DENTALNA PATOLOGIJA

Za zub je karakteristino da ima krunicu I koren zuba koji se spajaju u vratu zuba. U krunici zuba spoljanji omota je
gle, a u korenu zuba je to cement. Cement je u alveolarnoj kosti, odnosno preko parodontalnog tkiva zub je preko cementa
vezan za alveolarnu kost. Ispod glei I ispod cementa nalazi se dentinsko tkivo I u krunici I u korenu zuba dentin daje obris
kavumu dentis. Znai upljinu zuba ograniava dentin. Ivice kavuma dentis ini dentin. Kavum dentis u tom dentinskom tkivu
nalazi se u jednom vrstom omotau. Pulpa, kao meko rastresito vezivno tkivo je povezana sa okolnim tkivom usne duplje
preko otvora koji se nalazi na vrhu korena zuba foramen-a apikale. Pored te veze, sa okolnim tkivom pulpno tkivo moe da
bude vezano preko dentinskog I periodontalnog, preko lateralnih komunikacija (kanala) koji spajaju pulpu zuba sa okolnim
parodontalnim tkivom (sve promene koje se deavaju bilo u periodontalnom ili pulpnom tkivu moe da pree u drugo tkivo
preko ovih komunikacija).
Endodoncium je tkivo koji ispunjava prostor u kavumu dentis, znai pulpa zuba, I dugo se smatralo da je pulpa zuba jedina
koja predstavlja tkivo endodonciuma. Danas se zna da pulpno tkivo nije pojedinano, samostalno, funkcionie zajedno sa
dentinom, povezani su preko odontoblasnih produetaka, Tomesovih vlakana. To u restaurativnoj stomatologiji se naziva
pulpo-dentinski komplex.
Ako je to endodoncium, sta bi bila endodoncija?
Grana ili disciplina u stomatologiji koja prouava ta tkiva, pulpno I dentinsko, prouava promene koje se deavaju u tom tkivu,
bilo da su one patoloke ili fizioloke I prouava I bavi se terapijom tih tkiva, ali ne samo terapijom pulpnog tkiva nego I
apeksnog parodontalnog tkiva.
Osnovna graa pulpe
Na preseku zuba kod svake pulpe postoje zone koje su uvek na isti nain postavljene. Te zone ine osnovnu strukturu pulpe.
Na povrini pulpnog tkiva, periferni deo ine elije odontoblasti (1). Ispod se nalazi beselijska zona (2), ispod zona bogata
elijama (3) I centralni deo pulpe (4). Osnovne elije pulpe su odontoblasti, fibroblasti su vezivne elije, imunokompetentne
elije (govorimo o zdravoj pulpi), nediferentovane mezenhimne elije I limfoidne lutajue elije.
1.
ODONTOBLASNE ELIJE se nalaze u perifernom sloju pulpnog tkiva. To su post-mitotike, krajnje
diferentovane elije. Jedanput kad se podele vie NE podleu deobi. To je za nas kao terapeute veoma bitno. Ako bismo
jedanput tokom rada bilo kojim naim nesmotrenim postupkom doveli do hemijskih, traumatskih oteenja odontoblasnog
sloja nema deobe tih elija. Odontoblasti se mogu nadoknaditi proliferacijom iz drugih elijskih elemenata. Odontoblasti se ne
dele oni su krajnje diferentovane elije. Kod mlaih osoba, kod zuba ija je pulpa u razvoju postavljeni su jedan pored drugog
u jednom redu cilindrinog su oblika, sa velikim jedrom,sve to je neophodno da bi dolo do jednog veeg metabolizma
odnosno da bi doveo do velike sekrecije, jer uestvuje u sekreciji prekolagena koji je potreban za izgradnju dentinskog tkiva.
Oni su cilindrinog oblika obino u kruninom predelu u predelima naroito rogova pulpe, komore pulpe. U centralnom delu
korena oblik se menja, postaje kuboidan, ali elijski elementi I dalje ostaju. Ali u apikalnom delu korena zuba oni vie lie na
neke druge vezivne elije ili su ploaste ili su spljotene. Telo odontobasta je od 7-15m, vlakna odontoblasta su odreene
duine, sve se to meri u mikronima. Za odontoblaste je karakteristino da tokom celog svog ivotnog veka imaju razliitu
sekretornu ulogu poto uestvuju u sekreciji tog prekolagena. Faza preodontoblasta sa ogromnim jedrom je u fazi formiranja
zuba. U toj fazi imate I poetnu fazu formiranja odontoblasta. Najaktivniji odontoblasti su kada se nau u sekretornoj fazi jer je
intenzivna sekrecija prekolagenskog materijala. Sa starou organizma sekrecija odontoblasta se smanjuje I oni prelaze
preko te prelazne faze gde se smanjuje sekrecija u zrele odontoblaste koji nemaju taj potencijal izraen. Na koji nain dolazi
do sekrecije predetnina I na koji nain uestvuju odontoblasti? Prekursori kolagena se stvaraju u membranama
Endoplazmatinog retikuluma, transportuju se do Goldijevog komplexa I tu kao prokolagen, kondenzuje se, izlazi iz elijske
membrane kao prosekretorne granule I kondenzacijom ili sabijenjem ili stvaranjem traka, stvara se tropokolagen koji prelazi u
nativni kolagen dentina. Nativni kolagen dentina se stvara izvan elija odontoblasta, a eksperimentalni dokaz za to je da se
stvaraju prisustvo mitohondrija koje uestvuju u procesu stvaranja energije dajui ATP. Znai prvo se stvara kolageni matrix u
vidu ovih traka na elektronskom mikroskopu I stvara se taj neorganski materijal, ijim taloenjem dolazi do kalcifkacije I
stvaranja dentinskog tkiva. Svi procesi se deavaju u telu odontoblasta u kojem se nalaze organele. Odontoblasti imaju
produetke, jedan ide prema pulpnom tkivu I meusobno se grana, a drugi deo kao citoplazmatski produetak prolazi kroz
predentinsko tkivo I ulazi u dentinske tubule. Kroz dentinske tubule prolazi citoplazmatski produetak prolazi deo nervnih
-1-


