Dr Lidija Vucié PEDAGOSKA PSIHOLOGIJA Uéenje (VI dopunjeno izdanje) Centar za primenjenu psihologiju Dru&tva psihologa Srbije Beograd 122!Uredivaéki odbor: Bora Kuzmanovié Stevan Radovié Tatjana Babié Slog: Elizabet Aksentijevié Izdaje i Stampa: Centar za primenjenu psihologiju DruStva psihologa Srbije Beograd, Du8ina 7/II| SADREAG PREDMET I PROBLEMI PEDAGOSKE PSTHOLOGIJE ISTORIJSKI UVOD Teorija evolucije Psihuiogija ugenja.. Mentalno teatiranje METODE Metoda paralelnih grupa Znaéaj kontrolne grupe Ujednaéavanje grupa Metoda uporednog ispitivanja ponocu paralelnih grupa.. UCENTE Znaéaj udenja Oblici udenja NAPREDOVANJE U TOKU UCENIA sKeivulje uenja Peato i1i visoravan krivuje udenja Praktiéna primena poznavanja toka udenja |... UCEMJE TUMOR Unor Fluktuacija rada | : Fizigki, organski, socijalni i psiholoski uslovi ugenja Radne navike i njiheve obzazovanje METODE UCENJA . Ugenje raspodeljeno na vreme £ koncentrisano udenje. Globaino i partitivne udenje Aktivno udenje 5 MOTIVACIIA ZA UCENIE G Cilj ili namera da sa neto nauci Interesovanje.. Prijatnost, neprijatnost 4 stav prema gradivu Stepen aspiracije nee Rok Poznavanje resultata +Pohvala i pokuda Saradnja i takmiéenja ~“Uspeh i neuspeh StranaPREDMNET T PROBLEM PEDAGOSKE PSIHOLOGIJE Krajen proSlog 4 pogetkon ovog veka pedagoska pothologija se nazivala *psinologija 2a vaspitage" 111 *psiholo~ pein zaneatavnite", U *psihologijama savaspitate” odiéno su prvo Pkigina"princiel opice pethoiegije, a posie toga su davana uput- seea7a aSinove’ peiseru'a skoiskaj praksi" 41) "primenu u vaspi- Einjats meajetia, jasno je da, s obsiron na stanje u tadainjo} SeEpeloghfio ues veere alje goglo ni da Godje do stvarne prinene Peinologkin’ prinespa w pedagosko} praksi. ‘Selagusea pathologija kao sazostalna naugna dis clolina ofornljena Jo possekon dvadesetog yaka. Njenim osnivate Ghatra se aneriki psiholeg Torndaje (vera Lee Thorndike) . OF je 1902, godine napiaao ores Kaligé'sa nasiovon. "Pa da go I~ ee eens Log t g2” (reducational Psychology"), w Kojo} je detintaac osnovne problene kojia se ova nauka bavi.” Drugo, Ho$ireno dzdanje ove kajige zaslo jeu tri toma 1913, 1 1934. Eodine tuto deca je pretstavijalo najznagajnija knjigu u ovo} SCUSes? torndajk smatra da 90 Qenovni problemi pedagoSke poiho- logije: 1, Upoznati Zovekay 4 21 Otkrith kako se Ljudska priroda menja pod uti- cajem vaspitanja. ‘Woglo bi se reé4 da su, w t2vesnom snislu, to 4 sada problemi kojina se pedagodka psinologija bavi. U stvarl, pr— sue tin probleta je znatno Siri, taxo da 3e njime bavi celokup- Ni psthologija, ali njezova _ posnavanje predstavlja predusiov 23 prougavanje drugog probiena koji je specifigan za pedagoSku psi- Rologiju. Od avog osnivanja pedagoska psihologija se kao nauka falagi'u stalnon dinaniékon razvoja. U toku tog razvoja dosta su alii proSirivali ckviri pedagotke paihologije, pojedinaé- Ai problemi Kojima se ona bavi, kao i problemi kojima se u pega~ Gagosko} psthologiji u izvesnom period pridaje posebna painja. ‘Ako pogledaro kako savreneni psiholozi definiSu pedagodku psthologijus viseceno da tu postoje izvesne raziike. U Stvaei, paiholoci u razlifitim zenljama, iako upotrebljavaju ists haziv. (Blucational Psychology na engleskom, Psychologie educatt eerie na francuskom, feaerormwecka& newxorcrué na ruskom £ Paaadogische Psychologie na nematkon), razlikuju se u svom shva~ fanju ce nautie disctpline./cnglocks 1 amezi&xi patholozi peda~ Godda paihologije cdredjujd-kao psthologiju cbrazovanja, dok sov- Jetskin francuski nemag Shena eksperimenta sa paralelnin grupana u kone se Aspituje trajnest uticaja nezavisne ha zavisnu va- rijablo Tabele 2 Ekeperinentalne wonerolna grape a prirer, treba ispitati da li utenje latinskeg Jeztka pozttivno utise na bogutstvo recnike matersiey jen Prethodnom testiranju ispituje se bogatstve retnite satecniey je 2ika kod svih subjekata i na senovs tog testivanje wet ee seed fatavanje grupa (o ujednatavanju grupa, kao 1 o dsobicame u done edu ko}th se ujednatavanje veil, bige roti kasolse). O oven oa= periment grupe se moraju ujainatavati po inteligereijsy coraene 4 poly. Eksperinentalna grupa atredjeno'vrene {eeeine’ douine tee na) uei latinskd jezik. Kontroina grupa gacne Uti, Poste sdeedoce Bog vrenens (godinu dana) u obena Jrupang ponove ge asbitese be Jatetvo retnika u maternjen Jesiku, Ieracunava se napscaey exes Porimentaine i napredak Kontioine Grupe i odusiaenven deacon od BEvOG Napretka dobija se stvarni napredak eksperinestaine souges fkolako Je taj napredak statistik: snatajan mote se san ijeeiee Ga weenje Latinskog jezika poritivno uise na porast agenthe e 2maternjen jeziku. Napredak koji nije statiscitki znagajan ukazu- Je na to di venje latinskog jezika ne utiée (111 bar ne u do~ ha poveéanje fonda rect u raternjem jeziku. ‘ako je utvedjenc da postoji pozitivan utica) u- Zenja lacinskog jezika na povedanj2 reénika U maternjem jeziku, moze se dalje ispitivati trajnust tog uticaja. Posle izvesnog Yeerena u kone nijodna grupa nije vila latinski jezik, u obena Qrupana se ponovo ispituje bogatstvo retnika maternjeg jezika. Teragunava se razlika izmedju ovog ratestiranja 1 testiranja pre potatka exsperinenta u eksperimentalno) i u kontrolno} grup. Razlika w Kontrolno} oduzima se od razlike u eksperimentalno} grupi i dovija se Sist napredak eksperimentalne qrupe. Tspitiva- Ajem statistizxe znagajnosti ovog napretka utvrdjuje se da i je UZenje latinskog Jezixa trajac uticalo na poveéanje reénika ma~ sernjeg jezika ili nije iu eksperinentu sa paralelnim grupana mote da se upotrebi | shena, koja so vidi u tapeli 3. voLjnoj meet) ‘nabela 3, - Druga shana eXaperimenta aa paralelnim arupama . uti B vst 5 Eksperimentalna grupa Kontrolna grupa Ako se reaultat eksparimentalne grupe u uéonju B osnati ca &, a get resuleat u konzrolno} grupi su K, krajnjt rezultat exsperimenta izragunava se po formuli: D = E ~ K, Na os~ Rov statistisne magajnrsti ove Fazlize (0) zakijutuje se 0 efekeu usenja Ana uenje 8 Ova shea eksperimenta sa paratelnim grupam pri- nenjuje se 111 kad ved postoje ujedaatena grupe 111 kad Je neno~ Guée veSits ekaperinentaino wjednaéavanje gropa, pa se ono vrSi statistickin putem. ZNAGAI KOHTROLNE GRUPE Ranije ou paiholori testirali jednu osobinu kod grupe subjekata,verbali ce subjekte u nekoj aktivnosté 1 onda po~ jovo testirali prvu osobinu ked svih subjekata. Na osnovu utyr~ Gjone razlike iznedju pevog 1 drugog testiranja pstholozi su zak- Ljuéivali o veli@ini uticaja verbanja odradjene aktivnostt ne 1s~ pitivans osobinu. Podact o eransferu (s28to su to uglavnom bila ispitivanja trangfara) dobiieni na osnovu takvih ekspecimenata DILL su nereaino visoki. U stvari, njih nije tretalo tumaéitt sa— Ro dejstvom vegbanja U coku eksperinenta, jor su rezultata u nak= hadnon tesciranju bar delimi@no bill posiedica izvesnih. Lakust vai \avezbanosti iz prathodnog testiranja. Subjeket obiéno 2 | | | reSavaju iste 111 veona sligne testove u prethodnom 4 naknadnom Teseiranju. Cim prvi put reSavaju test subjekti stitu tzvesno {Skustvo, tako da ono utize na postizanje boljin recultata u nak~ nadnon testiranju. Uvodjenjem kontrolne grupe odstranjuje_s¢_dej~ Seve prethodnog tastiranja, poste Je i kontgolna grupa podvrgne Sy Eidtnocise i maereame® teseiFaniu Beye taKo da ako su subjekti deca, odnosno ugenici, njihov boljt Uspea u naknadnom testiranju moze se delimigno pripisaci 1 nji~ hevon visen kalendarskom, odnosno unnom uzrastu. Uzimanjem uv ob- tie revuleaca Kontrolne grupe u oba testiranja, eliminiSe se uti- Ga} koji je Sazrevanje moglo da ina na rezultate eksperinenta. USEDNACAVANJE GRUPA Da bi so mogla vzsits poredjenja rezulsate ek perimentaine 4 kontrolne grupe, osnovno je pravilo da grupe mo~ Taju biti ujednatene po svim faktorina osim eksperimentalnine Jjednaavanje treba dase vr3i po zavisnoj varijabli i po onin ssobihand Koje sua koreleciji s njom. Recino;~ da u-navedenon primera o-Tspretvengeutiesja uterja latinskog jezika na bogat~ Bevo maternjeg jezika grupe nisu ujednagens po inteligenctji, Ajihove rezultate kasnije ne bi bilo moguée porediti posto bi se faglo reéi da je do veceg napretka eksperinentalne grupe mode Gosle 2bog vecih intelekeualnih sposobnesti subjekata U exsperi~ Reatalno) grupi. Subjekti se gotove u svin exsperimentima ujed~ hagavaju po pola £ Gzrasth, a testo i po sccilalsom’po¥eklu,ob— Fazovaaju-roaiterja, itd., jer 1 to nogu da budu faktoxt ayino~ tog boljeg #1! siabijeg uapeha u naknadnom testiranju. Ujedna~ Zavanje treba izvrSiti po avim onlm osobinana koje bi mogle da Smaju 2nagajnijeg uticaja na resultate eksperinenta. Ujednaéavanje grupa nose da se vrSi'na vise naq Sina. Opisadeno one koje statrarc najveinijin. i. Kao najpoljs nain saatra se ujednadavanje grupa po parovina. Testiraju se svi subjekti iz exsperimentalne Grupe | veliki broj drugih subjekata od kojin treba izabratt