UGOVORI O PRIVREDNIM USLUGAMA1

UGOVOR O POSREDOVANJU U MEUNARODNOM PROMETU

Definicija. Ugovor o posredovanju je takav ugovor o obavljanju privrednih usluga
kojim se jedna strana posrednik obavezuje da nastoji da nae i dovede u vezu sa
drugom ugovornom stranom nalogodavcem, lice koje bi s njim pregovaralo o
zakljuenju odreenog ugovora, a nalogodavac se obavezuje da mu isplati odreenu
naknadu, ako taj ugovor bude zakljuen.
Meunarodni karakter. Ugovor o posredovanju dobija meunarodni karakter
ukoliko ugovorne strane pripadaju razliitim nacionalnim pravnim porecima.
Pravne karakteristike.
Ugovor o posredovanju je imenovan ugovor jer je posebno regulisan Zakonom o
obligacionim odnosima.
Ugovor o posredovanju je neformalan ugovor jer je za njegovo zakljuenje dovoljna
prosta saglasnost volja. Posrednik je lice koje se profesionalno bavi izvravanjem
tuih naloga, pa se smatra da je ugovor o posredovanju zakljuen ukoliko posrednik
odmah nije odbio ponudu.
Ugovor o posredovanju najee se zakljuuje kao ugovor po pristupu, na osnovu
optih uslova poslovanja posrednikih kompanija, koje ove ugovore unapred
pripremaju u vidu tampanih obrazaca.
Ugovor o posredovanju se po pravilu zakljuuje kao ugovor intuitu personae budui
da su lina svojstva posrednika od posebnog znaajna za ovu vrstu posla. To znai da
je posrednik duan da lino izvrava obaveze iz ovog ugovora. Izuzetno, ovaj ugovor
moe biti zakljuen i bez obzira na lina svojstva ugovornika.
Ugovor o posredovanju je dvostrano obavezan ugovor s obzirom da stvara uzajamne
obaveze ugovornih strana. Posredniki posao stvara dve vrste pravnih odnosa: pravni
odnos nalogodavac posrednik koji nastaje zakljuenjem ugovora o posredovanju i
pravni odnos nalogodavac - tree lice koji nastaje izvrenjem ugovora o posredovanju
i sastoji se u zakljuenju odreenog ugovora izmeu nalogodavca i treeg lica koga je
posrednik pronaao i doveo u vezu sa nalogodavcem.
Pre zakljuenja ugovora o posredovanju moe se zakljuiti predugovor kojim se
ugovorne strane obavezuju da e u odreenom roku zakljuiti glavni ugovor, ije su
bitne elemente ve odredile.
Bitni elementi. Bitan element ugovora o posredovanju je odreenje predmeta
ugovora, to znai poslova na koje se posrednik obavezuje nalogodavcu.
Vrste posredovanja. U zavisnosti od predmeta ugovora o posredovanju,
posredovanje moe biti: trgovinsko, transportno, pomorsko, berzansko, bankarsko, i
sl.
Izvori prava. U unutranje izvore prava za ugovor o posredovanju ulaze Zakon o
obligacionim odnosima, Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju, opti uslovi
poslovanja porednikih kompanija i poslovni obiaji. Posebni meunarodni izvori za
ovaj ugovor ne postoje, iako se na odnose koji nastaju izmeu posrednika i treeg lica
1