zavretaka iz pulpnog tkiva I oni su potopljeni u dentinski likvor. Niti citoplazmatski produetak niti nervi ne idu do kraja
dentinskih kanalia. Postoji jedan procenat dentinskih kanalia gde postoji samo likvor I jedan vei procenat gde do kraja (ak
postoji I grananje dentinskih kanalia) ima I nervnih zavretaka I Tomesovih vlakana. Citoplazmatski zavreci su povezani
meusobno neksusima. Na samom citoplazmatskom produetku I spoju tela odontoblasta nalaze se pore, I te pore ili neksusi
omoguavaju da sadraj iz ovih citoplazmatskih produetaka I odontoblasta difunduje u okolno tkivo I meusobno se spajaju
iz jedne elije u drugu. To su molekuli male molekulske mase.
2. FIBROBLASTI (vezivne elije pulpe)
Njihova veliina je merena mikronima. Telo fibroblasta iznosi oko 7 mikrona, a produeci oko 14 mikrona. Ti produeci
fibroblasta se meusobno spajaju I ine tu mreu pulpnog tkiva. Ti fibroblasti se na odreeni nain stimulacijom kada je to
neophodno (dentinogeneza se naim medikamentnim postupcima podstakne) ili nekim nadraajem koji nije patoloki I dolazi
do prelaska fibroblasta u odontoblaste. Diferencijacijom fibroblasta mogu da nastanu odontoblasti.
3. IMUNOKOMPETENTNE ELIJE koje su odgovorne za imunoloke reakcije pulpe. elije koje uestvuju u odbrani
pulpe su u fiziolokim granicama u mirnoj fazi. One stupaju na snagu tek onda kada doe do oteenja pulpo-dentinskog
komplexa. Angauju se imunokompetentne elije I dovode do smanjenja tog patolokog procesa ili suzbijanja patolokog
procesa.
4. VEZIVNA VLAKNA
Pored elijskih elemenata postoje I vezivna vlakna u pulpnom tkivu-mlada Van-Korfova vlakna ili oksitalanska vlakna koja
prolaze kroz sloj odontoblasta I predstavljaju osnov za taloenje organskog materijala I stvaranja dentinskog tkiva. Pored
mladih kolagenih vlakana nalaze se I vezivna vlakna koja se sa godinama kondenzuju I postaju po veliini I obimu raliita od
mladih vezivnih vlakana. U obliku snopova mogu da obrazuju fibrozno tkivo to je karakteristika stare pulpe odnosno
organizma koji je sa smanjenim fiziolokim procesima. Takoe se nalaze elastina vezivna vlakna u zidovima krvnih sudova.
Vremenom dolazi do taloenja krenih soli I spajanja tih kolagenih vlakana u snopove. Kada imamo mladu osobu za
endodontsku terapiju teko se desi da u jednom komadu ekstirpiramo sadraj iz kavuma dentis, dok je kod starijih osoba
pulpno tkivo koje je fibrozno to ide lako.
5. KRVNI SUDOVI
Pulpno tkivo je bogato krvnim sudovima I nema kolateralnog krvotoka. Sami krvni sudovi ulaze kroz foramen apikale, granaju
se du celog pulpnog tkiva I zavravaju se u vidu kapilara u odontoblasnom ili subodontoblasnom sloju. Pulpa se ishranjuje
preko kapilarne mree I zahvaljujui bogatstvu kapilarne mree pulpa se ishranjuje. Krvni sudovi su dosta razvijeni. Ishrana
pulpe se vri preko kapilara prostom difuzijom. Sam kapilar je sastavljen od endotelnih elija, izmeu endotelnih elija je taj
kapilarni prostor gde dolazi do razmene proizvoda I na taj nain dolazi do ishrane pulpnog tkiva.
6. NERVNA VLAKNA
Nervna vlakna ulaze kao mijelinska nervna vlakna kroz foramen apikale. Tokom prolaska kroz pulpno tkivo mijelinski omota
se gubi u krunici zuba I kada izgubi omota nervno vlakno se grana I gradi plexus u kruninom delu zuba, a jedan deo tih
nervnih vlakana pored odontoblasnog sloja ulazi u predentinsko tkivo I dentinske kanalie. Tokom ivota smanjuje se broj
nervih vlakana I zato je kod starijih osoba osetljivost smanjena, ne samo zbog smanjenog broja nervnih vlakana nego I zbog
toga sto taj mijelinski omota kalcifikuje, taloe se krene soli.
Funkcije zubne pulpe
FORMATIVNA zahvaljujui odontoblasnom sloju I sekreciji odontoblasta dolazi do stavarnja dentina tokom ivota,..
stvara se primarni dentin. Stvara se kod zuba u razvoju za vreme procesa odontogeneze, njegovo stvaranje se zavrava sa
zavretkom rasta korena zuba. On je karakteristine kanalikularne grae. Ispod sloja primarnog dentina tokom ivota se
stvara sekundarni detnin dok je zub vitalan I ima odontoblasta. Kanalikularne je grae koja je sa primarnim dentinom spojena
demarkacionom linijom. Na taj nain se I razlikuje od primarnog dentina, meutim moe da bude I talasaste grae, ne mora
da bude pravilne grae kao primarni. Tercijarni dentin je poslednji sloj dentina, uvek prema pulpnom tkivu jer odatle poinje
sekrecija od odontoblasta. Tercijarni dentin oiviava, odnosno pravi zid kavumu dentis, esto se zove sklerotini, iregularni
dentin. Nije kanalikularne grae, vri je po konzistenciji I esto je manje osteljiv nego primarni I sekundarni.
NUTRITIVNA-ono to izdvaja pulpu od drugih tkiva u organizmu je to nema kolateralnog krvotoka, pa jedanput
oteeni deo krvnog suda u bilo kom delu pulpnog tkiva ne moe da dovede do ishrane tog dela pulpnog tkiva ve on podlee
nekrozi. Sve promene koje se deavaju u pulpnom tkivu mogu da dovedu do ireverzibilnih oteenja. Ma koja tetna noksa da
-2-


