MEHANIKA I

(STATIKA)

MEH115.16P11

3/12/16

Primer Gerberovog rama

PODACI: q 0 = 20 kN/m, F1 = F2 = F3 = F4 = F5 =10 kN,

a =1 m .
3/12/16

1) Reakcije i reaktivni moment

3/12/16

Statiki uslovi ravnotee:

H H

F3 F4 0

3q0 a
VB F5 0
2
3q0 a
d
M G VB 4a F4 a F5 5a 2 2a 0
M A M A F1 a F3 a F2 a F4 3a

V VA F1 F2

3q0 a

3a VB
5a F5 6a
2

3/12/16

... (1)

Iz treeg uslova u (1) dobijamo VB,

1
VB F4 5 F5 3q0 a
4
1
10 5 10 3 20 1 0
4

... (2)

VB 0

... (3)

Iz prvog uslova u (1) dobijamo HA,

H A F3 F4 10 10 0

... (4)

HA 0

... (5)

3/12/16

Sa VB = 0, iz drugog uslova u (1) dobijamo VA,

3q0 a
VA F1 F2
VB F5
2
3q0 a
F1 F2
VB F5
2
3 20 1
10 10
0 10 40 kN
2

... (6)

VA 40 kN

... (7)

3/12/16

Sa VB = 0, iz etvrtog uslova u (1) dobijamo MA,

M A F1 a F3 a F2 a F4 3a

3q0 a

3a VB
5a F5 6a
2
10 1 10 1
10 1 10
3 1
3 20 1

3 1 0 5 1 10 6
1 50 kNm
2
M A 50 kNm

... (8)

... (9)

3/12/16

2) Izrazi za presene veliine u

proizvoljnim presecima delova
(polja) rama

M 2 10 kNm
M 4 10 kNm
3/12/16

Polje I: 0 z 1

3/12/16

M x , I z M A 50 kNm
Ty , I z

dM x , I z

... (10)

dz
N I z VA 40 kN

M x , I z 50 kNm

Ty , I z 0

... (11)

N I z 40 kN

3/12/16

10

Polje II: 1 z 2

3/12/16

11

M x , II z M A F3 z a

50 10 z 1 10 z 60

Ty , II z

dM x , II z

... (12)

10 kN

dz
N II z VA 40 kN

M x , II z 10 z 60

Ty , II z 10 kN

... (13)

N II z 40 kN

3/12/16

12

Polje III: 2 z 4

3/12/16

13

M x , III z M A F3 z a M 2

50 10 z 1 10 10 z 50

Ty , III z

dM x , III z

10 kN

dz
N III z VA F2 40 10 30 kN

... (14)

M x , III z 10 z 50

Ty , III z 10 kN

... (15)

N III z 30 kN

3/12/16

14

Polje IV: 0 z 1

3/12/16

15

M x , IV z F1 z 10 z
Ty , IV z

dM x , IV z

N IV z 0

dz

10 kN

... (16)

M x , IV z 10 z

Ty , IV z 10 kN

... (17)

N IV z 0

3/12/16

16

Polje V: 1 z 2

3/12/16

17

3
M x ,V z F5 7a z M 4 q0 a 4a z
2
3
10 7 z 10 20 4 z 20
z 40

2
dM x ,V z
Ty ,V z
20 kN
dz
NV z F4 10 kN

... (18)

M x ,V z 20 z 40

Ty ,V z 20 kN

... (19)

NV z 10 kN

3/12/16

18

Polje VI: 2 z 3

3/12/16

19

3
M x ,VI z F5 7 a z M 4 q0 a 4a z
2
3
10 7 z 10 20 4 z 20
z 40

2
dM x ,VI z
Ty ,VI z
20 kN
dz
NVI z F4 10 kN

... (20)

M x ,VI z 20 z 40

Ty ,VI z 20 kN

... (21)

