VISOKA KOLA TEHNIKIH STRUKOVNIH STUDIJA

AAK
STUDIJSKI PROGRAM: Proizvodni menadment
MODUL: Proizvodni menadment
PREDMET: Proizvodni menadment i preduzetnitvo

SEMINARSKI RAD
TEMA: ORGANIZACIJA

KANDIDAT:
Anela Z. Vasovi, 742/13

aak, 2016.

VISOKA KOLA TEHNIKIH STRUKOVNIH STUDIJA

AAK

STUDIJSKI PROGRAM: Proizvodni menadment

MODUL: Proizvodni menadment
PREDMET: Proizvodni menadment i preduzetnitvo
KANDIDAT:Anela Z. Vasovi, 742/13

SEMINARSKI RAD
TEMA: ORGANIZACIJA

Teze:
1.
2.
3.
4.
5.

Pojam organizacije
Razvoj organizacione misli
Klasifikacija pravaca
Vrste organizacija
Organizacija u budunosti

Zadatak izdali:
dr Radisav D. uki
dr Jelena R. Jovanovi
Datum odbrane: 04.03.2016. godine
2

SADRAJ:
Uvod 4
1.
2.
3.
4.
5.
6.

Istorija prouavanja organizacije..... 5

Uloga i znaenje organizacije ..... 6
Organizacija i njeni oblici ... 8
Principi organizacije .... 9
Organizacioni dizajn (struktura) 12
Teorije organizacije 14
6.1.
Klasina teorija organizacije .. 14
6.2.
Neoklasina teorija organizacije . 16
6.3.
Moderna teorija organizacije 17
7. Organizacija Japanskih kompanija .. 18
8. Najnovije tendencije u razvoju organizacijske teorije ......................................... 19
Zakljuak . 20
Literatura .. 21

UVOD
Osnova karakteristika preduzea ispoljava se u njegovoj primerenosti kriterijumima
trinog naina privreivanja. Iz toga proistie i neophodnost odgovarajueg ustrojstva
ovog organizacionog sistema, ije se funkcionisanje i razvoj zasnivaju na kapitalu kao
izrazu vrednosti svih resursa koji se ulau u poslovanje i u kojima se iskazuju postignuti
rezultati.
Jedan od bitnih pravaca funkcionisanja i razvoja preduzea jeste njihova organizaciona
struktura koja uslovljava njegovu efikasnost u korienju raspoloivih ljudskih i
materijalnih resursa, kao i efikasnost zadovoljavanja zahteva potroaa, izraenih u vidu
trine
tranje.
Jednom uspostavljena organizaciona struktura preduzea ne moe biti zadovoljavajua na
due vreme, a posebno ne trajno. Stalne promene u trinom i ukupnom okruenju
nameu imperativ menadmentu da stalno usavrava organizacionu strukturu kompanije
kako bi stekao, ouvao i unapreivao njenu poziciju na tritu i time doprinosio ouvanju
i
unapreenju
trine
pozicije.
Samo upoznavanje organizacionih struktura ujedno dovodi i do upoznavanja vanosti
organizacionih struktura u dananjim preduzeima i vanosti njihovog poziciranja na
tritu.
U procesu formulisanja razvojne strategije neophodno je voditi rauna kako o
promenama u trinom i ukupnom drutvenom okruenju preduzea, tako i njegovom
unutranjem organizacionom struktuiranju. Zato je strateko opredeljenje menadmenta u
procesu rasta i razvoja poduzea, u velikoj meri, uslovljeno modelovanjem organizacione
strukture
ovog
osnovnog
subjekta
trine
privrede.
Poznavanje organizacionih struktura potrebno je za bolje modelovanje organizacione
strukture preduzea, kao kontinualan proces, koji se mora obavljati u funkciji
sprovoenja ekonomskih principa poslovanja, to u zavrnici podrazumeva i stalno
nastojanje da rezultati u preduzeima budu vei od ulaganja, tj. da belee uspeh.