Gne koji Ge sainjavats Kontroinu grupu. Za svakog subjekta eksperinentalne grupe trail se njegov par, tj. subjekt koji ima {sti rezultat na testa kao on, za Kontrolnu grupu. Ili, testi- amo veliki bro} subjekata pa nalazimo subjekte sa iatim rezul- Eatina, jednog od njin stavljazo u eksperimentainu, a drugog u kontroina grupu, Tako dabijamo dve potpuno jednake grupe: za Svakog subjekta ¥ eksperimentalno} grupi postoji u kontrolno} Gropl subjeht sa tstim rezaltatom na testy. vada se ovaj nafin Ujednatavanja grupa smatra najboljin, on ima nedostataka, zbog kojih ga ja testo nemoguée ili veona tesko primeniti a eksperimentu. Da bi bilo moguée tz 25uedani zakijuset bro} subjekata. bro} subjekata o sa istin rezulta ganju. Drugo, testo se dve il vise’ varijabii Parova subjekata sa. 43 JaBTE.Konaéna, toed Subjekata, a on rugin eksperiment ina, otpacine jeuan su jekt bilo Banja’ 5a di gov par iz druge grupe. ova) natin moze da bu dase izvuku nikesvt Lense, ekeperinents ang. liste sa_pravi gli na testovina tina med: Est U tom Sludaju tesko in 1d@ tako veliko da zakijucet. ujednazavanj jeu ovon slugas jer, posto imano parove subjekata tin 1z’koje grape, ako eksperinent dugo traje osioanje na gta veliki da bi se iz ekoperinents opubie on J, Sesto je potrebro Lapitati preterane weliby 33 50 veenenski cametna’ geaniten, pa je nemoguce Jy subjektina kaj! nan stoje na pargorae 2 defava se 1 da je hagi parove subjekata je Subjekata na osnovu broj “dolazr door ju duplo u poredjenja nora da otpacne 1 ‘nje~ eksperimenta ne mogu 2, Drugt pain wjednaavanja grupa jeste prav- Ine 4 kontrolne grupe ima prona kojima se ujednaés koyr Je -prvi-na rang listi stavija'se aj ygruu grupu, siedec Listi stavija ‘seu pr treba da budu u isto) sludajavi, (tj. ékstren Bang lista 1. 0 - g 20132 2k 31131 > x ago le 521272 & 62125 2k 72 aza ok 8. 120 2 9. ig 10. 116 = x us 2K 12) 0 SB Bolith, 50% sredn. kone 5@ Ujecnacav: grupe, onda tik grupa, deinin Grupa na ognovu rang liste, 26 a dva u prva grupa, vu grupu. Prvi i poslednji na rang lists seupl, Zato Bto Su Ponodu rang liste. ultata koje su subjexti posti— vanje vesi. Subjexe jednu grupu, sledeéa dva itd. Poslednji na rang to obigno ekserenni koji se najbolje potira ako su cba Raprave grupe, veil Se stackgeleea”preraba eee AEP H"ulone datsta Jeanace Lit seat yereeetde za premest, razlike i2hedju njih, Ukoliko ee fe eee? Ke statiseisus enadajnes . Kh subjekata 1 Jeane drupe w drtge teeteee ies vese se premeftanja ne- ‘anja su izratunate statisticke vied. hosti za jednu 1 drugu grupu), pa se satin po hovo proverava statistisk izmedju grupa. 20 se rad! ujednagene. 3. Treét natin siigan je aS, 208°, Jednostayniji. ovde seu eeki'g jin {254 najslabljin- pe anje-vr8iz Rad so aubjext eistitka znad feo se to ra a znatajnost razlike Prethodno opisanom, ali EUpy stavija po 256 naj- uspenu na-testa prone ti-tako podele u ave ‘ajnost razlike szmediu ai pri pravijenju para~ | | | | | | - Cesto, narodito kad se radi u Skolt, eksperi~ mentator ne moze da pravi grupe kakve on Heli. Na priner, a Sko- LL je ob{éno moguée uzeti jedno 11 vi8e odeljenja kao oksperi- nentalnu grupu i jedno {11 vise odeljenja kao kontrolnu grupu. Skoro nikada nije moguée praviti nove grupe uvenika, prema bilo kone od ranije opisanin postuzaka. U takvin slutajevina, kad je nemoguée eksperinentalne ujednagavanje grupa vréi se stattertoro ujednadavanse. Statistitka kontrola Ujednacavanja grips vrs ee ponocu analize kovarijanee. U ovo} analizi polazi se od pret= postavke da su razlike izredja rezultata v naknadaon test donekle odraz cazlika Teseqye-revultata U-prethodnon tes is Zato se prvo VrS{ analita varijanse; pa sé zatin na Osnovu kore lacije t2nedju rezultata aveju grupa veil “prilagedjavanse” dobl~ jenth vrednosti. Ovako "prilayodjene” vrednoati odgovareju vred- nostima koje bi'se dobile da u prethodnom testiranju nije bilo nikakvih razlike iznedju rerultata eksperimentalne 1 konerolne grupe, Na ta} na&in se statiscitkon kontrolom prilikom obrade re- gultata vrSi' statistitko ujedratavanje grupa. Ova} se natin, ebog Zestih tedkoéa oko eksperizentalnog wjednaavanja grupa, vrio mnogo upotrebljava i sratra se,po avojo} preciznosti, jednakin eksperinentalnon ujednagavanju grupa. METODA UPOREDNOG ISPITIVANJA POMOCU PARALELNIH GRUPA Metoda paralelnih grupa ne mora biti upotreblje- ha samo u eksperimentu. Cesto iz hunanih razloga nije moguce eksperimentalno ispitivati nexs problene. Kao primer nogu se na~ vesti mnogi problemi tz soctjalizacije deteta. Deca se iz huranih razloga ne smeju 1iavati druS:va i osnovnih uslova Zivot. Ipek, moteno da vrSino poredjenja stepena soci jalizacije dece koja ea rasla pod razliGitin uslovina, da bismo utvrdili utica) pojedi- nin uslova na razvoj ‘socijalizecije deteta. U takvo} vrsti tspi- tivanja uporedjuju se ideneiéni blizanef (kod kojih je jednaka nasledna osnova) I1{ veliki Bre} deco Koja su raela pod razli- tim ekonomskim, socijalnin i kulturnim ualovina. U ispitivanju Parova identiénin blizanaca biraro parove kod kojih je jedan od blizanaca odfastao u povoljnina drugiu nepovoljnim sredinskin uslovima //Wa ta} natin mogu se uporedjivati deca koja su rasla u porodN £ ona koja su rasla u domovina, U ovakvim studijama kontrola pojedinih uslova vr8i se takodje statistigkim puten pomogu parcijalnin korelacija. Mote se reci'da studije uporednog ispitivanja koriate eksperiment koji je {zvrSila sama priroda ili drustvo, Stavijajuéi neku decu u povoljne, a drugu & nepovoljne uslove za razves, 27uslovijeno sazrevanjen. Individua mote da ui izvesne stvart tek weretradjenom stupnja zrelosti. Na primer, dete je tek na odre” Recon usraatu ~ oko 6-7 godina ~ zrelo za nastavu Gitanja 1 pi diene" Velbanje 1 atenje su najefixasniji u vrene kad je inéivir $0nse ota za tu vrstu velEanja ili utenja. tbog toga se gesto sua rea tzcelosti, gotovost! iii spremnosti dece za nastavu poje~ dinih predneta. postoje radnje koje su preteinc posledica sazre- vanja, dok su druge radnje preteino posiedica uenja. Ispitivanje BiG2tinog ueicaja wenja ii sazrevanja vr5i se ponod netode Prgdnatenih grupa. Zspituju se identigni blizanct i11 deca koja ‘ieiiednagens pe uzrastu 1 veStini izvodjenja radnje koja se is- Bfeujes Eksperinentalna grupa velba odredjenu aktivnost, pa se Posle izvesnog vrenena utvrdjuje da 14 kontrolna grupa bez ikak~ vos tii sa mnogo manjim periodon vetbanja, moke da postigne iste YOlultace koje je postigls eksperinentalna grupa. Miigard (iilgard, 1937) je a toku 12 nedelja in- tenzivno vezbao grupu male dece u zakopCavanju dugmadi, upotrebt eepeie'L upenjenju uz lestvice. Kentrolna grupa nije imala ni~ Jakveg velbanja. U tpitivanje posle vezbanja eksperimentaina wieveybiia je zhatajne olja ad kontrolne grupe u vrgenju sve EyPoctivnoset. Medjutim, posle sano jedne nedelje veZbanja kon~ frolna geupa postigla je sste rezultate u penjanju uz lestvice kao oksperimentaina grupa, Yada je posle tog perioda vetbanja Rokercina grupa napredovala 1 u 2akopéavanju dugnadi i upotrebt xefera, ajeni vezuitati bili su znatno slabijs od requltata eks- Botinentaine grupe. Ailgard je na osnovu oveg eksperimenta zak- P§isie da penjanje uz lestvice pretezno zavisi od sazrevanja, Jae 50 Zaxbpeavanje dugnadi 1 upotreba makaza preteino nautene raanje. “ MekGro (McCraw, 1935) je oksperimentalno tspiz tivala na blizancima veéi bro} aktivnosti 1 doSla je do zakljud~ Ka da na aktivnosti koje su necphodne za normalan fazvoj indivi; Sue veona malo utie velbanje, odnosno da one pretezno zavise od Sazrevanja. Takve aktivnosti su: la¥enje, hodanje, hvatanje ruq Kon, Led) Akeivnosei koje nigu neophodne za normalan razvo} in- dividue pratetno su uslovijene utenjen. U ove aktivnosti spada- ju: skakanjo, plivanje,klizanje itd. Kale se da Je utenje menjanje individue izazva~ no delatnoés sane individue. Medjuin, postoje 1 druge promene Cakodje izazvane delatno&éy sare individue. Jedna od njih je u~ mor. Ked Sovak wei Javijaju se dve antagonistiske pojave: sta~ Tan porast ufinka rada used vetbanja 1 opadanje uéinka usled unore.Unor je kratkotrajna promena, koja se relativno lako 4 brzo otkianjaj nasuprot tome, promene nastale uéenjem relativno au txajne. 3 druge strane, promene nastale usled unora su nega~ Qivnes-dox su promene nastale utenjem posilivae, progresivne Na osnove avin analiziranih karakteristika wee nja profesor Stevanovic daje slededu definiciju: udenie Je pro grestuno ¢ relattono trajno menjanje individus nawtalo pod utt- Sajam eredine & taaavano potrebana individue koja ea manda. 