Raunarski hardver

MEMORIJSKI SISTEM

PREDAVANJE BROJ 4
Savi

Milan

MEMORIJSKI SISTEM

Memorija- ureaji koji obezbeuju

zapisivanje (registrovanje) binarnih
podataka nezavisno od njihovog sadraja

Namenjena je za upis (unoenje),

pamenje (skladitenje, uvanje) i
pozivanje ( itanje) podataka i programa

MEMORIJSKI SISTEM

1.
2.
.

1.

2.

Memorijski sistem obezbeuje dve osnovne

operacije:
Upis (pamenje) podataka
itanje (pozivanje) podataka
Memorijski sistem se sastoji od dva
funkcionalna dela:
Upravljaka jedinica- slui za traenje, upis i
itanje podataka na memorijskom medijumu
Memorijski medijum na kome se, prethodno
uneti podaci ogranieno ili neogranieno
dugo pamte

MEMORIJSKI SISTEM

MEMORIJSKI SISTEM

1.
2.
3.

Svaka memorija treba da ispunjava sledee

uslove:
Velika brzina
Veliki kapacitet
Prihvatljiva cena
Nemogue je ispuniti sve zahteve
odjednom, pa se memorija organizuje u
memorijski sistem sa sloenom strukturom
koji se sastoji iz vie tipova memorija

MEMORIJSKI SISTEM

1.
2.
3.
4.

Savremeni PC raunari sadre etiri

osnovna tipa memorije, koje se u osnovi
razlikuju po brzini pristupa i kapacitetu:
CPU registri
Primarne (RAM) memorije
Spoljne (sekundarne) memorije.
Ke memorije

MEMORIJSKI SISTEM

CPU Registri su privremene lokacije za

meu rezultate i tekue instrukcije u
samom procesoru, velike brzine pristupa i
malog kapaciteta
Registri su osnovni memorijski elementi u
CPU raunara i predstavljaju najbre
memorije kapaciteta od svega nekoliko
bajta
Registri se normalno mere brojem bita
koje mogu drati, npr., 8bitni ili 32bitni
registri

MEMORIJSKI SISTEM

1.

2.

CPU esto sadri nekoliko vrsta registara,

koji se mogu klasifikovati prema sadraju,
ili instrukcijama koje se na njima
izvravaju:
Registri opte namene GPR (General
purpose registar) privremeno uvaju
podatke i adrese
Registri za instrukcije IP (Instruction
pointer registar), registar posebe
namene koji sadri adresu sledee
instrukcije koju BIU jedinica treba da
prenese iz memorije u procesor

MEMORIJSKI SISTEM
3.

4.

5.

Registri podataka DR (Data Registers) se

koriste za dranja numerikih vrednosti kao to
su celobrojne vrednosti (Integer) i vrednosti
pokretnog zareza (floatingpoint values); u
starijim CPU poznati su kao akumulatori
Registar konstantnih vrednosti CR
(Constant registers) dri vrednosti koje se
samo itaju kao to su 0, 1 ili pi vrednost
Registar pokretnog zareza FPR (Floating
point registers) skladiti brojeve pokretnih
zareza u veini arhitektura

MEMORIJSKI SISTEM
6.

Registar statusa binarne rei

procesora PSW (Processor Status
Word), koji slui da zapamti nekoliko
bitnih osobina poslednjeg rezultata
dobijenog iz ALU i da zapamti odreena
setovanja procesora; sadri tri tipa:
program counter, instruction registers i
program status word

Hardverski registri su slini, ali se nalaze

izvan CPU

MEMORIJSKI SISTEM

Primarna RAM (Random Access

Memory) memorija sa sluajnim
pristupom je najea primarna memorija
raunara, koja privremeno skladiti
programske instrukcije i podatke
RAM je poluprovodnika komponenta tipa
read/write za uitavanje i oitavanje
podataka i instrukcija programa koji se
upravo izvrava
Primarna memorija, takoe, pamti
meurezultate i konaan rezultat obrade

