kao i da Sll signifikantnije zadovoljniji svojim kulturnirn i drustvenirn aktivnostima, Postojcci
rezultati suo uz komentar, poredeni sa rezultatima slicnih istrazivanja.
Kljucne ree]: Kvalitet zivota; Upitnici; Sizofrenija: Licno zaclovoljstvo; Pacijcnti

Uvod
Kvalitet iivota psihijatrijskih pacijenata
Istrazivanja kvaliteta zivota psihicki poremecenih pojavila Sll se pocetkorn devedesetih godina
vidno (osamdesetih tek 1I tragovima) posle brojnih
istrazivanja kvaliteta zivota somatskih bolesnika.
Zajedno sa radovima koji su se bavili stopom recidiva, trajanjem hospitalizacije psihicki obolelih,
postepeno se izdvajala i tema zadovoljstva Iecenjern
psihijatrijskih pacijenata [1].
Nema sumnje da je procena kvaliteta zivota i
psihijatrijskih pacijenata 1I vezi sa objektivnim socijalnim ciniocima, za fizicko zdravlje sarno za sebe, i
razumljivo za emocionalnu, a mora se dodati, i
spiritualnu odnosno aksiolosku komponentu zivota,
To cernu covek stremi, to sta predstavlja, kako bi
rekli egzistencijalisti, intencionalnu nit njegove egzistencije, to sta cini smisao njegovog postojanja
[2,3] nalazi se na vrhu piramide aksioloskog sistema
i psihicki obolelih pojedinaca, gradeci okosnicu, ne
sarno njihovog kognitivnog pogleda na svet (Weltanschaungai, nego i zadovoljstva zivotorn u celini.
Podsetimo, istrazivanja u socijalnoj psihijatrij i, posebno ona koja su proveravala uticaj tzv. asociranih
iii povezanih drustvenih cinilaca na nastanak psihickih porernecaja [4] pokazala Sll daje sprecavanje
u introjekciji postojeceg sistema moralnih i drugih
vrednosti, kao i ometanje u ostvarivanju visoko
vrednovanih ciljeva (tj. socijalnih vrednosti iIi personalizovanih stilova zivljenja) podjednako patogeno, kao i preterivanje iIi ogranicavanje u dobijanju iIi pruzanju Ijubavi (kako tvrdi psihoanaliza), iIi
kao sto je osujecivanje u spontanom ponasanju i
razvoju (na cernu inace insistira razvojna psihologija). Svi pomenuti cinioci podjednako znacajno
povezuju socijalnu dezintegraciju i psihicki poremecaj pojedinca sa jedne strane, i procenu kvaliteta
zivota individue sa druge.

Kvalitet zivota koristi se kao najsiri evaluacioni

kriterijum za naucnu procenu tretmana svih, pa i
psihijatrijskih pacijenata, 1I razlicitim aspektima zivota. Na osnovu uvida u literaturu 0 istrazivanjima
kvaliteta zivota 1I psihijatriji [5-7] zapazena je lISredsredenost ispitivanja ovog problema na sledece
teme: I) poredenje kvaliteta zivota psihijatrijskih
pacijenata s jedne, i zdravih ispitanika ili organskih
bolesnika sa druge strane; 2) ispitivanje veze izmedu opsteg blagostanja i zadovoljstva zivotom psihicki obolelih; 3) istrazivanje odnosa izmedu kvaliteta zivota i psihopatologije pacijenata (preovladuju
radovi 0 pacijentima sa shizofrenijom i sa hronicnim psihozama uopste, ali i studije kojima se ispituje kvalitet zivota depresivnih i drugih dijagnostickih kategorija, ukljucujuci i porod ice psihoticnih
pacijenata); 4) ispitivanje odnosa izmedu kvaliteta
zivota i tretmana pacijenata (medikamentoznog, socioterapijskog, psihoterapijskog iIi efekata intervencije komunalne psihijatrije).
Kvalitet zivota dusevno obolelih pod uticajem je,
nema surnnje, i kulturnog konteksta u kojem se ispituje. Narocito su 1I tom pogledu zavisni od kulture
oni elementi kvaliteta zivota koj i se odnose na
drustvene relacije sa neposrednom okolinorn, na interesovanje ispitanika, hobije i seksualne odnose.
Chrisholm i Bhugra [8] isticu, da je upravo zbog
kulturoloskih razlika, prognoza pacijenata obolelih
od shizofrenije povoljnija u ekonomski manje razvijenim zernljama, koje Sll kao sredine tolerantnije
prema neprilagodenom ponasanju Ijudi. Te su sredine takode emocionalno raznovrsnije i bogatije u
odnosima sa dusevnirn bolesnicima. Slicno reaguju
na dusevno obolele i u imigrantskirn zajednicama
Azijata na Zapadu, unutar koje je, podsetimo,
znacajno manje mentalnih oboljenja 1I odnosu na
druge socijalne grupe 1I okruzenj u [4].

