Hirurgija

1. Asepsa je potupak kojim se sluimo u profilaktikom unitavanju klica i

spreavamo njihov prodor u organizam. Cilj asepse je potpuno unitavanje klica i
u tom smislu se koristimo fizikim metodama (toplota) za razliku od antisepse
gde se koristimo hemijskim metodama. Postupak kojim se sluimo u asepsi je
sterilizacija i postoje:
- sterilizacija hirrkih instrumenata, gumenih instrumnenata ...
- autoklav 130-142 C 45 min
- strilizacija metalnih i staklenih instrumenata (kvare se instrumenti)
- upotreba materijala za jednokratnu primenu
2. ime se moe uraditi sterilizacija?
- sterilizacija kljualom vodom
- sterilizacija vodenom parom
- sterilizacija toplim vazduhom
- steriizacija plamenom
- sterilizacija gama zracima
3. U koje metode pregleda spadaju inspekcija i palpacija?
Spadaju u osnovni (opti) pregled.
4. Infekcija se moe javiti kao?
- akutna hirurka infekcija (lokalna i opta)
- egzogena (malarija, tifus...)
- endogena (fokalna)
- lokalna (karbunkul, furunkul, hidroadenitis...)
- opta (sepsa)
5. U teke oblike infekcija spadaju?
- Gasna gangrena
- Gasna flegmona
- Sepsa (septikemija, pijemija)
6. Mehanike povrede su:
Mehanike povrede rezultat su delovanja mehanikih sila (kompresije, fleksije,
angulacije, rotacije). Efekat dejstva sile zavisi od: vrste i oblika sile, udaljenosti,
jaine, trajanja dejstva sile i vrste pogoenog tkiva.
U mehanike povrede spadaju:
1. distenzija
2. distorzija
3. luksacija
4. fisura
5. fraktura
6. postkompresivni crash sindom
7. sindrom udarnog talasa (vazduni udar, vodeni udar, solidni udar)

7. Najei uzroci ileusa?

-

U 60% sluajeva uzroci su adhezije ili priraslice

15% hernije
Ostalo ine tumori, strana tela, hematomi, invaginacije

Potpuni ili delimini prekid sadraja kroz lumen creva naziva se intestinalna
opstrukcja ili ileus. Predtavlja deo klinike slike u 80% akutnih abdomena a moe
biti mehaniki i dinamiki.
- Mehaniki ileus je posledica postojanja fizike prepreke koja
onemoguava kretanje crevnog sadraja. Kod opturacionog ileusa uzroci
mogu da budu uni kamenci, koproliti, crevni paraziti, strana tela i tumori.
Dok kod strangulacionog ileusa pored prekida u pasai crevnog sadraja
postoji delimian ili potpuni prekid u cirkulaciji u odreenom delu creva to
dovodi do ishemije, nekroze i gangrene.
- Dinamiki ileus je najee paralitiki, i najee je izazvan peritonitom,
a manifestuje se minimalnom ili odsutnom peristaltikom.
8. Koji organi stradaju kod solidnog udara? Stradaju kosti.
9. ta je krvarenje?
Krvarenje ili hemoragija predstavlja isticanje krvi iz krvnih sudova.
ovekov organizam reaguje na krvarenje lokalnim i optim znacima mehanizma
hemostaze. Lokalni procesi su: vazokonstrikcija, retrakcija fibrina i taloenje
krvnih ploica, a Opti procesi su: smanjenje i pad arterijskog pritiska kao i
preraspodela ostale krvi, ubrzan rad srca.
Krvarenej nastaje kao posledica:
1. mehanike povrede sa povredom zida KS
2. oteenja KS patolokim procesom
3. poremeaja propustljivosti KS
10. ta podrazumeva lokalna terapija kod krvarenja?
1. digitalnu kompresiju
2. kompresivni zavoj
3. tamponadu
4. povesku
(5. hirurku ili definitivnu hemostazu) nije tacno
11. Prvi stepen opekotine podrazumeva oteenje?
- eritem
- edem
- bol srednjeg intenziteta
Svi simptomi prolaze u roku 2-3 dana uz deskvamaciju povrinskog sloja
epiderma.

