PEDAGOGIJA ISPIT

3.9.
Fiziko vaspitanje

Fiziko vaspitanje potpomae zdrav i svestran rast i razvoj mladei, razvijanje

njihove telesne snage, otpornosti organizma i jaanje radne sposobnosti. Posebna je
uloga fizikog vaspitanja u stvaranju uslova za aktivan odmor i zdravu razonodu.
Ovakav fiziki razvoj slui kao znaajna osnova celokupnog razvoja linosti. U
teoriju fizikog vaspitanja spadaju ovi problemi: znaaj, sutina i zadaci fizikog
vaspitanja, uslovi, sredstva i metode fizikog vaspitanja.
Fizikom vaspitanju postavljaju se ovi zadaci: higijensko bioloki (rast i razvoj
tela, razvoj psihofizikih sposobnosti, negovanje zdravlja, otpornosti i izdrljivosti
organizma i slino), vaspitno obrazovni (sticanje znanja, vetina i navika,
razvijanje psihofizikih sposobnosti i interesovanja, razvijanje moralnih osobina,
crta karaktera, stavova, moralnih navika, lepote i skladnosti pokreta) pripremanje
mladih za aktivan odmor i zdravu razonodu (osposovljavanje mladih da znalaki
koriste svoje slobodno vreme)
Oblici fizikog vaspitanja:
Igre se koriste u osnovnoj koli, a naroito u vremenu od prvog do treeg razreda.
Pored igara u ovom periodu se sa decom rade jednostavne vebe, organizuje razne
aktivnosti itd.
Od treeg do osmog razreda pored igara imamo vebe oblikovanja, neke sportove i
razne druge telesne aktivnosti. Ovde se vodi rauna da deca igrade osecanje za
prostor, vreme.
U vremenu od od estog do osmog razreda kao oblici fizikog vaspitanja javljaju
se preteno vebe oblikovanja i sportovi (plivanje, skijanje, odbojka, koarka).
U srednjoj koli koriste se sloeniji oblici fizikog vaspitanja.
Intelektualno vaspitanje

Intelektualno vaspitanje obuhvata stianje znanja (o prirodi, ljudskom drutvu i

oveku), vetina i navika (higijenskih, kulturnih, radnih), izgradjivanje
intelektualnih sposobnosti (panje, pamenja, sudjenja, govora i miljenja)
izgradjivanje naunog pogleda na svet i povezivanje nastaave sa ivotom, teorije s
praksom.
Problemi intelektualnog vaspitanja: sutina, znaaj i zadaci intelektualnog
vaspitanja, sredstva principi i metode intelektualnog vaspitanja, sticanje znanja,
vetina i navika, izgradjivanje naunog pogleda na svet, povezivanje teorije sa
praksom, nastave sa ivotom.
Sredstva: nastavni predmeti, posredno i neposredno iskustvo i stvaralaka
ostvarenja koja mladi ine.
Intelektualno vaspitanje temelji se na sledeim princpima:
Vaspitne usmerenosti nastave (nastava ne daje samo znanja ve i razvija linost u
celinu)
Svesnosti i aktivnosti (od uenika se oekuje pravilan odnos prema ciljevima i
zadacima nastave, maksimalno ulaganje napora u nastavi, svesno usvajanje i
razumevanje znanja, stalan rad na razvoju i afirmaciji svoje linosti)
Oiglednost (pokazivanje predmeta i pojava uenicima, demonstriranje objekata,
modela, slika i crtea u interesu da usvojeno znanje bude konkretno)
Sistemanosti i postupnosti (obezbedjuje se da se potuje logika nastavnih
predmeta, da se uenicima da sistematizovano znanje, da se ono ppriblii
psihikim mogunostima uenika, da se ostvari integritet znanja, a da bi se to
postiglo nuno je voditi rauna da se u obradi gradiva ide od blieg ka daljem, od
jednostavnog ka sloenom, od poznatog ka nepoznatom)
I.v. se realizuje pomou ovih nastavnih mettoda: demonstracije, ive rei i rada sa
udbenikom i drugim tampanim materijalom.
Teorija formalnog i materijalnog obrazovanja
Po teoriji formalnog obrazovanja umne sposobnosti su kao i telesne snage,
uredjene i mogu se uvebavanjem na odgovarajuim sadrajima usavravati a onda