deluje na pulpo-dentinski komplex, pulpa reaguje preko krvnih sudova vazodilatacijom, kao I kod svih procesa zapaljenja.
Javlja se edem tkiva I prva reakcija je reakcija bola, jer u kavumu dentis- vrstom omotau nema gde da se limfni sadraj ili
sadraj koji stvara edem eliminie I onda dolazi do nastanka bola I ireverzibilni proces vodi nekrozi I potpunom unitenju
pulpnog tkiva. U pulpi postoje I limfni sudovi koji prolaze pored venskog dela koji odvode produkte metabolizma kroz foramen
apikale. Limfni sudovi se nalaze u koronarnom delu pulpe u vidu slepih otvora I sve promene koje se deavaju, metaboliki
procesi pa ak I te poetne zapaljenske reakcije zahvaljujui dobrom venskom krvotoku I dobrom limfnom sistemu taj viak
eksudata se preko njih izvodi kroz foramen apikale u okolne limfne sudove I vorove. Nutritivna funkcija se ostvaruje preko
krvnih sudova zahvaljujui bogatstvu kapilara u subodontoblastnom I odontoblastnom sloju.
SENZORNA funkcija zavisi od nervnih vlakana (Raskow splet). Bogatstvo amijelinizovanih nervnih vlakana koji se
jednom delom povezuju, a drugim delom prolaze kroz predentinsko tkiv I ulaze kao amijelinska nervna vlakna u tubule
dentina.
ODBRAMBENA(protektivna) funkcija zubne pulpe predstavlja odbranu pulpo-dentinskog komplexa. Na neki nadraaj
prva njegova reakcija je skleroza postojeeg dentina. Kada doe do skleroze postojeeg dentina, taloenja Ca soli, onda
dolazi do stimulacije odontoblasta (nadraaj I dalje traje) koji reaguju sekrecijom produkuje se predentinsko tkivo koje
kalcifikuje I stvara se tercijarni dentin koji smanjuje komoru pulpe I taj tercijarni detnin predstavlja zatitu pulpnog tkiva od
nadraaja. Ukoliko je karijesna lezija jedan od nadraaja pa dolazi do reakcije stvaranja tercijarnog dentina naom terapijom.
Onog trenutka kada tetna noksa bude intenzivnija, a mi ne preduzimamo terapijski odgovarajue mere, pulpo-dentinski
komplex se iscrpi dolazi do razgradnje tog tercijarnog dentina I onda dolazi do zapaljenskih promena u pulpnom tkivu. Tokom
ivota kada dolazi do stvaranja svih ovih dentina, u jednom trenutku sekundarni I tercijarni dentin smanjuje volumen kavuma
pulpe, smanjuje volumen pulpnog tkiva. Kod mlae osobe gde imamo irok kavum dentis, gde imamo krov I pod kavuma
dentis, to su predilekciona mesta za stvaranja sekundarnog dentina. Sekundarni dentin se pojaano stvara I na rogovima
pulpe. Tokom ivota kada doe do pojaane produkcije tercijarnog dentina kavum dentis se smanjuje. Sa smanjenjem
kavuma dentis smanjuju se I fizioloki procesi koji se deavaju u pulpnom tkivu. Sekundarni dentin se kod jednokorenih zuba
taloi u predelu roga pulpe, na ulazu u kanal korena zuba delimino na bonim zidovima kanala I u predelu apexa zuba. Kod
viekorenih zuba produkcija sekundarnog dentina je najvea na krovu pulpe, u predelima rogova pulpe, na podu kavuma
dentis, na ulascima u kanale korena, na bonim zidovima kanala I u predelu apeksa zuba. Kod mladih pacijenata gde su
fizioloki procesi ouvani necemo oekivati smanjen volumen kavuma dentis I funkciju pulpe.
Kod starijih osoba procesi su usporeni I dolazi do ateroskleroze krvnih sudova ime su I svi metaboliki procesi izraeni I
dolazi do taloenja krenih soli. To se odnosi I na krvne sudove. Pulpno tkivo se vidi kao difuzno kalcifikovano tkivo. esto se
deava kod pojedinih pacijenata (ne moraju biti stari) da se kalcifikacije javljaju kao lokalizovane I nastaju dentikli ili pulpolitijasno ograniene kalcifikacije u pulpnom tkivu. Mogu biti slobodni ili adherentni, priljubljeni uz sam zid. Mogu se videti na
rendgenskom snimku. Modu praviti problem prilikom endodontske terapije. Zato unapred treba videti da li je kanal prohodan I
da li se moe izvesti terapija. Dentikli se dele na lane (slini su kosnom tkivu I oni su kao sklerotinom tkivu u pulpi) I prave
(kanalikularne grae, predstavljaju proizvod odontoblasta). Tokom ivota dolazi do smanjenja elijskih elemenata a poveava
se broj kolagenih vlakana. Zato se kod starijih osoba ne mogu preduzeti mere koje se mogu preduzeti kod mlaih u cilju
leenja oboljenja pulpe, jer odgovor na terapiju nije isti.
Topografija pulpe
Kavum dentis kada posmatramo imamo kavum dentis krunice zuba I kavum dentis korena zuba. Kavum krunice zuba se
tokom vremena menja. Kod mladog organizma je sa izraenim rogovima pulpe I sa velikom metabolikom ativnou, bilo koja
noksa da deluje postoji odgovor. Kod starijih procesi su drugaiji, vi ete svakako nai tercijarni dentin, moda pre doe do
skleroze postojeeg dentina. Kavum korena zuba protee se od ulaska u kanale korena I prati morfologiju korena zuba.U
zavisnosti o kom se zubu radi postoji raliit broj kanala korena I morfologija kavuma dentis. Kod mladih osoba vrh korena
zuba I sam apeks korena zuba je irok, jasno se vidi na rtg snimku, kliniki kad se radi endodontskim instrumentima treba
jako paljivo da se radi, jer se instrumentima moe povrediti periapeksno tkivo. Tu je jaka dentogoneza I vremenom dolazi do
zatvaranja tog apeksa. Kod starijih osoba stvaranje tercijarnog I sekundarnog dentina, smanjuje se kavum dentis, nema
iroko otvorenog apeksa. Sama apeksna treina se modelira tokom ivota. Cement je taj koji modelira, u zavisnosti od
poloaja zuba, svih patolokih, fiziolokih nadraaja, ortodontskih pomeranja, dolazi do pomeranja komunikacije kavuma
dentis sa spoljanjom sredinom. Apozicija cementa dovodi do formiranja apeksne treine. Postoji fizioloki I anatomski
foramen apikale. Zamislite da kavum dentis ide od krunice zuba kroz koren zuba I dolazi do prvog suenja, do mesta gde se
-3-


spaja dentin sa cementom. Prvo suenje predstavlja fizioloki foramen apikale I to je mesto spoja dentina sa cementom. Na
rtg snimku se to suenje ne vidi. Mi vidimo mesto gde se zavrava apeks zuba, tamo gde je kraj korena zuba a to je samo
cementna granica. Kavum dentis moemo da podelimo na dva konusa, vei konus sa bazom postavljenom koronarno
zavrava se u fiziolokom foramen apikale I tu je vrh tog konusa. Drugi, manji konus predstavlja deo zuba gde je vrh fizioloki
foramen apikale konusa, a baza je njegova na vrhu samog korena I ona se zove anatomski foramen apikale. Jedan deo
endodontske terapije e se zavravati u predelu fiziolokog foramena apikale, a drugi deo u predelu anatomskog foramena
apikale. U prvom konusu koji se zavrava u predelu fiziolokog foramena apikale ili prvog suenja kavuma dentis nalazi se
pulpno tkiva, a u drugom konusu se nalazi meavina pulpnog I paradontalnog tkiva. To je tkivo odgovorno za reparacijske
procese nae endodontske terapije. Znai, bogatstvo krvnih sudova, nervnih vlakana, elijskih elemenata utieOsnovni cilj
kod endodontske terapije kada budemo uklanjali pulpno tkivo I budemo radili terapiju do fiziolokog foramena apikale
ostavljamo nedirnuto tkivo infundibuluma (veliine oko 0,5mm) da bi se reparacijski procesi stimulisali I doveli do zarastanja
tercijarnim cementom. I smatramo uspehom endodontske terapije ako kontrola posle nekoliko meseci pokae da je dolo do
zatvaranja apeksa zuba. To je osnovni zadatak terapeuta da dovede do zatvaranja apeksa po zavrenoj endodontskoj terapiji.
Fizioloke promene u morfologiji pulpe
Kod taloenja sekundarnog dentina na predilekcionim mestima dolazi do smanjenja kavuma krunice u okluzo-apeksnom
promeru. To je ono kad se taloi na krovu pulpe I na podu komore pulpe smanjuje se kavum dentis u krunicnom delu,
suzavaju se kanali korena I pojavljuju se difuzne kalcifikacije. To su fizioloke promene koje mogu da se dese I kod mlaih
osoba. Dok patoloke promene nastaju pod dejstvom hroninih faktora. Kad deluju hronine iritacije, ne mora uvek da doe
do smanjenja kavuma dentis, moze da doe I do poveanja, do resorptivnih promena vrstih zubnih tkiva. Do smanjenja
kavuma moe da doe, ako deluje karijes, klinaste erozije, paradontopatije, Jer tada dolazi do taloenja tercijarnog dentina.
Do poveanja kavuma moe da doe kada deluju hronina oboljenja pulpe koja dovode do resorptivnih promena pulpeinterne resorpcije ili interni granulomi.
Opti radiografski pristup kariologiji I endodonciji
Na jednom rendgenskom snimku vidite prvo interdentalni prostor koji se vidi kao rasvetljenje. Gle, cement I dentin se
razlikuju po grai I samim time daju razliitu senku. Vidi se periodontalna linija, koja ako je kontinuirana kaemo da je vitalitet
zuba ouvan u potpunosti I laminu duru, koja se kao kotano tkivo vidi kao jedno rasvetljenje, koje prati periodontalnu
membranu.
U donjoj vilici gledamo poloaj zuba u odnosu na mandibularni kanal I ostale zube, a u gornjoj vilici odnos sinusne upljine I
korenova. Karijesna lezija se pomou rtg snimka moe detaljno videti, mada je rtg pomono dijagnozno sredstvo, na koje se
ne moemo nikad samostalno osloniti. Meka tkiva neemo videti na rtg snimku, dok karijes vidimo kao intenzivno rasvetljenje
ili promenjeni intenzitet apsorpcije x zraka tamo gde je dolo do oteenja vrstih zubnih tkiva, moemo da uoimo
rasprostranjenost I lokalizaciju, da li je kanal prohodan ili ne. Moe da se uoi, ukoliko je intenzivna senka, da li je kanal
punjen ili ne I da li je punjenje korektno odraeno. Moe da se uoi senka metalnih nadoknada. Na rtg snimku moe da se
uoi svaka klasa po Bleku. Moe da se uoi sekundarni karijes na predelu spoja zuba I amalgamskog ispuna, kao I cementna
pologa koja se nalazi ispod. Zatim moe da se uoi komunikacija karijesne lezije sa dentinskim kanaliima. Dijagnostika
poetnih karijesa aproksimalnih kaviteta omoguava rtg snimak. Pomae kod dijagnostike II klase. Kompozitni ispun se ne
moe uvek videti na rtg snimcima. Amalgamski ispun daje intenzivnu senku. Promene na apeksu mogu da se uoe kao I
karijes III klase. Klasifikacija po vrstama tkiva moe da se dijagnostikuje. Karijes cementa skoro iskljuivo moe
dijagnostikovati na osnovu rtg snimka, njegova lokalizacija I rasprostranjenost. Podloga na bazi GJC daje intenzivnu senku za
razliku od kompozitnog ispuna. Ako je kontinuirana periodontalna membrana I ouvana lamina dura dolo je do
superponiranja korena zuba I maxilarnog sinusa. Neki kompozitni ispuni imaju rtg kontrasna sredstva I oni daju neku senku
svetliju od GJC podloge