12. Koje se pravilo koristi za odreivanje stepena oteene povrine?

Koristi se Wallace-ovo pravilo devetki: 9% svaka ruka, 18% prednja strana trupa,
18% zadnja strana trupa, 36% noge, 1% genitalije, 9% glava i vrat.
13. ta je antisepsa i kojim se metodama slui?
Antisepsa je postupak unitavanja uzrocnika infekcije u tkivima organizma i
instrumentima ili aparatima koji su zagaeni sa mikroorganizmima.
U tom postupku koriste se razne supstance hemijskog ili biolokog porekla.
Antiseptina sredstva u zavisnosti od prirode i koncentracije ometaju rast i
razmnoavanje MO, odnosno deluju bakteriostatino ili ih unitavaju odnosno
deluju baktericidno.
Dakle metoda koja se koristi u antisepsi zove se dezinfekcija i podrazumeva
upotrebu antiseptika (hemisjki rastvori, sulfonamidi, antibiotici).
14. Nabroj nekoliko grupa Antibiotika?
1. Tetraciklini
2. Penicilini
3. Inhibitori beta laktamaze
4. Cefalosporini
5. Aminoglikozidi
15. Lokalne gnojne infekcije su:
1. Furunkul je nekroza korena dlake ili njenog omotaa ili lojne lezde
pruzrokovna stafilokokom.
2. Karbunkul se sastoji iz multiplih epifascijalnih arita nekroze ili gnojenje
nastaje iz vie furunkula. Manifestuje se kao infiltrat sa ulceracijama,
fistulama, povienom temperaturom, nesanicom ili glavoboljom.
3. Hidroadenitis je gnojno zapaljenje znojnih lezda (najee potpazune
regije, a ree regije oko vagine i rektuma).
4. Apsces je lokalizovano akutno gnojno zapaljenje koje se javlja na
povrnim i dubokim tkivima.
5. Flegmona je akutno gnojno zapaljenje vezivnog tkiva karakteristino po
svom neogranienom irenju po slojevima vezivnog tkiva.
6. Erizipelas je infekcija koju izaziva beta hemolitiki streptokok.
16. Koji su sastavni delovi svake anamneze?
1. Lina namneza
2. Porodina anamneza
3. ivotne prilike (nain ivota, ishrana)
4. Ranija oboljenja
5. Sadanja bolest
17. Koje su metode fizikalnog pregleda?
Perkusija i auskultacija

18. Kakav moe biti imunitet?

nespecifini, uroeni i
specifini, steeni imunitet. (aktivan i pasivan)
Na osnovu prirode imnskog odgovora moe se podeliti i na:
humoralni, ine ga antitela koja sekretuju B limfociti i cirkuliui efektorski
proteini.
celularni, ine ga T limfociti, fagociti i NK elije.
19. Koje je najee oboljenje u hirurgiji?
Ehinokokoza
20. Povrede vatrenim orujem mogu biti: Ustrelne i prostrelne
21. Kod vazdunog blasta najvie stradaju koji organi? Najvie stradaju
organi ispunjeni gasom plua.
22. Pijemija je kakva vrsta infekcije?
Pijemija je vrsta sepse (opta infekcija). Karakterie se brojnim metastatskim
aritima u razni organma.
23. U koliko se stepeni dele termike povrede?
Dele se u opekotine I, II, III i IV stepena. I i II su lake a III i IV su teke
opekotine.
24. ta podrazumeva drugi stepen opekotina?
Nastaje kao posledica oteenja epiderma i povrinskog sloja derma. Karakterie
ih jai eritem, plikovi, intenzivan bol, sklonost ka infekciji.
25. Koje su osnovne funkcije krvi? Odravanje cirkulatornog volumena i
transport kiseonika i ugljendioksida.
26. U terapiji traume u prvi red hitnosti spadaju?
Oni pacijenti kojima su ugroene vitalne funkcije.
27. Nabroj derivate krvi?
Derivati krvi su proteinski preparati dobijeni iz krvi fizikim i hemijskim
postupcima i to su albumini, imunoglobulini, koncentrat F8 koji se daje
pacjentima obolelim od hemofilije
28. Kakvo moe biti krvarenje?
1. Prema mestu krvarenja. Moe biti unutranje i spoljanje. Spoljanja su ona u
kojima se krv izliva van tela i lako je uoljiva. Njaee su posledica povreda.
Unutranje krvarenje je gde se krv izliva u sam organizam i nema posledica
krvarenja.
2. Prema vrsti moe biti: arterijsko, vensko i kapilarno
3. Prema vremenu krvarenja moe biti: primarno i sekundarno.