Adresa autora: Prof. dr Petar Opalic, Institut za mental no zdravlje, 11000 Beograd, Palmoticeva 37, E-mail: popalic@)fbg.ac.yu

Opalic P, i sar. Kvalitet zivota obolelih od shizofrenije

626

Skracenice

BPRS
LQOLP

CANSAS

- skala kratke psihijatrijske procene

- Lankasirski profil kvaliteta zivcta
- "Cambervelska" procena potreba ispitanika

Pregled rezultata pojedinih istrazivanja kvaliteta

zivota bolesnika obolelih od shizofrenije
Pomenimo najpre istrazivanje kvaliteta zivota
pacijenata obolelih od shizofrenije sprovedeno u
dva velika evropska grada, koje ukazuje na znacaj
proucavanja soeijalnih i vrednosnih aspekata kvaliteta zivota ove kategorije bolesnika. Rec je 0 studiji
koja uporeduje subjektivne i objektivne aspekte
kvaliteta zivota paeijenata sa paranoidnom shizofrenijom obolelih iz eentralnih gradskih zona u Berlinu (69 paeijenata) i Londonu (75 paeijenata), koju
su uradili Heinze, Taylor, Priebe i Thomicroft [9]
autori na cije radove se cesto nailazi kad je rec 0
ispitivanjima kvaliteta zivota mentalno obolelih.
Pomenuta studija je potvrdila nalaz da paeijenti iz
Berlina pokazuju bolje rezultate u pogledu tzv. objektivnih dimenzija kvaliteta zivota (dobro ekonomsko stanje, bolJi uslovi stanovanja i slicno), Razlog
za ovo autori nalaze u cinjenici sto u eentralnim
zonama Londona zivi vise manjinskih etnickih grupa, eiji je ekonomski status u odnosu na ostalo stanovnistvo Londona i ispitanika iz Berlina nizi. Pacijenti iz Berlina su bili znacajnije zadovoljniji i
svojim partnerskim i prijateljskim vezama. Grupa
ispitanika iz Nemacke, bez obzira na ispoljavanje
izrazenije psihopatologije, ostvarila je bolji ukupni
kvalitet zivota, pre svega zbog boljeg opsteg socioekonomskog stanja i kvalitetnijih relaeija u uzem socijalnom okruzenju.
Istrazivanje kvaliteta zivota pacijenata sa shizofrenijorn koje su uradili Holzinger, Angermeyer,
Matschinger [10] u kome je 605 psihijatara iz Nemacke procenjivalo kvalitet zivota pacijenata obolelih od shizofrcnije, pokazalo je daje najvise rangiran aspekr kvaliteta zivota zadovoljstvo pacijenata
socijalnom integracijorn, tj. kontakti i prihvatanje
pacijenta obolelih od shizofrenije od uze sredine.
lza toga sledi odsustvo simptoma bolesti i sposobnost za rad, kao i odsustvo nuspojava povezanih sa
psihofarmacima (ukocenost tela, pospanost, usporenost i sl.),
Kvalitet zivota paeijenata obolelih od shizofrenije procenjivan je neretko razlicito, zbog toga jer
izvor ocenjivanja nije bio isti, Tako su u jednom ne
tako davnom istrazivanju [II] za pacijente kljucni
aspekti kvalitera zivota bili rad, zdravlje, soeijalni
kontakti i slobodne aktivnosti, dokje za psihijatre to
bilo odsustvo psihopatoloskih simptoma, pa tek
onda rad i drustveni kontakti. Za bolesnike su najmanje znacajni aspekti 'kvaliteta zivota oni koji se
lieu odsustva kognitivnih disfunkcija i straha, dok je
za psihijatre to bilo uzivanje u zivotu, odnosno generalno zadovoljstvo zivotom.
Istrazivanje BengtssonTopsa i Hanssona [12] pokazalo je da postoji statisticki znacajna korelacija
izmedu visokog skora kvaliteta zivota s jedne, i

razvijenosti socijalne mreze i zadovoljstva kontaktima paeijenta obolelog od shizofrenije sa druge