-4-


- . -
. , ,
.
.
. .
- ,
.
.
- . .
. 0,5 75%
. 2 90%.
2 .

- .
?
. ,
. ,
- .
. .
,
. - . , Ca(OH)2.
-
, .
g :
1. -
2. -
3.
:
1. . .
, . . !
. , ,

, .
.
, . !
, . .
!
:
1. -
2.

3.

g
1. : .
.
2. -: , . .
, ,... .
-5-


3. -:
.
. !
.
g
.

, , .
!

( ),
.

.

.
.
,
,
.
.
. ,
- .
.
, (...
, , )
.
.
.
.
.
.
. .

.
. .
, , .
- . , .
: .
.
.
. , ,
,
(
).
(
). -
-
90 90 90. .
-6-



. ,

!
.
.
.
g: , ,
!
.
, , . ,
, ,
0,5 2
.

. .
Ca(OH)2 !
Ca(OH)2 :
1. -- Ca(OH)2
2. Ca(OH)2
:
1. -
.

. Ca(OH)2

2. - Ca(OH)2

:
1.
2.
3.
4.
5. -
Ca(OH)2 !
Ca(OH)2 :
1. pH! pH 12-12,6 . Ca(OH)2 - (
, Ca(OH)2 - ).
Ca(OH)2 , .
2. Ca(OH)2 pH=12
CO2
- Ca(OH)2 CO2, , !
:
-7-


1. g , .
.
, , .
. ,
. 3%
Na-.
. ,
!

. Ca(OH)2 . ,
( - Ca(OH)2
, .
.
.
2. -
.
!
I
,
Ca(OH)2
. .
Ca(OH)2
, !
. 7 .
II
7 . C Ca(OH)2
.
. .
, , .
. -
.
. . ,
Ca(OH)2 ZOE.
ZnO , Ca(OH)2
Zn- 8-10 - !
(, ) ( I,II) .
, -
.
III
8-10 .
. ZnO ,
. , Ca(OH)2
.
.

.
?
1.
-8-


2.
3.
4.
.
. ,

. .
, .
. ,
Ca(OH)2
.
.
?
. .
, , , , ! !
.
, , . . .
?
.
.
Ca(OH)2 .
. .
. ,
Ca(OH)2. !
Ca(OH)2 - Ca(OH)2 . - Ca(OH)2 .
20 Ca(OH)2 , .
( ) .
7 , 30
6 . 6
Ca(OH)2.
6 , .
.
:
. . -
. pH Ca(OH)2. ZnO.
. .
. ?
. .
. ,
.
.
?
.
. -
.
. - .

Ca(OH)2
, . .
-9-



.
. .
?
.
, . . .
, .
.
:
,
. .
:
1.

2. -
3. - !
,
4.
5.
.
.
.
( ).
.
. .
(
)

-
. ,
.
?
:
1.
2.
3.
2 :
.

.
.
, , ...
. .
:
1.
- 10 -


2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.

(-, , - )

. :
-
. -
( )
. .

. , , ,
( , , ).
.

- .
, ,
, , , , , .
, , ,
. .
,
.

- ,
, , .

. ,
.
:

.
. .
.
.
.

g - ,
. (
) .

- 11 -


.
. -
.
, - .
- ,
.
( 0,5-1). 60.
,
. .
?

.

- .
.
.
, .
.

.
.
. -
.
.
,
.
-. .
( ).
.
. .
.
. .
: 3,5-4 m
2 1 m .

7,8,9 m .
10 m .
, .

, , ,
. ,
, , - .
.

. cavum
dentis, , .
. ,
, , , .
,
.

- 12 -


. .
. ,
.
, . , .
.
,
.


. , .

?
,
.
1.
2.
3.
, . ,
, .
( ) .
, .
, .
.
, . .
.
?
1. ()
2.
3.
4.
?
1.
2. ,
3.
4. - 2
. .

.
5. -
6.
?
1.
2. . (
, )
3.
- 13 -


, ,
.
4. , ,

g .
?
( 10 % ) .
. - .
. .
. , ,
.
: - ! ,
.
.


1. (, , )
. . 3

-
, .
.
-
, , ,
. , .


.
. .
.

2.
3. .
. ().
( )
( ). .
4.
.
IV

?
1. -
2.
3.
- 14 -


4.
. :
1.
2.
3.
1983.
. .
1.
2.
3.
4.
- .
,
, , .
.
PULPITIS ACUTA
,
:
1.
2.
!!!!
.
- .

.
.
.

pulpitis acuta purulenta parcialis pulpitis acuta
purulenta totalis.

.
cavumu dentis cavumu dentis
2 :
1. PULPITIS CHRONICA APERTA-
2. PULPITIS CHRONICA CLAUSA-
3. PULPITIS CHRONICA APERTA ULCEROSA-
-
4. PULPITIS CHRONICA APERTA HIPERPLASTICA-



PULPITIS CHRONICA CLAUSA 2 :
1. cavumu dentis
,
pulpitis chronica granulomatosa internum-
2. ,
pulpitis chronica clausa alterativa parenhimatosa
- 15 -


:
, ,
.
-

.
.
-
-
- .
.
-
.
.
1.
. :

:
1. Parodontitis apicalis acuta- . 4 .
.
2. Parodontitis apicalis chronica-
.
:
,

-
.
-
cavuma .
?
1.
,
.
.

.

.
:
- ( ). .
, g
. .
g g.
30 . , 30 .
.
. . .
, .
cavumu dentis , ! -
- 16 -


. g! .
. .
.

, . -
.
!
,
.

- cavum.
:
1. -
2.
3.
:, , ,
g
?
- . -
.

- .

.
.
.

cavumu dentis .
.
,

. .

?
, cavuma dentis.
?
2 :
1. - .
2. - .
- 17 -


,
.
- , .
.
. ,
.
. .
Pulpitis acuta serosa totalis- .
. .
.

:
1. (, , )
2.
3. ,

4.
. .
- . ,
.
:
. . , ,
. .

!

,
5,6h

- ,
, ,
()

. . ,
, , . ,
().
- - , ,
. .
,
.
- , , .

. ,
.
- .
. .
. .
- 18 -


3 3,5
0,5 1 .

() . ()
.
g -
.

, , .
,
.
.
.
.
.

- pulpitis acuta purulenta parcialis.
- -pulpitis acuta purulenta totalis.
PULPITIS ACUTA PURULENTA PARCIALIS
,
.
:
1.

2.
-
3.
4. . ,

5.
?
1. ( -
). 2 .
2.
3.
4. .
5.
6.
7. . ,
.
.
. 3
I - ,
.
- 19 -


II - .