29. Koja se sredstva koriste za dezinfekciju?

Koriste se sredstva hemijskog ili biolokog porekla. Ta sredstva se nazivaju
antiseptici, to su razni hemijski rastvori sulfonamidi i antibiotici.
30. Kakva mora biti anamneza pri pregledu?
1. Neposredna
2. Iscrpna
3. Tana
4. Istinita
5. Jasna
6. Objektivna
31. Nabroj najee endoskopske metode pregleda?
1. Ezofago- gastro- duodenoskopija
2. Citoskopija
3. Rekto- kolonoskopija
4. Bronhoskopija (laringoskopija, traheoskopija)
32. etvrti stepen opekotina predstavlja?
Karbonizaciju zahvaeno je sve od koe do kostiju
Trei stepen podrazumeva: suva uvuena, sivo pepeljasta koa sa izgledo
pergamenta. Uniteni su svi slojevi koe, te izostaje epitelizacija, pa je
neophodno prekrivanje defekta konim transplantima.
33. Koji su simptomi infekcije?
1. Rubor
2. Dolor
3. Calor
4. Tumor
5. Functio laesa
34. Koja su tri mogua tipa zarastanja rana?
1. Ako rana ima glatke ivice, bez infekcije, za par dana nastaje gladak
oiljak. To je zarastanje per primam intencionem.
2. Ako postoji vei defekt tkiva i infekcija, nekroza u tkivu, proces
eliminacije trajae sedmicama. Tek tada granulaciono tkivo bie
presvueno i popunie ranu kao masivan oiljak. to je zarastanje
per secundam intencionem.
3. Ako se povrina rane pokrije krustom od sasuenog sekreta, krvi i
elijskog detritusa, granulaciono tkivo proliferie ispod nakon ega
nastaje krusta. To je spontano zarastanje.

35. Koje teorije postoje u patogenezi oka?

1. Neurogena teorija smatra da je ok direktna posledica neurogenih nadraaja
koji se sa periferije prenose do vitalnih centara u mozgu izazivajui njegovu
inhibiciju.
2. Toksina teorija u traumatizovanom tkivu se stvaraju toksini produkti koji
dovode do raznih poremeaja u funkciji organa.
3. Oligemina teorija dolazi do lokalnog i opteg gubitka tenosti, smanjenje
cirkulatornog volumena, anoksije, atonije i poveanja propustljivosti kapilara.
36. U KPCR, ta podrazumeva 4H?
1. Hipoksija
2. Hipovolemija i hipotermija
3. Hiper i hipokalemija
4. Hipokalcemija i acidoza
37. U KPCR ta podrazumeva 4T?
1. Tenzioni pneumotoraks
2. Tamponada srca
3. Tromboembolija
4. Toksini i predoziranje lekovima
38. ta karakterie akutni abdomen?
Akutni abdomen prestavlja nastanak abdominalnih tegoba praenih bolom koje
zahtevaju hirurko leenje. Akutni abdomen nastaje ukoliko:
1. Postoji bol koji je nagao i koji se naglo poveava.
2. Ne prolazi spontano.
3. Praen je pogoranjem opteg stanja.
4. Miinim defansom trbuh tvrd kao daska.
5. Povraanjem.
6. U vezi je sa nekom povredom.
ine ga tri sindrma:
1. Sindrom peritonita
2. Sindrom mehanikog ileusa
3. Sindrom intraabdominalnog krvarenja
39. Kakav moe biti ileus?
Njaee je Mehaniki (strangulacioni i opturacioni) i Dinamiki.
40. Zbog ega nastaju oboljenja arterija?
Starenje izaziva promene u zidu arterija sa gubitkom elastinosti, zadebljanjem
intime i suavanjem krvnog suda, te nastaje proces degenerativne arteriopatije
poznatiji kao ateroskleroza. Lezije mogu da napadnu bilo koji deo vaskularnog
sistema, mogu biti izolovane, segmentne, proirene i difuzne.