primenjivati na drugim sadrajima koji se susreu u ivotu. Zbog toga nije

najvaniji sandraj na kome se veba nego vebanje kao takvo.
Teorija materijalnog obrazovanja ukazuje na to da se obrazovni nivo uenika ceni
prema tome kolikom koliinom znanja raspolae. Zato se trai da se na uenika
prenese to vea koliina znanja i ocenju se materijalna korisnost znanja, njegova
praktina vrednost i upotrebljivost u odredjenoj delatnosti.
Estetsko vaspitanje
E.v. pomae izgradjivanju sposobnosti za estetsko posmatranje, doivljavanje,
sudjenje i izgradjivanje estetskog ukusa, potrebnog za razvijanje i negovanje
estetske kulture uenika. Potrebna je uloga estetskog vaspitanja u izgradjivanju i
negovanju sposobnosti za stvaralatvo.
Izvori:
Estetsko u objektivnoj stvarnosti (u drutvu, u radu, ljudskoj praksi, svakodnevnom
ivotu)
Subjektivno estetsko (svest, ukus, esteske ideje i ideali)
Umetnost (knjievnost, muzika, likovna, pozorina filmska i primenjene
umetnosti)
Zadaci:
Razvijanje sposobnosti za uoavanje i procenjivanje lepog, sticanje znanja i
shvatanje estetskih vrednosti
Razvijanje sposobnosti, potreba i navika za doivljavanje estetskih vrednosti
Razvijanje sposobnosti, potreba i navika za stvaranje lepog
Stvaranje uslova da se ivot i ljudski odnosi uine lepim.
Posebni zadaci su produbljivanje estetskih zapaanja, razvijanje i upotpunavanje
predstava o lepom, razviijanje estetskih potreba i interesovanja, sticanje znanja,
umenja i navika, razvijanje esteskih pogleda, ubedjenja, ideala ukusa i sposobnosti
za estetsko procenjivanje.

Principi esteskog vaspitanja: vaspitnos sadraja, prilagodjavanje uzastu uenika,

konkretnost, oiglednost, svestranost i dosupnost i svesna aktivnost uenika.
Metode su izlaganje, demonstracija, razgovor, vebanje i navikavanje, ekskurzija,
podsticanje i razvijanje stvaralatva i panel diskusija.
Sredstva: umetnost sadri mnoga znanja o prolosti, sadanjosti, budunosti, o
ivotu.
Priroda kao sredstvo: prvi vaspita detetea u estetskom pogledu i vrti uticaj na
oveka u razvijanju smisla za doivljvavanje lepog
ivot i odnosi: ovde deluje urbanizacija, naini stanovanja i odnosi u sredini.
Moralno vaspitanje
Moralno vaspitanje doprinosi izgradjivanju moralne svesti i savesti, moralnih
osecanja i interesa, moralnih stavova i uverenja, moralnog posmatranja i sudjenja.
Moral je ontoloski konstituent ljudske prirode, bitan cinilac u socijalizaciji,
humanizacji i personalizaciji licnosti. On pomaze coveku da drustvene odnose
izgradjuje prema svojim ljudskim svrhama, razvija svoje kreativne snage, afirmise
primarne ljudske vrednosti i obezbedjuje uslove sadrzajnog i uspesnog zivota.
Drustvene pretpostavke za uspesno moralno vaspitanje
1. Uvazavanje coveka u drustvu i stvaranje uslova da on moze uticati na
drustvene procese i svoje zivotne tokove
2. Odstranivanje alijenacije u vidu otudjenog rada, drzave, politike i sl
3. Obezbedjenje mogunosti da se svaki pojedinac razvija prema svojim
interesovanjima, ukljuuje u rad koji voli i u kom nalazi smisao ivota
4. Stvaranje uslova u kojima e biti u prvom planu intelektualne, moralne,
estetske i druge vrednosti, a ne materijalne vrednosti, kjoe su bitne kao
sredstvo za razvoj ovih prvih
5. Usvajanje osnovnog principa koji e imati univerzalno znaenje da je ovek
najvea vrednost, da je on tvorac vrednosti, da one slue njemu
6. Jedinstveno delovanje svih vaspitnih faktora na svestran moralni razvoj
linosti obezbedjivanje primera koji e mladi slediti i ideala kojima e teiti
Organizacija i izvodjenje moralnog vaspitaja