strane. Kako je pokazalo prethodno, ali i druga istrazivanja [6,13,14] sa visokim kvalitetom bolesnika
obolelih od shizofrenije koreliraju dobri partnerski i
porodicni odnosi kao i zaposlenost ove kategorije
paeijenata.
Nasi autori iz Nisa, Miljkovic, Vukic i Trajanovic [14], uradili su komparativno istrazivanje kvaliteta zivota paranoidnih paeijenata obolelih od shizofrenije u uslovima bolnickog i vanbolnickog lecenja. Grupa ispitanika na bolnickom lecenju obuhvatala je 63 paeijenta, dok je grupu ispitanika na
vanbolnickom lecenju cinilo 53 paeijenta, cija je osnovna bolest trajala najmanje 5 godina do trenutka
njihovog ukljucivanja u istrazivanje. Kao instrumenti istrazivanja korisceni su, pored psihijatrijskog
lista i skale kratke psihijatrijske procene (BPRS),
Lanl.asirski profil kvaliteta zivota (LQOLP) i Upitnik za kratku "Cambervelsku" proeenu potreba ispitanika (CANSAS). Analiza je pokazala da nema
znacajnije povezanosti kvaliteta paranoidnih bolesnika obolelih od shizofrenije i vecine sociodernografskih karakteristika. Medutim rezultati ovog
istrazivanja ukazuju da je kvalitet zivota obolelih ad
shizofrenije na vanbolnickom lecenju znacajno visi
od kvaliteta zivota iste kategorije pacijenata koja se
leci hospitalno. Subjektivni indikatori u ovoj oblasti
pokazuju da je zadovo!jstvo kolicinom novca, koji
zaraduju shizofreni, identicno u obe ispitivan e grupe. Pri tome su paeijenti na vanbolnickorn lecenju
nezadovoljni time sto su nezaposleni, jer jeociglcdno da zivot van bolnice zahteva stabilne novcane
prihode. Kada su zivotni uslovi u pitanju razumljivo
jll d i su nezadovoljniji paeijenti na bolnickom lecer.ju. Paeijenti na vanbolnickom Iecenju procentualno naj~ise zive s~ elmlovima porodiee, odrzavaju
vise prijatcljskih odnosa. Svojevrsna izolacija ispitanika na bolnickom lecenju slabi njihovu ukljucenost u socijalnu rnrezu, sto u mnogome umanjuje
njihov kvalitet zivota,

Materijal i metode
Rec je 0 eksplorativnorn istrazivanju kvaliteta
zivota paeijenata obolelih od shizofenije kod nas.
Slicnih istrazivanja ovog problema u beogradskoj
sredini nije bilo, tako da 0\0 istrazivanje predstavlja
pokusaj da se problem kvaliteta zivota psinijatrijskih paeijenata egzaktnije osvetli, u uslovima Ieeenja koje nudi Institut za rnentalno zdravlje u Beegradu, U okviru funkeionisanja Dispanzera za odrasie j u Sekciji za psihoze (C sekciji) Dnevne bolnice. U njima su ispitivani pacijenti u relativno d00rom stanju tokom leta 2006. godine.

a) Uzorak istrazivanja
Uzorak istrazivanja cinilo je 80 paeijenata Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu, lecenih pod
dijagnozom schizofrenija (F25.025,9) i 80 zdravih
ispitanika, zapravo zaposlenih u Domu zdravlja

627

Med Preg12008; LXI (11-12): 625-631. Novi Sad: novembar-decembar,

Tabela l. Vrednosti (frekvencije i procenti) sociodemografskih obclezja uzorka sa vrednostirna X2 testa i nivoa statistickc znacajnosti razlika izmedu obelezja obolelih i zdravih ispitanika
Table 1. Values (frequencies and percentage) ofsocio-demographcfeatures 0/ the sample with the values ofr'-test and the levels
ofstatistical significance ofthe differences between the features ofschizophrenic and healthv subjects
lspitanici i statisticki parametri
Socio-demografska obelezja
Pol
muski
zenski
20-29
Godine
30-49
50 i vise
samei
Porodicno
stanje
sa bracnim partnerom
sa decem
drugo
Bracno stanje
u braku
razvedeni

Eksperimentalna
grupa (oboleli)
f
%
40
40
15
48
17
10
9
3
58
11
15

udovci

neozenjen/neudata
vanbracna zaiednica

51
3

50
50
18.8
60
21.3
12,5
11,3
3.8
72,5
13.8
18,8
0
63.8
3.8

Kontrolna grupa
(zdravi)
f
%
34
46
10
44
26
14

425
57,5
12.5
55
32.5
17.5
18.8
10
53,8
45
12.5
8,8
23.8
10

15
8
43
36
10
7
19
8

"Vracar" u Beogradu, Rec je, kao sto se vidi,

prirucnom uzorku.

Na Tabeli 1 prikazana su sociodemografska obelezja uzorka.

Iz prethodne tabele je vidljivo da nema statisticki
znacajnih razlika izmedu ispitanika iz obe grupe u
pogledu pola i godina, sto je sustinsko, buduci da su
istrazivanja [15,16] pokazala da oba ova obelezja
mogu da uticu na kvalitet zivota obolelih od shizofrenije. Takode nema razlika ni u pogledu porodicnog stanja (samac, zivi sa bracnim partnerom, sa decom i drugo), sto je takode jedno od najvaznij ih demografskih obelezja, buduci da se medu obolelim
od shizofrenije cesce, kako se navodi u literaturi
[14,17,18] susrecu razorene il i nepotpune porod ice
kao znacajan faktor koji utice na kvalitet zivota.
Medu pacijentimaje bilo, sto se i ocekuje, znacajno
manje onih koji zive u nekoj vrsti bracne zajednice.