292NACAT UCENIA Ba) uSenja je veona velik 1 kod S4votinja (na- DEMS ,vEtth) a 4 kod’ ajudi. Covek udi da se prilagadjees deed tar godsd dyet¥i+ 4 fakodje" da menja sredinu da'bi Je bolic oetiee SO°Gf ANoUIA potrobana. kad ne bi bilo uenja Loven Pole PFtlay Tjudi aeeea8s 28 Sluti svojin iskustvon, vee ni iskustvon dresth takodje dolazi utenjen. SougK Golezi do avin tekovina do kojih Je ijudsni oe’ g a Tree ntl; Ueenje koje se prenosi s genécacije na geneceeiwy nui~ Nasuprot njemu, postoji popred: Od Jedna Gre ptenée, Strenje kulture od Jednog hafeda va Boonie od jedne grupe ijudi na drugs. OBLICI Utena Qenovnt oblict 111 natint po kojina se utenje od Ueda 2s, Massene ‘uslovijavanje, instrunentalne setae! jones Of ubenje putem uvidjanga, Uslovi javanje Je najJednostavntyt oblik usenja- vane tude Je 2routavaa it postavio gotove sve poineina une ase LogPP FUME flztolog Pavlov. sense pomsdu uslemee ee ere Jo neat en Povezivandy dve dzafis privodne tli Seng woe eese, 288 2, Peutraine, a kad. je uspostavijen uslovnl dertenes ego setae Bis Secanstacin, Sto uslotna dead tzaziva odyowee Kos se senses P10 vezan sano ta pritedey arges Uslovljavanse Je najéo8ss oblik ugenja male dece Sve vageecefodine Hivota. Pomodu uslovijavana dace sei eee ya Bogntetive 4 MaGerske navike. (aavike beastenjet oe goto" Tjavansen gee crevay Elatoce, urednosety dea.) Reniae BEaznde™ aovinde, <2ve redie 1 tele, jar odvasiija aces Mas tpe e ustoy Sra Betoet,Yisin oblika ubenja. Ipae, usloviganveic tess ve Sodinseg #,2¥0ta+ mada ono haaitje nije take Seats Keone aya Godinana divaca, Tovezujudt orincipe klasitnog Pavlovijevoy usiov~ tarpt" 22 G8 Zorndaskovin zakonom eekta, amectis eeieey Ge1oe7 innerameinne®) Ustdnovijava nove veatu uated keanpe peey Ses jo usioeisait’s 111 operantaim ualovijavanjen Gir aes Ts deat asvipavanse eftkuaniji obi uends ake cotter eeeEs 4o8 Kiko bLvagthe ROrsae,Indiviaul, oanosno ake: protsvens eaten toy kako bi'se to arcs Loy ako Je heposreine petkeopien sae! seohcekAte 22 Kod ino trunencalnag uatsersereny POeREeRLIen Sadao arafatts 32, d0die te" cdgoroce na ualcvne aed Teen Sete Fotna drat 411 potkroplienje predatavija neseaceeag cavande 30 eagovor, drugin retina, uslovnt odgovor siu%i kao Anatrunent. za doladenje do eflja {it zadovoljenje, subjervore neteeee instrunentalns uelovijavanje Je eslik, ponogy ko ae dagecnge 12) dere bey Seley se Aaplatensec Znaéaj neposrednog potkrepljenja, iiredio Cieave sisters deeta- Gjivanja (potkrepijivanjs) zonocs kojin Je on veora uspedee atic Hlvotiage hajcasnoveonijin aktivnostinn. tajved! bros petsentn veltina Eovek saviadjuje ponoes snstrunentainey uslosljavense Fored toga," instrunentaino wenje anatajns Je fu resvoie toeo= Kovog ponadanja i nekih kazeetertstihe fitnosrs. Ma seigelins instranentalnoy utande skiner Jo cnpovae Sedna novi oblast pax Jagoske paihologl je: prograrirago wcenje- see ane aa AEL Berle alenSe 2 ctenje puten wvidjanja, 0 poy uvidjanja u pathologiji je prvi govorio’ nesthy coin toy Keler (we. Kohler), “Koji je. Ssve3i0 nis ebeperinensen ever te oe refavanjem problete 04 strane Sinpanza, On Je dotao'do Yak jut da Sinpanze\pri retavanju proplena uvidjajucdtoae w orenieoee situaci}i, pre ovega, odnos ienedju Sredseva ettja."dorasens Bimpanza verano je ra Konkretna. situact jac Kod eovdea wviasede jena shatno visen aivou, Zatvaljujuci, pre evege, pevete foe fovina vezanin za rei, dover siali, ustlje 1 seaave pooklons hav anatno viSem, uopstenon ¢ apseraienom civeus uBenje"ponoda uvidjanja veona jé znagajno w avin cblastina Eovekoveg utenja: Svako atone u hose ae a porauvosts Shvata ono Sto se uti ukijutuje a soso t ueiajende Sabon nee du podedinih delova gradiva. Redavande probloas suten eetdierja uéljubuje uvidjanje novin odnosa tna taj natin sedeil Shesoeee Stvaralatkog milijenje. ° 7 miiGaate ie na omove toga dba ae u8h utenje doit a motorno 1 verbalno uéenje, fod morernin wWonses peateoemes se Sticanje motornih vesting { ravina, Vetbaino eeenyer essen ja svako wEenje ponocu verbalnth siabolas canoans geeese eee nNAPREDOVANJE U TOKU UCENJA U pedagosko} psiholegiji poseban znaga} se pri- daje analizi procesa uéenja. ba bi se proces uéenja u potpunosti upoznao, nije doveljno sano poznavati konatne rezultate uéenja, vee je neophodno poznavati 1 sam tok ueenja, promene koje se u toku uéenja dedavaju, Analizom procesa utenja mote se doét do faktora ugenja, do usroka koji poboljéavaju napredovanje ili ,na~ protiv, izazivaju zasto} a uéenju. Wapredovanje u tokw uSenja na prvom mestu zavist cd sposobnosti, motivacije 1 mogobrojaih Lignin osobina onoga ko uel. U ove faktore spadaju: stepen aspiracije pojedinca, njo~ gove potrebe, zadaci koje je on Sebi postavio, kao i oni koje mu je drugtvo postavilo, zatin od nagrade koju 2a to wense doblja, 2d pridavanja velikog 111 malog znataja tom Geenju itd. Uspeh u uéehju zaviel 1 od vienena posvaencg utenju, odaosno od broja ponavijanja. Konaéno, napredovanje u uéenja U velikoj meri zavi- Hii od metode koja je prilikom Uenja upotrebl jena. Napredovanj 3 utenju najlakSe 2 ispituje pra- éenjem ugenja slogenijin motornih radnji, kac Sto 9u, na priner stenografija, daktilografija, telecrafija, sviranje nekog muzic- kog iastrurenta, Ltd, Ove radnje nareZito su pogodne 2a pradenje zato Sto prilikon njihovog uéenja dolazi do mnogobrojnih ponav- Ljanja odredjenin pokreta koji se vremenon vrée sve taénije 1 br~ He. Verbalno uéenje 1 ueenje ragunskin radnji cakodje su pogodnt 2a praéenje 1 ispitivanje, mada ne toliko kao utenje motornih radnji. ‘ Postoje tri osnovna nagina merenja napredovanja tu uéenju: 1) mori se holitine saviadanog gradiva; 2) meri, se ere re vetenja aktivnostt hoje se sl, 1 3) seri se taznost teprodu- Rovanje gradiva iii dzvedjonja cadnje koja se saviadjaje. Nekl Isteadivaéi au proball da mete aapredavanje u sfenju merenjen napora Koji se neka radnja izvodi. Ova} nagin, medjutiny nije se pokazaa kao pogodan, pesto fe skoro nanoguca objektivns nezi~ El Bapor. 2ato Se ova} natin nérenja napredevansa uuéenju veona Fetko upotrebi java, ~ 7 1) werenje napredovania ponods koltBine acvtada- nog gradiva, vest’ se na ta} naéin 4¢0 60 meri Koldko Je sab J0Ke W'SeSnju oa’ reproautuje macerijala Lil Koliko nauBenah pokreta da Levels. Ova dspitivenja treba planaki. ponavijatt na raziiet~ tin stupnjevine ubonia, ednoono uveshanosti subjekea. Sto Ueonje Suie"teoje, kolsfina saviaancy gradiva bige.ave veea 1 veda, 3) "Norenje napsedovanga ponedu vramena Posrebno da #4 tayndd akecongse kala’ aa u8t, vEHL a0 y pracends Ubatya no ESenin aktivnosti. Srugin celina, aa ovaj matin se nerd besina LZvodjenja Tadnje koja se uel. Naravno Ga Ge vrone vesenja,cad~ ajo postepene cpaastl tok itenjay cdnosno Brsina’ de postepeno a raste. 32 | | 1a ponody tadnoati order sastoji se u odredjivanju tlikem reprodukovanja mate~ 3) Merenje napredovand, padnjesodnoano reprodukovanja gradiva LESS? Geosake hope. subjek: napract px cova - Br038, Tif enbenja radnje, coja se uel, Subjekt U toku ubene rep ju uti sa sve vecom taénos- Eidixuje patersjal 411 vr8l Fadnju koju uli ‘com & souMESke da bro} greSaka koji u toku wWenja opada moze da bude Sijuran indikater napredovanja u utenju KAIVULJE UCENIA Svejedno kojon ge cd ovih mecoda meri napredova~ ajo v utenju, ono’se wove geafieks pracataviti 1 tada,3e dobija Redije ceenjas Ako ae napradovanje meri poscdu Kolitine nay Ayala eters steaije ussnja éa poseepeso rusty aX0 sus Be Sane seas a clia azaed veene vrsenja aktiviosts S14 taghost Dunsijeeineane Sto} geedaka, krivulsa ce u toku uEenja sve [ige opadati. Keivutje véenja ogy dase prave za jednog utent- kay 2a grupu t ca vest broj grupa ubenika, Pravijenje krivulse ares jeapraypena fal jedinice mezenja weende dasi ead ponarijanje) au orsinee ° “poPTRIED pqahscdndy matecl aia, veara 1? bro}. geesekay , krtvu Gyhteaos saeyeeerodenia abitno Yer skexove. 