1. Progamiranje rada: neophodno je ire postaviti moralno vaspitanje u

osnovnim i srednjim kolama, sastavti za njega marljiv plan i program i
organizovanije ga izvoditi.
2. Sadraji moralnog vaspitanja: sadraj se odredjuje uvaavajui osnovne
postavke cilja vaspitanja, moralne probleme drutvene zajednice,
mogunosti kole, uzrast i interesovanja uenika. Sadraj mora obuhvatiti
sledee probleme: prvi oblici drutvene svesti, razvoj i odnos obiaja,
morala, prava i religije, sutina morala, linost i drutvo, odnos pojedinca
prema drutvu, odnos drutva prema pojedincu.
3. Praktino izvodjenje moralnog vaspitanja: moralno vaspitanje bi trebalo
organizovati tako da se skladno dopunjavaju vaspitno obrazovna nastojanja
kole, uticaji drutvene sredine i moralna delatnost dece i omladine. Za ovo
je potreban marljiviji rad nastavnika, njihova vra veza sa porodicom i
faktorima drutvene sredine.
Princippi: Idejne usmerenosti, svesne moralne aktivnosti, konkretnosti i
oiglednosti, postupnosti i sistematinosti, odmerenosti uzrastu uenika i
potovanje uenike linosti.
Metode: navikavanje, uveravanje, obuzdavanje i spreavanje,etiki ragovor,
diskusije, kritike predavanja i kanjavanja.
Sredstva: nastava i uenje, proizvodni drutveno korisni rad i aktivnosti,
medjusobno pomaganje, igre, sportovi, razne drutvene aktivnosti, primer
nastavnika, primer ostalih, ideali, idoli, razna sredstva koja daje porodini ivot,
ivot u koli i ivot u drutvenoj zajednici.
Radno vaspitanje
Sutina: jedan od osnovnih pokazatelja ovekove vrednosti jeste njegov rad,
njegove radne sposobnosti, njegov stav prea radu i njegove stvaralake radne
sposobnosti. Otuda sutinu radnog vaspitanja ini razvijanje interesovanja, volje za
rad, negovanje ljubavi prema radu i radnom oveku...
U teoriju r.v. spadaju ovi problemi: sutina i zadaci radnog vaspitanja, faktori
radnog vaspitanja, sredstva radnog vaspitanja, principi usmerenosti radnog
vaspitanja i metode vaspitanja.

Pedagoki znaaj radno tehnikog vaspitanja je u tome to doprinosi uklanjanju

razlika izmedju umnog i fizikog rada, skladnom umnom i fizikom razvoju
mladih, njihovom osposobljavanju da vladaju produktima tehnoloke revolucije,
povezivanje nastave sa ivotom, teroije sa praksom, razvijanju tehnike kulture...
Sredstva: nastavni predmeti, drutveno korisni rad, prozvodni rad uenika, rad
uenika u porodici i drutveni ivot.
Metode su izlaganje, razgovor, demonstracija predmeta sa objanjenjemm,
demonstracija radnih procesa sa objasnjenjem, demonstracija upotrebe raznih
sredstava sa objasnjenjem.
Principi radno tehnikog vaspitanja su prilagodjavanje sadraja uzrasnim
osobenostima uenika, sistematinosti i postupnosti, oiglednosti, povezivanje
teorije s praksom, individualizacije i vaspitne usmerenosti.
3.6.
Ponaanje nastavnika
Zakljuci istraivanja pokazuju da ponaanje nastavnika direktno utie na
formiranje socijalne klime u razredu. Jednom stvorena klima u razredu
postaje konstantna i javlja se u svim aktivnostima koje se odvijaju u
odeljenju i van njga. Ovo podjednako vai i za dominantno i za integrativno
ponaanje nastavnika. Kada se jednom uspostavi, razvija se u odredjeni stil
ponaanja.
Integrativno ponaanje nastavnika podstie samostalnost, sponatnost,
stvaralatvo i inicijatiu uenika koji postaju dominantni, pedagoki produkti
koji se vide u ponaanju uenika.
Kada je u vaspitno obrzovnom procesu prisutno dominantno ponaanje
nastavnika, kod uenika se pojavljuje rasejanost, povodljiost i oseanje
odbaenostti.
Stilovi rukovodjenja:
1) U grupi kojom je rukovodio autoritativni vodja, odredjivano je lanovima
grupe ta e raditi. Vodja grupe je retko upuivao kako e raditi pojedine
operacije i drao se po strani od grupnih aktivnosti. Osim kada je
pokazivako kako treba neto uraditi. Ovakvo vodjene grupe imale su za

