Osnovni sistemi i sklopovi motornog vozila

Pod pojmom vozilo podrazumeva se veoma sloena maina ili mainski sistem,
sposobna da se kree samostalno (motorno vozilo) ili uz pomo neke druge maine (prikljuno
vozilo).
Sva motorna vozila, bez obzira na vrstu, tip, kategoriju i druga osnovna obeleja,
sastavljena su od osnovnih elemenata, sklopova, mehanizama i sistema koji omoguuju izvrenje
osnovne funkcije vozila. Izvoenje ovih osnovnih komponenti motornih vozila moe biti veoma
razliito, kako u pogledu obavljanja funkcije i poloaja na vozilu, tako i u konstrukcijskom smislu.

Prvi osnovni sistem vozila

je njegov pogonski agregat, odnosno motor.

Motor unutranjeg sagorevanja predstavlja, kao i svaki drugi motor, transformator energije koji, u
ovom sluaju, hemijsku energiju iz goriva transformie u mehaniki rad. Ova transfotmacija se, u
osnovi obavlja sagorevanjem goriva.
Danas se na motornim vozilima koriste razliite vrste motora unutranjeg sagorevanja.
I pored niza prednosti, ovaj motor predstavlja jednog od najveih zagaivaa ovekove prirodne
sredine. Sa druge strane, opti energetski problemi i ograniene rezerve fosilnih goriva, naroito
nafte, iji se derivati koriste kao gorivo motora SUS, usmeravaju istraivanja na poboljanje
efikasnosti pri transformaciji energije (smanjenje potronje goriva).
Svi ovi preoblemi nametnuli su i potrebu da se intenzivnije radi na istraivanju
mogunosti zamene motora SUS drugim vrstama pogonskih agregata. Poseban znaaj u ovom
pogledu imaju elektromotori sa napajanjem iz akumulatorskih baterija smetenih na vozilu. Krajem
19-og i poetkom 20-og veka postojalo je vie tipova vozila sa ovom vozila sa ovom vrstom pogona.
Zbog glomaznosoti i teine baterije i malog akcionog radijusa razvoj i proizvodnja ovih vozila
potpuno zamire u periodu od 1910. do 1920. godine. Nakon toga nastaje jo jedan period razvoja i
proizvodnje motornih vozila sa ovom vrstom pogona, kada dolazi do pojave specijalnih vozila ove
vrste koja se i danas esto koriste za unutranji transport u proizvodnji i naeleznikim stanicama
(viljukari). savremeni razvoj motornih vozila sa ovom vrstom pogona karakterie se intenzivnim
istraivanjima, ali za sada, bez znaajnih rezultata, (bar ne u masovnoj serijskoj proizvodnji ) osim u
nekim izuzetnim sluajevima.

Drugi osnovni sistem motornog vozila ine sklopovi i mehanizmi za

prenos snage od motora do pogonskih kretaa, tzv. sistem za prenos snage. Gradnja ovog sistema u
velikoj meri zavisi od vrste i karakteristika primenjenog pogonskog agregata, kao i od projektovanih
performansi vozila. Sistem za prenos snage ima zadatak ne samo da prenese snagu od motora do
pogonskih kretaa vozila nego i da izvri promenu oblika pogonskih karakteristika motora odnosno
promenu parametara snage motora.(Motorno vozilo sa svojim motorom mora u toku eksploatacije da
realizuje razliite pogonske sile, jer su i uslovi kretanja razliite: polazak, ubrzanje kretanja u krivini,
kretanje konstantnom brzinom, odnosno mora se prilagoditi reim rada vozila od strane vozaa
trenutnim uslovima eksploatacije da bi se kretalo na odreen zhtevan nain).
Sistem za prenos snage ima zadatak ne samo da prenese snagu od motora do pogonskih
kretaa vozila nego i da izvri promenu oblika pogonskih karakteristika motora, odnosno promenu
parametara snage motora.

