Predavanja o Atiinih sedam taaka treninga uma

<

;:J
<

' "

Z
z
......

t.;..;
o::
,

r-

;2

"

<
v
<
'

......

cl

vl

::c
z

......

......

)'J';
......

......

<
O
-<
Z
<
>
<
cl
,

,.,
-

o::

"

......

Prevod s engleskog
Ivan oli

Naslov originala: THE BOOK OF WISDOM

- Talks given to dis

ciples in Woodlands, Bombay, India

Copyright originala:
tion Switzerland

1914

Osho International Founda

www.osho.com

Copyright za Srbiju:

2007.

10 uda su vae uroeno pravo

ID "ESOTHERlA" Beograd

II Proterani iz sveta

Sva prava prevoda i objavljivanja :-:a Srbiju zadrava izdava

12 Buda u supermarketu

OSHO je zatitni znak Osho International Foundation, korien

sa dozvolom
Materijal u ovoj knjizi je prepis serije originalnih

predavanja

snimciina. Audio zapisi i celovita arhiva knjiga moe se nai na

onlajn Osho Bihlioteci na adresi www.osho.com

tel:

01113285-949, 2631-820

web:

www .esotheria.com

SADRAJ

e-mail: esother@EUnet.yu

Uvod

Glapni ttreclmlc
Vladimir Madi

Atia triput veliki

Alt dti'f!ictor i dti-e!ctorplOdtt!cciie.

Prosvetljenje ljiljana

Bojana Gnjatovi

Lektura ikorektltra: Dragana Jovanovi

Graf/cki diza;iz: Miljana Arsenovi Daci
Prelom Boban Kneevi
v

.Dizajn !corica: Ivana Flegar

Stampa: Djurdjevdan, Arandjelovac

2013.
Tira: 100
ISBN 80-7348-101-5
Beograd,

Aditnalta i sedamnaest akri

Poslednja prilika za pobunu

Sejanje belog semena

Uenje vctinc

6
8

Sanjasa je za lavove

Krinamurtijeva solo Ilauta

26

44

62

80

100

l 16

132

192

242

18 Ispadanje sa olimpijskih igara

178

15 Plamen bez dima

l 7 Probudi roba

lP ESOTHERIA, Beograd

164

206

16 Univerzitet unutranje alhemijc

/zdavac:'

146

13 Ne pravi porone ale

14 Drugi gurui i itdanande

Osha, koja je odrao uivo. Sva Oshova predavanja su objavljena u

c elini kao knjige i takodje su dostupne na originalnim audio

Marala Birjuzova Ba

Motrei posmatraa

224

258
276

296

19 Tri stepenika na lestvarna ljubavi

314

21 Vagabundi u dui

354

20 Diogen i pas

334

22 Najvea ala to postoji

372

24 Uvedite novog oveka

408

23 Izvan ruku majstora

25 Mi smo drevni hodoasnici

26 Nelogini elektron
27 Dua je pitanje

28 Budi ala za sebe

OOu

390
426

448

466
484

502

u
v
o
D

Samo je nekolicina spremna da krene na to putovanje srca na koje nas On poziva, to

putovanje ka istini, to putovanje koje uopte nije putovanje ve uputanje u sada/ovde.
Put da se skupi hrabrost, da se sretne majstor, neko prosvetljen, neko ije samo bie a
pue ljubav, i onda dolazi oseaj da je i za nas, takoe, mogue da tako ivimo.
". .. Dok ne naiete na oveka kao to je Hrist, Buda ili Atia, neete biti u stanju da sa
kupite dovoljno hrabrosti. Gledajui Atiu, neto se moe pokrenuti u vaem srcu, struna
moe biti udarena, neto moe biti okinuto, sinhronicitet. Prisustvo nekoga ko je postigao
moe izazvati u vama veliku enju, moe postati roenjejedne intenzivne i strasne potrage
za istinom."

Oo je naao ljude spremne da putuju sa njim - to su sluaoci kojima je govorio, sa

nj asini i prijatelji posetioci. Na njih je izlio svoju ljubav odgovarajui na pitanja i delei
savremeno tumaenje uputstava koja je dao Atia, prosvetljeni uitelj sa Tibeta, o putu
ka neroenoj, neumiruoj svesnosti. Ali upravo dok govori, poruka nije u idejama ve u
prisutnosti koja se od njega iri dok govori - on je to o emu govori, iz trena, za trenom
u tren.
On ini nemogue: delei neizrecivo reima, glasno govorei ono to se najbolje moe
iskazati utnjom.
"Samo tiina prenosi istin u onako kakva onajeste. Molim da se pripremite to pre, tako
da bi mogli samo da budemo zajedno... Ono to ne mogu da kaem u nekoliko godina moe
biti preneseno u jednom trenu tiine. I ona to se nikada ne moe rei, moe se uti meu
nama kada nema misaone barijere - kada su samo moja i vaa tiina prisutne, odslikava
jui jedna drugu...

Kao sve Oove knjige i ova apue istinu. Nai ete mudro st u reima, ali istina je u
prazninama izmeu rei, u razmacima izmeu redova. To je tihi, neizgovoreni apat: Vo
lim vas. Bivstvo vas voli.
itajte izmeu redova, "Bivstvo vas voli". To dolazi kao miris sa svake stranice. Neto
to hrani najdub lje kutke srca, ukus sutins kog, stvarnog. Neto istinito .
Oo ovde kae da je potrebna hrabrost da bi se prona la istina. Ljudi nisu spremn i
da se odreknu svojih snova i svog sanjanj a. Nisu spremn i da odbace um i preu u nepo
srednost.
"Samo se nekoliko ljudi ikad usudilo da otkrije istinu... Toje rizino: to moe da rastre
ska sve to ste ranije znali i moraete da preuredite itav svoj ivot. To je opasno: moe
unititi sve vae iluzije, moe da skri sve vae snove."

Sretni smo. Imamo njegove rei i njegovu utnju.

"Molim da se pripremite to pre, tako da bi mogli samo da budemo zajedno...

"

Prvo, izui pripremu.

Smatraj da su sve pojave kao snovi.
Ispitaj prirodu neroene svesnosti.
.
Pusti ak i sam lek da slobodno ode svojim putem.
Ustali se u prirodi osnovne spoznaje, sutini.
Izmeu sesija, smatraj pojavna za iluziju.
Vebaj sjedinjujui, dajui i primajui zajedno.
ini to upravljajui dahom.
Tri objekta, tri otrova, tri osnove vrline.
Vebaj sa opisanim u svakom obliku ponaanja.

Religija nije nauka... Religija nije nauka u znaenju u kom su fizika, matematika i
hemija nauke. Ali ipak je nauka, jer to je konano znanje: re nauka znai znanje. Ako
religija nije nauka, ta bi drugo mogla biti? Ona je najvie znanje, najistije znanje.
Obina nauka je znanje, nije spoznaja: religija je spoznaja sebe. Obina nauka je orijentisana na objekte - doznaje neto, stoga je to uenost. Religija nije objektno orijenti
sana; ona nema objekat, nita ne saznaje. Spoznaja saznaje sebe, kao kad bi se ogledalo
reflektovalo u sebi. Sasvim je isto od svih sadraja. Stoga religija nije uenost ve spoznavanje.
Nauka je nii oblik znanja, religija vii. Religija je philosophia u/tima: krajnje znanje.
Razlika izmeu njih nije u duhu - duh je isti - ve je razlika zacelo u istoti.
Nauka je izmeana sa mnogo mUlja. Religija je ista esencija, ist miris. Mulj je ne
stao, pojavio se lotos. A u najviem stepenu ak je i lotos nestao, ostao je samo miris. Ovo
su tri stadijuma znanja: mulj, lotos i miris.

K
NJ
I
G
A
M
U
D
R
O
S
T
I
...

10

Religija se ne moe zgrabiti, jer u njoj nema objekta. Ali jo uvek se moe razumeti.
Ne moe se objasniti, ali se moe iskusiti. Nema naina da budete informisani o religiji,
jer se ona ne moe svesti na informacije. Ali moe vam se pokazati put, staza do nje - pr
sti koji pokazuju na Mesec. Prsti, oigledno, nisu Mesec, ali mogu da pokazuju na Mesec.
Tih "Sedam taaka treninga uma" velikog majstora Atie, to su prsti, sedam prstiju
koji pokazuju na Mesec. Nemojte se uhvatiti za prste, ne budite previe opsednuti pr
stima. Nije u tome stvar, to bi bio promaaj. Upotrebite prste i zaboravite ih, i gledajte
gde prsti pokazuju. A kada vidite Mesec ko mari za prste? Ko ih se sea? Oni automatski
postaju nebitni; nestaju.
Zato za one koji su iskusili religiju, svi tekstovi postaju potpuno beskorisni, sve me
tode postaju nebitne. Kada je postignut cilj, put je zaboravljen.
Atia je jedan od retkih majstora, redak u smislu da su ga poduavala tri prosvetljena
majstora. To se nije desilo nikada pre ni posle toga. Biti uenik tri prosvetljena majstora
je jednostavno neverovatno - jer jedan prosvetljeni majstor je dovoljan. Ali ta pria, da
su ga poduavala tri prosvetljena majstora, ima takoe metaforino znaenje. A to je i
istorijski takoe tano.
Tri majstora sa kojima je Atia bio mnogo godina bili su: prvi, Darmakirti, veliki bu
distiki mistik. Uio ga je neumu, uio ga je praznini, uio ga je da bude bez misli, uio ga
je kako da odbaci sav sadraj uma i da bude bez sadraja. Drugi majstor je bio Darma
rakita, jo jedan budistiki mistik. Uio ga je ljubavi, samilosti. I trei majstor je bio jogin
Maitreja, takoe budistiki mistik. Uio ga je preuzimanju patnje od drugih i apsorbova
nju u sopstveno srce: ljubav u akciji.
Ovo je bilo mogue jer su ta tri majstora bili dobri prijatelji. Oni su zapoeli svoje
traganje zajedno, dok su putovali bili su skupa, i kada su postigli ono to jesu i dalje su
ostali zajedno.
Aita je postao uenik Darmakirtija. Darmakirti mu ree: "Uiu te prvom pravilu.
Za drugo ii e Darmarakiti, a za tree joginu Maitreji. Tim putem e saznati sva tri
lica krajnje stvarnosti, tri lica Boga - trojstvo, trimurti. Na taj nain e nauiti svako lice
od osobe koja se u tome najvie usavrila."
To su tri puta kojim ljudi stiu do krajnjeg. Ako to postigne kroz prazninu takoe
dobija i druga dva, ali tvoj put ostaje u osnovi put praznine, tako da e praznina biti
istaknuta u svemu to bude pouavao.
To je ono to se desilo u Budinom sluaju. On se ostvario kroz prazninu, stoga je
njegovo celo uenje ostalo orijentisan o na prazninu. Nema Boga u Budinom uenju, jer

Bog je misao, sadraj, neki objekat - Bog je drugo, a Buda se ostvario odbacujui drugo.
Buda se ostvario praznei potpuno svoj um, tako da nije bilo mesta za Boga, nije bilo
mesta ni za ta uopte. Njegov put je najistija via negativa.
To je takoe bio sluaj sa Darmakirtijem. On je bio savreni majstor praznine, maj
stor bez premca za prazninu. I kada je Atia nauio kako da bude prazan, majstor ree:
"Bilo bi za tebe bolje da ode Darmarakiti za sledei korak, jer se on ostvario potpuno
drugaijim putem. Kao to moe da osvoji Everest sa razliitih strana, on se ostvario
sasvim drugom stazom, stazom samilosti. Ja takoe mogu da te uim stazi samilosti, ali
moje poznavanje te staze je samo poznavanje sa vrha.
"Ostvario sam se kroz stazu praznine. Kada jednom stigne na vrh, moe pogledati
dole na sve staze, sve su dostupne tvom pogledu. Ali slediti stazu njenim raznovrsnim
dimenzijama, slediti stazu u svim njenim detaljima, sitnim pojedinostima, sasvim je ra
zliita stvar." A gledati na nju iz helikoptera ili sa vrha planine je sasvim drugaije; to je
ptiija perspektiva.
I Darmakirti ree: "Da ovde niko drugi nije dostupan, uio bih te takoe i drugim
dvema stazama. Ali kako je ovde upravo ovek kao Darmarakita, moj sused, koji ivi u
susednoj peini, bolje je da ode kod njega."
Prvo ovek treba da postane prazan, sasvim prazan. Ali ne treba da prianjate za pra
zninu, inae va ivot nee nikada saznati za pozitivno izraavanje religije. U ivotu e
vam nedostajati poezija, radost deljenja; ostaete prazni. Imaete jednu vrstu slobode,
ali e vaa sloboda biti samo sloboda od, nee biti sloboda za. A dok sloboda nije oboje
- i sloboda od i sloboda za - neto nedostaje, neto fali; vaa sloboda e biti siromana.
Biti samo slobodan od je siromaan oblik slobode.
Prava sloboda poinje tek kada ste slobodni za. Moete pevati, plesati, moete slaviti
i moete poeti izlivanje. To je samilost.
ovek ivi u strasti. Kada um nestane, strast se preobrazi u samilost. Strast znai da
ste prosjak sa prosjakom zdelom; traite i traite, vie i vie od svakoga; koristite druge.
Vai odnosi nisu drugo do koristoljubivi - lukava sredstva da se poseduje drugi, vrlo mu
dra strategija da se dominira. Kada ivite u umu, u strasti, ceo ivot vam je politika moi.
ak i vaa ljubav, vae slube drutvu, ak i va humanitarni rad, nisu nita do politika
moi. Duboko dole je elja da se ovlada drugima.
Ista energija kada se odbaci um postaje samilost. A ona zapoinje neto sasvim dru
gaije. To vie nije proenje, postajete vladar, poinjete da dajete. Sada imate neto - to
uvek imate, ali toga niste svesni zbog uma. Um je delovao kao mrak oko vas, i niste bili

(
lj

"
J
)

"

I
,

svesni unutarnjeg svetla. Um je stvarao iluziju da ste prosjak, dok ste sve vreme bili vla
dar. Um je stvarao san; u stvarnosti nikada vam nita nije bilo potrebno. Sve je ve bilo
dato. Sve to vam treba, sve to vam moe zatrebati, ve jeste.
Bog je u vama, ali zbog uma - um znai sanjanje, elje - nikada ne gledate unutra,
nastavljate da jurite napolje. Drite sebe u pozadini, oi su vam okrenute napolje, postale
su tamo usmerene. To je sve ono to je um: usmerenost oiju napolje.
I ovek treba da ui kako da ih odvrati odatle - kako da ih uini labavijim, manje
krutim, fluidnijim, tako da se mogu okrenuti unutra. Kada jednom vidite ko ste, prosjak
nestaje. U stvari on nije nikad postojao; to je bio samo san, ideja.
Um stvara svu vau patnju. Sa otilim umom, odlazi i patnja, i iznenada ste puni
energije. A energiji je potrebno iskazivanje, deljenje; ona eli da postane pesma, ples,
slavlje. To je samilost: poinjete da delite.
Atia je nauio samilost od Darmarakite. Ali samilost ima dva lica. Jedno je neak
tivna samilost: meditant sedi tiho u svojoj peini, izlivajui svoju samilost po svemu to
postoji. Ali to je veoma neaktivan oblik samilosti. Morate otii do njega da bi sudelovali,
on vama nee doi. Moraete da odete u planine do njegove peine da podelite njegovu
radost; on nee doi kod vas. On nigde nee poi, nee uiniti ni jedan aktivan korak. Nee
potei prema drugima, nee gledati i tragati za ljudima sa kojima bi mogao da podeli svoj
ples. On e ekati.
To je enska vrsta samilosti: kao to ena eka - ona nikad ne preduzima inicijativu,
ona nikad ne ide oveku. Ona moe voleti oveka, ali ona nikad nee prva rei: "Volim te."
Cekae; nadae se da e jednog dana ili nekog drugog, pre ili kasnije, mukarac predloiti. ena je neaktivna ljubav, pasivna ljubav. Mukarac je aktivna ljubav; mukarac pre
uzima inicijativu.
Na isti nain samilost ima dve mogunosti: ensku i muku. Od Darmarakite Atia
je nauio ensku vetinu voljenja bivstva. Bio je potreban jo jedan korak, Darmarakita
mu je rekao: "Idi joginu Maitreji" - ta tri majstora su iveli svi zajedno u susedstvu - "Idi
do jogina Maitreje i naui kako da preobrati tu energiju u aktivnu energiju, tako ljubav
postaje aktivna."
A jednom kada je ljubav aktivna, samilost je aktivna, proli ste kroz sve tri dimenzije
istine - saznali ste sve. Saznali ste potpunu prazninu, spoznali ste pojavu samilosti, spo
znali ste davanje samilosti. ivot je ispunjen samo kada se dogode ove sve tri stvari.
Poto je Atia uio kod tri prosvetljena majstora, nazvan je Atia triput veliki. O nje
govom obinom ivotu, kada i gde je roen, ne zna se nita. iveo je negde u jedanaestom
y

.2

veku. Rodio se u Indiji, ali u trenutku kada je njegova ljubav postala aktivna poeo je da
se pomera prema Tibetu, kao da ga je tamo privlaio neki veliki magnet. Stigao je do Hi
malaja; nije se nikada vratio u Indiju.
Otiao je na Tibet, njegova lj ubav se razasula po Tibetu. Preobratio je celokupni
kvalitet tibetanske svesnosti. Bio je udotvorac, sve to je dodirnuo pretvorilo bi se u
zlato. Bio je jedan od najveih alhemiara za koje je svet ikada saznao.
Tih "Sedam taaka treninga uma" su osnovno uenje koje je on dao Tibetu - poklon
Indije Tibetu. I ndija je dala velike poklone svetu. Atia je jedan od tih velikih poklona.
Kao to je Indija dala Bodidarmu Kini, Atiu je dala Tibetu. Tibet beskrajno mnogo duguje
ovom oveku.
Tih sedam taaka, najmanje blago koje moete nai, neizmerne je vrednosti. Mora
ete da meditirate o svakom iskazu. Oni su saetak celokupne religije: moraete da obja
snite svaki iskaz. Oni su kao seme, sadre mnogo. To moda nee biti tako oigledno, ali
u trenutku kada uete dublje u iskaze, kada kontemplirate i meditirate, i ponete da ek
sperimentiete sa njima, biete iznenaeni - poi ete u najveu avanturu svog ivota.
Prvo:
Prvo, izui pripremu.

Sta je priprema? Ovo je pripre ma: prvo: istina jeste. Istina nije neto to se pravi,
istina nije neto jako udaljen o. Istina je sada ovde, istina vas okruu je kao to okean
okruuje ribu. Riba ne mora biti svesna - jednom kada riba postane svesna okeana, riba
je prosvetljena. Riba nije svesna, ne moe biti svesna, jer riba je roena u okeanu, oduvek
je ivela u okeanu, deo je okeana kao to je svaki talas deo okeana. Riba je takoe talas
- malo vri, ali nastao u okeanu, ivi u okeanu i jednog dana nestaje u okeanu. Riba
moda nikada nee saznati za okean. Da bi se neto saznal o potrebno je malo odstoja nje.
Da bi se neto saznalo potrebna je perspektiva. A okean je tako blizu, zato riba ne moe
.
da bude svesna okeana.
Takav je sluaj i sa istinom, ili ako elite moete koristiti re Bog. Takav je sluaj sa
Bogom. Nije to da je on jako daleko, i da zbog toga ne znamo za njega; to je zato to on
nije daleko ve tako blizu. ak ni rei da je blizu nije tano, jer vi ste to. On je unutar vas
i spolja: on je svi i sve.
To je prva stvar kojoj treba dozvoliti da se uree duboko u vae srce: istina ve jeste,
mi smo u njoj. To je najosnovnija stvar sa kojom treba poeti. Ne treba da je otkrijete;
nije prikrivena. Sve to je potrebno je nova vrsta svesnosti koja vam nedostaje. Istina je
y

J.

,
I
I

K
NJ
I
G
A
M
U
D
R
O
S
T
I

tu, ali vi je niste svesni, niste paljivi, niste oprezni. Ne znate kako da gledate, ne znate
kako da posmatrate, ne znate kako da pogledate i vidite. Imate oi a ipak ste slepi, imate
ui ali ste gluvi.
Prva priprema je: istina jeste.
Druga priprema je: um je prepreka. Nita drugo vam ne prei istinu, samo va vla
stiti um. Um vas okruuje kao film, kao film koji traje i traje, i vi ostajete njime zaoku
pljeni, fascinirani. To je fantazija koja vas okruuje, neprestana pria koja traje i traje. I
poto ste tako oduevljeni njom, nastavljate da proputate ono to jeste.A um nije; on je
samo fantazija, samo sposobnost da se sanja.
Um nije nita do snovi i snovi - snovi prolosti, snovi budunosti, snovi kako bi stvari
trebale biti, snovi velikih ambicija, postignua. Snovi su elje, to je stvar od koje je sai
njen um. Ali to vas okruuje kao Kineski zid. I zbog toga riba ostaje nesvesna okeana.
Tako druga priprema je: um je samo prepreka.
I tree neum, to su vrata. Atia je nazivao neum bodhichitta, to je njegova re za neum.
To se moe prevesti kao budin-um, ili budina-svesno st. Ili ako elite moete je nazvati
Hristovom-svesnou, Krininom-svesnou. Nema nikakve razlike koje god ime da se
koristi, ali osnovni kvalitet bodiite je neum. To izgleda paradoksalno: um u stanju ne
uma. Ali znaenje je sasvim jasno: um bez sadraja, um bez misli, to je ono to se misli,
na ta se ukazuje.
Zapamtite re bodiita, jer Atia kae da ceo trud religije, sva nauka religije, nije ni
ta drugo do nastojanje da se stvori bodiita, budina svest, um koji funkcionie kao neum,
um koji vie ne sanja, vie ne misli, um koji je jedino svesnost, ista svesnost.
To je priprema.
Druga izreka:
Smatraj da su sve pojave kao snovi...

Sada poinje rad. Atia je veoma saet kao semenka. Znaenje izreke: to je samo nit,
samo nagovetaj, i onda treba da je odgonetnete.
Smatraj da su sve pojave kao snovi.

14

"Pojave" znai sve to vidite, sve to iskusite. Sve to se ikada moe iskusiti sve su to
fenomeni. Upamtite, nisu samo objekti u svetu pojave i snovi, ve takoe i objekti svesti.
To mogu biti predmeti sveta, ili objekti uma. Mogu biti velika duhovna iskustva. Moete
videti kako se kundalini podie u vama: to je pojava takoe - predivan san, veoma sladak

san, ali to je sve samo san. Moete videti da veliko svetlo preplavljuje vae bie, ali svetlo
je takoe pojava. Moete videti da lotosi cvetaju unutar vas i da se jak miris razvija unu
tar vaeg bia, to su takoe pojave, jer vi ste uvek onaj koji gleda a nikada ono to se vidi,
uvek onaj koji doivljava a nikad ono to se doivljava, uvek svedok a nikad ono emu se
svedoi.
Sve emu se moe prisustvovati, gledati, posmatrati su pojave. Materijalne pojave,
psiholoke pojave, duhovne pojave - sve su one iste. Nema potrebe da se pravi bilo kakva
razlika. Osnovna stvar koju treba zapamtiti je: ono to moe da se vidi jeste san.
Smatraj da su sve pojave snovi.

Ovo je izuzetno jaka tehnika. Ponite da kontemplirate na ovaj nain: ako hodate
ulicom, kontemplirajte da su ljudi koji prolaze snovi. Radnje i prodavci, muterije i ljudi
koji dolaze i odlaze, svi su snovi. Kue, autobusi, voz, avion, sve su to snovi.
Odmah ete biti iznenaeni neim izuzetno vanim to se deava u vama. U trenutku
kad mislite "Sve su to snovi" iznenada, kao bljesak, jedna stvar dolazi u vae vienje: ..I
ja sam san takoe." Zato, ako je vieno san, ko je onda to "Ja"? Ako je objekat san, onda
je i subjekat takoe san. Ako je objekat laan, kako subjekat moe biti stvaran? Ne moe.
Ako posmatrate sve kao san, iznenada ete otkriti da neto izmie iz vaeg bia: ideja
o egu. To je jedini nain da odbacite ego, i najjednostavniji. Samo pokuajte to - mediti
rajte na ovaj nain. Meditirajui na ovaj nain ponovo i ponovo, jednog dana udo e se
dogoditi: pogledaete unutra a tamo se ne nalazi ego.
Ego je nusproizvod, nusproizvod iluzije da je sve to vidite tano. Ako mislite da su
objekti stvarni, onda ego moe da postoji; on je nusproizvod. Ako mislite da su objekti
snovi, ego nestaje. I ako neprestano mislite da je sve san, onda jednoga dana, nou u snu,
biete iznenaeni: iznenada u snu setiete se da je to takoe san! I odmah, kada ste se
setili, san e nestati. I po prvi put ete iskusiti svoje duboko spavanje, mada budni - ve.
oma paradoksalno iskustvo, ali od velike koristi.
Jednom kada ste videli da va san nestaje jer ste postali svesni sna, va kvalitet sve
sti e imati novi ukus za to. Sledeeg jutra ete ustati sa sasvim razliitim kvalitetom za
koji nikada pre niste znali. Probudiete se po prvi put. Sada ete znati da su sva ta druga
jutra bila lana: niste bili zaista probueni. Snovi su se nastavljali - jedina razlika je bila
to ste nou sanjali sklopljenih oiju, danju ste sanjali sa otvorenim oima.
Ali ako je san nestao poto je dolo do svesnosti, iznenada ste postali svesni sna... I
zapamtite, svesno st i sanjanje ne mogu da postoje zajedno. Ovde, svesnost se uveava, a

NJ
I

fl

M
U
D
R

S
T

l
..

"

"

Smatraj da su sve pojave kao san.

"

Prvo, objekti e izgubiti svoju objektivnost. I drugo subjekt e izgubiti svoju subjek
tivnost. A to vas prenosi u transcedentno. Objekat vie nije vaan, subjekat vie nije va
an, ta je onda ostalo? Transcedentalna svesnost bodiita - samo svedoenje, bez ideje
"Ja" i "ti"; samo isto ogledalo u kom se ogleda ono to jeste.
A Bog nije nita drugo do ono to jeste.
Trea izreka:

Jednom su mi doveli nekog Sufi mistika. Trideset godina je neprestano koristio Sufi
metod zikr, i stekao je velika iskustva. To se moglo videti, ak su i obini ljudi bili svesni
da on ivi u sasvim drugaijem svetu. To ste mogli videti u njegovim oima, sijale su sa
radou. Celo njegovo bie je imalo vibraciju onostranog.
Njegovi uenici su mi ga doveli, i rekli: "Na majstor je ostvarena dua. Sta vi kaete
za njega?"
Odgovorio sam: "Ostavite svog majstora samnom tri dana, pa se onda vratite."
Majstor je ostao samnom tri dana. Treeg dana je bio jako ljut, i rekao je: "Unitio si
moj tridesetogodinji rad!" Zato to sam mu rekao jednostavnu stvar - samo ovu Atiinu
izreku: Pusti ak i sam lek da ode...
Rekao sam mu: "Trideset godina si imao na umu jednu stvar, da je sve boansko.
Drvo je Bog, ljudi su Bog, pas je Bog, sve je Bog - trideset godina si se toga neprestano
seao." I on je stvarno uinio iskreni napor:
Rekao je: "Da."
Kazao sam: "Sad prestani da se toga prisea. Dokle e to da radi? Ako se to desilo,
onda prestani to da pamti i da vidimo ta e se desiti. Ak{) se to stvarno dogodilo, onda
e ak i posle odbacivanja priseanja ostati to."
To je bilo tako logino da se on sloio. Kazao je: "To se jeste desilo."
Rekao sam: "Onda pokuaj. Tri dana ne dri to na umu, prestani da se prisea."
Kazao je: "ne mogu da se zaustavim, postalo je automatski."
Rekao sam: "Samo ti ekaj i pokuaj."
Trebalo mu je najmanje dva dana, etrdeset osam asova, da se zaustavi. Bilo je teko
da se zaustavi, to je postalo automatski. Sada vie nije bilo potrebe da se prisea, trideset
"

Ispitaj prirodu neroene svesnosti.

Sada znate ta je svesnost. Spoznali ste transcedentalnu svesnost u kojoj subjekat i

objekat vie ne postoje. Po prvi put ste spoznali tu istotu, to kristalno isto ogledalo.
Sada ispitajte prirodu te svesnosti.
Pogledajte u nju, pogledajte duboko u nju. Razdrmajte se u najveoj moguoj bud
nosti. Probudite se i vidite! I poeete da se smejete - jer ete sada videti da nikad nije
bilo roenja, i nikada nee biti smrti.
Ovo je neroena i neumirua svesnost. Oduvek je bila ovde. Ona je vena, i bezvre
mena. I kako ste se plaili od smrti, kako ste se plaili od starosti, i kako ste se plaili od
hiljadu stvari! I nita se nikada nije desilo: sve je bio san.
Videi ovo, ovek se osmehuje, ovek se smeje. Ceo ivot do sada je bio smean, ap
surdan. Plaili ste se bez potrebe, nepotrebno ste bili pohlepni, nepotrebno ste patili.
iveli ste u nonoj mori koju ste sami stvorili.
Ispitaj prirodu neroene svesnosti.

I oslobodili ste se sve bede, sve patnje, svog pakla.

16

I nemojte sada da prianjate za lek, za metod. To iskuenje se pojavljuje. To je posled

nje iskuenje, poslednji pokuaj uma da opstane. Um dolazi na sporedna vrata i pokuava
jo jednom. Pre nego to zauvek nestane, pravi jo jedan pokuaj, i taj pokuaj je da pri
one za metod - metod miljenja da su sve pojave snovi.
To vam je dalo takvu radost, tako duboko iskustvo stvarnosti, da prirodno elite da
prionete za to. I kad jednom prionete ponovo ste na istom starom putu: um je ponovo
zamaskiran. Prionite za bilo ta i um je tu, jer um je zavisnost, ropstvo. Posedujte bilo ta
- ak i spiritualnu tehniku, ak i metod meditacije - postanite posednik. i vi ste posednuti
time. Da li posedujete novac ili mnogo znaajan metod meditacije, nije vano. Sta god da
posedujete, biete time posednuti, i plaiete se da to izgubite.

tamo, san nestaje. Kada postanete budni u svom snu, sledee j utro e biti neto tako
vano, da je to neuporedivo. Nita slino se nikada nije desilo. Oi e vam biti tako iste,
tako prozirne, i sve e izgledati tako psihodelino, tako puno boja, tako puno ivota. Cak
e se osetiti da i stene diu, pulsiraju; ak e i stene imati otkucaje srca. Kada ste budni
celo postojanje menja svoj kvalitet.
Zivirno u snu. Mi spavamo, ak i kada mislimo da smo budni.

Pusti ak i sam lek da slobodno ode svojim putem.

godina se priseao, to je jednostavno tu bilo kao podzemni tok. Ali za etrdeset osam sati
j e prestalo.
I ujutru treeg dana bio je jako ljut. Kazao je: "Sta si uradio? Sva radost je nestala.
Oseam se sasvim obino, oseam da sam isti kao to sam bio i pre nego to sam zapoeo
put pre trideset godina." Poeo je da plae od ljutnje i tuge; suze su se pojavile u njegovim
oima. "Vrati mi moju tehniku - molim te ne uzimaj je!"
Rekao sam: "Samo pogledaj! Ako to toliko zavisi od tehnike, onda se nita nije desilo.
To je samo jedna iluzija koju stvara neprestanim priseanjem. To nije nita drugo do
autohipnoza."
v

Svi veliki majstori to kau, da jednog dana treba da odbacite tehniku. I im pre je
odbacite, tim bolje. U trenutku kada postignete, u trenutku kada je svesnost ostvarena u
vama, odmah odbacite tehniku.
Pogledajte: to je upravo etvrta izreka. U treoj Atia kae:
Ispitaj prirodu neroene svesnosti.

A odmah u etvrtoj:
Pusti ak i sam tek da ode...

Sada nema vie ispitivanja, nema vie panje, nema vie priseanja da je sve san.
Jednom kada ste prvi ukus svesnosti osetili na svom jeziku, budite brzi! Jer um je veoma
lukav - um moe da pone da vam govori: "Vidite, vie niste obini, vi ste izuzetni. Vidite,
postigli ste ostvarenje. Vidite, postali ste buda, prosvetljeni ste. Vidite, to je cilj svih ljud
skih bia, veoma retko, jedan u milion to postigne. Vi ste taj jedan od milion."
Um e rei sve te divne slatke trice, i naravno ego moe da se vrati. Moete da po
nete da se oseate jako dobro, da ste vie sveti od drugih. Moete poeti da se oseate
posebno, duhovno, svetaki. I sve je izgubljeno. Pomou leka, bolest se vratila. Prianjate
za lek, i bolest se vrati.
Covek mora biti jako oprezan kod odbacivanja tehnike. Kada ste jednom postigli
neto, odmah odbacite tehniku, inae e va um poeti da prianja za tehniku. Obratie
vam se vrlo logino, govorei: "Tehnika je ono to je vano."
v

Buda je esto priao jednu priu. Pet idiota je prolo kroz selo. Videi ih, ljudi su bili
iznenaeni, jer su na glavama nosili amac. Camac je bio zaista velik; gotovo je zgnjeio
pet idiota, oni su gotovo umirali pod njegovom teinom. I ljudi su pitali: "ta to radite?"
v

Odgovorili su: "Ne moemo da ostavimo ovaj amac. To je amac koji nam je pomo
gao da preemo sa druge obale. Kako da ga ostavimo? Zahvaljujui njemu smo bili u sta
nj u da doemo ovamo. Bez njega bi umrli na prethodnoj obali. No se pribliavala, i na
toj obali je bilo divljih ivotinja. Bilo je sasvim sigurno da bi do jutra bili mrtvi. Nikada
neemo ostaviti ovaj amac, neizmerno nas je zaduio. Nosiemo ga na svojim glavama
u znak potpune zahvalnosti."
To je mogue da se desi, jer svi su umovi idioti. Um je takav idiot.
Lepo je setiti se porekla rei idiot. Idiodski znai neto privatno, neto posebno, ne
to to je vae vlastito, neto ekscentrino. To je osnovno znaenje idiotizma - delanje
na jedan ekscentrian nain.
Um uvek deluje na jedan ekscentrian nain, um je uvek nekakav idiot. Stvarno in
teligentna osoba nema um. Inteligencija se pojavljuje iz neuma, idiotizam iz uma. Um je
idiodski, neum je mudar. Neum je mudrost, inteligencija.
Um zavisi od znanja, tehnika, novca, iskustva, od ovoga i onoga. Umu uvek trebaju
pravila, podrka, ne moe da postoji samostalno. Samostalno on propadne.
Tako, krajnji pokuaj uma da se vrati bie kada vi steknete neku svesnost. Rei e:
"Vidi, stigli smo." U trenutku kada neto u vama kae: "Stigli smo," uvajte se! Budite sada
jako oprezni, svaki korak mora biti jako oprezan.
Pusti ak i sam lek da slobodno ode svojim putem.

Molim vas sada ne prianjajte za lek, za tehniku. To je naglaavao D. Krinamurti ali to je njegova prva izreka. Trebala bi da bude etvrta. To je ono u emu je on greio: to
ne moe biti prva izreka. Kako da odbacite tehniku koju nikada niste koristili? Moete
da odbacite samo tehniku koju ste koristili.
Atia je daleko vie logian nego D. Krinamurti. Ali mogu da razumem zato je on
to isticao, jer se bojao da ako uete u prve tri izreke nikad neete stii do etvrte, moete
se izgubiti kod prve tri. Mnogi su se izgubili u pripremama, mnogi su se izgubili kod teh
nike. Tako, on je postao previe oprezan, ekstremno oprezan.
Tih pet idiota je nosilo amac, a D. Krinamurti na drugoj obali ui ljude: "Ne ula
zite u amac" - previe oprezno! - "jer ako uete u amac, ko zna, moete poeti da nosite
amac na glavi. Zato molim vas ne ulazite u njega."
I bilo je mnogo onih koji su se plaili ulaska u amac. Ali plaiti se ulaska u amac je
isti idiotizam; nema razlike. Onaj ko se plai ulaska u amac je ista osoba koja e nositi
amac; inae zato biste se plaili?

'(
lj
I

vl
U

D
R
O

Imam stare prijatelje koji su sledili D. Krinamurtija celog svog ivota. Doli su kod
mene i rekli: "Voleli bi da doemo ovde ali plaimo se svih tehnika koje poduava. Teh
nike su opasne," kau.
Tehnike su opasne samo ako niste svesni; inae mogu divno da se koriste. Da li mi
slite da je amac opasan? Opasan je ako mislite da ga nosite na glavi celoga ivota iz puke
zahvalnosti; inae to je samo splav da se upotrebi i odbaci. Sve tehnike su splavovi da se
upotrebe i odbace, iskoriste i ostave, upotrebe i nikad vie ne pogledaju - nema potrebe
- nema svrhe!
To su dva ekstrema. jedan su onih pet idiota, a drugi su sledbenici D. Krinamurtija.
Nama potrebe da budete ni jedno. Moj pristup je: upotrebite amac, upotrebite divne
amce, upotrebite to je vie amaca mogue; sa tom svesnou kada se stigne na obalu
amac se ostavlja bez prianjanja. Dok ste u amcu uivajte u njemu, budite mu zahvalni.
Kada izaete iz amca, zahvalite se i nastavite dalje.
Peta izreka:
Ustali se u prirodi osnovne spoznaje, sutini.

Ako odbacite lek, automatski poinjete da se ustaljujete u svom biu. Um prianja,

nikada ne dozvoljava da se ustalite u svom biu. Dri vas zainteresovanim za neto to
niste Vl: za camce.
Kad ne prianjate ni za ta, nema gde da se ide - svi amci su ostavljeni. ne moete
nigde otii, sve staze su odbaene, ne moete nikuda; svi snovi i elje su nestali, nema
puta kojim bi se krenulo. Deava se oputanje samo po sebi. Samo mislite o rei oputa
nje. Budite, ustalite se, stigli ste kui.

Ustali se u prirodi osnovne spoznaje, sutini.

I kada se ustalite, to je ista svesnost, bez napora, bez tehnike. Ako je svesnosti po
trebna tehnika, onda jo uvek to nije prava svesnost, nije sutinska svesnost, nije prirodna
spontana svesnost. jo uvek je to nusproizvod tehnike; kultivisana je, napravljena. To je
nusproizvod uma, jo nije istina.
Ustali se u prirodi osnovne spoznaje, sutini.

Sada vie nema ta da se radi. Vidi, budi, uivaj: postoji samo ovaj trenutak. Ovo sad,
ovo ovde, ovo graktanje vrana ... i sve je tiina.

Spoznati to spokojstvo je znati ko ste vi, ta je ovo postojanje. To je samadi, po Pa

tanalijevim reima. To je sambodhi po reima Gotama Bude. To je bodiita po reima
Atie.
.
Izmeu sesija, smatraj pojavno za iluziju.

Sada je Atia zaista veoma svestan uenika. Zna da e ovo iskustvo ustaljivanja biti
samo trenutno u poetku. jednog trenutka ete se nai relaksirani u svom biu, sledeeg
trena to e nestati. U poetku je obavezno tako: jednog trena ste preplavljeni nepoznatim,
sa misterijom, sledeeg trena to vie nije tu. jednog trena je sve miris, a sledeeg tragate
za njim i ne moete da naete, gde je nestao.
U poetku e se deavati samo prosjaji. Polako, polako postaju sve solidniji, ostaju
sve due i due. Polako, polako, veoma polako ustaljuju se zauvek. Pre toga vam se ne
sme dozvoliti da to prihvatite kao gotovu injenicu; bila bi to greka. Stoga on kae: Iz
meu sesija...
Kada sedite u meditaciji, sesiji meditacije, to e se desiti - ali e otii. Tako, ta se
oekuje od vas da radite izmeu sesija?
Izmeu sesija, smatraj pojavno za iluziju.

Izmeu sesija nastavite da koristite tehniku. Odbacite tehniku kada ste duboko u me
ditaciji. Trenutak doe, kao da svesnost postaje sve istija i istija, kada je iznenada krajnje
ista: odbacite tehniku, ostavite tehniku, zaboravite sve o leku, samo se ustalite i budite.
Ali to e se desiti samo na trenutke u poetku. Ponekad se to desi ovde dok me slu
ate. Samo za trenutak, kao povetarac, preneseni ste u drugi svet, svet neuma. Samo za
trenutak znate da znate - ali samo za tren. I ponovo se skuplja tama i um se vrati sa svim
njegovim snovima, eljama i svim njegovim glupostima.
Za trenutak oblaci su se razili i videli ste sunce. Sada su oblaci ponovo tu; sve je
mrano i sunce je nestalo. Sad bi ak i verovanje da sunce postoji bilo teko. Sada bi bilo
teko verovati da je to to ste iskusili prethodnog trena istina. Mogla je to biti samo fan
tazija, um moe rei da je to mogla biti samo mata.
To je tako neverovatno, izgleda tako nemogue da se to moglo vama desiti. Sa svom
tom glupou u umu, sa svim tim oblacima i tamom, to se desilo vama: videli ste sunce
za trenutak. To ne izgleda verovatno - mora da ste to izmislili; moda ste pali u san i to
videli.

I(
NJ
I
G

Izmeu sesija ponite ponovo, budite u amcu, ponovo koristite amac.

. . . Smatrajte pojavno za iluziju.
Atia je veoma paljiv prema uenicima. Inae bi etvrta izreka bila poslednja - ili,
bar, peta:
Ustali se u prirodi osnovne spoznaje, sutini.

M
U
D
R
O
S
T
I
T

22

Da je Atia bio ovek kao Bodidarma, rasprava bi se zavrila sa petom izrekom, ili
ak sa etvrtom:
Pusti ak i sam lek da slobodno ode svojim putem.

Onda se ustaljivanje dogaa od sebe. Bodidarma je bio veoma krt, on ne bi koristio

petu, ali Atia je veoma paljiv prema ueniku. On je bio uenik, tako da zna probleme
uenika. I bio je uenik tri velika uitelja, tako da zna za sve tekoe sa kojima uenik mora
da se suoi. Bio je hodoasnik; zna sve probleme. I bio je hodoasnik na tri staze, sve tri
mogue staze, tako da zna za sve probleme, sve tekoe, sve zamke i sve prepreke koje se
obavezno pojavljuju na stazi uenika. Zbog njegove paljivosti kae: Izmeu sesija...
Izmeu tih trenutaka meditativnosti, izmeu tih trenutaka krajnje radosti, praznine
i istote, izmeu tih momenata postojanja, setite se da je sve san, da je svaka pojava ilu
zija. Nastavite da koristite tu tehniku dok ustaljenje ne ostane zauvek.
Vebaj sjedinjujui, dajui i primajui zajedno.
ini to upravljajui dahom.

Praznina je sada doivljena - to je to je on pouavao. Do ove izreke je bio sa prvim

majstorom, Darmakirtijem. Sa ovom izrekom, kod drugog majstora, Oarmarakite.
Vebaj sjedinjujui, dajui i primajui zajedno.
ini to upravljajui dahom.

On sada kae: ponite da budete samilosni. A tehnika je, kada udiete - sluajte pa
ljivo, ovo je jedna od najveih tehnika - kada udiete, mislite da udiete svu patnju svih
ljudi na svetu. Svu tamu svu negativnost, sav pakao koji postoji bilo gde, vi udiete. I do
zvolite da bude upijena u vae srce.

Moda ste itali ili uli za takozvane pozitivne mislioce na Zapadu.

Oni kau sasvim suprotno - oni ne znaju ta govore. Kau: "Kada izdiete, izbacite
svu patnju i negativnost; a kada udiete, udiite radost, pozitivnost, sreu, veselost."
Atiin metod je sasvim suprotan: kada udiete, udiite sav jad i patnju svih bia na
svetu - prolosti, sadanjosti i budunosti. A kada izdiete, izdiite svu radost koju imate,
sav blagoslov koji imate. Izdiite, izlijte sebe u postojanje. To je tehnika samilosti: popijte
svu patnju i izlijte sav blagoslov.
I biete iznenaeni ako to radite. U trenutku kada uzimate svu patnju sveta u sebe,
to vie nije patnja. Srce odmah transformie energiju. Srce je snaga preobraavanja: upi
jate jad, a on se pretvori u blaenstvo ... onda to izlijete napolje.
Kada jednom nauite da vae srce moe da ini tu magiju, to udo, eleete da to
inite ponovo i ponovo. Pokuajte. To je jedna od najpraktinijih tehnika - jednostavna,
i daje trenutne rezultate. Uinite to danas, i vidite.
To je jedan od Budinih pristupa i svih njegovih uenika. Atia je jedan od njegovih
uenika, u istoj je tradiciji, na istoj liniji. Buda je stalno govorio svojim uenicima: " lhi
passiko: doi i vidi!" To su jako nauni ljudi. Bw;l.izam je najnaunija religija na zemlji:
stoga, Budizam osvaja sve vie i vie prostora u svetu svakoga dana. Kako svet postaje
inteligentniji, Buda e postajati sve vie i vie vaan. Nuno je da tako bude. Kako sve
vie i vie ljudi bude znalo za nauku, Buda e biti privlaniji, jer e uveriti nauni um - jer
on kae: "ta god kaem moe se praktikovati." A ja ne kaem: "Verujete u to," kaem:
"Ispitujte to, iskuavajte to, i samo onda ako sami to osetite, verujte. I nae nema razloga
da verujete u to."
Pokuajte ovu divnu tehniku samilosti: upijte svu patnju i izlijte svu radost.
Vebaj sjedinjujui, dajui i primajui zajedno.
ini to upravljajui dahom.
Tri objekta, tri otrova, tri osnove vrline.

Ima tri stvari koje deluju ili kao tri otrova, ili mogu postati tri osnove neograniene
vrline . Atia govori o unutranjoj alhemiji. Otrov moe postati nektar, nii metal moe
biti pretvoren u zlato.
Koje su to tri stvari? Prva je averzija, druga privrenost, a trea ravnodunost. Tako
funkcionie um. Oseate averziju prema svemu to vam se ne svia, oseate privrenost
prema svemu to vam se svia, i oseate ravnodunost prema svemu to vam se niti ne

'lj
!

G
A
M
U
D

O
S

T
!

svia niti svia. To su tri objekta. Izmeu njih tri, um egzistira. To su tri noge tronoca
zvanog um: odbojnost, privlanost i ravnodunost. ! ako ivite meu njima tri kakve jesu,
zlvlte u otrovu.
Tako smo nainili pakao od ivota. Odbojnost, nedo padanje, mrnja, gaenje - to
stvara jednu treinu vaeg pakla. Privrenost, dopadanje, prianjanje, posesivnost - to
stvara drugu treinu vaeg pakla. I ravnodunost prema svemu to vas niti privlai, niti
odbija - stvara trei deo, treu treinu vaeg pakla.
Samo posmatrajte svoj um, tako va um funkcionie. On uvek govori: "To volim, to
ne volim, na to tree sam ravnoduan." To su tri puta kojima se um kree. To je ruta, ru
tina.
Atia kae: To su tri otrova, ali oni mogu postati tri osnove vrline. Kako oni mogu
postati tri baze velike vrline? Ako unesete kvalitet samilosti, ako nauite vetinu upijanja
patnje, kao da sva patnja sveta dolazi sa udahom, kako onda moete biti odbojni? Kako
vam se moe nedo padati i kako moete biti ravnoduni prema bilo emu? ! kako moete
biti privreni bilo emu? lako bezuslovno primate unutra svu patnju na svetu, upijate je,
apsorbujete je u svoje srce, i onda umesto nje izlivate blagoslov na celo postojanje bezu
slovno - ne nekome posebno, zapamtite, ne samo oveku ve svemu: svim biima, drveu
i stenama, pticama i ivotinjama, celokupnoj egzistenciji, materijalnoj i nematerijalnoj
- kada izlivate svoje blagoslove bezuslovno, kako moete biti privreni?
Privrenost, odbojnost, indiferentnost: sve nestaje sa ovom malom tehnikom. I sa
njihovim nestankom ovaj otrov se preobraa u nektar, i ropstvo postaje sloboda, i pakao
vie nije pakao, to je raj.
U tim trenucima dolazite do znanja: Upravo ovo telo je buda, upravo ova zemlja 10tosov raj.
I zadnja izreka:
v .

Vebaj sa opisanim u svakom obliku ponaanja.

Atia nije eskapist. On ne ui eskapizmu, on vam ne govori da se pomerite iz situa

cije koja vam se ne dopada. On kae: Treba da uite da funkcioniete u bodiiti, u budinoj
svesti, u svim vrstama situacija - na trnici, u manastiru; sa ljudima u gomili ili sami u
peini; sa prijateljima ili neprijateljima; sa porodicom, sa poznatim ljudima, i sa strancima; sa ljudima i sa ivotinjama. U svim situacijama, u svim vrstama izazova, treba da

uite da delujete sa saoseanjem, u meditaciji - jer sva ova iskustva razliitih situacija e
uiniti vau bodiitu sve zrelijom.
Ne beite ni iz jedne situacije - ako pobegnete, onda e ostati neto da nedostaje
unutar vas. Onda vaa bodiita nee biti tako zrela, nee biti tako bogata. ivite ivot u
njegovoj viedimenzionalnosti.
I to je ono to vas takoe uim: ivite ivot u njegovoj totalnosti. I ivei u svetu ne
budite kao on. ivite u svetu kao lotosov cvet u vodi: on ivi u vodi, ali ga voda ne dotie.
Samo tada e bodiita cvetati u vama, rascvetavati u vama. Samo tada ete spoznati
krajnju svesnost koja je sloboda, koja je radost, beskrajna radost, koja je blagoslov. Ne
spoznati je, to je promaiti sutinu ivota; spoznati je, to je jedini cilj.jedini cilj - upam
tite to.
I zapamtite, Atiine izreke nisu filozofske, nisu spekulativne, nisu apstraktne. One
su rezultat ispitivanja, one su naune.
Dozvolite da ponovim jo jednom: religija je nauka u smislu najistijeg znanja. Ipak
ona nije nauka u smislu kao hemija ili fizika. To nije nauka spoljanjeg, to je nauka unu
tranjeg. To nije nauka spoljanjeg, to je nauka duevnog. To je nauka koja vas vodi ono
stranom, to je nauka koja vas vodi u nepoznato i nespoznatljivo. To je najvea avantura
to postoji. To je poziv i izazov svima onima koji imaju makar malo hrabrosti, makar malo
petlje, makar malo inteligencije.
Religija nije za kukavice, ona je za ljude koji ele da ive opasno.
Dosta za danas.

p
R
O
S
V
E
T
LJ
'E
NJ
E

LJ

LJ
A
N
A

Prvo pitanje:
Voljeni Oo, ovo zvui kao glupo pitanje. Nisam siguran da li elim da se prosvetIim.
Iznenaen sam da vidim okolo toliko mnogo ljudi koji izgleda imaju tu elju. Veoma
sam privren mojoj zemlji i volim svoj posao. Ipak elim da uzmem sanjasu. Da li je to
mogue? Nije li to kontradiktorno ?

Sva pitanja, Gorane Strandbergu, glupa su a takvi su i odgovori. Pitanja izlaze iz uma
kao lie iz drveta. Pitanja su deo uma koji treba da bude odbaen; pitanja odravaju um.
Pitanja su u stvari traganje za hranom. Odgovor je hrana. Pitanje je ispipavanje: um
se osea gladnim, eli da bude osnaen, eli da bude nahranjen, traga za hranom. Gde
god moe da nae neto zadovoljavajue ... bilo kakav odgovor koji ini um upuenim,
koji daje umu oseanje: "Ja sada znam", funkcionie kao hrana. I um moe da nastavi sa
pitanjima, sakupljanjem odgovora, obrazujui se.
to je um vie obrazovan to ga je tee odbaciti. A on mora da bude odbaen, jer dok
ne prestanu pitanja u tebi, nikad nee utihnuti. Dok postavljanje pitanja potpuno ne
nestane, nee nai ono mesto, onaj mir, onu duboku tiinu" koja te moe uiniti svesnim
ko si, i ta je to zaista.
Upamti, stvarnost ti nikad nee doi u obliku odgovora. To se nikada nije desilo na
laj nain i to se nikada nee desiti na taj nain. To se ne moe desiti na taj nain, to nije u
prirodi stvari. Stvarnost vam dolazi kada vie nema pitanja; stvarnost dolazi u jednom
nepltajUCem stanju svesnostl.
Tako prvo to treba zapamtiti je: sva su pitanja glupa, i svi odgovori takoe. Onda
'ete biti malo zbunjeni - zato nastavljam da odgovaram na vaa pitanja? Ako pogJed3!te
.