posledicu zaisnost lanova grupe od vodje. U celokupnoj grupnoj

atmosferi lanovi grupe reagovali su najee bezvoljno i pasivno a esto
i agresivno.
2) Grupa kojom je rukovodio demokratski vodja, sama je diskutujui
dolazila do zakljuka ta e i kako raditi, a anstavnik je davao samo opta
upustva o nainima na koje je mogue ostvariti elejni cilj.U sluajku
kada bi deca pitala za savet ob im dao nekoliko moguih reenja, a ona bi
traila ono najsvrsishodnije. U DEMOKRATSKI VODJENIM
GRUPAMA STEPEN I KVALITET INTERAKCIJE MEDJU lanovima
znaajno je bolji.Ove grupe su bitno samostalnije i produktivnije uz
naglaeo oseanje zadovoljstva pripadanja toj grupi.
3) Kod lese fer vodja aktivnosti su svedene na minimum, odnosno aktivnost
vodja svedena je na davanje odgovora na postavljena pitanja. U lese fer
grupama lanovi su manje bili zadovoljni u odnosu na demokratske
grupe. U ovim grupama najmanje je uradjeno, odnosno dovreno
zadataka.
Flanders je formulisao deset kategorija za klasifikaciju izmedju uenika i
nastavnika:
1. Prihvatanje uenikih oseanja, nastavnik prihvata i objanjava oseanje
uenika a da ih pri tome ne obeshrabruje. Oseanja mogu biti pozitina i
negativna.
2. Pohvaljivanje, nastavnik hvali i ohrabruje uenikovu aktivnost. Koristi se
humorom bi popustila napetost u razredu.
3. Prihvatanje, objanjavanje i iskoriavanje uenikovih ideja.
4. Postavljanje pitanja
5. Predavanje i iznoenje injenica ili miljenja
6. Davanje upustava
7. Kritikovanje
8. Odgovor uenika
9. Inicijativa uenika
10.Tiina i mete
3.7. Svojstva nastavnika
1. Psiholoki zahtevi prema nastavniku: lanovi grupe, postavljaju vodji
odredjene zahteve da bi zadovoljili svoje psiholoke i druge potrebe.

Nastavnik je ovde psiholoki oslonac uencima. On svojim uzorom ju

ponaanju, podrkom koju prua, snagom i pouzdanjem predstavlja oinsku
figuru. On je takodje nosilac odgovornosti a iz socijalne psihologije je
poznato da jedna od psihosocijalnih obaveza koju ljudi najtee prihvataju
jeste odgovornost, upravo zato u sluaju neuspeha on moe postati rtveni
jarac.
2. Scoijalni zahtevi prema nastavniku: ovi zahtevi odnose se prvenstveno na
organizaciju izvravanja poslova i socijalnu klimu u odeljenju. Ovde se
nastavniku namee vie uloga. On je organizator, odnosno od njega se
oekuje sposobnost da rasporedi poslove prema sposobnostima lanova
grupe. Nastavnik u sluaju konflikta medju uenicima, pronalzi
najprihvatljivija reenja.To ga ini arbitarom. On mora imati dovoljno
autoriteta. Kao informator on je glavni izvor informacija unutar grupe.
3. Struni zahtevi prema nastavniku: Ovi zahtevi su direktno povezani sa
poznavanjem struke kojom se grupa bavi. Ovde nastavink reava strune
probleme, vaspita je pomaga i istovremeno je uenik. U raznim
situacijama od njega se oekuje da pronalazi reenja problema na taj nain
to e traiti savete od drugih sam e pokuati reiti problem i sl. Nastavnik
pomae, postie i usmerava uenike u uenju gradiva i reavanju drugih
problema.
Izvori socijalne moi
1. Somatski izvori moi: Oni se nalaze u nasledjenim somatskim
karakteristikama linosti. Tu spadaju: telesna snaga, telesna konstitucija,
fizika lepota i slino. Prema istraivanjima Mandia utvrdjeno je da deca
esto biraju za svog vodju najjaeg uenika jer suuvereni da e on obezbediti
ono to oni ele i drati ih na okopu kako treba. Somatska obeleja kod ena
imaju daleko vee znaenja, a posebno fizika lepota.
2. Socijalni izvori moi: Prema istraivanjima socijalni izvori moi prvenstveno
proizilaze od poloaja pojedinca u hijerarhijskoj drutvenoj lestvici,
njegovog porekla, imovnog stanja, postojee socijalne moi i sl. Autori
istiu da potreba za socijalnom moi raste to vie iste imamo. Ovaj stav
potvrdjuju i ranija istaivanja koja su dokazala da u nastavi dominira
autokratski stil ponaanja.