e) Instrument istrazivanja

Sto se instrumenta istrazivanja tice, koristen je

upitnik od 37 pitanja, koji predstavlja kombinaciju
pitanja iz dva instrumenta, Lankasirskog i
MANSA Mancesterskog upitnika, prilagodenog
nasirn uslovima i ciljevima istrazivanja, Upitnik
obuhvata pet podrucja kvaliteta zivota, znacajnih za
istrazivanje ove kategorije ispitanika, 19 pored uobicajenih pitanja koja se odnose na sociodemografska i srodna obelezja ispitanika. Prvo je podrucje
fizickog zdravlja koje obuhvata tri obelezja: bavljenje sportom, postojanje hronicne bolesti i uzimanje
lekova. Drugo, ali ne i manje vazno, jeste podrucje
opsteg mentalnog zdravlja koje se ticalo tri sledeca
obelezja: anksioznosti, depresivnosti, i na kraju pitanje u vezi sa samim pacijentima obolelim od shizofrenije, dozivljavanje halucinacija. Trece podrucje tice se uzih socijalnih relacija, koje je obuhvaceno sa sledeca tri obelezja: interpersonalni kontakti (ucestalost telefonskih razgovora i poseta),

Ukupno

74
86
25
92
43
14
15
8
43
47
25
7
70
11

463
53,8
15,6
57.5
26.'1
17.5
18.8
10
53.8
29.4
15,6
4,4
43.8
6.9

Stepen
slobode

Vrednost
x'testa

Nivo statisticke znacajnosti

razlika (p)

0,34

(nema razlikc) 0,341

3,058

(nema razlikc) 0,217

6.667

(ncma razlike) p=O,083

38.199

razlika na nivou 0,0 I

kvalitet porodicnih i bracnih odnosa i najzad zadovoljstvo seksualnim odnosima. Cetvrtu oblast cinila
je ekonomska dimenzija, koja se ticala visine prihoda, zatim uslova stanovanja i mogucnosti koriscenja godisnjih odmora. Najzad, peta dimenzija
iii oblast se odnosila na licne vrednosti ispitanika, a
ticala se posvecenosti religiji, zadovoljstva kulturnim aktivnostima i na kraju zadovoljstva drustvenim
angazrnanorn u najsirem smislu reci (aktivnosti u
klubovima, politickim partijama i sl.). Kao sto se
vidi, za svaku dimenziju, odnosno podrucje, izdvojili smo najmanje tri pitanja, koja su se odnosila na
tri kljucna obelezja izabrane dimenzije.

o Statisticka obrada podataka

Sto se tice statisticke obrade podataka, koristen
je xC-test i to za racunanje statistickih znacajnosti
razlika izmedu pojedinih obelezja kvaliteta zivota u
eksperimentalnoj (pacijenti oboleli od shizofrenije)
i kontrolnoj grupi ispitanika (zdravi ispitanici), kao i
za racunanje statisticke znacajnosti razlika izrnedu
prisustva pojedinih sociodemografskih obelezja registrovanih u obe grupe ispitanika.

Rezultati istrazivanja i njihov komentar

Utvrdivano je prisustvo svakog od 15 izabranih
obelezja kvaliteta zivota izrazeno u frekvencijama i
procentima (od kojih tri zastupaju jednu od pet dimenzija iii oblasti kvaliteta zivota) u eksperimentalnoj i kontrolnoj grupi, preko odgovora na odredena
pitanja. Zatim je statistickirn postupkom (xC-test)
merena statisticka znacajnost razlika u prisustvu pojedinih obelezja u grupi obolelih i grupi zdravih
ispitanika. Utvrdeno je cak za devet obelezja kvaliteta zivota da postoji statisticki signifikantna razlika
u njihovom prisustvu u korist, iii ispitanika eksperimentalne grupe (pacijenata obolelih od shizofrefrenije), sto je prikazano na Tabef 2 iii u korist (tj.

628

Med Preg12008; LXI (11-12): 625-631. Novi Sad: novembar-decembar.

Tabela 2. Vrednosti obelezja i dimenzija kvaliteta zivota ispitanika (u korist pacijenata obolclih od shizofenije)

Table 2. Values ofcertain life quality features and dimensions in the examinees (favouring schi::ophrcnic patients)
Ispitanici i sta!isticki parametri

Eksperimentalna

Kontrolna

grupa

grupa

Dimenzije i obelezja kvaliteta zivota

Fizickornedi

Uzimanje lekova

cinska
dimenzija
Hronicno oboljenje

Psihicka

testa neraspolozcn

dimenzija
Postojanje halucinacija

~,'O

(~/o

Retko

0,0

70

87,5

70

43,8

Neredovno

80

100

IU

89

55,6

Strogo redovno

0,0

1,3

Da

80

100

10

12.5

90

56,3

Ne

70

87,5

70

43,8

Da

35

43,8

13

30

45

56,3

67

16.3
83,8

48

Ne

112

70

Ne

71

88,8

78

97,5

149

93.1

Ponekad

6,3

2,5

3,8

29

36,3

14

17,5

43

26,9

23

28,8

42

52,5

65

40.6

Cesto
Ekonomska

Zadovoljstvo prihcdima Vrlo zadovoljan

dimenzija

Delimicno zadovoljan
Uslovi stanovanja

Ukupno

Stcpen

testa

slobode

Vrednost nivoa statisuckc

znacajnosti razlika (p)

127,640

0,000 (nivo 0,0 I)

124.444

0,000 (rnvo 0,01)

14,405
5,996

0,050 rnivo 0,05)

11,528

0,090 (nivo 0,0 I)