K
'J J
I
G
A
M
U
D
R
O
S
T
I

duboko u moje odgovore videete da to nisu odgovori. Oni ne hrane va mozak, oni uni
tavaju va mozak, oni vas razmrskavaju. Predvieni su da budu okovi. Svrha mog od
govaranja je da izudara va um - to je udaranje, to nije odgovaranje.
U poetku kada doete ovde po prvi put, i ne razumete mene i moj cilj, moete da
mislite da vam odgovaram. Sto ste due ovde, dublje postajete usklaeni samnom, sve
vie znate da moje odgovaranje nije davanje odgovora. Ono vas ne ini obrazovanijim sasvim suprotno. Ono odnosi vae znanje, ini vas neobrazovanim, ini vas neznalicama
- ponovo neznalicama, ponovo nevinima - tako da zapitkivanje nestaje.
A gde nema zapitkivanja, tu je potpuno nov kvalitet za vau svest. Taj kvalitet se zove
uenje. uenje nije zapitkivanje, to je oseanje zbunjenosti postojanjem. Zapitkivanje
je jedan pokuaj da se razjasni postojanje; to je jedan pokuaj da se ne prihvati misterija
ivota. Zato svodirno svaku zagonetku na pitanje. Pitanje znai da je misterija samo pro
blem za reavanje, i kada se jednom savlada, vie nee biti misterije.
Moj pokuaj u odgovaranju nije da demistifikujem postojanje ve da ga jo vie mi
stifikujem. Odatle su moje kontradikcije. Ne mogu da ostanem dosledan, ja vam ne od
govaram. Ne mogu da budem dosledan jer nisam ovde da vas uinim obrazovanijim. Da
sam dosledan, imali biste telo znanja - jako dobro za um, hranljivo, osnaujue, ugodno.
Promiljeno sam nekonsistentan, kontradiktoran, tako da, zahvaljuji meni, ne mo
ete sainiti nikakvo telo znanja. Tako, ako jednog dana ponete neto da sakupljate,
sledeeg ja to odnesem. Ne dozvoljavam vam nita da skupljate. Pre ili kasnije, primorani
ste da postanete svesni injenice da se neto sasvim drugo ovde deava. Ne dajem vam
neke dogme u koje ete verovati, neku filozofiju po kojoj ete iveti, ne, ne uopte. Krajnje
sam destruktivan, oduzimam vam sve.
Polako, polako va um e prestati da zapitkuje. ta je sutina? Kad niko ne daje od
govore, u emu je onda stvar? A dan kada prestanete da zapitkujete je dan velike radosti,
jer onda poinje uenje. Preli ste u sasvim novu dimenziju; ponovo ste dete.
Isus je govorio: "Dok ne budete kao mala deca, neete ui u carstvo Boije." Sigurno
je mislio dok ne postanete ponovo neznalice, ponovo nevini, ne postavljate pi tanja i u
dite se.
Stoga postoji razlika izmeu pitanja deteta i odrasle osobe. Razlika je u kvalitetu.
Dete pita, ne da bi mu se odgovorilo; ono jednostavno izgovara svoje uenje. Tako da
ako ne odgovorite detetu ono zaboravlja svoje pitanje, i poinje da pita neto drugo. Na
mera nije da se dobije odgovor, svrha je da ono govori samo sa sobom. Ono iznosi svoje
uenje, pokuava da shvati ta je to - udo, misterija. Ono ne ezne za odgovorom, tako

da ga nikakav odgovor ne zadovoljava. Ako mu odgovorite, postavie drugo pitanje ve

zano za odgovor. Njegovo uenje se nastavlja.
Kada odrasla osoba - obrazovana, sofisticirana, dobro naitana, informisana - po
stavi pitanje, ona to pita iz svog znanja, da sakupi jo znanja. Um uvek ezne za jo vie,
'
i jo vie. Ako imate novac, on ezne za jo novca; ako imate ugled, on ezne za jo vie
ugleda; ako imate znanje on ezne za jo vie znanja. Um ivi u "jo vie".
I to je put kojim nastavljate da izbegavate stvarnost. Stvarnost je misterija, nije pi
tanje koje se moe postaviti. To je misterija da se ivi, da se iskusi, da se voli, misterija
da se u njoj rastvori, da se u njoj utopi.
Odgovaram vam ne da odgovorim ve da prosto unitim pitanje. Nisam Uitelj. Ui
telj vas ui; majstor vas ne ui, pomae vam da se oduite.
Gorane Strandbergu, kae: "Ovo zvui kao glupo pitanje." Ne da zvui kao, ono to
jeste. Sva pitanja jesu - ta ja tu mogu? ta ti moe da uini?
Kae: "Nisam siguran da elim da se prosvetIim."
To pokazuje kako funkcionie um. On nikada ni u ta nije siguran. Um je uvek nesi
guran, ivi u nesigurnosti. Um ivi u konfuziji, nikada ne moe da ima neku jasnou. Ja
snoa uopte nije deo uma; jasnoa je odsustvo uma, konfuzija je prisustvo uma. KonfuzIJa I um su Sll1Ol1lml.
Ne moete imati jasan um. Ako imate jasnou, ne moete imati um; ako imate um,
ne moete imati jasnou. Um je uvek podeljen protiv sebe, on ivi u konfliktu. Podeljenost
je njegova priroda. Stoga oni koji ive u umu nikada ne postaju individue, nepodeljeni.
Oni ostaju podeljeni: jedan deo hoe ovo, drugi deo hoe ono.
Um je gomila elja; on nije jedna elja. Um ima mnogo delova, i svi delovi su pali na
razne strane. Cudo je kako nastavljamo da se odravamo na okupu; teka je to borba da
se odrimo na okupu. Uspevamo to nekako, ali zajednitvo ostaje samo na povrini. Dole
u dubini je mete.
Zaljubite se u enu: da li ste sigurni da ste zaljubljeni? Zaista sigurni? Nikada nisam
naiao na zaljubljenog koji je zaista siguran. Moda se ak i oenite, ali da li ste sigurni?
Moete imati decu, ali da li ste sigurni da ste zaista eleli tu decu?
Tako ivite: nita nije sigurno. Ali ovek mora da uini jedno ili drugo da bi sebe dr
ao zaposlenim, tako nastavljate da drite sebe zaposlenim. Ali sigurnost nije iz uma, ne
moe biti. I isti problem e se javiti na svakom nivou. Suoavate se ponovo sa istim pro
blemom.
Ti kae: "Nisam siguran da li elim da se prosvetIim."

K
NJ
[

G
A
M
U
D
R

O
S
T
[

...

30

Ali mora da postoji neka elja, inae zato pitanje? Deo tvog uma mora da govori:
"Strandberg, prosvetli se" - samo deo. Drugi deo sigurno govori: "Zar si lud? Zar si izgu
bio razum? Ima enu kod kue, decu, posao, voli svoju zemlju - i pokuava da se pro
svetli? Mora da si postao rtva masovne hipnoze: tako mnogo ljudi u pomorandi, opa
sno je iveti sa tako ludim ljudima. Tako mnogo ludih ljudi, uivaju, smeju se, vole i izgle
daju tako sretni! Strandberg, imaj na umu: ima enu, decu, posao. Budi oprezan!"
Ali ponovo, i ponovo elja e doi. Kad je tako mnogo ljudi zainteresovano za pro
svetljenje, mora da u tome ima neega. Moe da obmanjuje jednog, moe obmanjivati
dvoje, ali kako da obmanjuje toliko mnogo? Hiljade ljudi je zainteresovano za prosvet
ljenje? N e moe to sve biti glupost. Tako pojavljuje se elja: probaj malo to. Tu je takoe
i strah.
Ali situacija je ovakva: uvek je tako, u svemu je tako. Hoe da kupi auto, i isto je:
da li da kupi Sevrolet, Ford ili Mercedes? Ako tu nije tvoja ena da ti pomogne, nikada
ne bi kupio auto! ene su odlunije: one su jo uvek manje u umu od mukaraca. One de
luju iz srca, njihova oseajna strana je jo uvek aktivna. Na sreu one jo nisu tako civili
zovane; jo su primitivne, pomalo divlje, naginju ka intuiciji a ne ka intelektu, jo uvek
su sposobne i dovoljno hrabre da deluju odluno, da deluju intuitivno, da deluju neloglcno.
Sve odluke dolaze iz srca. Um nikada nije odluan, ne moe to da bude. Ako hoete
da odluite umom, nikada neete moi. A ja ne govorim o velikim stvarima kao o pro
svetljenju, postojanju Boga ili ivotu posle smrti. Ne govorim o velikim stvarima, samo o
malim stvarima - da li kupiti ovaj ili onaj sapun, ili koju pastu za zube - i nai ete istu
potekou. Um je fragmentaran, izdeljen. Zato neprestano insistiram da izaete iz uma i
ponete da ivite. Um samo razmilja i nikada ne ivi. On razmilja o predivnim stvarima,
ali sve jedno to su samo misli, samo snovi.
Izaite iz uma ako hoete da ivite. Izaite iz uma ako hoete da ivite ovaj trenutak.
Um ne moe da ivi u ovom trenutku, jer on prvo mora da odlui, i trenutak jc izgubljen
u razmiljanju. I za vreme dok um odlui - ako ikada odlui - trenutak je ve proao. Uvek
zaostajete. Um uvek tri za ivotom, zaostaje i nikako ga ne dostie .
Mnogi od vas su sigurno sanjali neto ovako: Anand Maitreja neprest;:lI1o sanja da
e da stigne na voz, i u snu uvek zakasni. Mnogi ljudi, mislim da skoro svi, imaju takve
snove - samo to niste uspeli, samo to niste... i izmakne vam. U trenutku kad st ignete
na peron, voz je otiao. Vidite kako odlazi, ali prekasno; ne moete da se pop n ,t , Ila njega.
v

San Ananda Maitreje je veoma znaajan san, i veoma univerzalan. Jednostavno tako
um funkcionie; taj san simbolizuje um: on uvek kasni na voz. Mora tako da bude jer umu
treba vremena da razmisli, a vreme ne moe da stane za vas, ono ide dalje i izmie vam
iz ruku.
Nikada niste imali dva trenutka zajedno u svojim rukama, samo jedan trenutak. To
je tako mali trenutak da nema prostora da se pokrenu misli, nema prostora za postojanje
misli. I li moete da ivite to, ili moete da razmiljate. iveti znai biti prosvetljen, misliti
.
znaCi propustitI.
Prosvetljenje, Strandbergu, nije cilj o kom treba da odlui da li da ga prihvati ili
ne. To nije cilj. Prosvetlj enje je shvatanje da imamo da ivimo samo sadanji trenutak.
Sledei trenutak nije siguran - moda e doi, moda nee doi.
U stvari sutra nikada ne dolazi. Ono uvek dolazi i dolazi ali nikada ne doe. I um ivi
u sutranjem... a ivot je mogu samo u sadanjosti.
Isus je rekao svojim uenicima: "Pogledajte ljiljane u polju, kako su lepi! Cak ni veliki
Solomon, u svoj svojoj veliini, nije bio tako lepo okien kao ovi siroti ljiljani." I u emu
je tajna? Tajna je to oni ne misle na sutra. Oni ive sada, oni ive ovde.
Ziveti sada znai biti prosvetljen, iveti ovde znai biti prosvetljen, biti ljiljan znai
biti prosvetljen ba ovog trenutka! Ne razmiljajte o tome ta govorim. Ne razmiljajte o
tome samo budite ovde. Ovo je ukus prosvetljenja. I kada ga jednom probate, eleete da
probate jo i jo.
Ne inite cilj od toga; to nije cilj, to je najobinije stanje svesti. To nije nita neobino,
nije nita posebno. Drvee je prosvetljeno, ptice su prosvetljene, stene su prosvetljene,
Sunce i Mesec su prosvetljeni. Samo ovek nije, jer samo ovek misli i nastavlja da propusta.
U trenutku kada shvatite da proputate jer previe mozgate, onda poinju da se de
avaju mali prosjaji. Male pukotine u saobraaju uma, male pukotine gde nema prometa:
.
to su trenuci meditacije. Mogu se desiti bilo gde...
Da Stranbergu, i ti moe da proba takoe! Tako, nema potrebe da se brine, ne
mora da bude u I ndiji. Indija nema autorska prava na prosvetljenje; ono jo nije paten
tirano. Moete bilo gde da budete prosvetljeni. Moete da budete prosvetljeni ostajui
mu, otac, majka ili ena. Moete biti prosvetljeni kao ininjer, kao doktor, stolar, kao
vagabund - ak i kao hipik. Moete biti prosvetljeni bilo gde.
Prosvetljenje nije neto za ta morate da radite, da se napreete. To je neto za ta
t reba da se opustite - ne da se napreete, ve opustite. Opustite se, i u ovom trenutku ste
"

K
NJ
I
G
A
M
U
D
R
O
S
T
I
...

32

prosvetljeni. Mnogo puta ete postati prosvetljeni, i mnogo puta ete postati neprosvet
Ijeni ponovo, samo zbog stare navike.
Kae: ..Iznenaen sam da vidim okolo toliko mnogo ljudi koji izgleda imaju tu elju."
Ako oni imaju tu elju, nikada nee postati prosvetljeni. Moete ili da imate elju, ili
prosvetljenje; ne moete imati oba. Moete ili da pojedete tortu ili da je imate; ne moete
oboje. Ako imate elju za prosvetljenjem onda vam se prosvetljenje nikada nee desiti
- nikad, nikad. Jer elja to spreava, zato se prosvetljenje ne moe eleti; to bi bila kon
tradikcija u uslovima.
Ili ste prosvetljeni ili niste, to je tako jednostavno. I prosvetljenje nije neim izazvano,
ono je vaa priroda. Tako, to nije pitanje pravljenja velikog pregnua. To nije neki podu
hvat; ne treba vam plan. Ono se ve dogaa!
To je Atiina prva priprema: Istina jeste.
Prosvetljenje jeste: ono je to onoliko mnogo koliko i Sunce sija svud naokolo. Ali
moete ostati sa zatvorenim oima, i vi ste u mrkloj noi mada Sunce sija svud naokolo.
Otvorite oi i no nestaje i nema tame. ak i kada ste mislili da je bilo tame, nije je bilo.
Bila je to sasvim privatna stvar, idiodska; to to ste radili bilo je ekscentrino.
Biti neprosvetljen je neto to ste stekli; veliki napor je bio uloen da bi bili nepro
svetIjeni. I neprestano morate da nastavljate da se trudite da ostanete neprosvetljeni.
Samo odbacite injenje daljih napora da ostanete neprosvetljeni, i vi ste prosvetljeni.
Prosvetljenje je prirodno stanje; to je ono to vi jeste.
Zato molim vas, ljudi, da me ne razumete pogreno. Novajlije su svakako poeljne,
oni su doli zbog elje, u potrazi za neim. Ali oni koji su bili ovde samnom malo due
vie nisu u bilo kakvoj udnji. Oni ive iz trenutka u trenutak, uivajui neobine obino
sti ivota. Male stvari - pijuckanje vrueg aja ujutru: moete da ga pijete na prosvetljen
nain, i moete da ga pijete na neprosvetljen nain. Ako, pijuckajui vrui aj ujutru, niste
u sadanjem trenutku ve mislite na neto drugo - da treba da idete na jutarnje preda
vanje - niste prosvetljeni. Proputate jednu prosvetljenu olju aja. I zapamtite, ako je to
vaa navika, propustiete i predavanje takoe - jer to opet nije nita do oljica aja. Onda
ete na predavanju misliti: "Treba da uradim Sufi meditaciju, treba da pojurim da uradim
ovo i ono, i onda da se vratim."
To nije pitanje jednog trenutka, to je pitanje vaeg obrasca, vaeg geltata. Ako je to
va geltat, da uvekjurite ispred vremena, razmiljajui o sledeem trenutku, onda osta
jete neprosvetljeni. I to je va napor, to je neto to vi radite.
Nita nije potrebno initi radi prosvetljenja, samo ovo razumevanje . .. "ZaLO b i h na
stavio da drim sebe neprosvetljenim?"

To sam odluio jednoga dana: "Dosta je toga. iveo sam tolike mnoge ivote na ne
prosvetljen nain." I od tada sam iveo prosvetljeno. To je jednostavno razumevanje, to
nije elja.
Kae: "Oseam privrenost mojoj zemlji i volim svoj posao."
Savreno dobro! Voli svoj posao, voli svoju zemlju, idi nazad - ali ivi tamo na taj
jednostavni, iz momenta u moment, nain, tako da ostane prosvetljen. Ne zaostaj pozadi,
ne juri ispred. Samo budi sada ovde, gde god da si, ta god da radi.
..Ipak," kae, "Hou da uzmem sanjasu. Da li je to mogue? Nije li to kontradiktorno?"
To jeste kontradikcija. Ali vi ivite u kontradikcijama, i to je poslednja kontradikcija.
Pre nego to izaete iz vaeg kontradiktornog ivota, vaeg ivota konflikta, treba da za
tvorite vrata tog ivota. Sanjasa nije drugo do zatvaranje vrata - poslednja stvar. To je
jednostavno izjava: "iveo sam u umu tako dugo, i moje iskustvo nije bilo nita drugo do
patnja. Sada iskaem iz uma u nepoznato. Idem u sasvim drugaiju vrstu ivota."
Sanjasa je samo znak sa vae strane koji znai da je razumevanje svanulo, i eleli bi
ste da mi priete blie da vidite ta je to stvarno.
Biti blizak majstoru, biti u vezi sa majstorom, biti prisan sa majstorom, nije nita
drugo do pribliavanje vaem vlastitom krajnjem razumevanju, vaem vlastitom prosvet
ljenju. Va um e preduzeti da se veoma mnogo uplaite nepoznatog, to e vas povui
nazad. I uvek je bezbednije iveti sa poznatim; to je uobiajeno, sposobni ste da u tome
ivite. Da bi preli u nepoznato, potreban vam je vodi - vodi koji je preao u nepoznato,
koji ivi u nepoznatom, koji ivi u nevinosti. Samo da bi usvojili duh potreban vam je vo
di - ne za neko voenje, ve samo da usvojite duh nepoznatog, radost nepoznatog, slav
Ije nepoznatog.
Jednom kad ponete da upijate neto od majstora, neete se vratiti starim nainima
razmiljanja. U tome je sva sanjasa.
Da, Strandbergu, moe da uzme sanjasu. U poetku mora ponovo da postoji isti
konflikt: uzeti je ili ne. To je prirodno jer si tako funkcionisao mnoge ivote. To je postala
tvoja druga priroda.
Nagovaram te, zavodim te na sanj asu. Potrebno je veliko nagovaranje, potrebno je
veliko zavoenje. I zato sam napravio sanj asu. I nae ne bi bilo potrebe; mogao si doi
ovde, slu ati me, i otii. Ti bi me slu ao, ali mi se ne bi prib liiO . Ovo je mos t. Cuo bi me,
,Ili ne bi okusio moju tiinu. Znao bi ta govorim o ljubavi, ali ne bi spoznao moju ljubav.
Sanjasa to omoguava. Ona je jedno energetsko polje, ona je budino polje. To je ko
munikacija, neverbalna, od srca srcu, i, jednoga dana, od bia-biu.
v

K
NJ
I
G
A
M
U

D
R
O
S
T
I
...

Drugo pitanje
Dragi Oo, danas, za trenutak, sam te videla i ula, i nala se u skladu sa tobom,
i pokrenuta sam i inspirisana tobom tako mnogo da oseam da moram da te pitam
dva pitanja u vezi toga, i jedno koje nije direktno u vezi.
Zato si ti tako mnogo protiv uma? Sigurno ga svi koristimo i potreban nam je i,
izgleda mi, samo kad ga zloupotrebljavamo - tako da kaem, koristei ga kao odbranu
da ne bi previe duboko oseali, i protiv njegovog prevazi!aenja - da smo u pravu da
ga kritikujemo.
Drugo pitanje se tie mog problema, mada nema sumnje ima i drugih koji oseaju
kao i ja:
Zato nalazi da je to toliko neophodno, toliko vano, za sanjasine, da nose na
randasto i tvoju fotografiju - u stvari vrstu uniJorme i ikonu? Ako odem odavde ose
ajui ljubav i duboko potovanje za m udrog oveka, iscelitelja, nee mi biti potrebno
da naokolo, sa sobom, nosim njegovu fotografiju. Njegov lik e biti tako duboko useen
u mom unutranjem ja, i ako mi bude potrebno da ga konsultujem u mislima, "doa
rau ga u duh u" i videti mnogo ivlje nego ako pogledam fotografiju. Vrlo mnogo bih
volela da uzmem sanjasu, ali zbog poslednjeg pitanja moda me nee prihvatiti.

Dojs Brant, draga damo, molim te izvini. Mora biti da je bila samo koincidencija da
si se osetila u harmoniji samnom; to moe biti samo koincidencija, inae nije mogue
oseati se u harmoniji samnom.
I ne odluuj se prer ano . Cula si me sam o jedn om: sam o bud i ovde mal o due, i vide e tolike kontradikcije! Saekaj malo, daj mi malo vie vremena, i uopte se nee oseati
u harmoniji samnom. U stvari i ovaj put takoe, nije to bilo da se ti osea u harmoniji
samnom, ve sam ja nekako bio u harmoniji sa tobom.
Ti ve ima velike ideje, veoma si obrazovana. Tvoje pitanje nije izalo iz nevinosti,
ono je izalo iz znanja.
Ovde ima tako mnogo ljudi; Ne mogu da kaem stvari koje e razmrskati svaiji um.
Ako kaem neto i to razmrska um jedne osobe, to moe biti u harmoniji sa jo neijim
umom. Za njega u to uraditi sutra ili prekosutra. Ali pre ili kasnije eki padne na sva
koga - i onda se nee oseati tako inspirisanom. U stvari, odgovarajui na tvoje pitanje,
uiniu te vrlo mnogo neinspirisanom. Saekaj!
v

ta podrazumeva pod ..inspiracija"? Izgleda da ti ve neto zna; inae, ta ti podra

zumeva pod "inspiracijom"? ta podrazurneva pod "harmonijom"? Ti ve neto zna, i
kae "Da, ovaj ovek govori razumno" - razumno, jer je to ono u ta si oduvek verovala.
Nisam tu da podrim tvoje verovanje: treba da odagnam tvoje verovanje. Nisam tu
da te inspiriem, jer sve inspiracije proizvode ropstvo. Ako sam te inspirisao, postae
moj rob, postae ovisna o meni. Ja te ne inspiriem, jednostavno nastavljam da te tre
skam, udaram. Pre ili kasnije, j a sam ovde, ti si ovde, i mi smo strano povezani, ali tu
nema ropstva, nema zavisnosti. Mi smo u odnosu, ali nije u pitanju inspiracija, jer onaj
ko te inspirie automatski postaje za tebe vaan - toliko mnogo tako da poinje da se
osecas zavisnom.
Ti traga za oinskom figurom koja bi mogla da te inspirie, koja bi mogla da unese
malo vatre u tvoj dosadni, mrtvi ivot. Ali ako neko drugi stavi malo vatre u tvoj ivot, on
stie mo nad tobom.
Ja nisam ovde da ti dajem bilo kakvu vatru, ovde sam samo da ti pomognem da vidi
sopstvenu vatru. Budi svetlo sama sebi. I nspiracija znai da sledi nekoga drugoga, irniti
rae ga; postae Hrianin, ili Hindu, ili Musliman. Sanjasa je izjava da vie nisi Hindu,
nisi vie Hrianin, nisi vie Musliman, da vie ne pripada ni jednoj veri, ni jednoj dogmi.
Ja nemam veru, ni dogmu. Postajui sanjasin jednostavno znai da si objavila svoju slobodu .
Ali sigurno se javlja pitanje: Zato narandasto, mala i fotografija? Zato?
To je sredstvo, draga damo, da se neeljeni ljudi zadre napolju. Ovo nije za gomile,
ovo nije za rulju, ovo je samo za nekoliko izabranih. Konano je - nazovimo to Bogom,
prosvetljenjem - samo za one koji su zaista hrabri, neizmerna hrabri, jer krajnje postaje
dostupno samo onima koji mogu da odbace um i preu na neposrednost. Neposrednost
su vrata za konano. A da se odbaci um potrebna je velika hrabrost - to nije za svakoga.
To je samo sredstvo. Narandasta je dobra kao i svaka druga boja, ili bezbojno . N erna
nieg posebnog u tome. Mogao sam da izaberem bilo koju - zelenu, crnu, posluile bi. Ali
namena im je da budu sredstvo. To je za ljude koji su spremni da urade nekoliko ludih
stvari - jer kasnije, sve vee i vee ludosti ekaju. Ako ne moe da uradi tako jedno
stavnu, budalastu stvar kao noenje narandastog, medaljona i male, ako ne moe da
sakupi dovoljno hrabrosti da izgleda glupo, predmet poruge gde god ode, i da se osea apsurdno i smeno - ako ne moe da uradi toliko, onda ovo nije mesto za tebe, jer
e vee i vee stvari morati da se urade.
Kako bude ulazila u veu prisnost samnom, zahtevau vie i vie neloginih stvari,
l r samo kroz te zahteve um moe da nestane; nema drugog puta . Ti zahtevi su kao
'

K
\l j
I
G
A
M
U
D
R
O
S
T
I
..

!6

elektrini okovi. Samo onda moe tvoj kultivisani um, negovan vekovima, biti prodrman
iz temelja.
To je samo jednostavno sredstvo da pomogne da se isteraju ljudi koji ovde ne treba
da budu. Oni prosto pobegnu. Videvi tako ludu gomilu, videvi ljude u narandastom,
oni se uplae i pobegnu.
To je uraeno namerno. Mogao sam da uinim lakim, za tebe, da bude ovde, da
sakuplja jo znanja i da se inspirie, i takve stvari. Ali ovo nije hrianska nauka. Nisam
Bili Graham, nisam tu da te inspiriem. Ovo je sasvim drugaija pojava. U stvari ja nisam
ak ni religiozan; uopte nisam duhovan. Sve te etikete su krajnje irelevantne. To je samo
sredstvo da se izaberu oni koji su spremni da idu samnom, koji Sl! spremni da idu sa
mnom do apsurdnih granica.
Ali ti si pametnija. Kae: "Mogu te imati u svom srcu, usaenog duboko u mom biu"
- kao da ti zna ta je bie i koje je dubine. Lukava si i pametna. Kae: "Mogu da te do
aram u duhu". Ali ta god doara bie to tvoj vlastiti um, deo tvog vlastitog uma; to neu
biti ja, to ne mogu biti ja.
Moe me imati samo ako ide samnom bezuslovno. Nikakav uslov sa tvoje strane
se ne moe prihvatiti. A ponekad traim stvari koje su oigledno besmislene, i ja znam
da su besmislene.
Moji ljudi polako, polako poinju da shvataju da ako moe da uradi neto apsurdno,
to pomae da postane malo slobodniji, izvan svog uma. jednom kada si bezuslovno sa
mnom, onda ako kaem: ..Idite i etajte goli po ulicama," ti kae: "Uredu"... Ako to moe
da kae, jednostavno i nevino, neu te poslati da ide gola ulicama; svrha je ispunjena.
Ako okleva, ako kae: "Kako to misli?" onda e morati da ide.
To su mala sredstva. I ponekad mala sredstva deluju jako duboko, jer ne moe da
ih otkrije. Velika sredstva moe da otkrije - toliko su velika da i glupa osoba moe da
ih vidi.
Ba pre neki dan Krina Prem mi je napisao pismo, da se sea da je u mnogo, mnogo
prolih ivota bio u odnosu sa Divjanandom, sa kojom je u ljubavi. U prolom ivotu, on
je bio majka a Divjananda sin. I nije mogao da ispuni sve majinske obaveze L I Lom ivotu,
i zato je sada sa Divjanandom u ljubavi. "Ali sada se ini da su svi dugovi isplaeni, i Di
vjananda me povreuje na mnogo naina, da li da prekinem vezu?"
Poslao sam mu poruku: ..Idi i razgovaraj sa Tertom." Naravno, bio je jako povl'een.
Govorio je o tako velikim stvarima; sigurno je oekivao da kaem: "Krin a Pr ' 1 1 1 , postigao

si. Seanje na tvoje ranije ivote, to je divno! To je tvoj prvi satori, Krina Prem." Dole u
dubini sigurno je to oekivao.
Pre nego da kaem bilo ta o njegovom velikom iskustvu, rekao sam mu da ide Terti
i da razgovara. To ga je sigurno duboko povredilo jer mu ne dajem direktan odgovor, a
ljem ga Terti. I ko je taj Terta, uopte? Krina Prema alju Terti? Krina Prem je visoko
razvijen kao Terta, pa zato? Ili je moda on ak vii i svetiji? Zato? Zato Terti?
Dva dana je iveo u velikom oajanju. Sada, tako mala stvar, a on nije mogao da je
otkrije. Trebalo mu je etrdeset osam sati da je otkrije, i onda je shvatio: "To je samo
udarac za moj ego." I onda trenutno, u tom razumevanju, sav oaj je nestao. U tom razu
mevanju, ba u tom trenutku, sva tama je otila i on je bio osvetljen, sretan, i vratio se
ponovo svom prirodnom biu. Ali trebalo mu je etrdeset osam sati da to otkrije.
Sada vie nema potrebe: Krina Prem, ne mora da ide Terti. Sada u da pronaem
neto drugo!
Male, veoma male stvari je mnogo tee primetiti, iz jednostavnog razloga jer su male.
Velike stvari moete da vidite. Kada su tamo planine moete ih videti, ali malo zrnce pe
ska je neprirnetno.
Dojs Brant, ako hoe da bude ovde, ako zaista hoe da bude samnom u odnosu,
morae da naui potpuno drugaiji nain ophoenja. Nisam nastavnik, tako ako si ti
ovde samo uenik da se inspirie, i sve to... Nisam ni misionar; nisam tu da te preobra
tim u neku filozofiju.
Ako si zaista da bude u odnosu sa majstorom - koji nema znanje ali koji zna, koji
ima poznavanje ali nema znanje - onda e morati malo da se opusti. Morae da odba
ci svoje ideje kako stvari treba da budu. Uvek imaj na umu, mnogo puta se to dogodilo:
ti hoe da postane sanjasin, ali si zaboravila ko je majstor a ko uenik, i dole u dubini
si poela da oekuje da majstor ispuni neke stvari. On treba da bude po tvome, tek onda
Je pravI.
Ali svaki majstor vredan pomena nikad nee biti po tvome. Ljudi koji su po tvom su
politiari. Oni znaju da e ih slediti samo ako su po tvom: to je uzajamni dogovor. Oni
Lreba da slede tebe da bi od tebe nainili svog sledbenika: to je uzajamna eksploatacija.
To su politike voe, sledbenici sledbenika. Oni vas posmatraju, ta su vaa oekivanja,
i kreu da ih ispune.
ja greim na svaki nain. Ne mogu da ispunim tvoja oekivanja. Ako ponem da is
punjavam tvoja oekivanja, onda ti neu biti ni od kakve koristi. Onda bi zaista ti bila
l i i telj a ja uenik.

K
Nj
I
G
A
M
U
D
R

S
T
I

38

Ko prima sanjasu od koga? To mora biti odlueno u poetku. Da li ja uzimam sanjasu

od tebe, ili ti od mene? Neka to bude sasvim j asno. Mnogo puta uzimate sanjasu i to nije
jasno, i elite da budem ovakav ili onakav, da ivim na ovaj nain ili da ivim na onaj na
in. I ako nisam po vaem, onda ste razoarani.
Pravi majstor e vas uvek razoarati. On treba da vas razoara. Tako e, polako po
lako, komadi vaega uma biti odlomljeni i odneeni od vas. Treba da vas neprestano uda
ram ekiem, i treba da budem savreno jasan u pogledu toga od poetka. Narandasto,
mala i slika nemaju drugu svrhu. Svrha je da treba jasno da znate da ste vi ti koji treba
da budu bezuslovno u skladu samnom, i da treba da odbacite sva oekivanja da budem
u skladu s vama. Samo tada moe da pone rad. Oni koji su za to spremni, sanjasa je
samo za njih. Oni koji za to nisu spremni, sanjasa im pomae da pobegnu, da se gube.
Kae: "Zato si toliko protiv uma?"
Nisam protiv uma, samo jednostavno utvrujem injenicu - ta je um. Ako vidite ta
je um, vi ete ga odbaciti. Kada kaem: "Odbacite um", nisam protiv uma. jednostavno
vam C1l11m Jasmm sta Je um, sta vam je uradio, kako je postao okov.
I nije u pitanju koristiti ga ili ga zloupotrebljavati. Sam um je problem, ne njegovo
korienje ili zloupotreba. I zapamtite, ne moete koristiti um dok ne nauite kako da .
budete bez uma. Samo ljudi koji znaju kako da budu bez uma sposobni su da koriste um;
inae um koristi njih. To to vas koristi je um. Ali um je veoma pametan, on vas obma
njuje. Nastavlja da vam govori: "Ti mene koristi."
Um vas koristi. Vi ste iskorieni; um je postao va gospodar, vi ste rob. Ali um je
veoma pametan, on nastavlja da vas podupire. Kae: "ja sam samo instrument, ti si gos
podar." Ali pogledajte, pogledajte u mehanizam uma, kako on nastavlja da vas koristi.
M islite da vi njega koristite. Moete da ga koristite tek kada znate da ste oelvojeni od
njega; inae kako bi ga koristili? Vi se identifikujete sa njim.
Ako kaete: "ja sam Hrianin", identifikujete se sa hrianskim umom. Ako kaete:
"ja sam Hindus", identifikujete se sa hindu umom. Ako kaete: "ja sam Nemac", ielentifi
kujete se sa umom Nemca. Ta identifikacija treba da se razbije. Treba da znal ela niste
um. I samo u trenucima kada um ne funkcionie - kada niste okupirani, kada j procep,
mirnoa, tiina, kada je um prestao - biete u stanju da znate ko ste vi, ela spoznate sebe
kao svest. Onda moete da koristite um.
ja koristim um, Brant, ti ne koristi um. Kako onda ja mogu biti proliv lIllla? Nisam
protiv uma. Moe izgledati da jesam, ali ceo trud je da vas otkaim od lima l,lko da mo
ete da spoznate svoju odvojenost od njega, svoju slobodu. jednom k:HI;) spoznate
v .

"

in
ih
p
jle
na
od
n
da
je
t,
en
m
ru
st
in
an
iv
ed
pr
to
je
da
slo bo du , moete da koristite um . On
el
ut
pj
m
ko
i
e
jv
na
i
k
Ca
.
lje
bo
o
t
ne
i
in
na
da
ju
an
st
u
st ru m en at a. ovek jo ni je bi o

sa
e
o
m
um
n
da
Je
.
um
e
o
m
je
ko
ri
va
st
i
in
na jef ik as ni ji kompjuter jo ni je u stanju da
drati sve bi bl ioteke na svetu.
:
ne
as
i
op
e
ko
ta
su
e
on
e,
lik
ve
e
ag
sn
te
su
o
t
po
i
Al
a.
um
Strano je m isl iti o m o im a
t,
en
m
ru
st
in
an
o
m
n,
va
di
ko
ta
um
je
o
t
po
o:
sil
mogu da te nadvladaj u. To je on o to se de
,
te
a
av
er
m
us
,
be
te
ti
ris
ko
On
.
ti
ris
ko
ga
da
e
o
m
potpala si pod njegovu vlast. Vie ne

do
Ne
e.
id
da
io
lu
od
on
je
a
jim
ko
a
cim
av
pr
u
ni
go
te
da
za da je ti programe. Na stavlja
iti
ol
zv
do
ti
e
ne
,
en
er
uv
je
ni
o
Ak
.
or
izb
v
ka
ka
ni
ti
zvoljava ti nikakvu slo bo du , ne ostavlja
da m rd ne ni m ili m etar.
.
um
si
ni
da
a
zn
sa
ne
k
do
ar
od
sp
go
ti
bi
e
o
m
Zato ko je gospodar? Ne
a,
eg
i
nj
zit
vo
e
to
au
zi;
vo
ga
da
e
o
m
ne
m
to
au
im
ovek koji se id entifikovao sa svoj
si
da
i
at
zn
a
or
m
la;
ko
od
a
jen
vo
od

de
bu
da

ra
Mo
a.
a on da se mora de siti neka ne sr e
ri.
va
st
ge
no
m
e
ed
izv
da
e
o
m
da
i
e,
nj
e
ri
ko
odvojena, da je auto divan, divna m a in a za
Al i m or a biti odvoje na .
...
o
tim
ris
ko
i
sv
ga
o
rn
gu
Si
a?
um
iv
ot
pr
go
no
m
ko
ta
si
Ka e : "Zato
s,
Isu
,
da
Bu
:
um
e
til
ris
ko
su
e
ob
os
e
tk
re
a
om
ve
Ne . Ne m og u svi da ga koriste. Samo
,
Ne
s.
va
ti
ris
ko
um
e
na
I
a.
m
di
lju
u
e
m
a
in
lic
ko
ne
i
Atia, Ti lo pa - sa m o vrlo retke, m al o

ko
Ti
.
ke
zli
ra
lo
bi
bi
Ne
?
de
Bu
i
be
te
u
e
m
iz
la
bi
ka
zli
ra
ne koriste svi um , in a e ko ja bi
e
m
u
to
ti
ris
ko
um
be
te
a
,
um
ti
ris
ko
da
Bu
?
ka
zli
ris ti um i Bu da koristi um , u e m u je ra
n.
je
vo
od
im
sv
sa
je
da
a
zn
r
je
um
ti
ris
ko
da
e
o
je razlika. A Bu da m
da
e
o
m
ko
ka
,
um
ti
ris
ko
da
e
o
m
ne
o
Ak
.
be
re
ot
up
zlo
I za pa m ti to ni je pi ta nj e
oup
zlo
da
e
o
m
ne
a
eg
ti
nj
a,
jav
bl
re
ot
up
zlo
ili
te
ga zlo upotrebljava? Um je ta j: koristi
trebljava.
ga
ili
um
i
til
ris
ko
i
on
su
li
da
i
isl
m
a
t
,
ju
gi
er
en
u
sk
om
at
ili
Ka da su na u ni ci otkr
n
Aj
rt
be
Al
,
ki
sa
ga
Na
i
u
im
ro
Hi
na
na
e
ba
ba
m
,c ,
zlo upotrebljavali? Ka da je atomska bo
no
a
av
sp
da
ao
og
m
je
Ni
n.
ire
m
ne
uz
o
bi
je
a
m
ni

da
i:
tajn ni je mogao da sp ava ce le no
ju
an
ar
stv
u
t
en
m
ru
st
in
je
o
Bi
n.
ire
m
ne
uz
no
a
str
ni je mogao da se opusti, stvarno je bi o
a
sk
om
at
je
o
da
sa
pi
na
u
ik
dn
se
ed
pr
om
ik
er
am
u
sm
pi
,1tomske bo be . On je bi o taj ko je u
bo mb a mo gu a.
ed
pr
o
sm
pi
i
u
pi
um
oj
sv
tio
ris
ko
no
es
sv
jn
ta
Sa da se jav lja pi ta nj e: da li je Aj n

sle
po
n
ta
es
sv
o
bi
je
li
Da
a?
rim
ia
lit
po
iju
ac
rm
fo
in
s dn ik u Amerike, da ju i tu m o nu
ti
,
bi
ila
civ
h
ni
vi
ne
,
di
lju
de
lja
hi
e
da
ki
sa
ga
Na
i
u
im
ro
Hi
dic a? Da li je ikada m isl io na
.
U
g@
to
n
ta
es
sv
o
bi
je
ni
e,
m
to
o
io
isl
m
je
ni
,
Ne
.
sp alj en o u se ku nd i, be z nj ih ove krivice
-

"

stvri ije bi o oprean kako e se atomska bo m ba upotrebi

ti. I pre nego to je umro neko
ga J ? It ao : , Kaa I ste se ponovo rodili, ta bi ste e le li po
novo da budete? Veliki mate
:
,
m at lc ar, velIki fizIcar, veliki naunik?"
Izveteno je da je rekao: "N e, nikada! Pre bih voleo da bu de m
vodoinstalater, Ali sada
,Je prekasno."
A! n taj je im a? jeda n od na jle p ih umova. Da li ga je zl ou po
tr
eb
.
io
v
?
M
is
li
li
da
su
.
.
na uc nll koJI su kreiralI velIku tehnologiju i un i ti li ce lu ek
ologiju ze m lje koristili svoje
.
umove III zloupotrebljavali?
Ako je d noga :na 0va planeta umre, to e biti zbog velikih
um
ova dvadesetog veka
.
.
.
,
v
. Je r u celOj Is tO ri JI covecanstva bi lo je stotinu naunika, de si lo se da je devedeset devet
zlvelo dvadesetom veku. U stvari se da m de se t pet procen
ata velikih naunika svih vre
m en a zlve sa da .
U m j e stekao tako veliki amah. Stvorili sm o veliku te hn ol
.
og
iju
to
ko
m
za
dn
jih
sto,
tl godina, po se no u zadn J? de se: godina, ali ta tehn
ol
og
ija
e unititi ze m lju . Ko e
.
,
v
biti odgovoran? I st ce t re cI ? N ucnici su koristili um ili
ga zl oupotrebljavali?
.
.

ko m en e Pl t s, re cI cu da On i ni su bili go sp od ar i svojih um
ova. N is u ni upotreblja
.
.
valI ni zl o potreblJavalI um ; um Je koristio njih, zloupotreb
io ih .
NaucI s sad p rebni veliki meditanti, inae je zemlja osu
ena na propast. Nauci su
sada P?trebm ljudi kOJI mogu d: korist: svoje umove, koji su
gospodari svoga bia, koji mogu
da k0 lste nauu na est? ? a:n. Inace smo na ivici da poi
nimo kolektivno samoubistvo.
ovek ece moCi a ZIVI vi se od dvad es et pe t godina na nai
n na koji je iveo do sada,
.
.
.
ako se ?: UCl nI drastlcna promena. I najvea stvar koja m
o
e biti od pomoi koja m o e
,
v
po m oc I covecanstvu da pre ivi, i zemlji da nastavi dalje da
ivi... A ovo je predivna ze m lja .
U p re e nJ u s ovom ze m ljo m m il oni i ili on i zvezda
su
sa
sv
im
m
rt
ve
:
ne
m
a
cv
etanja
.
.
cvec, reka kOJe teku, n m a ptl::a, Zlv05In Ja , ne m a lju di . Ov
aj
sv
emir je skoro kao velika
.
v
pu st l Ja Ova ze IJa Je zIVa! Nesto strasno zn a aj no se de
si lo ovde - sv es no st . Ali ta sve

sn os t JO s uvek ni Je go sp od ar, on a je rob. Treba da se os lo bo

di .
To je moj os ao vde, moj osnovni te m el jn i rad: da vam po
m og ne m da se os lo bo dite
um, tao da bl m gl I da ga koristit. I ako ste vi go sp od
ar, ne moete ga zloupotreblja
vati, to Je n :n:oguce. Kada te budni, svesni, m ed itativni,
zl
ou
po
tr
eb
a
ni
je
m
og
u
a.
.
,
,
D a Je JntaJn takoe bI O I buda, bi lo bi atomske energije al
i ne bi bi lo bombi, i atom
.
ska : nergl! a bl postala blagoslov - najvei blagoslov ikada.
Zemlja bi postala raj, Ali Albert
AJnstan nIJe ud a; na nesreu nita ne zn a o meditaciji - velik
um , ali gospodar ne do st aj e'
velIki m eh an iz am , og ro m an av io n bez pilota.
'

t'

Cuo sam da su napravili bespilotni avion koji moe da ide do najveih udaljenosti
bez pilota _ bespilotno, automatski. Bilo je puno uzbuenja i entuzijazma, i na prvom
letu automatski mehanizam se obratio ljudima: "Kreemo se na toj i toj visini, tempera
tura je tolika i tolika, brzina je tolika i tolika. Molim vas budite mirni, ne brinite. Nita ne
moe da se pokvari, nita ne moe da se pokvari, nita ne moe da se pokvari, nita ne
moe da se pokvari. . ." i tako je to ilo! Ve se pokvarilo. Pomislite na te ljude, ta je rnoralo da im se desi! Sta sad da se radi?
Velika nauka je tamo, nusprodukt uma, ali je u rukama robova. Potrebne su bude da
preuzmu oveanstvo - a jedan ili dva bude nee biti dovoljno. Mnogo, mnogo buda je
potrebno na svim poljima, u svim pravcima, u svim dimenzijama ivota, tako da bi se
mogao koristiti um. Inae um nije nikada bio tako delotvoran kao sada, a to je opasno.
Um nije nikada bio tako pametan kao sad, nikada moan kao sada.
Atomske bombe smo dali u deije ruke. Ako se ne desi nikakva nesrea, to e biti
udo. Svi su izgledi da neka nesrea mora da se desi. Deca se igraju atomskim bombama.
Politiari su najnezreliji umovi na svetu. Samo treerazredni umovi se interesuju za
politiku; osrednji ljudi, i ljudi koji pate od kompleksa inferiornosti, oni postaju politiari.
I u rukama tih ljudi su atomske bombe, hidrogenske bombe, laserski zraci, ovo i ono.
M oete nestati svakog trenutka! - Moda neu biti u stanju da dovrim predavanje.
Svakog trena... sedirno na gomili hidrogenskih bombi, i ima ih tako mnogo ... neverovatno
je kako ovek moe da bude glup. Imamo toliko mnogo hidrogenskih bombi da moemo
da unitimo svako pojedinano ljudsko bie sedam stotina puta. Kakva glupost! Zbog
ega? Covek jednostavno umire jedanput. Ako hoete da budete predostroni dvaput je
dovoljno - ali koji je smisao u sedam stotina puta?
I oni neprestano prave jo i jo. Cela zemlja je puna hidrogenskih bobi; moemo da
unitimo sedam stotina planeta kao to je ova. A opet, sedamdeset procenata nae ener
gije se stavlja u ratne potrebe. Cela planeta izgleda da je ludnica.
A ti, Brant, kae: "Sigurno ga svi koristimo i potreban nam je, i izgleda mi samo kad
ga zloupotrebljavamo - tako da kaem, koristei ga kao odbranu da ne bi oseali previe
duboko, i protiv njegovog prevazilaenja - da smo u pravu da ga kritikujemo."
Ja ga ne kritikujem. U stvari, bie u stanju da ga ceni vie ako razume ta govorim,
moi e vie da ga koristi ako razume ta govorim. Ako prevazie um, postane sve
dok umu, i zna da si odvojena, i um vie nema nikakvu vlast nad tobom, nisi vie njime
hipnotisana, onda e biti u stanju da ga stvarno vrednuje. I takoe e biti u stanju da
ga koristi, i nikada nee moi da ga zloupotrebi. Svesna osoba ne moe nita da zloupotrebi.
v

I
,

Poslednje pitanje:
Voljeni Oo, primetio sam da kada vidim enu koja je posebno lepa, i kada sam
obuzet slatkom tiinom, zaboravim sve o filozofiji i religiji, i izgubljen sam u trenutku.
Mislim da su ivotinje mudre jer ih Bog ne mui sa metafizikom. Ipak, elim da bacim
moje knjige... ali jo uvek ih volim.

Dejvide Lajt, ena je metafizika, filozofija, poezija. To je i mukarac. Sigurno ovek

e zaboraviti metafiziku i filozofiju kada naie na ivu metafiziku, ivu filozofiju, ivu
poeziju. To jednostavno pokazuje da si ti jo uvek iv. Potovati lepotu, biti preplavljen i
opijen njom, neto je neizmerno vredno.
Bilo bi neto pogreno ako, videvi prelepu enu, i dalje pamti Stari zavet, Bagavad
Gitu ili Kuran. To bi pokazalo da sa tobom neto nije u redu. Ovo jednostavno pokazuje
da si prirodan, ljudsko bie.
Pusti da ta osetljivost raste, i polako polako, kako bude postajao sve vie i vie osetljiv, vie i vie ulan, videe vie i vie lepo tu okolo. Sto je dublji tvoj uvid, vea je lepota.
I kada ugleda celo ovo postojanje kao ogroman ples, slavlje, osloboen si od njega.
To je slavlje koje oslobaa, to je ljubav koja oslobaa, to je lepota koja oslobaa - to
nije metafizika ili filozofija.
Ali ne kaem da treba da baci svoje knjige - jer ima predivnih knjiga takoe; one
su nusprodukti velikih iskustava. Nemoj se izgubiti u njima, ali proitati neto od Sekspira ili Kalidase, ili proitati neto od Bude ili Atie, je ui u isti svet lepote na razliita
vrata.
I ma mnogo vrata na Boijem hramu. U stvari, odbacujui svoje knj ige, j e d nostavno
e kazati da si jo vezan za njih. Mrnja nije nita drugo do ljubav koja dubi na glavi,
ljubav koja radi sirhasan, stoj na glavi. Ljubav i mrnja nisu odvoje ne. one su jedno. U
stvari trebali bi da prestanemo da koristimo te dve rei odvojeno, treb a l i bi dCl nainimo
jednu re: ljubavmrnja. Nije ak potrebna ni crtica izmeu njih dve; o n ' S l I j 'dnostavno
ista energija kao toplo i hladno, leto i zima, tama i svetlost.
Nema potrebe da odbaci svoje knjige: uivaj u njima! I neill;) POlI' 'il ' d d pr stane
da uiva u divnom obliku ene, jer i to je takoe boansko. UivClj ivol u w i l l i n jegovim
dimenzijama. Zato da ova neprekidna opsesija postane jednodi l11l'nzi()l I . i l n,\, ili ovo ili
ono? Zato ne oba? Zato iveti u ili/ili? Zato ne iveti u i/oba? To jl' 1 1 1 0 1 PIISI I l P : iveti
u i/oba, a odbaciti ivljenje u ili/ili.
v

S. Kjerkegor je napisao knjigu Ili/ili. iveo je ceo svoj ivot u Ili/ili. Nije mogao da
odlui da li da oeni enu koju je voleo - a voleo ju je strano; nije mogao da se odlui.
To ili/ili je potrajalo tako dugo da je konano ena odluila da poe za nekog drugog. On
godinama nije mogao da se odlui.
Njegova knjiga je postala uvena, on sam je postao slavan, i dok je po navici etao
Kopenhagenom, balavci, deca i ljudi bi vikali za njim: "Ili/ili! Ili/ili! Evo ide Ili/ili !" ak
su i deca znala da je obiavao da stane na raskru razmiljajui: "Kuda da idem? Ili/ili
- da krenem ovim putem ili onim? Oba puta vode do istog cilja, oba vode do stanice, ali
kojim krenuti?" I on bi stajao na raskrima razmiljajui satima.
Ziveo je samo u miljenju ; bio je zaista metafiziar. Njegov otac je ostavio nasledstvo;
imao je dovoljno novca, tako da nije bilo potrebe da radi. Tako ceo dan, po dvadeset etiri
asa, on je razmiljao. I kada je podigao poslednji novac iz banke, na putu kui, pao je
mrtav. Dobro je uradio - inae bi se naao u nevolji.
Oseam da je on sigurno mislio: "Biti ili ne biti? Ili/ili." Jer sada vie nije ostalo para.
Mora da je doiveo srani udar izmeu tog ili/ili. To je bio njegov nain ivljenja.
Nema potrebe za biranjem. Zato ne iveti bez biranja? Zato ne iveti sve to vam
ivot uini dostupnim? Ne budite duhovni i ne budite materijalista, budite oba. Ne budite
Zorba i ne budite Buda; budite oba: Zorba i Buda. Uivajte u svemu to Bog izlije po vama.
To je moja poruka mojim sanjasinima. Ti, Dejvide Lajt, jo nisi moj sanjasin. Ali ako
pone da ivi u totalitetu, prihvatajui sve, dajui svakom momentu ono to mu pripada,
potujui sve, i kad prelepa ena proe ti si ushien, to pokazuje da si iv, da jo nisi mrtav.
Ali to ne mora, u tebi, da bude samo seksualno uzbuenje - to je vrlo oskudno. To
treba da bude neto vie; to moe biti i duhovno uzbuenje takoe. Nisam protiv seksa,
ali iveti samo seksualan ivot je iveti ivot na minimumu. Zato ne iveti ceo njegov
spektar, od seksa do samadija?
Kada zaista lepa ena proe, ako je uzbuena samo tvoja seksualnost, onda je ivo
tinja iva ali ti nisi. Ali ako je tvoja duhovnost takoe uskorpeana, onda si iv u svojoj
totalnosti. A biti iv u totalnosti je put ka Bogu.
Dosta za danas.
v

l
I

I
I

A
D

T
N
A
L
T
A

,
,

I
,

,
,

I
I
I
I
,
,

I
I

E
D
A
M
N
A
E
S
T
v

e
A
K
R

--

"

--.?.