NVI z 10 kN

3/12/16

20

Polje VII: 3 z 5
q0 6a z
q
3a

3/12/16

21

1
2
M x ,VII z F5 7a z M 4 q 6a z
6
q0
3
F5 7 a z M 4
6a z
18a
10
3
10 7 z 10 6 z
9
10
3
80 10 z 6 z
9
dM x ,VII z
10
2
Ty ,VII z
10 6 z
dz
3
NVII z F4 10 kN

3/12/16

... (22)

22

10
3
M x ,VII z 80 10 z 6 z
9
10
2
Ty ,VII z 10 6 z
3
NVII z 10 kN

3/12/16

... (23)

23

Polje VIII: 5 z 6
q0 6a z
q
3a

3/12/16

24

1
2
M x ,VIII z F5 7 a z q 6a z
6
q0
3
F5 7 a z
6
a

18a
10
3
10 7 z 6 z
9
10
3
70 10 z 6 z
9
dM x ,VIII z
10
2
Ty ,VIII z
10 6 z
dz
3
NVIII z 0

3/12/16

... (24)

25

10
3
M x ,VIII z 70 10 z 6 z
9
10
2
Ty ,VIII z 10 6 z
3
NVIII z 0

3/12/16

... (25)

26

Polje IX: 6 z 7

3/12/16

27

M x , IX z F5 7 a z 10 7 z 10 z 70

Ty , IX z 10 kN

... (26)

N IX z 0
M x , IX z 10 z 70

Ty , IX z 10 kN

... (27)

N IX z 0

3/12/16

28

3) Presene veliine u
karakteristinim presecima
M x , I z 50 kNm M x , II z 10 z 60

Ty , I z 0

N I z 40 kN

M x , III z 10 z 50

Ty , II z 10 kN

Ty , III z 10 kN

N II z 40 kN

N III z 30 kN

Vertikalni element rama: Presene veliine na granicama polja

Polje

z [m]

Ty [kN]

Mx [kNm]

N [kN]

50

40

50

40

10

50

40

10

40

40

10

30

30

10

10

30

II
III

3/12/16

29

M x , IV z 10 z

M x , IV z 10 z

M x ,VI z 20 z 40

Ty , IV z 10 kN

Ty , IV z 10 kN

Ty ,VI z 20 kN

N IV z 0

N IV z 0

NVI z 10 kN

Horizontalni element rama: Presene veliine na granicama polja

Polje

z [m]

Ty [kN]

Mx [kNm]

N [kN]

IV

10

10

10

20

20

10

VI

2
2
3

20
20
20

0
0
20

10
10
10

3/12/16

30

M x ,VII z 80 10 z
Ty ,VII z 10
NVII z 10 kN

10
3
6 z
9

10
2
6 z
3

M x ,VIII z 70 10 z
Ty ,VIII z 10
NVIII z 0

10
3
6 z
9

10
2
6 z
3

M x , IX z 10 z 70

Ty , IX z 10 kN
N IX z 0

Horizontalni element rama: Presene poprene sile na granicama

polja (nastavak)
Polje

z [m]

Ty [kN]

Mx [kNm]

N [kN]

VII

3
5

20
6,667

20
28,889

10
10

6,667

18,889

10

10

10

10

10

VIII
IX

3/12/16

31

10
2
Ty ,VII z 10 6 z 0
3

... (28)

z 4, 268 m

M x ,VII z 80 10 z

M x ,VII z

z 4,268

M x ,VII z

... (29)
10
3
6

10
3
80 10 4, 268 6 4, 268 31,547 kNm
9

z 4,268

31,547 kNm

... (30)

... (31)
... (32)

3/12/16

32

4) Statiki dijagrami

Statiki dijagrami zadatog rama

3/12/16

33

Reetke
Reetka

je konstrukcija obrazovana od pravih

tapova kojima su (moe se smatrati) krajevi
zglobno vezani.
Ako svi tapovi lee u jednoj ravni re je o
ravnoj reetki. U protivnom je re o prostornoj
reetki.
tapovi reetke se u praksi veu zakovicama,
zavrtnjevima ili zavarenim spojevima.
I takve veze se smatraju zglobnim vezama (tj.
vezama koje ne prenose moment)
3/12/16