1. ISTORIJA PROUAVANJA ORGANIZACIJE

Poeci prouavanja organizacije se ve
nalaze kod Egipana i Vavilonaca koji
su morali da imaju odreena znanja o
organizaciji
akumulirana
tokom
generacija da bi se izgradila takva
manumentalna dela poput piramida,
hramova i sl. Pretpostavlja se da su
stari Egipani zapisivali svoja iskustva
u izgradnji tako velikih objekata koji
su se dugo gradili
(Keopsovu
piramidu je gradilo 100 000 ljudi u
periodu od 200 godina).
Prvi pisani tragovi o ovakvim poduhvatima nalaze se u Hamurabijevom zakonu u kojem
su odreeni spisi drutvene organizacije.
U Evropi prvi zapisi o organizaciji potiu od starih Grka i njihovih ustava kojima su
uspostavljali pogodne organizacijske oblike upravljanja mnogobrojnim gradovima dravama. Stari Rimljani su se takoe bavili organizacijom (Katon, Voron).
Nakon Rima, Crkva se najvie
bavila
organizacijom
i
to
prvenstveno vlastitom (Crkvena
centralizirana organizacija je jedna
od najdugovenijih organizacija stara je preko 2 000 godina).
U
kasnom
feudalizmu
o
organizaciji su pisali i Leonardo da
Vinci kao i Galileo Galilei.
Porast sloenosti organizacije rada kroz istoriju je zahtevao vie znanja o samoj
organizaciji (samo iskustvo pa povremeno bavljenje organizacijom nije vie dovoljno za
poslovne zahteve u dananjem vremenu) => od industrijske revolucije prouavanje
organizacije postaje sve intenzivnije i dobija sve izraeniji teorijski sadraj.
Ch. Babbage (studije vremena i pokreta, praenje trokova i efikasnosti radnika) i H.
Poor (istraivanje principa organizacije informacija i komunikacija) su bili neposredni
prethodnici i pripremili su gotovo sve potrebne uslove da se izvri kvalitetan skok za
prerastanje organizacije iz prakse u nauku.

2. ULOGA I ZNAENJE ORGANIZACIJE

Organizacija poinje s pojavom oveka - ovek je njom poeo da se bavi s poetkom
obavljanja korisnog proizvodnog rada, preoblikovanja predmeta rada u raznovrsne
proizvode u cilju podmirivanja ivotnih potreba.
ovek je sa kvalitetnom organizacijom uz
manji napor (trokove) bolje i bre postizao
mnogo vee rezultate.
Od prvih (sluajnih) lovakih grupa do
savremenih oblika zajednikog rada i ivota,
ovek nikada nije mogao, a ni danas ne moe,
bez organizacije.
ovek se koristi i pripada organizaciji itav
svoj ivot - od roenja do smrti, jer sva svoja
radna i ivotna pitanja reava zajedno s ljudima - dakle - organizovano. Sa postepenim
razvojem proizvodnih snaga, koje su pratili odgovarajui drutveno-ekonomski odnosi,
razvijala se i organizacija, poveavao se broj i oblici organizacije sve dok nije poprimila
dananje razmere, kad je ve bilo nemogue bez naunog pristupa reavati sve sloenije
organizacione probleme, a isto tako uspostavljati modernu, fleksibilnu i efikasnu
organizaciju.
Pojam organizacije oznaava, kako proces
organizovanja nekih aktivnosti (poslova), tako
i rezultate tog procesa kojim se oblikuju
organizacijske jedinice razliitih vrsta, irine i
struktura u svim podrujima drutvenog
ivota.
Znaenje organizacije nije ogranieno samo
na ovekovu privrednu aktivnost, nego na
njegovu celokupnu radnu i ivotnu aktivnost.

Organizacija omoguava realizaciju najsloenijih zadataka, proiruje obim ovekove

individualne snage, jer organizacija od tih individualnih snaga stvara drutvenu snagu,
ubrzava proces ostvarivanja zadataka odnosno skrauje potrebno radno vreme za njegovo
izvrenje, pa se odgovarajuom organizacijom relativno smanjuju trokovi postizanja
istih rezultata.

Organizacija ima i negativnu stranu u

odreenoj meri spreava oveka i dovodi ga u
podreen poloaj, jer mu ponekad namee
zadatke koji nisu uvek u skladu s njegovim
fizikim sposobnostima.
Reavanje problema u organizaciji (kao
instituciji ili aktivnosti), je praktino nemogue
bez naunih istraivanja - to organizaciji daje
nauni karakter.
Organizacija kao nauna disciplina je ukljuena
u nastavne planove gotovo svih visokokolskih ustanova, odravaju se seminari i sl.
Bez obzira na vane tehnike komponente, organizacija je
ipak drutvena nauka (njom ljudi nastoje da ne samo
uspostavljaju prikladne odnose izmeu elemenata
proizvodnje, ekonomino se koristiti sredstvima i
racionalizovati svoj rad, ve njom uspostavljaju odgovarajue
drutvenoekonomske odnose i osiguravaju njihovu
reprodukciju).
Danas je situacija drugaija - organizaciji se u modernom
drutvu mora pokloniti puna panja da bi se pravilno koristila u ostvarivanju svih
poslovnih ciljeva, ali i omoguila realizacija sve humanijeg procesa rada.
Kroz istoriju usmeravanje na proizvodnju, odnosno na njenu kvantitativnu i kvalitativnu
stranu - drutvena strana proizvodnje je bila potpuno zanemarena.
U novije vreme dolazi do velikog napretka pa se i drutvenoj
strani poklanja sve vea panja - danas nema nijednog
preduzea u visokorazvijenim zemljama u kom se ne vodi
rauna o poloaju oveka, uslovima rada i ivota.
Pojam organizacije je kompleksan i obuhvata mnoge aktivnosti
- od upravljakih do pripremnih, izvrnih i kontrolnih u
raznovrsnim podrujima drutvenog i privrednog ivota.
Samim tim, organizacija i predstavlja vanu polugu drutvenog i privrednog ivota.
Jedan od najdiskutabilnijih pojmova u teoriji i praksi je upravo pojam organizacija.
U strunoj literaturi ima mnogo raznovrsnih definicija organizacije. Moemo rei da
skoro nema autora koji se bavio ovim podrujem, a da nije pokuao da stvori svoju
definiciju organizacije.
Zavisno od autora postoje bitne razlike koje karakteriu njihova shvatanja organizacije:

organizacija u uem (ostvarivanje privrednih ciljeva) i irem smislu

(ostvarivanje bilo kojih zajednikih ciljeva).
organizacija kao nauka (formulacija principa za postizanje optimalnih
rezultata) i kao vetina (ovekova sposobnost korienja sredstava i
metoda za postizanje postavljenih ciljeva)
organizacija kao stanje (trenutna situacija) i kao proces (promena
odreenog organizacionog stanja)
organizacija - iskljuivo bavljenje ljudima i njihovim odnosima ili
skladno povezivanje ljudi i sredstava
organizacija kao nain uspostavljanja hijerarhijskih odnosa ili nain
regulisanja rada i ivota svih pripadnika neke zajednice.

Bitna obeleja organizacije:

cilj odnosno zadatak koji elimo ostvariti,

sklad materijalnih sredstava i ljudskog potencijala i
njihova racionalna upotreba.

Organizacija = svesno udruivanje ljudi kojima je cilj da odgovarajuim sredstvima

ispune odreene zadatke sa najmanjim moguim naporom na bilo kojem podruju ivota

3. ORGANIZACIJA I NJENI OBLICI

Organizacija rada = udruivanje ljudi radi ispunjavanja ekonomskih, odnosno
proizvodnih zadataka.
Stara je koliko i ovekov rad, ali u poetku nije imala ni priblino takvo znaenje kakvo
je poprimila u savremenom drutvu.
U dananjem drutvu iskustvo, koje je nekada bilo dovoljno za organizovanje, danas je
nedovoljno za uspostavljanje najdelotvornije organizacije rada.
Svakom stepenu razvoja proizvodnih snaga i drutvenih odnosa odgovarao je odreeni
oblik organizacije rada - razvijanjem proizvodnih snaga razvija se i organizacija rada koja
postaje sve sloenija, a sloeniji su i oblici u kojima se ostvaruje.
Organizacija rada = svesna ovekova delatnost kojom se usklauju svi inioci
(materijalni i ljudski) proizvodnje radi postizanja optimalnih rezultata.

inioci proizvodnje u svakom trenutku moraju biti usklaeni; kvantitativno i kvalitativno,

vremenski i prostorno, odnosno, moraju biti integrisani u jedinstvenu proizvodnu ili
poslovnu celinu - inae e proizvodnja biti mogua, ali ne i optimalna.
Poslovna organizacija preduzea organizacija rada zbog razliitih udela elemenata
proizvodnje.

Organizacija rada je s jedne strane stara koliko i sam rad (drutvo), dok je poslovna
organizacija sa druge strane stara koliko je staro i preduzee.
Organizacija rada - usklaivanje inilaca proizvodnje u samom procesu rada
organizacija preduzea - celokupno poslovanje preduzea, odnosno organizacija rada je
samo deo, iako osnovni, poslovne organizacije preduzea.
Preduzee (kao oblik organizacije proizvodnje) izloeno je neprestanim promenama o
kojima bi trebalo voditi rauna prilikom oblikovanja njegove poslovne organizacije, to
se ogleda u promeni odnosa izmeu pojedinih elemenata, ali i u promeni kvaliteta svakog
pojedinog elementa.