41. ta je aneurizma?
Aneurizma je lokalizovano ili difuzno proirenje aorte. Moe biti prava (kada su
zahvaeni svi zidovi) i lana (ukoliko je njen spoljni zid sainjen samo iz
adventicije).
42. ta je cardiac arrest?
Nagao i neoekivan prestanak cirkulacije krvi izazvan prestankom rada srca.
Najei uzrok su prethodna srana oboljenja a nova etioloka podela
podrazumeva 4H i 4T.
43. Koji su sigurni znaci sranog zastoja?
1. Gubitak svesti nastaje 10-15 sec po CA i posledica je prestanka cirkulacije u
mozgu.
2. Podizanje donje vilice, prepoznavanje agonalnog disanja.
3. Gubitak pulsa na velikim KS. (a.carotis comunis, a.femoralis)
4. Promena boje koe i vidljivih sluzokoa. (cijanoza kada je CA izazvan
hipoksijom ili anoksijom a bledilo kada je izazvan krvarenjem)
44. Koji su nesigurni znaci sranog zastoja?
1. Proirene zenice (mogu da budu posledica upotrebe lekova u reanimaciji)
2. EKG - ne pokazuje mehaniku vee elektrinu aktivnosti miokarda.
3. EEG - esto daje lane rezultate
45. Koje su najee uroene anomalije lica?
Najee kongenitalne malformacije su uroeni rascepi usne i nepca. Pravi uzrok
im je nepoznat a rascepi se dele u tri grupe u odnosu na prisustvo ili odsustvo
rascepa procesusa alveolarisa maksile:
1. Prealveolarni rascepi potpuni, nepotpuni, jednostrani i obostrani.
2. Postalveolarni rascepi u koje spada rascep nepca.(rascep moe da
zahvati samo meko ili tvrdo nepce)
3. Rascepi alveolarog nastavka i po pravilu su udrueni sa rascepom usne i
nepca. Leenje je hirurko najbolje oko 10 nedelje ivota.
46. ta ini kotano-zglobni sistem?
1. Kimeni stub
2. Karlica
3. Ekstremiteti
47. ta karakterie IBS (Ishemijsku bolest srca)?
Predstavlaj nedostatak kiseonika zbog neadekvatne perfuzije, a manifestuje se
Anginom pektoris i Infarktom miokarda.
48. Kakav moe da bude pneumotoraks?
1. Otvoreni
2. Zatvoreni ili Spontani
3. Ventilni ili tenzioni

49. ta je Chronova bolest?

To je hronino inflamatorno oboljenje, jo uvek nepoznate etiologije i nedovoljno
razjanjene etiopatogeneze. To je bolest koja najee zahvata terminalni deo
ileuma i poetni deo debelog creva.
50. Gde se javljaju prelomi usled zamora?
Na petoj metatarzalnoj kosti kod vojnika.
51. Koji je najblai oblik kotano-zglobne povrede? Distorzija i distenzija.
52. Zbok ega je opasna TDV(tromboza duboke vene)? Zbog embolije plua
jer tromb moe da se pokrene i dospe do plua.
53. ta je koarktacija aorte?
To je uroeno suenje lumena aorte na bilo kom njenom delu od trunkusa do
rave.
54. Koje je najee oboljenje titne lezde? Struma
55. Koji su simptomi preloma?
- bol
- otok
- deformitet
- patoloka pokretljivost
- krepitacije
56. Kakva moe biti imobilizacija?
Imobilizacija (fiksiranje povreenog dela tela u odgovarajui poloaj) moe biti
PRIVREMENA (na terenu, u sklopu prve pomoi povreenom) i TRAJNA (u
hirurkim salama)
IMPROVIZOVANA (sve iz okoline to moe da se upotrebi za imobilizaciju,
daske, skije)
Sredstva za imobilizaciju mogu biti STANDARDNA (specijalno napravljena u te
svrhe):
Najee se koristi Kramerova udlaga - ina (napravljena je od ice, ima izgleg
ine i savitljiva je prema potrebi).
Postoje jo Tomasova udlaga i Ditrihsova udlaga. Koristi se i gips i spoljanji
fiksatori.
57. Kada je obavezna fasciotomija? Kod crash povreda.
58. Krvarenje u dva vremena se javlja kod povreda kog organa? Javlja se
kod povreda slezine.
59. ta je panaricijum? To je gnojna infekcija nokatne ploe.