1 padeves alt 10 o>- p Zavisno od ciljs 33 Reivaije ueenja za grupu subjekata mogu Ga 32 p w Rio Je el} pradenie koriko subjekts raute s Bisse Qonavijaajasovin subjektina se daje da velbaja 3 host 111 ute jadro gradivo do odradjenog broja ponavijanja, (na Beimer, avi subjekes traba odredjent akciynoa: ga ponove 15 pus Pe aosie svateg ponavijanja meri se uspe svaxog pojedinca, Ta~ fo) 2S Olasjakel e Jadnoj grup! imaju jednak Bro} ponav1ja~ Wi NSpste kelvulju ubenja dosta Je Lavo azpravitt, Za svaks por f2g45 beads se srednja veednost recultata (aritneti¢ka sredina) Ruin) subjekaca (2a ono Seo se mertlo: roliginu savladanod maceriz Sua, “vege iis bro} gresaka), koa se unosina ordinatd, isu unost 5¢0] ponavijanja, bro) pokusaa. Deugi haéin pravijenja krivulje uéenja jeste se grupi oubjotata sada da rauei Lveeno qradivo 111 lzveanu mo~ eREYEbatjardo edcedjenog kriterfjuna- Sad bro} ponavljanja ne— Ee biti dati kod svih subjekata: jedan ¢e to zradivo nauditt pos- {5 palog beoja ponavijanja, crugome co za to biti potreban vest ns kad 33bro) gonavijanja, eredan jo8 vost, ted, U ovon siutaja pravije~ B3e zaednitke krivalje ueenja saatno Je konplixovaci yer aneie Bs teablte prosutne veeanoatl xa avako poset a geet ge. MR BL Sto 38 to"radjeno u rantje eptoanon sivbaser poo aeasane” 8 opt, na faju BL oateo sano Sedan ausiebe’ Eze) tubjekata’ bt bon najvedt bfoy.ponavijanje da bi gractoe hates saris Eowee: 22826 BE dobto predatavi jaca uenje avin aonge rete Rae avijenje krivulje uSenje u ovom stugaja 4; ava trv. Yin- nentova metoda (Vincent)? accenine im i Tegrijska postavka kofa efi u osnovi ove meto- 35 95,88,svakt subjent "od Gonenca koa goutetgs SPTOMs, ove, maton Libektivacse, pa dak gay potpunostl Pe nays, Ses Take peadve Fediere etape afenjay deki Subpart roe Sauget Prctaes kroz od Bydtways a deugt spoitya, alt ecape keos Eojese Scogeeesweeaes | pe 3ednog gradiva if aktimostt iste suo. Sve subjekte. Zato i pareete peenje svih subjekata, bez obzira keliki je broj po- i Eavidansa 12S pokthaga bia pottaben wvakon posedttod sat ghaber SMESRDRISE SSS SEG INCE Ror) Pei oared}ivanii broje etapa mora se pacits: | { i n Wa $0 Koltki je reztlice avaer sag9OzO vase Svasl Gubjexe poatigea'u svenes eoseeie $a FOES stepa. Pet cone se uzima’y cbeir eaves seen e cea ee Paatepee 28 Pokusasa svakog pojedinoy eusjeseer gmecee BzOS 8 pe ERE a sa 8 88 De Te ockabey ae a eae Ene Bagtenest 10-" anaes, 2a prvag subjekee resaicar fraerant, Brod et Bre Feubtats uw poxisajuy za drugog sebjerea tava ger ttneat pouufesulase, za tracey subjokta svaka chaps G6 cag ctal sea Eon Jog etats i@ ,CetvEtog etapa ce odgovaratt 1,5 pekeegeet Jeon sxpevos subjekta Lznosiés 0,5 njegovog poxebeje ee are SOSSAES TEST RRSESY Aton 93 toes colby aa aco ou etapa do cdgovarat! Jednon pokuaseer” POKES dasjexbokulaja d broja etapa. taFatunavaju ae" teaete sey stam subjed Base aa svaku etaps teat! proseee ce Vine ta} natin apaciat nose’ etspo eo aeons, 22 Pra aint resuleatt koje sz subjekti postigli « svato) erases ee Da bi ceo postupak bio Jasnijl navesiens primer Rosmtalenih slogova subjetaca al Be weiss sa wBenjen Lisce 4 predovanje u toku wenja neceno je brojem greSaka, a kritertjum hauéenog bio je da subjekt trl puta usastopno bez pogredke ponovi Liste besmislenih slogova. Pokvsaji u kojima je postignut krite- rijum (u ovom slutaju tri uzastopne reprodukcije bez pogreske) ne Gzimaju se u obzir prilikon pravijenja krivulja uéenja. D> posti= ganja kriterijuma subjekt A je ina0 8 pokusaja, a subjekt B 1. Njihovi rezultati dati su u tabeli ¢. = Bro} greSaka cubjekata A 1 Bu uSenju besmiglenth slo~ tabela 4. sova forsee | 1 [2 [a fe [s[e]7]e]s Jw lal 3 ra] Sieon ee eel 24 Fa re a re Hajpogodnii bro3 etapa je 10. Svaka etapa subjek- ta A predstavijade 6,8 mjegovay pokufada, a svaka etapa subjekea 2 pred fe lyt “njegowag pokuiajar Kad se to Lzretuaa do~ baja we tabaia 5. tabela 5. - Rezultatt subjekata A { B preratunati u etape po Vin= Sentovo) metodt feeape] x [rx Tz [aw Tv [vr [vi[ur[ am [x atoclealestselaolaa| a2] aa tus lo a fins fis.9 lia fos{e2les| vel 28 los |t E [er foa,3 fron [ae,9 [3,1 | 947 8 5,2 11,8 Ja (Uw Thsyssliz,1slo,5s [7,45 [ess leas | «| 26 10,9 Lo. Tajednitka krivalja uenja za subjekte Ai D data je na grafi- ikon 2. Geaftkon 2, ~ zajednitka krivulja ufenja za subjekte ALB 14 az 10 6 2 te 3s T Ul aiiv v vi,Wivwitit,xKod kombinovanja vide krivulja za raz1iéite gru- pe subjekata obitne se upotrebljava Vinsentova metoda, posto se Fetko defava da je broj penayljanja subjekata u ra2lifttin gru- pana bio jednak. Bez obzira na ke} nadin se do krivulja ueenja dolazt, postoje tri tiptins Krivulje wenja. Svaka od ovih krivulja predstavija razlisito napredovanje u toku uéenja. Tipi- Gne krivulje aéenja au: 1) depupgena krivulja, 2) 12dubljena krivalja 1 3) kelvulja u oblika slova 8. ISPUPCENA KRIVULJA predszavija utenje u koma je wdovanje u poterku drz0o, a kasnije sve sporije 1 sporije,dok na kraju ne dodje do prestanka rapredovanja, do zavrlnog platoa. Posto je napredovanje u poetku brzc, a kasnije sve sportje 1 ‘Sporije, kaze se dau takvon ubenju postoji negativna ubr. zano napredovanje- Tspupéena krivulja predstavija ucenje kod koga se najvise nauti u prvin etapana ugenja, dok kasnije stape sve manjé doprinose uée~ ja. Tspuptena krivul ja uglav- nom pradstavija uéenje lakog gradiva 11! lakih veStina. La~ ko gradivo seu potetku brzo 4 lake ui, ali se ono brzo 1 na- vel, te posle prvobitnog br20g Ls napkatha‘on poataje, sve mandi broj ponavijanja manji 1 na kraja napredovanja gang: nera, jer je gradivo nauteno. Po ispapéenoj krivul}i moze da s2 ult 1 tele gradivo ako subjekt ina dosta pradznanja S11 pret: hoanih znanja koja su vezi ga tin gradivom, tako da Je naprodo- vanje u poterku Brzo, ali Kasnije, posts Je gradivo tesko, nap- redovanje postaje své soorije 1 sporije. Na primer, subjekt ko- ji dobro 2na jedan strani jezik, ako poéne da uci drugi, sroden jezik, on ce u potetku brz2 napredovati, ma Koliko ta} jezix blo €odak, Kasnij3, njeqovo napredovanje Ge postats sporije, jer je taj jezik sam fo sebi telak, T1t, aa primer, ont kojt znaju da sviraju na klaviru, kad pou da‘ude dakeilografiju u pocetku ce brzo Aapredovatt, jer su navikli da upotrebljavaju sve prste & da udari svih prstija bud jednake jacine. Kasnije Ge, medjutin, njthov napradak biti manji. Konaéno, jaka motivacija i intereso- vanje koje subjekt ina 2a hove uSenje mogu takodje biti jedan od ‘oka brzog napredovanja u potetku uen ja Grafikon 3, - Keivelja sa nega- tivno ubrzanin nap- Senog gradive koli3ina nau- TANIIRETRNA KRIVULIA. prods! 20 Prodztavija udenje u home jo napredovanje u pofetku sporo, a kasnije je sve brie 1 brie. Zato sei kade da izdubljena krivilja predatavija uSenje sa positiuny 36 | | | | wa keivulja najSeiée predstavija naprey out oEonss gradive 11 Fadnji i Eo obigne Qnds kad’ subjeket henaju nikek- og predznanja sa usenje tog Gradiva ili Fednje. Kod véenje fo$kin radnji nepredovanje Je & pocetku spore, ali kasnize, kad Subject. nave’ dzvestan bro} o8~ tuvein severi (einjenica is Pokteta) njegovo napredovanie Bontaje sve brZe. Ovakvo napre- Beyanse custo jeu razlidicin Gestana ubenja Ono je Eestor focias, u ueenja. Konpiikevant- Son motornin radnji~ Po ove} dgivaiji ide | utenje tozeg ver~ ‘Siva, na, pesmer usenje sertndg”jezika’ za koji ne, Pos acorn neu Surenom jesika porake Sie" Tavostan fond osnovnin ret anje postaje ave brie i brie. Jeelka Gale Gece: Dect 5 oozes, natin je napredovanje 42 SESRS ours taksdje veoma spore, aii Xat dete savlada osnovne wees d Garocite, kad docje do saznanja da svaka stvar ima svoje ee i nee hapredovanje u weerju naternjed jezika postaje ave oh re 2 Zovekovo sticanje Be¥e."iode se vedi da po ovo) krivulji tebe Puanja"uopstes covers wp aporo stite ranje, all 80 Ga vie stice, to delganje znanja sve vise olak- Shag, Pretnodvo ste ajata da dalja znanje sve LakSe i Lokse stic Jovanje w acenju teskog £3 Grafikor 4, - Krivulja 34 pozi> ven jon \oligina nau- Benog gradiva proj ponavijania stoji nikakvo peedznanje nupredije, s72 dok subje! Dopramat iki pravila, Silgan je sluéaj saucer j treba wena dok nate ha zhanja oFOTU treda krivulja uéenja_jeste KRI- = keivelja u obliky UWA U GBLIKU SLOVA S. To jer siova woStvari, Kombinacija izdublje- ho i ispipeene krivulje, tako or: U3 u njoj postoji £ pozitivns £ £5 negativas ubrzano napredovanje. an Positive ubrzano napredovanje ae je u yrvoj pelovint wéenja, dok a6 farujoy potovini dolazi do ne~ a gativacg wl a. Ova krivulja ae je Genta kod uéenja teskog gra~ 2 diva i1t radnji. U stvari, go~ as tove svaka izdubljena krivulja se toon veenena pretvara Rrivulju a obLiku slova 5, pod- to rapredovanja u ueenju ntkad nije beskonatny, veé posle izvesnog (esto 1 cugog) perioda na~ Qdovanja dolart @> smanjivanja napredovanja, pa { do platoa Rad se L2vesno gradivo ili motara fadnja potpuno naude. Ako se 7 ‘proj pouavijanja32 Sonja napradovanse ce eee Pi icende ae fe Potati polako da opada, dah ta haan veasare, tt motorna’radnjalved nautents nace noat Se3e_ privrenen 114 trajen zaeto Postoja ave veste pharse onay Koji se Javije een taviza privreaen sastey e ‘ Grafikon 6. = pve ketvul je krivulje ue Aja sa platolna. kraju utenja subsent ne ase prevazidie. To Je trasan cise {poste njega subjexe ne papke. duje dalje, bilo deo 50 ineses Ettye U1 woenrny rvdnga sane Sto, bLlo gto on Tz nokeg nee 2294, ne note botje dain maul, G1 broj tumatenjas) TSteHt ve brog ponavijanja Plato w toku ugenja prvi su za~ Pazslt u svojoj studiji ueenja Selegrafisanja Brajen i Harter (ryan & Harter, 1897, postavnije, aavike cot deage keene eee Poss SLESAtooe nae p1L0sou seer2e Escalon dont EL prvo ade Postos a Rekoliko stupnjeva takvin Ravika, i subjek- osle aver fapavine nasoiiog redy those ay aevin eavanan t Sabse visa Plato va Prilikon prelaska a navike na pavika SSSA piety, gegetane Jotetise oh Uegeecstiad BMS, azi zato Sto je potrebno da Jedostavnije “7 kolidina nautenog gradiva bro ponavijanja 38 rainje budu potpuno savladane da bi subjeke mogao da napreduje u je Konplikovanije radnje. Plato rboq hijerarnije navika obi- traje duce i posle ejega najéetée dolazi do ponovnog