Tekst predstavlja iskljuivo autorsko pravo Autora

analogno primenjuju pravila Konvencije o predstavljanju u materiji meunarodne

prodaje robe iz 1983. godine. U pogledu odnosa izmeu nalogodavca i posrednika,
znaajan izvor prava predstavljaju meunarodni trgovinski obiaji.
Osnovne razlike izmeu posredovanja i zastupanja.
Posrednik obavlja poslove kao samostalan privrednik, u svoje ime i za svoj
raun dok zastupnik obavlja poslove u ime i za raun nalogodavca;
Posrednik titi interese obeju ugovornih strana, dok zastupnik titi samo
interese svog nalogodavca;
Posrednik, po pravilu, obavlja samo faktike radnje pronalaenje poslovnih
partnera za svog nalogodavca, dok zastupnik zakljuuje pravne poslove u ime
i za raun svog nalogodavca;
Ugovor o posredovanju je neformalan ugovor, dok je ugovor o zastupanju
formalan ugovor
Obaveze posrednika. Posrednik je duan traiti sa panjom dobrog privrednika
priliku za zakljuenje odreenog ugovora i ukazati na nju nalogodavcu. On je duan
posredovati u pregovorima i nastojati da doe do zakljuenja ugovora, ako se na to
posebno obavezao. Posrednik ne odgovara ako i pored potrebne briljivosti ne uspe u
svom nastojanju. Posrednik je duan obavestiti nalogodavca o svim okolnostima od
znaaja za nameravani posao koje su mu poznate ili su mu morale biti poznate.
Posrednik u privredi duan je da vodi posredniki dnevnik, u njega ubelei bitne
podatke o ugovoru koji je zakljuen njegovim posredovanjem, kao i da izda potpisan
izvod iz posrednikog dnevnika (posredniki list). Posrednik odgovara za tetu koju bi
pretrpela jedna ili druga strana izmeu kojih je posredovao, a koja bi nastala zbog
toga to je posredovao za poslovno nesposobno lice za iju je nesposobnost znao ili je
mogao znati, ili za lice za koje je znao ili morao znati da nee moi izvravati obaveze
iz tog ugovora, i uopte za svaku tetu nastalu njegovom krivicom. Posrednik
odgovara za tetu koja bi za nalogodavca nastala usled toga to je bez dozvole
nalogodavca obavestio neko tree lice o sadrini posla, o pregovorima ili o uslovima
zakljuenog ugovora (obaveza uvanja poslovne tajne). Nalogodavac moe opozvati
nalog za posredovanje u svakom momentu, ako se toga nije odrekao i pod uslovom da
opozivanje nije protivno naelu savesnosti (u protivnom, duguje naknadu tete
posredniku). Nalogodavac nije duan da pristupi pregovorima za zakljuenje ugovora
sa licem koje je posrednik naao, niti da zakljui sa njim ugovor pod uslovima koje je
saoptio posredniku, ali e odgovarati za tetu ako je postupio protivno naelu
savesnosti.
Prava posrednika. Posrednik ima pravo na naknadu (proviziju) i u sluaju kad ona
nije ugovorena. Ako visina naknade nije ugovorena niti propisana optim uslovima
poslovanja, primenjuje se uobiajena naknada, a u odsustvu nje, visinu naknade
odreuje sud, prema posrednikovom trudu i uinjenoj usluzi. Ugovorenu posredniku
naknadu sud moe sniziti na zahtev nalogodavca, ako nae da je preterano visoka s
obzirom na posrednikov trud i uinjenu uslugu. Snienje ugovorene naknade ne moe
se traiti ako je isplaena posredniku posle zakljuenja ugovora za koji je on
posredovao. Pravo na naknadu posrednik stie u momentu zakljuenja ugovora za koji
je posredovao, ako drugaije nije ugovoreno (dispozitivna odredba mogue je na
primer ugovoriti da posrednik stie pravo na proviziju im dovede u vezu
nalogodavca i tree lice, bez obzira e oni zakljuiti ugovor ili ne). U sluaju
nevanosti ugovora, posrednik ima pravo na proviziju ako mu uzrok nevanosti nije