8,462

0,037 (nivo 0.050

3,1

Nezadovoljan

28

35

24

30

52

32.5

U kuci

30

37,5

15

18,8

45

28, I

U stanu

44

55

60

75

104

65

Podstauar

6,3

6.3

10

6,3

Drugo

1.3

0,6

sa visirn vrednostima) ispitanika iz kontrolne grupe

(normalni ispitanici), sto je prikazano na Tabeli 3.
Kao sto se vidi iz Tabele 2 pacijenti oboleli od
shizofrenije su, u odnosu na zdrave ispitanike, statisticki znacajno redovno uzimali lekove, sto je ocekivani rezultat, buduci da je rec 0 pacijentima koji
su prakticno duze vremena na redovnoj medikarnentoznoj terapiji. Nema sumnje da ovaj podatak utice
na kvalitet zivota pacijenata sa shizofrenijom na negativan nacin, zbog, makar i blagih nusefekata koji
izazivaju neuroleptici i drugi lekovi u psihijatriji.
Uz prethodni rezultat ide iz istih razloga i razlika
u prisustvu sledeceg obelezja kvaliteta zivota, koji
kao i prethodni pripada fizickoj, odnosno medicinskoj dimenziji kvaliteta zivota. Rec je 0 tome da je
neko hronicno oboljenje prisutno u grupi pacijenata
sa shizofrenijom cak 100% dok je u grupi zdravih
tek 12,5%. Ovaj rezultat se ocigledno tice same shi-

Vrcduost X:'

zofrenije kao bolesti II celini, i sam po sebi govori 0

odredenom smanjenju kvaliteta zivota obolelih.
Sledeca dva obelezja pripadaju psihickoj dimenzij i kvaliteta zivota i ticu se obelezja prisustva
neraspolozenja i halucinacija, od kojih su oba znacajnije prisutna u grupi obolelih od shizofrenije.
Neraspolozenje je prisutno u ovoj grupi u 43,8%, a
II grupi zdravih kod 16,3% ispitanika. Halucinacije
su registrovane u grupi obolelih od shizofrenije
11,3%, a u grupi zdravih, sto je na svoj nacin neocekivano, cak kod 2,5% ispitanika, tj. dva zdrava
ispitanika su odgovorila da su imala halucinacije.
Oba ova obelezja kvaliteta zivota, bez obzira sto Sll
znacajnija za strucnjake nego za pacijente, kako je
je pokazalo istrazivanje Angermeyera i saradnika
[I IJ, ukazuju na smanjen kvalitet zivota obolelih od
shizofrenije.
Iz Tabele 2 se takode vidi da je bilo znacajno
vise u grupi obolelih od shizofrenije, sto je neo-

Tabela 3. Vrednosti obelezja i dimenzija dimenzija kvaliteta zivota ispitanika (u korist kontrolne grupe)

Table 3. Values ofcertain life qualitv features and dimensions in the examinees (favouring healthv controls)
Ispitanici i statisticki paramerri
Dimenzije i obelezja kvaliteta zivota

Ekspenmcntalna

Kontrolna

grupa

grupa

Ukupno

~/o

Fizicko- medicin- Bavljenje sportom

Povremeno

18

22,5

36

45

54

33,8

ska dimenzija

Redovno

10

6,3

13

8,1

Dimenzija uzih

Zadovoljstvo seksualnim zivotom

socijalnih relacija
Zadovoljstvo prijateljima

Ne

54

67,5

39

48,8

93

58,1

Da

36

45

62

77,5

98

61,3

Ne

44

55

18

22,5

62

38,8

Veoma dobra

13

16.3

25

31,3

38

23,8

Dobra

28

35

27

33,8

55

34,4

Srednje

31

38,8

27

33,8

58

36,3

Lose

7,5

1,3

4,4

Vrla lose

2,5

1,3

Cesto

21

26,3

24

30

45

28, I

25

31,3

47

58,8

72

45

34

42,59

11,3

43

26,9

Vrednosna

Posete bioskopu, pozoristu iii

dimenzija

drugirn kultumim manifestacijama Povremeno

Nikad

Vrednosr

Stcpcn

Vrednosti nivoa statisticke

c:':testa

slobode

znacajnosti razlika (p)

9,112

0,011 (nivo 0,01)

17,801
9,655

21,457

0,000 (nivo 0,0 I)

4

0,047 (nivo 0,(5)

0,000 (nivo 0,0 I)

Med Pregl 2008;