brzog men O prinera hijerarhije navika ina veona nog; Kod wenja telegrafisarja 111 pisanja na maZini subjekt prvo ut da 5 i zatin prelazi na cele reti, delove refenica ura pojedina slovay ha raju na xucanje celin refenica. Ako subjekt, recimo, nije gho Savladac, autonatizovas kucanje pojedinin slova, kod ti zastoj u napredovanju prilikon relaska na ku- Siejo rect, a tako Ge isto biti i ne drugin stepenicana vena, Zug branér bio bi Uterje stranog jerixa. Subjekt prvo uct Teed astavlja recenice ret po ret, kasnije shvata retenice kao Ce= 2 30s kasnije prelasi na chvatanje govora il! teksta w ce Na’svim ovin stepepicana moguée je da dodje do platoa 2bog Cipa hijerarnije navika. Plate u tok ugenja role nastati 4 42 drugin uz- oka, Do platoa, na priner, moze do¢i i zbog uncra. Kod subjexta lait do zanora 1 nastaje privrenen zastoj u njegovom napredo- vanju i ugenju. Kad se subjekt odmori dedi €2 do ponovnag napre~ dovanja bo platoa u toku udenja noe da dodje usied sma- hjenja motivactje, smanjonja interesovanja ili dosade. Ovo se naroito Gesto degava kod utenja rutinskin, motornih radnji lf neinteresantnog gradiva. Naravao da do platoa u toku Ueenja moze dogs 4 tz niza drugih uzroka, ko)l mogu da le¥e u lignosti sub- jekta ilt w speljasnjim prilikana. Razure se da napredovanje ne moze da bude stalno Uvek postoj4 granica koju subjekt ne moze vise da prevazidje, ko- ja jena krivuljt uenja predstavijena zavrnin platoon. Neki a= tort su plato na zavrsetku utenja motornin aktivnosti pokusali da objasne "ftztologeon grantcon. Sam organizam postavija granicu v brzini vr8enja pokreta, Ma koliko Zovek vedbao,on ne note dal je Ga napreduje, Jer sam organizan ne dozvoljava brée pokrete. AKO Sovek dustigne tu granicu, on je dostigao fizsolosku granicu, U. praksi se ta granica gotovo nikad ne postise, pokaz za to bilo bi stalno postavijanje novih rekorda u atletici. Kad bi se dosti- gla fizioloska qranica, ona ne bi mogla da se prevazidje, ne bi bilo moguée postaviti aijedan novi rekord. Fizioloska granica se postize sano u refleksnin pokretina, koji se stvarno nikakvin vezbanjem ne mogu ubrzati. Neki autori smatraju da u ugenju apstraktnog ma- tertjala postoji tev. teorijaka grantoa. Naime, Coveku moze da izgleda da moze beskonatno da ufii i stige znanja (na priner, 417 tstorije, geografije, matematike itd.). Medjutim, svaki Eovek do~ stiZe jednu granicu kad dolazi do izvesne ravnotede dzmedju onod Sto novo nauéi i onog Sto zaboravi od ranije nauéenog. Tada je on kao naksimum znanja koje moze da stekne, odnosno on je posti~ gao teort sku granicu. U praksi subjekti esto nauge neku veStinu {11 sa viadaju neko gradivo da izvesnog stepena koji im izgleda da ne 39Fogu da prevazidju. Oni ge obigno zadoveljavaju tim stepenom Je to njihov maksimum) 4 Zak ne po- jaja da ga prevazidju. Ta granica do koje subjektl dedye Soe iB veibanjem, smatraju je najvison granicom koju oni mega’ de postignu i Sesto se na njoj stalno zadrZavaju,nazive se orate Pokazalo se, medjutim, da se sistematskom obukom Ait Cak sano pojatavanjem notivacije u rajvecem broju slutasess Poze provazich praktitna granica. Tada se stvarno dolaci do seen nice koju subjekt nije u stanju da prevasidje, a koja se noztne Sisy"eime grantea. i moderno} psihologi jl (narctiee u paiholes Gi}4 Fada) postoze svecijalne studije u kojima se kameron otoa fad uvedbanih zadntka (xoji su postigli praktignu sranien) hee antje se t1 filmovi puStaju usporeno, take da se viet kolixo ima Repetrebrih 414 nedovoljno koordinisanih pokreta. Zatin se sister narskim vegbanjen i nalagenjem boljih metoca rada otklanieie aes pyrgbt: pokrett 1 vezba boija xoordinacija pokreta tae °tay Pel folazt do daljeg rapredovanja u vrsenju tin radnji't delooe jinalne granice. Studije koje sa na ova natin bave Pactonslica- Shogmrada naziva se aeudiie vrenena 1 gokreta, (eine and worton PRAKTICNA PRIMEWA POZKAVANJA TOXA UCENJA Da bi Wenje bile Btc yspeinije, nastavnik treba da gasto}1 da njegovi ugenict vee u pcketku rade pokeevie ben nae becca, Weenju- fato on treba da proveri epreansae fl geravec HUMNG zabrimanje onih znanja koja on predaje, Provera Soreecoe St oeceba da se sastojt iz ispitivanja de Ii ateniel inajul dove) po prethodnih znanja za izutavanje odredjenog gradivas hen Ae Aspitivanja njihovin intelextualath spesaerostl Nastavnik treba stainc da prats napredovanje ude- Bike Ga Si yodio ako kod nekog utentka dodje do sasieje a oepece dovanja. U tom suéaju nastavntk treba dea da ga chrabri 111 notivife na neki dragt ga fe nastavnik apozna sa radnim navikana Ufenika, da be EOtr Jy zastoja u napredovanju mogao da im ukaie ra nagacives stette fjbowsn radnih navika 4 da ih ispravi. U neki sludajoving soee fo34 w Rapredovanju dovoljno je ulenicina sano dati tovesten sae mor, posle koga Ge ont ponovo nastaviti sa napredovansen, 40 UCENJE 1 UMOR gyrate) edd fe, Mg {efoti testo rad definisu kao akeivnest u, Koso}, Aosti u Kojima se troSi eneraija, 2 iolelnias kojom se usvajaju odredjena snanja 1 vest! Be SPs ers od sesane usentka, ali istovrereno Jenje drusevenih tad. neophodna priprenu za uspesno vrsenje drus| vere w budnénosts sa podelom rada u klasnom drun seit sada ne fiat ni ili incelektual- Sha’ fanteu dinoije oun ve vente eaug. fgh sg ese rndh da} Sgnovne raglina d2nedju njine So06385 oP tation sal peetede {ekosieon radu, pretearo’wlesevoju sajvise perme derueeheey og Sivtnon'seepeng:ueijecuie fou Sleavig'gngariena, Za, veame S32 Bey Metadata utegevage ? rors incelakcvaine akttwnooetionls eerebnd nnogo intelektusinih Gintlaca (orzo snalaien}r feteligune!ia, sprecnost 1 dr.) da Di on Blo uspedan. Ist i é 2 aktivne eleiuasiaon sagy wsesevaju {siSiély Elda fe oktsvnost inate” baraktertaticna ta Fieiect rads kao S80 30 povegan Cows nitidar potretL pleanja, ezszanje,donte siliee, Sica za vreme Eitanja i pisanja, std. moe ze rad ako se on Spe PO SeE) SP eHlae ete Sei ST endl ager Pojava unora se najlakée posratra u jednostavnon ied. PU ty avrhu Gesto 3e radu za koji je potreban ma-i bro} mi aaf. To Je aparae koj! se santojt od jednog ka~ Kanap se zavrSava koinim pretonon, Na dr tag od nekoliko kilograms, Foret do 1tantu Metronona da poviai kanap i dana taj meee nee B1 weliging sone visine. ta kanap je pritveséeno pero keys ete Koji adhe, Svekog potera na nagaravijeno) hartge soahes pees, chi se ohrece. Pastoea Qhaend keg vedak Seat kilogranee vee pose jones he eerar oebune 1scrpljenost subjekta. On vise'ne mole ae penne no mu Je peaeas De Bi se potpuno cporavio of tog sansre peeesee Ro mu je puna dva asa, eBedjutin, izmedju svaka dva uza~ takerees ged’ Subiekt otnara cko desat sekundl, on ese ne oZay takoreés neogcaniéeno veere, Cok fu ovako sednestevno} aketvnosti kao sto je Borde hag gciIoFafay veliku ulogu tyrajumrogi sebsake tent ean: fori, kao sto su fiziolosko 4 paihisie d Gtoni faktori. Na priner, sui 334 ako (ju w deustvu, ako ga poamatcase ti Es Coa ee ia gboznaie 111 ne pornaie zeruttate aneg tise, fee” dela iicnest 21,98, 4,0 Ovako Jednostavno} aktivnosti vesseng se cela 1icnost susjexe mm rada 1 uéenja dolazi do dve antagonts- produnfiontee G2,2¢280nd2 Edo umora. VeSbanje aoeedl ae Sone da Sanja prouuee seaa,feSees @ Shor, uprotne tose, sovsas ae gy Ove angenatetmosti tao snanjenja Cunliteta fade int useage Pao GOERS ctekava avako ekepeLinentalne ispielease saseee Exariseeende, { nor, Rac sneagoniscitke poseve seesaree gs fase tmor shtdns ove, eeaslos ta exspecteente yea ogee dobro ess eseh®, Se Uelnaja subjekei Koji au tapieieane See t3PeT, jobro uvetbali ta moze da dodje do dejacea ‘wer banja. Ipak, 2 32 Bea eakodje smanjuje o anora opee kowpl these 2e3stvo unora javlja sa brte ago dejstvo vetha- Banja ya, coStke,Geistvo nora se Gree 1 ceeiesie, giatve, vezbe banda 38, s009 pleatisnoset narenog siotenas Goats git Postoja dve veste unora. Jeane Weste ne’ stvarnt nostl Sevens tts! ¢2,petpune erp jenosts sroeniante tees reer postoyt T eaasanggids Fad. ojo cojecetons uses ant MeaoseR ser ides S2°Sat3e amore, ‘nenaklonoatt 2a dalje rae Lge oS naziva’se So, feeitne Lsetpljenosti nije dosig? one ye sereasen Bien uaoe ee eketente, dihaones 12 peshotesten axcsats SOOES, mole de eran; ofa, bith Samo postedicn inceluateatrey aged Soviga ureaet { imtelekeuslnint tleiehs reds are ae g eeeae 2 jaya wlsset 3a Intelettuains ubjaktivnt uror move bith move da aiuEs "29" Ovsektivnog unora i iscrpljencces a emmee PE Todo aun sens ta, 2p0RENA da treba prokinael Seneagtyt 80a on Bboy pelng ing e™OF_UROza dolazt uated monatonise: aoe eset Hoy Psinolodie sacigenoatt radon, nego thoy secre eee eS cog 42 Tako se dobija graftkon pokreta koje subjert seat. a Je sedan kate odnoe 411 pronena pola pa fastady Sobjedel bes tnorar cakvin siutasovine anor fzgled caoteaatfna to, u stvari, jeste. Peg? veed meg eet je efekta rada je najsigueni~ Plmova. Oped 4 era otigledno u fizickem radu, dok