",

>
iii"

Prvo pitanje:
a
nj
re
e
v
o
p
m
a
m
e
n
o
t
a
z
,
o
O
i
en
lj
Vo

tebe?

v
o
sn
jo
a
N
.
e
b
se
u
ja
n
re
e
v
o
p

a
im
o
rv
p
o
k
a
o
m
sa
e
u
g
o
m
je
je
n
P re m Prageta, povere

e
v
o
p
ti
a
im

o
m
,
e
b
se
u
ja
n
re
e
v
o
p

a
im
o
k
A
i.
b
te
u
i
d
o
g
o
d
n ij a stvar treba prvo da se
li
A
.
je
n
ja
o
st
o
p
u
ja
n
re
e
v
o
p
ti
a
im

o
m
,
e
d
u
lj
u
ja
n
re
e
v
o
p
ti
a
im

re n ja i u m e n e , m o e
.
e

u
g
o
m
a
d
a
ik
n
e
ij
n
je
n
re
e
v
o
p
o
g
ru
d
o
v
k
a
ik
n
a
d
n
o
,
e
b
se
u
ja
n
re
ako n e m a pove

re
e
v
o
p

a
im
a
d
a
v
a
lj
o
v
z
o
d
e
n
o
n
O
.
u
n
re
o
k
m
o
m
sa
u
je
n
re
e
v
o
A d ru tvo u n itava p
,
u
v
k
cr
u
je
n
re
e
v
o
p
,
e
lj
e
it
d
ro
u
je
n
re
e
v
o
p
ja
n
re
e
v
o
p
a
m
ta
rs
v
n ja u se b e . U i svim drugim
je
e
b
se
u
je
n
re
e
v
o
p
o
n
v
o
sn
o
li
A
.
o
n
e
i
n
ra
g
o
e
n
,
a
g
o
B
u
je
n
re
e
v
o
poverenje u dravu, p
a
sv
u
s
a
d
n
O
.
a
n

la
u
s
o
n
z
e
v
a
b
o
,
a
n

la
ja
n
re
e
v
o
p
a
g
ru
d
a
sv
u
s
a
p o tp u n o u n i te n o . A o n d
.
a
e
cv
g
o
v
ra
p
je
n
ta
e
v
c
a
z
e
n
re
o
k
e
v
ra
p

a
m
e
N
.
e

e
v
c
o
n
i
st
poverenja sa m o pla
je
n
sa
a
p
o
,
e
b
se
u
ja
n
re
e
v
o
p
a
im
ji
o
k
k
e
v
o

r
je
,
m
je
il
c
a
s
,
o
n
r
e
m
a
n
D r utvo to radi
u
lo
a
ir
st
e
v
in
o
g
o
n
m
o
k
ta
je
je
o
k
o
v
t
ru
d
,
a
v
st
p
ro
d
o
i
is
v
a
z
je
po d r u tvo drutvo k o
ropstvo.
e

n
o
,
ti
e
id
v
d
re
p
a
g
te
e

o
m
e
l'!
.
k
e
v
o

je
n
a
is
v
a
z
e
n
,
e
b
se
u
ja
Covek koji im a poveren
a
d
a
k
,
a

se
o
a
d
a
k
ja
n
re
e
v
o
p
e

a
Im
t.
o
iv

v
o
g
je
n
i
it
b
e
a
d
o
b
lo
S
.
se kretati sv o ji m p u te m
o
v
o
g
je
n
e
a
d
n
O
i.
b
se
u
u
n
ti
is
i
t
e
it
z
n
te
in
n
a
m
ro
g
o
ti
a
im
je
n
re
e
v
voli, i o n d a e n je govo po
,
je
n
re
e
v
o
p
je
o
sv
a
z
e
sv
je
u
ik
z
ri
a
d
n
a
m
e
r
sp
i
it
b
e
n
o
I
.
o
n

ti
poverenje b it i ivo i auten
a
d
a
k
,
e
c
sr
o
v
o
g
je
n
e

re
k
o
p
a
d
a
k
o
m
a
s
,
o
rn
a
v
st
je
a
d
a
k
o
m
a
s
,
a

li s a m o o n d a kada ose
tu
rs
v
ju
o
k
o
il
b
a
n
ti
ra
o
m
ri
p
a
g
te
e

o
m
e
N
.
e
n
e

a
in
,
av
b
u
lj
i
u
ij
c
n
p o kree njegovu intelige
poverenJa.
_

<

K
'lj
I
G
A

M
U
D
R
O
S
T
I

f6

A ovo drutvo zavisi od poverenja. Njegova cela graa je od autohipnoze. Cela struk
tura se zasniva na stvaranju robota i maina, a ne ljudi. Potrebni su mu ovisni ljudi - to
liko da im je stalno potrebno da budu tiranisani, toliko mnogo da trae i tee svojim vla
stitim tiranima, svojim vlastitim Hitlerima, svojim vlastitim Musolinijima, vlastitim Sta
ljinima, vlastitim Mao Ce Tungovima.
Ovu zemlju, ovu divnu zemlju, pretvorili smo u veliki zatvor. Nekoliko ljudi ednih
moi, je svelo celo oveanstvo na rulju. oveku je dozvoljeno da ivi samo ako pravi
kompromise sa svakojakim glupostima.
Sada, rei detetu da veruje u Boga je besmislica, krajnja besmislica - ne da Bog ne
postoji, ve zato to dete jo nije osetilo poverenje, elju, enju. Ono jo nije spremno
da krene u potragu za istinom, krajnjom istinom ivota. Ono jo nije dovoljno zrelo da
ispituje stvarnost Boga. Taj ljubavni dogaaj treba da se desi jednog dana, ali to moe da
se desi samo ako mu poverenje nije nametnuto. Ako je obraen pre nego to je poverenje
poraslo da istrauje i spoznaje, onda e ceo svoj ivot iveti na laan nain, ivee u obmamo
Da, priae o Bogu, jer mu je reeno da Bog postoji. Reeno mu je autoritativno, i
rekli su mu ljudi koji imaju mo u njegovom detinjstvu - njegovi roditelji, svetenici, na
stavnici. Rekli su mu ljudi, i moralo je da prihvati; to je bilo pitanje opstanka. Nije moglo
da kae ne roditeljima, jer bez njih ne bi uopte bilo u stanju da ivi. Bilo je previe ri
skantno rei ne, moralo je da kae da. Ali njegovo da nije moglo biti istinito.
Kako moe da bude istinito? Kazalo je da samo kao politiko sredstvo, da bi preivelo.
Niste ga obratili u religioznu osobu, napravili ste ga diplomatom, nainili ste politiara.
Sabotirali ste njegov potencijal da izraste u autentino bie. Otrovali ste ga. Unitili ste
samu mogunost njegove inteligencije, jer inteligencija raste kada raste enja da se zna.
Sada se enja nikad nee javiti, jer pre nego to je pitanje obuzelo njegovu duu,
odgovor je bio pribavljen. Pre nego to je bio gladan, hrana je silom ubaena u njegovo
bie. Sada, bez gladi, nasilna hrana ne moe da se vari; nema gladi da je svari. Zato ljudi
ive kao cevi kroz koje ivot prolazi kao nesvarena hrana.
Treba biti jako strpljiv sa decom, veoma oprezan, vrlo svestan da se ne kae neto
to moe koiti da se javi njihova vlastita inteligencija, ne obraati ih u Hriane, Hinduse
i Muslimane. Potrebno je beskrajno strpljenje.
Jednog dana se dogodi udo kada dete pone samo da zapitkuje. Tada takoe, ne
snabdevajte ga gotovim odgovorima. Gotovi odgovori nikome ne pomau, gotovi odgovori
su dosadni i glupi. Pomozite mu da postane pametnije. Pre nego da mu date odgovore,

dovedite ga u situacije i izazove da mu se izotri inteligencija i da upita dublje - tako da

pitanje prodre u njegovo samo jezgro, tako da pitanje postane pitanje ivota i smrti.
Ali to nije doputeno. Roditelji se vrlo mnogo plae, drutvo se vrlo mnogo plai:
ako se deci dopusti da ostanu slobodna, ko zna? Moda nikada nee doi stadu kome
pripadaju njegovi roditelji, moda nikada nee ii u crkvu - katoliku, protestantsku, ovu
ili onu. Ko zna ta e se desiti kada ona postanu pametna za sebe? Nee biti pod vaom
kontrolom. A ovo drutvo ide u dublju i dublju politiku kontrole svakoga, da poseduje
svaiju duu.
Zato je prva stvar koju treba da urade da unite poverenje - poverenje deteta u sebe,
samopouzdanje. Treba da ga uine nesigurnim i uplaenim. Jednom, kada ono drhti, pod
kontrolom je. Ako je sigurno ne moe se kontrolisati. Ako je sigurno uvrsti e se, poku
ae da radi vlastite stvari. Nikada nee hteti da radi neto tue. Ii e svojim putem, nee
ispuniti tue elje o nekom putu. Nikada nee biti imitator, nikada nee biti otupela, mr
tva osoba. Bie tako ivo, tako e pulsirati ivotom, da niko nee moi da ga kontrolie.
Unitite njegovo poverenje i kastrirali ste ga. Uzeli ste mu snagu: sada e uvek biti
nemono i stalno e trebati nekoga da njime dominira, upravlja i komanduje. Sada e biti
dobar vojnik, dobar graanin, dobar nacionalista, dobar Hrianin, dobar Musliman, do
bar Hindu. Da, ono e biti sve to, ali nee biti prava individua. Ono nee imati nikakve
korene, bie istrgnuto itavog ivota. ivee bez korena - a iveti bez korena je iveti u
patnj i, to je ivot u paklu. Kao to je drveu potrebno korenje u zemlji, ovek je isto drvo
i potrebni su mu koreni u postojanju ili e iveti veoma neinteligentnim ivotom. On moe
uspeti u ivotu, moe postati veoma slavan...
Ba pre neki dan sam itao priu:
Srela se tri stara prijatelja, hirurga, na odmoru. Na plai, sedei na suncu, poee da
se hvaliu. Prvi je rekao: "Naiao sam na oveka koji je izgubio obe noge u ratu. Stavio
sam mu vetake noge, i to je bilo udo. Sada je postao jedan <>d najveih trkaa na svetu!
Ima sve anse da na predstojeim Olimpijskim igrama pobedi."
Drugi ree: "Nije to nita. Naiao sam na enu koja je pala sa tridesetospratnice: lice
joj je bilo sasvim zgnjeeno. Uradio sam veliki posao u plastinoj hirurgiji. Sad pre neki
dan saznao sam iz novina da je postala svetska kraljica lepote."
Trei je bio skroman ovek. Obojica se okretoe prema njemu i upitae: "Sta si ti radio u poslednje vreme? Sta ima novo?"
ovek ree: "Ne mnogo - i tavie, nije mi doputeno da govorim bilo ta o tome."
v

I<
IJ J
I
G
A

M
U
D
R
O
S
T
I

t8

Kolege postadoe jako radoznale. Rekoe: "Ali mi smo prijatelji, moemo da uvamo
tvoju tajnu. Ne treba da brine, to nee procuriti napolje."
Tako on ree: "U redu, ako vi tako kaete, ako obeavate. Donet mi je ovek: ostao je
bez glave u automobilskoj nesrei. Nisam znao ta da radim. Odjurio sam u moju batu,
samo da razmislim ta u, i iznenada sam naiao na kUpus. Ne pronaavi nita drugo,
transplatirao sam kupus na mestu gde je bila glava. I znate ta? Taj ovek je postao pred
sednik vlade Indije."
Moete unititi dete, ipak ono moe postati predsednik vlade Indije. Nema inheren
tne nemogunosti da se postane uspean bez inteligencije. U stvari mnogo je tee postati
uspean sa inteligencijom, jer inteligentna osoba je inventivna. Ona je uvek ispred svog
vremena; potrebno je vreme da se razume.
Neinteligentnu osobu je lako razumeti. Ona se uklapa u geltat drutva, drutvo ima
vrednosti i kriterijume da je oceni. Ali drutvu su potrebne godine da proceni genija.
Ne kaem da osoba koja nema inteligenciju ne moe postati uspena, ne moe po
stati slavna - ali ipak e ostati lana. I to je jadno: moete postati slavni, ali ako ste lani
ivite u bedi. Ne znate kako blagosloven ivot kaplje po vama, nikada neete znati. Ne
mate dovoljno inteligencije da znate. Nikada neete videti lepotu postojanja, jer nemate
osetljivost da je spoznate. Nikada neete videti pravo pravcato udo koje vas okruuje,
koje se ukrta sa vaim putem, na milione naina svakoga dana. Nikada to neete videti,
jer da bi to videli potreban vam je ogroman kapacitet da razumete, osetite, budete.
Ovo drutvo je drutvo okrenuto moi. Ovo drutvo je jo uvek krajnje primitivno,
krajnje varvarsko. Nekolicina ljudi - politiara, svetenika, profesora - nekolicina ljudi
vlada milionima. I ovo drutvo juri takvim putem da ni jednom detetu nije doputeno da
ima inteligenciju. To je puki sluaj da ponekad Buda doe na zemlju - puki sluaj.
Nekako, vrlo retko, osoba pobegne iz vlasti drutva. Retko osoba ostane a da je dru
tvo ne zatruje. To mora biti zbog neke omake, neke greke drutva. Inae drutvo uspeva
u unitavanju vaih korena, unitavanju vaeg poverenja u sebe. A kada se to jednom
uradi, neete nikada biti u stanju da se uzdate u bilo koga.
Jednom kada niste sposobni da volite sebe, nikada neete biti u stanju da volite bilo
koga. To je jedna apsolutna istina, nema izuzetaka od nje. Moete voleti druge samo ako
ste sposobni da volite sebe.
Ali drutvo zabranjuje ljubav prema sebi. Kae da je to sebino, ka . cla je to narci
soidno. Da, ljubav prema sebi moe postati narcisoidna, ali nije nuno takva. Moe postati

narcisoidna ako nikada ne ode dalje od sebe, moe postati vrsta sebinosti ako se ogra
nii na sebe. Inae ljubav prema sebi je zaetak svih drugih ljubavi.
Kod osobe koja voli sebe pre ili kasnije ljubav pone da se preliva. Osoba koja se
uzda u sebe ne moe a da se ne uzda u nekoga, ak i u one koji e da je prevare, ak i u
one koji su je ve prevarili. Da, ona ak ne moe da bude bez poverenja, jer sada ona zna
da je poverenje mnogo vrednije nego bilo ta drugo.
Moete da varate osobu - ali u emu je moete varati? Moete joj uzeti neto novca
ili neto drugo. Ali ovek koji zna lepotu poverenja nee biti ometen tim malim stvarima.
I dalje e vas voleti, i dalje e imati poverenja. A onda se deava udo: ako ovek zaista
.
.
.
Ima poverenja u vas, nemog uce ga Je varati, gotovo nemoguce.
To se, takoe, deava skoro svaki dan u vaem ivotu. Kada god imate poverenja u
neku osobu za nju postaje nemogue da vas vara, da vas prevari. Sedei na peronu ele
znike stanice, ne poznajete osobu koja sedi pored vas - stranac, potpuni stranac - i vi
mu kaete: "Samo pripazite na moj prtljag, treba da idem da kupim kartu. Molim vas
samo pripazite na prtljag." I odete. Imali ste poverenja u potpunog stranca. Ali gotovo se
nikad ne desi da vas stranac prevari. Mogao je da vas prevari da niste imali poverenja.
Poverenje ima neeg maginog u sebi. Kako moe da vas prevari kada ste mu ukazali
poverenje? Kako moe da padne tako nisko? Nikada nee moi da oprosti sebi ako vas
prevan.
Ljudska svest ima bitnu osobinu da ukazuje poverenje i da joj se veruje. Svako voli
da mu se veruje, to je potovanje od strane druge osobe; a kada iskazujete poverenje
strancu to je onda jo vie. Nema razloga da imate poverenja, a ipak ukazujete poverenje.
Podiete oveka na tako visok piedestal, cenite ga tako mnogo, da je za njega gotovo ne
mogue da padne sa tako velike visine. I ako padne, nikada nee moi da oprosti sebi,
morae da nosi breme krivice celog svog ivota.
Covek koji se uzda u sebe sazna je lepotu toga - sazna je da to ima vie poverenja,
vie cveta; vie je u stanju oputenosti i relaksacije, vie je miran i vedar, vie je spokojan,
staloen i tih.
I to je tako lepo kada ponete da stiete sve vie i vie poverenja u ljude, jer to se
vie uzdate, vie se produbljuje spokojnost, staloenost ide dublje i dublje, sve do same
su tine vaeg bia. I to je vee poverenje vie se diete u visinu. Covek koji moe da
l l kae poverenje, pre ili kasnij e spozna je logiku ukazivanja poverenja. I jednog dana on
l primo ran da poku a da ukae poverenje nepoz natom .
,

K
Nj
I
G
A
M
U
D
R
O
S
T
I

;0

Tek kada moete imati poverenje u nepoznato moete imati poverenja u majstora,
nikada pre toga, jer majstor ne predstavlja nita drugo do nepoznato. On predstavlja ne
obeleeno, predstavlja neizmerno, neogranieno. Predstavlja okeansko, predstavlja div
lje, predstavlja Boga.
Prageta, kae: "Zato nemam poverenja?"
To je jednostavno: nema poverenja u sebe. Poni da se uzda u sebe - to je osnovna
lekcija, prva lekcija. Poni da voli sebe. Ako ne voli sebe, ko e drugi da te voli? Ali
upamti, ako samo voli sebe, tvoja ljubav e biti jako siromana.
Veliki jevrejski mistik, Hajle!, je rekao: "Ako nisi za sebe, ko e drugi biti za tebe?"
Takoe: "Ako si samo za sebe, kakvo znaenje moe tvoj ivot ikada imati?" - strahovito
vano tvrenje. Upamti: voli sebe, jer ako ne voli sebe niko drugi nikad nee biti u stanju
da te voli. Ne moe voleti osobu koja mrzi sebe.
A na ovoj nesrenoj zemlji, gotovo svako mrzi sebe, svako osuuje sebe. Kako moe
voleti osobu koja osuuje sebe? Ona ti nee verovati. Ona ne moe da voli sebe - kako ti
sme da se usudi? Ona ne moe da voli sebe - kako ti moe da je voli? Ona e sumnjati
da je u pitanju neka igra, neki trik, neka fantazija. Sumnjae da pokuava da je obmane
u ime ljubavi. Bie jako oprezna, pripravna, i njena sumnja e zatrovati tvoje bie .
Ako voli osobu koja mrzi sebe, pokuava da uniti njen koncept o sebi. A niko ne
odbacuje lako svoj koncept o sebi; to je njen identitet. Sukobie se sa tobom, dokazae ti
da je ona u pravu, a da ti grei.
To se deava u svakoj ljubavnoj vezi - dozvolite mi da nazovem to svakom takozva
nom ljubavnom vezom. To se deava izmeu svakog mua i ene, svakog dragog i voljene,
svakog mukarca i svake ene. Kako moe da uniti koncept neke osobe o sebi? To je
njen identitet, njen ego, tako ona zna sebe. Ako ti to odstrani ona nee znati ko je. To je
previe riskantno; ona ne moe odbaciti svoj koncept tako lako. Ona e ti dokazati da nije
zasluila da ivi, nju moe samo mrzeti.
A isti je sluaj i sa tobom. Ti takoe mrzi sebe; ne moe da dozvoli nikome da te
voli. Kad god neko doe sa energijom ljubavi do tebe, ti se skupi, eli da pobegne, pla
i se. jako dobro zna da nisi vredan ljubavi, zna da samo na povrini izgleda tako
dobro, tako lepo; duboko unutra si ruan. I ako dozvoli toj osobi da te voli, pre ili kasnije
- a to e pre biti pre nego kasnije - ona e doznati ko si ti u stvarnosti .
Koliko dugo e moi da se pretvara sa osobom sa kojom treba da ivi II ljubavi?
Moe da se pretvara na pijaci, Lajon klubu ili Rotari klubu - osmesi, sve osmesi. Moe
divno da glumi i igra ulogu. Ali ako ivi sa enom ili muem dvadeset etiri sata dnevno,

onda je iscrpljujue da se smei, smei i smei. Onda te osmeh iscrpljuje, jer je laan.
To je samo jedna veba za usne, a usne se zamore.
Kako moe da nastavi da bude sladak? Tvoja gorina e izbiti na povrinu. Stoga
u vreme kada se zavrava medeni mesec, sve je gotovo. Oboje ste saznali meusobnu
stvarnost, oboje ste saznali meusobna foliranja, oboje ste saznali meusobne neistine.
ovek se boji da bude intiman. Biti intiman znai staviti na stranu ulogu. A vi znate
ko ste: bezvredni, samo ubre. To je ono to vam je bilo reeno od samog poetka. Vai
roditelji, vai uitelji, vai svetenici, vai politiari, svi su vam govorili da ste ubre, bez
vredni. Niko vas nikad nije prihvatio. Niko vam nije dao oseaj da ste voljeni i potovani,
da ste potrebni - da ete nedostajati ovom ivotu, da bez vas ivot nee biti isti, da e bez
vas tu biti praznina. Bez vas ovaj e univerzum izgubiti neto poezije, neto lepote, pesma
e nedostajati, note e nedostajati, tu e biti pukotina - niko vam to nije rekao.
I to je moj posao ovde: da unitim ono to je stvoreno u vama o sebi, da unitim sva
neodobravanja koja su vam bila naturena, da ih odnesem od vas i da vam dam oseanje
da ste voljeni i potovani, da vas ivot voli. Bog vas je stvorio zato to vas je voleo. Voleo
vas je toliko mnogo da nije mogao da odoli iskuenju da vas stvori.
Kada slikar slika, on slika zato to voli. Vincent van Gogh je neprestano slikao sunce
celog svog ivota, tako mnogo je voleo sunce. U stvari zbog sunca je poludeo. jednu go
dinu je neprestano stajao i slikao pod vrelim suncem. Ceo njegov ivot se okretao oko
sunca. I onog dana kada je zadovoljno slikao sliku koju je oduvek voleo da slika - i da bi
slikao tu sliku slikao je mnoge druge, ali nije bio zadovoljan sa njima - onog dana kada
je bio zadovoljan, onog dana kada je mogao da kae: "Da, ovo je ono to sam hteo da na
slikam", poinio je samoubistvo, jer, rekao je: "Moj posao je zavren. U radio sam stvar
zbog koje sam doao. Moja sudbina je ispunjena, sada je besmisleno iveti."
Ceo njegov ivot je posveenost odreenom slikanju? Mora da je bio ludo zaljubljen
u sunce. Gledao je u sunce tako dugo da je to unitilo njegove oi, njegovo vienje, to ga
je dovelo do ludila.
Kada pesnik iskomponuje pesmu, to je zato to je voli. Bog je naslikao vas, otpevao
vas, otplesao. Bog vas voli! Ako u rei Bog ne vidite nikakvo znaenje, ne brinite; nazovite
to Postojanjem, nazovite to Celinom svega. Postojanje vas voli, inae ne bi bili ovde.
Opustite se u svom biu, Celina vas neguje. Zato Celina nastavlja da die u vama,
pulsira u vama. jednom kada ponete da oseate taj strahoviti respekt, ljubav i poverenje
Celine u vas, poeete da dobijate korene u svom biu. lmaete poverenja u sebe. A samo
tada moete imati poverenja u mene. Samo tada se moete uzdati u svoje prijatelje, sv<oju

lj
I

t1
J

decu, svog mua, svoju enu. Tek onda moete imati poverenje u drvee, ivotinje, zvezde
i mesec. Onda ovek jednostavno ivi u poverenju. To vie nije pitanje poverenja u ovo
ili ono; ovek se jednostavno uzda. A uzdati se to je jednostavno biti religiozan.
O tome se radi u sanjasi. Sanjasa je ponititi sve to je uinilo drutvo. Nije sluajno
to su svetenici protiv mene, to su politiari protiv mene, roditelji su protiv mene, cela
birokratija je protiv mene, to nije sluajno. Mogu da razumem potpuno istu logiku u
tome. Pokuavam da ponitim ono to su oni uinili. Sabotiram celu strukturu ovog rop
skog drutva.
Moje nastojanje je da nainim pobunjenike, i poetak pobune je poverenje u sebe.
Ako mogu da pomognem da se uzdate u sebe, pomogao sam vam. Nita vie nije potrebno,
sve ostalo sledi samo po sebi.

Drugo pitanje:

Voljeni Oo, Don Lili je rekao: " Ono u ta um veruje tano je ili postaje tano."
Hoe li, molim te, to da prokomentarie.

I
,

Sambudo, to je ono to se deavalo kroz vekove. To je nain autohipnoze. Don Lili

uopte nije u pravu. "Ono u ta um veruje," kae on, "tano je ..." Nije. To samo izgleda
tacno.
I on kae: ..... ili postaje tano." To nikada ne postaje tano zato to se u to veruje, ve
poinje da izgleda tano. Da, za onog ko veruje to postaje tano, mada to nije tano, jer
vera poinje u neznanju. Vera ne moe da stvori istinu; istina ve jeste.
Seti se prve Atiine preliminarije: istina jeste. Nema potrebe da veruje u nju da bi
ona bila. Tvoje verovanje ili neverovanje ne ini nikakvu razliku za istinu . Istina je istina,
verovao ti ili ne.
Ali ako veruje u neto, to na kraju poinje da ti se ini kao istina. To je znaenje ve
rovanja: verovanje znai verovati kao da je neto istinito - zna da ne zna, zna da ti je
istina nepoznata, ali u svom neznanju pone da veruje, jer verovanje je jeftino.
Otkriti istinu je naporno, potrebno je dugo hodoae. Za to je potrebno veliko pra
njenje uma, potrebno je veliko ienje srca. Potrebna je odreena nevinost, ponovno
roenje: treba ponovo da postane dete.
Samo se nekoliko ljudi ikada usudilo da otkrije istinu. I to je rizino, jer te moda
nee uteiti; nema obavezu da te utei. Rizino je: moe da razmrska sve to si ranije
"

znao, i morae da preuredi ceo svoj ivot. Opasno je: moe da uniti sve tvoje iluzije,
moe da raspri sve tvoje snove. To je stvarno prolazak kroz vatru; to e te spaliti takvog
kakav si; ubiti takvog kakav si. I ko zna ta e se kasnije dogoditi?
Kako seme moe da zna da e umiranjem u tlu postati veliko drvo? Nee biti tu da
prisustvuje dogaaju. Kako seme moe znati da jednog dana, ako umre, da e tu biti ve
lika lisnata biljka, zeleno lie, velike grane, cvee i plodovi? Kako seme moe da zna?
Seme nee biti tamo. Seme mora da nestane pre nego to to moe da se desi. Seme nije
nikad srelo drvo. Seme mora da nestane i umre.
Samo je nekoliko ljudi imalo toliko hrabrosti. Zaista potrebna je petlja da se otkrije
istina. Umree kao takav. Sigurno e se roditi, ali kako da se u to uveri? Kakve su tu
garancije? Nema garancije.
Stoga, dok nisi sa majstorom koji je umro i ponovo se rodio, koji je bio raspet i po
novo vaskrsao - dok ne naie na oveka kao Hrist, Buda ili Atia - nee biti u stanju da
sakupi dovoljno hrabrosti.
Videvi Atiu, neto moe da se uskomea u tvom srcu, akord moe da zatreperi,
neto moe da se pokrene, sinhronicitet. Prisustvo nekoga ko je doao moe izazvati ve
liku enju u tebi, moe postati roenje jedne intenzivne strasne potrage za istinom.
Vera ti ne moe dati istinu, to je samo pretvaranje. Ona je jeftina, plastino cvee. Ne
mora da podnese sve tekoe uzgajanja ruinog grma, moe jednostavno da ode u
prodavnicu i kupi plastino cvee - i ono e ti due trajati, u stvari ono je veno. Povre
meno moe da ga opere, i ono je ponovo svee. Tebe nee obmanuti, ali e bar obmanuti
susede, a to je svrha. Znae sve vreme da je to plastino cvee. Kako moe to da zabora
vi? Ti si ga kupio! Susedi mogu da budu obmanuti, ali kako moe ti da bude obmanut?
A ja ne mislim ak ni da su susedi obmanuti, jer su i oni takoe kupili plastino cvee.
Oni znaju da te obmanjuju, znaju da ti obmanjuje njih. Svi su savreno svesni da svi drugi
takoe obmanjuju. "Ali takav je ivot," kau ljudi. Niko nije stvarno obmanut. Ljudi se
samo pretvaraju da su obmanuti. Ti se pretvara da ima pravo cvee, ostali se pretvaraju
da SLl obmanuti. Samo gledaj, posmatraj, i iskusie ono to govorim. To je jednostavna
injenica; ne filozofiram, samo iznosim injenice.
Ono to Don Lili govori krajnja je besmislica. Kae: "Sta um veruje tano je." Nikada
l O nije tano, jer verovanje nema nikakve veze sa istinom. Moe da veruje da je ovo no
.lIi samo na osnovu tvog verovanja, ovo nee postati no. Ali ti moe da veruje, i moe
ti;) zatvori oi i za tebe je no - ali samo za tebe, upamti, ne u stvarnosti. ivi u nekoj
vrsti halucinacije.

"

K
Nj
I
G
A
M
U
D
R
O
S
T
I

Ovakva je opasnost u verovanju: ono ini da osea da zna istinu. I zato to ini da
osea da zna istinu, to postaje najvea prepreka u traganju. Verovao ili ne verovao, ti
si zaustavljen - jer neverovanje takoe nije nita drugo do negativan oblik verovanja.
Katolik veruje u Boga, komunista veruje da nema Boga: oboje su vernici. Idi u Kabu
ili idi u kominternu, idi na Kajla ili u Kremlj, potpuno je isto. Vernik veruje da je to tako,
nevernik veruje da nije tako. [ poto su oboje ve odluili ne laajui se problema da odu
i to otkriju, to je dublje njihovo verovanje, to je jae njihovo verovanje, vea je prepreka.
Nikada nee poi na hodoae, nema svrhe. ivee okrueni sopstvenom iluzijom, sa
mostvorenom, samoodravanom; to moe biti uteno, ali to nije oslobaajue. Milioni
ljudi trae svoje ivote u verovanju ili neverovanju.
[straivanje istine poinje tek kada odbaci sva verovanja. Kae: ..Voleo bih da sa
mostalno naiem na istinu . Neu verovati Hristu, neu verovati Budi. Sam hou da po
stanem Hrist ili Buda, hou da budem svetlo sam sebi."
Zato bi neko bio Hrianin? To je runo. Budi Hrist ako moe da bude ali ne budi
Hrianin. Budi Buda ako bar malo potuje sebe, ali nemoj biti Budista. Budista veruje.
Buda zna.
Kada moe da zna, kada je znanje mogue, zato se odluiti za verovanje? Ali opet,
drutvo bi volelo da veruje, jer su vernici dobri ljudi, posluni, pokoravaju se zakonu.
Oni slede sve formalnosti i pravila pristOjnosti, nikada ne prave probleme. Oni jedno
stavno slede gomilu, u kojoj god gomili se zadese; oni jednostavno idu sa gomilom. Oni
nisu pravi ljudi, oni su ovce. Ljudska priroda jo nije postignuta.
Neko je jednom rekao Dordu Bernardu ou: ..ta mislite o civilizaciji?"
Kazao je: ..To je dobra ideja. Neko bi to trebalo da pokua."
To jo nije pokuano. Ljudska priroda se jo uvek dostie; jo uvek tapkamo izmeu
ivotinjske i ljudske prirode. Mi smo u paklu: ovek treba da se rodi, oveku treba da se
prui roenje; treba da pripremimo teren da se pojavi ovek.
[ najvanija stvar koja e tom oveku pomoi da doe, bie da li moemo da odba
cimo verovanje - ako moemo da odbacimo da budemo Hriani, Hindusi, Muslimani,
aini, Budisti, komunisti. Ako moete da odbacite verovanje, odmah e vaa energija
dobiti novi smer: poee da zapitkuje. A pitati je divno. Va ivot e postati hodoae
istini, i u tom samom hodoau vi rastete.
Rast je nusprodukt ispitivanja o istini. Vernici nikada ne rastu, oni ostaju detinjasti.
[ upamti biti kao dete i biti detinjast je dijametralno suprotno, to nisu iste stvari. Divno
je biti kao dete. Covek poverenja je kao dete a ovek vere je detinj ast. Biti kao dete je
v

osnovno za rast, to je sam vrhunac - svesnost mora doi do krajnjeg vrhunca. Biti kao
dete znai biti mudar, a biti detinjast samo znai biti neodrastao.
Proseni mentalni uzrast ljudskih bia danas na zemlji nije vii od dvanaest godina.
Kada je to otkriveno po prvi put, bio je to ok. Niko nikada nije razmiljao o tome; za to
se saznalo sluajno. U Prvom svetskom ratu, po prvi put u ljudskoj istoriji, ljudi koji su
bili dobrovoljci, koji su eleli da stupe u vojsku, bili su testirani. Njihov mentalni uzrast
je bio ispitan, i utvren je njihov koeficijent inteligencije. Bilo je to veliko otkrie - oni
nisu imali vie od dvanaest godina, prosena starost je bila samo dvanaest godina.
To je detinjasto. Telo nastavlja da raste, a um je zaostao na uzrastu od dvanaest. Ka
kvo smo oveanstvo stvorili na ovoj planeti? Zato um staje na dvanaest? jer u vreme
kad ovek ima dvanaest godina, ovek treba da sakupi sve vrste verovanja, ovek je ve
vernik, i ve zna ta je .. istina". jedan je Hrianin, drugi komunista; jedan veruje u Boga,
drugi ne veruje u Boga; jedan veruje u Bibliju drugi veruje u Das Kapital; jedan veruje u
Bagavat Gitu, drugi veruje u Crvenu knjigu Mao Ce Tunga.
Uvrteli smo koncepte i ideologije u nevine umove sirote dece. Ona su ve postala
znalci. Da li znate - da do uzrasta od sedam godina, dete ve zna pedeset posto od svega
to e ikada znati. Do uzrasta od etrnaest ono je skoro ve dolo do kraja; sada vie nema
gde, moe samo da vegetira. Sada e egzistirati kao kupus. Ako onda ode na koled, kako
kau, moe postati karfiol. Kupus sa obrazovanjem na koledu postaje karfiol. Ali nema
velike razlike, menja se samo naziv. Kupus postaje profesor umetnosti, doktor filozofije,
ovo ili ono, i samo da bi ukazali potovanje mi to nazivamo karfiolom. Ali mentalni uzrast
je dvanaest godina.
Pravi ovek raste do samog kraja. Cak i dok umire on raste. Cak e i poslednji tren
njegovog ivota i dalje biti jedno ispitivanje, traganje, uenje. [ dalje e da ispituje - sada
ispitujui smrt. Bie fasciniran: smrt je jedna tako nepoznata pojava, takva misterija,
mnogo misterioznija od samog ivota - kako jedan inteligentan ovek moe da bude
uplaen? Ako se u ivotu nije plaio da ide u neobeleeno i.nepoznato, u trenutku smrti
bie ushien, oduevljen. Doao je zadnji as: ulazi e u tamu, tamni tunel smrti. To je
najvei doivljaj kroz koji neko uopte moe da proe; on e da ui.
Pravi ovek nikada ne veruje; on ui. Pravi ovek nikad ne postaje obrazovan, on
uvek ostaje otvoren, otvoren za istinu. [ on uvek pamti da: .. Nije da istina treba da se pri
lagodi meni, ve obrnuto: Ja treba da se prilagodim istini." Vernik pokuava da istinu
prilagodi sebi, tragalac sebe prilagoava istini. Upamtite razliku, razlika je ogromna. Onaj
koji veruje kae: .. Istina bi trebala da bude kao to, to je moje verovanje."
v

I(

NJ
I
G
A

M
U
D
R

S
T

i6

Samo pomislite na Hrianina... Ako se Bog ne pojavi kao Isus Hrist, ve kao Krina,
nije razapet na krstu ve sa flautom i devojkama to igraju oko njega, Hrianin e zatvo
riti svoje oi, rei e: "Ovo nije moja oljica aja." Devojke? Moete li da mislite o Isusu sa
devojkama? Krst i devojke ne mogu da idu zajedno. Isus visi na krstu i devojke igraju
naokolo? To se ne slae, bilo bi vrlo bizarno. On je ekao Hrista da se pojavi, i umesto
Hrista taj momak, Krina, se pojavio: izgleda raskalano. I flauta? Svet pati i ljudi su gladni,
potreban im je hleb - a taj ovek svira na flauti? Izgleda da uopte nema samilosti, izgleda
da je popustljiv. Hrianin ne moe da veruje u Krinu: ako se Bog pojavi kao Krina, Hri
anin e onda rei: "To nije Bog."
I isti sluaj bi bio sa Hindusom koji je ekao Krinu: ako se pojavi Hrist, to nee biti
njegova ideja o Bogu - tako tuan, tako dugako lice, tako setno, sa takvom patnjom na
licu.
Hriani kau da se Hrist nikada nije smejao. Mislim da nisu u pravu; i mislim da oni
ne predstavljaju pravog Hrista, ve je to ono to su spremili da propagiraju. Hindus ne bi
prihvatio objavu apokalipse; sigurno bi mislio da je to neka vrsta none more. Isus mu
se ne bi sviao.
Vernik ne moe da veruje ak ni sopstvenom iskustvu. ak i kad je istina razotkri
vena, on e je odbaciti, osim ako mu ne odgovara. On je vaniji od same istine: istina ima
obavezu da mu se prilagodi. On je kriterijum, on je presudni faktor. Takva vrsta oveka
nikada ne moe da sazna istinu, on je ve ispunjen predrasudama, zatrovan .
Covek koji eli da sazna istinu mora biti sposoban da odbaci sve koncepte o istini.
Sve o istini mora se odbaciti. Samo tada moete saznati istinu. Znajte dobro: znati o istini
nije znati istinu. ta god znate moe biti krajnja besmislica; sve su anse da je to potpuna
besmislica. U stvari ljudi se mogu usloviti da veruju u svakojake besmislice; mogue ih
je ubediti.

Jednom sam iao da odrim govor na konferenciji teozofa. Teozofi su ljudi koji ve
ruju u svaku glupost - svaku! to je gluplje, verovatnije je. Tako, samo sam se alio sa
njima. Jednostavno sam neto izmislio: izmislio sam drutvo zvano "Aditnaita." Bili su
pospani, pa su se razbudili. Nainio sam re "Aditnaita" jednostavno itajui "Atlantida"
unazad. I onda sam im rekao: "Ovo znanje dolazi sa Aditnalte, kon t i n c n l a koji je nestao
u Atlantskom okeanu."
I onda sam govorio o tome: "U stvari nije bilo sedam akri ve scdall1llJ 'sl . To veliko,
drevno, ezoterino znanje je izgubljeno, ali drutvo prosvetljenih mJjsl Clra jo postoji, i

ju
ima
da
o
jen
vol
doz
je
i
ljud
ini
olic
nek
o
sam
o,
tv
dru
o
in
ter
ezo
vrlo
,
vrlo
je
To
.
jo del uje
neki kontakt sa njim a; to zna nje se dri kao pot pun a tajna."
a
tv
dru
k
dni
dse
pre
je
a
ond
I
.
gao
mo
sam
e
koj
lice
mis
bes
e
gu
mo
sve
I govorio sam
to
sve
za
I
.
dim
ena
izn
se
da
red
ne
me
na
bio
je
a
Sad
u."
tv
dru
tom
o
o
sam
"u
rekao:
rano
ta
ko
ova
a
tv
dru
og
tajn
tog
nje
zna
je
da
put
i
prv
po
ovo
je
da
je
ao
rek
ao,
rek
sam
zotkriveno.
vam
sam
o
nog
"M
o:
isa
nap
ak
je
mi
ek
ov
an
jed
.
ma
pis
u
sti
mi
da
ela
po
su
I ond a
tog
n
la
sam
ja
jer
,
ima
zof
teo
g
kru
i
in
ter
ezo
i
nj
tra
unu
taj
li
avi
dst
pre
ste
to
an
val
zah
drutva, i mogu da pos ved oi m da je sve to ste rekli pot pun o tano."
Im a ljud i kao ovi koji sam o ekaju da veruju u bil o ta, jer to je verovanje bes mis le
a
ond
o,
in
log
to
ne
je
ako
jer
je
je
tni
ova
ver
,
nije
urd
aps
to
je
.
nije
va
je
nije , izgleda da
nem a sum nje da se veruje u to.
Vi ne verujete u Sun ce, ne verujete u Me sec . Ne verujete u teo riju relativnosti, ili je
o
Nik
e.
reb
pot
a
nem
;
ciju
vita
gra
u
te
uje
ver
Ne
.
nja
ova
ver
e
anj
pit
nije
to
ne;
razumete ili
o
nel
to
ne
je
kad
o
sam
no
reb
pot
je
nje
ova
Ver
je.
o
in
log
rije
teo
ne
nau
u
uje
ne ver
gi no, neto krajnje aps urd no, stavljeno na razmatranje .
ja
mo
,
um
urd
abs
a
qui
do
cre
no:
urd
aps
to
je
jer
a
Bog
u
em
ruj
"Ve
ao:
rek
je
Ter tul ijan
vera je apsurdna."
i
est
izv
pro
a
vam
u
e
ne
o,
in
log
o
jak
nje
ova
ver
je
o
Ak
na.
urd
aps
su
Sva verovanja
verovanje. Tako ljudi idu sa izmiljanjem stvari.
ovek je u osnovi kukavica, ne eli da ispituje. A ne eli ni da kae: "ja ne znam."
Predsednik teozofskog drutva koji je rekao: "uo sam o tom drutvu" - ne moe da
kae da ne zna, nema toliko hrabrosti. Da bi se prihvatilo neznanje potrebna je hrabrost.
Prihvatanje da ne znate je poetak pravog znanja. Nastavljate da verujete, jer ima rupa
u vaem ivotu koje moraju da se ispune, a verovanje je lako dostupno.
Na zemlji ima trista religija. jedna istina, a trista religija? jedan Bog a trista religija?
Jedno postojanje a trista religija? A ja ne govorim o sektama - jer svaka religija ima na
desetine sekti, a tu su i pod sekte sekti, i to ide dalje i dalje. Ako izbrojite sve sekte i pod
sekte, onda bi bilo tri hiljade, ili ak i vie.
Kako moe tako mnogo verovanja, meusobno kontradiktornih, da bude? Ljudi
imaju odreenu potrebu - potrebu da se ne pokau kao neznalice. Kako da ispune ovu
potrebu? Sakupe nekoliko verovanja. I to je verovanje apsurdnije, pokazujete se kao
obrazovaniji, jer niko drugi ne zna za njega.

I
,

K
J
I
G

;8

Ima ljudi koji veruju da je zemlja uplja i da unutar zemlje postoji civilizacija. Sad,
ako neko tako kae vi to ne moete da poriete; ne moete to da prihvatite, ali na kraju
morate to paljivo da sluate. A to slui svrsi, svako eli da ga paljivo sluaju. I jedna
stvar je sigurna, taj ovek zna vie od vas. Vi ne znate da li je zemlja uplja ili nije; taj o
vek zna. I ko zna? Moda je on u pravu. On moe da sakupi hiljadu i jedan dokaz; moe
da raspravlja o tome, moe to da iznosi na takav nain da vi morate bar da utite ako se
ne slaete.
Vernici, vernici i vernici - ali gde je istina? Ima tako mnogo vernika, ali gde je istina?
Ako je Don Lili u pravu, onda bi svet bio prepun istine, nailazili bi na nju svuda. Svako
bi imao istinu, jer svako je vernik. Ne, sve je to besmislica.
On kae: "Ono u ta um veruje to je istina ili postaje istina." Ne ono u ta um veruje
nikada nije istina, jer istini nije potrebno verovanje. Verovanje je prepreka za istinu. I ona
u ta um veruje nikada ne postaje istina, jer istina ne postaje, ona postOji, ona ve jeste.
Treba da je vidite - ili moete da nastavite da je izbegavate, ali ona je tu. Nita joj se ne
moe dodati, ona je veno tu.
A najbolji nain da se izbegne istina je verovati. Onda ne morate da je pogledate. Oi
vam postaju pune verovanja, verovanje deluje kao praina na oi. Postajete zatvoreni u
sebe, verovanje postaje zatvor oko vas. Verovanje vas zatvara; onda ivite bez sebe u po
stojanju bez prozora, i moete da nastavite da verujete u ta god hoete. Ali upamtite to
je verovanje, a verovanje je la.
Dozvolite mi da kaem da ak i kada vam se kae istina, ne verujte u nju! Istraite,
ispitajte, tragajte, eksperimentiite, iskusite: ne verujte u nju. ak i kad vam je saoptena
istina, ako verujete u nju, pretvarate je u la. I verovana istina je la, verovanje pretvara
istinu u la.
Verujte u Budu i verujete u la. Verujte u Hrista i verujete u la. Ne verujte u Hrista,
ne verujte u Budu, ne verujte u mene. ta kaem, sluajte paljivo, inteligentno, eksperi
mentiite, iskusite. I kada ste iskusili, da li ete trebati da verujete u to? Vie nee ostati
sumnje, pa kakav je smisao verovanja? Verovanje je nain za potiskivanje sumnje: sum
njate, zato vam je potrebno da verujete.
Stena verovanja gui izvor sumnje.
Kad znate, znate! Znate da je to tako; tako da nema preostale sumnj '. Vae iskustvo
je isteralo svu tamu i svu sumnju. Istina jeste: puni ste toga. Istina nilld I I stvara verovanje.

Kako doi do istine? Odbacivanjem svih vrsta verovanja. I upamtite, kaem svih vr
sta - ukljuujui i verovanje u mene. Iskusite me, poite samnom, dajte da podelima to
sam video, ali ne verujte, ne urite. Ne kaite: "U emu je, sada, stvar? Oo je video, i za
mene je ostalo samo da verujem". Ono to sam video ne moe postati vae iskustvo ako
ga vi ne vidite. A to je iskustvo istine koje vas oslobaa od neznanja, od okova, od jada.
Ne oslobaa vas vera, ve istina.
Isus je govoriO: "Istina oslobaa." Ali kako doi do istine? To nije pitanje verovanja,
ve pitanje meditativnosti. A ta je meditacija? Meditacija je potpuno pranjenje vaeg
uma od svih verovanja, ideologija, koncepata, misli. Samo u praznom umu, kada na ogle
dalu nije ostalo praine, odraava se istina. To reflektovanje je blagoslov.
Poslednje pitanje:
Voljeni Oo, mnogo ti hvala upravo za ivot. Sve divne tehnike vie nisu dobre. Ja'
e odbaciti um i tehnike takoe. Plaim se da e me poslati nazad u pakao.

Sarve, tehnike nisu nikada ni od kakve koristi. Tehnike nikad nisu bile nita dobro,
ali jo uvek slue svrsi. Svrha je negativna. Ako ima trn u nozi potreban ti je drugi trn
da ga istera napolje. Jednom kada je prvi trn izvuen drugim, ne stavljaj drugi nazad u
ranu samo iz zahvalnosti. Baci oba! Drugi trn je isto toliko trn kao i prvi, ne razlikuju se
po osobinama.
Poto je va um tako pun smea, treba vam neto da to izbacite napolje. Ali ta god
e to izbaciti napolje, smee je na svoj nain; isto je. Otrov je potreban da bi se unitio
otrov. Ne prianjajte uz drugi otrov, mislei da je to lek; ne posveujte se drugom otrovu.
Dobro je kad kae: "Sve divne tehnike vie nisu dobre."
Nikada nisu bile. Ali one jo uvek slue svrsi, jer ovek ivi u takvoj gluposti, da mora
da bude izvuen iz nje. I upamti, tvoje lai, tvoja verovanja, tvoje neznanje, moraju nekako
da budu odbaeni; neki naini i sredstva moraju da se izmisle. Jednom kada je tvoj um
odbaen, videe svu besmislenost svih tehnika. Onda e shvatiti da nikada uopte nisu
ni bile potrebne.
Ali nemoj da pone da pria drugima, jer ima mnogo ljudi koji mogu da ih odbace
od samog poetka, videi da nisu potrebne zato onda da se mue? One jesu potrebne,
mada doe vreme kada moraju da se odbace. Koristite ih i odbacite ih. Sve tehnike su kao

K
Nj
I
G
A
M
U
D
R
O
S
T
I
...

)0

lestve: kada se popne uz lestve i dospe na gornji sprat, ne treba da se gnjavi sa njima,
moe da ih odbaci.
U stvari njih treba odbaciti. Zadravanje moe ukazati na neto nesvesne elje u
vama da se vratite nazad; elite da zadrite lestve za sluaj da odluite da se vratite sta
rom smeu. Lestve mogu da pomognu i na taj nain takoe. Lestve su neutralne - mogu
da vas prenesu na gornji sprat, mogu da vas vrate nazad dole u staro stanje. Ali lestve ne
mogu da vas usmeravaju.
U stvari, u trenutku kada ste se popeli uz lestve, iskoristili ste ih i dos peli u drugaiji
stepen ivota, razliiti stepen razumevanja, odbacite lestve trenutno, pre nego to po
nete da prianjate uz njih.
Tako, dobro je da misli da tehnike vie nisu dobre.
" ... "ja" e odbaciti um i tehnike takoe."
Ako tehnike vie nisu dobre, Sarve, gde je um? I ako je um jo tu da bude odbaen,
onda molim te ne uri: tehnike jo imaju malo delovanja da ispune.
Nee biti u stanju da odbaci um. Ko si ti sem uma? Ko e odbaciti um, ko e dati
da um otpadne? Ti nisi jo; znae sebe tek kad um bude odbaen. Kad um nestane, zna
e ko si ti. Pre toga, ne zna. To samo um razmilja o odbacivanju uma. Um je veoma
suptilan, vrlo lukav; moe da nastavi da se igra novih igara. Moe da kae: "Da, to je tako
lepo odbaciti um." A to je jo uvek um. I um moe da kae: "Nema potrebe ni za kakvom
tehnikom, Sarve. Moe lako da me odbaci - to je do tebe."
Um izvodi veoma suptilan trik. Pomae ti da prvo odbaci tehnike, a onda um misli:
"Videemo - videemo da li moe da me odbaci!"
Ako je to stvarno bilo shvaeno - da tehnike vie nisu korisne - to je sinonim za
shvatanje da je um odbaen. One znae istu stvar: znati da tehnike nisu vie potrebne,
nisu vie korisne, to znai videti da um vie nije tu. Um je metod, um je tehnika. Um ne
moe da postoji bez tehnika, tehnike ne mogu da postoje bez uma; oni idu skupa. To su
dva aspekta iste energije.
I kae: "Bojim se da e me poslati nazad u pakao."
Ako su tehnike zaista odbaene, nema vie naina da se vrati nazad u pakao. ak i
ako ja elim da te poaljem, ne mogu. Tehnike su potrebne da bi se otilo u pakao. Teh
nike su potrebne da bi se izalo iz pakla, tehnike su potrebne da bi se ulo u pakao, ali
nikakva tehnika nije potrebna da bi se otilo na nebo. Kada si izvan pakla, na nebu si.
Tako celo pitanje je kako biti izvan pakla? Izvan pakla je nebo. Ne bo nije neko mesto
gde treba da ode, inae bi bile potrebne tehnike, bile bi potrebne staze i putevi . Nikakve

a
ond
lu,
pak
u
si
ako
Ali
ao.
u
pak
e
vod
,
evi
put
svi
ze,
sta
Sve
ni.
reb
pot
u
nis
evi
put
i
ze
sta
mo ra da koristi iste staze i puteve da se vrati.
pa
o,
isli
izm
da
ika
ek
ov
je
e
koj
la
abo
par
ih
lep
naj
od
nu
jed
am
ri
isp
ti
da
li
Do zvo
d
plo
eli
poj
su
a
kad
ku
nut
tre
U
.
nja
Zna
eta
Drv
sa
uku
jab
eli
poj
Eva
i
rabolu kako su Adam
e
,
vi
tni
mr
bes
u
nis
e
vi
u,
raj
u
u
nis
e
vi
i
On
d.
pa
i
itn
ob
prv
su
li
pa
ja
an
sa Drveta Zn
nis u u venosti; izgubili su kontakt. Sta se dog odi lo? Stvoren je um .
jeli
po
su
a
kad
ku
nut
tre
u
;
um
ara
stv
a
anj
Zn
eta
Drv
sa
ti
jes
le.
abo
par
je
To je zna en
m
isto
i
,
stu
me
m
isto
na
k
uve
jo
su
Eva
i
am
Ad
n.
ore
stv
je
um
,
nja
Zna
eta
plo d sa Drv
,
jen
ubl
izg
je
raj
,
um
tu
je
a
kad
nom
jed
i
um
je
n
ore
stv
Ali
li.
oti
u
prostoru, nig de nis
i
rat
mo
e
a
Sad
.
itd
,
itd
rti,
sm
lu,
pak
o
ja
san
da
ne
po
i
san
u
ne
ek
pad
ov
zaboravljen.
da ispovrati plo d zna nja .
g
svo
iz
nje
zna
atio
ovr
isp
si
a
kad
nom
jed
a.
em
sist
g
svo
iz
um
e
ljuj
izb
Mo ra e da
oj

cel
eje
sm
se
da

ee
po
I
u.
raj
u
si
da
ici
jen
in
i
u
dit
bu
pro
se
e
da
ena
izn
sis tem a,
de
nig
bio
i
nis
ada
nik
da
n,
sta
sve
no
re
sav
e
ta
pos
ti,
zna
e
jer
bes mis len ost i toga,
ov
otr
je
a
kad
a
Sad
r.
ma
ko
o
ima
i
pao
zas
si
o
sam
k;
uve
i
k
uve
,
bio
tu
si
ek
dru gde . Uv
izvan tvog sistema, komar je zavren.
ao,
pak
u
alje
po
te
da
e
mo
ne
o
Nik
na.
tre
g
ovo
a,
sad
avo
upr
na,
Ede
ti
ba
M i smo u
Sarve, sem zn an ja, sem teh nika, se m um a.
.
ati
shv
da
j
ua
pok
,
aci
odb
ta
bilo
da

uri
po
to
o
neg
Pre
e.
um
Pokuaj da raz
ne
e
um
i
i
tat
nes
e
e
nik
teh
i
iji,
ljiv
nic
pro
iji,
ljiv
pa
iji,
ezn
opr
i
tan
pos
ji,
sni
sve
Postani
i
zam
si
ga
o
sam
o,
bil
ni
e
nij
ga
ad
nik
ari
stv
u
la
pak
a
nem
da
on
stati ist og mo me nta . A
lja o. Sve je raj i uvek raj . Mi smo u Bogu, mi sm o Njegovi.
Dosta za danas.

p 'I z
I
o I A
,
I

L
E
D
NJ
A

I
I

1\
R
I

L
T I
K I
A

P
O
B
U
N
U

Prvo pitanje:
Voljeni Oo, pre nekog vremena, nou tokom spavanja, sanjao sam da sam na preda
vanju. Ujutro nisam mogao da se setim niega to si rekao izuzev fraze: "Poezija je
predaja." Od tada sam se pitao kakve veze ima poezija sa predajom, i obrnuto, i kako
poezija moe biti put kao ljubav, molitva i meditacija.

Deva Ria, poezija sadri sve: sadri ljUbav, sadri molitvu, sadri meditaciju, i
mnogo vie. Sve to je boansko, sve to je lepo, sve to te moe preneti u transceden
talno, sadrano je u poeziji.
Poezija nije samo poezija: poezija je ista religija. Poezija znai stanje bia gde se
um vie ne mea izmeu tebe i postojanja; gde je zajednitvo tebe i postojanja - direktno,
neposredno; kada si iznenada posednut celinom, gde nestaje kao odeljeni entitet i celina
poinje da govori kroz tebe, poinje da plee kroz tebe; gde postaje uplji bambus i ce
lina te preobraava u flautu.
Poezija je celina koja se spustila u deli, okean koji nestaje u kapi rose. Poezija je
u.do .
.
A kada koristim re poezija moj prst ne pokazuje na ekspira, Kalidasu. Oni su samo
delimino pesnici. Da, oni su spoznali odreene momente poezije, ali oni nisu pesnici.
Oni imaju par prosjaja kada su im vrata nepoznatog bila otvorena, imali su pristup naj
dubljim izvorima ivota, ali ti trenuci su bili samo pokloni nepoznatog. Oni nisu nita
znali kako da dospeju dotle, oni nita nisu znali kako je celina dola do njih. To je bilo
gotovo stanje nesvesti. To se desilo u snu, kao to se to desilo tebi u snu. Oni su bili sneV
vaC!.

f(

NJ
I

A
M
U
D
R
O
S
T
I
...