L~I

(11-12): 625-631. Novi Sad: novembar-decembar,

cekivan i zanimljiv rezultat, onih koji su vrlo zadovoljni prihodima, 36,3% nasuprot 17,5% u grupi
zdravih, tj. dvostruko vise u eksperimentalnoj nego
u kontrolnoj grupi ispitanika. Mada to ne znaci da
ispitanici oboleli od shizofrenije imaju i automatski
vece prihode izrazeno u apsolutnim ciframa, oni su
ipak materijalnim primanj ima znacajno zadovoljnij i
od zdravih ispitanika.
Slicnog karakteraje i sledeci rezultat, tj. obelezja
kvaliteta zivota koji pripada ekonomskoj dimenziji.
Naime, u grupi obolelih znacajno vise ispitanika
(37,5% nasuprot 18,8% u grupi normalnih) zivi u
kucama kao, opravdano se pretpostavlja, najkvalitetnijem vidu stanovanja. lstina u grupi normalnih
je veci procenat onih koji zive u stanovima (75%
nasuprot 55% iz grupe obolelih od shizofrenije),
dok su procenti podstanara, kvalitetno najnizeg
nivoa stanovanja, u obe grupe ispitanika isti.
Da Ii je razlog za prethodna dva rezultata to sto
se u lnstitutu za mentalno zdravlje Ieee visi drustveni slojevi, dok se nizi sa istom dijagnozom, pre
svega zbog nepostojanja drustvenih veza, najverovatnije Ieee u Specijalnoj psihijatrijskoj bolnici
"Dr Laza Lazarevic" i drugim psihijatrijskim ustanovama u gradu iii okolini klasicnog tj. zatvorenog
tipa, tesko je reci, Iz oba ova rezultata ipak se rnoze
naslutiti da shizofreno oboljenje ne utice bitno na
zadovoljstvo obolelih osnovnim aspektima ekonomskog statusa iii obrnuto, da zadovoljstvo ekonomskim stanjem, po svemu sudeci, znacajno ne utice
na relativno lose psihicko stanje obolelih od shizofrenije. Medutirn, mozda nasi ispitanici oboleli od
shizofrenije, kao slicni pacijenti iz Berlina u odnosu
na one iz Londona, u istrazivanjima Heinze i saradnika [8] te Evansa i saradnika [17], jednostavno
ekonomski su bolje situirani u objektivnom smislu u
odnosu na zdrave ispitanike.
Na Tabeli 3, prikazani su rezultati statisticki znacajnih razl ika u pogledu prisustva odredenih obelezja tj. dimenzija kvaliteta zivota, koji su znacajnije prisutni u grupi zdravih ispitanika, zaposlenih
zdravstvenih radnika i njihovih pornocnika u Domu
zdravlja "Vracar" u Beogradu.
Kao sto se vidi iz prethodne tabele, u grupi zdravih ispitanika statisticki znacajnije je registrovano
bavljenje sportom (povremeno bavljenje sportom
45% kod zdravih ispitanika nasuprot 22,5% kod
ispitanika obolelih od shizofrenije, odnosno nebavljenje sportom u grupi obolelih sa 54% nasuprot
39% u grupi zdravih ispitanika). avo je tim znacajniji pokazatelj kvaliteta zivota, buduci daje u celom
uzorku mladih ispitanika do 30 godina nesto preko
10%, a ispitanika u zrelom dobu do 60 godina skoro
50%, sto naglasava znacaj ovog obelezja u ukupnom doprinosu kvaliteta zivota,
U cak dva obelezja dimenzije uzih socijalnih
obelezja kvaliteta zivota, "zadovoljstvo seksualnim
odnosima", "zadovoljstvo odnosom sa prijateljima"
vise vrednosti su signifikantnije prisutne u grupi
zdravih ispitanika. Sto se tice vrednosne dimenzije
kvaliteta zivota, odnosno obelezja upraznjavanja

629

kulturnih aktivnosti (posete bioskopima, pozoristu i

slicno), ono je znacajnije registrovano opet u kentrolnoj grupi.
Sve u svemu, zdravi ispitanici su ti ciji je kvalitet
zivota u odnosu na isti obolelih od shizofrenije statisticki znacajno bolji u pogledu bavljenja sportom,
zadovoljstva seksualnim zivotom, u proceni relacija
sa prijateljima i zadovoljstva svojim kulturnim aktivnostima. To je ocekivani rezultat koji je slican
rezultatima niza drugih istrazivaca ovog problema
[1,5,9-12,14,20].
Dodajmo i to da za odredena obelezja kvaliteta
zivota nismo utvrdili statisticki znacajne razlike u
pogledu njihovog prisustva u kontrolnoj i eksperimentalnoj grupi. To se tice zadovoljstva ishranom
(unutar medicinske dimenzije), zatim aktivnosti u
klubovima, udruzenjirna i politickirn partijama (unutar dimenzije bavljenja drustvenim aktivnostima),
koja je u obe grupe ispitanika, uzgred budi receno,
vrlo niska. Sto se tice posvecenosti religiji kao
obelezju vrednosnotranscendentalne dirnenzije, ona
je i kod zdravih i kod obolelih bila vrlo visoka, ali
ne postoje statisticki znacajne razlike izmedu jednih
i drugih ispitanika. Ocigledno ovo obelezje ne diferencira kvalitet zivota bolesnika obolelih od shizofrenije tako dobro kao neka druga.
Treba istaci da mi nismo potvrdili nalaze iz literature [9,13,14,17,18,20] 0 tome daje kvalitet zivota obolelih od shizofrenije znacajno umanjen u
obelezju zadovoljstva odnosima u porodici.
Nije statisticki znacajna, ali postoji statisticka
tendencija (p = 0,056) razlika u prisustvu straha u
grupi obolelih od shizofrenije (36,3%) u odnosu na
grupu zdravih (22,5%) kao obelezja psiholoske dimenzije kvaliteta zivota, koje je u nekim istrazivanjima takode nagovesteno [10,21]. Naravno da je
ovo ocekivani nalaz, buduci daje rec 0 univerzalnoj
psihopatoloskoj kategoriji, tj. simptomu prisutnom
u gotovo svim psihickirn porernecajirna, pa i kod
dobrog dela pacijenata sa shizofrenijom.