Li ioitkom cade ono tote aevedjoqer U AKoll takedje postoje 12 ia is ueenies potinju da se vrpolje, Ganieed oud neaiseient fovant, jedan dra ieaeeaiehn ja, aise sen cf Meee 8 See inaly ud cum {te simptome Kod ugenika, najpovoljnije stank prone 2 bavan: odnosne laku gimnastiku. mae Dt ten) Fay renga unoee, Sva aorenja,unora nog, se podel ttt fitlolesxo 1 psihologke merenje uno- "nepristojns terenje un na tet grupe: industrijsko, Bathe othe Inerenje_ no Faz, tnaustet jenom wezenjetnor so rect Ferenien tznosu Fado tedjivanjon dpadanja tog tznosa, Ovo. Je gein merena. uno fat Hisithom radue fiziciogit, user se eerl potroanjom enerai} Tylmerenjen otfovish nusproculats a_veene cada. Toko se," "a. ; uner nofe meriti pocroinjem Kiseonika za vreme . “je “za isti rad patrodi vise kiseonika nage ka vek, kad je unoran, je Odmoran. nu unor se moge meriti na osno- note meriti swerenjen painje, U pstholoskon vu nekoliko indikatora. Tako seu: Ze Reritt nerenjen patnje bilo Burdonovim testom il! Mekougal-Susterovim ap, taklajb je indicator am am od umornog Soveka znatno a Sledeci indikat a Je snanjena sposobnost za ght. Peete dana veastopno ona’ 30 po 12 Gasgva anevno, ez prem nenaéke reéi. Unor je merila opadanjem efekta ra au mnoken jy | tboq monsuvnd je ade Golesi do susjereivnes umora, revestan ope Jextivni unor ipak postoji ton ieeoal otpetlive isa rasnoy efor aay ed ona: jubitak u efektu ko]i je utvrdjen u uéenju nema azanerke: S2veden je sano na Jedno Potivisan, nije bilo kKontrolne grape, deck” je interesantan ekeperiment on ina Tpaky po avoje3, gamle tstorijeet matage nt *® Treba istadi da se unor u svim ovim merenji Undustetjskom, fetes [idustet3akom, {istotodkon < paltolosion) po Jednd od njih nije prectzne 1 potpune pourdano. FLUKTUACIVA Merenje iznosa rada u RADA toku jednog dana pokazuje da on nije stain je stalno isti, vee da dosta pravilno fluxtutra’ 6 oLoi: yon na to da je subjeke, ednoran i da je najvise motivisan u po- Gerku rada, maglo bi se o€ekivati da Je tznos Tada‘ potethuoaj= v Fi Wedty a da kagatje postepens opeda, Masjuciny Eo aéno. 1 je postepenc opada. Medjutim, to nije taéno, Te: nos fada wu pote nos, pofetku nije mnogo velikt, Dolagane opata, Pras Eicktuact}a ada odcata 3¥0j maksimum, neko vrene se za ‘oh izvesno vre: n me raste,do- drfava na njenu, a zatim Senda en obitee acl 1D akeiaton tadue Fluxevacije a Ga u toku jednog dana u Skoli prikazana Je na grafikona bio}? toku jednog dana u 3koli prikazana je na grafikone bi ew broj 7. Gratikon br. NO C Sedinice za ne udinkea us tena” 12°53 8 5 Kao Sto se iz graftkona br. 7 seen St, Snasoois he ees Big Ipaky na kreju estes: Sose actor! zbog sveati uéentka da Ge uskoro zavesit, wat a cn prvastfiet O,ubdahie pr sets tsiet"pelateel Gauss"asde Sees “ 7. > Ketvatja Krivalja rada u toku skolskog dana 6 Sucevi vidi, u skoiskort prvon @asu,’na dragon so wu rede $"cotvrtoq Baca. ana duston $3 Jol alan Go pobal jdanja Zereiseta Qa bude naxi taxes arcds eredeg 4 Satvrtog Esa 4 treceg Eusa), a u pos ko$$ od ubentka trate vi- oat “1 rastreganost. ta koj1 Je bio tzuzetno da za~ matenatika, 1ako je dosta teZak prednet, mote se sta~ rimer, primer: mecetednje asove, zare sto a ns Easovina natenatike UEShicr dosta akeivns. Mivptiacija rada ne postoi sano u toku Jednog, gana, veé se ona javija 1 ako se prat! produktivnost rada uy toxu Gants Veenenskin perioda: nedelje 111 Skolske godine. U_nedel3s Guts Digi dan po remultatina rada jeste ponedeljak, utorak 4)? pale ee reds 1 Getvrtak postizu se najroljs rezuitats raat, polity Geax produktivnost opada, s tim Sto Je pred kraj sada 26" dex u et*§ idealnom rasporedu Casova to bi se trebalo odrasict sto ete bl ae najveéi bro} Casova 11! najte£i Gasovi stavilt u sredu 1 Zetvrtak. Tznos rada u toku cele Skolske godine takodje po- pokazuje fluktuacijuru potstia Hxolske godine tznos rade nie Vo" pokarhje fostepeno raste do januara, kada dostize svoj makesnus, AEMts Gagh°pescepenc opada, 3 iz Ho krajen maja $ w jun e108 peda oper raste zbog blizine kraja Skolske godine seolavanje sc rai jeste pojava da treba tzvesno yreme rediti da bivse postigao naksinalni @fekat rada. Period 03 W8vtia Gada do vremena maskinalnog ueinka naziva se periedon. 73” po(vanja za rad. Dufina sagrevanja zavisi od veces broja, Foxsora- Feat ion radu period zagrevanja je kradi nego u intelektual” Pojava zagrevanja tunati se tine da je za makoi- maint uéinak verovaeno potrebno stvaranje izvesne male koli#ing maint trove u organiznu, koji u veco} kolitini kasnije izazivaje eran vo ererio} koligini Ovi otrov! deluju stimulativnoy tako de wmoridaju da doaje do maksinalne produktivnosti. Da bi pokazte rere voju snagu organizam treba da se malo zanori. Pre potetka Bee eee jarnnaprimer, aportist! se ulgravaju, oni se zagrevaju sane tasnije a samon takrigenju postigl! bolje rezultate Gagrevanje za red ima praxtiéni znaga) za odre- Gjivanje duzine odnora u skoli, Zbog zagrevanja se preporutuje Gjtvande eer sRoLl ne Dudu duit od 15 ninuta. Hajbolje je da od= G2 oimendju prvog i drugos Casa bude kratak (5 minuta), zato 36° ner tel jot isu potpuna zagrejani, a kasniji odmort mogu Dict eens aoe lo doris minute). Kad bi ocmori bili duti, nestajaq Yo bi zagrevanja kod utenika i2yesno vrene za zagrevanje. wile dugatak odnor dovodi do to: ponove moramo da se zagrevamo. 'u vremenu trajanja A oni bi ponove morali da trose Ove vali i za svaki drugi rad: su~ ga da se toSco vradamo radu 1 da zagrevenja postoje dosta ve~ roblem najvise Lspi- Like individuaine raziike. Nauéno su ovaj pi Like imGpizeac, (Spearman) 1 holandska kazakteroloska Skola. Ovi pos- ENEtici’au uevrdili da, obziron na trajanje zagrevan. reyehia eipa Liudi. Ljadina koji pripadaja jednom tipa potreb- AO Seiveistivno dugo vienena Ga se zegreja 22 ueki pooacr al! Rearse jednom zagreja oni se tebko hlade, tesko ga ostavijaju, Mat nenjajy Lake posac. Ova) tip nazvan Jo persavsrativnin sipam, Tjudi aragog tips ea brzo zagrevaju za neki posac, alt kaanije se 45brzo 1 hiade, ont Lako pretaze » nonpereeverativni i totats Panton ESE eave Ese of Sarameartrta ue Jednog posla na drugi. ove je ina posiova u kojina ea ke radnos fone jedne vrste aktivnosti na drage, ai o- Besne visit vedk Bro} razitestin aktivnse eh ecg sg ge fees 2 di koj1 pripadaju nonperseverativnom ttm postsva’u Wosiadsteweractent ip'isedy Doupeeseverstlenon Expy, Senje jedne vrate aktimnoser, ™ T#S054 8¢ dude viene na eat #0 ogteds 4 u Skolskom radu. wa Je Sraginal ttente! lcdnas pocinse'as7rade Aylgttoltkom rade. aeupily eee ‘Febno da prodje neko vreme zagrevanja, da bi | ete are tSMenOG zadatka. Ufenicina re Pete Potrebno je dute vremena da potnu Pnekog predweed, (Pe Prednots 1 ise ed. folaze na utenje'd werata: Nek student sprenajurce orgteta: To se vidi ¢ sSgel TOME piedace po sarel ie"StaiyPs,co0 tentte pagisina, maja Jedan tee" ispita paraleins, eo dan 11k Sak fel FIZICKI, ORGANSKI, USLOVI UCENJA SOCIJALNI I PSTHOLOSKI svt iophdhtectae "EES losrerengaptortstese at [ipeiousite dazooe’ SLzte%, organake | ssstjaize LASS SODAS ore, tobe stonm ia Blake anes kvalitet rada fd utonjarsnsesPolotend oolatat audialah Se teplat jas el Gusts Dares 2088 EERE 46 osvetljenje, Velika viainost 1 visoka temperatura vazduha ta~ kodje nepovoljno uti#u na rad u Skoli. Najpovoljnija temperatura vazduha za uéenje 1 intelektualni rad je 18-20°C. visa temperatu- izaziva pospanost 1 mlitavost kod uéenika. Na Skolski rad. ne Geluje povoljno ni suvise suv ai suvige viazan vazduh, kao ni us~ fajali vazduh. Kreta wha povoljng deluje na rad, tak iu slugajevima kad je on Véona suv, viazan 111 topac. Jagina osvetljenja veona je znaéajan faktor rada u Bkoli, Najpovoljnije Je dnevao osvetljenje. U vecim prostori ja nau kojina se radi uveée treba da posto}i vibe tzvora svetiosti, da ne bi bilo suvise jakog kontrasta izmedju osvetljenin mesta 4 nesta u senci, Sto moze da oneta rad. Klupe u uéioniel treba da budu nameStene tako da utenicina svetlost dolazi s leve strane, da senke pri pisanju ne bi onetals rad, Kad uenik ue: kod kuce pogodno je da je radna povrSine direkeno osvetljena. Svetlost ere: ba da pada s leve strane ako je uenik deinjak, a s desne ako je levak. Svetlost ne treba da de direktno u oti ugeniku. Nezasti~ Gene nigke svetiljke ne sano Sto zamaraju o81 1 ometaju rad, vee mogu i da o¥tete vid utenika. Smetnju ufenju 1 radu predstavija 1 buka, koja Je vrlo Cesta u savremenim gradovina. Povrenena, isprekidana 1 jaka Duka narofito nepovoljno utige na radi ugenje, Na stalnu bike stanovnici se poatepeno navikavaju, mada istralivanja pokazuja da dugotrajan rad u povecano} baci zahteva veci napor, a moze 4 negativno da deluje na sluh, pa 1 na nervat sistem uéenika 1 nag tavnika. Organski tlt fiatotoskt welovi rada 4 utenja je- au zdravije, normaino funkcionisanje Zulnih organa 1 uredno zado~ voljavanje organskih potrena (nosebno