.
III - . ,

.
:
1.
2.
- .
. . , .
, . ?
.
! - .
. .
.
- .
:
1.
2.
3.

cavuma dentis. .
?
1. - .
-
-
2. - .
- .
3. . .
?
:
1.
2.
3.

. , . -
.
.



-

- 20 -


.
- .
.
-
. ( )
PULPITIS ACUTA PURULENTA TOTALIS
,
.
-
. , .
.
:
1. ,
, .
2. pulpitis purulenta acuta totalis.
.
3 ,
.
, .
.
:
1.
2.
:
1. .
, . . , .
. - . ,
. -
. .
.
.
- .
. .
:
1.
- ,
2. .
3. ,
,
4. . , ,
.
:
1.
2.
3.
4.
g :
1. pulpitis serosa totalis
- 21 -


2. parodontitis apicalis acuta
pulpitis serosa totalis


:
:
-
(
)

pulpitis purulenta totalis

:
:
-

:

, .
.

.

.
.
1.
2.
3.
4.
:
,

.
.
.
-
-
-
-
:
,
,
.
.
.
.
,
(. )
. !!!
?
- 22 -


. .
.
.
- .
.
.
- . .
.
.
?

.- .
- -
-, .
2 :
-
cavumu dentis.
:
1. I
2. II
-
:
1. -
2. - -

pulpitis chronica aperta ulcerosa
PULPITIS-
CHRONICA-
APERTA-
ULCEROSA-
:
:



, ,
,
-
.
. - ,
, -
. .
,
- 23 -


-
. .
. - ?
.
:
1.
2. -
:
-
-

-
-
:
-
-
- ,
-
-
- , ,
!
.
, ,


, pulpitis chronica aperta ulcerosa
?
- .
:
, , : .
- , !
- , , !

.

.
-
.
5,6.
9-

:
1.
2. ,
3.
-
4. - !

PULPITIS CHRONICA APERTA HIPERPLASTICA-POLIP PULPE

- 24 -


, ,
.
.
g ?
1. ,
2. - .

3.

- , cavumu
dentis
cavumu dentis.
-
.
:

.
.
, .

, .
- .
:

, ,



pH

. .
.
.
. cavumu dentis
?
- .
?
pH -
.
.
: , , , .
: .

-
().
30

.
:
- 25 -


1.
2.
- . .
.
g g ?
.
.
.
, ,
.
- :
- - ,
- . -
.
:
- ,
cavum dentis. .
:
.
-
.
.
.
, ,
.
- ,
cavuma dentis
.
g g?
,
!
:

( )
.
.
,
.

cavum dentis,
.
- .
:
- ,
- - !!!

PULPITIS CHRONICA CLAUSA PARENHIMATOSA (ALTERATIVA)

- 26 -


. ,
cavum dentis
.
.
g g g ?
1.
2.
3.
4. ,

5. , , ,

?


cavuma dentis cavum dentis,
(cavum dentis ) cavum dentis
cavum, cavumu dentis,
.
(
). cavum dentis .
:

, ,

.
,

- ,

, , , , ,
.

-PULPITIS CHRONICA GRANULOMATOSA INTERNUM

?


.
:
1.
2.
3. g
4.
g . .
cavumu dentis.
3 :
- 27 -


I
II
III -
?
. ,
, -
-
. ,
, , , .
,
.
.
.
, .
. .
.
( ).
.
.
.
.

. .
,
. !
g g ! !
, . .
?

,
.
: g , .
. .
?
(
) -.
.
, . cavuma dentis
, . ,
, , .
g g?
. .
g g ?
, .
. ,
. , ,
, . , .
, .
, .
.
- 28 -

:
1.
2.
3.
.
,
. , .
. .
. .
:
1.
2. -
3. g

.
. g g ?
,
cavum dentis,
, .
, ,
-
.

.
, .
. .
. g g?
.
.
.
.
1. -
2.
3.
4.
5. cavuma dentis cavumu dentis
,
, . .
.
.
,
. ,
.
. .
. .
- 29 -


() Atrofia reticularis
. g g
.
?

. ,
.
. ,
.
.
?
, , .
.

, ,
g
.
.
.
,
g. (
), .
.
(
, , ).
.
.
, .
g. ,
, , .
- .
.
g .
. , .
.
.
. .
, -
, .
.
. ,
,
- .
g , cavum dentis.

.
. ( 10-20 2
- 30 -


), , .

, . .
, 15% .
, . 50, 60 90%
.
2 :
1.

2.
,
,
.
: , .
, -.
,
.
.
g ?
, .

- .
.
( +, - -) ,
.
.
,
, ,
,

,
. , .
, .
. ,
. ,
.
. .
, . ,
, ,
.
. ()
,
,
, .
- ,
. .
.
- 31 -


,
.

. .
.
g g g?
, pulpitis acuta purulenta,
. pulpitis chronica aperta ulcerosa,
, , .
- ,
, , ,
, .
, . , ,
.
,
,
, ...
, . ,
. .
- .
, .
g g, , , ?
.

. ,
, .
. necrosis pulpae.
:
1. ( ,
- - pulpitis chronica clausa alterativa,
cavumu dentis, ,
,
)
2. ( )
,
-

3. - . , ,
... .
4. - - ,
. , .
.

.
,
. , ,
,
, 24 .
- 32 -



.
5. . ( ),
, ,

.
.
:
1.
2.
. ,
. .
.
,
-
, , . . ,
, ,
.
. .
,
.

. .

.
.

simplex complicata.
.
FETOR .
. , simplex, complicata
. , .
, , , .
,
. (
, .)
, .
:
1.
2.
. , ,
, .
.
, , .
, ,

- . .

,
- 33 -


. , ,
.
.
.

. . .
.

.
,
, ... ,
,
. .
.

.

1.
2.
,

3. .
cavumu dentis
. . ,
, ,
. , - ,

.
, .
g g ?
!
, ,
, .
, ,
.
.
, ,

. .

...
, , .
,
15 .
- . ,

.
. ( )
, ( ) 3% .
- 34 -


, , .
.
- !!!!
, . , .
, .
.
, ,

.

cavumu
dentis. -
2 : pulpitis chronica aperta ulcerosa (
)
cavumu dentis,
.
, ,
,
.

. ,
- ,
,
. .
g ?
1. , ,
2. , ,
.
, .

, .
.
g ?
,
cavumu dentis
cavumu dentis ,
.
, .

.

. .
g?
, ,
. .
?
- 35 -


,
- .
, ,
, .
.
.

, ,
, .
,

pH, ,
.
.
?
. .
.
, . .
,
, cavuma dentis.
, .
,
. cavumu dentis,
.
,
- , pH
.
, .
- . ,
, . .
, ,... .
. , ,
. , , .
. ,
30
. ,
, ,
. ,
, .

. ,
.
, . ,
.
g g ?
, ,
. ,
, ,
- 36 -


. , ,
.

. , ,
. ,
.
, .
. .
: .
cavum dentis,
. ,
.
:
g g ?
.

, .
,
. ?
, .
. ,
.
:
g ?
. , .
, ,
, .
.
, .
, cavuma dentis
.
cavum dentis ,
, ,
. .
g g?
,
, .
cavum dentis.
,
.

, .
. ,
.
, , ,
, .
- 37 -



cavum dentis
, , ,
, ,

. .
.
. , ,
, , ,
, , .
, .
.
, ,
, , .
, - ,
. . ,
. ,
,
,
, . ,
- . , .

cavumu dentis.
1. pulpitis chronica clausa alterativa, pulpitis chronica clausa parenhimatosa
2. pulpitis chronica granulomatosa internum

, .
? cavum dentis ,
. ,
, (
), , .
g g g ?
, , ,
, ,
.
,
.
, , ,
, ,
. g cavumu dentis
?