Sistem za prenos snage, njegovi sklopovi, mehanizmi, koncepcijski i konstrukcijski se

izvode na razliite naine. Vrstu prenosnika snage najee odreuje vrsta ugraenog motora, a
zatim namena i kastegorija vozila, odnosno uslovinjegove eksploatacije.
Podela prenosnika moe da se vri po razliitim kriterijumima, a najee prema
nainu prenoenja snage. U tom smislu, postoje etiri osnovne vrste:
mehaniki
hidrauliki
elektrini
i kombinovani
Pri tome treba imati u vidu da ni hidrauliki, ni elektrini ne egsistiraju bez mehanikih
komponenata.
U optem sluaju, kada kada je na vozilo sa zadnjim pogonskim tokovima ugraen
motor unutranjeg sagorevanja kao pogonski agregat i to na prednjem delu vozila, mehaniki
prenosnik snage obuhvata (slika 1.) vie sklopova: spojnicu (1), menjaki prenosnik (2), zglobni
prenosnik (3), glavni prenosnik (4), diferencijalni prenosnik (5) i pogonska poluvratila (6). najee
se glavni prenosnik, diferencijalni prenosnik i pogonska poluvratila smetaju u zajedniko kuite,
inei zajedniki sklop-pogonski most.
Osnovni zadatak spojnice (kvaila) je da na adekvatan nain obezbedi spajanje i
razdvajanje motora (pogonskog agregata) sa i od ostalih sklopova prenosnika snage odnosno
pogonskog mosta. Razdvajanje se vri pri promeni stepana prenosa (bez razdvajanja ne bi bilo
mogue izvriti uzubljivanje zupanika u sluaju mehanikog zupastog menjakog prenosnika), a
postepeno spajanje posle razdvajanja u periodu zaleta vozila. Kod mehanikih prenosnika snage
najee se koriste frikcione spojnice kod kojih se snaga prenosi zahvaljujui momentu trenja koji
nastaje izmeu dve ili vie frikcionih povrina. Osim frikcionih, na motornim vozilima koriste jo i
elektromagnetne i hdrodinamike spojnice.
Osnovni zadatak menjakog prenosnika je prenos i promena parametara snage,
odnosno odnosno ostvarivanje na ulaznom vratilu pogonskog mosta (koji obuhvata glavni
prenosnik, diferencijalni prenosnik i pogonska poluvratila ) onih parametara snage koji odgovaraju
trenutnim otporima kretanju vozila.
Zglobni prenosnik (Kardansko vratilo) omoguuje prenoenje snage izmeu ne
saosnih vratila, a iji se meuosni poloaj moe da menja u toku kretanjavozila, to je obino sluaj
sa izlaznim vratilom menjakog i ulaznim vratilom glavnog prenosnika, odnosno pogonskog mosta.
sastoji se od zgloba i osovine
Osnovni zadatak glavnog prenosnika je prenos snage uz promenu parametara snage
(poveanje obrtnog momenta i smanjenje ugaone brzine pri toku snage od motora ka pogonskim
kretaima), uz, to je est sluaj, promenu ravni obrtanja elemenata. (Naime broj obrtaja motora je
mnog vei nego to je broj obrtaja pogonskih tokova i kako je zglobni prenosnik postavljen pod
pravim uglom prema pogonskom mostu to je potrebno da glavni prenosnik u pogonskom mostu
smanji broj obrtaja motora i da omogui pokretanje pogonskih poluvratila koje stoje pod pravim
uglom u odnosu na zglobni prenosnik.
Diferencijalni prenosnik omoguuje prenoenje obrtnog momenta, pri razliitim
ugaonim brzinama na leve i desne kretae odnosno tokove pri kretanju vozila u krivini, po
neravnom putu ili u sluaju nejednakih dinamikih poluprenika levih i desnih pogonskih tokova.
Pogonska poluvratila slue da prenesu snagu od diferencijalnog prenosnika do
pogonskih kretaa.

Trei, osnovni sistem

motornih vozila je sistem kretaa. Ovaj sistem, (7)