gladi) Skolska deca Eesto imaju razne izraitaje u grlu t noau, koji ometaju pravilno disinje, a tine 1 budnost 1 painju te dece. Ova deca se lako prine¢ujx poito obigno dius otvoreniz uatima, Takvu decu treba uputit! iekaru radi uklanjanja tin smet~ njie Deca koja slabo vide (usled kratkovidostt 411 da lekovidostt) 111 slabo Suju, telko prate nastavu. Obigno se ti nedostaci ustanovljavaju na obaveznim lekarskim pragledima, als nokad to mote { nastavnik da uot po tome Sto uenik ima séaino jako napregnut izraz lica, Povoljno je da ta deca sede w prvir klupana, ali ih obavezno treba uputits lekaru da bi dobils cdgo- varajuéa pomagala (naotare, sofiva {11 slusni aparat) { poste to- ga mogla uspesno da prate nastavu, Ukoliko su oStecenja Sula Sluha 114 vida tako velika da seni pomoéu ponagala ne rogu 1s- Praviti (to se dedava u vrlo malo broju siuéajeva), takvo dece se Salje u spect jaino odeljenje 411 spectjainu Skols Slabovidom deccm ili sa decon oSteéenog siuha. Glad 411 sitost takedje ucicu na rad u skolt.Glad tzaziva rasejavanje painja 1 remoguGnost koncentracije, slabije~ nje prisecanja, umor, slabost, nesposobnost za rad i 24 rebava~ nje problema, Suvi3e volixa sitost tzaziva tronost, pospanost t a7 za rad 32drenez, pa na taj natin negativno utize na ufenje 4 rad, Tako Je za udenje 1 intelektualni, a 4 fizitki rad,najpogodnija’ unerena sitose. Odrasiiji ufenict 4 studenti nekad uzinaju neke napitke kao stimulatore za ufenje, Najtesée, a verovatno 1 najma~ je Stetno, je urimanje kafe, ukoliko to nije u suvise velikim ko- 1iBinama, Jedna {11 dve Soljice kafe ubrzavaju puls za 5-108. 4 Podiu krvat pritisak za oko 54, poveavaju budnost 1 stinulisu vide mentalne procese.ovo traje nekoliko Easova, potev od pola Sa~ se posle pijenja kafe, Pogreino je shvatanje da uzimanje alkohola (makar 4 u manjim koliginama) povedava budnost 1 sposobnost 2a utenje. Holingvort (Hollingworth) je ispitivac mentalne sposobnosti,sigur- nost 4 koordinaciju pokreta od subjekata koji su uzimali odredje- nu kolifinu alkohola. Subjekti su, 2avisno od koligine alkoholay gubili od 5 do 158 od efikasnosti'u svim ispitivanin aktivnostima, PuSenje direktno ne deluje na efikasnost utenja. Dejstvo pudenja je sano painoloako. Osnovni soci jaino-ekonomeki uslovi uenja su: s0- efjalno-ekononski status uéenikove porodice, odnosi wu porodiels ghost w Skolt itd, Slabo materijaino stanje porodice mole na vi~ Se navina da utige na uspeh u uéenju. Ugenik node da slablje uel zato Sto je nedovoljno ishranjen, nena dovoljno materijainin sredstava da nabavi potrebne knjige 4 #kolski pribor, mora, jo8 za vrene Bkolovanja da pone da zaradjuje, itd. Faktori koji se E18u odnosa w porodici istovremeno su 1 socijalni 1 painolodel . Tako na wSenje u Skoli mogu negativna da utieu: neslaganje ieme~ dju roditelja, porenecent odnosi iznedju roditelja 1 dece, nepot= puna porodica’i dr. Isti negativan efekat moze da ima 1 nepeinoae Genost utenika od strane ostalih uSenika u razrgdu, kao 1 poremes Geni odnosi izmedju nastavnika 4 uenika. Osnovni petholodki ustovt utenja 4 rada su: apo- sobnoat za uenje, motivacija za uenje, matoda uéenja 4 radne na~ Nike uSenika. Posto su ostali faktort obradjent u drogim odeljele ma pedagoSke psihologije, sada ceno se zadréati na radnim navikar Ra ueenika.{ matodana utenja. RADNE NAVIKE I NJIHOVO OBRAZOVANJE Jedan od znagajnth faktora uspednog ufenja su rad- €ak ni veoma sposobni i jako motivisanl ufenicl ‘o}i odgovara njihovim sposobnostima ! radu ukoo Aiko nemaju razvijene radne navike, odnosno navike da planshi i ai= atenatski rade. Kod prosetnih u2enika nedostatsk radeih necska Gest uzroK neuapeha U skoli. Dete vee u predSkolskom dobu stige osnovns navike. Ono stite osnovne higijenske navike (kupande, ne navike uéenik he postizu uspeh radne umivanje ike urednosti (da uredne ost igratke poste 7 cs Lakim do~ nya, oko {td.), zatim nayte oped odelo pre spevan)é; Sdrastina u jednostavnin 3 Lakin Selduli'te navixe duce x0 posterenc, osm eee KONE eee A aceci rane navike uben}a Kae znateeoli se takodje Fadne navike razvia)i/BoW seo Ioemirando, Facnin nav trated pptagi wu predskoiskim ustanovema, Seoiski a. Pofeijno je da 7 ipo mogu¢nost! u saradn}i pranie 2 GP aeose Sjatttdey snavik Blin postovine. Taye. Uledno, & Bhelskon periodu, Bige’posie « sxoiu. Reepeforformieajis tnafajna ST iGeaju roateenai, vasp:eagi a titasel T Skolski paiholozi scl | Seeds! erate yoeL ponaze, (po moguchoati u saraan}i se peunclort ot Mditge u skiadu sa svovin usrasrin #09 ecdieldige)cgoatshi da fader’ se cavinana vterja, obieo Kad se govori 0 radnd utes, Gre navike: navika mes se to odnosi na dve osnovne radne a naviku da se uvek radi wPrSpOET gAStS) RESMECELDE LLP SEEGD Sea oda apeuy noe) 6°8 ae enik navikne da radi na odred)® eacucr aes Ga, ake Benje t sedanje na to mesto bige dobar podstical 28 Ue eo Pr Laat je v tom siuease psiniekt pripremijen, 2a UIE atambenta uslovina uéentk pak ora da aa k udi (sto 11i odredjeno me- x oye je najair ra moognoee! da bade ono koje Je Najairs Probe me PU cake da poke kroz prozor da gleda Shyer se tans detaven Seo. treba da bude, ureda na teebo ga se nalece razne ucragce sitnice Sroka painju esnika. Bolje Je da tele Pye uéeniku ne bs skretac 3 Mesto na kone udeni| Hoge IRE POTS GaRSEe GP the ald Soha weiter ele fonda FERS 22 SDE USE dene dy Sez, oo Td reciay clans at ser tltn, Restart WS, baes MN ynaéajan uslov uspeSnog utenja eee enrae SEES beatin ome stor unt nalgser Selzer stare). Siots poeta) aju, on potinje da sanjari, kad ai mals potingy da putsjgu lezunje 41 sedenje u nekano) fovel}t Polako"i uspavay Zaso au etan) Beane nepovei jai wslovt udenja. .Druga navika znaajna za uspeino utenje jeste na- L'Ad ofetens. To zach da utenix stekne naviee ga ciedeed udenje godinane Share avakodnevns Ei. Na stvaranje te kavike yeas, Stvina axereriyanda, EFeba uglovnom da ueigu Zoditel}! preva eee naviel deactth pSthologa 4 nastavnika, a kasnije adenine sreee Suvrantje nt gam! Rastoje da tu navika odrfavaju, iit cro Seal Psihclogay oekits 48 Je (oper uz ponod nastaymika tif exeueon Fike veonane sazudes Sajvaini je ponocno sredgtvo a atvecctse da. Tike STESPTS, Jesse Pravijenje plana rada id utenja, peste ee ee beng reofiES FAL 1 EL, veene koji raspalates hanes oT ein peregsiite Kod raznin ubentka, evani ueenik eeebs eevee ‘ops Suing {2g/2i88 pravijenja plana, koje Je pofel ino Se arse Svima izlorie edgovaratt. Dobro nap, nibanje taCtegt fu YE1O ahacajal ca uspen v uberinr sense eee pla- na stags sarocdee, Je znatajno na vidim stupnjeving dkoweere 3. nedelja doce, MEGELJ€. Kad se radi o tako Kearken eke eet tty je On troea ants, Pored toga Sto student planire ton Sonuy nauéiet, di fgnage’eeiaMira £ vrone za ucenjer Planiranjes ae ore ate? $1 {uMoge ractonalnije koristd. obleno de Preporutuje da uéenict savinnd fetal sntje planirajy veene 2a ence gs Gees unapred, a Jednoscaveg 219,22, Stededi dan. Realno planisazte seamen nije Be rnacel Tee, take 1 oblEno Jo potrebns dude woes gee Ie, Fo naugt £ stekne naviku da to” redovne ere Seghprutuje se da ce utentk befe stect navixu pla~ delju sanenene, ak0 Lavesno veene saptouje wean pie fan e ne Seedy ogra unapred 1 pokadava da radi se eg vo) njega. Tako ¢e B¥akog oraamtvi2, 9 to koliko mu je veemens potent ee ugenje Debts eases Tose eOY Paras 8 mlauje Uenike perieds mses oe hse pebtncnciae yovakva.podela Je povolina sare geet foes mnogim eks- Tabela be. 6. - Plan rads za nedelju dune [seeds | tervreak | Peta [rene [ Ponedetjak | utorak Sreda fsewaas — [pets é rofak 1 of] aorutak 4 [eoratee 1 eels |corveat 1 rey este | fears diazek v fudtoly— [odtarak w Wheote Vasa’ Hole asa ostee -9 | arpskororvat. | matenatina Jssrattie—[ooe.prie oo | teeta seas cae i 3 risiewo ope, [ike | s-10 [ pozn.drute. | pozn.arubt soto [isos 10-11 [ engteski Fizitie ov | engieshi[usiths abr. [iikovno | 11-12 | muzizno ob. | oro [ paveatsik [povr pov ovratax Kar | OTS ‘gene | steone 13] EP Showed” | povrstak stobadne | stobee no fae z uta tak 15-14 | ruta rutak ratak Wak 14-15 | stoboano stobeéro | stobodno |stotodno | stobodno 516 | Hetroner, | PHORTY [macemeina [arpsionry. [PONY 15161 Tit poem. | IN goer. i 0 ry sstesaeTe paraRrV. [prs prr—Tnatenst ea atenotiio—agtenc Tks sepatahey_parnprir—~fatant ea Witiengh. | ifili muzi-[isiti tikow fi7ilt 71 t7itv ore atest. | 7h fi ia no |stovodne 17-18 | stobodno alobecno | stopodne — |stovow a 18-19 | stobedno siieee —[ stotnmn sire [te 19-20 | vetera voters vetera [ve se | bo-21 | stotosne stopeero | stobodne | stoboune ” jednon realnom ovaj primer plana rada je napravijen prena jedi SEL vas nebto krasin take ans Stvaris Craje neito ante vide of Getirt ava ‘osnovne Skole. Trajanje ca- jer je Skol- Skolt, w 51minuta, pa se posle kraéeg odnora od 10-15 minuta prelazi na u- Genje drujog predmeta, Jasno je da jedan prednet nekad treba uéi- ti