, cavuma dentis, cavum dentis.
cavum dentis , .
cavum dentis cavum,
- 38 -


.
, , ,
.
?
, -
. ,
, , ,
cavumu dentis. ,
g cavum dentis .
, . ,
,
.
, . .


. .
.
, ,
,
. ,
. - -
, ,
, ,
, , , .
.
pulpitis chronica granulomatosa internum
, .
pink spot, , (
). ,
. . g ?

.

. g g g
.

( ). g
.
.

,
( - ).
g g ?
cavumu
dentis.
3 :
1.
2.
- 39 -


3.
. ?
, ,

,
. ( )
, ,
, , .
. ,
. ,
. .
.

, ,
.
. .
, ,

.
.
, ., .
. ,
, - ,
, . ,
.
, .
.
, . !
, , .
.
!
( ).

!
, - .
. ? ,
,
-
, .
- ,
. , .
- , cavuma dentis.
. ,
, , .
, ,
.
g g ?
g .
.
- 40 -


g g gg g ?
.
,

.
?
. , ,

. . ,
,
, , . ,
.
, , .
,
.
.
( ). ,
.
, .

.
parodontitis acuta ,
. parodontitis apicalis chronica 4 :
1. PARODONTITIS APICALIS CHRONICA FIBROSA

2. PARODONTITIS APICALIS CHRONICA GRANULOMATOSA

3. PARODONTITIS APICALIS CHRONICA CIRCUMSCRIPTA -
4.
. .
. ?
.
, ,

.

g g g parodontitis apicalis acuta?
,
.
:
1. ,
2.
3.
- 41 -



, ,
, .
.
.

,
:
, -
. .
, .
. , .
.
1. -
. , ,
, .
, . percontinuitatem
,
. , . .
, . , ,
.

. .
. .
. , .

Enterococcus faecalis. .
2.
, . ,
,
, ,
, .
3.
,
.
4.
- , , ,
, ,
, ,

. , ,
, , .

.
5.
g ?
. ,
,
,
- 42 -


; .
,
,
. ,
,
. , ,
, ,
.
?
. .
,
, .
. , ,
.
,

. . ,
.
. , ,
,
, . ,
.
.
, ,
.
, ,
.
.
6.
,
. g
g .
, .
, . , .
, , 24
. , ,
. ,
, , ,
.
.
7.
.
, , .
-( ).
g g g ?
-, .
, 15 40 . 30 25 30
,
, ,
cavuma dentis .
- 43 -


, , ,
- ,
, , .
, ,
, ,
, , ,
,. .
8.
periodontitis apicalis acuta medicamentosa.
g g gg g ?
, . ?
-
, . ,
.
, .
, .
, , , .
, (
), .
g g gg g ?
,
. , , , Na-
( 5%),
,
Na-
. Na-- .
, ,
.
. , .
,
.
(
).
, , ,
, , ,
,
. . , ,
, .
g g g?
, , .
,
, ,
, . ,
( ) . ,
, , .
. , ,
,

.
- 44 -



g , g?
,
.
. .
.
?
1.
2.
3.
4.
1. g
,
, , .

.
. .
.
, .
. . (
, ,
,
,
)
2.
.
.
- ,
, ,
,
parodontitis apicalis serosa, parodontitis apicalis purulenta.
,
, g , . ,
. (
, , ,
, ).
. .
g , .
, , g .
.
3.
: -
. ,
. g .
, ,
. , , .
?
,
. , ,
- 45 -


.
.
4.

. . ,
,

, , , ,
, , .
, ,
.
. , ,
, .
.
- , .

.
.
1. PARODONTITIS APICALIS CHRONICA FIBROSA
2. PARODONTITIS APICALIS CHRONICA GRANULOMATOSA
3. PARODONTITIS APICALIS CHRONICA CIRCUMSCRIPTA -
4.
. ,
.
.
.
.

. ,
. , ,
,
(, )
g

,
.
- .
, ,
. -
,
,
.
,
.
.
,
- 46 -


.
,
, ,
. ,
, (
).
, . ,
, , ,
,
. (.
, ,
).
, .
, .

.

, ,
, ,
.
, . , ,
,
.
.
.
, .
g
g ?
- 1 , .
, . ,
. , ,
, , .
.

, .
? .
g g g?
Parodontitis apicalis acuta ,
, .
g ?
, ,
. ,
,
, ,
, . ,
, , ,
, .
, ,
- 47 -


. ,
.

.
gg . ( )
, , , ( )
.
,
, ,

. ,


.
.
:
1.
2.
3.
4.
.
, , ,
. , ,
, ,
.

.
:

, ,
.
- -



,

,


.
. .
gg g gg
- 48 -


, , ,
,
.
1.
2.
,
.
.
g ?
,
-
.
, .
,
.

. , ,
,
, .
. ,
, .
,
.
,
,
.

, .
, .

,
. ,
.
I - ,
.
:
1.
2.
3.
. ,
,
. , ,
. ? ,
, ,
.

.
. -

. ,
- 49 -


,
.
g g g?
.

. ,
, .

. ,
, ,
.
.
II ,
, .
, , ,
.
III -
. .
IV -
.
.
, .
I - .
g g g ?
:
, , (
, . !
, ,
.
.)
( ) ( ,
, ,
)




, .
( , ,
, ).
,
. , , .
,
. , ,
, .
gg ?
,
.
- 50 -


, ,
.
,
,
. , ,
, ,
.
?

:
1.
2.
3.
4.
, cavum dentis,
,
, .
II - .
.
, .
:
-
.
.
, ,
, ,
: ?
.
.
, .
.
,
.

, ,
.
, . .


,
, ,
.
g g gg g ?
,
,
.

. .
- 51 -



.
. .
III
?
,
.
.
IV -
,
.
! , , .
g ?
, . ,
, .
. ,
.
g gg g, g g
g g ?
:
, .
, ,
, ,
.
, , ,
.
,
. ,

( , ,
, , )
- -
, , .
,
.
, ,
, ,
.
. .
.
, .
, , ...
,

.
.
- 52 -



.
.
.
, .

,
. .
, . ,
.
, , .
gg?
cavumu dentis,
,
. ,
.
?
,
.
.
:
1.
2.
3.
. .
. ,
, ,
, ,

. .
,
.
.
,
, ,
.
. , , .
.
, ,
. , , ,
, .
,
.
, , ,
.
20
.
- 53 -


. .
:
1.
2.

,
, . ,
.
, .
,
. , , ,
, , -
. .

g g?
(, ,
),
, ,
.
, , .
.

, .
. .
.
. ,
. ,
. . ,
, , .
:
1. ( .
- ,
... .
, .
. , ,
,
, - -
, , . .
, .
. ,

, , ,
. .
.
g ?
, , ,
.
.
. ,
- 54 -


, ,
. , ,
, , ,
, . . ,
,
.
. .
!)
2. ( .
. ,
, .
2,3 ,
. ,
)
3.
4.
.
- ,
.
, ,

.
, 15 20.
- ,
( ) .

.
20 , ,
. ,
.
. , .
, , .
.
, .
. ,
.
. , .
:
1. -
2.
3.
?
1.
2. -
3. -
4.
5.

:
- 55 -


:
- -
-
-
-


, ,
.
? ,
, .
. .
, .
, ,
, , , .
:
,
. ,
.
,
.
.
: (
1 5
% - -- --,
.
0.5 % Na (OH)2. 48 ,
.

.
.
: 2 % 60 1%

. 2 % ,
10 ( ) .
, . ,
10% 15 .
.
, ,
70% .
( )

:
.
.
400 . ,
5 . .
- 56 -


, ,
.
.
:
1 180 , 180
1 .
160 .
, 120 6 .

