ZNAAJ I ULOGA INTELEKTUALNOG KAPITALA U

PROIZVOENJU
KONKURENTSKIH
PREDNOSTI
PREDUZEA
6.

Konkurentska prednost posebno je obeleje koje postoji kada je poduzee delotvornije i

uspenije od konkurenata. Odravanje konkurentske prednosti cilj je svakog poduzea, jer
pridonosi iznadprosenoj veliini dobiti koja osigurava ono to je imperativ u dananjem
konkurentnom poslovnom svijetu: samoodranje, te stalni rast i razvitak gospodarskog
subjekta preduzea. Ona je rezultat kontinuirane uspene uporabe intelektualnog kapitala u
poduzeu.Odriva konkurentska prednost ima statiku i dinamiku stranu.
Statiki deo odnosi se na one elemente intelektualnog kapitala koji se u sadanjem trenutku
koriste na operativnom nivou u cilju proizvodnje output-a preduzea.
Dinamiki deo odrive konkurentske prednosti odnosi se na elemente intelektualnog kapitala
koji pomau preduzeu da postigne i odri konkurentsku prednost u razliitim nadolazeim
situacijama i promenama. Dinamiki deo se prema tome odnosi na strateki nivo preduzea,
na sposobnost svih zaposlenih da uspeno reaguju na promene.
Kako bi uspeno proizvodila i odrala konkurentska prednost, preduzee treba posedovati
visoke dinamike sposobnosti, poput:
- moi zapaanja promenjivih trinih zahteva i tendencija;
- formulacije vizije budunosti preduzea i sposobnost korekcije planova u skladu s
promenama na tritu;
- razvoja potrebnih kljunih sposobnosti za ostvarivanje konkurentske prednosti;
- realizacija restrukturnih procedura u cilju jaanja trine pozicije uz podrku svih
zaposlenih.
Upravljanje znanjem je prepoznato kao temeljna aktivnost za stecanje, razvoj i odrivost
intelektualnog kapitala u preduzeu, a time i odrive konkurentske prednosti. Prvenstveno je
upravljanje znanjem usmereno na stvaranje uveta u preduzeu koji omoguavaju prikupljanje,
razmenu, transformaciju postojeeg znanja, kao i stvaranje novoga znanja sve u cilju
maksimizacije intelektualnog kapitala, pomou kojega preduzee osigurava odrivu
konkurentsku prednost na tritu.

Meutim, da bi intelektualni kapital mogao stvarati odrivu konkurentsku prednost on mora

biti u interaktivnom odnosu sa znanjem (ema 3.).

ema 3: Interakcija: znanja, intelektualnog kapitala i konkurentnosti

Preduzea poseduju razliite vrste znanja: naucno i tehnoloko znanje, znanje o tritima i
potroaima, znanje o izvorima i dobavljaima materijala i ostalih sastavnih delova, znanje i
sposobnosti svojih zaposlenih, itd.
Neke oblike znanja (kodificirano znanje) mogue je kupiti na tritu ili pribaviti ulaganjima u
aktivnosti poput istraivanja i razvoja.
Meutim, za razliku od kodificiranog, materijalizovanog znanja, postoji i znanje koje se
moe usvojiti jedino iskustvom, tzv. learning by doing (uei radei). Teko ga je ako i
nemogue kopirati, jer se nalazi u glavama umnih radnika i upravo je zato ono kljuni izvor
konkurentske prednosti poduzea.
Uopsteno, znanje je jedinstveni resurs: nema nikakvih ogranienja (za razliku od svih ostalih
resursa, ogranieno je samo ljudskim umom) i stoga prua beskrajne mogunosti za razvoj i
njihovim uspenim upravljanjem mogue je postii odrivu konkurentsku prednost.
Kao ekonomski resurs znanje se uporabom ne troi, nego mu se vriednost neprekidno
poveava; uporabom znanja ne troi se mnogo energije i ne unitava okolina.
Uvoenjem znanja u proizvode i usluge poveava se dodana vrijednost proizvoda i usluge.