bio poznat. Posrednik nema pravo na naknadu trokova uinjenih u izvrenju naloga,
osim kad je to ugovoreno. Meutim, ako mu je ugovorom priznato pravo na naknadu
trokova, on ima pravo na tu naknadu i u sluaju kad ugovor nije zakljuen. Ukoliko
drukije nije ugovoreno, posrednik koji je dobio nalog za posredovanje od obeju
strana moe zahtevati od svake strane samo polovinu posrednike naknade i naknadu
polovine trokova, ako je naknada trokova ugovorena.
Merodavano pravo. Kad je ugovor o posredovanju meunarodnog karaktera, na
njega se primenjuje pravo koje su ugovorne strane odredile saglasnou svojih volja
princip autonomije volje. U odsustvu sporazuma ugovornih strana, nae pravo
usvojilo je kao supsidijarni kreterijum - pravo mesta gde se u vreme prijema ponude
nalazilo sedite odnosno prebivalite posrednika. Prema Konvenciji koja se
primenjuje na ugovore o posredovanju i ugovore o zastupanju iz 1977. (koju je
potpisala i naa zemlja), merodavno je pravo mesta u kome je u trenutku zakljuenja
ugovora posrednik imao svoje profesionalno sedite, odnosno u nedostatku ovoga
svoje uobiajeno boravite. Ako posrednik ima vie profesionalnih sedita,
merodavno je pravo mesta sa kojim je posredovanje najue povezano.
UGOVOR O MEUNARODNOM TRGOVINSKOM ZASTUPANJU
Definicija. Ugovor o trgovinskom zastupanju je takav ugovor o obavljanju privrednih
usluga kojim se jedna ugovorna strana zastupnik (agent) obavezuje da, uz naknadu,
zakljuuje u ime i za raun druge ugovorne strane nalogodavca (komitenta) ugovore
sa treim licima.
Meunarodni karakter. Ugovor o zastupanju dobija meunarodni karakter ukoliko
sadri neki od elemenata inostranosti.
Pravne karakteristike.
Ugovor o posredovanju je imenovan ugovor jer je posebno regulisan Zakonom o
obligacionim odnosima.
Ugovor o posredovanju je formalan ugovor jer Zakon o obligacionim odnosima
predvia da mora biti zakljuen u pismenoj formi. Iako je zastupnik lice koje se
profesionalno bavi izvravanjem tuih naloga, on se, zbog zahteva pismene forme ne
moe zakljuiti utanjem zastupnika.
Ugovor o posredovanju najee se zakljuuje kao ugovor po pristupu, na osnovu
optih uslova poslovanja zastupnikih kompanija, koje ove ugovore unapred
pripremaju u vidu tampanih obrazaca.
Ugovor o posredovanju se po pravilu zakljuuje kao ugovor intuitu personae budui
da su lina svojstva zastupnika od posebnog znaajna za ovu vrstu posla. To znai da
je zastupnik duan da lino izvrava obaveze iz ovog ugovora. Izuzetno, ovaj ugovor
moe biti zakljuen i bez obzira na lina svojstva ugovornika.
Ugovor o posredovanju je dvostrano obavezan ugovor s obzirom da stvara uzajamne
obaveze ugovornih strana. Zastupniki posao stvara tri vrste pravnih odnosa: pravni
odnos izmeu nalogodavca i zastupnika koji nastaje zakljuenjem ugovora o
zastupanju; pravni odnos izmeu zastupnika i treeg lica sa kojim zastupnik
zakljuuje ugovor u ime i za raun nalogodavca; pravni odnos izmeu nalogodavca i
treeg lica sa kojim je nalogodavac preko zastupnika zakljuio ugovor.

Pre zakljuenja ugovora o posredovanju moe se zakljuiti predugovor kojim se

ugovorne strane obavezuju da e u odreenom roku zakljuiti glavni ugovor, ije su
bitne elemente ve odredile.
Bitni elementi. Bitan element ugovora o trgovinskom zastupanju je odreenje
predmeta ugovora, to znai poslova na koje se zastupnik obavezuje nalogodavcu.
Izvori prava. U unutranje izvore prava za posao trgovinskog zastupanja ulaze Zakon
o obligacionim odnosima, uredbe i drugi propisi koje se odnose na zastupanje stranih
lica u zemlji, opti uslovi poslovanja zastupnikih kompanija, poslovni obiaji. Na
meunarodnom planu, trgovinsko zastupanje regulisano je Konvencijom o
predstavljanju u materiji meunarodne prodaje robe iz 1983. godine. Sve znaajniji
izvor uniformnih pravila u ovoj oblasti postaju i odredbe Principa evropskog
ugovornog prava i UNIDROIT Principa koje se odnose na zastupanje.
Vrste trgovinskog zastupnitva.
Lokalni i generalni zastupnik. Lokalni zastupnik je ovlaen na zastupanje na
odreenom podruju u jednoj zemlji, dok je generalni ovlaen na zastupanje
u jednoj zemlji ili u vie zemalja.
Posebni i opti zastupnik. Posebni zastupnik je ovlaen na obavljanje tano
odreenih poslova za nalogodavca, dok je opti ovlaen na obavljanje svih
poslova iz delatnosti nalogodavca.
Stalni, fiksirani trgovaki agent koji obavlja poslove samo u jednom mestu i
putujui trgovaki agent koji obavlja poslove putujui iz mesta u mesto.
Obino zastupnitvo zastupnik odgovara samo za ispunjenje svojih obaveza
prema nalogodavcu i zastupnitvo del credere zastupnik odgovara i za
ispunjenje obaveze treeg lica prema nalogodavcu, u kom sluaju on postaje
jedna vrsta jemca za izvrenje obaveze treeg lica, ima veu odgovornost ali i
veu proviziju.
Zastupnik domaih privrednih subjekata i zastupnik inostranih privrednih
subjekata. Zastupnik inostranih privrednih subjekata, ako je predmet
zastupanja oprema ili trajna dobra za linu potronju, duan je da obezbedi
servis uvezenih proizvoda i da dri konsignaciono skladite za prodaju strane
robe i obezbeenje rezervnih delova, potronog materijala i pribora
neophodnog za tehniko odravanje tih proizvoda.
Iskljuivi zastupnik, ovlaen na zastupanje celog proizvodnog programa
jednog nalogodavca i konkurentni zastupnik nekoliko zastupnika je
ovlaeno na zastupanje celog proizvodnog programa jednog nalogodavca.
Generalni zastupnik je, po pravilu i iskljuivi zastupnik.
U zavisnosti od predmeta zastupanja, postoje razliite vrste zastupnika
berzanski agenti, pomorski agenti, agenti u turizmu, i sl.
Prava i obaveze zastupnika. Zastupnik je duan da se stara o interesima
nalogodavca i da u svim poslovima koje preduzima postupa sa panjom dobrog
privrednika. Pri tome, duan je da se dri uputstava koja mu je dao nalogodavac.
On je duan da nalogodavcu daje sva potrebna obavetenja o trinoj situaciji,
naroito ona koja su od znaaja za svaki pojedini posao. Zastupnik je duan da
uestvuje po uputstvima nalogodavca pri zakljuivanju poslova do njihovog
potpunog okonanja. On je obavezan da uva poslovne tajne svog nalogodavca za