4. PRINCIPI ORGANIZACIJE
Od Taylora pa do dan danas svaki autor stvara svoje "principe" organizacije.
Prvi ozbiljni pokuaj sistematizacije principa organizacije nakon Taylora, izvrio je H.
Fayol nabrajajui 14 principa organizacije (smatrao je da su mnogi principi iz francuske
vojske primenjivani na organizaciju).
Kasniji autori su takoe hteli da to veim brojem principa obuhvate iri broj organizacija
i spree prigovore na sopstvene sistematizacije.
Kao najvaniji principi organizacije mogu se
navesti sledei:

princip podele rada i specijalizacije

princip povezivanja inilaca
proizvodnje
princip koordinacije
princip dobrovoljnog ukljuivanja u
organizaciju
9

Princip podele rada i specijalizacije - Jedno od najvanijih principa organizacije. Da bi

organizacija obavila svoj zadatak to efikasnije i racionalnije, odnosno, postigla bolje
rezultate; mora ralaniti svoj zadatak sve do elementarnih (najprostijih) delova - do
radnih meesta.
Osim viestrukih koristi koje donosi proces podele rada i specijalizacije (poveani radni
uinak pojedinca, grupa organizacionih delova; realnije planiranje i praenje rezultata
rada, vei prostor za inovacionu delatnost), isti proces moe uticati na fiziko i psihiko
stanje radnika.
Princip povezivanja inilaca proizvodnje - Sve radnje s kojima se stalno vri njihovo
meusobno usklaivanje kao i usklaivanje unutar svakog pojedinanog. Danas, posebno
veliko znaenje ovog principa je u eri stvaranja i primene sve veih proizvodnih agregata
koji bitno utiu na promenu strukture organizacije.
Princip koordinacije - Veze i odnosi izmeu i unutar inilaca proizvodnje. Da bi se zadaci
uspeno izvravali i postigli oekivani rezultati, potrebno je koordinirati rad svih radnika
koji su angaovani u njihovoj organizaciji. Tu ulogu preuzimaju rukovodioci na svim
organizacionim delovima. Koordinacija moe biti horizontalna i vertikalna, pa je
neophodna u svim fazama izvravanja proizvodnih (poslovnih) zadataka.
Princip dobrovoljnog ukljuivanja u organizaciju - Za ispunjavanje svog zadatka,
Organizaciji treba veliki i strukturno kvalitetan kolektiv zaposlenih. Prinudnog
ukljuivanja gotovo da vie i nema, a dobrovoljno se ostvaruje u razliitim stepenima. U
oblikovanju organizacije treba (u skladu s mogunostima) osmisliti takva reenja koja
osiguravaju to vii stepen dobrovoljnog ukljuivanja, jer se time u pravilu postie vre
meusobno delovanje svih zaposlenih u preduzeu. Najvii stepen meusobnog delovanja
postie se onda kad se podudaraju interesi zaposlenih i interesi preduzea.
to je vee preduzee, to su vea sredstva kojima raspolae, to je vei broj radnika koje
zapoljava, to je vei broj razliitih proizvoda, delova, sklopova i razliitih materijala za
njihovu proizvodnju - organizacija postaje sve vea i sloenija.
Meusobno usklaivanje elemenata proizvodnje u ovakvim organizacijama bi bilo
praktino nemogue bez eliminisanja ili smanjenja svega onoga to je suvino i
nepotrebno u cilju ujednaavanja i uspostavljanja reda koji e omoguiti dobar pregled
elemenata i njihovo smiljeno povezivanje.
Ovo ujednaavanje i red se postie vrlo poznatim i korienim postupcima
standardizacije i tipizacije.
Standardizacija - specifian postupak pronalaenja optimalnih reenja, odnosno
utvrivanja svojstava koje mora imati proizvod, materijal, tehnoloki postupak i sl.

10

Standardi mogu biti zakonski i interni (specifikacije) pa obino obuhvataju oblik, kvalitet,
sadraj, funkcionalnost, pakovanje, nain transporta i sl. Uz standarde se utvruje i
doputeno odstupanje od propisanih svojstava - tolerancija.
U organizaciji se upotrebom standarda postie bolja upotreba kapaciteta proizvodnih
sredstava, raspoloivog fonda radnog vremena, vea iskoritenost materijala, bolja
specijalizacija i sl.
Tipizacija - postupak selekcije i redukcije kojim se suava izbor standardizovanih
proizvoda na minimalan broj, odnosno na odreen broj tipova proizvoda koji svojim
svojstvima zadovoljavaju odreen raspon potreba, u cilju racionalnije proizvodnje ili
neke druge koristi.
Dok je standardizacija u pravilu obavezna, tipizacija je mnogo elastinija - odnosno ona
se tie samo odreenog preduzea, racionalnosti njegove proizvodnje i elja njegovih
kupaca.
U opte postupke racionalizacije ubrajaju se:

uklanjanje tetnih i nepotrebnih razmaka i kretanja (uklanjanje prostornih,

vremenskih razmaka => maksimalna kontinualnost i izjednaenost odvijanja
procesa u jednom smeru => smanjenje gubitaka i vea efikasnost).

predvianje (planiranje, odnosno utvrivanje svih okolnosti koje bi u budunosti

mogle uticati na odvijanje dela ili kompletnog poslovnog procesa).