MEMORIJSKI SISTEM

Odakle dolazi ime memorija sa

sluajnim pristupom ?
Memorijske lokacije RAMa imaju
jedinstvene adrese
Raunar (OS, ulazni ureaj) moe
odvojeno dati instrukciju, kada je primi od
programa
Moe da upie/oita neku informaciju u/iz
bilo koje lokacije RAMa

MEMORIJSKI SISTEM

RAM memorija je radna oblast CPU koja ima

direktan (neposredan) pristup ka njemu

MEMORIJSKI SISTEM

RAM se moe predstaviti milionima

osnovnih elija za skladitenje, od kojih
svaka moe memorisati po jedan bajt
informacija
Tipian savremeni personalni raunar ima
RAM kapacitet reda ~ 256, 512, 1024 MB
i 2GB,
RAM memorija moe biti dinamika, koja
zahteva osveavanje sadraja tokom
rada, ili statika, koja zahteva stalno
napajanje

MEMORIJSKI SISTEM

SIMM (Single InLine Memory Module),

DIMM (Dual InLine Memory Module)

SODIMM (Small Outline Dual In

Line Memory Module).

MEMORIJSKI SISTEM

Informacije uskladitene u RAMu su, u

stvari, obrazac elektrinog naboja koji
tee kroz mikroskopska kola silicijumskog
ipa
Raunar trenutno zaboravi sve to je
zapamtio u RAMu, kada se iskljui
napajanje
Ovaj ozbiljan problem raunar prevazilazi
sa drugim tipovima memorije za
skladitenje informacija koje korisnik ne
eli izgubiti posle iskljuivanja raunara

MEMORIJSKI SISTEM

ROM (Read Only Memory) predstavlja

stabilnu memoriju i esto se naziva BIOS
jer se koristi za BIOS ip, koji
permanentno memorie podatke
U BIOS memoriju se upisuju startup
instrukcije i drugi permanentni podaci.
ROM memorija se jo naziva i itaka jer
omoguuje neposredan pristup samo
itanju podataka, dok u nju nije mogue
unositi podatke

MEMORIJSKI SISTEM

1.

2.

3.

4.

Postoji nekoliko tipova ROM memorije :

PROM -iji sadraj se moe upisati samo
jedanput
EPROM- koji se moe brisati
ultraljubiastom svetlou (najei
BIOS)
EEPROM- koji se moe brisati elektrinim
putem
Flash -memorija koja dozvoljava
viestruki upis podataka (BIOS ip)

MEMORIJSKI SISTEM
ROM MEMORIJA

AWARD ROM (BIOS)

MEMORIJSKI SISTEM

Spoljna (sekundarna) memorija je

veeg kapaciteta od glavne ali i mnogo
sporija
Slui za dugotrajno uvanje (skladitenje)
sistemskih i aplikativnih podataka,
uvanje podataka velikog obima,
arhiviranje podataka, uvanje rezervnih
kopija podataka
uva programe i podatke koji ne
zahtevaju stalno prisustvo u glavnoj
memoriji

MEMORIJSKI SISTEM

1.

2.

Podaci iz spoljne memorije dostupni su

procesoru tek posle prenosa u glavnu
memoriju
Sekundarna memorija moe biti:
On line( interna) masovna memorija sa
podacima i programima, odnosno vrsti disk
(HD) kapaciteta ~ 750 GB za savremene PC,
flopi disk (FD) ili disketa
Off line (eksterna) memorija koju ine
optiki spoljni diskovi i memorijski ureaji
(CD, DVD, fle memorije i dr.)