koje je doznao u vezi sa poverenim poslom i odgovara ako ih iskoristi ili ih

drugom otkrije i posle prestanka ugovora o trgovinskom zastupanju. Po prestanjku
ugovora o trgovinskom zastupanju, zastupnik je duan vratiti nalogodavcu sve
stvari koje mu je ovaj predao na upotrebu za vreme trajanja ugovora. Jedan
zastupnik ne moe bez pristanka nalogodavca preuzeti obavezu da na istom
podruju i za istu vrstu posla radi za drugog nalogodavca.
Prava i obaveze nalogodavca. Nalogodavac je duan da zastupniku isplati
naknadu za ugovore koje je zastupnik zakljuio. Prema Zakonu o obligacionim
odnosima, ukoliko izmeu ugovornih strana nije drukije ugovoreno, zastupnik
stie pravo na naknadu kad ugovor bude izvren ali mu to pravo pripada i kad
ugovor ostane neizvren, ako je do toga dolo iz uzroka koji je na strani
nalogodavca (dispozitivna odredba). Ako iznos naknade nije odreen ugovorom ili
tarifom, zastupnik ima pravo na uobiajenu naknadu. Ako je u konkretnom sluaju
naknada nesrazmerno velika prema uinjenoj usluzi, sud je moe na zahtev
nalogodavca sniziti na pravian iznos. Zastupnik ima pravo na naknadu trokova
koji proizilaze iz redovnog vrenja njegovih poslova, ako drukije nije ugovoreno.
On ima pravo i na naknadu posebnih trokova koje je uinio u korist nalogodavca,
ili po njegovom nalogu. Kad je za obavljanje zastupnikih poslova zastupniku
potreban odreeni materijal ili odreena dokumentacija, nalogodavac je duan da
mu to stavi na raspolaganje. Nalogodavac moe imati na istom podruju za istu
vrstu posla vie zastupnika.
Merodavano pravo. Kad je ugovor o zastupanju meunarodnog karaktera, na njega
se primenjuje pravo koje su ugovorne strane odredile saglasnou svojih volja
princip autonomije volje. U odsustvu sporazuma ugovornih strana, nae pravo
usvojilo je kao supsidijarni kreterijum - pravo mesta gde se u vreme prijema ponude
nalazilo sedite odnosno prebivalite zasupnika. Prema Konvenciji koja se primenjuje
na ugovore o posredovanju i ugovore o zastupanju iz 1977, merodavno je pravo mesta
u kome je u trenutku zakljuenja ugovora zastupnik imao svoje profesionalno sedite,
odnosno u nedostatku ovoga svoje uobiajeno boravite. Ako zastupnik ima vie
profesionalnih sedita, merodavno je pravo mesta sa kojim je zastupanje najue
povezano.