;4

Svi takozvani veliki pesnici, veliki slikari, muziari, skulptori, su bili snevai. Da, imali
su nekoliko prosjaja u svojim snovima: neto je prokapalo, tu i tamo zrak svetla je bio u
stanju da proe kroz barijeru sna, i ak je taj jedan zrak dovoljan da stvori ekspira ili
Kalidasu. Ali ja ne ukazujem na to.
Kada kaem poezija, mislim na ono to protie kroz bude. To je prava poezija. Buda
nije sneva, Atisha nije sneva, ako su neto, oni su probueni ljudi. Snovi su nestali, is
parili. Nije kao sa nesvesnima, kojima samo doe prosjaj istine, posedne ih, a onda ih
ostavi praznim, iskorienim, iscrpenim...
Obian pesnik se prosto nada, na trenutak nije na zemlji, ali samo na trenutak, a
onda je ponovo na zemlji.
Buda ima krila - on se ne nada. Zna kako da ode do najdalje zvezde. Zna put da prie
nepoznatom, ima klju da otkljua bravu tajanstvenog. On je gospodar. I onda neto pone
da protie kroz njega to nije njegovo. On je samo medijum, posednut je. Tada ta god
kae to je poezija, ili, ako uti, njegova utnja je poezija. Njegova utnja ima strahovitu
muziku u sebi; nije vano da li on govori ili ne. Govorei, on govori poeziju; ne govorei,
on ostaje poezija. Okruen je poezijom: hoda u poeziji, spava u poeziji, poezija je njegova
sama dua, to je sutina njegovog bia.
Kako se poezija deava? Deava se u predaji, deava se kada deo sakupi dovoljno
snage da se prepusti celini, kada kap rose sklizne u okean i postane okean . Predaja je
veoma paradoksalno stanje: sa jedne strane nestane, sa druge strane pojavljuje se po
prvi put u svojoj venoj slavi; u svom viedimenzionalnom sjaju. Da, kap rose je nestala,
nestala zauvek, nema vie naina da se povrati, da se vrati natrag. Kap rose je umrla kao
kap, ali u stvari je postala okean, postala je okeanska. Jo uvek postoji, vie ne kao kona
an entitet, ve kao neto beskonano, bez obala, neogranieno.
To je znaenje mita o feniksu. On umire, potp uno je spal jen, sveden na pepeo, i ond a
izne nada ponovo se raa iz pepela - uskrsnue. Feniks predstavlja Hris ta: raspee i uskr
snu e. Feniks predstavlja Bud u: smr t ega, i novo roenje u potp uno m odsu stvu ega. On
pred stavlja sve koji su sazn ali: znati zna i biti feniks. Umr ite takvi kakvi sl , da bi mogli
da bud ete ono to stvarno jeste ! Umrite u svoj svojoj neau tentino sti, lan osti, odvoje
nosti od postojanja.
Mi nastavljamo da verujemo da smo odvojeni. Nism o, ni za tre n u t a k. U p rkos vaeg
verovanja, vi ste jedn o sa celi nom . Ali vae verovanj e moe da vam napr avi non e more;
obavezno ih ini. Verovati: ..Ja sam odvojen" zna i stvoriti strah.

Ako ste odeljeni od celine, nikada se neete osloboditi straha, jer celina je tako ogromna a vi tako mali, tako siuni, tako atomski, i neprestano treba da se borite sa celinom
da vas ne apsorbuje. Morate neprestano da budete na oprezu, na strai, tako da vas okean
ne bi prosto uzeo. Morate da se zatitite iza zidova, zidova i zidova. Svi ti napori nisu nita drugo do strah. I neprestano ste svesni da vas smrt stie i smrt e unititi vau odvo
jenost. To je sve to je smrt: smrt je celina koja trai deli nazad. A vi se plaite d, e smrt
:
doi i da ete umreti. Kako iveti dugo? Kako postii neku vrstu besmrtnosti? Covek to
pokuava na mnogo naina. I mati decu je jedan od naina, zbog toga neprestani poriv da
se imaju deca. Koren te elje da se imaju deca uopte nema nikakve veze sa decom, ima
veze sa smrcu.
Znate da neete moi da budete ovde zauvek, ma kako pokuavali, neete uspeti,
znate to, jer milioni nisu uspeli, niko nikad nije uspeo. Nadate se uzalud. Onda naite
neki drugi put. Jedan od najjednostavnijih naina, najdrevniji put, je imati decu: neete
biti ovde, ali neto vae, deo vas, vaa elija, nastavie da ivi. To je posredan nain da se
postane besmrtan.
Sada nauka pronalazi mnogo sofistiCiranije naine - jer dete moe da lii pomalo na
vas, ili moda nee uopte liiti na vas, i bie samo malo slino vama: za njega nema
stvarne potrebe da se pojavi tano kao vi. Tako je nauka sada pronala naine da vam
napravi dvojnika. Neke od vaih elija mogu da se sauvaju, i kada umrete, dvojnik moe
da se stvori iz tih elija. I dvojnik e biti sasvim kao vi; ak ni blizanci nisu toliko slini.
Ako bi sreli svog dvojnika bili bi iznenaeni: bio bi tano kao vi, potpuno kao vi.
Sad oni kau da bi zbog sigurnosti, dvojnik mogao da se stvori dok ste ivi, i dvojnik
bi mogao da se dri duboko zamrznut, tako ako se desi neka nezgoda, ako umrete u au
tomobilskoj nesrei, moete odmah da budete zamenjeni. Vaa ena ne bi nikada mogla
to da primeti, vaa deca nikada ne bi saznala da je ovaj tata samo jedna imitacija, jer bi
on bio ba kao vi.
.
ovek je takoe, pokuao i druge naine, mnogo sofistiCiranije od ovog. Pisanjem
knjiga, slikanjem, komponovanjem velikih sinfonija: vi ete otii ali muzika e ostati; vi
ete otii ali va potpis e biti tamo na knjizi; vi ete otii, ali skulptura koju ste napravili
bie tamo. To e podseati ljude na vas, nastavi ete da trajete u njihovim seanjima. Ne
ete moi da hodate po zemlji, ali moi ete da hodate u seanjima ljudi. To je bolje nego
nita. Postanite slavni, ostavite neke tragove u istorijskim knjigama - naravno to e biti
samo fusnote, ali jo uvek, bolje ita nego nita.
,

Covek je ?okuao, unaz d kroz vekove, nekako da ima neku vrstu besmrtnosti.
NJ Strah od smrti Je tohkl, progom vas celog vaeg ivota.
odvojenosti,
strah
od
smrti
nestaje.
Zbog
toga
sam
trenutku
k
U
da
odbacite
i
eju
o

I
.
i
onda
uopte
ne
to
stanje
naJParadosalm
zva
l0m
predajom.
Umrete
po
svojoj
volji
?
.
G
mozete da umrete, Jer cehna mkada ne umire, samo se njeni delovi zamenjuju. Ali ako
A postanete Jedno .sa celinom, iveete zauvek: poi ete iznad roenja i smrti.
To Je tragaJe za mrva.nom, prosvetljenjem, mokom, Boijim kraljevstvom - stanjem
se
ispuni
je
zaista
zastrauju.
Uslov
je:
prvo
treba
besmrtnostI.
Ah
usl
ov
k
O
J
treba
da
M
.
.
umrete
kao
od
da
oJen
entitet.
U
tome
je
sva
predaja:
umreti
kao
odvojeni
entitet
umreti

U
a eo. A u stvan tu nema Z?og .ega da rinete, jer niste odvojeni, to je samo veovanje.
D
a o a. samo verovaJe mlre, VI ne. To Je samo miljenje, jedna ideja.
T? Je kao da ste vldel. konopac u mraku, i mislite da je to zmija. Pobegnete od zmije
R
I
s
"Ne
boj
se.
Vi
u
strasnom
strahu,
tesucI
e,
preznojavajui
se.
onda
neko
doe
i
kae:
O
.
d
po
danu,
I
znam
Jako
dobro
da
o
sam
t
je
to
samo
konopac.
Ako
mi
ne
veruje
ihi pa'

?
S
ss/ko, POI sam om! Pokazau ti da je to samo konopac!"
T
. . .I 'O J ono sto su bude radil unaz d kroz vekove: ,,/hi passiko, poi samnom! Doi
I .Id\.I. Om uzm.u konopac u ruke I pokazu vam da je to samo konopac, kao prvo zmija tu
I
.. mje mkada .m bila. Sav strah nestaje, poinjete da se smejete. Poinjete da se sm jete sebi
ka ste bih glupI: Pob gli ste od neega to, kao prvo, nikada nije postojalo! Ali postojal
to I I ne, one kapI .znoJ su bile stvarne; strah, drhtanje, ubrzano kucanje srca, pritisak
krVI - sve te stvan su bile stvarne.
Nerealne stvari mogu da pokrenu realne stvari, upamtite to. Ako mislite da su one
st:'rne, one za as delu! kao stvarnost - samo za vas. To je stvarnost sna, ali moe da
utice na vas, moze da utice na ceo va ivot, ceo va ivotni stil.
ega.
ren
Ne?:a
U
ku
kada
postanete
malo
oprezniji,
osetljiviji,
svesniji,
uopte
ne
:

,cet nacI ego. To ce biti konopac koji ste pogreno smatrali zmijom ' nigde neete nai
zmiJu.
S rt n: postojC smrt ije stvarna. Ali vi je stvarate: stvarate je pravei odvojenost.
:redaJa znacI oba:l.vanJe Ideje o?vojenosti: smrt automatski nestaje; nema vie straha,
I cela roma va? eg zivota se menja. Onda je svaki trenutak tako kristalno ist' isto za
do.oIJvs.tvo,. reca, blaenstvo. Onda je s.vaki trenutak venost. I iveti na taj na in je po
zIJa, zletz tena u tren; .bez. ega: ? Je pozeja; iveti bez ega je milost, muzika; iveti
ez ea J zlvetl, stvarno zlvetl. Taj ZiVOt zovem poezijom: ivot osobe koja se predala
postoJanJu.
\(

a
t
ni
e
et
aj
d
re
p
e
n
i
v
,
ju
n
ja
to
os
p
e
at
d
re
p
se
a
ad
k
:
im
v
o
n
o
p
a
d
e
it
ol
v
oz
d
,
I upamtite

re
p
,
ju
zi
ilu
u
n
d
je
e
et
aj
d
re
p
o
n
v
ta
os
n
d
je
,
ao
is
m
za
u
n
la
e
et
aj
d
re
p
o
n
v
ta
stvarno. je d nos
o
t
o
on
i
u
aj
d
re
I
p
.
m
o
b
so
sa
i
al
im
te
is
n
ad
ik
n
vo
pr
ao
k
o
t
to
e
n
e
et
aj
d
dajete maju. Pre
e.
at
im
o
t
og
on
e
at
av
op
ok
d
se
i
v
e
nemat
u
p
o
k
ta
u
en
tr
i
ik
el
v
e
st
je
i,"
it
b
u
ek
v
u
i
io
b
m
sa
ek
uv
e,
u
k
d
o
k
m
sa
a
"j
I zn at i d a:
a,
d
"
a,
en
or
k
ez
b
am
is
n
,
en
u
ot
am
is
n
i,
n
ra
st
o
p
je
ta
os
ko
o
ek
n
am
is
n
a
"j
a:
tanja. Znati d
a
T
.
o
n
ir
m
i
o
h
ti
o,
n
oj
ok
sp
je
ta
os
p
e
sv
"
i,
en
m
a
ad
p
ri
p
je
n
ja
o
st
o
p
i
ju
n
ja
o
"pripadam post
mirnoa je predaja.
i
V
.
to
e
n
e
et
aj
d
re
p
vi
a
d
ao
k
u,
av
st
d
re
p
u
lo
a
m
eo
v
a,
m
eo
v
m
va
e
aj
d
a
Re predaj
o
n
je
el
od
d
to
e
n
te
je
u
ac
b
od
no
av
st
o
n
d
je
,
n
sa
e
et
uj
ac
b
od
o
n
v
ta
os
n
d
je
e,
et
nita ne predaj
to je stvorilo drutvo.
re
p
k
ve
o
je
ad
k
i
ak
C
u.
v
t
ru
d
u
i
n
u
p
is
a
d
je
ci
k
n
fu
e
en

re
od
a
im
,
an
eb
tr
E g o je po

zi
eg
ije
n
o,
n
is
or
k
to
e
n
o
m
sa
to
je
a
d
sa
i
al
a"
"j

re
ti
is
or
k
a
d
lja
v
ta
as
n
,
puten Bogu
e
m
le
b
ro
p
ila
or
v
st
o
n
b
re
ot
ep
n
i
b
a
b
re
ot
p
eu
n
r
je

re
ti
is
or
k
e:
ij
n
n
o
a
d
a
n
stencija ln o . Z

u
om
k
e
te

jo
e
i
B
!
a
u
og
m
ije
n
e
v
a
n
O
.
m
o
u
og
em
n
iju
ac
ik
n
u
om
k
i
b
ila
n
drugima, ui
,
vo
st
ed
sr
to
je
a
d
e
at
zn
ko
A
.
vo
st
ed
sr
o
n
je
el
d
o
d
o
n
d
je
o
m
sa
je
to
o,
ak
T
a.
im
d
nicirati sa lju
ve
ak
ik
n
i
av
pr
e
n
ad
ik
n
to
m
va
a
d
on
o,
ln
ja
ci
en
st
zi
eg
ta
i
n
i
al
o,
n
is
or
k
,
ti
is
or
k
dodeljeno, iz
probleme.
ti
o
t
to
e
n
,
to
e
n
i
id
v
a
d
io
ol
v
oz
d
je
ti
n
sa
,
as
a
n
a
d
le
g
u
a
d
ao
d
je
ti
n
Ria, sa
o
eg
e
i
v
je
m
u
i
n
es
Sv
a.
av
e
d
ad
ek
n
o
p
se
To
.
an
d
u
b
si
k
o
d
o
n
je
ol
v
oz
d
o
il
b
i
b
moda n e
o;
n
es
sv
o
m
sa
i
u
a
d
e
o
m
vo
t
ru
D
o.
n
es
v
es
n
u
e
ir
d
ro
p
e
n
ad
ik
n
o
eg
o,
n
d
le
ig
istian, o
e.
ag
sn
e
sv
iz
se
e
d
u
tr
a

jo
e
n
drutvo n e moe da ui nesvesno,trbuardeemda ue nesvesno. I naalost uspevaju. Ue lju d e
N aroito u Rusiji se mnogo
ji
si
u
R
u
a,
d
Sa
t.
es
sv
od
p
a
va
je
u
el
d
;
je
u
el
d
e
n
e
i
v
t
es
sv
a
va
e
at
av
sp
k
o
D
.
u
d o k spavaj
je
to
i,
d
ra
u
se
a
d
e
o
m
To
.
u
aj
av
sp
ok
d
i
d
u
lj
ju
n
e
u
u
te
en
im
er
sp
ek
e
ik
el
v
e
d
ra
naroito,
ve uraeno.
e.
o
su
se
a
d
i
at
or
m
ije
ac
er
n
ge
e
u
d
u
b
e
a
im
oj
k
sa
ti
os
n
as
op
ih
ik
el
v
od
a
n
d
je
To je
in
tu
a
d
on
u,
aj
av
sp
ok
d
e
d
lju
e
u
a
d
u
g
o
m
e
oj
k
e
ic
v
ra
sp
m
o
b
so
sa
u
aj
im
ri
a
ti
Ako p o li
kad nee biti mogunosti za p o biu nnuit.i d a postane komunist, Katolik, H indu, Budist, H ri D o k osoba spava, moete u i u njenoj podsvesti, ona nee biti sposobna d a ode
anin, M u sliman, i zato to e toseb itoslobodi toga, je r je podsvest devet puta snanija od
iznad toga. N ee biti u stanju d a da: jedna desetina vaeg u m a je svesna, devet desetina
svesti. Svest je samo vrh sante le
v

K je nesvesno. Ako politiari mogu da dospeju do podsvesnog onda je oveanstvo osueno.

NJ Onda e deca biti uena dok spavaju. ak ni san nee biti va i privatan; ak ni san nee
bit
i
li
na
stvar; bie u vlasnitvu drave. Nee vam ak biti dozvoljeno da sanjate privatne
I
sn
ov
e,
dr
av
a
e
od
lu
iti
ko
je
sno
ve
sm
ete
da
sanjate - jer moete da sanjate neke anti
G
ravne snove, a drava ne srne da ih do pusti. Vaim snovima se moe manipulisati, va
A som podsveu se moe manipulisati, ali na sreu to se jo nije desilo.
Vi moete biti po sle dn ja generacija koja ima mogunost da se pobuni. I ako se ne
M po bu nite, moda vie nee biti prilike, oveanstvo moe da bu de svedeno na ivot sli
a
n
ro
bo
tim
a. Zato pobunite se dok jo im a vremena! Mi sli m da nij e ostalo mnogo vre
U
en
a,
mo

da
s
mo
ov
aj
p
eo
sta
li
de
o
ve
ka
,
:
ov
ih sledeih dvadeset - dvadeset pe t go
:

D
dm a. Ako covecanstvo moze da se po bu ni u tih sledeih dvad es et pet godina, to je po
R sle dn ja ansa, inae lju di e biti potpuno nemoni za to, nji hova podsvest e vlada
ti
O njima. Do sada, dr u tvo je bil o sposobno da zagadi samo va svesni um - kroz obrazo
S vanje, crkvu, kroz propagandu - ali sa mo va svesni um; vae podsvesno je jo uvek
T slobo dn o.
Mn
og
o
e
e
se
de
av
a
da
ste
blie istini, blie stvarnosti, kada ste u dubokom snu.
I To je jako udno, ne bi trebalo da bu
de
tak
o;
tre
ba
lo
bi
da
ste
bli
e
stv
arn
ost
i
ka
da
ste
T
bdni. li va : bu no s :anje nije vie vae, ono je Hindu, Hriansko, Muslimansko, nije
.
Ise
va
s
,
dr
us
tvo
Je vec delovalo na njega, uplelo se sa njim, izobliilo ga. Ali podsvest
v :
Je JOS vasa.
'
Zato su pSihoanalitiari postali zainteresovani za vae snove, jer u snovima ste isti
niti. U snovima ste manje lani, u snovima sve cenzure drutva nestaju. U vaim snovima
kazujete stvari kakve jesu, videi sebe kakvi jeste. U trenutku kad se budite, poinjete da
se pretvarate. Vae bu dn o stanje je dugo, dugo pretvaranje.
Stoga je san tako relaksiraju, jer neprestano biti na oprezu i govoriti stvari koje se
oekuju davbudu reene, i raditi stvari koje drutvo oekuje da se urade, zamorno je, vrlo
zamorno. Coveku je potrebno da padne u dubok san, svaki dan po osam sati, da bi se
?slobo io toga, da bi bio ponovo prirodan, da bi zaboravio drutvo, komar i pakao koji
Je stvOrIO.
S
ste
op
rez
ni
!
i,
to

ste
p
lj
ivi
ste slobodniji od ogranienja drutva i njego

.vIh prItIsaka, onda ce samo vasem telji,uto

biti potreban san, i ak u vaem sn u nastavie se
jed na donja struja svesnosti. Vaem um u nee biti potreban san; kod njega ne postoji
68
stvarna potreba za snom, to je stvorena po treba.
v

Kada je va um ist, neogranien, slobodan, bie sve manje, i manje potrebe uma za
snom. I onda se deava udo: ako moete da ostanete budni ak i dok telo spava, sazna
ete po prvi put da ste odvojeni od tela. Telo spava a vi ste budni: kako da budete u iden
titetu, kako da budete jedno? Videete razliku; razlika je tako velika.
Telo pripada zemlji, vi pripadate nebu. Telo pripada materiji, vi pripadate Bogu. Telo
je grubo, vi niste. Telo ima ogranienja, roeno je i umree, vi nikada niste roeni i nikada
neete umreti. Ovo postaje vae vlastito iskustvo a ne vera.
Vera je orijentisana na strah. Vi bi voleli da verujete da ste besmrtni, ali vera je samJo
e
ono
,
vas
iz
e
isti
ono
ije:
ga
dru
vim
sas
je
stvo
Isku
lja.
spo
o
jen
obo
o,
lan
to
vera, ne
.
lll
nje,
vae vlastito. l od trenutka kad bud ete znali, nikada nita nee uzdrmati vae zna k znati
uve
jo
ete
vi
ali
,
vas
tiv
pro
biti
e
mo
t
sve
Ceo
nje.
zna
e
va
titi
uni
e
mo
ta ne
.
toji
pos
da
ti
zna
ete
vi
ali
,
toji
pos
ne
a
du
da
i
re
e
mo
t
sve
Ceo
.
tela
od
i
liit
raz
ste
da

ru
otv
o-p
sam
je
stvo
isku
jer
iti
sme
se
ete
vi
ali
a,
Bog
a
nem
da
i
re
e
mo
t
sve
Ceo
jue, ono je samo-dokazujue.
.
.
Ria tvoj san moe biti veoma znaajan. Ono to nisi dozvolio svojoj budnoj svestI,
ispl ivalo je u tvojoj svesti sanjanja. Zrak svetla je uao u tebe.
Na Zapadu, pre Frojda, bud na svesnost je sm atrana za jed inu svesnost; to nijer na
se
stva
na
jed
,
dna
vre
kao
ena
va
prih
ja
van
spa
st
sve
je
da
ma
jda,
Fro
le
pos
i
ak
ku
Isto
k riva
jo nije dogodila: san bez snova se jo ignorie. Na Istoku nije tako. lst.ok je uvevaz
tao bud nu svest kao najpovrniju, svest sanjanja kao daleko dubljU I mnogo IjelIJu,poI
svest spavanja bez snova kao jo dublju, ak jo vaniju od svesti sanjanja. Zapadu
treban jo jeda n Frojd da predstavi spavanje kao najvaniji deo.
Ali Istok zna jo neto vie. Postoji to, etvrto stanje svesti. Ono se zove tu rija, jed i
je
nostavno "etvrto", nem a drugi naz iv. Turija zna i etvrto. Kada bud nost, sanjan
je
spavanje sasvim nestanu, oso ba je jed nostavno svedok. To ne moete zvati buda nilllk.m,akv
taj svedok nikada ne spava; ne moete to nazvati sanjanjm, jer kod svedok spava.I
snovi se nikad ne poj avlj uju ; ne moete to zvati spavanjem jer svedok nikada ne svetTo je vena budnost. To je bod iit a Atie, To je Hri stova svest, to je bud astvo, pro
'
ljenje.
.
.
Zato uvek budite paljivi. Bud ite paljiviji sa snovIma nego sa budIllm stanjem, opet
tra
bud ite paljiviji sa spavanjem bez snova nego sa sanjanjem. I upamtite da treba danem
gate za etvrtim, jer sam o je etvrto krajnje. Sa etvrtim ste stigli kui. Onda vie a
gde da se ide.

i
je
pre
zaboravio
kae
da
o
snu,
ali
se
ea
samo
jedne
fraze:
"Poezija
ve
ia

:
:
:
.
.
.
,
NJ ?aJa. TO Je sma sustma moga ucenJa. NajosnovnIJa stvar u mojoj poruci svetu je: poezija
I
obrnuto,
predaja
je
poezija.
predaja
Je
I
da
moji
sanjasini,
svi
ole
moji
sanjasini,
budu
kreativni
pesnici,
muziari,
h
b

.
.
G
shkan, vajan, I tako dalje i tako dalje. U prolosti, sanjasini svih religija su iveli jako ne
A k:eatlv lm io om. Bili su potovani zbog te nekreativnosti, i zbog te nekreativnosti
niSU n.d.odah nIkakv lepotu svetu. Bili su teret; nisu doneli nita rajsko na zemlju. U
des
stvan
ruktlvnI
budete
de
Jer
moete
biti
ili
kreativni,
ili
ste
prinueni
bIlI
su
da
:
M struktIvni.
. Ne mozete ostati neutralni; ili ete afirmisati ivot sa svim njegovim radostima'
U ili ete poeti da kudite ivot.
D
Prolo.st je bila dugi, dugi, produeni komar destruktivnih stanovita, negativnih
R zlvotnIh pn stupa. Ja vas uim afirmaciji ivota! Uim vas potovanju ivota. Ne uim vas
samo.odricanju ve radost!. Postanite pesnici! I kada kaem postanite pesnici, ne mislim
O da
treba
da
p
stanete
Sekspiri,
S
Miltoni
i
Tenisoni.
Ako
naiem
na
ekspira,
Miltona
i
VI

S TenI. na, onda bIh takoe rekao molim vas postanite pesnici - jer oni samo sanjaju o
T poezIJI.
I
etvrtom
stanju
svesti.
Svi
veliki
takozvani
pesnici
rava
poezija
se
deava
samo
u
.
su bIh samo sanjalice; bili su ogranieni u drugom stanju svesti. Proza ostaje ograniena
u prvom - budnoj svesti, a vaa poezija je ograniena u drugom.
govorim
je
mogua
samo
u
etvrtom.
Kada
postanete
potpuno
budni,
Poezij
kojoj
?
.
CI :tl, k.ada vIse nem uma, onda ta god uradite bie poezija, ta god uradite bie muzika.
A cak ako ne uradIte nita, poezija e vas okruivati, to e biti va miris, to e biti vae
samo prisustvo.
Ria,
si
me:
d
tada
se
pitam
kakve
veze
ima
poezija
sa
predajom,
i
obrnuto,
,
ao
p
?

.I kako poezIja moze

v bItI: staza kao ljubav, molitva meditacija."
Ljubav je staza, molitva .ie staza, meditacija je staza, jer su to putevi ka poeziji. Sve
sto vas odl B ?gu obaezno Je da vas vodi poeziji. Boiji ovek ne moe biti nita drugo
do pesnI .? c.: ?vatl, pesm , naravno vie ne svoju vlastitu: pevae Boiju pesmu. Dae
govor BozIJoJ tlsml, bIce onaj koji govori u ime celine.
im vas meditaciji: molitvi, y ubavi, samo zato to vas to vodi do centra. A centar je
poezIJa. To su sve putevI do poezIJe. Rastvoriti se u poeziji je rastvoriti se u Bogu i si
gurno bez predaje to nije mogue. Ako ostanete predugo, Bog ne moe da se desi. Treba
da budete odsutni da bi on postao prisutan u vama.
70
Umrite, tako da bi mogli da budete.
/(

v .

Drugo pitanje:
Voljeni Oo, u krajnjoj sam kon/uziji, dobro i loe su prestali da postoje. Nisam ni po
nosan, niti se stidim a opet sam oboje. Sve to sam postigao izgleda izgubljeno u magli,
rastvoreno zajedno sa mojim neuspesima. Oseam se kao dim, ali kroz dim narasta
ogromna tuga kao otar kamen sa barunastim prekrivom. Oo, ne mogu da sagledam
kraj tome - ili moda nema kraja? Da lije ekstaza nositi teret neistoe? Molim te, Oo,
daj mi sanjasu.

RonaIde Salomonsone, konfuzija je velika prilika. Problem sa ljudima koji nisu zbu
njeni je veliki - oni misle da znaju, a ne znaju. Ljudi koji veruju da im je jasno su stvarno
u velikoj nevolji; njihova jasnoa je samo povrna. U stvari ne znaju nita o jasnoi, ono
to nazivaju jasnoom je samo glupost.
Idioti su vrlo, vrlo jasni - jasni u smislu da nemaju inteligenciju da opaze konfuziju.
Da bi se osetila konfuzija potrebna je velika inteligencija. Samo inteligentni oseaju kon
fuziju; inae osrednji se kreu kroz ivot, smeei se, smejui se, skupljajui novac, borei
se za veu mo i slavu. Ako ih vidi osetie se pomalo ljubomornim; oni deluju tako si
gurno, ak izgledaju sretni.
Ako su uspeni, ako se njihov novac uveava i ako se uveava njihova mo, i ako nji
hova slava raste, osetie se pomalo ljubomornim. Ti si tako zbunjen a njima je sve tako
jasno u njihovom ivotu; imaju pravac, imaju cilj, znaju kako da ga postignu, i oni to spro
vode, oni ve postiu, penju se na lestvici. A ti samo stoji tamo, u konfuziji ta da radi,
ta da ne radi, ta je ispravno a ta nije. Ali to je uvek bilo tako, osrednji ostaju sigurni.
Samo je za inteligentnije da oseaju konfuziju, haos.
Konfuzija je velika prilika. Ona jednostavno kae da put nije kroz um. Ako si stvarno
zbunjen - kako kae: "Ja sam potpuno zbunjen" - ako si zaista zbunjen, blagosloven si.
Sada je neto mogue, neto neizmerno vredno, ti si na rul;>u. Ako si krajnje zbunjen, to
znai da um nije uspeo; sada um ne moe vie da ti obezbeuje bilo kakvu sigurnost.
Pribliava se sve vie i vie smrti uma.
I to je najvea stvar koja moe da se desi bilo kom oveku u ivotu, najvei blagoslov
- jer kad jednom vidi da je um zbrka, i da nema izlaska kroz um, koliko dugo moe da
nastavi da prianja za um? Pre ili kasnije morae da ga odbaci; ak i ako ga ne odbaci
on e otpasti sam od sebe. Konfuzija e postati tako velika, tako teka, da e otpasti od
puke teine. I kad um otpadne, konfuzija nestaje.

K
Ne mogu da kaem da e postii sigurnost, ne, jer to je takoe re primenijiva
NJ samo na um i svet uma. Kada ima konfuzije, onda moe biti i sigurnosti; kada nestane
konfuzija,
sigurnost
takoe
nestaje.
Ti
jednostavno
jesi - ist, ni zbunjen, ni siguran,
l samo jasnoa, prozirnost. l ta prozirnost ima lepotu, ta prozirnost je milost, to je izvan
G redno.
A
To je najlepi trenutak u neijem ivotu kada nema ni konfuzije ni sigurnosti. Covek
jednostavno jeste, ogledalo koje jednostavno reflektuje ono to jeste, bez usmerenja,
nigde
ne
ide,
bez
ideje
da
neto
radi,
bez
budunosti,
potpuno
u
trenutku,
straho
samo
M vito u trenutku.
U
Kad nema uma tu ne moe biti ni budunosti, ne moe biti programa za budunost.
D
Onda je ovaj trenutak sve, sve u svemu; ovaj trenutak je vae celo postojanje. Celo posto
janje poinje da se preobraava u tom trenutku, i trenutak postaje od ogromnog znaaja.
R
Ima dubinu, ima visinu, ima tajnu, ima intenzitet, ima vatru, ima neposrednost, zgrabi
O te,
poseduje
te,
transformie
te.
S
Ali ne mogu da vam dam sigurnost; sigurnost daje ideologija. Sigurnost nije drugo
T do krpljenje vae konfuzije. Zbunjeni ste. Neko kae: "Ne brini," i to kae vrlo autorita
l tivno, ubedi vas argumentima, sa zapisima, i zakrpi vau zbunjenost, prekrije je prediv
... nim prekrivaem - Biblijom, Kuranom, Gitom. l vi se oseate dobro, ali to je privremeno,
jer konfuzija kljua unutra. Niste se oslobodili, samo je potisnuta.
Zato ljudi prianjaju za verovanja, crkve, zapise, doktrine, sisteme miljenja. Zato
ljudi ulau tako mnogo u sisteme miljenja? Zato bi neko bio Hrianin ili Hindu? Za
to bi neko bio komunista - zbog ega? Postoji razlog, veliki razlog takoe. Svako je
zbunjen, i tako, potreban je neko da vas snabde sigurnou. To moe biti papa ili Mao
Ce Tung, Karl Marks, Manu ili Mojsije - svako e posluiti. l kad god su vremena velikih
kriza, svaka glupa osoba koja je uporna da vie, da se raspravlja, koja moe da se pre
tvara da je sigurna, postae va voa. Tako su Adolf Hitler, Josif Staljin i Musolini postali
vani ljudi.
Ljudi su se uvek pitali kako je Adolf Hitler bio u stanju da vlada velikom inteligen
tnom rasom kao to su Nemci? Izlazi paradoksalno da je ovek kao M a rt i n Hajdeger,
jedan od najveih mislilaca ovog veka, bio pristalica Adolfa Hitlera . uveni profesori
velikih nemakih univerziteta podravali su Adolfa Hitlera. Zato? Kako je to bilo mo
gue?
A Adolf Hitler je samo bio glupa osoba, neobrazovana, neproduhovijena . Ali on je
72
imao neto u sebi to je profesorima nedostajalo, to je i n teligen l n i m ljudima
v

i
na
jed
ni
to
t

ne
bi
se
u

je
ao
Im
.
ru
ge
jde
Ha
nu
rti
?
Ma
o
nedostajalo, to je nedostajal
.
ze
mo
on
ah

t
O
Idl
Je
On
st
no
ur
sig
u
un
tp
po
je
ao
im
a:
im
teligentna osoba ne moe da
.
:
.
Ilo
lud
vo
go
nje
ah
,
ak
lud
Je
On
a.
zn
da
o
ka
e
av
izj
je
da
da
e
da kae stvari bez ako i ali; mo
istorije.
ima veliki uticaj. To je promenilo ceo pravac ljudske ov
.
.
.
.
.
h
BI
.
l1l
lra
1
l
slO
p
re
im

jim
?
i
ili
ali
es
er
int
za
o
lik

to
ci
m
Ne
Ni je iznenaenje da su se
.
sI
n
do
ek
uv
a
I
nC
ge
eh
lIlt
a
JI,
ml
ze
na
!
a
dim
lju

ijim
tn
en
lig
su inteligentni, meu najinte
Ija
UZ
nf
ko
a
u,
zlJ
fu
on

no
d
a
!!
c
en
lig
t
In
ra.
:
tle
Hi
a
olf
Ad
? Cl Je da :r ga za vo om.

konfuziju. To je tajna uspeha

pO
lI,
l
Cll
da
sta

,
ide

da
e
gd
a
zn
ne
k
ve
o
;
ah
str
je,
an
donosi drht
da
ze
mo
ko
u,
sc
no
ur
sIg
m
no
lut
so
ap
sa
i
ar
stv
e
ka
da
e
mo
Poinje da traga za nekim ko
tvrdi kategoriki.
..
.
.
.
.

m
ze

I
lJ
VI1
re
aJd
n
od
a
dn
J
Je
To
.
da
sa
v
ra
up
o
sil
de
se
to
ji;

?
Isto se dogodilo u In di
.
.
v
fi
m
IJo
c
I
d
tra
zo
Jdu
na
e,
cIJ
la
em
t
ko
l
ja
en
lj
mi

m
ijo
dic
tra
Ija na svetu, sa najduom
.
.
.
ru
be
Iza
JI
ml
ze
OJ

u
a
nd
I
a.

Ira
of
oz
fIl
o
og
mn
o

tak
e
nij
ja
ml
ze
lozofiranja. Ni jedna druga
.
or
up
bI
se
u
sto
ne
a
Im
on
Ah
s!
pu
ku
de
vla
ika
dn
se
ed
pr
za
i
oveka kao Mo rari Desa
I.
u
or
isp
a

o
n
va
to
ne
a
Im
st.
po
glu
u
un
tp
po
a,
um
jeg
dn
nost osre
.
a
or
Pr
a.
Im
OV
um
Im
ed
zr
ra
ce
."
tre
le
mo
se
da
u

dn
pa
di
lju
iji,
uz
Kad god su u konf
U
I1lS
vI
o
um
l1l
ed
zr
ra
ce
tre
Jer
a,
im
ov
um
im
dn
re
raz
e
tre
le
mo
se
zredni umovi padnu da
.
gu
mo
tI
l
bo
ve
ina
ur
g
to
sti
vla
m
nje

ija
isp
mo

sa
da
a
zn
um
i
u konfuziji. Treerazredn
ste
o
ak
ItI
rd
tv
ce
gu
mo
je
To
.
ina
ur
g
to
sti
vla
em
nj
ija
isp
iv
e
izl
k
da se izle e - ak je i ra
zaista krajnje neinteligentni.
a,
leb
ko
ne
a

ad
ni
s
tn
en
lig
te
in
Ne
.
se
a
leb
ko
ja,

Inteligentna osoba okleva, razmil
a.
ov
kr
sa
Je
IkU
IZV
o
vn
sta
no
jed
la
da
bu
,
e
pu
a
da
n
ta
me
pa
nikada ne okleva. Gd e e
,
an
u
i
ko
t
a
led
izg

o
ak
Sv
.
etu
sv
na
k
c:
ve
o
i
en
u
:

Lao Ce kae: "M o da sam jed ini sm

USIg
I
bIt
ze
mo
ne
da
,
iju
nc
ge
eli
int
u
mn
ro
og
o
tak
je
izuzev mene." U pravu je; on posedu
ran ni u ta.
mo
sa
tI
ca
ob
m
va
gu
Mo
.
u
e

cit
ba
od
o
ak
st
no
ur
sig
i
at
e
ob
Ne mo gu vam
.
.

ka
lt
vld
an
stv
da
nju
sta
u
e
et
bi
ti,
os
irn

oz
pr
,
ne
jed nu stvar, biete jas ni . Bi e bistri
Og
ISt
e
an
str
e
dv
su
t
os
jen
un
zb
l
st
no
ur
Sig
ni.
ur
sig
kve vjes u. Neete biti ni zb un jen i ni
nOVCIca.
.
ze
kn
a
im
d
go
d
Ka
u.
tk
nu
tre
m
no
div
u
e
o
tak
je
et
Al i vi ste u divnom trenutku, i sv
su
d
go
d
ka
,
mo
ju
sv
i
ub
izg
t
los
o
pr
d
go
d
ka
,
o
su
ide ntiteta, kad god lju di ne znaju ko
.
,
ze
kn
se
jU
lja
Jav
a,
zn
va
a
led
izg
ne
e
vi
t
los
o
pr
d
go
ljudi iupani iz tradicionalnog, kad
o?
dim
ra
da
ba
tre
ta
?
mi
o
sm
ko
ta
ite
nt
ide
ize
kr
e
velik

I(

NJ
I

A
M
U

D
R
O
S
T
I

, '1.

Prilika takoe moe da se pretvori u nesreu, ako postanete rtva Adolfa Hitlera
ali ta nesrea moe postati veliko otvaranje u nepoznato ako ste dovoljno sretni da bu
dete u blizini bude. Ako ste dovoljno sretni da volite budu, ivot vam moe biti preo
braen.
Ljudi koji su jo ukorenjeni u tradiciji, i koji misle da znaju ta je ispravno a ta
pogreno, nikada nee doi do bude. Nastavie da ive svoj ivot - ivot rutine, dosa
dan, mrtav ivot. Nastavie da ispunjavaju svoje dunosti, kao to su njihovi preci obi
avali. Vekovima su sledili trag i nastavie da slede utabani trag. Naravno, kada sledite
utabanu stazu, oseate se sigurnim - tako mnogo ljudi je prolo njom. Ali kada doete
do bude poinjete da se kreete u nepoznatom, nema autoputa, nema utabanih staza.
Moraete da nainite sopstvenu stazu hodanjem; neete nai gotovu stazu.
To elim da svaki moj sanjaSin razume. Vi niste ovde da zavisite od mene
niste tu da me sledi te, niste ovde da me jednostavno prihvatite i verujete u mene:
Ovde ste da eksperimentiete; morate da se kreete sami. Mogu da vas ohrabrim da
krenete sami, mogu da pokrenem proces upitivanja u vama; ali vam neu dati sistem
miljenja, neu vam dati sigurnost. Mogu vam samo dati hodoae - hodoae koje
je rizino, hodoae koje ima milione i milione zamki, hodoae na kome ete mo
rati da se suoite sa sve vie i vie opasnosti svakog dana, hodoae koje e vas odneti
na vrh ljudske svesti, do etvrtog stanja. Ali to se vie penjete, vea je opasnost od
pada.
Mou da vam obeam sam veliku avanturu, rizinu, opasnu, bez obeanja da ete
uspetI - Jer nepoznato se ne moze garantovati.
Tako, Rolande, ako si doao kod mene da nae neki lek za svoju konfuziju, onda si
doao pogrenoj osobi, nisam prava osoba sa kojom treba da bude. Ali ako si doao da
od c knfuZ iju i Sigur?os:: i da bude osloboen od uma koji moe da ti prui ili kon
fUZIJ U Ih sIgurnost, ako SI dosao kod mene da poe u kraj nju avanturu u potrazi za Bo
gom, ako si doao meni da se usudi, da prihvati izazov nepoznatog mora, huku talasa,
bez mogunosti da vidi drugu obalu, onda si doao pravoj osobi. Onda je mogue mnogo.
Kaem samo "mogue" - ne mogu rei apsolutno sigurno. To je uvek mogunost, moda
ste sposobni da to uinite, moda niste sposobni da to uinite, nema garancije. To nije
robna vrednost koja se moe garantovati; to je kocka.
I ako ste spremni da se kockate, uite u ovo polje bude. Nema potrebe da ekate
due - ve ste dovoljno ekali, mnoge ivote.

Pita me: "Molim te Oo, daj mi sanjasu." Nije pitanje u mom davanju sanjase, ve jc
pitanje u tvom primanju. Otvori svoje srce! ja je uvek dajem. Pitanje je tvojeg primanja,
tvog gostoprimstva.
Kae: "Dobro i loe su prestali da postoje." To je dobro, to Je dIvno. Dobro l lose, sve
je to ovekova tvorevina, grenici i sveci svi su ovekovo delo. I oni se uopte ne razlikuju;
razlika je samo povrna, veoma povrna, nije ak ni debljine koe. Zagrebi malo, i u tvom
svecu nai e grenika.
Neki momak je otiao papi i rekao: "Ej papo, je birseKa!"tolike crve? ja , duhovni oa
Papa nije mogao da veruje. Rekao je: "ja? Poglava ja, predstavmk Boga na zemlJI?. ja
a?
ist
Hr
sa
Isu
ik
dn
sle
na
ni
kt
re
di
,
ja
a?
on
ili
m
i
a
on
ili
m
da se jebem? jebi se ti!"
Nema velike razlike. Samo zagrebi malo, i nai e grenike u svecima i nai e svece
u grenicima. Sve dobro, sve loe, samo je proizvoljno, ovekova tvorevina.
U divno podruje ulazi. Ako su dobro i loe prestali da postoje, do sada, dobro! Sada
ui u drugu dimenziju, koja nije ovekova tvorevina, gde razlike nisu od znaaja, gde ni
ta nije dobro i nita nije loe, gde sve to jeste jeste, i sve to nije nije. Nije u pitanju do
bro ili loe; ve da li neto jeste ili nije. Dobro i loe nisu nita do alternative da se izabere
- ili izabere ovo, ili izabere ono. Dre te u podeli ili/ili.
U trenutku kad pone da vidi hokus pokus svega dobrog i loeg, kada pone da
vidi da su to stvari koje je napravilo drutvo ... Naravno one su korisne, i ne kaem da se
ode u trgovinu i ponaa kao da nita nije dobro i nita pogreno. Ne kaem da se hoda
sredinom puta, govorei da nije vano da li neko ide levom ili desnom stranom.
Kada ste sa ljudima, zapamtite za njih dobro i loe jo postoje. Potujte njih i njihove
snove. Nije na vama da ometate neije snove. Ko ste vi? Nij,e za vas da se meate. Budit
fini prema ljudima i njihovim glupostima, budite fini prema njima i njihovim igrama. Ah
sve vreme pamtite, nita nije dobro, nita nije loe.
Postojanje je jednostavno tu; tu nema ta da se bira izmeu. I zapamtite, kada nema
ta da se bira izmeu, postaete nepodeljeni. Kada ima neeg da se bira izmeu, to i vas
takoe deli. Podela je ma sa dve otrice: stvarnost deli spolja, vas deli iznutra. Ako iza
berete, birate podelu, birate da budete podeljeni, birate izofreniju. Ako ne izaberete, ako
znate da nema nita dobro, nita loe, birate duevno zdravlje.
.

Ne birati nita je odabrati duevno zdravlje, ne birati je biti razuman, jer kada nema
podele spolja, kako moete biti podeljeni unutra? Unutranjost i spoljanost idu zajedno.
'l j
Postajete
nedeljivi,
postajete
individualni.
To
je
proces
individuacije.
Nita
nije
dobro,
I
nita
nije
loe.
Kada
to
svane
u
vaoj
svesti,
iznenada
ste
celoviti,
svi
delovi
su
nestali
u
G
jednom jedinstvu. Vi ste iskristalisali, centrirani ste.
A
To je jedan od najveih doprinosa Istone svesti svetu. Zapadne religije i dalje vise
oko ideje dobro
g
i
loeg
.
Zbog
toga
je
tako
teko
za
Hri
anina
da
razum
e
Upan
iade
;
v
Lao
Cea;
Cuan
g
Cea; nemo gue je za njih da shvate. Oni uvek gledaju hri anski m
M
umom,
"Gde
su
zapovedi?"
Nema
ih!
Upaniade
nikada
ne
kau
ta
je
dobro
a
ta
loe,
U nikada ne kau ta da se radi a ta da se ne radi, ne zapovedaju. To su poetske tvrdnje,
D
one su poezija. One se raduju postojanju, ekstatine su, nabujale; one su samo eksta
R
ti ni uzvi ci.
Upaniade kau: "Bog jeste, a to si ti: Tat tvam asi." Upaniade kau: "Bog jeste, a ja
O
sam
Bog.
"
Ove
tvrdnje
izlaze
iz
ekstaze.
U
njima
nema
etike,
nema
moralnosti,
nema
ni
S preporuka. Hrianski um, muslimanski um, jevrejski um, ne mogu da shvate zato se
T
ove knjige smatraju religioznim. Mogu da budu dobra literatura, ali zato se smatraju
I
religioznim?
I ako pitate nekoga ko je dostigao istu ekstazu kao upaniadski proroci, on bi rekao
da su Biblija, Talmud, Kuran etini, moralni, ali ta oni imaju sa religijom? Oni su dobri,
jer ine da se drutvo lagano kree, ali u sebi nemaju nita religiozno - ili moda samo
nekoliko tvrdnji tu i tamo. Glavni deo je etiki; religiozni delovi izgledaju tako mali da se
mogu zanemariti, ignorisati. I to jeste bilo ignorisano.
Doi do znanja da nita nije dobro, nita nije loe, je prekretnica; to je promena mi
ljenja. Poinjete da gledate unutra; spoljanja realnost gubi znaaj. Drutvena stvarnost
je fikcija, lepa predstava; moete da uestvujete u njoj, ali onda je ne uzimajte ozbiljno.
To je samo uloga, da se odglumi, odigrajte je to lepe, to je efikasnije mogue. Ali ne
uzimajte to ozbiljno, nema nieg od onog krajnjeg u njoj.
Konano je unutarnje; nedeljiva dua to zna. I. doi do due, to je dobra polazna
taka.
Kae: "Dobro i loe su prestali da postoje." Ovo je pravi trenutak da se uzme sanjasa,
u tome je sanjasa. Sada vie nema potrebe da se eka, sada vie nema potrebe da se trai
moja dozvola. Sanjasa se ve deava. Ui u ovo budino podruje. Dugo si ekao - predugo,
zaista.

de
ri,
sta
a
ist
za
i
su
l
Bi

ak
br
a
od
zv
ra
di
ra
d
su
na
o
a
do
je
r
uo sa m: jed an stari pa
:
.
.
.
Je

l
ve
da
o
ga
mo
e
nIJ
a
dij
Su
a.
din
go
t
pe
et
es
md
da
se
u
ak
br
u
vedeset pe t godina, i bi li su
1a
dll
go
t
pe
et
es
md
da
se
sle
po
u,
od
zv
ra
o
e
jat
il
zm
ra
da
sa
o,
svojim oima. Rekao je: "Tak
ivota u braku? Zato sad?"
.
U
I11S
ca
de
k
do
o
sm
li
ka
e
a,
"P
:
e
re
c
ra
sta
da
on
a
o,
ug
dr
u
On i su pogledali jed no
umrI a."

Do
.
ka
e
e
vi
se
da
be
tre
p

a
em

:
da
na
a
kv
ka
d,
Sa
...
ju
ka
i
e
Ljudi ekaju, ekaju'v
.
v
Jer
n:c0
sh
do

br
do
m
c
ka

?
lh
Ja
1,
1
ml
re
sp
u
nis
ji
ko
di
i
lju
k
brodoao si, spreman si. Ca
.
aJu
im
uZ
da

k
11
ml
re
sp
su

n
JI
kO
1
011
.
tra
su
i
mn
re
sp
i
bit
gu
mo
ti koji nis u spremni danas
.
s
va
o
ak
em
bij
od
s
va
da
Ja
m
sa
ko
I
.
se
nja
sa
ja
an
im
uz
sle
po
i
sanjasu, mogu biti spremn
Bo g pr ihvata? Ni sa m niko da bih vas odbio.
.
.
o
.
Ak
1m
dl1
re
zv
be
a
atr
sm
ne
se
o
I11k
a,
lov
us
ih
en
vlj
sta
po
ma
ne
,
Zato niko nije odbijen
.
sta
po
da
l11
ed
vr
o
ljn
vo
do
ste
da
z
ka
do
n
lja
vo
do
je
to
,
ite
iv
da
Bo g sm atra da ste vredni
nete sanjasin.
.
..
.
.
.
,
i
aC
.
N
IJe
uZ
k
f
on
nje
sta
"
Je
To
.
OJe
ob
m
sa
et
op
a
n,
e
sti
po
ni
n
sa
no
po
Kae: "Nisam ni
e da je sve tako - niti ovo, niti ono, a opet oboje. - zaista si blagosloven - "rastvo"Sve to sam postigao izgleda izgubljeno u magli"
reno zajedno sa mOJim neuspesima.
.
pu
g
vo
no
k
ta
ce
po
Je
alo
op
pr
e
sv
da
je
i
at
Zn
e.
teb
Mnogi e oseati ljubomoru zbog
za

Ja
ga
tra
og

n
ta
e
po
ste
j
'
:
no
lje
ub
izg
je
o
ga
sti
po
m
sa

to
UbIO sve iluzIJe o svetu I sVim
tovanja. Znati da "Sve
.
IZg
10
Ul1
tP
po
ko
ne
je
d
Ka
.
no
lje
ub
izg
i
bit
e
mo
ne
to
ne im
njegovim uspesima, tek onda postaje duhovan.

su
l
ba
n
sa

ar

os
o
ka
ga
tu
a
mn
ro
og
sta
ra
na
dim
"Oseam se kao dim, ali kroz
na
da
og
I
Jed
e

ZIJ
IlU
z

kr
n
lje
iv
bio
ot
iv
je
da
Ka
.
de
bu
da
o
tak
ra
Mo
nas tim prekrivom."
,
lja
Jav
u
nk
se
m
sa
no
"ju
o
sn
on
sk
be
o,
en
isl
sm
be
o
bil
e
sv
je
da
ovek iznenada oseti
.
se velika tuga.
.
a,
D
.
"
o

nv
e
k
pr
m
sti
na
rsu
ba
"sa
ali
,
tu
je
ga
Tu
t.
os
n
Ali mogu da vidim tvoju bu du

mo
e
taJ

po
mo
sa
to
;

m
je
to
o
on
je
riv
ek
pr
tuga je tu zbog prolosti, a barunasti
ko
bo
du
,
stl
Jno

kr
ne
nje
!
IJe
u
nf
ko
te
og
zb
ali
a;
tug
je
gue sada. Iz sve te konfuzije izala
st
do
ra
va
,
no
I
ce

kr
se
sto
ne
ah
a,
tog
an
est
sv
i
nis
jo
a
dole dogaa se novo kretanje. Mod
.
na
g
vo
no
,
ota
Ziv
g
vo
no
e,
tur
an
av
ve
no
,
nja
ga
tra
g
vo
se die iza zavese tuge - radost no
ina da se bude.
. 0

II

.v

I
(
(

"Oo, ne mogu da opazim kraj tome - ili moda nema kraja?" Postoji poetak uma i
NJ kraj uma, postoji poetak ega i kraj ega, ali nema poetka tebe ni tvog kraja. I nema po
etka
tajne
postojanja
i
nema
kraja
za
tebe.
To
je
jedan
proces
koji
se
deava.
Tajne
nad
I
tajnama
te
oekuju,
stoga
ushienje
i
ekstaza.
G
Ekstatino oseti da nema kraja ivotu, da kada si dostigao vrh, iznenada drugi vrh
A poinje da te izaziva - vii, strmiji uspon, opasnije dosezanje. A kad dosegne drugi vrh,
bie novi vrh; vrhovi za vrhovima. To su jedni veni Himalaji ivota.
Samo pomisli o taki gde si stigao, i sada nita drugo nije ostalo. Bie ti onda krajnje
M
dosadno;
dosada
e
tada
biti
tvoja
jedina
sudbina!
A
ivot
nije
dosada,
on
je
ples.
ivot
U nije dosada, on je radovanje, izobilje.
D
Mnoge, mnoge stvari e da se dese, i mnoge stvari e uvek preostajati da se dese.
R
Misterija se nikad ne zavrava, ne moe da se zavri. Zato se i naziva misterijom, ne moe
O ak biti ni spoznata. Nikada nee postati spoznatljiva, zato se naziva misterijom; neto u
S njoj je veno neuhvatljivo. I to je sva radost ivota. Velika krasota ivota je da te uvek dri
veno
zaposlenim,
u
traganju,
u
istraivanju.
ivot
je
istraivanje,
ivot
je
pustolovina.
T
Pita:
"Oo,
ne
mogu
da
opazim
kraj
tome
ili
moda
nema
kraja?"
Postoji
kraj
za
tebe,
I
ali nema kraja za pravog tebe.
"Da li je ekstaza nositi teret neistoe?" Nema nigde neistoe. Sve je isto. Neistoa
je samo senka konfuzije koju upravo sada osea. Kada se konfuzija i zbunjeni um odbace,
senka e nestati sama od sebe.
Tvoje najdublje jezgro je oduvek bilo isto; istota je uroena, ne moe se odstraniti.
Tvoja istota je vena; ne moe je izgubiti, nema naina da se izgubi. Moe samo da
zaboravi na nju ili da je se seti. Ako je zaboravi ivi u konfuziji; ako se seti sve je ja
sno. Ponovo, neu rei "sigurno" ve samo jasno. Sve je prozirno. Prozirnost je sloboda,
prozirnost je mudrost. Ta prozirnost je tvoje uroeno pravo; ako je ne zahteva, niko
drugi nije odgovoran do ti. Zahtevaj je! Tvoja je. Tvoje je samo da trai.
Sanjasa je jedan napor da se povrati ono to je tvoje i odbaci ono to nije tvoje. Sa
nj asa je jedan napor da se odbaci ono to ti u stvari nema, i da se zatrai ono to si odu
vek imao sa sobom. Ekstaza je sama tvoja priroda; ne biti u ekstazi je jednostavno nepo
trebno. Biti u ekstazi je prirodno, spontano. Nema napora da bi se bilo u ekstazi, potreban
je veliki napor da bi bio jadan. Zato izgleda tako umorno, jer jad je zaista teak rad;
ostvariti ga je zaista teko, jer radi neto protiv prirode. Ide protiv struje - zato postoji
78
jad.
K

re
i
be
te
u
e
i

a
i
zl
ra
se
d

o
lik
to
kom
Da bl se Islo sa reko I1lJ
A ta je blaenstvo? Putovanje sa reo
o?
sk
te
de
bu
da
e
m
to
ko
Ka
.
ka
re
si
i
T
.
bi
jednostavno izgu
e
Id
c
ve
ka
Re
n.
ea
ok
u
se
ne
od
te
ka
re
i
m
ko
re
sa
i
ov
pl
o
vn
ta
os
dn
je
;
je
an
iv
pl
no
eb
tr
po
.
.
okean.
te
s
Je
a
t
VO
ZI
e
k
re
u
nj
ra
gu
ne
u
st
no
et
ivot je reka. N e guraj ga i nee biti jadan. Um
sanjasa.
.
,
tu
VO
ZI
o
tv

a
os
h
k
a

ut
en
tr
aj
ov
,
ije
uz
nf
ko

ak
ut
en
tr
j
va
O
.
an
m
re
sp
si
ti
e,
id
na
Ro
.
s.
ka
ce
da
se
vi
Oj
m
Ne
.
cu
ni
ra
st
vu
no
ne
re
ok
moe da otvori nova vrata, moe da
Dosta za danas.
V

s
E
J
A
NJ
E

B
E
L
O
G
S
E
M
E
N
A

Poni da razvija to to nosi sa sobom

Kad zlo ispuni ive i neive svetove
izmeni loe uslove na Bodi stazi.
Svedi svu krivicu na jednog.
Budi svakome zahvalan.
Neprelazna zatita praznine je
videti manifestacije zbunjenosti
kao etiri kaje.
Odlino sredstvo je imati etiri odredbe.
U cilju da se svaka situacija iznese brzo na stazu
im se suoi, spoj je sa meditacijom.
Kratak izvod iz uputstava srca:
Radi na "Pet snaga."
Uputstva za prenos u Mahajanu
su "Pet snaga." Ponaanje je vano.
Svrha cele Darme je u jednoj taki.