priprema (pripremom se realizuje ono to je planiranjem predvieno, odnosno

izvravaju se sve potrebne predradnje koje se odnose na inioce proizvodnje).

ujednaavanje (nastojanje da proizvodni proces od poetka do kraja bude to

ujednaeniji, odnosno sastavljen od ujednaenijih elemenata)

spajanje jednakih elemenata ili jednakih procesa (postupak spajanja jednakih

poslova ili jednakih radnih operacija u jednu operaciju ili to vie vremensko i
prostorno pribliavanje)

11

5. ORGANIZACIONI DIZAJN (STRUKTURA)

Organizaciona struktura moe biti postavljena kroz tri metode:
1. funkcionalna (horizontalna)
2. sektorska (vertikalna)
3. kombinovana (funkcionalno sektorska)
Funkcionalno (horizontalna) organizacija istie celinu, omoguava da se lake shvati
organizacija i istakne specijalizacija i specifinost delova. Zasniva se na funkcijama
(tehnika, komercijalna, raunovodstvena, administrativna i funkcija sigurnosti osoblja).
PREDUZEE

F1

F2

F3

F4

F5

Slika 1: Opti oblik funkcionalne strukture organizacije

Kod tipine horizontalne ili funkcionalne organizacije, elementi strukture su na istom
nivou, bez hijerarhije.
Savremeni pristup funkcijama organizacije obuhvata sledee dimenzije:
1. marketinku (iastraivanje i razvoj proizvoda usluga, organizacije, tehnologije);
2. istraivanje i razvoj (istraivanje i razvoj - usluga, organizacije, tehnologije);
3. kadrovsku (prijem, obuka, zatita, radni odnosi);
4. proizvodnu (planiranje, priprema proizvodnje, odravanje opreme, proizvodnja,
unutranji transport i kontrola kvaliteta) i,
5. finansijsku (planiranje, praenje i obraun poslovnih rezultata, finansijskog stanja,
zarada).
Sektorska (vertikalna) organizacija je nastala razvojem teorije autoriteta i odgovornosti
(birokratska teorija). Ona obuhvata sektore, slube, odeljenja, odseke i sl. Osnovne
karakteristike su autoritet i delegiranje, a osnovni elementi birokratske teorije su:
1. raspodela poslova sa jasno definisanim odgovornostima i autoritetom,
2. statusi zaposlenih koji su definisani u okviru organizacione hijerarhije autoriteta.

12

PREDUZEE

S1

S11

S12

O1

O2

S1n

On

Slika 2: Opti oblik sektorske strukture organizacije

Vertikalna organizaciona struktura istie podelu na oorganizacione novoe i potrebu
koordinacije. U svakom velikom preduzeu, kao posebni sektori mogu se navesti dve
velike grupe sektora: sektori proizvodnje i sektori administrativno strune podrke.
Kombinovana (funkcionalno sektorska) organizaciona struktura je nastala
istovremenom primenom prethodna dva modela. U sluaju velikih preduzea, ona je
najprimenljivija, s obzirom na sloenost i viedimenzionalnost delatnosti, mnogobrojne
veze i interakcijske uticaje.
Sprovoenje i dimenzije organizacionih promena imaju dva osnovna pristupa:
- organizacioni razvoj, koji podrazumeva planiranje, primenu u itavoj organizaciji,
upravljanje sa vrha, promene usmerene ka poveanju organizacione efikasnosti, planirane
intervencije i mikroorganizacione promene;
- organizaciona transformacija koja obuhvata sveobuhvatne promene (ukljuena itava
organizacija), te su promene radikalne (diskontinualne, brze, burne i dinamine).

13

F1

F2

Fn

S1

S2

Sn

S11

S12

S1n

Slika 3: Opti oblik kombinovane strukture organizacije

6. TEORIJE ORGANIZACIJE
6.1.

KLASINA TEORIJA ORGANIZACIJE

Razvoj industrijskih preduzea, praen snanom mehanizacijom i primenom elektriciteta

tokom 19. veka je omoguio da se postupno zaokrui konzistentan teorijski pristup
organizaciji pod nazivom klasina teorija organizacije.
Prekretnica u prouavanju organizacije se dogodila
objavljivanjem dela F.W. Taylora "Upravljanje pogonom"
1903.g.
Taylor je izuavao nain na koji se rad obavlja, faktori u
kojima se obavlja, ulogu radnika i rukovodioca kao i
sistem plaanja radnika. Njegova saznanja su bile da su
uzrok loeg rada u stvari rukovodioci, koji su pasivni i
nemaju uticaja na izvravanje posla jer putaju da radnik
radi kako zna.
Taylor uvodi pojam naunog upravljanja pod kojim
podrazumeva etiri principa:

upotreba nauke umesto oslanjanja na iskustvo

selekcija radnika na naunim saznanjima i njihovo obuavanje za izvravanje
odreenih zadataka