UGOVOR O KOMISIONU U MEUNARODNOM PROMETU

Definicija. Ugovor o komisionu je takav ugovor o obavljanju privrednih usluga u
kome se jedna ugovorna strana komisionar, obavezuje da u svoje ime a za raun
svog komitenta, zakljui neki privredni ugovor, a druga ugovorna strana komitent
(nalogodavac) se obavezuje da za to plati odreenu naknadu (proviziju).
Meunarodni karakter. Ugovor o komisionu dobija meunarodni karakter onda kad
ugovorne strane imaju sedita na teritoriji razliitih drava.
Pravne karakteristike.
Ugovor o komisionu je imenovan ugovor jer je posebno regulisan Zakonom o
obligacionim odnosima.

Ugovor o komisionu je neformalan ugovor jer je za njegovo zakljuenje dovoljna

prosta saglasnost volja. Komisionar je lice koje se profesionalno bavi izvravanjem
tuih naloga, pa se smatra da je ugovor o komisionu zakljuen ukoliko komisionar
odmah nije odbio ponudu.
Ugovor o komisionu najee se zakljuuje kao ugovor po pristupu, na osnovu optih
uslova poslovanja komisionara, koji ove ugovore unapred pripremaju u vidu
tampanih obrazaca.
Ugovor o komisionu se po pravilu zakljuuje kao ugovor intuitu personae budui da
su lina komisionara od posebnog znaajna za ovu vrstu posla. To znai da je
komisionar duan da lino izvrava obaveze iz ovog ugovora. Izuzetno, ovaj ugovor
moe biti zakljuen i bez obzira na lina svojstva ugovornika.
Ugovor o komisionu je dvostrano obavezan ugovor s obzirom da stvara uzajamne
obaveze ugovornih strana.
Na osnovu ugovora o komisionu nastaju tri vrste pravnih odnosa:
a) odnos komitent komisionar koji se zasniva zakljuenjem ugovora o komisionu;
b) odnos komisionar tree lice. Za razliku od trgovinskog zastupnika, komisionar je
ugovorna strana u oba ugovora i u ugovoru o komisionu i u ugovoru koji, u
izvrenju komisionog ugovora, on zakljuuje u svoje ime sa treim licem. Odnos
komisionar tree lice odreen je vrstom ugovora koji je komisionar zakljuio u
svoje ime, a za raun komitenta (ako je to npr. ugovor o prodaji, onda se na odnos
komisionar tree lice primenjuju pravila relevantna za prodaju, dok se na odnos
komitent-komisionar primenjuju pravila relevantna za komision) ;
c) odnos komitent tree lice. Direktni odnos izmeu komitenta i treeg lica pri
izvrenju komisionog posla uspostavlja se samo u izuzetnim sluajevima. Tako npr. u
sluaju steaja komisionara, komitent moe zatevati izdvajanje iz steajne mase stvari
koje je predao komisionaru radi prodaje za njegov raun, kao i stvari koje je
komisionar nabavio za njegov raun. Pored toga, u sluaju steaja komisionara,
komitent moe direktno tuiti tree lice dunika komisionara, radi namirenja
potraivanja.
Pre zakljuenja ugovora o komisionu moe se zakljuiti predugovor kojim se
ugovorne strane obavezuju da e u odreenom roku zakljuiti glavni ugovor, ije su
bitne elemente ve odredile.
Bitni elementi. Bitan element ugovora o komisionu je odreenje predmeta ugovora,
to znai poslova na koje se komisionar obavezuje komitentu.
Izvori prava. U unutranje izvore prava za posao komisiona ulaze Zakon o
obligacionim odnosima, opti uslovi poslovanja zastupnikih kompanija, poslovni
obiaji. Na meunarodnom planu, na komision se analogno primenjuju odredbe
Konvencije o predstavljanju u materiji meunarodne prodaje robe iz 1983. godine, a
znaajan izvor prava predstavljaju i meunarodni trgovinski obiaji.
Razgranienje u odnosu na trgovinsko zastupanje. Osnovna razlika izmeu
ugovora o komisionu s jedne i ugovora o trgovinskom zastupanju s druge strane,
ogleda se u tome to komisionar u pravnom pormetu istupa u svoje ime, a za raun
nalogodavca (komitenta), dok zastupnik istupa u ime i za raun nalogodavca. U
sluaju trgovinskog zastupanja, ugovor zakljuen preko zastupnika direktno
obavezuje nalogodavca (koji je ugovorna strana ovog ugovora) i tree lice. Nasuprot
tome, komisionar istupa u svoje ime i ugovor koji on zakljui u izvrenju komisionog
posla neposredno obavezuje njega (komitenta) i tree lice. U takvoj konstrukciji