neposredno omoguava kretanje i neposredno je vezan za sistem za prenos snage (ako su u pitanju
pogonski kretai) i predstavlja zavrnu kariku u prenosu snage na vozilu. Koncepcijski se izvodi na
dva osnovna naina: u obliku tokova ili u obliku gusenica. Reenja sa tokovima su brojnija i
relativno jednostavna, dok je gusenini sistem slo+en mehanizam sa vie sklopova i komponenata.
Pored navedenih, motorna vozila mora da poseduju i sistem za obezbeenje kretanja u
eljenom prevcu, sisteme za zaustavljanje, odnosno brzo smanjenje brzine kretanja i dobro ponaanje
u toku kretanja. Ove funkcije preuzimaju na sebe sistem za upravljanje sa upravljakom
osovinom, sistem za koenje i sidtem zaoslanjanje. Svaki od ovih sistema moe da se reava na
razliite naine, sa razliitim koncepcijskim i konstrukcijskim reenjima svojih sklopova i
mehanizama o emu e kasnije biti vie rei.
Ulogu sistema za smetaj i uvrenje napred navedenih osnovni sistema obavlja tzv.
nosea konstrukcija. Ovaj sistem moe konstukcijski da bude veoma sloen. Kod putnikih vozila i
autobusa nosea konstrukcija se esto reava integralno sa karoserijom. Kod radnih vozila kao
nosea kostrukcija se esto koriste kuitea prenosnika snage. Teretna vozila obino imaju posebnu
noseu konstrukciju, tzv. okvir, na koji se postavljaju svi ostali sistemi sklopovi i mehanizmi,
ukljuujui i kabinu i tovarni sanduk.
Na kraju treba rei da u znaajne sisteme svih motornih vozila ulazi elektina i druga
posebna oprema i ureaji. Reenja u ovoj oblasti mogu biti veoma razliita, te ih je teko naelno
klasifikovati.

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.

spojnica
menjaki prenosnik
zglobni prenosnik
glavni prenosnik
diferencijalni prenosnik
pogonska poluvratila
kretai (tokovi)

Podela motornih vozila

Podela motornih vozila moe da se izvri na vie razliitih naina, ali s obzirom na
njihove glavne karakteristike u drumskom saobraaju moemo razlikovati sledee osnovne grupe
motornih vozila:
a) automobili- motorna vozila u uem smislu
b) vuna kola- traktori
c) prikolice
d) motorcikli
Automobili. Automobil je takvo motorno vozilo, kod kojeg je motor predvien za
vuu , smeten na samom vozilu, gde se nalazi i prostor za prijem putnika.
Traktor. Zarazliku od automobila traktor je takvo vozilo kod kojeg su gore navedene
dve funkcije potpuno podvojene, jer dok se na traktoru nalazi vuni motor, sam prostor za smetaj
tereta nalazi se potpuno odvojeno. Traktor se ne moe iskoristiti za samostalan prevoz tereta, ve ve
transport moe da vri samo vuom prikolice.
Prikolice. Za razliku od automobila i traktora prikolice nisu vozila koja se mogu
samostalno kretati, jer nemaju pogonski motor. Prikolice se mogu upotrebljavati samo u zajednici sa
automobilom ili traktorom, jer one rapolau samo sa prostorom za smetaj tereta ili putnika, te se
moraju uvek vui od strane vunih vozila.
Motorcikli. Ova vozila su takoe slina po svojoj funkciji automobilima. Imaju svoj
vuni motor a takoe raspolau i prostorom za smetaj putnika ili tereta. Po konstrukciji se meutim
bitno razlikuju od automobila jer imaju samo 2-3 toka, mali kapacitwet nosivosti, a mogu da imaju i
svoju prikolicu, koja ini tada sastavni deo vozila.
Ovde moramo napomenuti jo i tzv. vune vozove-auto vozove koji su sastavljeni od
jednog vunog automobila ili traktora i vie prikolica, na koji se nain moe osetno poveati
kapacitet prevoza.
Gore navedene grupe motornih vozila mogu se dalje podeliti na razne naine, ali
uglavnom na sledei nain:
1. prema nameni
2. prema vrsti goriva koje koriste
3. prema vrsti pogonskog agregata
4. prema nainu gaenja putai po prohodnosti
5. prema konstruktivnim osobinama (po poloaju motora, pogonske osovine , broj osovina)
6. prema korisnoj nosivosti.

1. Podela motornih vozila prema nameni

Prema nameni motorna vozila se mogu podeliti:
a) vozila za prevoz ljudi
b) vozila za prevoz tereta
c) specijalna vozila
d) vozila za vuu
e) prikolice

A) U vozila za prevoz ljudi ubrajaju se: putniki automobili, autobusi i motorcikli.