14

prenoenje svih rezultata naunih istraivanja na radnike

razvijanje podele rada i odgovornosti izmeu radnika i rukovodioca

Uprkos potenim subjektivnim namerama, Taylor je vrlo brzo doao u sukob sa radnicima
(zamerali su mu to to eksperimentie sa najboljim radnicima i zanemarivanje sindikata) i
kapitalistima (njegovi pogledi na rad su mu se inili nategnutima te ih je prisiljavao na
dodatne napore).
Zbog ovih razloga njegov pristup, iako se brzo razvijao i irio po svetu, u praksi nikada
nije u potpunosti primenjen.
Taylorov nauni pristup organizaciji kasnije su doraivali i kritikovali mnogi teoretiari
pa su nastajale mnoge kole koje su unosile nova saznanja o organizaciji (H. Ford, brani
par Gilberth, H.L. Gantt, Emerson, J.D. Mooney, L.P. Alford i mnogi drugi).
U Europi, za razliku od SAD-a, karakteristian je bio deduktivni - injenini (problemi
celokupne organizacije, a zatim pojedinih delova) pristup organizaciji. Najpoznatiji
evropski klasini teoretiari organizacije su H. Fayol i M. Weber.
Dok se Taylor fokusira problemima upravljanja proizvodnjom - Fayol razmatra probleme
upravljanja svim aktivnostima i preduzeem u celini.
Po Fayolu ("Opte industrijsko upravljanje" - 1916.g.) postoji jedinstvena teorija
upravljanja preduzeem, pa on poslovanje preduzea grupie u est osnovnih funkcija
od kojih je administrativna zauzima centralno mesto jer povezuje i usklauje sve ostale
(tehniku, komercijalnu, financijsku, raunovodstvenu i sigurnosnu)
.
Administrativnu funkciju deli na 5 elemenata: predvianje, organizovanje,
komandovanje, usklaivanje i kontrolisanje.
Takoe je uveo i funkcionalno - tabni sastav rukovoenja i bavio se problemima
izgradnje organizacione hijerarhije (dva modela: izvrni radnici => 15 radnika na 1
poslovou; na ostalim segmentima => 1 nadreeni na 4 podreena).
Fayolov pristup nije nije brzo ni lako prihvaen kao Taylorov jer njegova reenja nisu
vodila brzim i merljivim rezultatima.
Za Fayola, centralizovana organizacija koja se temelji na nareenjima, je bila prirodan
nain organizovanja preduzea.
Osnovna preokupacija svih pripadnika klasine teorije, bez izuzetaka je tehnika strana
organizacije, odnosno postizanje maksimalne efikasnosti proizvodnje i poslovanja sa
raspoloivim resursima.

15

Da bi ovo postigli, preteno se orijentiu na podelu rada, koordinaciju poslova,

rukovoenje ljudima i raspon kontrole, kompleksnu strukturu preduzea i sl.; dok
ljudskom faktoru nisu poklonili nikakvu panju (radnik ne zna da radi, nije zainteresovan
za rad, treba ga neprestano kontrolisati).
Osnovna slabost klasine teorije organizacije je njena jednostavnost, jer zanemaruje
sloenost ljudskog ponaanja i nove industrijske sredine pa samim tim dolazi u poloaj da
o njima donosi sud samo na osnovu pretpostavki.

6.2.

NEOKLASINA TEORIJA ORGANIZACIJE

Klasina teorija nije mogla pruiti zadovoljavajua reenja za novonastalu situaciju

(porast industrijske proizvodnje nakon prvog svetskog rata je rezultirao stvaranjem
velikih i izuzetno velikih preduzea sa razvijenom organizacijom u vertikalnom i
horizontalnom pravcu) jer nije bila dovoljno fleksibilna.
Prelomni trenutak u nastanku neoklasine teorije se
smatra provoenje eksperimenata u pogonu Hawtorne
kompanije od 1927. - 1932.g. koje je proveo E. Mayo
sa saradnicima.
Eksperimentima se pokualo utvrditi meuzavisnost
uinaka radnika i uslova rada kao i uticaj razliitog
odnosa rukovodioca na ponaanje radnika => rezultati
su pokazali da radnik nije motivisan iskljuivo
novanim stimulansima.
Mayo i suradnici su se javili sa svojim rezultatima pre II. svetskog rata, ali najvee
priznanje i najvei broj sledbenika dobili su posle rata - odnosno, '50-tih.
20. veka neoklasina teorija organizacije je dominirala.