Meditacija je izvor, samilost je prelivanje tog izvora. Nemeditativan ovek nema

energiju za ljubav, za samilost, za slavlje. Nemeditativna osoba je odvojena od svog vla
stitog izvora energije; nije u kontaktu sa okeanom. Ona ima malo energije, koja je stvo
rena hranom, vazduhom, materijom - ivi na fizikoj energiji.
Fizika energija ima ogranienja. Ona se raa u odreenom trenutku u vremenu, i
umire u drugom trenutku vremena. Izmeu roenja i smrti ona postoji. To je kao lampa
koja gori zbog ulja u njoj - jednom kada se ulje istroi, plamen prestaje.

. .

.0

K
NJ
l

G
A
M
U
D
R
O
S
T
l
T

Me ditativa os oba saz naj e ne to iz beskonanog, pos taje spo jen a sa nei scr pni m
.
. n pla me
Izvorom en rg1J e. Nje
n traj e i traje, nje n pla me n ne zna za prestanak. Ne mo e
da nestane Je n a prvom m stu, nikad ne nastaje. Ne moe da umre jer nije roena.
.
Kak SPO Jltl. seb e sa nel scr pni m izvorom ivota, obi lja, bogatstva? Moete zvati taj
.
.
elsc rpn I Izvor Boom Ih. ga m oete zvati isti nom , ili kako god el ite da ga nazovete. Ali
:
v ek je talas neeg beskonanog.
J edn a stvar Je sas vIm sIg urn a; cov
o tals pog led a unutra, pronai e beskonano. Ako nas tavi da gleda nap olje
? stace l klJucen - odvoJ. en od svog vlastitog kraljevstva, odvojen od vlastite prirode. Isus
. stvom
J e :. p :lrodu zvao kraljev
Bo ijim . On je ponovo i pon ovo govori o: .. Kraljevstvo
Boz lJe Je u vama. Idit e unu tra."
e itacija nije ni ta drugo do mo st da se ue unutra. Jed nom kada se meditacija

.
des I, Jed ma stvar koja preostaje je sam ilos t.
Bu a izvorni uitelj Atiinog reda, je rekao da dok se sam ilos t ne des i ne b dt
:
zad ovoIJ 1 sam om me dita cijo m. Pre li ste sam o pola puta, treba da odete :n alo al e
.
.
M edltacIJa, ko Je prava, obavezno se pre lije sam ilo u. Kako se lam pa upali ona odm ah
v
.
poce da sIJa : vetlo, o mah po ne da rasteruje tamu, jed nom kada je unu tranje svetlo
upa ljen o, sam Ilos t Je nje no zracenje.
. amilos je dok z da se .esila me ditacija. Ljubav je mir is koji dokazuje da je lotos
. gru va
sa hIIJ adu latlca u naJ unu tar nJ1J em Jez
eg
bi
a
pro
cvetao, da je do lo pro le e _ da
v . .
vIse Iste Ia oso ba koja ste bili , da je ta per son aln ost prestala i roena je individualnost
.
.
'
da vIse ne zlvlte u tami, da ste svetlo.
Te Izrke su p aktina upu ts tva, upamtite to. Atia nije filozof, nije dan mudrac ni
.
v
.
.
.
kaa nI e bl ? n IJe Ish lac, mIs ijen je ja sam o za osrednje, glu pe. Mu dri ne mis le, mu
:
J
dn zna Ju. MIs ijen je J e Jed an nap or da se zna ; to je nagaanje, pip kan je u mraku oda pi'
nja nje strela u tami.
Mu drost j e zna je. A ada znate, nem a potrebe da pretpo stavljate. Ne pretpostav.
.
.
ljat e a Je ovo J ut:o, I d ptIce pevaju, i da se drvee kupa u svetlu sun ca. Vi to ne pretpo
. h e da Je to tako. Ako neko to pretpo
s avlJate, n mls
sta
vlja
ond
a
mo
ra
da
je
slep
ili
bar
.
pIJa n. Je J dno Isk ustvo, a svako isk ustvo je samopotvrujue.
. ekulativni mis lila c. On o to gov
tlsa nIJe

ori
nije
filo
zof
ija
ni
sist
em
mi
ljen
ja. To
.Je nacm
. na k .
.
oJI Je O postIgao; pokazuje vam put. A bud e mogu sam o da pokau put
,
.
moracet da Idete nJIm e, nIko drugi ne moe da ide za vas. Niko drugi to ne moe da uradi
za vas; nIkakva zam ena u egzistiranju nije mogua.

82

Da, drugi mogu da priaju kako su postigli, koje zamke izbei, kako da procenite da
li ste na pravom putu ili ne, koje energije da koristite a koje da odbacite, ta je od pomoi
a ta je smetnja. Mogu vam dati male znakove o stazi - a kaem .. male znakove"; ne mogu
vam dati kompletnu mapu, jer svaki pojedinac e morati da sledi stazu koja se malo ra
zlikuje, i svaki pojedinac e naii na jedinstvena iskustva na koja niko pre nije naiao i
niko vie moda nikada nee ponovo naii.
Svaki pojedinac je toliko jedinstven da se nikakva opta mapa ne moe dati, samo
znaci, bledi znaci, indikacije.
Ne prianjajte uz ta uputstva. Samo ih shvatite, apsorbujte, i ne budite fanatik. Nemojte
rei: "Ovo treba da bude kao to. Ako nije kao to onda to neu da sledim, onda je neto po
greno." Bie neto slino tome, ali na vrlo maglovit nain. Imae slian miris ali nee biti
potpuno isti; slian, da, ali ne isti. ovek treba da bude svestan toga; Ako nije toga svestan,
onda postaje fanatik - a fanatici nikad ne postiu, sam njihov fanatizam ih onemoguava.
To su mali znaci. Nisu matematiki, nisu kao dva i dva su etiri. U svetu tajni, pone
kad su dva i dva tri, ponekad su dva i dva pet. Vrlo retko su dva i dva etiri, vrlo retko; to
je izuzetak. nije pravilo. To nije matematika, to je muzika. Nije logika, to je poezija.
Kada itate logiku raspravu, itate sa drugaijim umom. Ako itate poeziju potreban
vam je sasvim drugaiji pristup. U logici je ist odsean proces, proces silogizma - znate
da je to tako, a ono je tako, prema tome ovo je obavezno da bude tako. Tu je .. prema tome".
U poeziji nema .. prema tome". Poezija ini kvantne skokove. Poezija je vizija, nije
logian proces, pesma, nije silogizam. Da, ak i pesma ima neku uroenu logiku u sebi,
ali to nije na povrini. I to nije za one koji su na stazi, to je samo za one koji su postigli.
Jednom kada postignete videete svu loginost svakog pojedinog koraka koji ste
preduzeli, ali ne pre toga. Videete zato ste morali da skoite, zato ste morali da pre
duzmete odreeni korak. Kada ste preduzimali taj korak. nita nije bilo j asno, nita nije
bilo apsolutno sigurno niti zagarantovano. Preduzimali ste taj korak prema svom oseaju,
ne prema svom miljenju. Ali kasnije, rekapitulirajui, gledajui nazad, miljenje se moe
obnoviti. Sada moete da tragate za skrivenim tokom logike.
Oni koji su postigli veoma su logini. Ali oni koji su na stazi, ako pokuaju da budu
logini, nikada nee opstati. To je jedna od paradoksalnosti koja treba da se razume. Stoga
tvrdnje Bude, Tilope, Sarahe i Atie, veoma su logine, ali samo za one koji su postigli.
Logika se moe osetiti samo unazad. Kada napredujete prema cilju, krajnjem, sve je ne
jasno, skriveno iza oblaka. To je kao rana jutarnja magla. U podne u punom zenitu, magla
e morati da nestane. Ali puni zenit tek treba da se dogodi.

K
Zat mis! ite, m.editirajte, . osetite ova uputstva, ali ne uzimajte ih smrtno ozbiljno.
NJ M .a bItI nekIh razlIka. NekolIko stvari e se desiti na vaem putu koje se nisu desile na
AtIsInom
putu.
stvari
e
se
desiti
na
vaem
putu
koje
se
nisu
desile
na
mom
Nekoliko
I putu. Ima na svetu onoliko puteva koliko ima ljudi. Niko ne moe stati na vae mesto ak
G
oni koji stoje jako blizu vas, ne stoje na sasvim istom mestu. Va ugao gledanja obavzno
A Je malo drugaiji od ugla gledanja nekoga ko stoji ba pored vas drei vau ruku. Dve
osobe ne mogu videti svet na potpuno isti nain, to nije mogue. I svako mora da se kree
sa
svog
mesta,
svog
vlastitog
prostora.
M
Sad,
Atia
pre
hiljadu
godina,
Mora
da
je
video
potpuno
drugaiji
svet,
mora
je
iveo
U da Je. hodao potpuno drugim svetom, sa drugom vrstom jezika - gde je preovladavala
D druga vrsta shvatanja, gde su vaili drugaiji stavovi i pristupi. Oni vie ne vae, vie nisu
relevantni, taj svet je nestao. Atiin svet vie ne postoji.
R
Ipak, njegova uputstva, uzeta nefanatino, od ogromnog su znaaja. Uzeta fanatino
O proma

e
sutinu.
vek
treba
da
bude
vrlo,
vrlo
nestegnut
i
oputen.
Dok
raZmilj

S o prea nJl bud ama, covek treba da im bude na raspolaganju, otvoren prema njima, ali
, dobro da su proli vekovi, znajui savreno
T da ne pnanJa I. da Je. zaseban, znaJucI, savrseno
dobro da: "Ja nisam Atia, pa kako da sledim ova uputstva potpuno?"
I
Ali
Atia
vam
ne
kae
da
sledite
njegova
uputstva
potpuno.
On
jednostavno
daje
le
, pogled na njegovu viziju i put kojim je postigao. On jednostavno deli svoju poe
.tl lCan
.
l1
.ZIJU
sa vama, svoju samilost sa vama.
amti.te to - inae ljudi lako postanu fanatici. Zato milioni ljudi u svetu postaju
fanatI? :. Iz Jed.nstavnog razloga: postajui fanatik izbegavate sva eksperimentisanja,
posta.Jucl fanatl Izbegavate da mislite svojom glavom, da imate svoja oseanja. Postajui
fanatIk prebacujete svu odgovornost na neija druga plea - Isusova' Budina, Krinina,
Atiina.
U a.mtite, vaa odgovornost je takva, ne moe se dati nekom drugom, ne moe se
prebacItI na nekog drugog. Vaa odgovornost je apsolutno vaa. Vi ete morati da mislite
moraete da oseate, moraete da meditirate, moraete da idete, za sebe. I dozvolite d
vas ponoo podsetim: moda ete naii na prizore na koje Atia nikad nije naiao.
Ako
Idete
na
Himalaje
i
hoete
da
se
popnete
na
Everest,
ima
mnogo
puteva
za
pe
.nJanJe, mnogo strana. Sa Jedne strane moete naii na divnu dolinu, reke i drvee. Sa
druge strane moda neete naii ni na jednu reku, moda uopte neete naii na drvee
moda ete naii samo na stene i stene. Sa tree strane moda ete naii na lednike, is
84 sneg koji nikad nije bio istopIjen. I svi ete stii na vrh.

u
d

b
a
d
u
og
m
ne
i
n
O
.
da
su
ra
ed
pr
ez
i
b
i
zirn
O n i koji su stigli na vrh uvek e bitije ob
a
lin
a
d
e
d
VI
a
u

og
m
ha
vr
sa
r
je
"
a,
az
st
a
in
d
je
vo
"O
:
u
ka
a
d
u
og
.
m
.
ne
i,
,
nepop ustljiv
a.
m
vI
te
pu
Im
It
Ic
zl
ra
zu
st
ko
ka
,
ze
la
do
a
d

e
ik
n
as
o
od
h
ge
no
m
e
id
v
da
u
og
M
a.
az
mnogo st
n
ta
re
a
om
ve
l
b
e
J

on
II
A
.
zu
st
u
en
?

re
d
o
io
ed
sl
je
a
ti
A
.
et
u naj. manje. tn puta. N jegovo
sv
ti
ti
as
vl
oj
sv
a
im
t
u
p
i
I svak
oc
om
p
t
es
er
Ev
na
je
ao
ig
st
;
ja
el
it
u
a
da im a tri prosvetIjen
o.
sk
ije
n
,
ko
ro
i
je
je
en

vi
o
ov
eg
nj
o,
n
.
.
,.
vienje je vrlo opse
v
go
je
n
o
n
d
ro
Pn
.
Ja
el
lt
uC
og
n
d
Je
o
m
sa
je
Is u s kae: "Moj put je uzan i p rav.sa" ASltiedoiom; njegov put je cikcak i vrlo i rok. Sadri
aj
u
sl
ije
n
To
.
av
pr
i
an
uz
o
rl
v
je
t
pu
a.
ez
nt
si
a
lik
ve
je
to
,
bi
se
u
e
ev
ut
p
mnoge
Prva izreka:
.

Poni da razvija to to nosi sa sobom

e,
et
hn
ud
d
ka
a
d
ri
vo
go
je
a
ti

ci
re
iz
j
jo
n
ed
sl
po
u
,
m
ti
se
d
po
s
va
da
te
ti
D o p us
pe
os
d
I
om
ah
ud
m
tl
sa
e

do
u,
et
sv
a
n
a
i
b
ih
sv
ja
tn
pa
a
sv
,
iji
ac
it
ed
m
u
m
va
a
d
e
pustit
o.

u
te
di
vi
i
,
ce
sr
e
va
u
d
ja
i
ol
b
,
,
ju
tn
pa
u
.
.
do vaeg srca. U p ijte sv
e.
Is
Ill
or
sf
an
tr
se
to
,
te
IJe
p
u
da
ka
ku
ut
en
tr
u
,
ju
tn
pa
i
ol
b
,
d
ja

tu
e
et
ij
up
d
go
Kad
na
od
ir
Pr
.
je
tn
pa
od
e
it
it
t
za
se
a
d
je
ja
n
te
na
od
ir
pr
e;
n
eg
b
iz
se
a
d
je
ja
ci
en
nd
te
a
n
Prirod
sa
d
ka
i
k
a
i,
ud
Lj
.
va
a
ra
iz
se
da
ne
a,
e
os
sa

se
da
ne
,
ni
ra
st
o
p
i
dr
se
da
je
ja
ci
en
d
n
te
on
a
D
.
le
is
m
e
n
to

i
on
a,
m
i
re
im
n
az
pr
se
u
e
m
az
R
o.
n
al
oseaju, saoseaju samo form ognu drugoj os ob i. Mogli bi da upij u n je n u patnju, moglI
to zaista misle, mogli b i d a pom
"
bi da po pi ju njenu patnju.
.
no
ce
re
te
op
ne
se
e
at
ec
os
te
ne
et
sr
ih
o
ak
i,
d
lju
a
im
e:
at
zn
to
i
o,
st
e
a
av
e
d
se
I to
i
on
su
da
o
ka
je
vl
i
,
ije
tn
an
br
vi
se
e
at
e
os
o,
n
te
se
e
at
e
os
,
ko
la
se
e
at
e
os
u,
od
a
Kad
a
ad
K
.
e
bi
e
va
u
a
ar
kt
ne
o
t
ne
li
li
u
su
da
o
ka
i,
ud
gr
sa
e,
av
gl
e
va
sa
t
re
te
i
ik
skinuli vel
m
va
da
,
vo
no
po
i
vo
no
po
,
ih
nj
na
te
ka
e
.
es
pl
o
ta
es
pr
cu
sr
m
e
va
u
je
a
d
e
at
od u os e
.
m
vo
st
ri
im
ov
jih
n
ni

je

pl
re.
ok
e
st
r
je
a,
jim
n
sa
e
at
iv
u
,
vo
t
ru
d
o
ov
ih
nj
e
it
a
tr
u;
do
go
ne
J
n
ce
re
te
op
va

ve
t
os
,
te
ne
;;
et
sr
ih
ko
A
i.
oj
st
po

ko
ta
i
.
d
lju
a
st
vr
a
tn
Su p ro
I,
an
IS
IS
IlI
b
e
st
a
d
te
ca
se
O
.
tI
os
en
a
zg
,
ja
an
aj
o
i
st
vr
j
ko
ne
u
s
va
e
av
st
O
i.
il
b
a
ad
ik
to ste
a
bi
uo
je
To
i.
al
d
a
t
ni
m
va
u
is
n
a
je
gi
er
en
e
va
o
t
ne
i
el
uz
su
i
n
O
.
a
ni
je
m
va
ja
gi
ener
.
,
.
.
.
jeno iskustvo.
,
IZ
s
va
a
d
I
n
CI
a
m
va
u
o
st
N
I.
rn
vo
go
od
i
on
u
is
n
,
te
ti
ovor d a b l. s IzbeglI,.
am
up
ju
va
ga
be
iz
i
d
lju
s
va
Ako
Iz
e
az
l
na
o

ak

a,
m
va
sa
nu
et
sr
se
a
d
le
e
ne
i
d
lju
begavaju. Ako
.
JI.
gI
er
en
OJ
OV
JIh
n
o
vn
tI
ga
ne
o
t
ne
te
upamtite, nije njihova krivica. Mora da ini

K
NJ
I

A
M
U
D
R
O
S
T
I
T

86

Ao vas lud i trae, ak? su lju ? i od ma h prijateljski naklonje ni, ako oseaju nekakvu
.
.
pnvl:cn os t - cak I strancI ce voletl da do u i se dn u bli zu vas, volee da vas dre za ruku,
volece da sa mo bu du sa vama - to zn a i da im vi sig ur no zn aju i ili ne zn aju i pomaete.
Svako Je optereen velikom patnjom, svako je po d velikim mukama, svaije srce je po
vreeno. Im a mn og o bo la.
Atia kae, pre ne go to to budete mogli da uradite sa ce lim po sto jan jem , moraete
prvo ? a po ete sa so b ? m. To je ied na od os no vn ih taj ni un uta rn jeg razvoja. Ne moete
v
. te na
. ta sa dr ug im a sto nis
d UC InI te nls
prvom mestu ur ad ili sa so bo m. Moete da povre
dite drug: ako p vreujete sebe, biete bol u vratu dr ug im a ako ste bol u sopstve no m
vratu, mozete biti blagoslov drugima sa mo ako ste blagoslov se bi.
ta god moete da uradite drugima, mo rate prvo u ini ti se bi, jer je to jed ino to mo
ete da delite. Mo ete da de lite sam o on o to im ate ; ne moete da de lite on o to nemate.
Atia kae:
Poni da razvija to to nosi sa sobom

Pre nego po nte da uz im t ce lok up an jad u svetu i da ga apsorbujete u srce, po

.
.
nit e sa sopstve nim Jad om . Ne Idi te u du boko more tako br zo ; uite da plivate u plitko
j
.
vo dI. A ako od ma h po n ete da uzimate jad celog postojanja, to e jed nostavno ostati ek

sp er im en t u sp ek ula cij i. Ne e biti stvarno, ne moe bit i stvarno. Bi e sa mo verbalno.

Moete se bi da kaete: "D a, uz im am pa tnj u ce log sveta" - ali ta vi znate o jad u ce log
sveta? Ni ste isk us ili svoj vlastiti jad .
N astav9 am o a izb egavamo svoju vlastitu be du . Ako se oseate be dn o, vi ukljuite
.
.
radIO Ih TV I po stajete za po sle ni. Poinjete da itate no vin e tako da bi mogli da zabora
vite svoju be du , ili ide te u bio skop, ili idete svojoj e ni ili mu u . Idete u klub idete u ku
po vin u u prodavnicu, sa mo da nekako dr it e se be po da lje od seb e, tako da n morate da
vid ite ranu, tako da ne morate da gledate koliko vas to un utra oz le uje .
jud i nastavlj.aju da izb egavaju sebe. ta znaju o patnji? Kako oni mogu da mi sle o
patnji celog po sto Jan ja? Prvo, treba da ponete sa so bo m. Ako se oseate be dn o dozvo
lite da to postane me dit ac ija . Sedite tih o, zatvorite vrata. Prvo osetite jad to je ie mo

,
.
gu c. ?setle ozlelvanje. Neko vas je uvredio. Sada, na jbo lji na in da se izbegne oz le i
vanje Je da Idete da ga oz le? ite, ta da bu de te nji me ok up ira ni. To nij e meditacija.

Ako vas Je neko uvredIO, osecaJte se zahvalno jer vam je da o priliku da osetite du
boku ranu. Otvorio je ra nu u vama. Rana je mo d a nastala mn og im uvredama koje ste

pod nel i u celo m svom ivotu; on moda nije uzrok celokupne pat nje , ali je zapoeo pro ces.
om
pun
pot
sa
ve
bi,
oso
toj
ma
pre
nje
ljut
bez
,
tiho
ite
sed
u,
sob
u
va
ite
vor
zat
o
Sam
sve u ose an ja koje raste u vam a - bol no ose an je koj e ste bili odb acil i, da ste bili uvre
svi
i
e
en
sve
rci,
ka
mu
svi
ek:
ov
taj
o
sam
nije
tu
da
i
en
ena
izn
biti
ete
a
en i. I ond
ljud i koj i su vas ikada uvr edi li poee da se, kreu u vaem sea) u..
,
.
cete u neku
ICI
e.
Poeete ne sam o da ih se seate, poecete da ih ponovo dozIvljavat

tera
im
nog

se
o
Zat
ga.
te
!
va
ega
izb
ne
,
bol
tite
ose
du,
ozle
tite
Ose
g.
tno
vrstu prvobi

.
pija ma pac ijen tu kae da ne uzim a nikakve le kove pre pocetka tera pIJe , IZ Jed nostavnog
razloga to su lekovi na in da se izbegne sopstveni unutranji bol . Oni vm ne d.ozvoIJa
dok
a
,
nJu
pat
u
vas
u
te
ue
da
vam
aju
jav
vol
doz
Ne
ih.
ju
isku
pot
e,
ran
je
svo
ite
vaju da vid
ne uete u svoju patnju, ne moete se oslo bod iti njen og tam nie nja.
.
To je savreno nau no , da se odbace svi lekovi pre nego to se ue u grupu - ako Je
mo gu e ak i sre dstva kao kafa, aj, pu enje , jer su t sve na ini}a bekstvo.
.
Jest e li opa zili? Kad god ste nervozni odm ah poc net e da pus lte. To Je nac m da se IZ
begne nervoza; postajete oku pira ni pu enje m. U stvari .to je regesi! a. ue nje ini d se
ponovo oseate kao dete - bez bri no, bez odgovornosti - Je; pus enje niJe drugo do sim
bol ina sisa . Ula ze i unutra top li dim vas jed nostavno vraca naz ad u dan e kada ste se
hra nili na maj ini m gru dim a i top lo mleko je teklo unutra; bradavica je sad a postala cigareta. Cigareta je sim bol in o bradavica. .
Kro z regresi ju izbegavate odgovornost I bolo ve sto ste odrasla oso ba. I to Je ono sto
sa
jer
,
pre
ada
nik
kao
a
vim
leko
an
ljuk
nak
je
ek
ov
eni
rem
Sav
ve.
leko
oge
mn
z
kro
ide
.
vre men i ovek ivi u velikoj pat nji. Bez sed ativa ne bi bilo mogue iveti u tako vehkoJ
o
oljn
dov
vam
ju
ava
volj
doz
ne
im,
ljen
am
om
vas
e
dr
u;
ijer
bar
ve
pra
i
ativ
sed
pat nji. Ti
osetljivosti da bi spo zna li svoj bol .
..
v
.
Ako to moete da isku site - to je od ogromne vaznosti - ond a poc mte da upIJate. Ne
ite
vat
prih
je,
ijte
pop
je,
jte
Upi
je.
te
j
acu
odb
ne
a,
rgij
ene
dna
vre
tako
je
to.
To
te
j
odbacu
je, do ekajte je dob rod oli com , oseajte se zahvalni pre a nj j. I recite. s.ebi: ,, ?vog ua
.
put Je nec u odb aCit I. Ovaj put cu Je
j
ova
viti,
u
osta
ne u da je izbe gne m, ovaj put je ne
pop iti i prim iti kao gosta. Ovaj put u je svariti."
.
.
.
.
Mo da e vam trebati nekoliko dana da budete u stan ju da Je svante, ah ono g dana
kada se to des i, nab asa li ste na vrata koja e vas odn eti zaista daleko, daleko. Novo pu
u
utk
tren
ah,
u
odm
jer
a
jenj
ivl
u
vrst
u
nov
u
ete
kre
tu,
ivo
em
va
u
elo
po
je
nje
tova
kada prihvatite bol bez ikakvog odbacivanja, njegova energija i njegov kvalitet se menJaJu.
,

K To vie nije bo}. U stvari ovek je jednostavno iznenaen; ne moe da veruje, to je tako
NJ neverovatno. Covek ne moe da veruje da se patnja moe pretvoriti u ekstazu' da bol
radost.
postati
moe
I
u
su
Ali
nisu
da
zajedno,
spojene
uvek
suprotnosti
su
da
ste
svesni
ivotu
binom

G
protne vec komplementarne. Savreno dobro znate, vaa ljubav svakog trenutka moe
A pos ati rnj , i va mrnja me svakog trenutka postati ljubav. U stvari ako previe
mrzite, mtenzlvno I potpuno, to ce nuno postati ljubav.
po
runu
tu
osnovala
i
Pavle
postala
kasnije
je
koja
Savle,
zvanoj
osobi
desilo
:
To
M Javu
. Hnscansk
, cr vu. Isus nije osniva Hrianske crkve, osniva Hrianske crkve je
U Sveti: Pavle. A pnca. Je vredna da se upamti.
D
Kada je bio roen, ime mu je bilo Savle. l bio je toliko protiv Hrista da je ceo ivot
R osvet!o unitavanju Hriana i Hrianstva. Bio je sav posveen gonjenu Hriana, uni
O stavanju svake mogunosti Hrianstva za budunost, i brisanju Hristovog imena. Mora

trahovi
mr
je
svoj
ga
a
ceo
posvetite
Kada
..
obina
biti
mogla
nije
mrnja
njegova
eo,
o

:
S Zivot
. oJektu vse mrznje, bavezno je da to bude stvarno, potpuno. Inae koga briga?
T Ako nesto mrzite ne posvecuJete ceo svoj ivot tome. Ali ako mrzite potpuno, onda to
I
postaje pitanje ivota i smrti.
Progonei Hriane, unitavajui Hriane, unitavajui njihova sklonita, prepirui
T
s.: sa Hrianima, ubeujui ih da je to besmislenost, da je taj ovek Isus bio lud, neuro
tican, d se . etvarao, hipokrit, to se jednog dana dogodilo, udo se dogodilo. Iao je da
progol1l nscane .u d :ugom gra u. Bio je sam na putu, i iznenada je video Isusa koji se
pOJavIO 11l0tkuda upitao ga: "Zasto me progoni?"
O
?
oka
,
str
ha,
pao
je
na
zem
lju,
izvin
javaj
ui
se,
put
aju
i
velik
e
suze
poka
janja
.

.VI IJa
.
. Je nestala, I sa nestankom vizije nestao je stari Savle. Da bi to zapamtio promenio
Ime u Pavle; stari ovek je bio mrtav, stigao je novi ovek. I on je postao osniva Hri
scanske crkve. Postao je veliki poklonik Isusa - najvei za koga je svet ikada znao.
mrnje
njegove
intenzitet
samo
je
to
pojavio;
nije
se
Isus
ljubav.
postati
moe
Mrnja
.
projektovao . Is sa. Nije ga Isus upitao: "Zato me progoni?" To je bila njegova vlastita
podsvest kOJa Je tako mnogo patila zbog njegove mrnje prema Isusu. Njegova vlastita
p ? ?vest ga j ita!a: "Z_ato me progoni?" Bila je to njegova vlastita podsvest perso
l1lflClrana u VIZIJI Hnsta. Cudo se dogodilo jer je mrnja bila potpuna.
potpun
to
n
je
god

Kad
velika
je
To
suprotnost.
svoju
u
preokrene
se
o
on
o,
tajna

.
.
.
.
kOJ_ treba za amtltl: Kad ?od Je nesto potpuno ono se menja u svoju suprotnost, jer nema
88 naClna da se Ide dalje; to Je slepa ulica.
I

o.
lev
ja
kra
do
o,
lev
na
ide
tno
kla
:
ide
i
ide
On
m.
tno
kla
sa
Posmatrajte neki stari sat
o.
sn
de
na
ide
da
je
in
po
da
on
,
ide
da
e
mo
ne
lje
da
je
ko
ko
pre
ka
ta
je
i onda
,
sti
no
tpu
u
po
u
tnj
pa
ju
svo
tite
pa
da
e
et
mo
o
Ak
.
sti
no
tar
en
lem
mp
ko
Su protnosti su
da
ni
ob
os
sp
i
bit
e
et
Ne
.
vle
Pa
je
sta
po
vle
Sa
i:
en
a
en
izn
u velikom intenzitetu, biete
sa
,
na
va
rbo
so
ap
o
ljn
vo
a
tnj
pa
na
ve
pst
so
a
va
da
t,
pu
vi
pr
po
si
de
verujete kada se to
v.
ba
lju
je
sta
po
ja
n
mr
je
sta
po
ja
ko
ija
erg
en
a
Ist
v.
slo
go
bla
i
lik
ve
je
sta
po
dobrodolicom,
po
a
tnj
pa
je
sta
po
ja
ko
ija
erg
en
a
ist
o,
stv
olj
ov
zad
je
sta
po
ista. en ergija koja postaje bol
staje sreca.
Ali ponite sa samim sobom.
Napravite mali eksperiment sa vlastitim bolovima, patnjom i jadima. I jednom kada
ste nali klju, onda moete da ga delite sa celim postojanjem. Onda moete da uzmete
svu patnju sveta, ili svih svetova.
Plovite na dahu koji ulazi i vae malo srce je vee od celog svemira, ako znate kakva
uda moe da uradi. I onda izlijte va blagoslov. To je ista energija koja prolazei kroz
vae srce postaje blaenstvo, koje postaje blagoslov. Onda pustite blagoslov da otplovi
sa izdahom do svih kutaka i uglova postojanja.
Atia kae: To je samilost. Samilost je postati transformiua snaga u postojanju transformiui runo u prelepo, ljubei abu i transformiui je u princa, pretvarajui
tamu u svetlost. Postati takav medijum transformacije jeste samilost.
,

Poni da razvija to to nosi sa sobom

Kada zlo ispuni ivi i neivi svemir
izmeni loe uslove na Bodi stazi.

To je budistika alhemija: sve zlo se moe transformisati na bodi stazi, stazi da se

postane buda. Zlo nije protiv vas, vi samo ne znate kako da ga koristite. Otrov nije va n
prijatelj. vi samo ne znate kako da napravite lek od njega. U mudrim rukama otrov postaje
lek, u budalastim rukama lek moe postati otrov. Sve zavisi od vas, od vae vetine.
Da li ste ikada gledali svetsko zlo? itajte unazad (evil - live), ono je ivo. ivot moe
postati zlo, zlo moe postati ivot; sve zavisi od toga kako ga itate.
Ima tri stvari koje treba shvatiti u ovoj izreci, promeniti loe uslove na bodi stazi
tako da moete ostvariti bodiitu, um ili neum bude. Prvo je: ne opirite se zlu. To su rei
Isusa; sasvim je mogue da je Isus to dobio iz Budistikih izvora. Putovao je Indijom; i
veo je u Indiji pre nego to je poeo svoju misiju u Izraelu.

K
Nj
I
G

A
M
U
D
R
O
S
T
I
...

90

Z og toga u Bibliji gotovo da nema prikaza njegovog ivota. Samo jednom se pomi
.
nJe da Je sa roditeljima iao u najvei hram i da se tamo raspravljao sa rabinima. Mora
da je im o skoro dvanaest u to vreme. Posle tog dogaaja u Bibliji nema vie pria o nje
v
.
govom ZIVOtU. Osamnaest godIna je jednostavno nestao iz Izraela, i onda iznenada kad
j e bio tridesetogodinjak, ponovo se pojavio. Njegova sluba je trajala samo tri godine;
raspet J e na krst sa trideset tri godine.
Gde j e bio os n:naest godina? To je dug period. I zato biblija to uopte ne pominje?
.
su JOS uvek dostupne knjige koje pripovedaju sve o tih osamnaest godina.
Na TIbetu
.
.
IO Je na Istokll,; U stvari to je bio jedan od razloga zato jevreji nisu mogli da ga prihvate,
! er Je don o nesto eoma strano i udno. Mada je citirao proroke iz Starog zaveta, davao
Je tlm stanm tvrdnjama novo znaenje, kakvo nikad ranije nisu uli. Doneo je neto strano
u jevrejski svet.
Na pri er ova tvrdnja: Ne opiri se zlu. To je vrlo ne jevrejski. jevrejski bog je j ako
mnogo protIV zla; toliko je protiv njega, da postoje prie da je unitio itave gradove, kao
Sodo1U ! Gomoru. Unitio je itave gradove jer su ti gradovi pali u zlo. Bilo je tamo i do
bnh ljudI takoe, ah da bi loi ljudi bili uniteni, uniteni su ak i dobri ljudi.
jevrejski Bog kae: "ja sam vrlo ljubomoran Bog, ako mi se ne pokoravate biete uniteni."
Vrlo diktatorski od njega. I Stari zavet kae da zlo mora da bude kanjeno, oko za oko.
Isus je stalno ponavljao: "Bilo vam je reeno, ako vas neko gaa grumenom, bacite
kamen ili stenu na njega. Ali ja vam kaem, ako vas neko udari po jednom obrazu, okrenite mu i drugi."
. j strano, udno jevrejskom miljenju . Ali to nije strano budistikom razmiljanju,
to J CIstI udlzam. Ne opi te se zlu. To je prva stvar ako hoete da apsorbujete zlo u
svoJe srce I da ga transformIsete. Ako se opirete, kako moete da ga transformiete? Pri
hvatite ga.
Ius ,:e: "Voli svoje neprijatelje." jevrejski Bog ne moe da voli svoje neprijatelje,
pa zasto bl covek? Ako Bog nije sposoban da voli svoje neprijatelje, kako moete to oe
kivati o sirotog oeka? "I voli svoje neprijatelje," kae Isus, "Kao to voli samoga sebe."
PO novo Je to dObl o IZ neog stranog izvora koga jevreji nisu bili svesni. To je budistiki
.
.
pnstup, to Je BudIn dopnnos svetu - jedan od najveih doprinosa ikad, jer to je unutra
nja alhemija. Prihvatite zlo. Ne opirite mu se, ne sukobljavajte se sa njim, ne ljutite se na
njega; apsorbujte ga jer moe da se transformie u dobro.
Umetnost transformisanja patnje, bola i zla u neto dobro, jeste vetina vienja su
protnog. Svetlo moe da postoji samo ako postoji tama. Zato onda mrzeti tamu? Bez

tame ne bi bilo svetla, tako da su oni koji vole svetlo a mrze tamu u dilemi; oni ne znaju
ta rade.
ivot ne moe da postoji bez smrti. Zato onda mrzeti smrt? Jer smrt je ono to stvara
prostor za postojanje ivota. To je veliki uvid, da je smrt kontrast, pozadina, crna tabla
po kojoj ivot pie belom kredom. Smrt je tmina noi u kojoj ivot poinje da svetli kao
zvezde. Ako unitite tamu noi, zvezde e nestati. To je ono to se deava po danu. Zvezde
su jo uvek tamo - mislite da su nestale? One su jo uvek tamo, ali poto ima previe sve
tla, ne moete da ih vidite. One se mogu videti samo u kontrastu.
Svetac je mogu samo zbog grenika. Stoga, Buda kae ne mrzite grenika, on omoguava svecu da postoji. Oni su dva aspekta istog novia.
.
Videi to, ovek nije ni privren dobru ni odvraen od zla. On prIhvata obOje kao
deo, esticu ivota. U tom prihvatanju moete da transformiete stvari. Samo kroz pri
hvatanje transformacija je mogua.
A pre nego to moete da transformiete patnju moraete da postanete svedok; to
je trea taka. Prvo: ne opirite se zlu. Drugo: znajte da suprotnosti nisu suprotnosti ve
komplementarnosti, neizbeno spojene zajedno, zato nema izbora - ostanite bez izbora.
l tree je: budite svedok, jer ako ste svedok svojoj patnji biete u stanju da je apsorbujete.
Ako se identifikujete sa njom ne moete da je apsorbujete .
U trenutku kada se identifikujete sa svojom patnjom elite da je odbacite, elite da
je se oslobodite, to je tako bolno. Ali ako ste svedok onda patnja gubi sve trnje, sve aoke.
Onda je tu patnja, a vi ste tome svedok. Vi ste samo ogledalo; to nema nikakve veze sa
vama. Srea dolazi i odlazi, tuga dolazi i odlazi, to je prolazna predstava; vi ste tu samo
ogledalo koje to reflektuje. ivot dolazi i odlazi, smrt dolazi i odlazi; ogledalo ni jednim
nije dirnuto. Ogledalo reflektuje ali ostaje nedirnuto; nita se nije urezalo u ogledalo.
Javlja se veliko odstojanje kada ste svedok. I samo u tom svedoenju moete postati
sposobni da transformiete grubi metal u zlato. Samo svedoenjem postajete naunik
unutranjeg, nepristrasan posmatra. Sada znate da suprQtnosti nisu suprotnosti, tako
da se mogu promeniti jedna u drugu. Onda to nije pitanje unitavanja zla u svetu, ve u
transformisanju zla u neto korisno; transformisanje otrova u nektar.
.

Svedi svu krivicu na jednog.

Trea izreka. Obian um uvek prebacuje odgovornost na nekog drugog. Uvek neko
drugi ini da vi patite. Vaa ena ini da patite, va mu ini da patite, vai roditelji ine da

patite, vaa deca ine da patite, ili finansijski sistem drutva, kapitalizam, komunizam fa
NJ izam,vla?jua pol.iika ide?logija, ocijalna struktura, ili vera, karrna, Bog... navedite smi.
Lju
dI
Ima
ju
mIl
IOn
e
nac
ma
da Izbegnu odgovornost. Ali u trenutku kada kaete da
I
ek
o
d
ugi
x,
:
z
in
i
vi
da
pat
te,
ond
a
ne
mo
et
e
da
ui
nite
ni
ta
da
to
pro

me
ni
te.
:
G
Sta mozete da ucmlte? Kada se drustvo promeni i doe komunizam ili besklasno drutvo
A onda e svako biti sretan. Pre toga to nije mogue. Kako moete biti sretni u siromano
dru tvu? A kako moete biti sretni u drutvu kojim vladaju kapitalisti? Kako moete biti
sre
tni
dru
u
tv
u
koj
e
je
bir
okr
ats
ko?
Kak
o
mo
ete biti sretni u drutvu koje vam ne do
M zvoljava slobodu?
U
Opravdanja, opravdanja, opravdanja - opravdanja samo da bi izbegao jedan uvid da
D
. Ja sam odgovoran.za sebe. Niko drugi nije odgovoran za mene; to je apsolutno i krajnje
mOJa odgovornost. Sta god da sam, ja sam sopstvena tvorevina." To je znaenje tree izreke.:
R
O
Svedi svu krivicu na jednog.
S
A
taj
jed
an
ste
vi.
Jed
no
kad
se
a
ova
j
uvi
d
uv
rsti
:
..
Ja
sam
odg
ovo
ran
za
mo
j
ivo
t

T - za svu mOJu patnJu. , za mOJ bol, za sve to mi se desilo i to mi se deava - sam sam to
iza rao na ovaj nain; to j seme koj e sam posejao i sada anjem letinu; Ja sam odgovo
I
T
:J an - Jednom kada taj uVId postane prirodno razumevanje u vama, onda je sve drugo
dnostvno . Onda iot zapoinje novi krug, poinje da se pom era u novu dimenziju. Ta
dIm enzIja Je preobracenje, preokret, promena -je r jednom kada spoznam da sam odgo
voran, takoe znam da mogu da odbacim u bilo kom trenutku kada to odluim. Niko ne
moe da me sprei da odbacim.
Mo e i ike: da .vas sprei da odbacite vu patnju, d transformi :te va jad u bla
zenstvo. NIko. Cak I da ste u zatvoru, okovam, zatvorem. , mko vas ne moze zatvoriti'' vaa
dua jo uvek ostaje slobodna.
aravno imat"e jak,? ogranienu situaciju, ali ak i u toj ogranienoj situaciji moete
pevtl pesmu. Mozete cak plakatI suze bespomonosti ili moete pevati pesmu. ak sa
lanCIma na nogama moete da pleete; onda e ak zvuk lanaca imati melodiju za to.
etvrta izreka:
J(

Budi svakome zahvalan.

92

Atia je zaista vrlo, vrlo nauan. Prvo kae: Uzmi svu odgovornost na sebe. Potom
kae: Budi svakome zahvalan. Sada poto niko nije odgovoran za va jad sem vas, to je
sve vae vlastito delo, ta je onda ostalo?

Budi svakome zahvalan.

vas
Jer svako vam stvara prostor da se transfor mi ete - ak i oni za koje mislite datelj
rija i,
ometaju, ak i oni za koje mislite da su vam neprijatelji. Vai prijatelji, vai nepkre
iraju
dob ri ljud i i loi ljud i, povoljne okolnosti, nepovoljne okolnosti - svi zajednoa zahvaln
kontekst u kom moete da se transformiete i da postanete buda. Bud ite svim besnelii .
Jed nom je doao neki ovek i pljunuo Bud i u lice. Naravno uenici su se raz Bud i:.
Najblii uenik, Ananda, mu ree: ..To je previe !" Bio je crven od besa. Rekao je
.. Samo mi dozvoli da mogu tom oveku da pokaem ta je uradio."
e
Bud a je obrisao lice i rekao oveku: . Hvala gospodine. Vi ste nainili kontekst u kom
l
an.
sret
sam
o
etn
izuz
i
am,
Nis
ne.
ili
utim
nalj
se
da
u
mog
k
uve
jo
li
da
im
vid
da
u
mog
naljuti.
takoe ste nainili kontekst za Anandu: sada moe da vidi da jo uvek moedadadoseete
. Kad
Mnogo hvala, mi sm o toliko zahval ni! Pozvani ste, mo lim vas, povremeno
god osetite potrebu da pljunete nekog, moete da do ete kod nas."
odilo.
To je za oveka bio takav ok, nije mogao da veruje svojim uima, ta se dog
bacao
Doao je oekujui da e naljutiti Bud u. Nije usp eo . Cele noi nije mogao da spava,
vanje
se i prevrtao, i nije mogao da spava. Neprestano ga je progonila ide ja - njegovo plju
bio
je
to
kao
n
koja
spo
i
an
mir
o
osta
je
a
Bud
a
ri,
stva
ijih
dljiv
vre
naju
od
a
jedn
u,
na Bud
i pre, kao da se nita nije desilo, i briui lice rekao mu : "Hvala gospodine. l kad god imate
tu elj u da pljunete nekoga, mo lim vas doite kod nas."
Stalno je mislio o tome. To lice, to mirno i spokojno lice, te samilosne oi. A kada oje
gov
je
bie
ovo
njeg
Celo
n.
vala
zah
bio
je
ta
zais
,
alno
form
o
sam
bilo
nije
to
la,
hva
rekao
da vidi
rilo da je zahvalan, cela njegova atmosfera je bila zahvalna. Ba kao to je mogaosam
da je Ananda crven od ljutnje, Bud a je bio tako smiren, tako pun ljubavi, tako punje Budiloa!
sti. Sada nije mogao da oprosti sebi, ta je uinio? Pljunuti oveka - oveka kao to ostite
Rano sledeeg jutra odjurio je nazad, pao kraj Bud inih stopala, i rekao: .. Opr
mi gospodine. Nisam mogao da spavam cele noi."
.
Buda je kazao: .. Zaboravi sve. Nema potrebe da trai oprotaj za neto to je ve
prolo. Tako mnogo vode je proteklo Gangom." Buda je sedeo na obali Ganga pod drve
tom. Pokazao je oveku: .. Pogledaj. svakog trenutka tako mnogo vode protie nizvodno!
Prolo je dvadeset etiri asa - zato nosi to, to to ve dugo ne postoji? Zaboravi sve.
.. I ne mogu da ti oprostim, jer kao prvo nisam ni bio ljut na tebe. Da sam bio ljut,
mogao bih da ti oprostim. Ako ti je zaista potreban oprotaj, pitaj Anandu. Padni pred
njegova stopala - on e uivati u tome!"

I(

NJ
l

G
A
M
U
D
R
O
S
T
l

Budi svakome zahvalan.

Onima koji su pomogli, onima koji su smetali, onima koji su bili indiferentni. Budite
zahval i svima, jer svi zajedno prave kontekst u kome se raaju bude, u kome vi moete
postatI buda.
Neprelazna zatita praznine je
videti manifestacije zbunjenosti
kao etiri kaje.

Atia govori o etiri tela. Vano je razumeti ta etiri tela. Prvo se zove darmakaja:
telo najvieg zakona. A ta je najvii zakon? Praznina je najvii zakon: sve je praznina.
ko z ista .elite d rastete nda morate dozvoliti ovom uvidu da vas prome: sve je
v
praznma. ZIvot Je prznma, smrt Je praznina, sve pojave su praznina - jer nita nije trajno,
sve Je prolazno, sve Je san. Ako je to shvaeno, to e vas zatititi. Kako moete biti uvre
eni ako je sve praznina? Kako se moete oseati jadno kad je sve praznina? Kako moe
da bude bola kada je sve praznina? Vi ste praznina i drugi su praznina' tako mora da ste
videli san u kome vas neko vrea, i pljuje na vas.
Ako zaista el ite da zatitite svoje razumevanje, to je prvo telo koje treba da razvi.
Jete oko sebe, telo praznine, mil je praznine. Sve je praznina.
Bud a je obi avao da alj e uenike na sah ran e gde se vri spa ljiv anj e na lomai, da
tamo meditiraju. Novajlije su morale u poetku tamo da bud u po tri meseca. Mo rali su
se e i posm tra! , tamo gde se spa ljuj u tela, iz dana u dan. Lju di su bili donoeni, spa
.
l)lvanI, I ond a bl prIj ate lji oti li. Kakav je to ivot? Kakav je sadraj ima o?
Samo pre neki dan, ovek je bio tako oho l, tako pon osa n, pun egoizma, da bi ako ste
rekli bilo ta pogreno, skoio na vas. A sad a gde je on? Nes tao u pla me nu. To j e ivot:
"Pr e ili kasnije, ja u takoe biti na lom ai i sve e biti spa ljen o. Zato, zato se mu iti za
to praviti toliku buku? To je sam o san koji traje nekoliko dan a. A tih nekoliko dana isu
mn ogo u venosti vremena, oni su sam o trenutak."
Dozvolite da to telo pra zni ne naraste oko vas; ono e vas tititi.
Drugo telo je nir ma nkaja: prvo nic anj e sam ilos ti. Kada je sve prazno, kada je svako
na lo ma i, o ? da se poj v!juje sam ilos t. Ona se ne gaji, upamtite, ona nastaje iz prvog tela.
.
Ako J e neguJete ond a JOS uvek vrujete u ego. Ako je negujete ond a jo uvek verujete u
.
arakte r, ako Je neguJete onda JOS uvek verujete u vrlinu. A ako nem a sam stva, ta je vr
Ima ? Ako nema sam stva ta je karakter? Ako nem a samstva, ta je dobro?

Prvo se ustalite u praznini i onda se drugo telo pojavljuje samo po sebi. Nirmankaj<1
znai telo kreacije. To je udno - prvo telo je telo praznine, a drugo telo je telo kreacije.
Ali to je uvid svih velikih buda da, ako postanete bez tela, velika kreacija se javlja u vama.
Celina poinje da struji kroz vas, postajete vozilo, prolaz, medijum, glas celine.
I sa nastajanjem drugog tela prvo iskustvo e biti velika samilost. Naravno u poetku
e biti parcijalna, uslovljena, izazvana patnjom drugih. Vidite nekog starca da umire na putu
i javlja se samilost, vidite da neko gladuje i javlja se samilost - ona ima spoljanji uzrok. Ako
niko ne umire i niko ne gladuje, nee biti samilosti. U drugom telu, samilost dolazi i odlazi;
pojavljuje se u odreenim situacijama, i nestaje u odreenim drugim situacijama.
Iz drugog kristalie tree. Tree telo se zove sambogkaja: telo blaenstva. U treem
telu samilost nije uslovljena. Ona se ne pojavljuje i ne nestaje; ona ostaje, zadrava se. To
nije pitanje da li neko pati ili ne; u treem telu, ovek jednostavno ima samilost. U dru
gom telu samilost je odnos; kad postoji potreba ona se desi. U treem telu, samilost po
staje samo vae stanje bitisanja: potrebna ili nepotrebna, prisutna je. To je kao svetlost
koja svetli u noi; ona sija bez obzira da li je neko u sobi ili ne. Bez obzira da li nekome
treba svetlo ili ne, nije u tome stvar; svetlost nastavlja da sija.
U treem telu, telu blaenstva, samilost je prirodna pojava. Kao to diete, ak i kada
spavate vi diete, buda je u samilosti i kad spava. Buda je jednostavno samilosan. Sami
lost nije neto to se pojavi kao talas pa nestane. Oseanje je sada okeansko.
A etvrto telo se zove svabavakaja: telo najvie prirode, spontanosti, telo vaeg unu
tarnjeg bia kakvo jeste. U etvrtom telu, nestaju sve razlike, prevaziene su dualnosti.
Dobro/loe, samstvo/ne-samstvo, um/neum, samasara/nirvana, Bog/ avo - sve dual
nosti su prevaziene. ovek jednostavno jeste, bez razlika, bez kategorija, bez podela. To
je telo postojanja; to je prava stvar da se postigne.
Svaki tragalac za istinom prolazi kroz ova etiri tela.
Odlino sredstvo je imati etiri odredbe.

Kako zadobiti ta etiri tela? Postoje etiri odredbe. Prva je: posmatrajte. Posmatrajte
bez prosuivanja, posmatrajte sve, ne proputajte ni jednu priliku da posmatrate - jer
ne radi se o tome ta posmatrate, ve da se razvije posmatranje. Posmatrajte sve - drvee,
ptice, ivotinje, ljude, saobraaj, vlastiti um i njegov saobraaj, vlastita reagovanja, tue
reakcije. Koristite svaku situaciju da posmatrate, tako da se posmatranje duboko ukoreni
u vama.

K
NJ
I

A
M
U
D
R
O
S
T
I

A drugo je: analiziranje, ali tek poto ste posmatrali - ne meajte to. Prvo, posma
tranje mora da bude samo posmatranje, bez analiziranja, bez suda, bez razmiljanja. Kada
ste pos atranje zavrili, onda analizi raj te, onda idite u detalje, onda potanko ispitajte.
O nda vidite delove, kako je nainjeno, j er svako iskustvo je veoma kompleksno. Ako
stvarno elite da ga razumete onda ete morati da analizirate do detalja.
Tree je: izaberite ono to vam donosi vie blaenstva, tiine, spokojstva i mira.
l etvrto je: odbacite sve to vam donosi tenziju, strah, teskobu i pakao.
To su etiri odredbe. Ako sledite etiri pripreme, etiri tela e nastati u vama.
lj cilju

da se svaka situacija iznese brzo na stazu

im se suoi, spoj je sa meditacijom.

svaka situacija mora da postane prilika za meditaciju. ta je meditacija?