2 ( 134 ) 15 ; 120 .

.
:
,
, .
.
, .
: ,
... ,
.
?
, , ,
, ,
, ,
, .
,
. ,
,
.
. 2 .
,
, ,
. ,
. ,
, ,
, .
. ,
,
.
,
.
: ,
1
( ) , 2 (
,
- 57 -


) 3 p 4 (
,
) .
.
,
,
. ,
,

, .
,
, .

, .
23 ,
, 2,5 .
, ,
,
, . 22,5 ,
, , , ,
, .
., , . 27 ,
, .
, 60 % 40 %. ,
13 , 1 3 , . ,
.
.
, , ,
, .
, ,
, , je 4,
, . ,
, , ,
, , , , ,
, .

. .
, , , ,

;
. 23,5 ,
, , , 10- ,
,
, , , ;
. , ;
; ,

,
;
, ,
- 58 -


. , ; ,
. - ,
, ,
, , ,
. ,
, , ;
,

, ,
, ;
.
. , ,
,
, , ,
, .

, ,
, ,

. .
,
. ,
. ,
, ,
.
,
,
... ,
,
.
, ,
, .
. ,

,
,
. ,
,
,

. . ,
, ,
, ,
,
, , ,
, ,. .
, .
,
- 59 -


, .
.
,
, : ,

. ,
.
.
,
-
,
,
.
,

.
(
) .
.
, .
,
, .
, .
,

,
, ,
.
,

. ,

. .
.
, . g
g . g
. g
, .
g g .
,
.
. .
, ,
.
,
, . g g ,
. g g
. ,
. g g , ,
. . g g
- 60 -


.
,
. g
.
( ) , ( ) ,
,
,
. ,
.
,
.
+ , .
g , .
.
;
.
,
,
.
15 , .
, ,
15 40, ,
, . ,
,
. ,
.

, ,
.
,
,
,
.
-
,
,
,
, ,


.

.
: .
. ,
, ,
,
.
- 61 -



.

, .
,
,
.
? , ,
, ,
. ,
.
.
,

, ,
.
:
. ,

. .
,
,
. ,
, , .


.
, ,
. ,
.
: , ? ,
, , ,
( , . ) .
- ,
,
, .
.
.
. , , ,

. .
, ,
, .
: , ,
, , . ,
. , ,
, .
, , (
) .
,
- 62 -


, ,
.


.
.
, , .
, .
, ,
, ,
.
, , ,
, ,
, , ,
, ,
. .
, .
.
.
, ,
,
,
- (
) . , , 6

.
,
?
-
, ,

.
, ,
.
? pH o 12
, :
pH ,
,
, ,
( , ... )
, ,
,
. ,

, ,
( . ....)
.
, H
.
.
- 63 -


24
. ,
,
. .
7 14 ,
( ),
, .
, , ( ) .
,

.
. .

( , ) (
) .
.
.

.

.
.
, ,
.
.
(
) : 1.
, 2.
, , ,
; 3.
;4.
.
.
, ,
, .
,

, ,
,
.

,
.
,
, ,
,
. ?
,

.
- 64 -


. ?
,
;


.
(
,.
, ,
,
,
, , ,

(


3 4 , .
.

. ,
. ,
.
. .
. ? ,
, ,

, ,
,
,
.
.
. ( ,
) .
: ,
.
.
, , ,
. . , .
, ,
,
, , ,
.
. - ,
, ,
, ,
,
.
. ,
. ,,
, , .
- 65 -


, , ,
, ,
,
.

.
. 15.
.
,
.
. ,
,
, , ,
( ) . ,
. ,
,
.

. ,
.
;
.
. .
.
.
.
. .
. ,
, .
,
.
.
.
.
.
, ,
. ?

, .
24 .
. , ,
.
.
- .
, ,
. , .
.

. ,
- 66 -


.
.
, ? , ,
.
.
,,
.
24 ,
.
.
.
, ,
10 - 15 . ?
.
.
.
. 24 48 ,
7,10,14 . ,
. ,
, ,
, .
, , .

.
.
, ,

.
,
, .
.
,

.
?
, ,
.
,

.
,
. . ,

,
,
, .
? ,
,
, , .
, , , , , ,
- 67 -



, .
. ,
.
7 , ,
, . ,
, 14
.
,
,

.
, .

. ,
, .
.
, ,
, .
.
, ,
, ,

. , .
, ,
.
. ,
10 15 ,
, .
,
,
. ? ,
, , , .
,
,

.

.

,
. ,
.
, . ?
, , , .
, SH - .
.
,
, ,
.
- 68 -


,

, ,
,
.
.

, , ,
,
, ,

, , .
, .
.
.
24 ,
10 15 ,
, .
, . ,
, .
: , ;
. ,
,
, ,
, , .

. ,
, .
, .
, ,
,

,
, ,
.
,
. ,
,
, ,
, .
. .
, ,
, ,

. ,

,
, .
, ,

- 69 -


. 24 ,
,
- 3 5 , ,
, .
. ,
, ,
. , ,
.

. , ,
. , .

. .
, , ,
.
, , ,
. . ;
, ,
, ,
. ,
. :
, ,
, .
,
, , ,
.

, .
? , ,
7 , 10 14 ,
; , , ,
, , ,
, .
, ,
, ,
,
,
,
,
,
.

. ,
, .
.
.
, , .
,
, .
. ,
. ?
- 70 -


,
, , ,
, ,
. , , ,
, ,
(
).
, ,
.
, .
,
. : ,
, ,
, .
,
, ,
. , ,
.
,
, ,
. ,
. ,

.
. ?

, - ? 10 ,
, , ,
,
10 , 20 30 .
,
. ,
, ,
, .
, .
.
? , ,
, , ,
, , . ,
. .
, ,
,
. .
, , ,
. , , ,
, ,
, ,

.
, . ,
- 71 -


, , ,
, .
,
.
, 10 15 ,
.
.

. .
, 10 . .

, 14 .

, 14 .
14 ,
. 14
. 14 ,
, ,
.
, , , .
, ,
, . ,
, .
.
, ,
15 .
, ,
, ,
. , , ,
,
. ,
, , , .
, , ,
3-5 ,
,
. , . ,
, ,
,
, .
, ,
, .
, ,
,
,
, , .
, , ,
, , ,

.
,
- 72 -


, ,
.
, , . ,
, ,
, ,
;
, ,
, , .
,
. ,
, , , , ,
, , , ,
, 1 , 2 ,
.
, ,
.
, , ,
, ,
, ,
, .
, , .
, ? , ,
, ,
. , - ,
,
, ,
, ? ,
,
, .

.
. , ,
.
.
?
,.
,
.
, ,
.
, ,
.
, , ,
, ,
.
.
.
.
.
- 73 -


.
.
.
. ,
. ,
;
, .
, .
, .
, ,

. , ,
,
, .
, .

, ,
;
.
, .
, ,
,
, .
.
,
, , .
, .
,
, , ,
,
, ,
r
, .
?
,
.
. ?
, !!!!!
, .
, ,

.
,
.
?
,
, ,
, ,
,
. , . ,
- 74 -


, .
,
, ,
, .
. 1.
,
,2.
, 3
,
,
,
. , . ,

, , , ,
,
.

.
.
,
,

.
, ...

.
.
, ?
.


, ,
. ,

, , ,
. ,

. ,

. ,
.
,
,
,

.
,

.
. .
- 75 -


.
.
, .
3 6 .
.
.
? ,


, ph ,
. : 1.
, 2. , 3 . .
, 4 . 5.
? ,
- , , , ,
6.
.
.