16

Osnovna postavka neoklasine teorije organizacije da ponaanje radnika pri radu ne

zavisi samo od ekonomskih motivia, ve i o odnosima koji vladaju u preduzeu, uslovima
rada, i emocijama kojima je radnik izloen.
Neoklasina teorija unosi nov pogled na ovekovu ulogu u organizaciji - ne tretira ga kao
"homo oeconomicus-a" nego kao kompleksnu linost ije ponaanje nije uvek
predvidivo.
Ova teorija ne odbacuje sasvim principe klasine teorije i njene metode; ona potuje
oveka.

6.3.

SAVREMENE TEORIJE ORGANIZACIJE

Daljnjim rastom obima i kompleksnosti poslovanja kompanija, javila se potreba za

pogodnijim organizacionim reenjima od onih koje su mogle pruiti klasina i
neoklasina teorija organizacije => izgrauje se savremena teorija organizacije.
Najvea promena koje se dogodila u novijim pristupima organizacije preduzea je
decentralizacija organizacije (stvaranje profitnih centara i prenoenje sve veeg broja
odluka, posebno onih rutinskih na nie hijerarhijske nivoe). Ali, ova decentralizacija se
prihvata samo do odreene mere, odnosno njena primena je veoma oprezna.
Sledea velika promena je grupno odluivanje, odluka
o kojima se donosi na sastancima, odnosno komisijama.
Grupno odluivanje se sve vie irilo prema niim
rukovodeim
nivoima
=>
kretanje
prema
participativnom odluivanju.
Moe se rei da nema ekonomski razvijene zemlje, u
kojoj se uee radnika u odluivanju ne poklanja
prikladna panja.
Savremena teorija organizacije svoja prilagoena
reenja tretira kao privremena, odnosno smatra da e novi tehniki uslovi zahtevati nova
reenja za efikasnije rukovoenje.
U poslednjih dvadesetak godina velike rasprave su se javile o sistemskom ili
kibernetskom pristupu organizaciji preduzea (smatra se kao kompleksan, dinamian i
otvoren sastav, koji je sa jedne strane sastavljen od odreenog broja podsastava, a sa
druge strane, predstavlja podsastav nekog drugog sastava vieg reda).
Fokus na uspostavljanju pravilnih odnosa izmeu
pojedinih dijelova preduzea kao delova i preduzea
u celini.

17

Znaenje savremene organizacione teorije sve snanije dolazi do izraaja ubrzanim

razvojem tehnike i tehnologije njihove automatizacije i robotizacije => nastaju nove i
razvijaju se i kvalitetno unapreuju mnoge komponente sistemskog pristupa organizaciji
(vea otvorenost okruenju, meuzavisnost te meusobni odnosi delova te delova i
cjeline, teorija odluivanja, informacijski podsastavi, participacija u odluivanju,
projektno-matrini i timski nain organizovanja itd.)

7. ORGANIZACIJA JAPANSKIH KOMPANIJA

Japan - odvojen razvoj teorije i prakse organizacije od razvoja istih u drugim zemljama, u
zadnjih 40-tak godina ima najuspjeniji ekonomski razvoj.
Svojstva koja su uticala na ovakav odvojeni razvoj teorije i prakse organizacije u Japanu:
racionalno uplitanje drave u ekonomski ivot zemlje, pa i preduzea putem
planskog usmeravanja
uspostavljane skladnih odnosa izmeu kapitala i rada, kako u unutranjosti
preduzea, tako i na nacionalnom planu
duhovna tradicija Japana - nesebino angaovanje svih u cilju izvravanja radnih,
odnosno poslovnih zadataka koji vode ka napretku preduzea/zemlje u celini.
Organizaciona nauka se u Japanu
javila sa zakanjenjem, pa joj je
teite bilo na reavanju praktinih
organizacionih problema - znatno je
vie usmerena na proizvodno
poslovno
podruje
i
sistem
zajednikog odluivanja.
Japanska organizacija i upravljanje
preduzeem predstavlja vrhunsko
dostignue.

U japanskim preduzeima struktura je slina strukturama preduzea u ostalim razvijenim

zemljama, ali s mnogim specifinim organima upravljanja, unutranji odnosi su tako
postavljeni da je gotovo nemogue da doe do teih nesporazuma izmeu manadzmenta,
radnika i sindikata.
Jo neke specifinosti japanskih poduzea
su:

nema fluktuacije radnika ni otkaza

radnog odnosa
nema nekvalifikovanih radnika
podela rada jasna i tano odreena
rad se izvodi timski
18