Postajanje svesnim ta radite, postajanje svesnim ta vam se deava.
Neko vas uvredi: postanite svesni. ta vam se deava kada uvreda dospe do vas?
Meditirajte o tome; to enja ceo geltat. Kada vas neko uvredi, koncentriite se na osobu
- "Zato me uvred ila? Sta ona misli da je? Kako da se osvetim?" Ako je ona vrlo mona
predajete se, poinjete da podvijate rep. Ako nije mona i vidite da je slaba, okomite se
na nju. Ali u svemu ovome potpuno zaboravljate na sebe; drugi staje u centar panje. To
je proputanje prilike za meditaciju. Kada vas neko uvredi meditirajte.
Gurijev je rekao: "Kada mi je umro otac, bilo mi je tek devet godina. Pozvao me je
blizu svog kreveta i apnuo na uvo: 'Sine ne ostavljam ti mnogo, nisu stvari svetovne, ve
moram da ti kaem neto to mi je rekao moj otac na samrtnoj postelji. To mi je strano
pomoglo; to je bilo moje blago. Ti jo nisi mnogo odrastao, moda nee razumeti ta ti
govorim, ali sauvaj to, zapamti. Jednog dana e da odraste i onda e razumeti. To je
klju: on otkljuava vrata velikih bogatstava.'"
Naravno Gurijev nije mogao da razume tog trenutka, ali to je bila stvar koja je pro
menila ceo njegov ivot. A otac mu je rekao jako jednostavnu stvar. Rekao je: "Kad god te
neko uvredi, reci da e o tome razmiljati dvadeset etiri asa, pa e da odgovori."
Gurijev nije verovao da je to tako veliki klju. Nije mogao da veruje da je "to neto
tako vredno da treba da zapamtim." I moemo da oprostimo devetogodinjem detetu.
Ali poto je to bilo neto to je njegov otac rekao na samrti, koji ga je mnogo voleo, i od
mah poto je to rekao izdahnuo je, to mu je postalo vano; nije mogao to da zaboravi. Kad
god se setio svog oca, setio se ta je rekao.
l zapamtite

o
kn
rc
o
di
re
uv
ko
ne
ga
bi
o
Ak
je.
ju
en
im
pr
to
da
Be z ist in skog razumevanja, po e o je
ac
ot
o
ka
re
i
je
.
m
ko
ta
sa
a
i
tir
e
et
es
ad
dv
e
m
to
o
im
isl
zm
ra
da
bi : "G os po di ne , moram
m
sa
ja
i
,
leo
vo
je
e
m
o
og
Mn
a.
rc
sta
g
rlo
um
m
a
slu
po
ne
On vi e ni je tu, i ne m og u da
og
sv
te
a
slu
po
ne
da
te
e
Mo
.
m
a
slu
po
ne
ga
da
njega st ra n o voleo, i sa da ne m a na in a
,
ite
st
ro
op
i
m
da
s
va
im
ol
m
to
Za
?
te
a
slu
po
ne
ga
da
ko
oca do k je iv, ali kada um re ka
do i u za dvadeset etiri a sa da vam odgovorim."
om
m
o
id
i
uv
e
jv
na
je
i
m
lo
da
,
sa
a
i
tir
e
i
et
es
l rekao je : "R az m il jaj u i tako dvad
o
ia
ot
h
bi
ko
Ta
.
m
sa
je
ja
v
ka
ka
o
on
to
je
da
a,
n
ta
da
re
bi u . Ne ka da sa m na laz io da je uv
to
is
lo
bi
je
to
,
da
re
uv
la
bi
je
ni
To
u.
av
pr
u
e
toj os ob i i rekao: 'G os po di ne , hvala, bi li st
navoenje in jen ice . Nazvali ste m e gl up im ; je sa m :
to
je
da
o
vi
no
ta
us
sa
a
i
tir
e
et
es
ad
dv
i
ju
ra
iti
ed
m
m
sa
"Il i ponekad bi se de sil o da
o
ia
ni
k
h
a
bi
ne
da
ko
Ta
?
ga
to
og
zb
i
at
e
vr
po tp un a la. Al i kada je neto la, zato se
?"
tim
sa
im
u
m
se
da
to
za
,
la
je

La
.
la
la
bi
to
je
da
m
da ka e
ih
oj
sv
n
ta
es
sv
e
vi
i
e
vi
e
sv
ao
st
po
je
on
o
lak
po
o,
lak
po
Al i gl ed aju i, m ed iti ra ju i,
reakcija, pre nego delovanja dr ug ih .
To je ono to kae Atia:
lj cilju

da se svaka situacija iznese brzo na stazu

im se suoi, spoj je sa meditacijom.

se
ta
ni
es
sv
ite
an
st
po
ah
m
od
h
pe
us
ne
h,
pe
us
ta god da se de si - dobro, lo e ,
e
izn
te
e
bi
i
i,
tn
isu
pr
te
di
bu
jte
ta
os
za
Ne
.
at
en
om
de ava. Ne proputajte ni jed an m
e
bi
li
di
ra
te
de
bu
d
go
ta
da
l
on
a.
ot
iv
g
e
va
iz
u
aj
st
ne
na e ni , greke e po e ti da
Ispravno.
aje
st
na
o
t
ne
o
ak
:
je
r
vo
go
od
oj
m
a
,
no
e
gr
po
je
ta
a
o
Lj ud i m e pitaju ta je ispravn
i
o
vn
ra
Isp
.
no
e
gr
po
je
to
i,
st
no
es
sv
ne
iz
aje
iz svesnosti, to je ispravno. Ako neto nast
i
ed
m
ko
ka

ve
,
ta
je
an
pit
je
Ni
e.
dit
ra
to
ko
ka

po gr e no ni je pitanje ta vi radite, ve
u.
sn
u
te
da
ho
da
o
ka
i
ar
stv
te
di
ra
ili
o
dn
bu
o,
tativno ili ne m ed itativno, op re zn

Kratak izvod iz uputstava srca:

"
Radi na "Pet snaga.

Sledee je pet snaga. Prva snaga je jaina, potpuno. Ako zaista elite da vam se tran
sformie ivot, ako zaista elite da postanete svetlo sebi, ako zaista elite da znate najviu

K
Nj
I
G
A
M
U
D
R
O
S
T
I

-8

tajnu postojanja i najviu ekstazu ivota, onda je prva snaga jaina, potpuno. ta god ra
dite, radite to svom snagom, optimalno. Ne budite jadni, ne budite lenji, ne budite parci
jalni. Idite u to svim srcem, dozvolite da postane potpuno apsorbovanje.
Ako pleete, pleite potpuno, da plesa nestane i ostane samo ples, i to e biti tran
sformacija. Ako volite, volite potpuno, tako potpuno da nema vie ljubavnika. Ljubavnik
je tu samo ako neto zadravate. To to zadravate postaje ljubavnik. Ako neto zadra
vate, to to zadravate postaje plesa, peva. Ako ste potpuno u plesu, u pesmi, u ljubavi,
ko je ostao iza toga da kae: "ja sam ljubavnik, ja sam plesa"? Nita nije ostalo.
I potpunost transformie.
Samo pri jaini od sto stepeni se isparava iz materijalnog u duhovno, sa zemlje u
nebo, sa obinog u neobino.
Druga snaga je dobro i tano upoznavanje: radite i budite ono to stvarno elite da
radite i budete. ivot se ivi prema geltatima koje ste izgradili oko sebe. Ako zaista ho
ete da postanete neto drugo, onda se dobro upoznajte sa tim. Ako hoete da svirate
gitaru, vebajte. Ako hoete da pleete, vebajte. Ako hoete da se bilo ta desi u vaem
ivotu, usvajajte to vie i vie od toga i odbacite sve to je protiv toga. A nain da se to
odbaci je da se to ne koristi, jer kada to koristite, stvarate puteve da se to pojavi kod vas
ponovo, ponovo i ponovo.
Trea snaga je snaga belog semena. "Belo seme" je metafora. Atia je mislio, odbacite
sve to je crno. Nemojte da nastavljate sa uzgajanjem crnog semena ljutnje, zavisti, mr
nje, posesivnosti, dominacije. Odbacite sve crno seme. ak i ako se pojavi, posmatrajte,
apsorbujte ga u srce, i postae belo seme. A ta je belo seme? Ljubav, samilost, sluenje,
iskrenost, osetljivost, panja - to je belo seme. Ako elite da jednog dana u svom ivotu
imate belo cvee, moraete da sejete belo seme.
I etvrta snaga je diskreditovanje - da bi se potpuno odrekli ego-orijentisanih misli.
Posmatrajte: sve to izae iz ega, to god je neki ego trip, odmah prekinite vezu sa tim.
Oklevanje ak i na kratko je opasno, jer e oklevanje tome dati energiju. U trenutku kada
znate da je to ego trip, odmah se iskljuite iz toga.
A svako zna kada je na nekom ego tripu. To nije neka vetina da se ui, svako je sa
tim roen. Vi to znate; moete nastaviti sa tim uprkos vaem znanju - to je druga stvar
- ali vi to znate. Kad god se javi ponos, kad god ego podigne svoju glavu, vi to znate. Ise
cite tu glavu istog momenta jednim udarcem.
I peta snaga je snaga posveivanja svih vrlina za dobrobit drugih . ta god vam se
dobro desi, odmah to podelite. Ovo je jedna od najosnovnijih stvari u Budizmu. Ne

I
I
o
.
Ak
je
ite
r
sp
ra
,
je
e
lit
de
po
v,
ba
lju
la
vi
ja
po
pravite za lih e, ne bu di te krtac. Ako se
le
ja
pl
ku
sa
Ne
.
je
ite
r
sp
ra
i
al
a,
am
en
st
po
,
u
ve
dr
po
moete da naete lju de , rasprite je
a
rk
go
i
la
se
.
ki
e
aj
st
po
e,
lih
za
ite
av
pr
o
ak
v;
ro
ot
u
se
ra
va
et
je je r ako je na go m ilavate, pr
Podelite je.
au
st
te
e
bi
,
ko
la
po
,
ko
la
Po
a.
or
izv
og
an
zn
ne
iz
ti
zi
la
I to vi e delite, vi e e vam do
je
lje
av
pr
je
e
nj
isa
om
on
ek
o
jn
ol
Sp
e.
nj
isa
om
on

nj u da na u ite pu teve za un ut ra n je ek
ite
av
pr
:
no
ot
pr
su
im
sv
sa
je
e
nj
isa
om
on
ek
je
n
ra
ut
za lih a ako elite da im at e stvari. A un
.
e
vi
e
et
a
im
,
e
vi
jte
da
e,
et
a
im
i
,
jte
Da
i.
at
im
za lih e i neete
Iz reka:

Uputstva za prenos u Mahajanu

su " Pet snaga." Ponaanje je vano.

u
te
je
lu
de
o
ak
,
te
a
na
po
se
o
ak
o
m
sa
ti
os
n
va
od
Sv ih ov ih pe t snaga m og u bi ti
.
ne
o
m
ne
e
ta
os
a,
aj
a
zn
z
be
su
e
on
a
im
nj
sk la du sa nj im a. Ako sa m o kontemplirate o
Aktualizujte ih u sv om ivotu.
I poslednja izreka:
Svrha cele Darme je u jednoj taki.

ti
ta
os
m
va
e
ot
iv
o
ce
u,
eg
om
n
la
a
em
pr
ite
iv
o
Ta taka je ego. Ego je la a n. Ak
ti.
os
in
nt
te
au
i
e
in
ist
ti,
os
rn
va
st
us
uk
i
at
im
e
ot
iv

va
la a n. Ako ivite bez ega ceo
Razmislite, meditirajte, vebajte.
Dosta za danas.

s
A
NJ
A
S
A

Z
A

"

_ _ _,,

..
_
._
.__

,
,

L
A
V
O
V
E

i
I

l
l
l

Prvo pitanje:

,
,

Voljeni Oo, moe li da nam objasni razliku izmeu pranjenja sebe i brisanja
sebe?
l koja je uloga individualnosti u rastvaranju?

i
,

,
,

i
!
,

j
,

,
,

f1
t

!
,

,,'

Divja, proces pranjenja sebe i proces brisanja sebe nemaju nieg zajednikog. Ne
samo da se razlikuju, oni su dijametralno suprotni.
Pranjenje sebe donosi individualnost, sve vie i vie individualnosti. Pranjenje
sebe znai pranjenje sebe od svega to se podrazumeva kao personalnost.
Personalnost je farsa, personalnost je pseudo, personalnost je ono to vam je dalo
drutvo. Personalnost vam je nametnuta spolja; to je maska. Individualnost je samo vae
bie. I ndividualnost je ono to donosite na svet, individualnost je Boiji poklon.
Personalnost je runa jer je lana. I to vie personalnosti imate, manje su mogu
nosti da se razvija individualnost. Personalnost poinje da okupira ceo va prostor. Ona
je kao irenje raka. Ona nastavlja da raste i potpuno vas zaposedne. Ne ostavlja prostor
da individualnost ima svoj vlastiti ugao. Personalnost mor.a da se odbaci, tako da bi in
dividualnost mogla da postoji.
Individualnost je neegoistina pojava; ona je isto ne-ja, ona nema "ja" u sebi. Per
sonalnost nije nita drugo do "Ja": ona nema ne-ja u sebi. Personalnost je agresivna, na
silna, dominirajua, politina. Individualnost je tiha, puna ljubavi, samilosti; ona je religlOzna.
Pranjenje sebe znai pranjenje od svih sadraja - kao to praznite sobu od sveg
ubreta koje se tu nakupilo tokom godina. Kada ste ispraznili sobu od nametaja i s\lih

_H

_.

. .
. .
... .._-,.......

,
....
..
_._
....,

K
Nj
[

G
A
M
U
D
R
O
S
T
[

02

stvari, niste unitili sobu, uopte niste; dali ste joj vie prostora. Kada je sav nametaj
otiao, soba se afirmie, postoji.
Brisanje sebe znai unititi samu sobu - unitavanje samog prostora vaeg bia,
unitavanje same jedinstvenosti vaeg postojanja, unitavanje Boijeg dara. Brisanje sebe
znai postati rob.
Individualnost vam daje da budete gospodar; ini vas sasvim autentinim, uzemlje
nim, ukorenjenim. Daje vam materiju; niste vie stvar od snova. Daje vam vrstinu, daje
vam jasnou, prozirnost, viziju. ini vas svesnim lepote postojanja, ini vas svesnim le
pote svega. Brisanje sebe vas unitava, to je samoubistveno. Vi ne odbacujete svoju per
sonainost, ve odbacujete samu svoju osobenost. Postajete sve vie i vie senka, pre nego
materijalni. Postajete rob.
I ironina stvar je da ako izbriete sebe, ego e ostati. Sada e to postati jako suptilan
ego, tako suptilan da e ga biti gotovo nemogue primetiti. On e sad uveravati da je skro
man, beznaajan, ponizan. Ali ostae uveravanje. Rei e: "Vidi, izbrisao sam sebe. Nema
me vie."
Ali kada kaete: "Nema me vie" vijeste - inae ko izgovara: "Nisam vie?"
jednom su upitali takozvanog sveca: "Da li ste vi Bog?"
Rekao je: "Ne" - ali j e odmah dodao: "Sunce izlazi ujutro, ali ne izjavljuje 'ja sam
sunce.1II
Po sr ed no on govo ri: "ja sa m Bog. Al i sa m kao su nc e koje izlazi svakog jutra
ali ne
izj avljuje 'ja sa m Bog.' "
Re ka o sa m oveku ko ji m i je pr ep ri ao do ga a j: "Vrati se takozvan om sv
ec u, i
reci m u da su nc e ne ka e : "Takoe ni sa m ni su nce." Su nc e ne ka e : "ja sa
m su nc e" ili
"n isa m su nc e" - ne zato to je prosvetlj en o, ve jed nostavno to ne m o e
da govo ri! Da
m o e da govori, re kl o bi to na hi lja du i je da n na in . U stvari on o objavljuje
na hi lja du i
je dan na in : "O vd e sa m !" On o to objavlju je cveu, pt ica m a; po sv ud a izj avlju
je : "O vd e
sam!"
jednom je Krinamurti bio upitan: "Zato nastavlja da govori?"
Kazao je: "To je jednostavno moja priroda, da govorim." Rekao je: "Govorim na isti
nain kao to cvee isputa svoj miris."
Cvee ne moe da govori, ima svoj vlastiti jezik; miris je njegov jezik. Sunce ne moe
da govori, ali svetlost koju isijava je njegov nain komuniciranja injenice: "Ovde sam,
dolo sam."

U japanu postoji izreka: "Cvee ne govorL" Ta izreka je potpuno pogrena - ono

govorL Naravno ono govori vlastitim jezikom. Tibetanac govori vlastitim jezikom; ho
ete li rei da on ne govori? Kinez govori sopstvenim jezikom; hoete li rei da on ne
govori? Samo zato to ne razumete, hoete li rei da on ne govori? Kinez ima svoj vla
stiti jezik, tako i sunce, tako i cvee, i ivotinje, ptice, stene. Milionima rei ceo svet se
afirmie.
Ali skromna osoba poinje da pria: "ja nisam. Nisam neki ego, izbrisao sam sebe."
Ali ko govori te stvari? Osoba koja je ispraznila sebe ne bi rekla takve stvari. Rekla bi: "ja
jesam, i ja jesam po prvi put. Ali sad u mom jastvu 'ja' je samo lingvistiko, nain da se
to kae. Egzistencijalno, tu je samo stvo."
I neka to bude kriterijum za to da li ste ispraznili sebe ili izbrisali sebe. Ako ste ispra
znili sebe postaete sve ispunjeniji blaenstvom jer ete postati sve prostraniji. Postaete
sve korisniji Bogu i Boijoj proslavi. Postaete otvoreni za postojanje i sve njegove rado
sti i sve njegove blagoslove.
Ali ako izbriete sebe postaete sve tuniji i tei, postaete sve tuplji i mrtviji - jer
brisanje sebe nije nita drugo do lagano samoubistvo. uvajte se toga. I morate da budete
oprezni, jako oprezni, jer izgledaju slino.
Prava opasnost u duhovnom rastu dolazi od stvari koje su sasvim suprotne ali izgle
daju slino. Pravi problem se ne javlja sa stvarima koje su oigledno suprotne; pravi pro
blem se javlja sa stvarima koje nisu oigledno suprotne, a opet one su suprotne.
Prava suprotnost mrnje nije ljubav, prava suprotnost ljubavi nije mrnja - to je tako
oigledno, ko moe da bude time prevaren? Prava suprotnost ljubavi je lana ljubav: lju
bav koja se pretvara da je ljubav, a nije. ovek tu treba da bude jako paljiv.
Prava suprotnost samilosti nije ljutnja. Prava suprotnost samilosti je odnegovana
samilost: samilost koja nije u vama ve samo u vaem karakteru, samilost koju ste naslikali na vaoj povrini.
.
Prava suprotnost vaim osmesima nisu vae suze, ve osmesi koji su naslikani,
osmesi koji ne idu dublje od usana, koji nisu nita do vebe usana. Srce ne sarauje sa
njima, oseanja ne stoje iza njih. Nema nikoga iza osmeha, osmeh je samo naueni trik.
Suze nisu suprotne osmehu, one su samo komplementarne. Ali lani osmeh je suprot
nost.
Pamtite to uvek, lano je neprijatelj istinitom. Ako je va osmeh istinski i ako su suze
prave, oni su prijatelji, pomoi e jedno drugome jer e oboje ojaati istinu vaeg bi,a.

J(

NJ
I
G
A
M
U
D
R
O
S
T
I
..

04

Ako su vam suze lane i osmesi lani, onda su takoe prijatelji; oni e ojaati vau lanost,
vau personalnost, vau masku.
Sukob je izmeu stvarnog i nestvarnog ili tobonjeg. Pranjenje sebe je od ogromne
vrednosti, ali brisanje sebe je opasno. Brisanje sebe je suptilan nain ega - ego ulazi na
zadnja vrata.
I naravno to e vas uiniti sve ozbiljnijim. Zbog toga vai takozvani sveci izgledaju
tako ozbiljno. Njihova ozbiljnost ima svoj razlog. Razlog je, oni dokazuju skromnost koje
u stvari nema. A dokazivati neto to stvarno nije tu je naporno, teko. ovek mora ne
prestano da bude u gardu. Samo malo spavanja tu i tamo i stvarnost e se afirmisati, a to
e unititi sve to ste tako dugo odravali. Unitie va ugled.
Sve to mora da se odrava inie vas ozbiljnim i tunim, dole u dubini uplaeni da
ne budete uhvaeni na delu, da ne budete uhvaeni u svojoj lai. Izbegavaete ljude ako
nosite neto lano u sebi. Nikome neete dozvoliti da vam bude prijatelj, da vam bude
blizak, jer bliskost je opasnost da neko drugi moe da vidi neto to stranci ne mogu da
vide. Draete ljude na odstojanju; juriete i beati od ljudi. Imaete samo formalne od
nose, ali neete stvarno uspostavljati odnose, jer stvarno uspostavljati odnose znai izlo
iti sebe.
Zbog toga vai takozvani sveci bee u manastire. To je iz straha. Da su na pijaci bili
bi uhvaeni; bilo bi otkriveno da varaju, da obmanjuju, da su licemeri. U manastirima
mogu da odravaju svoje licemerstvo i niko nee nikad biti u stanju da ih primeti. I ta
vie, tamo ima drugih licemera; oni mogu svi da odravaju svoju konspiraciju zajedno,
mnogo lake nego to svaki pojedini licemer to moe da odri sam.
Manastiri su se pojavili u postojanju radi eskapista. Ali moete ak i u svetu iveti
na manastirski nain, uvek drei ljude na odstojanju, nikada ne dozvoljavajui nikome
pristup vaem unutarnjem biu, nikada se ne otvarajui, nikada nikome ne dozvoljavajui
da proviri u vas da vidi ko ste, nikada ne gledajui ljude u oi, izbegavajui ljudske oi,
gledajui u stranu. I uvek u urbi, tako da svi znaju da ste zauzeti, nemate ni malo vre
mena da kaete zdravo, da drite neiju ruku, da leerno sedite sa nekim. Vi ste tako za
uzeti, uvek ste spremni da krenete.
Neete ak dozvoliti intimnost ni onima koji su vam bliski - muu, eni, deci - sa
njima ete takoe imati formalan odnos, institucionalan odnos.
Stoga je brak postao jedna institucija. Stvarno je runo videti da neto tako strano
lepo postaje jedna institucija. I ako ljudi izgledaju tako jadno to je prirodno. Ako ivite u
instituciji to je bedno.

Divja, pita me: "Moe li nam objasniti razliku izmeu pranjenja sebe i brisanja
sebe?"
Brisanje sebe je put ega, pranjenje sebe je put razumevanja. Pranjenjem sebe jed
nostavno razumete puteve ega, i u tom razumevanju, ego nestaje sam od sebe. Vi ga ne
odbacujete, vi ne morate da ga odbacite. Ne borite se sa njim. Nije istopijen.
Kada pogledate unutra sa panjom, sa svetlom svesnosti, ne moete tamo nai ni
kakav ego. Tako da se ne javlja pitanje zato ili kako neko treba da izbrie sebe. Nema ta
da se izbrie! To to jeste, jeste, i ne moe se izbrisati. A ono to nije, nije, i nema potrebe
da se izbrie.
Pranjenje sebe jednostavno znai vienje sebe. I onda mnoge stvari ponu da ot
padaju, jer ste ih bespotrebno nosili. Kao prvo, one ne postoje. One su duhovi, none
more; rasplinu se kada se unese svetlo. Pranjenje sebe je meditativan proces. Samo gle
danje unutra, duboko, bez predubeenja, bez prefabrikovanih ideja, ni za ni protiv, samo
gledanje unutra, i pranjenje poinje da se odvija.
I kada ste ispraznili ceo sadraj - misli, elje, seanja, planove, nade - kada je sve
otilo, po prvi put nalazite sebe, jer niste nita drugo do taj isti prostor, netaknut prostor
u vama. Niim ogranien, svest bez sadraja, to ste vi! Videi to, shvativi to, ovek je slo
bodan. On je sloboda, on je radost, on je blaenstvo.
Ali brisanje sebe je opasno. To znai da ste ve prihvatili da je ego tu i da treba da
se izbrie. Prihvatili ste jednu iluziju, i sada hoete da je unitite. Nedostaje vam prva
taka. Prihvatili ste kanap kao zmiju, i sada pokuavate da ubijete zmiju. Biete u velikoj
nevolji. Nikada neete biti u stanju da ubijete zmiju, jer kao prvo nje nema. Moete na
staviti da udarate konopac, ali ta sa zmijom? Zmija e ostati tamo.
Zmija postoji u vaoj iluziji; zmija ne postoji napolju, inae bi mogli da je ubijete. Ali
kako moete da ubijete zmiju koje nema? Borite se sa senkom, i obavezno ete biti po
beeni.
Neka se ova osnovna stvar uvek pamti: ako se borite sa neim lanim, biete pora
eni. Lano ne moe biti pobeeno, jer je lano. Kako moete da pobedite neto to je
nepostojee? Nema naina. Jedini nain je doneti svetlo i videti.
Ihi pasiko, doi i vidi! U samom tom vienju, nije naena zmija. Konopac je tamo,
zmija je nestala. Sada vie nema potrebe da briete sebe, nema potrebe da se borite.
Ima na milione ljudi koji pokuavaju da budu skromni, ali itav njihov napor je be
smislen, ista glupost.

J(

NJ
I
G
A
M
U
D
R

S
T
I

06

Jednom me je neki ovek pitao: "Da li ste vi jedan egoista ili skromna osoba?"
Rekao sam: "Nijedno. Neti, neti, ni ovo ni ono. Ne mogu biti ni jedno."
Rekao je: "O emu vi govorite? ovek mora da bude ili nekakav egoista ili skromna
osoba."
Kazao sam: "Vi ne shvatate. Nita ne znate; nikada niste zali unutar sebe. Ako ste
skromni, vi ste jedan egoista koji dubi na glavi. Skromnost je jedan izraz ega. Nisam ni
jedno. Ja sam jednostavno ta jesam, ni skroman ni egoista, jer sam video da nema ega.
Kako onda moe biti skromnosti?"
Skromnost je razreen ego. Ali ako ne ma ega kako ga moete razrediti? Ako ne ma
zm ije , kako da izvadite otrovne zube iz zm ije ? To je skromnost. Otrovni zu bi su izvaeni
iz zm ije , sad a zm ija ne moe da povredi, sad a zm ija ne mo e da ugrize, sad a zm ija ne
mo e da naini nikakvu tetu - ali zm ija je jo tamo.
Ti zubi su bil i la ni, jer sam a zmija je lana.
Bu da nij e ni egoista ni skroman. To je mogue oveku od zn an ja. Ne zn ali ca moe da
bu de egoista, mo e da bu de skroman - i jed no i drugo su aspekti neznanja. J ne zn ali ca
mo e pokuati da izb ri e ego, jer je to tako po tovano nemati ego. ovek postaje svetac
br isa nje m ega, za do bij a veliki presti i mo br isa nje m ega. Ali to je ista igra, nij e se pro
menila.
Mo ja poruka za vas je, mo lim vas ne mo jte da briete seb e. Bu dit e to, gledajte un uta r
seb e, i u sam om tom gle da nju , ego nestaje. a k i rei "nestaje" nij e isp ravno: ego nij e na
e n, on nikad nij e ni bio tu. Njegovo po sto jan je zavisi od vaeg gledanja unutar seb e.
Vieno, vie nij e tamo - nikada nij e bio tamo.
J on da ste ind ivi du a, jed ins tve ni, jed ins tve n izr az bo a ns ko g. J
on da je to ve
lik a rad ost . Po in jet e da cvetate, pr ole e je do lo . Po in jet e da igrate, po in jet e da pe
vate. Ve lik a za hv aln ost se po jav lju je u va ma to vas je Bo g na in io jed instvenom ind i
vid uo m.
Nikada ranije nij e bil o oso be kao to ste vi, up ravo sad a na celom svetu nema nikoga
kao to ste vi, i nikada ne e biti nikoga kao to ste vi. Sa mo vidite sa kolikim vas je po
tovanj m nagradio Bog. Vi ste remek-delo - neponovljivi, ne upo redivi, krajnj e jed in
stveni. Cak i najtvre srce, kameno srce, po e e da se topi iz zahvalnosti. Poee da teku
su ze , suz e blaenstva i radosti, suz e koje se sm eju .
Ali mo lim vas up am tite, ispraznite seb e, nemojte izbrisati seb e.

Drugo pitanje:
Voljeni Oo, ta o onima koji uzmu sanjasu u Poni, samo da bi je odbacili u svom do
m aem okruenju?

Ananda Lajonele, oni su guzice. A oni su guzice ne zato to su odbacili sanjasu ve

zato to su je uzeli. Oni misle da e uzimanjem sanjase ovde stei neto, a kad se vrate
kui to mogu da odbace.
Ali ako je od samog poetka, ta ideja tu da: "Ja u to da odbacim kada se vratim kui,"
sanjasa vam nee biti blagoslov. Ona ne moe biti blagoslov tako prepredenom umu. PO
staete sanjasin a opet neete postati sanjasin.
Znam ima ljudi, bar pet posto ljudi... Odmah znam kad dou da uzmu sanjasu - nji
hove oi to govore, njihova vibracija to govori, njihovo celo bie smrdi na lukavost. Ali
potujem ljude i ne mogu da kaem ne. J onda mislim kakva je teta? Neka se igraju igre
sanjasina. J ko zna? Ponekad se nekoliko ljudi upeca takoe. U poetku kada uzimaju sa
njasu oni je uzimaju samo da bi videli o emu se tu radi. Ali nesvesno mogu biti ulovljeni
u nju, mogu biti uhvaeni u zamku.
Poto su ovde tri ili etiri meseca imali sanjasu, mogu da otkriju da je gotovo nemo
gue da je odbace po povratku kui. Ali ak i ako je odbace, to je njihova stvar. Oni su
samo glupi. Pokuavaju da budu bliski samnom, jer ta bliskost moe da vas transformie,
moe vam dati novo roenje. Ali bliskost je mogua samo ako nema zida lukavosti izmeu
vas i mene. A zid je tu.
Dam im sanjasu, videi zid, veliki Kineski zid, izmeu njih i mene. Znam da ne ulaze
zaista u to, oni samo postaju pametni. Oni nisu inteligentni, oni samo postaju pametni,
jer stvarno inteligentna osoba nee obmanjivati sebe. A ima stvari od kojih moete imati
neizmernu korist, ali samo kada ne igrate igre.
Na primer, ljubav moe biti transformiua snaga u vaem ivotu. Ali ako vi samo
igrate ulogu, glumite, to vas nee obogatiti. Ustvari, sasvim suprotno, moe vas jo vie
osiromaiti. Ako volite enu ili mukarca, bez stvarne ljubavi, samo se pretvarate, onda
uite neto, da je ljubav isprazna. Ceo ivot vam moe postati zatrovan. Svaki put kada
volite, ta lukavost e biti tamo; tei e kroz vau krv, vae bie. J znaete od samog po
etka da je sve igra. Nikada neete postati prisni ni sa jednom osobom - a prisnost je
otkrivanje. Sanjasa je krajnja prisnost. Ne moete biti lukavi. A ako jeste onda samo sebe
obmanjujete.

I(

NJ
I
G
A
M
U
D
R
O
S
T
I

08

Ali zato ti se, Ananda Lajonele, to pitanje javilo? Uzeo si sanjasu pre samo par dana.
Mora da gleda negde u svoju podsvest. To je tvoje pitanje, to moe biti tvoja ideja; moda
nisi zaista svestan toga. Moda misli da pita za druge, ali drugi mogu da pitaju za sebe;
ne treba da brine za njih. Ko si ti da brine za njih? Zar nema sopstvenih briga? Ali ovo
pitanje mora biti tu negde duboko u tvojoj podsvesti; to mora biti da je tvoja strategija.
I jo uvek, ponavljam, moda nisi svestan toga, ali podsvesno je izbilo kroz ovo pitanje.
Ali ovo nije izuzetak. Svet je pun guzica - zato ako je nekoliko guzica sredilo da doe
ovde, to nije iznenaenje. To je prirodno. Za njih ostavljam deset posto slobodnog pro
stora; deset posto ljudi su obavezno prevaranti. U stvari udo je da je to samo deset posto.
Ljudi su zaboravili jezik obavezivanja, sudelovanja. Ljudi ne znaju lepote obavezi
vanja, ne znaju radosti posveivanja. Oni ne znaju ta to znai potpuno se posvetiti ne
emu. Biti potpuno posveen neemu znai dati roenje dui u vama. To vas integrie,
daje vam snagu volje. I nae ljudi koji nemaju iskustvo obavezivanja - u ljubavi, u pove
renju - ive ivot bez kime; oni su beskimenjaci, oni su samo licemeri, odvratni. Oni
nisu stvarni ljudi; jo nisu stigli do tog poloaja da budu ljudi.
Biti ovek znai biti obavezan, sudelovati, biti spreman da se ide do same krajnosti
nekog iskustva. Ako vas to privlai, ako vas to ubeuje, ako vas to preobraa, onda ovek
treba da bude spreman da ide gde god ga to vodi - u nepoznato, neobeleeno. Da, ima
mnogo strahova, mnogo problema sa kojima se treba suoiti i mnogi izazovi da se pri
hvate, ali tako se raste, tako se sazreva.
Milioni ljudi u svetu ostaju nezreli, detinjasti, iz jednostavnog razloga to ne znaju
kako da se obaveu. Oni samo ostaju bez korena. A kad god je drvo bez korena, moete
da zakljuite ta e se dogoditi sa drvetom. Polako, polako, sok e nestati iz drveta, jer
ono vie nije povezano sa nekim izvorom soka. Biljni sok nee tei kroz njega, izgubie
svoje zelenilo, vie nee biti mlado i ivo. Izgubie sjaj, velianstvenost, blistavilo, izgu
bie svu svoju svetlost, nee cvetati. Prolea e dolaziti i odlaziti, ali ono e samo ostati
tamo, mrtvo i suvo.
To se desilo milionima ljudi. Izgubili su svoje tlo. Kroz sanjasu pokuavam da vam
dam zemlju koja e da vas hrani, tako da ivotna snaga moe opet da tee kroz vas, tako
da ponovo neki sok potee kroz vas, tako da ponovo postanete soni, da opet budete
mladi, mlaani, svei.
ovek je izgubio jednu vrlinu, vrlinu slasti. A bez slasti ta je ivot? Samo ekanje na
smrt. Ne moe biti nita drugo. Samo sa slau vi ivite inae vegetirate.

Sanjasa nije odricanje, to je nain da se ivot ivi u njegovoj totalnosti i intenzitetu .

To je vetina ivljenja ivota u svim njegovim dimenzijama, to je nain da se ivot ivi u
svim njegovim bogatstvima. To nije stara ideja sanjase. Ja ne pravim monahe i asne se
stre - ne uopte. Ja stvaram ive ljude, trepe rave, pulsirajue, slasne, mlade i svee, spre
mne da krenu u svaku opasnost u potrazi za istinom, u potrazi za ljubavlju, u potrazi za
Bogom.
Kako moete da odbacite sanjasu? Zato kaem da su guzice, ne zato to su odbacili
sanjasu. Oni su guzice zato to su je uzeli. Oni ne znaju ta rade. Nisu svesni gde idu. Nisu
pri svesti, oni su samo hodai u snu, roboti, zombi. Kada vide da je tako mnogo ljudi po
stalo sanjasinima, njihova psihologija mase, njihov um gomile, njihov um ovce, odmah
im daje ideju: "Tako, ja takoe treba da postanem sanjasin."
Zato? Osim ako to nije odluka koja se javlja u vaem najdubljem jezgru, zato se
muiti time? Osim ako ne zaponete vezu ljubavi samnom, zato se muiti s time? Osim
ako nisam dotakao akord u vaem srcu, osim ako se neka muzika nije pojavila u vama
kroz mene, zato se muiti sa tim?
Ali oni ne uzimaju sanjasu od mene; oni uzimaju sanjasu od vas, od drugih sanjasina.
Videi tako mnogo ljudi u narandastom, i videvi tako mnogo ljudi radosnih i sretnih,
postaju zavidni. ele da se takmie, poinju da oseaju da im neto nedostaje. U njima se
javlja san: "Treba takoe da saznam ta je to sanjasa." Sigurno znaju da nee biti u stanju
da je slede celim putem, ali kau, uveravaju se, u sebi: "Bar dok si ovde, zato da ne bude
sanjasin i proba kako je to? A onda kada se vrati kui samo zaboravi na sve, tako niko
nee znati za to i moe ponovo biti deo svoje stare rutine."
Tako funkcionie um svetine. A sanjasa nije za um rulje, nije ni za oviji um. Ona je
za lavove.
I zaista sam iznenaen, Ananda Lajonele... Izgleda da sam ti dao pogreno ime. Lav,
postavlja takvo pitanje? Pitanje izlazi iz vrlo plaljivog uma. Pitanje izlazi iz vrlo lukavog
uma. I jo uvek, ponavljam, moda nisi svestan toga - to je jo opasnije. Da si svestan ne
to bi moglo da se uradi.
Zato odgovaram na njega, da te uinim toga svesnim. Ovo je jedan od preobraava
juih procesa u ivotu: ako postane svestan neega, moe vrlo lako toga da se oslobo
di. Ako nisi svestan toga, nemogue je da se toga oslobodi.
Tako ponekad moram da budem grub sa vama, ponekad moram da budem stvarno
okrutan prema vama - jer istrgnuti istinu iz nesvesnog nije lako. To je hirurgija, to boli.
A operacije koje radim, radim bez anestezije, jer nesvesno treba da bude svesno . Tako

I(

NJ
I
G
A
M
U
D
R
O
S
T
I
T

10

dok vam govorim i donosim neto nesvesne istine u vau svest, ne moete biti uspavani.
Ako spavate, nesvesno nee nikada postati svesno.
Tako psiholoka hirurgija mora da bude bez ikakve anestezije. Bol se mora prihva
titi. I oni koji razumeju, oni e je doekati sa dobrodolicom. Ne samo da e je doekati
sa dobrodolicom, oseae se zahvalnim zato to sam, u svesni deo njihovog uma, izneo
neto to je vrebalo duboko dole u tami. Sada to moe da se odbaci.
To je udo svesnosti. Sve to postane svesno moe se vrlo lako odbaciti. U tome je
cela tajna psihoanalize i svih drugih psihoterapija koje su evoluirale iz psihoanalize: izneti
stvari iz podsvesnog u svesno. To je sva funkcija pSihoanalitiara. Jednom kada ih posta
nete svesni, sami ste u stanju da ih odbacite - jer ko voli da nosi rune stvari kada zna
da su tu? Ali rune stvari mogu da se nose ivotima ako niste svesni.
I upamtite, svesnostsama eli da se oslobodi mnogih stvari, ali vi joj ne dozvoljavate
da kae svoje. Zato treba da se nau posredni putevi. Na primer, san moe da vam govori
neto, ali do jutra teite da to zaboravite.
Ima samo nekoliko ljudi koji pamte snove. Zato? To je tako ivopisno iskustvo, a
celu no ste sanjali. Tokom osam sati, najmanje est sati sanjate. A govorim o normalnim
ljudima, kakvi postoje. ta rei o nenormalnim? Oni mogu da postignu da sanjaju esna
est sati za osam sati! Mogu da sanjaju mnogo snova ujedno, jedan san preklapa drugi,
san u snu u snu. Mogu da imaju takve snove ... na primer moete da sanjate da idete u
bioskop, i u bioskopu vidite sebe u filmu kao osobu koja ide na spavanje, zaspi i pone
da sanja da ide u bioskop! To moe da ide tako dalje, i dalje, snovi unutar snova, unutar
snova.
Ne govorim o nenormalnim ljudima; ak i normalni ljudi, vrlo normalni ljudi, sanjaju
est sati to om noi. U stvari to najvie radite. Ne radite nita drugo tokom est sati sva
kog dana. Sest sati neprestanog sanjanja! I ujutru je sve zaboravljeno; ili samo tokom
prvih nekoliko sekundi, tokom etiri ili pet sekundi seate se nekoliko stvari, nekoliko
fragmenata. I onda ubrzo, za vreme dok popijete aj u krevetu, one su nestale.
Nesvesno se jako trudi, po est sati svake noi, da vam saopti ta radite sa svojim
ivotom. Ali vi ne sluate. Ono pokuava takoe i na druge naine.
Na primer, ovo pitanje je jedan pokuaj nesvesnog da vam saopti da je tamo neto
kao semenka. Nesvesno uvek eli da komunicira sa svesnim. Zato? Jer nesvesno je za
kopano, tako teko, ono eli da se otkopa. I kako moe da se otkopa? Ima samo jedan
nain: da obavesti svesno.

Zato je Frojd razvio tehniku slobodnih asocijacija. Morao je da izmisli leaj. jer ako
pacijent sedi teko moe da se povee sa nesvesnim. Naa navika da se poveemo sa ne
svesni m je pomou leanja u krevetu; to je postala stalna navika, treba da budete u ho
rizontali. Frojdovski leaj je vaan; pomae vaem nesvesnom da obavesti svesno.
A Frojd je obiavao da nestane iza leaja, iza zastora - jer ako je neko prisutan, ne
svesno moe ostati stidljivo, zbunjeno, i svesno moe da izmeni, moe da cenzurie. Zato
je obiavao da se krije iza platna. Pacijent bi leao oputeno na leaju, i Frojd bi rekao:
"Samo ponite da govorite ta god vam padne na pamet. Ne redigujte, ne ispravljajte, ne
pokuavajte da ulepavate, kultiviete, inite loginim, znaajnim. Samo dopustite da to
bude kako jeste grubo. Jednostavno dozvolite da to izae kakvo jeste."
Prvih par sesija nisu vane. Ali polako, polako pacijent se oputa, poinje slobodno
da povezuje, i nesvesno samo sebe iskopa.
Psihoanaliza ne ini nita drugo, jednostavno vam pomae da iskopate nesvesno.
ini svesnim stvari koje su dugo bile nesvesne. I u samom tom procesu stvari poinju da
se menjaju. Jedna ili dve godine psihoanalize, i osoba se strano izmeni; to je sasvim druga
osoba, ugodnija, komotnija. ta se desilo? Jer psihoanalitiar nije nita radio; nikakav lek
nije dat, nikakav psihijatrijski tretman nije dat.
U stvari pravi pSihoanalitiar ak i ne komentarie, jer komentari mogu postati smet
nja. On jednostavno slua; on je samo uvo, uvo i nita vie. On je pasivni, tihi slualac,
tako da moete da otkopate sebe potpuno, bez meanja.
Nesvesno ima svoj vlastiti jezik. Ono govori u metaforama, govori u slikama. Njegov
jezik nije konceptulan, njegov jezik je slikovit. Ali njegov jezik je potpuno drugaiji od
jezika koji znate.
Sad, to je nain nesvesnog. Lajonel pita kao da je to neije tue pitanje - nije.
uo sam: Prijatelj je doao da vidi crni pal Otac je bio vrlo ponosan na svoje dete,
devojicu, bebu od osamnaest meseci. Toliko se hvalisao s.a bebom, da se prijatelj zain
teresovao i poeleo je da vidi bebu. Tako pozvali su bebu i otac je poeo da govori o nje
noj inteligenciji, genijalnosti, o ovome i onome. I onda je beba rekla: "Mama..." Otac se
smeio od zadovoljstva i rekao prijatelju: "Vidi, ve je izgovorila pola rei!"
Shvatate? . . .
. . . Sada ste shvatili - treba malo vremena! Beba je jednostavno rekla "Mama" ali
otac ima vlastite ideje, tumai na svoj nain.

K
NJ
I
G

A
M
U
D
R
O
S
T
I
T

, L2

Odbacite tumaenja. Barem samnom budite potpuno goli. Zato ne moe da posta
vi pitanje: "Oo, ako se vratim nazad i odbacim sanjasu, onda . . .? "To bi bilo tako lepo,
tako iskreno. Ali ti si to promenio.
Kae: "ta sa onima koji prime sanjasu u Poni, samo da bi je odbacili u svom doma
em okruenju?"
Oni nikada nisu uzeli sanjasu. Kada jednom uzmete sanjasu ona ne moe da se od
baci. To nije neto to moe da se odbaci. To je milje, jedno iskustvo koje ide tako duboko
u vas da postaje samo vae srce. Proima vas.
Sanjasa nije samo narandasta odea i mala; to je samo simbolino. Sanjasa je neto
potpuno drugo, daleko vie ulazi u dubinu. Ona nije u odei. jednom kada ste uzeli sa
njasu nemogue je da je odbacite - ali glavni problem je da li ste je uzeli. Ako moete da
je odbacite, to e jednostavno pokazati da je nikada, kao prvo, niste uzeli. I ako je niste
uzeli, neete imati koristi od nje. Onda e prirodno um rei: "U emu je stvar? Tri meseca
ste bili sanjasin, i nita se nije dogodilo. Zato je ne odbaciti?"
A nita se nije desilo jer od samog poetka niste bili u tome. Niste sudelovali; bili ste
prepredeni, bili ste diplomata.
Molim vas da ovde ne budete diplomate. Ovo je jedan prisan odnos; molim vas da
ne unosite nikakvu spretnost izmeu mene i vas. Samnom, budite jednostavni, nevini, i
onda su mogua uda. Imate pravo na uda. Ali ako im ne dozvolite ne mogu da se dese.
Mogu da se dogode samo uz vau saradnju.
Tree pitanje:
Oo, zato oni koji n isu sanjasini moraju da sede iza zelene linije? Bilo mije jako teko
da te vidim, a to za nekoga ko samo ui o tebi nije od pomoi da te oseti. U stvari ose
am se pomalo kao graanin drugoga reda.

Ele jn Santo, tano je da ti jesi graanin drugoga reda. Tu ja ne mo gu ni ta, ne mo gu

da te laem. Sa nja sin i su u potpuno drugaijem od no su sam no m; on i su privilegovani na
svaki mogui nain. On i koji nis u san jas ini treba da oseaju zahvalnost to im je bar do
zv olj en o da u u, do ze len e lin ije .
I ovaj raspored - san jas ini sed e bli zu me ne a on i koji nis u san jas ini sed e ma lo da lje
- im a jo neto u seb i takoe. Ako on i koji nis u saj asi ni sed e isp red me ne , ne mogu da
govorim na na in na ko ji govorim, jer mo j govor nij e neto unapred pripremljeno, on je

reakcija. Ako vidim moje ljude da tiho sede, paljivi, upijaju svaku re, skoncentrisani,
meditativni, mogu da kaem daleko vee stvari; mnogo komplikovanije stvari se mogu
objasniti.
Ali ako oni koji nisu sanjasini sede ispred mene, uvek moram da krenem od abecede.
Onda avion nikad ne moe da uzleti; onda avion mora da radi kao autobus. Moete da
koristite avion kao autobus. On moe da uzleti samo ako stekne brzinu; odreene prilike
su potrebne da bi on stekao brzinu.
Obiavao sam da govorim milionima ljudi u ovoj zemlji; onda sam morao da presta
nem. Govorio sam hiljadama - na jednom skupu, pedeset hiljada ljudi. Putovao sam ovom
zemljom petnaest godina, sa kraja na kraj. jednostavno sam se umorio od cele stvari, jer
svakog dana sam morao da poinjem od abecede. Bilo je to uvek abc, abc, abc, i postalo
je sasvim jasno da nikad neu biti u stanju da dospem do xyz. Morao sam da prestanem
da putujem.
Sada ak ne izlazim izvan kapija ovog arama, jer tamo opet sreem ljude koji ive
u abecedi. Nisam vie zainteresovan za njih. Ako su oni zainteresovani, onda e morati
da dou, i morae da prou prepreke, i polako, polako morae da postanu sudionici. Mo
rae da postanu sanjasini. Ne govorim sluaocima ve samo uenicima. jo uvek je do
zvoljeno da ima slualaca, ali nije daleko kada e to biti potpuno zaustavljeno. Zato pre
nego to bude prekasno, Santo, prei zelenu linij u! Jer bih voleo da govorim samo mojim
ljudima, tako da mogu da prenesem ta god elim; tako da mogu da budem siguran i da
verujem da e ta god kaem biti primljeno u poverenju, sa ljubavlju; tako da znam od
samog poetka da im sve moe biti otkriveno i nita nee biti pogreno shvaeno.
Ba pre neki dan, itao sam lanak u Indijskom ekspresu. Njihov novinar je doao
ovde na samo dva ili tri dana. Pie u svom lanku da je hiljade ljudi sedelo tako tiho da
se mogao uti cvrkut ptica na drveu. Tako su bili tihi, kao da nema nikoga.
I koji je zakljuak? M islio je da je to nameteno, da je tp predstava. Mislio je da je to
predstava da se impresionira siroti novinar iz Indija ekspresa! Nije mogao da veruje u to,
jer zna indijce, i zna indijske skupove.
Ja ih takoe znam. Jednom sam govorio o Krini na skupu, i ljudi su sedeli okrenuti
leima, razgovarajui meusobno, naklapajui - leima okrenuti prema meni! To je bio
zadnji dan, poslednja kap u ai. Usred govora sam otiao. Predsednik skupa je rekao:
"Gde idete?" Rekao sam: "Odlazim zauvek! Zavrio sam sa ovim glupim ljudima. Govorim
o Krini, oni su me pozvali da im govorim, i niko ne slua."

K
NJ
I
G
A
M
U
D
R
O
S
T
I
...

Indijski novinar mora da je video mnogo takvih skupova. Tako, videvi tri hiljade
.
.lJudI. kako ov e tIho
sede, iko se ne pomera, niko ne razgovara meu sobom, bio je pri
.
rodan zaklJucak da Je to bIlo samo da bi ga impresionirali.
Kada sam odlazio onog dana, video sam dve osobe koje su izgledale sasvim odsutne.
I kada sam se poklonio, nisu odgovorili. Sada, ako je mnogo takvih ljudi oko mene, bez
razumevanJa, neu moi da izlijem moje srce; to bi bilo nemogue.
Stoga Elejn Santo, ta zelena linija . Ako eli da je pree, vrata nisu zatvorena. Ali
n e trai neto ako ais a nisi spremna da za t? pl ti . I kao to e mnogo, mnogo sanja
.
,
,
.
.
.
SIna dOCI, samo OnI kOJI su stvarno posvecenI I kOJI su se obavezali, samo e oni moi da
sede blizu.
I razumem tvoj problem. Sedeti blizu, biti u mojoj blizini, ima svoj blagoslov. Kontakt
ie du lje, vib :acija te vie proima, jer ne radi se samo o pitanjima na koja odgovaram
.
.
.
Ih o recIma kOJe konstIm. U osnovi to je moje prisustvo; treba da ga popijete i svarite.
Ali o mi je, ne mogu da uinim nita u vezi toga. Oni koji nisu sanjasini ovde su
.
prInuenI da ostanu graani drugoga reda.
Poslednje pitanje:
Oo jojedan govor, jojedno glupo pitanje. Zato se obraa svojim sanjasinima kao
" nekolicini izabranih '; kad svaka izgubljena dua koja moe da doe do Pone sa eljom
da sudeluje u nekoj pomodnoj geltat orijentisanoj terapiji grupa i da malo meditira,
moe oigledno uzeti sanjasu? Ko je ikada bio odbijen i po kojoj osnovi?

jav
ob
je
ni
To
.
ar
stv
a
ug
dr
im
sv
sa
je
to
n,
lje
im
pr
no
Al i ko je zaista pr im io , ko je stvar
to
je
in
po
a
en
a
ihv
pr
je
ja
ko
a
ob
os
o,
lak
po
o,
lak
po
I
.
am
lje no ; to ostaje taj no . Sa mo ja zn
a
ihv
pr
je
da
ti
va
sh
a
ob
os
k
do
a
am
din
go
je
tra
po
to
d
ka
ne
Po
o.
da sa zn aje - ali vrlo polak
me
to
u
;
me
zu
ra
se
da
ba
tre
To
a.
en
a
ihv
pr
je
ja
ko
i
ob
e na . To se nikada ne kae; ak ni os
je lep ot a toga. Samo tada je zn a ajn o.

po
a
gij
er
en
a
en
nj
o
lak
po
o,
lak
po
u,
ob
os
im
at
ihv
pr
Al i to po in je da se dogaa. Ako
st,
no
ur
sig
va
tak
na
jed
je
sta
po
to
na
da
g
no
Jed
a.
en
a
ihv
in je da joj da je poruku da je pr
jem
o
om
un
op
,
om
jav
ob
om
kv
ka
lo
bi
e
za
eb
tr
po
toliko je sa m oevidentno, tako da ne m a
ili bi lo kakvim sertifikatom .

ka
to
Za
u.
as
nj
sa
u
m
uz
a
ist
za
ji
ko
i
on
o
m
sa
i
su
en
a
ihv
pr
i
Sa nj as u da jem svima. Al
je
an
jm
Na
.
m
ja
bi
od
ne
a
og
nik
i
st
ilo
m
sa
.
Iz
ih
an
br
e m da su sa nj as in i ne ko lic in a iza
je
an
jm
Na
a?
zn
ko
I
n.
lje
im
pr
o
n
da
sr
,
en
a
ihv
pr
n,
lje
vo
n,
vredno, takoe, je biti po tova
e
mo
na
da
g
no
jed
l
ta
me
i
nit
me
ple
ne
iv;
vid
ed
pr
vredno se mo e pr om en iti . ovek je ne

Ni
.
va
po
tri
ru
gu
tih
od
ki
ne
u
ao
u
m
sa
ni
da
ika
'N
:
e
postati zlato. I o p.s .: "B ob Di lan ka
'
"
n!
lje
ub
izg
o
lik
to
ao
e
os
m
sa
kada se ni
ju
in
po
ji
ko
e
on
za
je
To
a.
nim
lje
ub
izg
aju
e
os
se
ji
ko
Da na u majstora ni je za on e

ne
i
a
on
pr
gu
mo
da
ni;
lje
ub
izg
su
ni
i
on
da
,
ak
zr
mo
ta
je
da os e aju da je tamo pu t i da
.
im
nij
ed
igl
o
i
jim
ni
jas
ti
ini
u
i
ar
stv
e
ko
i,
mo
po
im
e
koga ko
Dosta za danas.

P.S. Bob Di/an kae: " Nikada nisam uao u neki od tih guru tripova. Nikada se nisam
"
oseao toliko izgubljen!

14

Dik Blakborne, niko nikada nije bio odbijen, nijedan Tom, Hari ili Dik. To ne znai
a s.u sV.i pri ?va.eni. Niko nij.e nikada odbijen, to je istina, ali to ne znai da su svi prihva
cenI. PnhvacenI su samo OnI koji se predaju. Prihvataju se samo oni koji su se potpuno
mogu
da
veruju,
bavezali,
koji
su
se
zaljubili
u
ije
je
poverenje
bezuslovno
mene,
koji
i
?
I apsolutno. Oni su prihvaeni.
Sanjasa se ne uskrauje nikome, jer sanjasa je jedna prilika. Nekoliko ljudi se preda
, .
, uzmu sanjasu, neki se predaju poto su bili sanjasini mesecima ili go
ck I pre nego sto
dInama. Zato, sanJasa se ne uskrauje; ona pravi prostor, kontekst za predaju.