34

Reetka

je optereena silama koje deluju u

zglobovima takozvanim vorovima.
Teine tapova se zanemaruju.
Trenje u zglobovima se zanemaruje.
U sluaju da se teine tapova uzmu u obzir,
proporcionalno ih treba rasporediti na dva
vora na krajevima svakog od tapova.
Smatra se da su tapovi reetke optereeni
(napregnuti) samo na zatezanje ili pritisak.
Reetke se obrazuju od pravih tapova koji
se zglobno veu u trouglove.
3/12/16

35

Zglobnim

vezivanjem pravih tapova u

trouglove dobijamo stabilnu reetku.
Stabilnost tapova zglobno vezanih u
trougao, prema narednoj slici je oigledna.

Uz stabilnost tapova zglobno vezanih u trougao

3/12/16

36

Ako

bi se reetka obrazovala od npr. tapova

zglobno vezanih u etvorougao, takva
reetka bi bila nestabilna.
Nestabilnost tapova zglobno vezanih u
etvorougao prikazana je na naredoj slici.

Uz nestabilnost tapova zglobno vezanih u etvorougao

3/12/16

37

Pri

formiranju reetke najpre se meusobno

poveu tri tapa, a zatim se nadograuju
ostali trouglovi.
Za nadogradnju novog tapnog trougla
potrebna su dva (2) nova tapa i jedan (1)
novi vor.
Reetka sa dva trougla imala bi ukupno =4
vora.
Z nadogradnju novog trougla potrebno je:
3 novih vorova i
= 2 3 novih tapova.
3/12/16

38

Ako

je 2 3
reetka je stabilna i statiki
odreena (moemo joj odrediti
sile u
svim tapovima).
Reetka kao konstrukcija oslanja se tako da
postoje tri (3) reakcije veza koje se mogu
odrediti iz tri (3) statika uslova ravnotee.
Analiza konkretne reetke svodi se na
odreivanje reakcija, a zatim i odreivanje
sila u tapovima.

3/12/16

39

Reetke

koje emo izuavati pripadae grupi

ravnih reetki.
Sile u tapovima reetki odreivaemo
primenom:
Metoda isecanja (izrezivanja) vorova i
Metoda preseka (Riterovog metoda).
Oba

navedena metoda su analitika.

U literaturi se za odreivanje sila u
tapovima reetki sreu i grafiki metodi kao
(Kremonin i Kulmanov) koji su sa razvojem
raunarske tehnike potisnuti.
3/12/16

40

Primena

metoda isecanja vorova

Ovaj metod se sastoji u sledeem:

Iz statikih uslova ravnotee odrede se

reakcije.
Zatim se zamiljenim seenjem tapova
iseca vor po vor i zamiljeno odvaja od
ostatka reetke.
Uticaj
preostalog
dela
reetke
nadometamo silama u pravcu tapova.
Smer sila u pravcu tapova se pretpostavi, a
raun e na kraju pokazati da li smo u
pretpostavci pogreili.
3/12/16

41

Svaki od vorova optereen je sistem

sueljnih sila.
Pri odreivanju sila u tapovima kreemo od
vora u kojem su dve tapne sile nepoznate
(takav vor uvek postoji).
Nakon toga se prelazi na naredni vor sa
najvie dve nepoznate tapne sile.
Kod narednog vora promeni se smer sile u
tapu koji je zajedniki sa prethodnim
vorom.