visok stepen discipline i odgovornosti

sastav plaanja se donosi kolektivnim ugovaranjem

8. NAJNOVIJE TENDENCIJE U RAZVOJU ORGANIZACIJSKE

TEORIJE
"Promene se vie ne mere godinama, pa ak ni mesecima, nego sve ee satima i
minutima" => potreba za novim reenjima u organizaciji preduzea.
Reinovacija pomou reinenjeringa - potpuni okret u oblikovanju organizacije preduzea,
istovremeno znai definitivno naputanje nekih tradicionalnih reenja i
njihova zamena novim reenjima prilagoenima novim uslovima poslovanja - panja na
proizvodno-poslovni proces u celini, a ne na delove pojedinano.
T-oblik organizacije - napredak u tehnologiji i tehnici doputa vei broj podreenih
jednom rukovodiocu, obavljanje posla kui, oblikovanje plitke organizacije, velika
fleksibilnost organizacije - ali treba biti izuzetno oprezan pri izboru tehnologije
(fleksibilna, a ne kruta).
Paralelni inenjering - organizaciono povezivanje pojedinih podruja (kompjuterska
sinhronizacija), odnosno delova preduzea u cilju skraenja vremena, a i time smanjenja
trokova proizvodnje.
Organizacija preduzea u obliku pelinjeg saa
1. oblik = organizaciono povezivanje malih preduzea radi meusobnog ispomaganja
u ostvarivanju njihovih poslovnih zadataka.
2. oblik = u kompanijama se organizuju polusamostalne "stanice", odnosno
organizacione jedinice koje imaju relativno zaokruene poslove.
Vitka proizvodnja - to vea decentralizacija tako da poslovne jedinice imaju to veu
slobodu u poslovanju/da prestanu biti objekat vrste kontrole - ovo se lako postie ako se
koristi tehnologija koja vri poslove koje su ranije obavljali zaposleni, meutim problem
predstavlja dranje tih relativno samostalnih organizacijskih delova u jednoj celini.
Virtualna
organizacija

organizacija
proizvodnje usuglaava se to je vie mogue s
zahtevima kupaca, oni su "suproizvoai"
putem elektronske komunikacije i praenja
proizvodnje naruenog proizvoda.
Fraktalna organizacija - fraktali su proizvodno
poslovni pogoni, koji imaju zaokruene
programe - nema vrste povezanosti s drugim
pogonima.

19

ZAKLJUAK
Kao to moemo zakljuiti iz svega gore navedenog organizacija je proces kojim se
postiu neki zajedniki ciljevi, a koji kontrolie svoje performanse, koji ima neke granice,
koje ga odvajaju od okoline.
Ljudski rod je od davnina imao elju za uspostavljenjem zajednikih veza iz razliith
razloga, kao to su: sigurnost, osjeanje pripadnosti, konstruktivno delovanje, uzajamno
pomaganje, jednostavniji put ka zajednikom cilju, razmena dobara i trgovina, razliito
poslovanje itd. S obzirom da je ovek drutveno bie i da moe napredovati jedino
udruivanjem i organizovanjem, vremenom se i nain organiziranja usavravao.
injenica je da pobeuju oni koji su bolje organizovani, sa jasnim ciljem, i s tim u vezi
svako drutvo tei ka sve boljoj i boljoj organizaciji. ak nedavne studije govore da je
dobra organizacija tajna dugog ivota i to da ambiciozne, organizovane i savesne osobe
due ive od impulsivnih osoba. Ovaj sluaj nam govori koliko je samo organizacija
bitan faktor u ljudskom ivotu i koliko moe utecati na razvoj drutva uopte.
Takoer, verovatno je da e se poslovne organizacije sve vie usavravati, uzimajui u
obzir tehnoloki napredak koji je jedan od kljunih faktora razvoja civilizacije, i doprineti
strukturnim promenama u organizaciji. Naravno tu je i uticaj globalizacije na poslovanje
gde organizacije, da bi opstale, moraju biti konkurentne na svetskom tritu. Preporuke u
biranju organizacije bi bile: izabrati organizaciju zasnovanu se na decentralizaciji, blagoj
piramidi i autonomiji. Takoe, organizacijska kultura bi trebalo da stimulie kretaivnost.
Sigurno je da e ljudi u budunosti jo vie usavravati organizaciju, moda do te mere da
robotizuju ceo proces, naravno uz zadravanje upravljakog ljudskog faktora, ali u
svakom sluaju na korist svetske populacije.

20

LITERATURA
[1] uki R., uki J., Menadment i preduzetnitvo, Via tehnika kola, aak, 2006.
[2] uki R., Jovanovi J., Stefanovi M., Uvod u menadment, Visoka kola tehnikih
strukovnih studija, aak, 2009.
[3] uki R., Jovanovi J., Uvod u menadment, Visoka kola tehnikih strukovnih
studija aak, aak, 2010
[5] Vikipedia; Internet

21