Prvo pitanje
Voljeni Oo, mom umu je teko da razume postojanje bez poetka. Hoe li molim te
da govori o tome?
,

Prem Vira, stvarnost je neodrediva. Stvarnost jednostavno jeste; nema naina da

se kae ta ona jeste. To nije "ta", nije ak ni "to", to je ovo. To je ovstvo; moe da ga ose
ti, ali to ne moe da se objasni.
I stvarnost je bez poetka i kraja, Um ima poetak i kraj, stoga um i stvarnost ne
mogu da se sretnu. Um ne moe da shvati veno. Um postoji u vremenu, u stvari um je
vreme; postoji u prolosti i budunosti. I upamti, vreme se sastoji samo iz dva oblika,
prolosti i budunosti. Sadanjost nije deo vremena, sadanjost je deo venosti.
Zato se um nikada ne nalazi u sadanjosti. On se uvek koleba, ili prema prolosti, ili
prema budunosti. Kree se u ono to nije, ili u ono to jo uvek nije. Sva njegova vetina
sastoji se od sanjanja. Zasnovan je u nepostojeem, stoga ne moe da razume samo po
stojanje, On je kao tama, Kako moe tama da sadri svetlo? Kako moe smrt da sadri
ivot? Kad bi smrt mogla da sadri ivot, onda bi smrt morala da bude ivot. Kada bi tama
sadrala svetlost, onda bi tama morala da bude svetlost.
A to je sluaj i sa umom. Ako um hoe da sadri stvarnost, morao bi da izae iz pro
losti i budunosti. Ali izlaenjem iz prolosti i budunosti to vie uopte nije um. Stoga
je insistiranje svih velikih svetskih uitelja da su vrata stvarnosti neum.
Iskliznite izvan uma, i znaete ta je to: bez poetka, bez kraja. Ostanite ogranieni
na um, i biete zbunjeni, stvarnost ostaje nepojmljiva.

J(

'lj
I

\1
U

D
R

D
S

T
I

"

J8

Ne mogu to da ti objasnim, jer u objanjavanju bi morao da koristim um. Pokuava

jui to da shvati, morao bi da koristi um. Mogu da utim sa tobom i ti takoe moe da
uti samnom, onda je tu shvatanje. Shvatanje nije od uma. Onda je tu velika inteligencija,
veliki uvid. Iznenada zna, i zna iz sasvim drugog centra svoga bia; zna iz srca. Tvoje
znanje ima kvalitet ljubavi a ne znanja. Tvoje znanje ima kvalitet onostranog. To nije vie
nauno znanje, svodivo na koncepte. To je poetska vizija, to je mistino iskustvo.
Vira, ako zaista eli da shvati, treba da izgubi um. Morae da plati cenu gu
bljenjem uma. Ali ako insistira: "Treba da shvatim umom," onda je mogua samo jedna
stvar. Um e te ubediti, polako, polako da nema nita to je bez poetka, niega bez kraja,
nita to je neodredivo, nieg to je nespoznatljivo.
Um e svesti tvoje iskustvo na izmerivo, dokuivo, spoznatljivo - i spoznatljivo je
obino mundano. Nespoznatljivo je sveto. A samo sa nespoznatljivim ivot postaje bla
goslov, samo sa nespoznatljivim si ushien sa udom ivota i postojanja. Iznenada je, u
tvom srcu, roena pesma - pesma koja ne moe biti zadrana, pesma koja poinje da
preliva, pesma koja poinje da dosee do drugih. Ples je roen u tebi - ples koji treba da
se podeli, ples sa kojim ne moe biti krt, ples koji te ini dareljivim. Ljubav je roena
u tebi - ljubav koja je tako beskrajna da moe da ispuni celo beskrajno postojanje. To je
pravo shvatanje. Ali to se desi tek kad se odbaci um.
Ne pokuavaj da uradi nemogue. Pokuavanje da se shvati stvarnost kroz um je
kao povlaenje sebe na gore pomou vlastitih pertli. Moda e skoiti malo, ali to ska
kutanje nee pomoi, bie na zemlji ponovo i ponovo, i to e biti jako zamorno. Samo
povlaenjem za vlastite pertle ne moe leteti po nebu; to ti nee dati krila.
Polako, polako, ui vetinu stupanja u vezu sa stvarnou bez meanja uma. Ponekad
kada zalazi sunce, samo sedi gledajui u sunce, ne razmiljajui o tome - gledajui, bez
procenjivanja, ak ni ne govorei: "Kako je lepo!" U trenutku kada neto kae, um je uao.
Um se sastoji od jezika. Ne koristi jezik. Zar ne moe da vidi zalazak sunca i nje
govu lepotu? Zar ne moe da bude savladan njegovom lepotom. Zar ne moe da bude
opsednut njegovom velianstvenou? Kakav je smisao u unoenju jezika? Niko ne trai
da kae bilo ta. Sunce ne razume tvoj jezik, oblaci koji su postali tako lepi i svetli pri
zalasku sunca, nisu u stanju da shvate tvoj jezik. Zato ga unositi? Ostavi ga na stranu;
budi u neposrednom kontaktu, budi ushien. Ako ti suze navru na oi, dobro. Ako pone
da plee, u redu. Ili ako jednostavno ostane nepomian, okamenjen lepotom sunca,
zatrovan, stei e malo iskustvo - malo iskustvo koje ide jako daleko, mali prosjaj ne
uma.

I ima hiljadu i jedna situacija tokom dana. Dok drite za ruku svoju enu ili lll u<l,
, go
nema potrebe za razgovorom. Ljudi neprestano govore - blabla-bl . I razlog zasto
vore je to se plae da ute, plae se da vide istinu, plae se da vIde svoJu krajnju p IaZnll1 u,
.
.
plae se da izloe sebe, plae se da pogledaju duboko u druge. Neprestano pncanJe Ih
dri na povrini, zaokupljene, zauzete.
Zato ne sedeti utke drei za ruku svoju enu ili muza? Zasto ne zatvontl OCI I ose
ati? Oseati prisutnost drugog, ui u prisutnost drugog, vibrirati zajedno, njihati se za
jedno, ako vas iznenada velika energija posedn, p esati zaj d o - i p ostii ete :akve
.
.
.
orgazmike vrhove radosti za koje pre niste znah. Ti orgazllllckl vrhovI nemaju I1lsta sa
seksom, u stvari oni imaju mnogo sa tiinom.
I ako, takoe, moete da sprovedete da postanete meditativni u svom seksualnom
ivotu, ako moete da budete tihi dok vodite ljubav, u nekoj vrsti plesa, biete iznenael1l.
To je prijatan postupak koji vas odvodi do najudaljenije obale.
.
.
.
Ljudi vode ljubav na tako ruan nain, da ko deca po kad vld svoJe :? dl teIJ e
, ,
.
kako vode ljubav, misle da se oni rvu, bore - da ce tata da ubIJe mamu . Sten! UCI, dls cl
na ruan nain, nasilan, njihovi pokreti nemaju elegancije. To nije ples; to sIgurno nIJe
Ples '
l dok ne postane ples ostae vrlo, vrlo fizioloki; nee biti nikakve duhovnosti u
tome. Ali to nije Illogue. Osim ako ceo va ivot nije zasien tim trenucima kada um prestaje, va ljubavni ivot ne moe prei u tiinu.
..
.
.
No je puna zvezda. Lezite na zemlju, nestanite u z mlJl. DolaZImo IZ em . e, ! ednog
, ,
dana emo se vratiti zemlji da se odmaramo zauvek. Nocu, ponekad, lezecI na CIStll1l, ne
stanite u zemlji. Gledajte u zvezde - samo gledajte, isto gledanje. Nemojte poeti da
razmiljate o imenima zvezda, imenima sazvea. Zaboravite sve to z ate o zve da a,
sklonite na stranu sve svoje znanje, samo vidite zvezde. I iznenada nastace komul1lkaclJa;
zvezde e poeti da ulivaju svoje svetlo u vas, a vi ete osetiti jedno proirenje svesti. Ni
kakav sedativ to ne moe da uini.
Sedativi su vrlo neprirodan, proizvoljan i tetan metod spoznavanja neeg to je
prirodno dostupno, to je lako dostupno, korisno dostupno. Samo gledajui zvezde, po
eete da se oseate visoko, vinuete se visoko.
Izvucite to vie moete iz svih prilika koje vam ivot i postojanje pruaju. Ne pro
pustite ni jednu jedinu priliku kada moete da odbacite um, i polako, polako, upoznaete
tu vetinu. To je vetina - to sigurno nije nauka, jer nema utvrene metode.
"

v o

Neko moe biti ushien zvezdama, neko moda nee biti. Neko moe biti ushien
cvee m, neko drugi moda uopte nee biti dirnut. Ljudi su tako razliiti da ne postoji
nain da se to odredi, ne postoji nauni nain; to nije nauka. To nije ni umetnost, jer umet
nost moe da se naui.
Zato insistiram na rei vetina. To je vetina. Vi to treba da nauite izvodei nekoliko
eksperimenata sa sobom. I jednom kada steknete vetinu... a svako moe da je ima, jer
svako dete se raa sa tim. Svako dete unosi u postojanje zauene oi. Uskoro mi silom
uteramo prainu u njegove oi; prekrivamo njegovo isto ogledalo prainom. Pre ili ka
snije ono postaje obrazovano - i to pre bude, to smo sretniji. Naa srea je stvarna, u
trovanju deteta.
Ako dete vidi da su roditelji jako sretni jer je ono postalo obrazovano, ono poinje
da skuplja sve vie i vie znanja. Ono poinje da zaboravlja vetinu koju je donelo sa so
bom u ovaj ivot, to je bilo priroeno. Vremenom ono izlazi sa univerziteta, potpuno
zaboravivi jednu od najlepih stvari koju mu je dao Bog: sposobnost uenja, sposob
nost da se vide stvari bez miljenja, sposobnost da se upozna stvarnost bez neprestanog
uplitanja uma, iskrivljivanja.
Moraete to da ponovo odnegujete.
Mudrac je osoba koja ponovo stie svoje detinjstvo; zato se on zove: "dvaput roen."
Isus kae: "Dok se ne rodite ponovo, neete moi da uete u carstvo nebesko." I carstvo
Boije je ovde, ali morate ponovo da se rodite - rodite kao neum.
A ja ne kaem da, kada se ponovo rodite kao neum, neete moi da koristite um. Um
ima svoju ogranienu primenu. Koristite ga. Ne kaem vam da budete neum dok radite
u svojoj kancelariji. Kada radite u svojoj prodavnici ili u fabrici, ne kaem vam da budete
neum. Kaem budite savreno um. Koristite um, ali ne nosite ga neprestano, dvadeset
etiri asa, iz dana u dan, sa sobom. Ne nastavljajte da ga vuete. Koristite ga kao to ko
ristite stolicu. Vi ne nosite svuda, kud idete, svoju stolicu, samo zato to e vam moda
zatrebati.
Um je predivan instrument ako, takoe, znate kako da budete neum.
Vira, um je nemoan, nesposoban da spozna bespoetno i beskrajno. Um egzistira
izmeu roenja i smrti; on ne zna nita iznad roenja i iznad smrti.
Bili ste ovde pre nego to ste roeni, i biete ovde posle smrti. Um ima jako ograni
eno postojanje, vrlo trenutno - jednog dana doe, drugog dana ode. Vi ste zauvek. Isku
site malo svoje venosti.
Ali to je mogue samo kroz neum. Ne um je drugo ime za meditaciju.

Drugo pitanje:
Voljeni Oo, Da!

Sarano, ta jednostavna re "da" sadri sve relig ije na svetu. Ona sadr i poverenje,
sadr i ljubav, sadri predaju. Sadri sve mol itve koje su ikada izgovorene, koje se govore,
i koje e ikada biti izgovorene. Ako moete da kaete da, sa potp uno u svoga srca, rekli
ste sve to mo e da se kae. Rei da postojanju zna i biti religiozan, rei ne zna i biti nereligiozan.
To je moj a definicija ateista i teista. Ateista nije neko ko negira Boga, i teista nije
neko ko veruje u Boga - nije neo pho dno tako, jer smo vide li najvee teiste koji nikada
nisu verovali u Boga. Sazn ali smo za Bud u, Mahaviru, Adin atu: saznali smo za strahovito
prosvetljene ljud e koji nika da nisu govo rili o Bog u. Ali oni su takoe govorili o da; morali
su da govore o da.
Bog se moe odbaciti kao jedn a nepotrebna hipoteza, ali da se ne mo e odbaciti. Da
je sam duh Boga. I da mo e da pos toji bez Boga, ali Bog ne moe da pos toji bez da. Bog
je samo telo, da je dua.
I ma ljud i koji veruju u Boga, a ipak u ih nazvati ateistima, jer njih ovo verovanje
nem a da iza sebe . Njih ovo verovanje je fiktivno, njihovo verovanje je form alno ; njih ovo
verovanje je dato od drugih, poz ajm ljen o je. Njih ovi roditelji, svetenici i uit elji su ih
uil i da post oji Bog; toliko su ih zap lail i da oni ak ne mogu ni da upit aju za bo ije po
stoja nje. I obeali su im velike stvari ako veruju u Boga. Bie velikih nagrada na nebu ako
verujete, i velikih kazni u paklu ako ne verujete.
Kor ite ni su strah i lakomost. Svetenici post upa ju sa vama skoro kao psih oloz i sa
pacovima na kojima eksperimentiu. Pacovi u psih olokim eksperimentima se kontroliu
kaznom i nagradom. Nagradite ih i oni ponu da ue stvari za,koje su nagraeni, kaznite
ih, i po nu da se oduavaju od stvari zbog koji h su kanjeni .
Svetenici se pon aaj u prem a ljud ima kao da su pacovi. Psih oloz i nisu prvi koji de
hum aniz uju oveanstvo; svetenici su pion iri. Prvo su se svetenici pon aal i sa ljud ima
kao da su pacovi, sada se psih oloz i ponaaju sa pacovima kao da su ljud i. Ali proces je
isti, tehn ika je potp uno ista.
I ma ljud i koji su teisti - veruju u Boga, idu u crkvu, mole se - a ipak u njihovim sr
cima nem a da; u njih ovim srcim a je sum nja. Na pov rin i se pon aaj u religiozno, duboko

lJ
E

N,
E

V
E

T
I
N
E

J2

dole oni su sumnjiavi. A to je dubina koja vas odreuje. Nije merodavno ono to vi radite,
ve ono to vas odreuje u najdubljem jezgru vaeg bia, to vas ini. [ ima ateista koji
nastavljaju da govore da nema Boga, ali oni se ni na jedan nain ne razlikuju od vernika.
Njihovo neverovanje ima jednako sumnje u to kao i verovanje vernika.
U Rusiji, Kini, i drugim crvenim zemljama, neverovanje je vera; neverovati je biti
konformist, verovati je biti revolucionaran. Drava nastavlja da ui da nema Boga. Ako
se ljudi neprestano pouavaju, neprestano uslovljavaju, ta god se uslovljavaju da budu
oni to i postanu. To je vrsta masovne hipnoze.
Teisti, ateisti, svi su rtve. Stvarno religiozna osoba nema nita sa Biblijom, Kuranom
ili Bagavat Gitom. Stvarno religiozna osoba ima duboku vezu sa postojanjem. Ona moe
da kae da ruinom cvetu, moe da kae da ljudima, moe da kae da vlastitom biu, vla
stitim eljama. Moe da kae da svemu to joj ivot donese; ona je da-govornik.
[ u tom da-iskazivanju je sadrana sutinska molitva.
Poslednje rei [susa na zemlji su bile: "Neka tvoje carstvo doe, neka tvoja volja
bude. Amen."
Da li znate tu re amen, ta ona znai? Ona jednostavno znai: "Da, Gospode, da. Neka
bude volja tvoja. Ne sluaj ta govorim, ja sam neznalica. Ne sluaj ta ja elim, moje e
lje su glupe - odreene su da budu takve. ini ta god osea da je ispravno - ini to upr
kos meni." To je znaenje rei amen.
Muslimani takoe zavravaju svoje molitve sa amen - to je ista re.
Sarano, tvoje pitanje je od ogromnog znaaja. Prvo, to nije pitanje, stoga je vano.
To je tvrenje, to je posveenost, to je predaja, to je poverenje.
Kae: "Voljeni Oo, da!"
To je poetak prave sanjase. Ako moete da kaete da u potpunosti, bez dodatnih
uveta, bez uslova, bez elje za nekom nagradom, ako moete jednostavno da uivate iz
govarajui da, ako je to va ples, vaa pesma, onda je to molitva. [ sve molitve stignu do
Boga - bio Bog spomenut ili ne, verovali vi u Boga ili ne. Sve molitve stiu do Boga. Da bi
stigla do njega molitva samo treba da bude autentina.
Ali eleo bih da vam kaem da vae da ne treba da bude samo molitva. Trebalo bi da
postane sam stil vaeg ivota, trebalo bi da postane vaa aroma, va miris. Vekovima je
religija uila ljude negaciji ivota, osudi ivota. Vekovima vam je religija govorila da ste
grenici, da su vaa tela domovi greha, da treba da unitite svoj ivot da bi hvalili Gos
poda. To je sve glupost, krajnja besmislica.

Afirmacija ivota je religija a ne negacija ivota, jer Bog je ivot, i nema drugog Boga.
Bog je zeleno drvea, crveno drvea, i zlatno drvea. Bog je svuda. Samo Bog postoji. PO
ricati ivot znai poricati Boga, osuivati ivot znai osuivati Boga, odrei se ivota znai
da smatrate sebe mudrijim od Boga.
Bog vam je dao ovaj ivot, ovaj strano vredan dar, a vi ak ne moete da ga potu
jete. Ne prihvatate ga sa dobrodolicom, ne oseate zahvalnost. Sasvim suprotno, alite
se, alite, i alite. Srce vam je puno zamerki, a ne zahvalnosti.
Ali to su vas uili svetenici vekovima. Svetenici su iveli od toga; to je bila njihova
osnovna strategija, da iskoriavaju ljude.
Ako se ivot ivi u njegovoj totalnosti, svetenik uopte nije potreban. Ako ste ve
takvi kakvi ste u redu, ako je ivot lep takav kakav jeste, kakva je potreba za svetenikom?
Kakva je potreba za posrednikom izmeu vas i Boga? Neposredno ste u kontaktu sa Bo
gom: ivite u Bogu, diete u Bogu, pulsirate u Bogu. Svetenik bi bio krajnj e beskoristan,
a to bi bio i sav njegov mambo dambo, njegova religija i svete knjige. On moe da bude
vaan znaajan samo ako napravi rascep izmeu vas i Boga. Prvo mora da se naini pu
kotina, onda moe da doe i da vam kae: "Sada sam ja ovde, ja mogu da premostim ras
cep." Ali prvo tu mora da bude rascep, tek onda moe da se premosti.
I naravno vi treba da platite za to. Kada svetenik radi tako veliki posao premou
j ui rascep, morate da platite za to. [ u stvari u dubini, on nije zainteresovan da ga pre
mosti. On e samo da se pretvara da ga premoava; rascep e ostati. U stvari on e ga
initi sve nepremostivijim; to je on vie nepremostiv, on je vie vaan. Nj egova vanost
se sastoji u poricanju ivota, unitavanju ivota, inei da ga se odreknete.
Ja vas uim ogromnom, totalnom da ivotu. Ne uim vas odricanju ve veselju. Ra
dujte se! Veselite! Ponovo i ponovo, kaem radujte se! - jer u svom veselju prii ete blie
Bogu.
Kada plesa nestane u svom plesu, on je boanski. Kada peva nestane u svojoj
pesmi, on je boanski. Veselite se tako duboko, tako potpuno, da nestanete u svom ra
dovanju: tu je radovanje ali nema nikoga ko se raduje. Kada doe do takvog jednog
optimuma, javlja se preobraaj, revolucija. Vie niste staro, tamno, runo samstvo. po
liveni ste blagoslovom. Po prvi put spoznajete svoju velianstvenost, raskonost vaeg
bia. Kaite da ivotu, kaite potpuno da ivotu. U tome je sva sanjasa. Ne dajem vam
koncepte, dogme, pravila. Dajem vam pouzdan ivotno afirmiui stil ivota, filozofiju
potovanja ivota.

lJ

NJ
E

V
E

T
[
N
E

Tree pitanje:

ili, "jutros sam video divno drvenisanje." Mislili bi da ste poludeli. Nita u ivotu nij ' std
ticno, nIsta ne miruJe.
Pria se da je veliki naunik, Edington, rekao da re mirovanje nema odgovarajuu
stvarnost za to, jer nita nikada ne miruje, sve se kree. Sve je kretanje.
Zato dopustite da kaem, da je istina jedno iskustvo u smislu iskuavanja. Ne moete
nikada da izjavite, ne moete nikad da tvrdite "Imam je." Moete samo biti skromni u vezi
sa tim - "To se deava" i onda neete biti prevareni. Varka dolazi jer poinjete da tvrdite:
..Imam je." Onda se javlja ego govorei: "ja imam istinu. Samo ja imam istinu, niko vie.
Postigao sam." I ego die svoju glavu.
Istina je jedno iskuavanje. Ne moete da je tvrdite, ona je veoma nepostojana. Ako
elite da je zgrabite, ona e nestati iz vae ake. Moete je imati samo sa otvorenom ru
kom, ne sa stisnutom akom. Kada nainite imenicu od nje, pokuavate da je zgrabite u
aku; ona e nestati. Dozvolite joj da ostane glagol. Nemojte rei: "Dostigao sam." Prosto
recite: "Hodoae je poelo. ja sam hodoasnik, kreem se."
Ako se ego ne pojavi, niko ne moe da vas prevari. To je druga stvar koju treba za
pamtiti. Uvek je to ego koji vara ili je prevaren. Ako nemate nikakav ego, nema nikakve
mogunosti da ikada budete prevareni. Ali ako imate ego, onda e vas drugi prevariti.
Zato govoriti za druge? - prevariete sami sebe.
Ego je osnovna varka; ne pomaite mu da raste u vama, ne negujte ga. A najvea
stvar koja ga neguje su iskustva, posebno duhovna iskustva. Vi ste videli Hrista, vi ste
videli Budu; videli ste kundalini kako vam se podie uz kimu, odmotavanje zmije; videli
ste veliko svetlo, videli ste lotos kako se rascvetava unutar vae glave, videli ste otvaranje
srane akre, i sve te besmislice - rei koje predivno zvue, ali samo su budale njima ob
manute.
Ako budale nestanu sa sveta, sva ezoterija e nestati. Bie velika poezija, ali bez ezo
terije u njoj. Postojae neizmerna misterija, ali bez ezoterije u njoj.
Trea stvar je da kad god imate neko iskustvo - duhovno ili drugaije, mudro ili dru
gaije - kad god imate neko iskustvo zapamtite, vi niste u njemu. To je sadraj u svesti
- a svi sadraji treba da se odbace. Samo tada um nestaje. Um nije nita drugo do svi sa
draji zajedno, gomila svih sadraja uma.
Samo gledajte, posmatrajte. ta je va um? ta se misli pod reju um? Od ega se on
tano sastoji? Sva vaa iskustva, obrazovanje, prolo, nakupljeno - to je va um. Moete
imati materijalistiki um, moete imati duhovan um, nije bitan ni deli; um je um. Du
hovni um je jednako um kao i materijalistiki um. A mi treba da idemo iznad uma.
. v

Voljeni Oo, rekao si nam da se istina ne moe predati ili preneti, moe se samo stei
kroz iskustvo.
Pre mnogo godina kada sam bio preobraen u katolicizam, i kada sam uzeo "svetu
priest'; imao sam autentino, isto oseanje ljubavi prema Isusu i osetio sam da sam
postigao " istin u':
Kako danas vidim, bio sam rtva estoke zablude koju su mi usadili svetenici,
nekom vrstom autohipnoze, i oboavao sam i potovao nita vie do komad hleba. Mo
rao sam da se suoim sa injenicom da sam, kroz iskustvo, postigao pogrenu istinu.
Kako razlikovati te sluajeve nesvesne samoobmane i "pravu stvar? Kako izbei
prevaru?

Farid, istina se ne moe preneti, ne moe ti je neko drugi dati u ruke, jer ona nije
roba. Nije stvar, ona je iskustvo. Re iskustvo nije sasvim prava re. Tanije bi bilo rei da
je to jedno iskuavanje; to je prva stvar koju treba razumeti.
Moram da upotrebljavam jezik koji ve postoji, stvaran vekovima, sa svim vrstama
zabluda u njemu - Oigledno. jezik je stvoren za svakodnevnu upotrebu, jezik je stvoren
za svetovan svet; koliko daleko ide, dobar je. Savreno odgovara pijaci, ali ako ponete
da se kreete u dublje vode sve vie i vie, ne odgovara - ne samo da ne odgovara, postaje
krajnje pogrean.
N a primer, pomislite na ove dve rei, iskustvo i iskuavanje. Kada koristite re isku
stvo, daje vam se oseaj dovrenosti, kao da je neto dolo do svog dovrenja, kao da je
stiglo do potpunog zaustavljanja. U ivotu nema potpunog zaustavljanja; to je jedan pro
ces u toku, beskrajna reka. Cilj nikada ne stie; on uvek pristie, ali nikada ne stigne. Stoga
re iskustvo nije ispravna. Ona daje lanu ideju dovrenosti, savrenosti, ini da se ose
ate kao da ste sada postigli. Iskuavanje je daleko vie tano.
U odnosu na stvarni ivot sve imenice su pogrene, ispravni su samo glagoli. Kada
kaete: "Ovo je drvo," inite egzistencijalno pogreno tvrenje. Ne lingvistiki, ne grama
tiki, ve egzistencijalno inite pogreno tvrenje, jer drvo nije statina stvar, ono raste.
Nije nikada u stanju bitisanja, ono uvek postaje. U stvari nazvati drvetom nije ispravno:
to je drvenisanje. Reka je reenje.
Ako pogledate duboko u ivot, imenice poinju da iezavaju, i ostaju samo glagoli.
Ali to bi stvorilo tekoe na pijaci. Ne moete da kaete ljudima: ..Iao sam na reenje,"

. v

II

NJ

V
E

T
l
N
E

Nemojte poverovati sadraju - posmatrajte ga, i pustite da proe. I da, ponekad je

sadraj tako mnogo oaravaju, tako hipnotiu, da bi ovek voleo da prione uz njega.
Kada se duhovna, takozvano duhovna iskustva ponu da dogaaju, to je zaista veoma
iskuavajue, mnogo vee iskuenje od bilo ega na svetu. Kada vidite veliko svetlo unu
tra, toliko je iskuenje da prionete uz njega, da tvrdite: "Postigao sam" - ili bar da verujete
duboko u sebi: "Postigao sam. Dok svi drugi tapkaju u tami, mene je zadesilo svetlo."
To je samo nova vrsta tame, jer ste ponovo uhvaeni, upali ste u zamku, zbog sadr
aja. Te dve stvari treba da se upamte: sadraj i svesnast. Svesnast nikada ne postaje
sadraj, i sadraj nikad ne postaje svesnast. Svesnast je isto ogledalo, ono samo odrazava.
Sad, ta znai ogledalu da li pred njim stoji lepa ili runa ena? Mislite da je vano?
Mislite li da ogledalo poinje da razmilja o prianjanju za odraz lepe ene - Sofija Loren?
"Ne dozvoli joj da ode, dri je." lli da li mislite da ogledalo osea odbojnost ako je neka
runa ena tamo? To nije vano. Kakve to veze ima sa ogledalom?
Ogledalo ostaje nedirnuto; ono jednostavno nastavlja da odraava ta god je sluaj.
Ako je to mrak ono odraava mrak, ako je to jutro ono odraava jutro. Ako je neko mrtav
ono odraava mrtvog. Ako dete pone da se hihoe, smeje, skae, ono to odraava. Ruu
odraava istim kvalitetom kao to odraava trn; nije uinjena nikakva razlika.
To stanje je stvarno duhovno.
Farid, pita me: "Kako razlikovati stanja nesvesne samo obmane od stvarne stvari?"
Stvarna stvar se nikada ne pojavljuje kao stvar. Stvarna stvar nije stvar, stvarna stvar
je ogledalu slina svesnost.
Uvek pamtite, uvek i uvek: "Ja sam svedok." Nemojte se identifikovati sa bilo kojim
sadrajem, inae ete pasti u greku. Ako se identifikujete sa bilo kojim sadrajem, ma
kako lep ili duhovan on izgledao, krenuli ste pogreno, skrenuli ste sa pravog puta.
I iskuenje je sigurno veliko. ta rei kada vidite unutar vas javljanje velike melodije
- anahata, bezvuni zvuk, zvuk aplauza jedne ruke? To je tako divno iskustvo, ovek bi
eleo da bude zauvek utopljen u njemu. lli kada se iznenada unutra, oslobode miomirisi...
. I upamtite, sve to moe da se desi spolja moe takoe da se desi i unutra, jer svako
ulo ima dvoje vrata, i svaki oset ima dve potencijalne mogunosti. Jedna je za spolja,
druga je za unutra. Vae oi mogu videti svetlost i boje, i duge u oblacima, i zvezde spolja;
i vae oi imaju drugi aspekt, drugu stranu vaih oiju.
Ako zatvorite oi i nauite kako da vidite unutra, biete iznenaeni. Mnogo lepe
nebo otvara svoja vrata za vas. I daleko vie, neverovatno lep svet vas oekuje; ima veliku
v

p r .
sc
e
enj
Kam
e
lep
o
tak
i
bit
.
gu
mo
ari
stv
te
da
isli
zam
da
ni
gli
mo
te
nis
ad
.
Nik
ko
ras
tvara u dija ma nte . Pri rod no ovek bi voleo da se uhvati za to. Velika bla ga su tamo; ovek
ljev
kra
i
o
cel
,
ste
i
sam
i;
mi
tak
a
vam
sa
se
da
og
nik
a
o
nem
tam
I
.
plja
sku
ih
bi vol eo da
stvo Je vase.
nu
i
jed
oe
tak
ima
e,
cve
no
div
pre
ie
mir
da
t
nos
sob
spo
ima
nos
va
I ba kao to
ise
mir
mio
te
ie
mir
da
e
et
i
do
,
tra
unu
te
ene
okr
nom
jed
a
se
Kad
t.
nos
sob
spo
unu tar nju
koji nis u sa ovoga sveta - i sas vim je prirodno da vas oni uhvate.
da
ra
mo
tra
unu
ne
kre
a
kad
ac
gal
tra
vi
Pra
je.
etn
sm
ke,
pre
pre
su
va
ust
isk
Ali sva ova
ta
ni
da
ga
n
eza
opr
o
arn
stv
e
bud
da
ba
Tre
.
olju
nap
bio
da
ika
je
to
o
neg
iji
ezn
bud e opr
ne bi ulo vilo .
e
va
je,
van
ui
te
nis
vi
da
ite
mt
upa
ali
te
vaj
Ui
e.
vat
ui
da
ojte
nem
em
A ja ne ka
m
upa
e
enj
do
sve
to
je
Ako
a."
tog
ga
sve
dok
sve
sam
"Ja
ite:
mt
upa
ali
e
vat
ui
da
je pravo
en a, nik ada neete "po gre iti ", nikada neete bit i prevareni. Ina e moete bit i varani
ponovo l ponovo.
Da sum ira mo : svo duh ovn o isk ustvo nije iskustvo, nego iskuavanje. Drugo, isk ua
vanje je sad ra j; i vi niste sad ra j, vi ste sam o ogl eda lo. Ako je toliko upa m ena , ond a za
vas nem a zamke. Ond a je va put prav.

I)
E

NJ
E

V
E

I
N
E
..

Cetvrta pitanje:
v

Voljeni Oo, kojaje tajna u tvom pronalaenju pravog imena za svakog od hiljade tvo
jih sanjasina?

Da ti kaem istinu, uopte nema tajne.

Meditiraj na ovu priu:
Tri mudraca su sled ila zvezdu, nos ei pok lon e da ih daj u.svome gos pod aru . Mn ogo
o
edn
osr
nep
bila
ili
sled
su
u
koj
zda
zve
je
to
po
li,
ta
u
ore
odm
se
da
li
i
sta
li
su putova
izn ad nje . Sil i su sa svo jih magaraca i prvi je ua o u ta lu i spu stio svoj pok lon pre d ja
slam a. Sle dio je dru gi, spu stivi takoe svoj pok lon pre d jasl am a.
je
rio
uda
lu
ta
u
o
ua
je
kad
i
jce,
dvo
e
prv
od
i
vi
ogo
mn
bio
i
tre
je
da
se
ilo
Des
glavom u gredu. Od stranog bol a uzviknuo je: ..Isu se Hri ste !"
naga
da
sam
la
Hte
!
ime
o
lep
o
kak
,
"Oh
e:
re
i
se,
i
ee
sm
a,
led
pog
ga
rija
N a to, Ma
zovem Fred."

12

Peto pitanje:
Osho, jednostavno ne mogu da razumem tvoje generalizacije na muki i enski tip.
Ponekad priznaje muke i enske principe bez obzira na pol. Ali veinu vremena go
vori o eni kao " primitivnoj'; koja nalazi "vuka" u mukarcu. ta o eni koja sebe osea
prirodno za pokretaa, ili vidi macu, a ne vuka, u svom mukarcu? Neki mukarci za
ista tee da budu pasivni. Mogue je da neke ene treba da se dokau da bi napredo
vale. Zar to moe biti samo stvar Pokreta za osloboenje ena da enu ini "profinje
nom " i preracionalnom.

Deki Angus, moja izjava da su ene primitivnije od mukaraca nije pokuda za ene,
to je poku da za mukarce. Pod "primitivnim" mislim prirodnije, vie u skladu sa posto
janjem. Civilizacija je falsifikovanje, civilizacija se udaljava od prirode. to vie ovek
postaje civilizovan, vie je obeen za glavu. On gubi kontakt sa svojim srcem.
Srce je jo uvek primitivno. I dobro je da univerziteti jo nisu nali nain da ue srce
i da ga civilizuju. To je jedina nada za oveanstvo da preivi. Do sada je mukarac bio
dominantan, i mukarac je dominirao iz vrlo udnog razloga. Razlog je da se u dubini
mukarac osea inferiorno. Iz inferiornosti, samo da bi je kompenzovao, poeo je da domInira zenom.
Samo na jedan nain je on jai od ene a to je miina snaga. Na svaki drugi nain
ena je daleko jaa od mukarca. ena ivi due od mukarca, pet do sedam godina due.
ena manje pati tokom zaraza i bolesti od mukarca.
Sto deset deaka se rodi na sto devojica. Ali do vremena kada steknu polnu zrelost
njihov broj je jednak - deset deaka je nestalo od iscrpljenosti.
Zena ima veu otporn ost na bolesti i zaraze svih vrsta. Vie mukaraca poludi, broj
je gotovo dvostruk.
U svemu izuzev u miiima ena je superiornija. Ali posedovati miinu snagu nije
neto stvarno superiorno, to je animalno. U tom smislu vuk je daleko superiorniji, tigar
jo vie, lav jo vie.
Mukarac mora da je postao svestan svoje inferiornosti pre milion godina. I to je
jedan od psiholokih mehanizama: kad god postanete svesni neke inferiornosti, morate
da je kompenzirate. Runa osoba pokuava da izgleda lepo, tei da bude lepa na svaki
mogui nain. Pokuae sa odeom, sa kozmetikom, ii e kod kozmetiara, plastinih
hirurga. To je rekompenzacija; nekako zna da nije lepa i mora da bude lepa. Inferiorna

osoba pokuava da bude superior na. I zbog miine snage, mukarac moe da s c!ok.tl'
da bude gospodar, i dominirao je enom tokom vekova.
Ali dolo je vreme za veliku promenu. Budunost pripada eni, ne mukarcu, jer to
to je mukarac uradio, tokom vekova, bilo je tako runo. Ratovi, ratovi i ratovi - to je
cela njegova istorija. Sve veliko to je mukarac stvorio je: Dingis Kan, Tamerlin, Nadriah, Aleksandar, Napoleon, Adolf Hitler, Mao Ce Tung - ljudi kao oni.
Da, bilo je nekoliko ljudi kao Gotama Buda, Isus Hrist, Krina - ali, da li ste primetili
neto? Svi su oni izgledali enstveno. U stvari to je bila jedna od kritika Fridriha Niea
Budi i Isusu Hristu, da izgledaju enstveno, da su slabi.
Buda je sigurno izgledao enstveno. Kada god ovek pree u srce, neto u njemu
postane enstveno. Postaje zaokrueniji, meki, ranjiviji.
Fridrih Nie nije mogao da razume Gotama Budu... jer Nie kae da najlepa stvar
koja mu se ikada desila, najlepa stvar koju je ikada video, nisu zvezde, nije zalazak ili
izlazak sunca, nije lepa ena, nisu rue i lotosi - ne, nita takvo ... Vi ne moete da zamislite ta je bila najlepa stvar na koju je on naiao. Rekao je da vOjnici, paradirajui sa
isukanim maevima, i sijanje maeva na suncu - da je to najlepe iskustvo. Zvuk njihovih
izama je najmuzi kalnija stvar na koju je on ikada naiao - ne Mocart, ne Vagner, ne, ve
zvuk izama. I trupa vojnika koja ide sa isukanim maevima koji se sijaju na suncu, naj
lepa je stvar koju je on video.
Naravno on ne moe da razume Budu. Fridrih Nie je taj ko je bio otac ovog veka, i
ovaj vek je jedan od najrunijih. O n je otac dva svetska rata, i moda eka na trei, eka
da da roenje treem. Rekao je da je rat najlepa stvar na svetu, jer on iznosi ono to je
najplemenitije kod oveka na povrinu.
On sam je poludeo, to je sasvim logino, takav ovek mora da poludi. I kada je po
ludeo poeo je da pie svoja pisma kao "Anti-Hrist Fridrih Nie." ak i u ludilu nije mogao
da zaboravi jedno, da je on Antihrist. Sve drugo je bilo zaborvljeno; nije mogao da pre
pozna svoje prijatelje, nije mogao da prepozna svoju roenu sestru, koja ga je pazila i
tavog ivota, ali nije mogao da zaboravi jedno, da je Antihrist.
Da, postojalo je nekoliko buda. Ali ako ih pogledate poblie nai ete da su vie en
stveni nego miiavi. Svi veliki svetski umetnici polako, polako poinju da razvijaju en
ske osobine, skladnost, eleganciju, istananost. Izvesna aroma mekoe, oputenosti, mir
noe i tiine ih okruuje. Oni vie nisu grozniavi.
Ono emu uim ovde stvarno e okrenuti ceo svet u ensko.

tJ
<t :

NJ
lo:

V
E

T
I
N
E

12

Ali Deki Angus mora da dolazi iz runog pokreta zvanog Pokret za osloboenje
ena. Ne samo ena da se oslobodi, mukarac isto tako treba da se oslobodi. ena treba
da se oslobodi prolosti, i mukarac treba da se oslobodi prolosti. Potrebno nam je oslo
baanje, potrebno nam je slobodno ljudsko bie. I upamtite kada koristim re ovek, to
ukljuuje i enu. Ali ena je postala jako osetljiva u vezi toga.
Jednom sam govorio u jako sofisticiranom enskom klubu u Kalkuti. Spominjui
neto izjavio sam: "Svi ljudi su braa." I neka ena koja je bila kao Deki Angus ustade,
veoma ljuta, besna. I ree: "Zato govorite samo o mukarcima? Svi ljudi su braa - a ta
sa enama? Zato ne kaete sve ene su sestre i sestrinstvo je jako?"
Rekao sam toj eni: "Damo, ao mi je. Napraviu kompromis: Rei u da su svi ljudi
sestre. ta drugo mogu da uradim? Ako kaem sve ene su sestre, neki mukarci mogu
da se naljute na mene."
Ne budite glupi. Kada govorim, pokuajte da budete malo vie dobronamerni. Neete
nai dobronamerniju osobu od mene, ja ne pravim razlike izmeu mukaraca i ena;
oboje su patili. U stvari patnja uvek dolazi kao takva, to je ma sa dve otrice. Ako uinite
da neko pati, moraete da patite. Ako uinite nekoga robom, moraete da budete rob ta
koe; to je uzajamno.
Dan kada ene budu osloboene bie veliki dan osloboenja za mukarce takoe.
Ali ne inite celu stvar runom. Inae sve su mogunosti - bojim se da su mogunosti tu,
i velika je mogunost da u borbi sa mukarcem, ena moe da izgubi neto to je vredno.
Neto to mukarac jo nije zdrobio i unitio mogu same ene da unite u borbi sa mu
karcem. Ako se borite surovo izgubiete lepotu enstvenosti; same ete postati rune
kao mukarci.
To ne treba da se odlui borbom, to treba da se odlui razumevanjem. irite vie i
vie razumevanje. Odbacite te ideje da ste mukarac i ena! Svi smo mi ljudska bia. Biti
mukarac ili ena je vrlo povrna stvar. Ne pravite mnogo buke oko toga, to nije neto
jako vano: ne pravite od toga veliku stvar.
I ono to kaem ponekad moe izgledati kao generalizovanje, jer ne mogu svaki put
da stavim sve uslove; inae bi vam moje kazivanje postalo jako optereeno fusnotama. A
ja mrzim knjige sa fusnotama! Jednostavno ih ne itam. U trenutku kada vidim fusnote
bacim knjigu - nju je napisao neki pand it, neki uenjak, neka glupa osoba.
Kae: "Jednostavno ne mogu da razumem tvoje generalizacije za muki i enski
tl p ..."
.

Uvek govorim o tipovima; pol nije ukljuen. Kad god kaem "mukarac" mislim 1 1 . 1 I I
muki tip, i kad god kaem "ena" mislim na enski tip. Ali ne mogu svaki put da ka 1 1 1 (
"muki tip", "enski tip". I u pravu si da ima ena koje nisu ene, koje su vukovi; i ima I:
mukaraca koji nisu vukovi, koji su mace. Ali onda ta god kaem o mukom tipu primen- N J
ljivo je na ene koje su vukovi, i ta god kaem o eni primenijivo je na mukarce koji su
E
mace.
Ne govorim o bio lokoj razlici izm eu mukarca i en e, ve govorim o psi hol ok oj. V
Da, ima mukaraca koji su daleko vi e ene od en a, i ima ena koje su daleko vie mu - E
karci od bilo kog mu karca. Ali to nije lep o stanje, ono je runo, jer ono stvara dua lno st
gra
a,
u
vam
ob
suk
eni
tv
dru
t,
flik
kon
e
bi
e,
en
um
i
rca
ka
mu
T
u vama. Ako imate telo
I
anski rat u vama. Nep res tan o ete natezati ue, bor iti se, napinjati.
je
rgi
ene
ogo
mn
ti
oi
utr
e
et
otu
u
iv
,
rca
ka
mu
um
te
ima
a
a,
en
ki
N
Ako ste fiziolo
;
rca
ka
mu
um
a
ond
,
rca
ka
mu
telo
je
Ako
.
adu
skl
u
i
bit
je
je
Bol
.
obu
u nep otr ebn om suk
E
ako je telo ene, onda um ene.
se
da
o
kak
ui
,
ove
u
vuk
e
en
ra
tva
Pre
.
olje
nev
e
ebn
otr
nep
ara
stv
ret
I en ski pok
u
ete
bud
da
e
et
mo
o
Kak
a?
telj
rija
nep
eti
vol
e
et
mo
o
kak
;
telj
rija
nep
je
rac
bor e. Mu ka
int imn om odn osu sa nep rija telj em ?
e
vi
i
e
vi
sve
e
bud
da
ra
mo
a,
en
o
arn
stv
bila
bi
da
a,
en
.
telj
rija
nep
nije
c
M ukara
o
arn
stv
bio
bi
,
da
rac
ka
mu
A
sti.
jivo
ran
i
ti
nos
ne
ine
vis
e
irn
dod
da
ba
tre
enstvena,
e
do
ek
ov
vi
pra
a
Kad
e.
gu
mo
lje
dub
je
to
t
nos
ev
mu
u
eri
pom
se
da
ba
tre
mu karac,
gu
mo
mi
tre
eks
o
sam
Ali
mi.
tre
,
eks
ovi
pol
ni
rot
sup
su
oni
,
om
en
vom
pra
sa
u kontakt
.
lae
priv
mi
tre
eks
se
o
Sam
i.
ost
mn
inti
u
aju
uiv
da
gu
mo
mi
tre
eks
o
sam
i
e,
jub
da se zal

en
e
vi
i
e
vi
sve
taju
pos
rci
ka
mu
sa:
sek
uni
ta
vrs
a
nek
je
ava
de
a
sad
se
to
o
On
To
ti.
ubi
izg
se
e
like
raz
sve
,
nije
kas
ili
Pre
ne.
ev
mu
e
i
vi
e
vi
sve
taju
pos
e
en
,
stveni
e bit i veo ma bledo drutvo, bi e dos adn o.
el eo bih da en a pos tan e to enstvenija, sam o ond a o e da cveta. I mu karac
e,
arn
pol
ti
nos
rot
sup
su
a
Kad
ta.
cve
da
e
mo
on
a
ond
o
sam
,
niji
ev
mu
to
e
bud
da
treba
se
a
kad
u,
bliz
u
pri
a
kad
I
a.
njim
u
me
se
lja
jav
m,
tiza
gne
ma
iki
vel
st,
no
vla
pri
velika
a
liit
raz
dva
ije,
enz
dim
e
liit
raz
dve
ta,
sve
a
liit
raz
dva
ose
don
oni
i,
ost
mn
inti
u
tnu
sre
bogatstva, i susret je ogr om no bla enstvo, bla gos lov.
Dosta za danas.
13

K
R
I
S
N
A
M
U
R
T
T

s
O
L
O

J
E
V
A

F
L
A
U

J(
I

Prvo pitanje
Voljeni Oo, kada brod stie na drugu obalu?

Deva Vijan, nema druge obale, ovo je jedina obala koja postoji. I to nije pitanje da
se dospe negde drugde, to je pitanje probuenja sada i ovde. To nije nikada tamo, to je
uvek ovde; to nije nikada tada, to je uvek sada. Ovaj trenutak sadri totalnost stvarnosti.
Brod o kome govorim nije stvarno brod. Govorim o buenju. Covek je zaspao - ovek
je ve tamo gde treba da bude, gde je predvieno da bude. ovek je u raju. Edenski vrt
nikad nije bio naputen, niko vas ne moe isterati odatle. Ali moete da zaspite, i moete
poeti da sanjate hiljadu i jednu stvar. Onda ti snovi postanu vaa stvarnost, a stvarnost
nestane daleko, postane nestvarna.
Ne treba nigde da idete. Meditacija nije ni putovanje prostorom, ni putovanje kroz
vreme, ve jedno trenutno buenje. Ako moete da budete tihi sada, to je druga obala.
Ako dopustite umu da stane, da ne funkcionie, to je druga obala.
Ali um je jako pametan i lukav; on iskrivi svako veliko uen.je. On skae na rei, hvata
sadraj rei, i poinje da im daje znaenje koje nije pravo znaenje.
Da, govorio sam o drugoj obali. I va um mora da je uhvatio rei: "druga obala, brod."
"Gde je druga obala, gde je brod, kako da doem do broda, kako da uem u njega, i kada
u stii na drugu obalu?"
Pogreno ste razumeli celu stvar. Probudite se, i ova obala postaje druga obala, i
upravo ovaj trenutak postaje venost. Upravo ovo telo buda, i upravo ovo mesto raj lo
tosa.
v

$
N
1\
M
U
R
T
I
J
E
V
A
s
O
L
O
F
L
A
U
T
A

A za probuenje nije potrebno vreme; ak ni deli sekunde nije potreban da se ono

desi. To je samo pitanje ogromne elje koja se pojavi u vama, takvog kvaliteta i intenzi
teta da vas zapali. U toj vatri, staro ode a novo doe. Staro, kao prvo, nikad nije tu ni bilo,
samo ste u to verovali. A novo je uvek bilo, samo ste ga zaboravili.
Tvrdim vam da je to jedini svet to postoji, i jedini ivot. Nemojte poeti da mislite
o nekom drugom ivotu negde posle smrti, iza sedam nebesa, u raju. To su sve samo snovi
uma, tripovi uma, novi naini da se ponovo zaspi.
Zato insistiram da ni jedan sanjasin ne srne da napusti svet, jer naputanje sveta je
deo plana, deo sna o dostizanju drugog sveta. A poto nema drugog, svi vai napori bi
bili uzaludni. Ne treba da idete u manastire ili na Himalaje, ne treba da pobegnete odavde.
Treba ovde da se probudite.
l, u stvari, lake je probuditi se ovde nego u Himalajskoj peini. Niste li to primetili?
Ako vas mui nona mora, buenje je lake. Ako imate prijatan san, buenje je tee. Ako
sanjate da ste na medenom mesecu sa voljenom, ko eli da bude probuen? U stvari osoba
koja pokuava da vas probudi izgledae kao va neprijatelj. Ali ako vas progoni tigar, i
ako je to pitanje ivota i smrti, i vi trite, i trite, a tigar stie sve blie, i blie, i blie, i
poinjete da oseate njegov dah na svom vratu, onda ete iznenada postati budni. To je
previe da bi trpeli, to je nepodnoljivo.
U Himalajskoj peini bi sanjali prijatne snove. To je ono to ljudi rade u manastirima
- sanjanje lepih snova o Bogu, anelima, nebu, venom miru i radosti. U svetu ljudi imaju
none more - uestvovanja na berzi, komari zbog politike sile. Ovde je lake probuditi
se, ne moete da se probudite nigde drugde.
Ali upamtite, dozvolite mi da to jo jednom ponovim, nema druge stvarnosti. Ali
jedna stvarnost se moe videti na dva naina: pospanim oima, sanjivim oima, oima
punim praine, i onda je ono to vidite iskrivljeno; a ista stvarnost se moe videti bez
spavanja, bez sanjanja, bez praine. Onda ta god vidite to je istina - a istina oslobaa.
Drugo pitanje:
Voljeni Oo, danas dok si pokazivao prstom na Mesec, rekao si: .. ovek treba da postane
m uevniji."
ta je to m uevnije?

Prem Anubava, muevnost moe imati dva smera, ba kao to i enstvenost moe
imati dva smera. M uevan um moe biti agresivan, nasilan, destruktivan - to je samo

jedna od mogunosti. ovek je to pokuao, i oveanstvo je mnogo patilo zbog loga. I

kada ovek proba taj negativni aspekt muevnosti, ena prirodno poinje da se pomera
u negativnu enstvenost, samo da bi ostala zajedno sa mukarcem. Inae bi procep b i o
prevelik, nepremostiv. Kada je enstvenost negativna to je neaktivnost, letargija, indife
rentnost. Negativan mukarac se moe spojiti samo sa negativnom enom.
Ali tu je takoe i pozitivan aspekt. Nita ne moe da bude samo negativno; svaka
negativnost ima takoe i pozitivan aspekt. Svaki tamni oblak ima srebrne obrise, i svaku
no sledi zora.
Pozitivna muevnost je inicijativna, kreativna, odvana. To su isti kvaliteti ali se
kreu na razliitim nivoima. N egativno muevan um postaje destruktivan, pozitivno mu
evan um postaje kreativan. Destruktivnost i kreativnost nisu dve stvari, ve dva aspekta
jedne energije. Jedna ista energija moe postati agresija i moe postati inicijativa.
Kada agresija postane inicijativa to ima svoju vlastitu lepotu. Kada nasilnost postane
odvanost, kada nasilnost postane istraivanje, istraivanje novog, nepoznatog, to je stra
hovito korisno.
A to je sluaj i sa enstvenou. N eaktivnost je negativna, prijemivost je pozitivna.
One obe lie, izgledaju veoma slino. Bie vam potrebne jako pronicljive oi da bi videli
razliku izmeu neaktivnosti i prijemivosti. Prijemivost je dobrodolica, to je oekiva
nje, ima molitve u tome. Prijemivost je domaica, prijemivost je materica. N eaktivnost
je jednostavno lenjost, smrt, beznadenost. Nema tu nieg da se oekuje, nita za oeki
vanje, nita se nikada nee desiti. To je zapadanje u letargiju, to je padanje u neku vrstu
indiferentnosti. I indeferentnost i letargija su otrovi.
Ali isto ono to postaje indiferentnost moe postati neprijanjanje, a onda ima sasvim
drugu aromu. Indiferentnost izgleda kao neprijanjanje, ali nije to; indiferentnost je jed
nostavno neinteresovanje. Neprijanjanje nije odsustvo interesa - neprijanjanje je potpuni
interes, ogroman interes, ali jo uvek sa sposobnou neprijanjanja. Uivate u trenutku
dok je tu, i kada trenutak pone da nestaje, kao to sve obaveznp nestane, putate da ode.
To je neprijanjanje.
Letargija je negativno stanje. To je kao gomila mulja koja samo lei tamo - nema
mogunosti za razvoj, nema izobilja, nema cvetanja. Ali ista energija moe da postane
jezerce, rezervoar velike energije - ne ii nigde, ne raditi nita, ali energija se akumulira,
akumulira i akumulira.
A naunici kau da u odreenoj taki kvantitativna promena postaje kvalitativna
promena. Voda isparava na sto stepeni. Na devedeset devet ona jo ne isparava; na

H
I

S
N
A
M
U
R
T
l

J
E
V
A
S
O
L
O
F
L
A
U
T
A

devedeset devet zarez devet jo uvek ne isparava. Ali samo jedan stepen vie, i voda e
imati kvantni skok.
Pozitivna enstvenost nije kao letargija, ona je kao veliki rezervoar energije. I kako
se energija skuplja i akumulira, ona prolazi kroz mnoge kvalitativne promene.
Mukarac, da bi bio stvarno muevan, treba da bude odvaan, treba da bude krea
tivan, treba da bude sposoban da preduzme onoliko inicijative u ivotu koliko je to mo
gue. ena, da bi bila stvarno ena, treba da bude rezervoar energije iza oveka, tako da
bi avantra imal to vie energije. Energija e biti potrebna da bi avantura mogla da ima
.
InSpiracIJu, da bl avantura mogla da ima poeziju, da bi avanturistike due mogle da se
odmore u eni i ponovo napune ivotom, podmlade.
Mukarac i ena zajedno, kreui se pozitivno, jesu jedna celina. I stvaran par - a
ima samo nekoliko stvarnih parova - je onaj u kome se svako spojio sa drugim na pozi
tivan nain. Devedeset devet posto parova su spojeni zajedno na negativan nain. Zato
ima tako mnogo patnje u svetu.
Ponovo ponavljam: mukarac treba da bude muevan a ena enstvena, ali na pozi
tivan nain. Onda biti zajedno, to je meditacija, onda biti zajedno je zaista velika avantura.
Onda biti zajedno donosi nova iznenaenja svakog dana. Onda je ivot ples izmeu ova
dva polariteta, i oni pomau jedan drugome, oni neguju jedno drugo.
ovek sam ne bi bio u stanju da ode mnogo daleko. ena sama bila bi samo rezervoar
energije bez sposobnosti za bilo kakav dinamiki pokret. Kada su zajedno oni su kom
plementarni. Niko nije vii od drugoga, komplementranosti nikada nisu via i nia, kom
plementarnosti su jednake. Ni mukarac ni ena nisu vii, oni su komplementarnosti.
Zajedno oni ine celinu, zajedno mogu da stvore svetost koja nije mogua ni za jedno
odvojeno.
Zbog toga Isus i Buda izgledaju malo siromanije od Krine, a razlog je to su sami.
Krina je potpuniji. Stoga se, u Indiji, Krina smatra savrenim avatarom, savrenom in
karnacijom Boga. Buda se smatra deliminom, kao to je i Mahavir delimina manifesta
cija Boga, a tako i Isus. Krina ima neto potpuno u sebi.
I jo jedna stvar. Da je to samo sluaj nekog spoljanjeg susreta mukarca i ene, to
ne bi bilo tako vano. To je, takoe, sluaj susreta duboko unutra u biu svakog mukarca
i ene, jer svaki mukarac je unutra takoe ena, i svaka ena je unutra takoe mukarac.
Spoljani susret i sjedinjavanje sa drugim je zaista lekcija, jedan eksperiment, priprema
za unutarnji susret.