.
, .
,
. .
, .
.

.
.
,
,
.
, , ?
, .

. : 1.

,
- ,
, 2.
-
.
,
. ,
, ,
, 15 20 ,
,
30 , ,
, ,
. ,
- 76 -


.
? , ,
.
10 ,
, 15 20
,
, ,
.
,


.
.
, ,
, 1
2 .
. .
.
, , .
,
, .
.
. .
,
,
,
.
,
. ,
,
.
. ,
. ,
, , , ,
, , ,
. 3% , ,
,
,
,
. , .
,
,

.
.
. ,
, ,
. ,
, .
pH ,
- 77 -


15% 20%.


,
, .
10 15 .
?
, ,
. , ,
, , pH .
. ,
,
,
, ,
. ?
, ; ?

,
;
,

. .

.
, .
,
, 7 15 ,

. ,
,

. ,
, 10 %
,
,
.
? 20 ,
.
,
.
,
,
.
, - .


, .
, , ,
,
- 78 -


,
,


. , ,


. , ,
, .
, ,
.
, , ,
.
,
,

.
,
, ,
.

.
,
,
. .

,
,
.
, ,
,
,
, .

, ,
,
, , .
, .
,
.
. ,
,

. ,

, ,
,
,
,
. ,
- 79 -


, .
,

,
,
.
, ,
,
,
, .
, . ,
. ,
,
.
,
, ,

. ,

, , , ,

, -
, .
, Ph
, Ph

,
.

- ,
- ,
-

,

, ,

, .
, - ,, ,,
.
, .

.
,
,
, ,
. , ,

. ,
, , ,
- 80 -


, ,
,
.
,
,
.
, ,
,
, .
,,,
. ,
,
, ,
.
,
. ,
,

.
, .
,

,- ,
. , 0,5-2%
0,5%
,
2% 0,5%, 0,5% 2%,
,
, , .
-,
,- , ,
, .
, .
.
,
,
, 24-48
,
, .
, , , ,


,
, ,

, .
, , ,
,

,
- 81 -


.
, ,
, , ,
. ,
.
,
-

Ph . Ph ,
, Ph ,
, . 4 ,
, , , ,
,
. 4
.
, .
, ,
, ,
,
Ph , , .
- , ,

, -
-
-
, .
- ,
- .
-

, -,
-
, ,
3-4 . -
,
, , ,

-
-, ,
.
?
, , , ,
, ,
,
. ,
, ,
, ,
, .
.
- 82 -


, . ,
, ,
.
. ,
.
: 1, (
,
) , 2. (

,
,
,
, ,

,
,
,
,
, ,


,
,
, 3.
: .
,
, ,
, , ,
,
.


. .
. 4
:

.
,
. ,
.
, .
, , .
. :
,
, ,
.
,
.
, ,
,
- 83 -


, ,

, ,
, 48 ,
.
, . , ?
,
.
.
, .
, ,

,
, ,
,
.
,
.
, ,

,
. .
, .
24 ,
, o,

, , ,
. , ,
.
,
.
, , ,
, ,
? ,
30
30 ,

.
,


, ,
,
,

,
. .
,
.
.
- 84 -


,
,
, . ,

, ,

, ,
.

.


.
.
. ,
,
.
,
.
,
,


, 40 45
, .

, 10 15
. .
.


.
.


,
. .

.
.
:
. , .

,
.
.
, ,
- 85 -


, .
, ,

,

,


. .
,


,
.

, .
, ,

,
.
.
,
,

. ,
, .
. ,
,
,
.
. ,
?
,
,
, .

.
.
.
,
, , .
,
, ,
. ,
,
.
. .

.
, ,
- 86 -


, 0.5 1
, ,
,
.
,
.

.


,
.
,
.
1.
,

.
.
, .
.
,
,

, .
, . ?
, ,
, 48
, 48 , .
.
. ,
, .
, .

,
,
.
.
3 % .
,

. , ,
, ,
.
?
,
,

,
, ... , ,
- 87 -


. , ,
, ,
, ,
.

,
,
, ,
,
,
, ...
, ,
,
: 1. ,
, ,
,
,
,
,
, ,
,


,
,
2.
, ,

.
10 ,
.
, , ,
, ,
. ,
.
. ,
.
.
. , ,
, .
.
, ,
,
,
, ,
, .


.
.
- 88 -



: .
:
, , .
. : 1.

, ,
. , ,
. , , ,
. .
: 1.
.
, ,
, ,

,
,


, 2.
:
.
,

?
. ,
, , ,
,

, ; ,
,
, ,
, 3.
., , ,, ;

.

,
( ) ,

, ,

,
,

...
; ,
,
,
- 89 -


,
,
,
( )
,


.
.

, ,
, ,
, ,
,
,
.. :
,
, 4.
,
, . 100
, ,
, , 15 20 3- 4 .
. .


, 40 , 30 35
40.
,
, 5. , 6. , 7.

, ,8.
,
,9.
, ,
, ,
. ?

, .
, .

,
, .
30 %
. ,
. ,

,
,
2 3 , .
- 90 -


,
, .
-
,
, .
,
.
. ,

,

, , .

, .
, ?
,
.
, .
.

.
,
.
, ,
.
, ,
.
.
, ,
. ,
,
. ( ) ,
.

,
, .
, , .
,
.

.
.
.
, ,
,
, ,
. ,
- 91 -


, .
, , , 15, 20
, ,
. ( )
. ,

. , .
,
,
, ,
, 0,5 1
. , .
0,5 1 , .

, ,
. ,
.
,
,
. ,
.
.
.

. .

,
.
.
, .
, ,
.
, , ,
, .
. ,
, ,
,

, , ,
.
, ,
, .
. , - -
10 % .
,
.
,
- 92 -


, . ,
. .
: 1. , 2. .

.
,
. ,
. , ,
. ,
. .
,
. ( ,
, , , , ) . , 100
, 40 0,40,
40 0,40 , ,
. 2 % , 4 % .
.
.
, .
, ,
,
. .

. .
?
. .
. 4 : 1. , 2. , 3. ROWN DOWN ,
4. .
1. , ,
, ,
,
, . , .
,
, , ,
, .
15 90
. ,
. ,
40. ,
,
40, 45 .
. ., ?
, ,
.
2. : ,
, ,
,
,
. 30 35
, .
- 93 -


55


. .
. .
3. ROWN DOWN . ,
,
. 60 ,
.
,
.
30 35 .
.
, ROWN DOWN
.
.
, . 15
15, 20
.
4. 90 ,
90, 120. 60 90
,
,
120 ,
.
ROWN DOWN
,
, .
.
: ,
, , .
ROWN DOWN
.
.

, . .
, ,
, .
- .
.
,
, .
,
, ,
,
, ,
,
- 94 -


, ,
. , , .
.
. ,
25 30

, , ,
. .
.
, .
?
. ,
.
. 1.
2. ,
, ,
.
,
. ,
,

. , , ,
, . ,
,
,
,
. , ,
, .
.
3. - ,
. .
, . ,
.
,
. .
. 48
,
.

, ,
. ,
, ,
,
. .
, 2
, , .
, ,
.

,
- 95 -


.
.
, ,
? , .
,
, , .
, , ,
.
,
. ( )
, .
. ,
. 26 ,

, 34 , . ,
,
,
, ,
,

. +
+ 26
.
,
.
,
, , .
? ,
, , .
,
,
, .
.
,
, 1
.
,
.
,
,
.
.


, , .
.
, ,
160 .

- 96 -


,
,
, . .
,



?


.
,
.
, .
? .
.
-
.
, ,
. + , .
, - . ,
.
, .
-
, .
.
.
, ,
.

!!!!!!!!!!!!!

- 97 -