3. Psiholoki izvori moi: Proistiu iz odredjenih individualnih psiholokih

osobina pojedinca. Od osobina nastavnika zavisi na koji nain i koliko e
biti prihvaen od svojih uenika, koliko e na njih uticati i koliku e
popularnost stei. Najznaajniji psiholoki izvori moi jesu inteligencija,
znanje, specijalne sposobnosti, lina i karakterna svojstva linosti i slino. U
pedagoko psiholokim istraivanjima utvredjeno je da pored ostalog lina
svojstva nastavnika imaju najznaajniji uticaj na razvoj, osobine i ponaanje
mladih.
Osobine koje uenici cene (Dersajld):
1. Ljudski kvaliteti nastavnika (nastavnik je veseo, ima prirodno dranje,
ljubazan je prema ueniima, doro je raspoloen...)
2. Kvaliteti koji se odnose na disciplinu (korektan je prema uenicima,
postojano ponaanje, nepristrasan je i pravedan u izricanju mera
disciplinovanja)
3. Kvaliteti koji odlikuju fiziki izgled nastavnika (lep spoljani izgled, opta
privlanost, pristojan nain izaavanja, dobro zdravlje...)
4. Struni kvvaliteti (spremnost da pomogne uenicima, afirmie razvoj
uenika, entuzijasta je, ume da zainteresuje uenike.)

Rii:
Karakteristike dobrog nastavnika: da ostvaruje samokontrolu, da ima
sposobnost odravanja doslednosti u ponaanju, staloen je i smiren u
komunikacijama sa uenicima, podstie konstruktivno ponaanje mladih,
ispoljava entuzijazam, voli svoj posao i voli decu, ispoljava zadovoljstvo u
svakodnevnom radu, podstie samostalnost uenika, upuuje na razliite puteve
reavanja problema, dobro organizuje nastavu, pokazuje interesovanje za
uenike itd.
Karakteristike loeg nastavnika: ne potuje uenike kao linosti, ne uvaava
miljenja i ideje uenika, lako se uzbudjuje, nestrpljiv je, probleme reava
estim kanjavanjem, ismejava uenika kada pravi greke, nesiguran je u radu i
stavovima, neizainteresovan za uenika, ne ispoljava entuzijazam, esto namee
svoje miljenje i shvatanje, ne prihvata origalnost.

Rajnz:
Dobrog nastavnika karakterie srdanost i ljubaznos, sistematian i poslovan
manir, stimulirajue i origalno ponaanje u nastavi, dok karakteristike relativno
neefikasnog nastavnika su egocentrinost, uznemirenost, ogranienost i
ljubomora.
Rang lista poenljnih osobina nastavnika:
1. Spoljane osobine prijatnost i pristupanos, urednost, jasnost i
razgovetnost govora
2. Struna svojstva (dobar ogranizator asa, sposobnost razvijanja
interesovanja kod uenika za vebanje)
3. Opte ljudske osobine (prijateljski stav prema mladima, realnost u
zahtevima, strpljivost i ljubaznost, dobar ovek)
4. Odnos nastavnika prema uenicima (podjednak odnos prema uenicima,
stvaralac vedre i radne atmosfere, doputa uenicima iznoenje miljenja,
prua pomo slabijim uenicima)

Nepoeljne:
1. =.= - izaziva strah kod uenika, konzumira alkohol, pui za vreme vebanja,
neuredna odea, gojaznost, nejasnost govora
2. RAZLIIT ODNOS PREMA UENICIMA, SLAB PEDAGOG,
JEDNOSTRAN I NEINTERESANTAN RAD NA ASU, SLABO POZNAVANJE
STRUKE caps -.3. ismejavanje uenika, nervozan je i nestrpljiv, nije realan, nepriznavanje greaka
koje napravi, ne voli rad sa mladima, podmuklost, prestrogost
4. nema podjednak odnos, nepravedno ocenjuje, potcenjuje mogunosti, ne voli
uenike..