60. ta je traheostomija?
Taheostomija je operativna tehnika otvaranja traheje zbog defekta u gornjim
disajnim putevima.
Bolesnik lei na leima sa zabaenom glavom. Hirurg radi rez na medijalnoj liniji
vrata, zatim preparira pretrahealna meka tkiva sve do istmusa titne lezde,
traheja se otvori uzduno ili u vidu slova Y zati se u otvor na traheji stavlja
trahealna kanila.
61. ta je embolija?
To je zaepljenje jednog ili vie krvnih sudova trombom ili ugrukom.
62. Kako se lei epiduralni hematom? Obavezno hirurki.
63. ta je Angina Ludovici?
To je flegmona poda usta najee dentalnog porekla. Brzo dolazi do otoka
tvrdog kao daska, koji zahvata pod usta. Dolazi do podizanja jezika a otok je jako
bolan na dodir pa je oteano disanje, gutanje i govor. Lei se visokim dozama
AB, oblogama i po potrebama incizijama.
64. U kojoj vilici su tee infekcije koje potiu od zuba? U donjoj vilici
mandibuli.
65. ta je hematemeza? To je povraanje krvi.
66. ta je hematurija? Podrazumeva prisustvo poveanog broja eritrocita u
mokrai. Uzroci hematurije mogu biti bubreni i vanbubreni.
67. Kako se naziva upala une kese? Holecistitis acuta.
68. Kako se po autoru nazivaju transferzalni prelomi gornje vilice? Nazivaju
se Le Fort I, II i III.
69. ta se vidi na RTG snimku kod perforacije upljeg organa? Uoava se
prisustvo vazduha koje se vidi u obliku srpaste senke.
70. ta je tetanus? To je neurointoksikacija.
71. Koje su grane luka aorte? Truncus brachiocephalicus(Arteria carotis
comunis dextra et arteria subclavia dextra) i a.carotis comunis sinistra i
a.subclavia sinistra.
72. Kako se zove MO odgovoran za nastajanje ulkusa eluca?
Helicobacter pylori.

73. Kako se manifestuje akutni epiduralni hematom?

1. Gubitkom svesti.
2. Amnezijom
3. Poremeajima svesti (zanesenost, somnolencija, sopor i koma).
74. ta je limfangitis? Lokalna upala limfnih lezda
75. Koje su faze oka?
1. Erektivni stadijum pacijent uzbuen, nekritian na svoju povredu, ouvane
svesti i normalne tenzije, ubrzani puls i disanje.
2. Latentni stadijum povreeni je miran, sporije reaguje na spoljanje drai,
koa mu je bleda i hladna, pritisak je u padu disanje ubrzano.
3. Manifestni stadijum apatian, ali se na bolove, izraeno bled, hladan znoj,
e, diureza manja, zenice suene i sporo reaguju.
4. Terminalna faza duboka apatija, samrtniko bledilo i cijanoza, edemi,
nemerljiva tenzija, neopipljiv puls, iregularno disanje.
76. Kako nastaje spontani pneumotoraks?
Nastaje pri pucanju neke bule, tj. alveole u pluima i praen je bolom i guenjem.
77. ta je trijaa i od ega zavisi?
To je raspodela pacijeata po redu hitnosti. Postoje tri grupe odnosno tri reda
hitnosti:
1. Pacijenti sa ugroenim vitalnim funkcijama.(masovno krvarenje ili
opstrukcija disajnih puteva)
2. Pacijenti kojima ne preti neposreda ivotna opasnost(povrede hladnim i
vatrenim orujem, tupe povrede grudnog koa sa stabilnim vitalnim
parametrima)
3. Okultna oteenja (tupe traume abdomena sa eventualnom kasnijom
hirurkom intervencijom ruptura slezine)
78. Kako se radi defibrilacija?
Radi se pomou defibrilatora koji se sastoji iz dve lopatice. Aparat se puni na
odreenu jainu i struja se sprovodi do sranog miia. Defibrilacija se radi kod
CA.
79. Koji su organi smeteni u grudnom kou? Plua, srce, jednjak, aorta i
nervi limfatici.
80. ta je hematokrit? To je sprava za izdvajanje krvnih zrnaca.
81. ta je klizma? To je ulivanje tenosti u debelo crevo preko analnog otvora.
82. Kod koje se bolesti daje koncentrat F VIII?
Daje se boelsnicima koji boluju od hemofilije.