i dude, ali tada se u plan rada moe stavitt ugenje istog pred~ meta u dva uzastopna perioda. Cesto student 111 uéenik ima 1s- cepkano vrene, tako da mu prazno vrene od jednog fasa iznedju dve aktivnosti u hajvecem broju slutajeva propada, ako ve¢ unapred ni- je isplanirao Sta Ge u to vrene raditt Prilikom pravijenja plana ufenik prvo treba da u- nese tasove koje ima u skoll, Posie toga u plan unosi vrene 2a Jelo, spavanje { ostale neophodne aktivnosti. Vreme koje mi je po- Ble toga ostalo deli (naravno ne na ravne delove) na uéenje 1 razonodu U plan se ne upisuje sano “ufenje", nego utenje odredjenog predneta. To ugeniku omoguéuje da pre nego Sto sedne da ui pripreni aterijai potreban za utenjo svih predmeta pla- Airanih za taj dan. Zatin, uéenik odneh pristupa uCenju predneta koji je planirao, a ne gubi veeme resavajuéi koji Ge prednet usi- ti. Raspored utenja po predmotina omogucuje uteniku da unapred planira vise vrerena za “tedke", a manje za “lake” prednete. Uto- je pojedinih predneta prona planu rasporedjeno je na vise vreren- akih perloda u toku nedelje. Konaéno, pesto}i odredjeno vrene kad je najpovoljnije uiti neki predet, zavisno od njegave saarfine, 2 plan se mode tako podesiti da se vreme uéenja avakog predneta poklaza sa najpovoljnijin vremenos za njegovo uenje. Usenik prema rasporedu éasova u Skoli odredjuje koje Ge prednete uéiti toy dana, a prema relativno} teZint poje~ linth predneta odredjuje koliko ée vrenena posveciti ugenju sva cog predneta. Ovo vrene mols da varira kod pojsdinin uéenikat me- kom udeniku lakSe idu prirodne nauke 1 on uéenju ovih prednata posveduje manje vremena, a vise vramena ostavija za usenje jezi~ a 4 druStvenih nauka; ili obrnuto, ueenix kone Lako id jezicl, avige manje vrenena za uéenje tin predneta, a vise vrenena Go posvetiti uSenju matematike 1 prirocnih nauka. Dobro je ostaviek, 4 Agvesno vrene za ubenje Jednog od dva predneta prema potrebi ‘npr. engleskt ili sprskohrvatski, istorija ili geografija itd.), isto tako izvesno vrene treba ostaviti za uenje “onog predne 2 koji Je potrebno™ (nekad ufenik nepredvidjeno nora da uel vi- Be jedan prodnet, a drugi put drugil. Spite je pravilo da neki predret treba uditi 1s- og 114 prethodnog dana u odnosu na Gas tog predmeta u akol4.Ako © to %aa predavanja, povoljnije je da utenje dodje neposredno vosle njega, a ako je to Eas iapitivanja, bolje Je da se utenje Odredi pre njega. To se, naravno, ne mose uvek podesiti, jer uee~ wick Gesto ne znaju da it Ge naatavnik na Case preavati ili ée n dspitivati. U avakom slutaju, dobro je da se makar jedan sat vakog dana odredi za pregiedanje bele2aka napravijenth tog dana u Skolt. "Usenik tada na osnom seCanja mote da iepravi 41i dopu- nf beledke sa Casova, a to je mnogo tele ako se beleSke pregle— sje nekoliko dana kasnije. 22 xoliko de veenona avakog dana uBits savint od Kole ee ee eeedineg weenika. Cent eraba na sposobnosts 4 ETZine unin prancvina rade da oGfesi KoLtko mM Yo Giinena 20 uenje vu toku dana potrebno. Ispitivanja, radnih nav rene ee wae" dsmici Eeate precenjuss, syole aposabnostt i 3m ne tae ae eee in je potrenno failciti 20 Krade Vrene nego Feyte ee eetnoaoguess Ue fast rasa. po pisnenon plant veenii B50, 3° £220" Seeontsoide aa ii Je predvidieno veene 2a wben) aera ae toMreatnes Gholike nijer on crema doe Bram Eojedintn Picgava iii shracuse, Takev postupak ponase Uéensi ca ead jivevia ute koviko mu Je vrenena potrebr: Stakes pojecinos preaneta. an Je avakeg Poles. toe tba odredits AL suvite dugo vrenena za mje. Ueenix ne wide'sees Ga idee sxoru 4 eel. on nora dais nie. ueenss PEazoneda. U planu takodje treba predvideti vrene WeSDNoda! Sto‘ vfeme. ce precavavijocs podazia) = E80 sketve TE coment koje Je predvidjeno sa uenje. " ea rosie nese iii ava neseca rade prana pienen muy udentk stice geninij. uvid a co Koike mu je vrenena Phaods We"cdenje svakog predmeca, kao ¢ naviku da sistenatext HOST sEda'al"Ulat’ aise Reongana breyani, piesarey plane. 22, aot coda sonora: raaporeda Gaaova W HKO wane Feletenson eee moet evens da uradi, a miaiina da vremenski pion 258328: Seni nodel jy’ dane- . nie sa medecs 090 2 Wohje sada Je visestruko poritivne, Tine atte navikavanje ne sistenaeskt fad, Bbeense postite nav isivasben'a ueenja i bolja samoxontrcla £ samovaap kanje uéenika 53Aja, 3. na na. METOD E UCENJA Poglavije koje se odnosi ogodnije metode 4 ostale ja bude bolji, naziva se dagoske psinologije odnos: vezi sa metodama uéenjar ha ractonalizactju ut uslove rada koji utieu skonomija t tehnika use 4 se na nekeliko osnov- 1) Usenje raspodeljeno na veene i koncentrisano, neragpod jeljeno usenje; 2) Ubenje celine 1 uecs3e delov. 3) aktivno f pastvne seenjen UCENJE RASPODELJENO NA VREME 1 KONCENTRI- Uéi na primer 2, koncenttisano toku nekolike 4, péenik najbolje denata vesbale si brojevima), Peva fokit 6 dana; deuga grups vesm Ako se zna a 3h, “postay! BL ta bri ea: lana po 1h 11 20 minuta bez prekida;treds yu toku 6 dana po 40 minats® a’ SANO UCeNJE da utenti mod: Ija se pitanje sa tli da to grupa velbala £2, 24 28) “bez prekida. anati, sve Seeiee 5 u,Pithova vedbanja bila razligic Gspeh w usenju. Lo" podeljeno na fe odredjeno gradivo da na~ da 11°je bolje da on Ja. Kasnije dosta broj- Ebinghausov zakljuean> © Jednom eksperimentainon Tada cetiri grupe stu- tu Upotrebu Sifre (ve3bali su da zanenjuja slova Grupa vezXbala je dva puta dnevno po 10 minuta w sala Je avakog dana a tok 6 dene pe Je svakog drugog dana Getvrta grupa vezbala je 120 minus ‘grupe vesbale au 2 sa- 0 vrenensk! rasporedje- ‘upa koja je verbal gla grapa koja je vel~ x 40", dok je grupa ko- a postigla aajslabij1 u ovom eksperinencu Seo je veer eon Floday Uspen Je bio weet) neseloeee trisano, usredaredjens Pitanje je, medjutin, na veeme nego kad se uéi usredsredjeno koliko dugaéki periodi raspodel jenog uéenja su najpogodas ji yesno uéenje,kao 4 koliko digi intervall neugenja treba-da bu- du tzmedju njih. Ovo zavisi pevenstveno od prirode gradiva koja se uti, a takodje zavisi 1 od liénih osobina onoga ko uéi (uzca~ sta, iskustva itd.). Kratk! period! uéenja (5", 10", 15/ itd.) Raro8ito su pogodni kad se uéi gradivo koje nena suisaonu i lo- gitku povezanost (kao, na primer, utenje Sifre, besmislenih slo~ Sova, aritmetickih radn}i, itd.) xad se ust gadivo sa snisac~ wom SadrZinon, koje Gini logitiy celinu, 2a uspeh u uéenju mno- go su pogodniji du8i vrerenski pericdi, dako i kod uéenja ovak- You materijala prednogt ina raspodel jeno nad koncentrisanim uge~ Rjem. Kod aéenja gradiva koje Ina saisaona celinu pogedno je uéenje raspodeijeno na periode od 1", 2h 114 Eak nedto dude. DuzL period ugenja naroéito su pogouni u pofetku utenja. kad traba LloZiti vedi napor da se shvat: smisao qradiva, a za to je obie- ho potrebao 1 duue vremena. Prekidanje uéenja pre nego Ses je Snisao u potpunoset shvaden bilo b: vie Stetno nego koriand za uéenje. U ugonju motornih radnji (pisanje na masini, streljanje, crtanjé u ogledalu itd.) metods uenja raspodel jenog na veoma kratka vremenake periode pokazela se kao metoda koja dovodi do najveéeg uspeha. Dugina vrenenskih perioda, mada su oni svi ve. oma kratki, 4 ovde varira. Najpogodnija dufina ée,na primer, bi~ ti veéa kod wenja pisanja na rasini nego kod utenja crtanja u Sgledaiu. Za ueenike na mladjin uzrastima pogodniji su kraéi pe~ riodi udenja, dok su za udenike na starijin uzrastima pogodnt ji neSto dust periodi na koje je uWenje podeljenc. Yatno je 4 pitanje kolike dugi treba da budy vre~ menski rasmaci izmedju dva perioda utenja. Najpogodnija duzina pauza neu€enja zavisi od veteg broja faktora od kojih su najvaa~ niji: priroda 1 tedina materijala koji se wei, sposobnost! 1 az— rast uGenika, stepen do koga je materijal nauéen, itd. OpSte pra- vilo je da pauze lzmedju uéenja ne treba da budu suvise kratke, ali ni-tolike dugatke da venik zadoravi ono Sto je uélo, pa da mora da ga uti ponovo. U potetku uéenja pauze treba da budu kre- Ge, 4 BEd je usenik bolje savlatao materijal, pauze ée biti due. Najkraél tzeba da bude raznak tzmedju poSetnog utenja 1 prvog ponavijanja, zatim tzmedju prvoy 1 drugog ponavljanja, pa Lame— ju dragog i tredeg ponavijanja itd. Ovo je pogodno zato Sto se gradivo koje jo3 nije dobro saviadano brie zaboravija, a kasnije kad 60 bolje Utvrdi, ono se bolje 1 dute panti. a Posto}1 vedi bro} objasnjenja zaito je raspede- Ljeno uBenje uspesnije od usredsredjenog. Neki autord kao glavnt Uzrok tome navode umar, koji je, razune se, znatno vedi kod us redsredjenog nego kod raspadel jenog ugenja, Usled unora, katy ent, uspeh u ugenju je manji kod usredsredjenog nego kod raspo~ deijencg utanja-. U nekim ekeperimentina s¢ pokarsia, medjutin, da 1 kad se uel lako gradivo, Koje se 1 ponocu usredaredjenog ugenja mode nauSiti za kratko vreme, tako dane dolar! do jaceg umora, ono 62 se joé bolje naugiti ako se vrene uenja podell 35