Intelektualni kapital kao resurs nije ogranien i istovremeno ne moe biti iscrpljen; zato
koritenjem tog resursa u proizvodnji dobit raste neprekidno.

Privredni rast sve se vie temelji na znanju, a sve manje na materijalnoj proizvodnji (koja se
pak sve vie temelji na znanju). Stoga je zadatak svakog preduzea pronai znanje, pretvoriti
ga u intelektualni kapital, stvarajui sinergijsku vezu izmeu njegovih sastavnih elemenata; na
taj nain proizvoditi jedinstvene konkurentske prednosti za svoje preduzee.
Jednom postignuta konkurentska prednost utemeljena na intelektualnom kapitalu zahteva
kontinuirano ulaganje u intelektualni kapital - u istraivanje i razvoj, edukaciju i razvoj
zaposlenih, novu tehnologiju, marketing, i dr. - jer konkurentska prednost sama po sebi nije
odriva. Nju se mora odravati (ulaganjima u intelektualni kapital poduzea).
Dalje ulaganje u intelektualni kapital rezultira daljom konkurentskom prednou, koja i dalje
zahteva ulaganja u intelektualni kapital kako bi se odrala.

7. ZAKLJUCAK
Osnovni temelj za afirmaciju koncepta intelektualnog kapitala jeste postavljanje vizije, misije
i ciljeva koji su utemeljeni na intelektualnom kapitalu.
Strategija preduzea koja se temelji na intelektualnom kapitalu, a za cilj ima proizvoenje
konkurentskih prednosti preduzea, usmerena je prvenstveno na sve elemente intelektualnog
kapitala preduzea kao potencijal stvaranja novo-stvorene vrednosti preduzea.
Dananja kretanja na podruju globalne ekonomije potvruju predvianja mnogih ekonomista
koji su ve pre nekoliko decenija tvrdili kako je znanje, tj. intelektualni kapital temeljni
inilac na kojem e izrasti globalni razvoj u budunosti.
Dolo je do pomaka od ekonomije bazirane na ogranienim materijalnim resursima ka
ekonomiji baziranoj na znanju. Vie nije mogue kreirati rast baziran na kombinaciji klasinih
resursa prirodnih resursa, rada i kapitala.
Proizvodni proces sve se vie pretvara u naucni proces koji rezultira nizom revolucionarnih
otkria - novih industrijskih materijala, proizvodnih tehnologija i dizajna koji su omoguili
ponudu proizvoda i usluga koji su pre nekoliko godina bili u potpunosti nezamislivi.
Razvoj znanja, odnosno njegovog utemeljenja u intelektualnom kapitalu, danas predstavlja
uslov globalnog, tehnolokog i svakog drugog napretka.
To poveanje udela znanja u novoostvarenoj vrednosti glavno je obeleje nove ekonomije,
ekonomije znanja.
U ekonomiji znanja postojat e samo dve vrste ljudi (i preduzea):
1. Oni koji ne koriste intelektualni kapital u svakodnevnom poslovanju, i
2. Oni koji koriste intelektualni kapital u svakodnevnom poslovanju.
Oni koji ne koriste intelektualni kapital u svakodnevnom poslovanju e imati:
- neizvesnu sudbinu,
- stihijski razvoj,
- delovati e lokalno i regionalno.

Oni koji koriste intelektualni kapital u svakodnevnom poslovanju e imati:

- bogatstvo - materijalno i nematerijalno,
- uspenije e se suoiti s novim izazovima/promenama i sve brojnijom konkurencijom,
- maksimalno e iskoristiti nove resurse,
- delovae globalno,
- optimalno e iskoristiti vlastite potencijale,
- poveae sposobnost stvaranja vrednosti,
- unaprijediti e imid preduzea,
- pridobiti e i zadrati postojee potroae i pridobiti nove,
- postii e uspeniju komunikaciju unutar preduzea, ali i sa eksternim okruenjem,
- razviti e korporacijsku kulturu koja postie i ohrabruje zaposlene na proirenje
svojih znanja i stvaranje novoga,
- poveati e trinu vrednost.
Intelektualni kapital je kljuni inilac za proizvoenje konkurentskih prednosti poduzea - jer
konkurentska prednost zasnovana na intelektualnom kapitalu omoguava stvaranje vee
dodane vrednosti proizvodima i uslugama.
Taj novi nain stvaranja vrednosti - a to je upravljanjem intelektualnim kapitalom i
kontinuiranim ulaganjem u njega - ukazuje na injenicu da je za dananje preduzee manje
bitno kolika mu je vrednost fizike imovine, a mnogo bitnije kolika je sposobnost njegovih
zaposlenika da stvaraju vrijednost (znanjem na toj imovini).
Evidentno je da u savremenim uslovima poslovanja, uspeh na tritu mogu postii jedino
preduzea koja e imati sposobnost proizvodnje, upravljanja i kontinuiranog poveavanja
vlastitog intelektualnog kapitala.Zakljuujemo:
- da postoji meuzavisni odnos izmeu ulaganja u intelektualni kapital i stvaranja i
odranja konkurentskih prednosti, tako
- da e trajno uspena preduzea biti sva ona preduzea koja shvate da trebaju promeniti
naine i principe po kojima su do nedavno funkcionisala, da e biti konkurentni jedino
ukoliko proizvode i poseduju nove izvore konkurentske prednosti - izvore koji su vredni, retki
i koje je teko ili nemogue kopirati. Tu sposobnost ima jedino intelektualni kapital.

8. LITERATURA:
1. Andriessen, D.:Making sense of intellectual capital; designing a method for the
valuation of intangibles, Elsevier Butterworth-Heinemann, USA, Burlington (2004)
2. Bontis, N:Assessing knowledge assets a review of the models used tomeasure
intellectual capital, Internacional jurnal of management reviews 3,no 1, (2001).
3. Dessler Gary : Management,leding people and organizations in the 21 st century.
Prentice Hall (2001)
4. ICDQM: Zbornik radova-Upravljanje kvalitetom I pouzdanou. aak: Izdavaki
centar DQM (2008)
5. Jelai, K.:Prirunik za upravljanje intelektualnim kapitalom u kompanijama.
Zagreb:GIPA (2003),.
6. Jonas Riderstrale, Kjel Nordstrom: Karaoke kapitalizam, Menadzment za oveanstvo.
Beograd: Plato
7. KLM, Inc. Management Consultation: The strategic significance of brands,
(2004).http://www.klminc.com/branding.html(11.06.2008)
8. Leadbeater, C.D.: New measures for the new economy, Inernacional Symosium:
masuring and reporting intellectual capital experience, Issues and prospects, Technical
meating. Amsterdam(1999).
9. Ljubojevi .:Marketing usluga. Novi Sad : Stilos (2002)
10. Mayo A. The role of employee development in growing of intellectual capital.
Personal Rewiew(2000).
11. Pavlovi N.:Osnovi organizacije. Novi Sad : Alga-Graf NS
12. Pavlovi Novica: Osnovi organizacije. Novi Sad, Alga-Graf(2007).
13. Petty R., Guthrie J.: The case for reporting an intellectual capital: evidence, analysis
and future trends, Dahiya, S.B> (ED) , The current case of the business discipline.
Rohtak:Spellbound Publications (2000).
14. Prof.dr.sc.Dragomir Sundeli, Mr.sc. Nataa vast : Intelektualni capital:temeljni
inilac konkurentnosti preduzea. Zagreb: Ministarstvo ekonomije,rada i
preduzetnitva (2009)
15. Rentzhog O. : Temelji preduzea Sutranjice. Novi Sad, Prometej (1997)
16. Rescher, N.: Introduction to volue theory, Englewood Cliffs, NJ : Prentice Hall, (1969)
17. Sveiby, K.E. : The new organizational wealth: Managing and measuring knowledge
based assets, San Francisco: Berrett-Koehler (1997)
http://marketingitd.com/2013/nakon-13-godina-coca-cola-vise-nije-najbolji-globalni-brend/
(2013)
http://www.oceantomo.com
http://franchising.rs/clanak/30i-na-svetu/
http://www.klminc.com/branding.html