83. Kako se lei zatvoreni pneumotrax?

Lei se pretvaranjem zatvorenog u otvoreni a zatim se radi drenaa.
84. ta se imobilie kod povrede ili preloma kosti? Imobiliu se dva susedna
zgloba.
85. ta je apsces?
To je lokalno akutno gnojno zapaljenje koje je ogranieno i zahvata povrinske i
duboke slojeve tkiva. Nastaje prodorom patogenih klica kroz kou i sluzokoe.
Ima sve znake infekcije lei se AB, incizijom, drenaom, i oblogama.
86. Koji organi stradaju kod vodenog udara?
Dolazi do krvarenja u crevima i parenhimatoznim organima trbune duplje.
87. Koji pacijenti spadaju u drugi red hitnosti?
Spadaju pacijenti kojima ne preti neposredna ivotna opasnost (povrede hladnim
i vatrenim orujem, tupe povrede grudnog koa sa stabilnim vitalnim
parametrima).
88. ta transportuju eritrociti? Transportuju kiseonik i ugljen-dioksid.
89. Gde se i kako izvodi definitivna hemostaza? Obavlja se iskljuivo u
bolnicama a tu spadaju uivanje KS i podvezivanje.
90. Koje su metode privremenog zaustavljanja krvarenja?
1. Digitalna kompresija
2. Kompresivni zavoj
3. Tamponada
4. Poveska
91. Koji sindromi etioloki ine akutni abdomen?
Prema etiologiji akutni abdomen se moe podeliti u tri velika sindroma:
1. Sindrom peritonita osetljivost peritoneuma na palpaciju i zgreost
trbune muskulature miini defans.
2. Sindrom mehanikog ileusa lako ga je dokazati klinikim pregledom i
anamnezom. Postoji trijas:
a. Bolovi
b. Povraanje
c. Otsustvo vetrova i stolice uz auskultatorni fenomen bukanja.
3. Sindrom intraabdominalnog krvarenja nastaje usled rupture ili
povrede intraabdominalnih organa, krvnih sudova, prskanja cisti i
tumora ... Manifestuje se optim znacima krvarenja, zastojem peristatike, i
umereno izraenom peritonealnom nadutou.

92. Koji su znaci poveanog intrakranijalnog pritiska?

1. glavobolja
2. povraanje
3. papila stagnas
4. vrtoglavica
93. Koje su komplikacije ulkusne bolesti eluca? Ruptura, krvarenje,
tumor...
94. U koje oblike infekcije spada gasna gangrena? U teke oblike
infekcije.
95. Koja je klinika slika adenoma prostate?
1. pojaano nono mokrenje
2. oteano mokrenje
3. oteana seksualna funkcija
4. prostata je uveana i bolna
96. Koja su etiri katetera obavezna kod politraumatizovanog pacijenta?
1. Urinarni
2. Centralni venski
3. Nazogastrina sonda
4. Disajni
97. Koji su sigurni znaci preloma?
1. deformitet
2. krepitacije
3. patoloka pokretljivost
98. Zbog ega se postavlja imobilizacija?
Da kojim sluajem ne bi dolo do daljeg oteenja lokolnih struktura i tkiva, i
da bi se omoguilo pravilno zarastanje povrede.
99. Punktum maximum bola kod akutne upale slepog creva je ukojoj
taki?
To je Mekburneova taka, nalazi se na prvoj treini linije izmeu pupka i spine
ilijake anterior.
100. ta je melena? To je pojava krvi u stolici.