Putniki automobili slue za prevoz od najvie 6-8 putnika.Oni su vrlo razliiti po
konstrukciji i izrauju se sa otvorenom ili zatvorenom karoserijom, zatim tipa kabrioleta, koji se
moe otvoritit ili potpuno zatvoriti.Glavne karakteristike putnikih automobila su sledee: velika
brzina kretanja , velika elastinost pri vonji, lako ubrzavanje,lako i postepeno koenje, lako
upravljanje vozilom, dobra vidljivost za vreme vonje itd.
Autobusi slue za prevoz veeg broja putnika. Razlikujemo autobuse za gradski saobraaj,
autobuse za meugradski saobraaj kao i turistike autobuse.
Gradski autobusi slue za prevoz ljudi u gradovima, imaju neto manji broj sedita a
vei broj mesta za stajanje. Mogu se graditi i prema potrebi za veliki broj putnika, ak i za 100-120
putnika. Mogu biti jednospratni i dvospratni.
Glavne karakteristike gradskih autobusa su: osrednja brzina kretanja s obzirom na
dozvoljene brzine u grasdskim sredinama, velika mo penjanja, mali poluprenik okretanja, sigurno i
postepeno kretanje.
Meugradski autobusi slue za prevoz putnika izmeu pojedinih gradova i mesta, tj. na
vea odstojanja. Za razliku od gradskih autobusa nemaju mesta za stajanje ve iskljuivo sedita.
Grade se za manji broj putnika od oko 40-60 mesta.
Glavne karakteristike meugradskih autobusa su: dosta velika brzina kretanja, neto
manja ubrzanja i neto manja mo penjanja nego kod gradskih autobusa, sigurne konice i
mehanizam za lako upravljanje vozilom.
Turistiki autobusi predvieni su za due ture-izletnike vonje-sa duim vremenom
trajanja i na vea odstojanja.
Glavne karakteristike turistikih autobusa su: velika brzina kretanja, vea mo
penjanja, lako ubrzavanje, sigurne konice, dobra amortizacija (priguenje) vertikalnih ooscilacija.

B) Vozila za prevoz tereta-teretni automobili (kamioni)

Teretni automobili slue za prevoz razliitog tereta, mogu biti sa otvorenim sandukom za
teret, sa sandukom pokrivenim ciradom ili potpuno zatvorenim sandukom (zatvorenom karoserijom).
Kod veine tetetnih automobila sa otvorenim sandukom mogu se sve tri stranice
sanduka otvaratiradi lakeg utovara i istovara tereta.
Sanduk sa ciradom obino je takve konstrukcije da se cirada i njeni rogovi lako skidaju
tako da izmeu ove karoserije i otvorenog sanduka za teret nema nikakve razlike. Kod sanduka sa
ciradom kada je cirada postavljena otvara se samo zadnja stranica.
Zatvoreni sanduci-zatvorene karoserije na teretnim automobilima grade se za prevoz
tereta i robe, koje treba sauvati od atmosferskih uticaja, kao i za robu podlonu kvaru u kojem
sluaju je karoserija takve konstrukcije da odrava stalnu temperaturu.
Karoserija moe da bude i u vidu cisterne za prevoz tenosti ili u obliku korita za
prevoz poluvrste robe. Radi ubrzanja istovara razliitog graevinskog materijala (zelja, pesak, oder
ugalj) grade se karoserije za izvrtanje pomou mehanikog ili hidraulinog ureaja.
Teretni automobili danas se grade slino autobusima sa isturenim mestom za vozaa i
kabinom u kojoj se nalazi motor.(prednosti u odnosu na sluaj isturenog motora sa povuenim
seditem vozaa su: manji razamak osovina, bolji raspored optereenja izmeu osovina, lako
upravljanje bolja preglednost za vozaa vei prostor za smetaj tereta itd.)

Teretne automobile moemo podeliti i sa stanovita njihove nosivosti, koja iznosi od

0,5-10t korisne nosivosti i sa povrinom tovarnog sanduka od 2-14m 2, koja se obino odreuje
prema vrsti tovara.

C) Specijalna vozila
U ovu grupu vozila moemo ubrajati:
1) komunalna vozila (vozila za polivanje i ienje, za iznoenje smea, za ienje
kanalizacije, za odravanje elektrinih postrojenja, za prevoz oteenih vozila itd.)
2) poarni automobili (auto cisterne sa crevom i lestvicama, vozila z prevoz vatrogasaca)
3) sanitetski automobili (za prevoz bolesnika, za dezinfekciju i dezinsekciju)
4) pokretne radionicei prikolie (za razne radove i potrebe)
5) automobili za ptrebe pote, biblioteke
6)automobili i prikolice (za graevinske radove, valjci, auto kompresori, autobetonske
mealice itd.