3/12/16

42

Primer ravne reetke

Za reetku obrazovanu od tapova zglobno
vezanih u tri jednakostranina trougla stranice
duine l, metodom isecanja vorova odrediti sile
u tapovima.
Podaci:
F1 = 20 kN
F2 = 40 kN

Uz primer 1
3/12/16

43

1) Reakcije

Statiki uslovi ravnotee:

X X F 0
Y Y Y F 0
A

(1)

M B YA 2l F1 l

3
l
F2
0
2
2
3/12/16

44

Iz prvog uslova u (1) dobijamo XA,

X A F1 10 kN

(2)

Iz treeg uslova u (1) sledi YA,

1
1
YA F2 F1 3 40 20 3 1,34 kN
4
4

(3)

YA 1,34 kN

(4)

Sa (4), iz drugog uslova u (1) sledi YB,

YB F2 YA 40 1,34 38, 66 kN

(5)

YB 38, 66 kN

(6)
3/12/16

45

2) Sile u tapovima Primena

metoda isecanja vorova
vor 4

Statiki uslovi ravnotee:

o
X

S
cos
60
0

24
45

Y Y

(7)

S 45 sin 60 0
o

3/12/16

46

Iz (7) dobijamo da su:

1
S 24 S45 cos 60 44, 64 22,32 kN
2
YB
38, 66
S 45

44, 64 kN
o
sin 60
3 2
o

S24 22,32 kN

(8)

(9)

S45 44, 64 kN

3/12/16

47

vor 5

Statiki uslovi ravnotee:

o
'
o
X

S
cos
60

S
cos
60
0
35 25
45

Y S

sin 60 S sin 60 F2 0
o

25

'
45

3/12/16

(10)

48

Iz (10) slede:
1
S35 S S 25 cos 60 44, 64 1,548
2
21,546 kN
F2
40
'
S 25
S 45
44, 64 1,548 kN
o
sin 60
3 2
'
45

S35 21,546 kN

(11)

(12)

S 25 1,548 kN

3/12/16

49

vor 3

Statiki uslovi ravnotee:

'
o
o
X

S
cos
60

S
cos
60
0
1 35 13
23

Y S

13

sin 60 S 23 sin 60 0
o

3/12/16

(13)

50

Iz (13) slede:
S35' F1 21,546 20
S13 S 23

3, 092 kN
o
cos 60
12
S13 S23

(14)

S13 S23 1,546 kN

(15)

3/12/16

51

vor 2

Statiki uslovi ravnotee:

'
'
o
'
o
X

S
cos
60

S
cos
60
0

12
24
23
25
'
o
'
o
Y

S
sin
60

S
sin
60
0
23
25

3/12/16

(16)

52

Iz (16) slede:
'
'
S12 S 24
S 23
S 25' cos 60o

1
22,32 1,546 1,546 20, 774 kN
2
'
S 23
S25' 1,546 kN
S12 20, 774 kN

(18)

S S 1,546 kN
'
23

(17)

'
25

3/12/16

53

vor 1

Statiki uslovi ravnotee:

'
'
o
X

S
cos
60
0

A
12
13
'
o
Y

S
sin
60
0
A 13

3/12/16

(19)

54

Iz (19) slede:
1
S Z A S cos 60 20 1,547 20, 774 kN
2
(20)
YA
1,34
'
S13

1,547 kN
o
sin 60
3 2
'
12

'
13

S12' 20, 774 kN

(21)

S13' 1,547 kN

3/12/16

55

S45 44, 64 kN
S24 22,32 kN

S25 1,548 kN

S13' 1,547 kN

S35 21,546 kN
S45' 44, 64 kN

S13 1,546 kN
S 23 1,546 kN
S35' 21,546 kN

'
S23
1,546 kN

S25' 1,546 kN
S12 20, 774 kN
'
S24
22,32 kN

S12' 20, 774 kN

3/12/16

56

tap

Sila u tapu [kN]

Zatezna
(+)

12
24
13
23
25

Pritisna
()

20,774
22,320
1,547
1,546
1,548

45

44,640

35

21,546

3/12/16

57