Zakljucak
Rezultati naseg istrazivanja, izvedenog tokom
2006. godine u Beogradu, potvrduju da je kvalitet
zivota pacijenata sa shizofrenijom Instituta za mentalno zdravlje, sasvim ocekivano, u proseku losij] od
kvaliteta zivota zdravih. Losiji je u pogledu opsteg
zdravstvenog stanja, sto se potvrduje u znacajno prisutnoj razlici u znacajnijem uzimanju lekova u odnosu na zdrave ispitanike. ani takode irnaju losiji
kvalitet zivota i u psiholoskoj odnosno psihopatoloskoj ravni, buduci da su sva tri izabrana obelezja,
prisustvo neraspolozenja, straha i dozivljaj halucinacija znacajnije zastupljeni kod obolelih od shizofrenije u odnosu na zdrave ispitanike. Zanimljivo je
da smo halucinacije kao simptome registrovali i kod
zdravih ispitanika.
Znacajan na svoj nacin je rezultat po kome pacijenti oboleli od shizofrenije zive u proseku u boljim
socijalno-ekonomskim uslovima, preciznije receno,

630

Opalic P, i sar. Kvalitet zivota obolelih od shizofrenije

ani su zadovoljniji nekim aspektima zivotnog standarda. To se tice zadovoljstva stanovanjem (statisticki znacajno vise njih u odnosu na zdrave zivi u
sopstvenoj kuci), a jos vise zadovoljstva ukupnim
prihodima. Ovaj rezultat pokrece pitanje da li nasi
ispitanici oboleli od shizofrenije pripadaju visem
drustvenorn sloju, zbog cega se i Ieee u prestiznoj
beogradskoj ustanovi, II Institutu za mentalno zdravIje, a ne II nekoj od klasicnih psihijatrijskih ustanova u Beogradu i okolini. IIi je mozda rec 0 nizim
subjektivnim kriterijumima ispitanika obolelih od
shizofrenije u pogledu procene ekonomskih uslova
zivota, okupiranih inace subjektivnim smetnjama i
problemima koje ovi ljudi imaju u svom zivotu,
tesko je reci bez dodatnog ispitivanja.
Sto se tice zadovoljstva uzim socijalnim relacijama, u sva tri obelezja ove dimenzije kvaliteta zivota, sasvim ocekivano, imajuci u vidu nalaze drugih autora, vise vrednosti postigli su zdravi ispitanici. To se tice zadovoljstva seksualnim odnosima i

relacijama sa prijateljima. Nije se potvrdio, na niyou statisticki znacajnorn, nalaz da je zadovoljstvo

odnosima u porodici obolelog od shizofrenije bitno
manje nego isto takvo zadovoljstvo zdravih. Razlike
u prisustvu ovog obelezja kvaliteta zivota su samo II
apsolutnim ciframa.
Najzad, sto se tice kvaliteta zivota kljucne vrednosnotranscendentalne dimenzije, ona je statisticki
signifikantnije registrovana kod zdravih ispitanika.
To se tice razlika II obelezju poseta kulturnim priredbama (bioskopu i pozoristu), koja je statisticki
znacajna, a samo na nivou razlika u apsolutnim brojkama kad se radi a drustvenim aktivnostima (angazovan rad u klubovima, politici i slicno), Medutim, kad je u pitanju obelezje religiozne angazovanosti, cini se (buduci da razlike nisu statisticki
znacajne), da su, uvazavajuci apsolutne brojeve,
nesto angazovaniji pacijenti sa shizofrenijom, mada
je religioznost ispitanika celog uzorka vrlo visoka
(oko 80%).