D) Vozila za vuu
Mogu se razlikobvati dve vrste vozila za vuu traktora:
1. sedlasti traktori (razlikuju se od teretnih automobila u tome to nemaju svoj tovarni sanduk,
ve rade sa specijalnom poluprikolicom, koja se svojim prednjim krajem oslanjaju na zadnji deo
asije traktora)
2. traktori za vuu (razlikuju se od teretnih automobila u tome to nemaju svoj tovarni sanduk
ve rade sa prikolicom koja je zakaena za traktor te traktor vue za sobom prikolicu)
E) Prikolice
Prikolice su vozila koja nemaju svoje pogonske motore, ve imaju karoseriju ili tovarne
sanduke sline kao to imaju teretni automobili koji ih vuku za sobom. Psotoje prikolice za prevoz
putnika i prikolice za prevoz tereta.
Prikolice za prevoz terta se grade sa jednom, dve iliak i vie osovina. Na jednoj osovini
prikolice mogu imati po dna etiri ili vie tokova. Ove poslednje imaju veliku nosivost i
upotrebljavaju se za prenos tekih maina ija masa se kree u granicama od 60-120 t.
Upravljanje prikolicama se vri na jedan od sledeih naina:
a) prikolica poseduje obrtno prednje postolje, tako da se poteznicom okree cela prednja
osovina sa tokovima.
b) postoje prikolice kod kojih se prednja osovina ne zakree, jer nema odbrtnog postolja ve
se okreu samo rukavci prednje osovine zajedno sa tokovima
c) specijalne prikolice koje mogu da imaju sve tokove zakretne i koji se kreu pod dejstvom
poteznice pomou spona upravljakog mehanizma i rukavca tokova.
Konice prikolica su automatskog dejstva i to: inercijalne ili pak vazdune konice sa
sabijenim vazduhom. Postoje i konice sa elektromagnetnim dejstvom.

Podela prema vrsti goriva koje koriste

Za kretanje motornih vozila koriste se sledee vrste pogonskih goriva podeljena prema
njihovom agregatnom stanju:
a) tena goriva (benzin, petroleum, nafta, gasno ulje)
b) gasovita goriva (prirodni gas (zemni gas, barski gas) , vetaki gas, permanentni gasovi,
teni gasovi)
c) vrsta goriva (ugljena praina, drvo obraeno u gasogeneratorima )

Podela prema vrsti pogonskog agregata

Podela motornih vozila moe da se izvri i po vrsti motora, koji slui za njihov pogon. Motori
sa unutranjim sagorevanjem koji se primenjuju za motorna vozila mogu da se podele:
a) po radnoj zaspremini motora
b) po broju cilindara
c) po vrsti hlaenja
d) po nainu rada motora
e) po rasporedu cilindara

Podela prema nainu gaenja puta i po prohodnosti

Po nainu gaenja puta motorna vozila se dele
a) na vozila sa tokovima (sa pumpanim gumama, sa nalivenim punim gumama, sa elinim
obruima)
b) na vozila sa gusenicama
c) na vozila sa tokovima i gusenicama
Po prohodnosti motorna vozila se dele:
a) drumska motorna vozila
b) terenska motorna vozila

Podela prema konstruktivnim osobinama

Najea podela motornih vozila prema konstruktivnim osobinama je njihova podela prema broju
osovina i nainu pogona. Motorna vozila mogu biti:
a) dvoosovinska
b) troosovinska
c) etvoroosovinska
Velika veina motornih vozila je dvoosovinska, meutim kod autobusa i kamiona, retko kod
terenskih putnikih automobila, sa poveanjem njihove nosivosti poveava se broj osovina. Razlog
je sledei: usled poveanja teine vozila osovinski pritisak odnosno pritisak po jednom toku, bio bi
isuvie veliki, te bi se putevi brzo kvarili ili bi dolazilo u pitanje izdrljivost mostova.
U poetku je bilo dovoljno udvajanje zadnjih tokova kod tekih vozila, ali se to kasnije
pokazalo kao nedovoljno i dolazi do uvoenja dodatnih osovina.
Pogon motornih vozila moe da bude:
a) preko prednje osovine

b) preko zadnje osovine ili obe zadnje osovine

c) preko svih osovina

Podela prema konstruktivnim osobinama

Korisna nosivost zavisi od vrste i namene samih vozila. Na primer korisna nosivost autobusa
rauna se prema broju putnika koje moe da primi. Teretni automobili izrauju se poev od 0,5 do
10t korisne nosivosti. Najvei broj fabrika proizvodi teretne automobile od 1,2,3,5,7,10 tona korisne
nosivosti.