posla, komitent esto ostaje prikriven (nepoznat) treem licu. Za razliku od evropskog
kontinentalnog prava, anglosaksonsko pravo ne ini razliku izmeu ugovora o
psredovanju, ugovora o zastupanju i ugovora o komisionu, ve sve ove poslove
obuhvata jedinstvenih institutom agency. Prema ovoj koncepciji, osnovni kriterijum
za razlikovanje razliitih vrsta agenture jeste pitanje za iji raun istupa agent. Ako
agent istupa za raun svog nalogodavca, uspostavlja se direktna veza izmeu
nalogodavca i treeg lica. U tim okvirima, mogue su tri situacije: 1) kad agent treem
licu otkrije i ime i postojanje nalogodavca disclosed agency with named principal;
2) kad agent otkrije treem licu samo postojanje ali ne i ime principala disclosed
agency with an unnamed principal; 3) kad agent ne otkrije treem licu postojanje
svog principala, ve ugovor zakljuuje u svoje ime undisclosed agency.
Vrste komisiona.
Obini komision i komision star del credere. Kod obinog komisiona,
komisionar odgovara samo za savestan izbor treeg lica sa kojim zakljuuje
ugovor (panja dobrog strunjaka). Komisionar ne odgovara za izvrenje
obaveze treeg lica jer je re o obligaciji sredstva, a ne obligaciji cilja. Kod
komisiona star del credere, komisionar komitentu garantuje izvrenje
obaveze od strane treeg lica (npr. komisionar prodavac garantuje da e tree
lice isplatiti cenu), to podrazumeva pojaanu odgovornost ali i veu proviziju
komisionara.
Prodajni komision, kod koga se komisionar obavezuje da u svoje ime a za
raun komitenta proda treem licu komitentovu robu ili hartije od vrednosti.
Posebnu vrstu prodajnog komisiona predstavlja konsignaciona prodaja, gde se
komisionar-konsignator, pored ostalog, obavezuje i da robu svog komitentakonsignanta uva na svom konignacionom skladitu.
Kupovni komision, kod koga se komisionar obavezuje da u svoje ime a za
raun komitenta kupi neku robu ili hartije od vrednosti.
Komision u transportu, kod koga se komisionar obavezuje da u svoje ime a za
raun komitenta zakljui ugovor o prevozu sa prevoziocem. U najveem broju
pravnih sistema, ova vrsta ugovora predstavlja samostalni pravni posao
ugovor o pediciji.
U zavisnosti od predmeta komisiona, postoje razliite vrste komisionih
poslova kao npr: turistiki, berzanski, bankarski, carinski, i sl.
Prava i obaveze komisionara. Osnovna obaveza komisionara jeste izvrenje
komisionog naloga, tj. zakljuenje ugovora iz predmeta komisionog posla. Pri
izvrenju ove obaveze komisionar je duan da postupa sa panjom dobrog
privrednika. Kako je re o obligaciji sredstva, on ne odgovara ako, i pored uloene
potrebne panje, ne uspe da zakljui ugovor sa treim licem ili ako tree lice ne
izvri svoje ugovorne obaveze, osim ako je ugovorena del credere klauzula.
On je duan da uloi panju dobrog privrednika i prilikom izbora treeg lica sa
kojim e zakljuiti ugovor. Nalozi komitenta komisionaru mogu biti limitativni
(cena ispod koje roba ne sme da se proda ili cena iznad koje roba ne sme da se
kupi), u kom sluaju komisionar ne sme od naloga odstupiti, osim ukoliko se sa
tim odstupanjem ne saglasi komitent. Ti nalozi mogu biti indikativni, u kom je
sluaju komisionar ovlaen da od istih odstupi, ako to zahtevaju nalau interesi
komitenta (npr. kupvina robe po povoljnijoj ceni). Nalozi komitenta mogu biti i