Literatura
I. Lauer G. Ergebnisse der lebensqualitatsforschung bei
chronisch psychisch kranken. Psychiatr Prax 1993;20:88-90.
2. Opalic P. Egzistencijalisticka psihoterapija. Beograd: Nolit: 1998.
3. Opalic P. Pacijentova teorija bolesti lecenja i lek. Covek i
lek: zbornik. Beograd: Institut za mentalno zdravlje: 2004:2334.
4. Opalic P. Das Verhaltniss zwischen sozialen faktoren und
entstehung der neurosen. Med Mensch Geselsch 1990;(2): 11524.
5. Herrman H. Hawthorne G. Thomas R. Quality of life assessment in people living with psychosis. Soc Psychiatry Psychiatr Epidemiol 2002:33:299-304.
6. Lehman AF. Measures of quality of life among persons
with severe and persistent mental disorders. Soc Psychiatry Psychiatr Epidemiol 1996;31 :78-88.
7. Priebe S. Huxley p. Knight S. Evans S. Aplication and
results of the Manchester short assessment of quality of life
(MANSA). Int 1 Soc Psychiatry 1999:45( I ):712.
8. Chrisholm D. Bhugra D. Sociocultural and oeconomic
aspects of quality of life measurement. Eur Psychiatry 1997; 12:
2105.
9. Heinze M. Taylor RE. Priebe S, Thornicroft G. The quality of life of patients with paranoid shizophrenia in London and
Berlin. Soc Psychiatry Psychiatr Epidemiol 1997:32:292-7.
10. Holzinger A, Angerrneyer M. Matschinger H. Lebensqualitat fur schizophrene patienten. Psychiatr Prax 1997:24:
614.
II. Angermeyer M. Holzinger A, Kilian R. Matschinger H.
Quality of life - as defined be schizophrenic patients and psychiatrists. Int 1 Soc Psychiatry 2001 :47(2):34-42.
12. BengtssonTop A. Hansson L. Quantitative and qualitative aspects of the social aspects of the social network in

schizophrenic patients living in community. Relationship to socio- demographic characteristics and clinical factors and subjective quality of life. Int 1 Soc Psychiatry 2001:47(3):67-77.
13. Trompenars n. Masthoff ED. Van Heck GI. Hodiamont
PI', De Vries .J. Relationships between demographic variables
and quality of life in a population of Dutsch adult psychiatric
outpatients. Soc Psychiatry Psychiatr Epidemio] 2005:40:58894.
14. Miljkovic S, Vukic D. Trajanovic Lj. Kvalitet zivotu
kod mentalnih porernecaja. Nis: Drustvo bihejvioralne teorije i
prakse; 2004.
15. Roder Wanner UU, Priebe S. Schizophrenie und lebensqualitatgeschlechtsspezifische aspekte. Fortschr Neurol Psychiatr 1995;63:393-401.
16. Rudolf H, Priebe S. Subjective quality of life in female
inpatients with depression: a longitudinal study. Int J Soc Psychiatry 1999:45(4):238-46.
17. Evans S. Huxley P, Priebe S. A comparison of the quality of life of severely mentaly ill people in UK and German samples. lnt J Soc Psychiatry I 999;46( 1):47-56.
18. Pusicic V, Mihajlovic G. Popovic-Deusic S, DukieDejanovic S. Ignjatovic-Ristic D. Kvalitet zivota pacijenata sa
psihoticnim porernecajima: klinicki znacaj i skale proccne, Engrami 2005:27:97-103.
19. Opalic P. Vrednosti zdravlja i kvalitet zivota u tcorijskom kontekstu. Socioloski godisniak: vrednost i kvalitet Zivotao Pale: Sociolosko drustvo Republike Srpske: 2004:243-52.
20. Simeoni Me. Auquier P. Lancon e. Leplcg A. Simon
Abbadi S. Guelfi JD. Overview of measures of quality of life
among persons with schizophrenia. Encephale 2000;26:35-41.
21. Schipper H. Quality of lite assesments in clinical trails.
New York: Raven Press; 1990. p. 1123.

Med Preg12008; LXI (11-12): 625-631. Novi Sad: novembar-decembar.

631

Summary

First ofall, it was pointed to the specificity of the quality oflife

ofpsychiatric patients, primarily to the fact that the ve,y poor
mental state significantly reduces the life satisfaction.
Then, an overview of results of general research of quality of
life among schizophrenic patients was presented, in relation to
their conditions of treatment, cultural setting, influence of
socio-demographic and other factors.
The very research was conducted on the sample of 80 subjects
treated under the diagnosis of schizophrenia at the Institute of
Mental Health in Belgrade - treated as out-patients in the dayhospital. The controls were 80 healthy subjects employed with a
Health-care centre in Belgrade. The statistical significance calculations ofdifferences were related to replies to the instrument's questions - the instrument being a combination of
Lancashire and Manchester Questionnaire. The questions referred to 15 features, classified according to five dimensions of
quality of life (physical .and medical; psychological and
psychopathological: economic; relational and social; and

axiological and transcendental dimension), and we arrived at

the following:
In terms of statistical significance, schizophrenic patients, in
comparison to healthy controls confirmed taking medicaments
significantly more often, that is, confirmed feeling as being
chronic patients, suffering due to their bad disposition, fear
and having hallucinations.
The schizophrenic subjects, also confirmed something very interesting - that they were satisfied with their housing conditions
and income.
On the other hand, healthy controls, statistically speaking, replied significantly more often that they were satisfied with their
sexual relations and relations with their friends, as well as that
they were significantly more satisfied with their cultural and
social activities.
The results of our research were also commented on in relation
to the social and other factors, and were compared to the results ofsimilar researches.

Key words: Quality ofLife; Questionnaires; Shizophrenia; Personal Satisfaction; Patients

Rad je primljen II. VI 2007.

Prihvacen za stampu 26. VI 2007.
BIBLID.0025-8 I05:(2008):LXI: 11-I 2:625-631.