MEMORIJSKI SISTEM
FLOPI DISK (FD)

WESTERN DIGITAL 250

GB VRSTI DISK

MEMORIJSKI SISTEM

KE (cashe) memorija je blok memorija

za privremeno skladitenje podataka koji
e se ponovo koristiti
Smetena izmeu procesora i glavne
memorije
Kapacitet KE memorije je mnogo manji
od kapaciteta glavne memorije, a njena
brzina odgovara brzini CPU
CPU i HD esto koriste ke kao i web
pretraivai i web serveri

MEMORIJSKI SISTEM

Ke je sainjen od skupa ulaza

Svaki ulaz je skup podataka koji su kopija
podataka u nekom rezervnom (backup)
skladitu
Svaki ulaz takoe ima indeks koji
specificira identitet podataka u bekap
skladitu iji su podaci kopija. Kada se
podaci upiu u ke, moraju se upisati i u
bekap skladite
Sinhronizaciju vremena ovih upisivanja
kontrolie politika upisivanja (write policy)

MEMORIJSKI SISTEM

Dijagram CPU ke memorije

Moe biti formirana u dva tipa: L1 interno u procesoru i L2 brza
memorija izmeu CPU i RAMa, za podatke koje CPU esto trai

MEMORIJSKI SISTEM

STEK memorija- bezadresna registarska

memorija sa sekvencijalnim pristupom
magacinska memorija
Registri formiraju jednodimenzionalni niz
u kome su susedni registri povezani
kolima za paralelni prenos binarnih rei
Upis i itanje vri se po principu
poslednji upisan- prvi proitan
LIFO-last in- first out
Upis u stek i itanje iz njega vri se samo
na jednom mestu- u gornjoj eliji koja se

MEMORIJSKI SISTEM

1.

2.
3.
4.

Na osnovu izloenog, memorije moemo

podeliti prema:
Fiziki nain zapisivanja ( elektronski,
magnetni, optiki...)
Metod pristupa
Nain organizacije
Zadravanje podataka po prestanku
napajanja

MEMORIJSKI SISTEM

1.

2.

3.

Parametri memorije su:

Kapacitet memorije- koliina podataka
izraena brojem bajtova koje memorija
moe da prihvati i uva
Vreme pristupa- vremenski interval koji
protekne od dovoenja signala za
definisanje pristupa do zavretka upisa ili
itanja
Ciklus pristupa ili memorijski ciklusminimalno dozvoljen vremenski interval
izmeu dva uzastopna pristupa memoriji

MEMORIJSKI SISTEM
4.

5.

6.

Jedinica prenosa- memorijska re, broj

bitova koji istovremeno ita ili upisuje
Brzina prenosa- broj bitova, bajtova ili
memorijskih rei koje ureaj moe
preneti u jednoj sekundi posle
postavljanja uipisno-itajue glave na
poetak bloka ili segmenta podataka
Cena jednog bita memorije- odnos
ukupne cene memorije prema kapacitetu
memorije

MEMORIJSKI SISTEM

Proirena hijerarhija memorija raunara

MEMORIJSKI SISTEM

Za efikasan rad rad raunara potrebno je

da karakteristike procesora, memorije U/I
sistema budu izbalansirane
Zahteva se da memorije imaju veliki
kapacitet, veliku brzinu i prihvatljivu cenu
Problemi kapaciteta, cene i brzine
raavani su stvaranjem memorijskog
sistema koji koristi sve poznate
memorijske ureaje

MEMORIJSKI SISTEM

512 B
100GB
Brzina pristupa: 0.5 ns
Veliina:

64 kB

512 MB

1ns

100ns

5ms

Pitanja za proveru znanja:

1.

2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.

9.

ta je memorija i koji su funkcionalni delovi memorijskog

sistema?
Koje uslove svaka memorija treba da ispunjava?
Koje osnovne vrste memorija sadri savremeni PC raunar?
Opisati CPU registre.
Opisati RAM memoriju.
Uporediti spoljnu memoriju sa ROM memorijom.
ta je STEK memorija?
Prema fizikom nainu zapisa, metodu pristupa i zadravanju
podataka po prekidu napajanja RAM memorija je:
Skicirati hijerarhiju povezivanja memorija. Navesti okvirne
vrednosti za brzinu i kapacitet pojedinih memorija.

MEMORIJSKI SISTEM

Dizajn je zanimljiva re. Neki ljudi

misle da dizajn znai kako neto
izgleda. Ali naravno, ako pogledate
dublje, to je zapravo kako neto radi

Stiv
Dobs