fakultativni (uputstveni), koji predstavljaju samo okvirna uputstva komisionaru

(prodaj najpovoljnije, kupi najjeftinije, i sl.) pri emu komisionar uvek mora
voditi rauna o interesima komitenta. Ako je posao zakljuen pod uslovima
nepovoljnijim od naloga komitenta, smatra se da je komisionar neovlaeno
postupao, pa komitent moe odbiti da prihvati zakljueni posao, ako o tome
odmah obavesti komisionara i ako komisionar ne prihvati da komitentu naknadi
razliku i prouzrokovanu tetu. Ako je posao zakljuen pod uslovima povoljnijim
od naloga komitenta, sva postignuta korist pripada komitentu, s obzirom da
kmisionar istupa za njegov raun. U takvom sluaju, komisionar ima pravo na
uveanu proviziju, srazmerno trudu i posebnoj strunosti.
Komisionar je duan uvati poverenu robu sa panjom dobrog privrednika. On
odgovara i za sluajnu propast ili oteenje robe ako je nije osigurao, a prema
nalogu je bio duan to uiniti. Prilikom preuzimanja robe od prevozioca koju mu
je poslao komitent, komisionar je duan utvrditi njeno stanje i bez odlaganja
izvestiti komitenta o danu prispea robe, kao i o vidljivim oteenjima ili manjku,
inae odgovara za tetu koja bi zbog tog proputanja nastala za komitenta.
Komisionar je duan da preduzme sve potrebne mere radi ouvanja prava
komitenta prema treem licu (prigovor prodavcu za materijalne nedostatke robe,
na primer). Komisionar je duan obavestiti komitenta o svim promenama na robi
zbog kojih bi ona mogla izgubiti od svoje vrednosti, a ako nema vremena za
ekanje njegovih uputstava, u sluaju znatnijeg oteenja robe, komisionar je
duan prodati robu na najpogodniji nain.
Komisionar je duan da uva poslovnu tajnu komitenta koju je doznao u vezi sa
obavljanjem komisionog posla.
Komisionar je duan saoptiti komitentu sa kojim je licem zakljuio posao koji
mu je komitent poverio. Komisionar je duan poloiti raun komitentu o
obavljenom poslu, bez nepotrebnog odlaganja, duan je predati komitentu sve to
je primio na osnovu izvrenog posla za njegov raun i duan je na komitenta
preneti potraivanja i ostala prava koja je stekao prema treem licu sa kojim je
zakljuio posao.
Komisionar ima zakonsko pravo zaloge na stvarima koje su predmet ugovora o
komisionu dok su u njegovoj dravini ili u dravini treeg lica koje iz dri za
njega, ili dok ima u dravini dokumenta pomou kojih moe raspolagati tim
stvarima.
Obaveze komitenta. Komitent je duan da isplati komisionaru naknadu kad bude
izvren posao koji je komisionar obavio, ako i ako izvrenje posla bude spreeno
nekim uzrokom za koji odgovara komitent. Ako ne doe do izvrenja zakljuenog
posla iz uzroka za koji ne odgovaraju ni komisionar ni komitent, komisionar ima
pravo na odgovarajuu naknadu za svoj trud. Komisionar koji je neverno postupao
prema komitentu gubi pravo na naknadu (npr.zaraunavao viu cenu kod
kupovnog komisiona ili niu cenu kod prodajnog). Ako iznos naknade nije
odreen ni ugovorom ni tarfom, komisionaru pripada naknada prema obavljenom
poslu i postignutom rezultatu. Ako je u konkretnom sluaju naknada nesrazmerno
velika prema obavljenom poslu i postignutom rezultatu, sud je moe, na zahtev
komitenta, sniziti na pravian iznos. Komisionar ima pravo na naknadu trokova

koji su mu bili potrebni za izvrenje komisiongo naloga, sa kamtaom, od dana

kada su uinjeni. Komitent je duan dati komisionaru posebnu naknadu za
upotrebu njegovih skladita i transportnih sredstava, ako ona nije obuhvaena
naknadom za izvrenje poslova.
Merodavano pravo. Kad je ugovor o komisionu meunarodnog karaktera, na njega
se primenjuje pravo koje su ugovorne strane odredile saglasnou svojih volja
princip autonomije volje. U odsustvu sporazuma ugovornih strana, nae pravo
usvojilo je kao supsidijarni kreterijum - pravo mesta gde se u vreme prijema ponude
nalazilo sedite odnosno prebivalite komisionara. Prema Konvenciji koja se
primenjuje na ugovore o posredovanju i ugovore o zastupanju iz 1977, merodavno je
pravo mesta u kome je u trenutku zakljuenja ugovora komisionar imao svoje
profesionalno sedite.