\
,
I
I
I
IOV
PO
a
oca
eg
va
od
i
laz
do
vam
ina
lov
Po
e.
en
i
rca
ka
mu
od
a
Svaki ovek se ra
vam dolazi od vae majke. Vi ste susret po lar nih sup rot no sti .
na
sc
a
niv
zas
,
ata
hv
pri
to
ije,
log
ho
psi
la
ko
a
gov
Jun
no
seb
po
ija,
log
ho
psi
rna
Mo de
e
va
e
da
on
,
ki
mu
um
sni
sve
va
je
o
Ak
a.
en
i
je
to
a
lan
sua
ek
bis
tome, da je mukarac
nesvesno bit i ensko, i obr nut o.
o
Prv
o.
ljiv
vid
ne
je
an
utr
un
je
jer
,
ku
et
po
u
ko
te
je
ret
sus
Ali sprovesti unutarnji
sa
se
te
tni
sre
,
om
en
om
nj
lja
spo
sa
se
e
nit
ret
Sus
.
im
ljiv
vid
sa
treba da nauite lekciju
u
ret
sus
tom
u
i
rad
.
se
u
em
o
vo
ust
isk
o
nek
ali
im
ste
bi
da
o
tak
m,
rce
ka
spo lja nj im mu
st.
no
lar
po
istu
i
na
pro
o
tam
i
a
utr
un
i
gat
tra
e
et
mo
o,
lak
po
o,
lak
po
On da
n
da
je
To
ni.
tlje
sve
pro
ste
vi
,
tnu
sre
a
en
i
ek
ov
ji
an
utr
un

va
se
On og da na kada
.
zad
na
ao
stig
vo
no
po
je
ek
ov
an
Jed
je.
jan
sto
po
o
cel
za
ve
vas
za
o
sam
ne
a,
velikog slavlj
Od mi lio na i mi liona, jed an ovek je postigao.
u
nis
To
.
tlio
sve
pro
da
Bu
se
a
kad
a
ki
kao
esa
neb
sa
lo
da
pa
e
cve
je
Re en o je da
je
jan
sto
po
o
Cel
a.
aj
zna
g
no
rom
og
od
ali
,
sije
pre
eks
ke
ets
po
su
,
to
ice
jen
in
istorijske
ka
ret
je
to
jer
a
cve
ne
lio
mi
na
lo
da
pa
je
da
ra
mo
,
alo
pev
je
da
mora da je ple sal o, mora
ta
ris
isk
je
a
du
na
elje
izd
la,
isa
egr
int
se
da
ena
izn
aku
mr
u
la
ka
tap
je
ja
pojava. Du a ko
jasto
po
o
cel
za
v
slo
go
bla
je
To
vi.
sla
pro
se
da
ba
tre
to
g:
Bo
o
sta
po
je
ek
ov
an
lisa la. Jed
nje.
om
ljn
spo
na
u
en
a
ozn
up
ne
k
Do
.
lja
spo
i
nau
se
da
ba
tre
cija
lek
a
prv
,
tite
Ali , up am

mu
ate
ozn
up
ne
k
do
i;
in
gor
i
i
tko
sla
j
no
nje
j
svo
,
ma
tvi
pla nu , u svi m nje nim bogats
u
e
net
kre
da
ni
sob
spo
i
bit
ete
ne
i,
no
ru
i
oti
lep
oj
gov
nje
j
svo
u
karca u spo lja nje m,

se
da
i,
akt
i
i
iv
,
gu
jan
i
u
jin
lite
zvo
do
da
nju
u
sta
i
bit
e
et
Ne
.
ziju
en
dim
un utr an ju
sretnu un utra.
om
ret
sus
tim
sa
o
sam
jer
ti,
nos
va
e
vi
naj
od
a,
aj
zna
g
no
sud
pre
od
A taj sus ret je
postajete bog - nikako pre toga.

Tree pitanje:

Voljeni Oo, mada nisam bio na poslednjem Krinamurtijevom predavanju u Bombaju,

uo sam da je, na njemu govorio protiv sanjase. Izgleda mi da je taj stav sredstvo koje
pomae oba, njegov rad i tvoj, i da on ne misli to to je rekao. Molim te prokomentarii.

Ananda Dagdi, D. Krinamurti je prosvetljen ovek - ne treba da ga brani. O n jc

mislio to je rekao, on je protiv sanjase. To je njegov pristup ivotu, veoma uzan pristu r

I
H
I

N
1\
M
U
R
T
l

J
E
V
A

S
O
L

e
F

L
fl
L
1
P
,

l :.

naravno. On ima veoma tunelski tip vizije. Naravno ta god kae, ispravno je prema nje
govoj tunelskoj viziji, ali njegova vizija je vrlo uska.
On moe da kae da je sanjasa pogrena, moe da kae da ja greim. Ipak, ne mogu
da kaem da on grei, jer ja imam iru viziju, jako sveobuhvatnu. Ako mogu da kaem da
je Buda u pravu, Zaratustra u pravu, Lao Ce u pravu, Tilopa, Atia, i mnogi drugi, da su u
pravu, takoe mogu da kaem da je Krinamurti u pravu.
Da, ima ljudi kojima njegova vizija moe biti od pomoi, ali to e biti samo nekoli
cina. U stvari ljudi, oni za koje je njegova vizija ispravna, uopte ne trebaju njegovu pomo
- jer trebati pomo od majstora je sutina sanjase, trebati pomo od majstora je osnova
za uenitvo. Da li to nazivate uenitvom ili ne, nije vano.
Krinamurti je jako mnogo protiv rei uenik i majstor. Ali to je ono to je on radio
pedeset godina. On je majstor koji kae da nije majstor. I ljudi koji ga sluaju i slede su
uenici koji misle da nisu uenici.
Nije vano ta mislite. Vano je ta jeste. On je majstor i ima uenike. On negira da
je majstor; to je deo njegove domiljatosti. U ovom egoistinom svetu ljudima je jako
teko da se predaju, da odbace svoj ego. Za egoistu koji ne moe da odbaci svoj ego on
otvara vrata. Kae: "Moete da zadrite svoj ego; ne treba vam da budete uenici, ne tre
bate da budete sanjasini." Egoisti se oseaju jako dobro jer ne moraju da se poklone ni
kome. Ali sluajui ga neprestano, ponovo i ponovo, duboko unutra klanjanje poinje da
se deava, predaja poinje da se deava.
On ne proklamuje da je majstor. Ali ta god majstor zahteva, on zahteva od svojih
slualaca. Majstor kae: "Sluaj bez razmiljanja, sluaj potpuno, bez meanja sa tvojim
mislima." A to je ono to on zahteva od svojih uenika koje ne naziva uenicima.
To je jako sofisticirana igra. On moe da kae da je sanjasa pogrena - on mora to da
kae.
I kad god je u Indiji - a uskoro gde god bude bio, na svakom njegovom skupu
nai e moje sanjasine. To ga jako mnogo iritira, i mora da je jo vie iritirajue to
to kada govori protiv sanjase i protiv sanjasina, moji sanjasini se smeju i uivaju u tome.
On ih je pitao : "Zato dolazite kod men e? Ako ste ve stekli majstora nem a potrebe
da dolazite." Jedno m od mojih sanja sina je rekao u privatnom razgovoru : "Ako si stekao
majstora, ne mora da dola zi ovde."
A moj sanjasin je rekao: "Ali moj majstor kae: 'Idite svuda. Gde god naete neto
to moe da se naui, idite tamo!' To je njegovo uenje i mi ga sledimo, nismo ovde da
tebe sledimo!"

Prirodno on se jako razljutio. Ali ne treba da ga brani. I to je lepota, on ne moe da

prihvati mene ali ja mogu da prihvatim njega. To mi ne predstavlja nikakav problem. Pri
hvatam sve vrste ljudi i sve vrste filozofija; moja vizija je dovoljno iroka.
U stvari zato je on toliko protiv majstora i uenika? To je rana koja je zaleena ali
oiljak je jo ostao. Bio je prisiljen da postane uenik protiv svoje volje. Bio je malo dete
kada ga je usvojila Ana Besant i teozofi, samo devet godina starosti, potpuno nesvestan
ta mu se deava. I bio je prisiljen da sledi jako krutu disciplinu.
Bio je treniran dvadeset etiri sata na dan, jer jedan od teozofskih voa, Ledbeter,
je imao tu ideju, tu viziju, da e taj deak postati svetski majstor - dagatguru, majstor
celog sveta - da e postati sredstvo Gospoda Maitreje, da treba da bude pripremljen tako
da bi mogao da primi novu Budinu inkarnaciju u svom telu. Tako, bio je muen na mnogo
nacma.
Nije mu bilo dozvoljeno da jede kao druga deca, nije mu bilo dozvoljeno da se igra
sa drugom decom, kako bi svako dete to volelo. Bio je uvan. Nije mu bilo dozvoljeno da
ide u obinu kolu, i gotovo je potpuno uvan kao zatvorenik. I onda ustajanje rano u tri
sata ujutro, onda ritualno kupanje, i tako mnogo, mnogo rituala - Tibetanskih, Kineskih,
Indijskih, Egipatskih ... mora da se umorio.
I zadnja rana je bila kada je umro njegov brat N itjananda. Bila su dva brata, Kri
na murti i Nitjananda, i oboje su bili pripremani, jer je bila mala sumnja ko e stvarno
biti uitelj. Nitjananda je umro od te krute discipline, tog skoro ludog nametanja. Nje
gova smrt je bila trauma za Krinamurtija; mnogo je voleo svoga brata. Nije bilo drugog
oduka za njegovu ljubav. Bio je odveden od svoje porodice; majka mu je bila umrla a
otac nije bio u stanju da brine o njima, bio je samo mali pisar. Ana Besant je usvojila
oba deaka, i oni su morali da putuju svud po svetu uei razne ezoterine discipline.
To je bilo jako teko za njih. Sasvim je mogue da je N itjananda umro jednostavno od
.
.
.
prevIse tremran)a.
I onda ti majstori koje Krinamurti nije izabrao iz Ijubavi.... oni su bili kao zatvorenici
a majstori su bili kao tamniari. Imao je jako pogreno miljenje o majstorima; za njega
je bilo jako teko da se oslobodi njihove zamke. Konano se oslobodio njihove zamke koliko dugo moete drati nekoga? Kada je postao mladi, i dovoljno snaan da izae iz
zamke, jednostavno je jurnuo napolje, i izjavio: "Ja nisam niiji majstor, i neu biti svetski
majstor, i sve je to besmislica!"
Otada je ostao oiljak. Otada je on govorio o stvarima kao to su majstori, uenici,
meditacije, uenitvo i bio je protiv svega toga. To je prirodno. U stvari on nije nikada
v .

"

I(
R
1

N
A
M
U
R
T
I
J
E
V
A
S
O
L
O
F
L
A
U
T
A

1 3(

spoznao majstora, i nije nikada spoznao uenitvo - jer to nisu stvari koje vam se mogu
nametnuti, to su stvari koje prihvatate sa radou i ljubavlju.
Vi ste daleko sretniji od njega. Vi ste me izabrali iz radosti, iz ljubavi, i slobodni
ste da me napustite svakog trenutka. On nije bio slobodan da ode. On nije izabrao te
ljude. I sva je verovatnoa da su mu bile uinjene mnoge pogrene stvari dok je bio
dete.
To je gotovo utvrena injenica da je Ledbeter bio homoseksualac. To je ak pokre
nuto na sudu, da je on seksualno iskoritavao decu. Samo pomislite o devet godina sta
rom detetu ako je seksualno zloupotrebljeno - imalo bi jako duboku ranu od toga; bilo
bi mu jako teko da izbrie oiljak.
Moete da pitate psihologe: ako je dete na neki nain seksualno iskoritavano, nje
gov ceo ivot postaje poremeen. Ako je devojica bila nekako seksualno iskoritavana
protiv njene volje, ili dok nije bila svesna ta se deava, nikad nee biti seksualno opu
tena, nikad. Strah e dolaziti ponovo i ponovo.
Sve su mogunosti da se neto tako desilo. Krinamurti nikad ne govori o tim stva
rima, nema svrhe govoriti o tim stvarima, sva ta stara zamagljenja su mrtva. Ali tamo
negde je oiljak. Stoga njegov antagonizam prema majstorima, prema uenitvu, prema
sanjasi, prema svakovrsnim metodama. To pokazuje neto o njegovoj prolosti; to nita
ne pokazuje o majstorima i uenicima.
ta on zna o Budi i uenicima koje je imao Buda? ta on zna o Atii i majstorima
Darmakirti, Darmarakiti i joginu Maitreji - ta on zna o tim ljudima?
I plus jo jedna stvar, desila se nesrea. Ana Besant i Ledbeter mu nikada nisu do
zvolili da ita drevne tekstove jer su se plaili da bi izgubio svoju originalnost. Zato je
dran u krajnjem neznanju o svim velikim svetskim tradicijama.
A ako ne znate nita o Atii i Darmakirti, propustiete neto. Darmakirti je bio maj
stor koji je rekao Atii da ode drugom majstoru, Darmarakiti: "Jer ono to sam znao, dao
sam ti. Mogu ti dati preostalo takoe, ali to nikada nije bila moja staza. Idi Darmarakiti,
on je iao drugim putem. On e ti dati neto vie, neto autentinije. Ja sam samo uo o
tome, ili samo video to sa vrha planine. Dao sam ti prazninu. Sada, da bi uio samilost,
idi Darmarakiti."
Kako divni mora da su to bili ljudi! A Darm arakita mu je rekao : "Ja znam samo en
sku vrstu sami losti, pasiv nu vrstu. Za aktivnu, mora ii drugom majstoru, Jagin u Mai
treji; on e te uiti. "To nisu poses ivni ljudi, nisu zavidni, koji ele da domi niraju . To su

ljudi koji daju slobodu! Krinamurti je krajnje nesvestan svih velikih svetskih L J'a d i i J . !
- on zna samo teozofe.
A to je jedna od najrunijih stvari koja se desila u ovom veku. Sve vrste budala su se
sakupile pod barjakom teozofije, bila je to zbrka. Bio je to jedan pokuaj da se stvori sin
teza od svega to je dobro u svim religijama. Ali takva sinteza nije mogua. I ako napravite
takvu sintezu imaete samo mrtvo telo u svojim rukama, ne jedno ivo telo, koje die,
pulsira.
To je kao da vam se svia mnogo ena - jedna ena ima lepe oi, izvadite oi napolje,
druga ima lep nos, odseete nos - i tako dalje, i tako dalje. Sakupite sve delove, sastavite
ih, i imaete mrtvo telo. Pravei telo ubili ste dvadeset lepih ena, i kraj rezultira krajnjom
glupou.
To je ono to je uradila teozofija. Neto je lepo u hinduizmu, neto je lepo u taoizmu,
neto je lepo u muslimanskoj veri, neto je lepo u judaizmu, i tako dalje, i tako dalje. Sa
kupite sve to, stavite zajedno, stavite u mikser i pomeajte, i ono to ete imati bie samo
mrtvo telo.
Krinamurti je na nesreu morao da ivi sa tim ljudima. Ali on je imao ogromnu in
teligenciju. Svako bi na njegovom mestu bio izgubljen, niko na njegovom mestu ne bi bio
sposoban da izae iz kaveza. A kavez je bio tako le p, tako primamljiv - bilo je dostupno
na hiljade sledbenika. Ali on je imao hrabrosti, imao je petlju da sve to odbaci, da jedno
stavno izae iz cele zamke.
Bilo mu je teko, veoma teko; samo da se preivi je teko. Potujem oveka, strano
ga potujem. I mogu da razumem zato je protiv majstora, uenika i sanjase.
Dagdi, ti kae: "Mada nisam bio na Krinamurtijevim zadnjim predavanjima u
Bombaju, uo sam da je govorio protiv sanjase na njima. Izgleda mi da je taj stav sredstvo
koje pomae oba, njegov rad i tvoj, i da on ne misli to to je rekao."
Rekao je ono to misli, on misli to govori. Njegova uska. vizija je veoma jasna. To je
jedna od najlepih stvari kod uskih vizija, one su jasne. to je nebo ire, manja je jasnoa;
. ..
. . .
sto Je veca vIzIJa manja Je Jasnoca.
A moja vizija sadri sve. Njegova vizija je vrlo iskljuiva, moja je jako obuhvatna.
Njegova vizija je samo njegova. Moja vizija sadri Budu, Zaratustru, M ojsija, Mahaviru,
Muhameda, i milione jo. I upamtite ja ne pokuavam ovde da napravim sintezu. Ne
pokuavam da odaberem ta je lepo u jednom, i to je lepo negde drugde. Ne, prihva
tam svaku tradiciju kakva jeste - pa iako ponekad to ide protiv mene, pa iako S l
..,

1\
I(
1

$
1\
JI
rv
L
r;
1
I
J
E

I
(

I
I
j
l
1
j

II

ponekad tu stanovita koja ne bih eleo da su tu. Ali ko sam ja? Zato bih uneo svoj iz
bor u to?
Prihvatam svaku tradiciju takvom kakva jeste, bez meanja sa njom. To nije bilo ni
kad pre uraeno, i to moda nee biti ponovo uraeno vekovima, jer imati tako obuhvatnu
viziju je veoma zbunjujue. Kada ste samnom, nikada ne moete biti sigurni. to ste vie
samnom, ispod vaih stopala e sve vie i vie zemlje nestajati. Sto ste due ovde samnom,
va um e sve vie i vie biti odnoen, i sa njim sva sigurnost.
Da, imaete prozirnost, ali ne sigurnost.
Sa Krinamurtijem sve je sigurno, potpuno sigurno. On je jedan od najkonzistentni
jih ljudi to su ikada hodali zemljom, jer ima tako usku viziju. Kada imate usku viziju
obavezno ste konzistentni.
Ne moete da naete nekonzistentniju osobu od mene, jer moram da napravim me
sta za tako mnogo kontradiktornih stanovita. Nema nieg zajednikog izmeu Bahau
dina i Atie, nema nita zajednikog izmeu Rinzaija i Muhameda, nema nieg zajedni
kog izmeu Mahavira i H rista. A opet, oni su se svi sreli u meni, i oni su svi jedno u meni.
I ja nisam birao, nisam se mea o, jednostavno sam ih sve svario.
Strahovito nova vrsta simfonije, ja to ne bih zvao sintezom ve simfonijom, pojavljuje
se ovde. Sintezom se proizvodi neto mrtvo. U simfoniji, u jednom orkestru, svi instru
menti sviraju, ali u strahovitoj harmoniji.
Krinamurti je solo svira na flauti. Ja sam orkestar; flauta je prihvaena. Naravno
Krinamurti nee prihvatiti moj orkestar, on je solo svira na flauti. I on je predivan svi
ra na flauti, cenim ga. Ja mogu da cenim njega, ali on ne moe da ceni mene. ta on zna
o orkestru? Ja znam sve o flauti, jer je to deo mog orkestra, samo mali deo. Ali za njega
je flauta sve.
Molim te, Dagadi, ne pokuavaj da ga brani. On moe da se brani sam, potpuno
je sposoban. Mogu da razumem njegovu kritiku sanjase. Da to nije kritikovao, to bi bilo
iznenaenje. Ako zaista eli da me iznenadi trebao bi da prestane da kritikuje moje sa
njasine, to bi bilo neverovatno, to bi zaista bio ok za mene!
Ali pustimo tog starca nek nastavi, i vi molim vas, nastavite da idete da ga sluate.
Provocirajte ga. Samo sedite u prvom redu, i kad god kritikuje sanjasu aplaudirajte,
smejte se. I onda e se on stvarno razljutiti. On je jedina prosvetljena osoba na svetu
koja moe da se razljuti. I to je savreno lepo. Ja ga volim, potujem ga - i volim ga i po
tujem takvog kakav jeste. Ali on ne moe da voli i potuje mene; to takoe mogu da
razumem.

Cetvrto pitanje:
I

Voljeni Oo, kao i kod Krine, Bude, Nanaka i [susa, tvoja poruka je ljubav. Kako tvoji
neshvaeni sanjasini prenose tvoje poruke ljubavi svetu ?

Krina Prem, Krina je govorio o ljubavi, Buda takoe, I sus, Nanak i Kabir, svi su oni
govorili o ljubavi. Ali niko nije govorio o ljubavi kao ja. Njihova ljubav je vena, veoma
apstraktna; njihova ljubav nije uopte od ovoga sveta. Njihova ljubav je filozofska. Nain
kako oni definiu njihovu ljubav i nain kako ja definiem svoju ljubav, potpuno su razli
iti. Ja prihvatam lj ubav u celom njenom spektru, u svim njenim bojama, celu njenu dugu.
Oni su izbirljivci; kau: "Samo plava boja je ljubav, a sve druge boje nisu ljubav." Ili neko
kae: "Samo je zelena boja ljubav, sve druge nisu ljubav."
Oni zabranjuju zemaljsku ljubav, oni zabranj uju ulnu ljubav, oni zabranjuju telo. I
tu je razlika. Za mene, ljubav su merdevine. Jedan deo merdevina lei na zemlji - ne samo
da lei ve je stvarno ukorenjen u zemlji - a drugi kraj dodiruje nebo.
Oni govore samo o drugom kraju. I poto govore samo o drugom kraju, to postaje
ljudski nemogue da se dostigne, jer se nii deo porie, a vii se moe dostii samo preko
nieg. Moraete da preete preko niih preki merdevina, inae kako ete dostii vii
deo?
Bilo je ljudi kao Carvaka u Indiji, i Epikur u Grkoj, koji su verovali samo u nii deo
merdevina i poricali vii.
Ja ih prihvatam u potpunosti. Prihvatam blato, prihvatam lotos, i prihvatam sve to je
izmeu toga. Stoga me obavezno svi ne shvataju. Duhovni ljudi me ne shvataju jer misle da
sam materijalista - da ne verujem u duu, da moje propovedanje ljubavi nije nita do propovedanje seksa, da u ime ljubavi uim ljude seksu. A materijalisti, Epikurejci i Carvake
takoe me ne razumeju, oigledno. Oni e rei da je moj govor o seksu i venoj ljubavi samo
zamka da vas dovedem do tih nepostojeih apstrakcija - ekstaze, samadija, Boga.
Nee me razumeti ni materijalisti, ni spiritualisti. I isto e biti sa mojim sanjasinima.
Nigde neete biti shvaeni - u svakoj kulturi, u svakom drutvu, od svake religije, od svake
ideologije. Rizino je biti samnom, jer moraete da budete neshvaeni. Moraete to da
prihvatite kao injenicu svoga postojanja.
A razlog je jasan, zato jer niko u prolosti nije prihvatio ceo spektar. Ja prihvatam,
ceo spektar je za mene, nie i vie nisu odvojeni, oni su jedno. Nie sadri vie, a vie sa
dri nie. Mulj je nemanifestovani lotos, i lotos je manifestovan mulj. Ne zabranjujem

N
A
M
U
R
T
I
J
E
V
A
S
O
L
O
F
L
A
U
T

mulj jer zabranjivanjem mulja zabranjen je lotos. I ne zabranjujem lotos, jer zabranjiva
njem lotosa mulj gubi sav smisao; onda je to prosto mulj i nita vie.
Prihvatam ovu zemlju, i prihvatam ovo nebo. Prihvatam oboje, i telo i duu, spolja
nje i unutranje. Moje uenje je ono totalnog prihvatanja.
Biete neshvaeni. I nije samo to ete biti neshvaeni - sve su mogunosti da mene
takoe neete shvatiti, jer mnogi od vas e misliti da je seks sve. I moete nai navode u
mojim knjigama, lako potkrepljujui svoje stanovite. I mnogi od vas nee razumeti da
seks treba da se prevazie, da je samo samadi istina i da je seks samo neto to treba proi,
prevazii i nadvisiti. Obe te stvari e se desiti. Oni koji me razumeju videe smisao, i videe
ta ja ovde radim. Pravim materijalnu duhovnost, ili duhovnu materijalnost. To nikada
nije raeno pre. I kad god je neto uraeno po prvi put, prirodno je da nee biti shvaeno.

Sredovena dama iz Amerike, iji je mu nedavno umro, otila je spiritualisti da stupi

u kontakt sa njim poto se oseala usamljeno. Kontakt je bio uspostavljen, i ona je rekla:
"Zd rava, d ragI., Ka ko SI 7"
.
Dragi: "Fino. U stvari, prokleto sam bolje nego pre."
Dama: "Kako ti prolazi vreme, dragi?"
Dragi: "Pa, ustanem, vodim ljubav, dorukujem, vodim ljubav, ruam, vodim ljubav,
veeram, vodim ljubav, spavam, vodim ljubav, ustanem, vodim ljubav - iz dana u dan."
Dama: "Gde si dragi, u raju?"
Dragi: "Ne, ja sam bik u Koregan parku, Pona."

Peto pitanje:

1\

Voljeni Oo, zato naziva ljude kupusom i guzicama? To izgleda tako bez potovallja.

An and Svagat, kup usi su takoe ljud i, veo ma nev ini ljud i. Sta mis li pod : "To izgleda
tako bez potovanja?" Bez potovanja prema kom e? Pre ma kup usim a? U stvari mnogo
?
dili
ura
oni
ta
su
m.
eko
ov
sa
ih
ti
edi
por
a
usim
kup
ma
pre
nje
ova
ot
nep
je vie
Sam o pogledaj ljudsku istoriju, i istoriju kupusa. Ne e nai nevinije ljud e od kupusa,
bez
o
tak
eda
izgl
"To
e:
ka
ti
A
i.
tivn
dita
me
o
tak
tni,
sre
o
,
tak
tihi
o
tak
e
bud
svi su oni
potovanj a." Za oveka?
li
.
Da
icu
jen
in
dim
tvr
o
sam
,
m
mu
juje
ran
zab
Ne
ica?
guz
o
nek
je
ako
im
rad
I ta da
biti
u
red
u
je
no
re
sav
,
mti
upa
I
no.
tav
nos
jed
i
o
jasn
ica,
guz
je
ica
Guz
m?
lae
da

eli
guzIca.
Ali zato se, Svagat, ti brine? Da li si kupus ili. . . ?
v

Ta mogunost je tu, moete da me pogreno shvatite. A ima takoe i drugih, u drugoj

krajnosti. Svako ko izabere jedan deo mog uenja obavezno me nee razumeti.
Morate me uzeti u totalu, u mojoj potpunosti. Naravno potpunost je veoma zbunju
jua, jer sadri polarne suprotnosti. Lake je izabrati jedan deo - materijalni ili duhovni,
lake je, oseate se konzistentno. Izaberete li me u mojoj potpunosti, moraete da ivite
veoma nekonzistetnim ivotom - jednog trenutka ovo, drugog trenutka ono. Ali to je cela
moja poruka.
Ako neko stvarno eli da ivi ivot u svom njegovom bogatstvu, mora da naui kako
da ne bude konzistentan, kako da bude konzistentno nekonzistentan, kako da bude spo
soban da se kree iz jedne krajnosti u drugu - ponekad duboko ukorenjen u zemlju a
ponekad letei visoko po nebu, ponekad vodei ljubav a ponekad meditirajui.
I onda, polako, polako, vae nebo i vaa zemlja e se pribliiti, a vi ete postati hori
zont gde se oni sreu.

Poslednje pitanje:

i\

rv
L

J
E

Par anirvana, da, o em u god govorim je Aditnalta, izuzev ala . Ali ovaj put postoji

pre
am
pri
ne
vam
o
Zat
.
ala
tiv
pro
je
a
Ati
.
anja
dav
pre
u
niz
m
ovo
u
ma
ala
sa
m
pro ble
vie ala. To mi je zaista teko - tako sam u isku en ju, ali se ond a set im starog Atie, a
strasno ga postu]em.
On ima izreku na koju ete uskoro nai i: "Ne priaj pokvarene ale." Tako... prvo sam
mis lio da odb acim tu izreku, ali ond a sam pom islio da to ne bi bilo ispravno.
Dosta za danas.
v

Voljeni Oo, zar ne govori svaki dan o Aditnalti?

II

(
I
I

j
l

1'

]'v[
P
I
O
O
I
T I S
R i M

M
()

T
I

E I A
,

e
J

R
E
,

T
R
A
e
A

Shvati princip dva svedoka.

Uvek se oslanjaj samo na zadovoljan okvir uma.
ak i kad si rastresen, ako to moe da uradi,
to je jo uvek treniranje uma.
Uvek se pridravaj tri opta naela.
Promeni svoju sklonost a onda to odravaj.
Ne raspravljaj o manama.
Ne misli ni o emu to se tie drugih.
Vebaj prvo na najveem zaprljanju.
Odbaci sve nade o rezulta tima.

Prva izreka:

o
S
M
A
T
R
A
-

A
T

Shvati princip dva svedoka.

To je jedna od najvanijih izreka, jedna od samih osnova unutranje alhemije. Do

pustite da uroni duboko u vae srce. Ona moe da vas preobrazi, moe vam dati novo
roenje, novu viziju, novi svemir. Ima dva znaenja; oba treba da se shvate.
Prvo znaenje: postoje dve vrste svedoka. Jedna vrsta su ljudi koji vas okruuju. Ne
prestano ste svesni da vas posmatraju, svedoe. To stvara samosvest u vama. Otuda strah
kada ste na sceni suoeni sa velikom gomilom. Glumci to oseaju, pesnici to oseaju, go
vornici to oseaju - i ne samo poetnici, ve ak i oni koji su straili ceo svoj ivot glumei.
Kada izau na pozornicu u njima se pojavljuje veliko drhtanje, veliki strah, kao, da li e
biti u stanju da to urade ili ne.
Sa tako mnogo oiju koje vas posmatraju, svedeni ste na objekat. Vie niste subjektivnost, postali ste stvar. I plaite se jer vas oni moda nee ceniti. Oni moda nc

1 47

nahraniti va ego, moda im se neete dopasti, moda e vas odbaciti . Sada ste u njiho
vim rukama. Svedeni ste na zavisnog roba. Sada morate da radite na takav nain da bi
bili cenjeni. Treba da poduprete njihov ego, tako da bi u odzivu mogli da se nadate da e
oni podupreti va ego.
Kada ste sa svojim prijateljima ne plaite se toliko. Poznajete ih, oni su predvidivi,
zavisite jedni od drugih. Ali kada se suoite sa anonimnom gomilom, javlja se vie straha.
Celo vae bie poinje da drhti, ceo va ego je stavljen na kocku - moete da propadnete.
Ko zna? Uspeh vam nije zagarantovan.
To je prva vrsta svedoka. Drugi vama svedoe, a vi ste samo prosjak. To je situacija u
kojoj ive milioni ljudi. Oni ive za druge, zato oni samo izgledaju kao da ive, oni u stvar
nosti ne ive. Oni se uvek prilagoavaju drugima, jer oni su sretni samo ako su drugi sretni
sa njima. Oni neprestano prave kompromise, oni prodaju svoje due, iz jednostavnog ra
zloga - da bi njihov ego mogao da bude ojaan, da bi mogli da postanu slavni, poznati.
Da li ste posmatrali neto od ogromne vrednosti, da kad god pesnik, romanopisac
ili naunik dobiju Nobelovu nagradu, odmah posle toga se gubi njihova kreativnost? Ni
jedan Nobelov laureat nije bio sposoban da naini ita vredno, u poreenju sa stvarima
koje je stvorio pre nego to je primio nagradu. ta se dogodilo? Sada ste postigli cilj ega,
nema vie gde da se ide, tako da nema vie potrebe da se prilagoavate ljudima. Jednom
kada knjiga postane slavna autor umire.
To se dogodilo sa Prorokom Kalil Gibrana. To se dogodilo sa Rabindranatovom Gi
tanali. I to je gotovo pravilo, ne izuzetak. Jednom kada ste slavni prestajete da pravite
kompromise. Zato? Ve ste slavni. I kad prestanete da pravite kompromise, ljudi ponu
da vas zanemaruju, da vas ignoriu. Cela vaa kreativnost je zasnovana u elji ega; sada
se ego osea mirno, sva kreativnost nestaje.
To je situacija u kojoj devedeset devet, zarez devet posto ljudi ivi. Znate za samo
jednu vrstu svedoka - drugi. A drugi, to je uvek stvaranje iz straha.
Zan Pol Sartr je ispravno rekao: "Drugi je pakao." Drugi vam ne dozvoljavaju da se
opustite. Zato se oseate tako oputeno u svom kupatilu, u svojoj kadi? - zato to drugi
nije tu. Ali dok se oputate u svojoj kadi, ako iznenada postanete svesni da vas neko po
smatra kroz kljuaonicu, iznenada sva oputenost nestaje. Opet ste napeti. Posmatraju vas.
Da bi se stvorio strah u ljudima, tokom vekova, svetenici su vam govorili da vas Bog
neprestano posmatra - neprestano vas posmatra, iz dana u dan. Moete da spavate; on
nikada ne spava, on nastavlja da sedi pored kreveta i da posmatra. On ne samo da po
smatra vas, on posmatra vae snove i vae misli takoe. Tako da neete biti kanjeni samo
z a svoja dela, ve i za svoje snove, za svoje misli, vae elje i vaa oseanja.
v

Svetenici su stvorili veliki strah u ljudima. Samo pomislite o Bogu kako nepres t a n o
posmatra. Ni trenutak, ak ni jedan trenutak, nije dozvoljen u kome bi mogli biti svoji.
To je velika strategija svoenja ljudi na stvari.
Zato eznemo za tuom panjom? - jer takvi kakvi smo, mi smo prazni. Kakvi smo,
mi nismo. Takvi kakvi smo, nemamo centar bia. Mi smo samo buka, gomila, kua puna
slugu koji se meusobno prepiru jer je gospodar odsutan ili vrsto spava. Ceznemo za
tuom panjom, tako da bi bar mogli da stvorimo lani centar. Ako stvarni nedostaje, bar
se moemo osloniti na lani centar. To e vam dati pojavu kolektivnog duha, to e vas
uiniti personom. Vi niste neka individua - individualnost je miris bia koje je zaista sa
centrom, nekog ko zna ko je.
Ali ako niste jedna individua, onda bar moete biti persona, moete postii perso
nalnost. A personalnost mora da se isprosi. Individualnost je va najunutarnjiji rast. To
je rast, ne morate da molite za to nikoga drugog, i niko vam to ne moe dati. Individual
nost je vae razvijanje. Ali personalnost moe da se izmoli, ljudi vam je mogu dati - u
stvari samo vam je drugi ljudi mogu dati.
Ako ste sami u umi neete imati nikakvu personalnost, upamtite. Imaete indivi
dualnost ali nimalo personalnosti. Ako ste sami na Himalajima, ko ste vi - svetac ili gre
nik? Tamo nema nikog da vas ceni ili osuuje, nema nikog da vas uini slavnim ili ozlo
glaenim, nema nikoga sem vas. U vaoj potpunoj samoi, ko ste vi? Grenik ili svetac?
Vrlo, vrlo slavna osoba, ili ba niko?
Niste ni jedno, ni drugo. Niste ni vrlo, vrlo vana osoba, ni niko, jer je za oboje po
treban drugi. Oi drugih su potrebne da odraze vau personalnost. Vi niste ni ovo ni ono.
Vi jeste, ali vi ste u svojoj stvarnosti; nisu vas kreirali drugi. Vi ste takvi kakvi ste, u vaoj
krajnjoj ogoljenosti, autentinosti.
To je jedan od razloga zato mnogo ljudi misli da je mudro pobei od drutva. To nije
stvarno bekstvo od drutva, to nije zaista protiv drutva, to je samo jedan pokuaj da se
okanite personalnosti.
Buda je napustio svoju palatu. On nije kukavica i ne bei od stvarnosti, pa zato je
napustio palatu? Rabindranat je napisao predivnu poemu o tome. Napustio je palatu;
dvanaest godina je lutao umom, vebao i meditirao. I dan krajnje radosti je doao, pro
svetlio se. Prirodno, prva stvar koje se setio, bila je da treba da ode nazad u palatu, da
kae dobre vesti eni, koju je voleo, detetu, koje je ostavio za sobom, starom ocu, koji se
jo uvek nadao da e se on vratiti.
To je tako ljudski, to dira u srce. Posle dvanaest godina on se vratio. Njegov otac jc
bio ljut, kao to bi svaki otac bio. Njegov otac nije mogao da vidi ko je on bio, nije mogao
v

M
()
T
R
E

P
O
S
M
A
T
R
A
C
A
v

14

da vidi ta je on postao, nije mogao da vidi individualnost koja je bila tako glasna i tako
ista. Ceo svet je postao svestan toga, ali njegov otac je bio slep za to. On je jo mislio o
njemu u terminima personalnosti koja vie nije bila tu, koje se odrekao onog dana kada
je napustio palatu.
U stvari Buda je trebao da napusti palatu samo da bi se odrekao svoje personalnosti.
eleo je da spozna sebe kakav jeste, ne kako su drugi mislili o njemu. Ali otac ga je sada
gledao u lice sa oima od pre dvanaest godina. Ponovo je rekao Budi: "Ja sam tvoj otac, ja
te volim - mada si me duboko povredio i duboko me ranio. Ja sam star ovek, i ovih dva
naest godina su bile muenje. Ti si moj jedini sin, i ja sam nekako pokuavao da ivim tako
da bi ti mogao da se vrati. Sada si se vratio, preuzmi odgovornost za kraljevstvo, budi
kralj! Sad mi dozvoli da se odmorim, sada je vreme za mene da se odmaram. Poinio si
greh prema meni, to je bilo skoro smrtonosno za mene, ali ja ti opratam i moja su vrata
jo uvek otvorena."
Buda se smejao. Rekao je: "Gospodine, budite malo vie svesni sa kim razgovarate. o
veka koji je napustio palatu vie nema; davno je umro. Ja sam neko drugi - pogledaj u mene!"
A otac se ak jo vie razljutio. Rekao je: "Da li ti hoe da me prevari? Ja te ne znam?
Znam te bolje nego to ti zna sebe! Ja sam tvoj otac, dao sam ti roenje, u tvojoj krvi tee
moja krv - i ja da te ne znam?"
Buda je rekao: ""Ipak, molim vas, gospodine ... Vi ste mi, svakako, dali roenje. Doao
sam kroz vas, to je istina, ali vi ste samo sredstvo. A samo zato to je neko doao jaui
na konju, to ne znai da konj zna jahaa. Proao sam kroz vrata vaeg tela, ali to ne znai
da me znate. U stvari, pre dvanaest godina, ak ni ja nisam znao ko sam. Sada znam! po
gledajte u moje oi. Molim vas zaboravite prolost - budite ovde sada!"
Ali otac to nije bio u stanju. Sa njegovim starim oima, punim suza ljutnje i radosti,
nije mogao da vidi ta se desilo Budi. ,,0 kakvoj besmislici on govori, da je umro i da je
ponovo roen, da je potpuno druga osoba? Da vie nije persona, da je individua?"
U renicima, "personalnost" i "individualnost" su sinonimi. Nisu sinonimi u ivotu.
Personalnost je lana, tenja, fasada. Individualnost je istina.
Zato mi elimo da nam mnogo, mnogo ljudi pokloni panju? Zato eznemo za tim?
Da bi stvorili personalnost. I to vie personalnosti stvorite oko sebe, manje su mogu
nosti da spoznate svoju individualnost.
I kada je Buda otiao da vidi svoju enu, ona je bila ak jo i vie ljuta. Pitala je samo
jedno pitanje, veoma znaajno. Rekla je: "Imam samo jedno da te pitam. ekala sam svih
ovih dvanaest godina, i imam samo jedno pitanje. Pitanje je jednostavno, ali budi iskren."
Ona je jo mislila da Buda moe da bude neiskren! "Budi iskren, istinit, i samo mi reci

jedn u stvar. ta god da si postigao u um i, da li je bilo nemogue da to post ignc ovd I I

palati? Da li je Bog samo u umi a nije ovde, na trnici?"
Njeno pitanje je od ogromnog znaaja.
Buda je rekao: "Da, istina je jednako ovde kao i tamo. Ali bi za mene bilo veoma teko
da je spoznam ovde, jer sam bio izgubljen u personalnosti - personalnost princa, perso
nalnost mua, personalnost oca, personalnost sina. Previe je bilo personalnosti. Ja nikada
nisam zaista napustio palatu, samo sam ostavio personalnost za sobom, tako da nije bilo
nikoga da me podsea ko sam bio, i mogao sam da odgovorim na pitanje 'Ko sam ja?' sa
mostalno. eleo sam da se susretnem sa sobom. Nisu me interesovali tui odgovori."
Ali svako drugi je zainteresovan za tue odgovore. Koliko volite kad vam neko kae:
"Tako ste lepi."
Sarve je govorio Mukt i: "Ose am se poma lo izgub ljen." Priro dno. On je jedan od
najb oljih trbuhozboraca za koje svet zna; iveo je ivotom oum ena - uvek na pozornici,
svetla su ga preplavljivala sa svih strana, hilja de ljudi je bilo sasvim paljivo, gledali su
ta on radi sa velikom potovanjem. On ima talenat, geni jalno st, i iveo je preplavlje n
tuom panjom.
Sada priro dno u ovoj zajed nici niko ne dola zi da mu kae: "Sarve, ti si velianstven.
Sarve ti si ovo, ti si ono." On mora da se osea pomalo izgubljeno. To je problem za ljude
koji su javne figure, veoma im je teko da odbace svoju personalnost.
Ali on pokuava, i ja sam siguran da e uspeti. To e se desiti. Sa jedne strane on je
udeo za panjom drugih, ali pre ili kasnije postajete, takoe, umorni od toga, jer je to
samo vetaka hrana. Moda ima dobar ukus, moda je njena aroma predivna, ali ona ne
hrani, ne daje vam vitalnost.
Personalnost je uzorak za izlobu. Ona moe da obmane druge, ali ne moe da ob
mane vas, bar ne za dugo. Zato je Sarve doao ovamo, umoran, iscrpljen svom panjom.
Ali stara navika je opstala malo due. Pre ili kasnije on e poeti da uiva u sebi, pre ili
kasnije poee da uiva u svojoj individualnosti.
I onog dana, od kog moete da uivate u svojoj individualnosti, vi ste slobodni - slo
bodni od zavisnosti od drugih. Ako traite njihovu panju, moraete da platite zauzvrat.
To je ropstvo. to vie traite od ljudi da budu paljivi prema vama, vie postajete stvar,
roba, koja moe biti prodata i kupljena.
To se deava svim javnim figurama - politiarima, ljudima iz oubiznisa. To je jedna
vrsta svedoenja; vi elite da vam svedoe. To vam daje potovanje, i u cilju sticanja po
tovanja moraete da stvorite karakter i moralnost. Ali sav taj karakter i sva ta moralnost
su samo hipokrizija. Pravite ih sa motivacijom, tako da bi mogli druge da privuete sebi.
.

M
()
T
R
E

S
M
A
T
R
A

ISl

Ako elite potovanje moraete da budete konformist, moraete da budete posluni

prema drutvu i njegovim zahtevima. Moraete da ivite prema pogrenim vrednostima,
jer se drutvo sastoji od ljudi koji vrsto spavaju - njihove vrednosti ne mogu biti prave
vrednosti.
Da, ali postoji jedna stvar: moete da postanete svetac. Takve su hiljade vaih sve
taca. Oni su rtvovali sve na oltaru potovanja. Muili su sebe, bili su suicidni, ali su po
stigli jednu stvar. Postali su sveci, ljudi ih oboavaju.
Ako elite tu vrstu oboavanja, potovanja, svetatva, onda ete postajati sve vie i vie
lani, sve vie i vie pseudo, sve vie i vie plastini. Neete nikada biti stvarna rua. A to je
najvea nevolja u ivotu koja oveku moe da se desi, da bude plastina a ne prava rua.
Druga vrsta svedoenja je potpuno drugaija, upravo polarno suprotna. Tu vi ne
eznete za panjom drugih; sasvim suprotno, vi poinjete da obraate panju na sebe.
Postajete svedok svom vlastitom biu. Poinjete da posmatrate svoje misli, elje, snove,
motive, pohlepu i zavist. Vi stvarate novu vrstu svesti u vama. Vi postajete centar, tihi
centar koji nastavlja da posmatra sve to se deava.
Ljuti ste, posmatrajte to. Niste samo ljuti, novi element je uveden u to: vi to posma
trate. I udo je da, ako moete da posmatrate ljutnju, ljutnja nestaje a da nije potiskivana.
Prva vrsta sveca e morati da je potisne. On e morati da potisne svoju seksualnost,
morae da potisne svoju poudu. I to vie potiskujete bilo ta, to dublje ulazi u vau
podsvest. To postaje deo vae osnove i odatle poinje da utie na va ivot. To je kao rana
iz koje curi gnoj, ali ste je prekrili. Samim tim to ste je prekrili vi niste ozdravili, to ne
lei. U stvari prekrivi je pomogli ste da raste vie i vie. Vai sveci smrde, zaudaraju na
sve vrste potiskivanja.
Druga vrsta svedoenja stvara potpuno drugaiju osobu. Ona stvara mudraca. Mudrac
je onaj koji zna ko je, ne prema drugima. Mudrac je neko ko ivi ivot prema svojoj vlastitoj
prirodi, ne prema tuim vrednostima. On ima svoju vlastitu viziju i hrabrost da je ivi.
Mudrac je buntovan. Svetac je posluan, ortodoksan, konvencionalan, tradicionalan,
konformist. Mudrac nije konformist, nije tradicionalan, nije konvencionalan, buntovan
je. Buntovnitvo je sam ukus njegovog bia. On ne zavisi od drugih. Zna ta je sloboda, i
zna radosti slobode. Sveca e slediti velika gomila. Mudrac e imati samo izabrane ljude
koji e biti u stanju da ga razumeju.
Mudraca mase nee razumeti, sveca e oboavati. Mase e mudraca osuditi, moda
ak ubiti. Isus je bio razapet, papu oboavaju. Isus je mudrac a papa je svetac.
Svetac ima karakter a mudrac ima svesnost. A to je velika razlika. Oni se razlikuju
kao nebo i zemlja. Karakter je nametnut zbog nekih potajnih motiva - da se zadobije

.
potovanje na ovom svetu, i stekne vie i vie neb eski h uitaka. Sves nost nem a bud I I

nost, nem a motivacije, ona je radost za sebe . Ona nije sredstvo nekom konanom cilju ,
ona je cilj za sebe.
Biti sa svecem je biti sa imitatorom. Biti sa mud race m je biti sa neki m istin itim i au
tent inim . Biti sa svecem je, u najb oljem slu aju, biti sa profesorom. Biti sa mudracem je
biti sa majs torom . To su dva svedoka.
Atia kae: Shvati princip dva svedoka.
Izbegavajte prvo i uronite u drugo.
Takoe ima jo jedno znaenje ove izreke. Drugo znaenje je, da prvo svedoite
objekte uma. Ovo je vie znaenje od prvog. Svedoite objekte uma.
Patanali to zove anom, meditacijom - od iste rei proizlaze zen i ano Svedoite
objekte, sadraj uma. ta god proe pred vama, posmatrajte to, bez procenjivanja, sue
nja ili neodobravanja. Ne budite ni za, ni protiv, samo posmatrajte, i ana, meditacija, je
stvorena.
A drugo je, svedoite samo svedoenje - i samadi je stvoren, satori je stvoren, kraj
nja ekstaza je stvorena. Prvo vodi drugom. Ponite da posmatrate svoje misli ali nemojte
se tu zaustaviti. Kada su misli nestale onda ne mislite da ste postigli. Jo jedna stvar treba
da se uradi, jo jedan korak. Sada posmatrajte posmatraa. Sada samo svedoite svedo
enju. Nita drugo nije ostalo, samo ste vi. Samo iznenada postanite svesni same svesno
sti, i onda je ana preobraena u samadi. Posmatranjem uma, um nestaje. Posmatranjem
svedoka, svedok se razvio i postao kosrniki.
Prvo je negativan korak da bi se oslo bodi lo uma . Drugo je pozi tivan korak da se uko
reni u krajnjoj svesnosti - zovite to Bog, ili nirvana, ili kako god elite.
Druga izreka:

'1
I

(
I

j
,

Uvek se oslanjaj samo na zadovoljan okvir uma.

Ako ste nesretni, to jednostavno znai da ste stekli manire da budete nesretni, i ni
ta drugo. Neraspoloenje zavisi od okvira vaeg uma. I ma ljudi koji su nesretni u svim
vrstama situacija. Oni imaju odreenu osobinu u svom umu koja pretvara sve u neras
poloenje. Ako im kaete za lepo tu rue oni odmah ponu da nabrajaju trnje. Ako im
kaete: .. Kako lepo jutro, kako sunan dan!" pogledae vas kao da su iznenaeni vaom
izjavom. Rei e: "Pa ta! Jedan dan izmeu dve tamne noi! To je samo jedan dan izmeu
dve tamne noi, pa ta je tu vrlo vano? Zato izgleda tako oduevljeno?"

Ista stvar se moe videti i iz pozitivnog ugla; onda je iznenada svaka no okruena
sa dva dana. A onda iznenada to je udo da je rua mogua, da je tako osetljiv cvet mogu
meu tako mnogo trnja.
Sve je isto. Sve zavisi kakav okvir nosite u svojoj glavi. Milioni ljudi nose krstove, pri
rodno, oigledno, oni su optereeni. Njihov ivot je tegljenje. Njihov okvir je takav da se
odmah skoncentriu na sve to je negativno. Uveliavaju negativno; to je morbidan pristup
ivotu, patoloki. Ali oni nastavljaju da misle: "ta moemo da uradimo? Svet je takav."
Ne, svet nije takav! Svet je potpuno neutralan. Ima trnje, ima rue, ima noi, ima
dane. Svet je krajnje neutralan, uravnoteen, ima sve. Sada zavisi od vas ta vi izaberete.
Ako ste odluili da izaberete samo pogreno, iveete u pogrenoj vrsti sveta, jer ete
iveti u svetu kakav ste sami izabrali.
Tako ljudi stvaraju pakao ili nebo na istoj zemlji. Izgleda zaista neverovatno da je
Buda iveo na ovoj zemlji sa istom vrstom ljudi, a iveo je u raju. A vi takoe ivite na
istoj zemlji sa istom vrstom ljudi, i ivite u paklu.
Sad, postoje dve mogunosti. Politiki um kae: "Promenite svet." Religiozan um
kae: "Promeni okvir svoga uma."
Religija i politika su dijametralno suprotne. Postoji mogunost da se jednog dana
sretnu religija i nauka. Pre ili kasnije, nauka i religija e obavezno da se sretnu, jer je nji
hov pristup jako slian. M oda je pravac razliit - nauka istrauje spoljanje, religija
unutranje. Ali traganje, kvalitet traganja, je isti. Duh traganja je isti.
Ali ne vidim nikakvu mogunost da se politika i religija mogu ikada sresti. Politika
uvek smatra da svet nije u redu; menjati drutvo, ekonomsku strukturu, ovo i ono, i sve
e biti u redu. A religija kae da je svet uvek bio isti i ostae isti; moete da promenite
samo jednu stvar - sadraj vaeg uma, prostor vaeg uma.
Uvek se oslanjaj samo na zadovoljan okvir uma.

Neka to bude jedno od osnovnih pravila u vaem ivotu. ak i ako naiete na nega
tivno, naite neto pozitivno u tome. Uvek ete moi da naete neto. I onog dana, kada
postanete veti u nalaenju pozitivnog u negativnom, plesaete sa uitkom.
Pokuajte to, pokuajte novu viziju ivota. Mislite u optimistikim terminima, ne budite
pesimist. Pesimista stvara pakao oko sebe i ivi u njemu - ivite u svetu koji vi kreirate.
Upa mtite, ne post oji sam o jeda n svet, ima ono liko svetova koliko ima umova na
svetu. Ja ivim u mom svetu, vi ivite u svom svetu. Oni nisu sam o razliiti, oni se nikada
ne preklapaju. Oni su kraj nje razliiti, postoje na razliitim nivoima.

Atia je uinio to osnovnim pravilom, da njegovi uenici ive u zadovoljnom okviru

uma. Onda moete poeti da pretvarate svaku priliku u izazov za rast. Na primel neko
vas uvredi. Sada, sasvim je jasno da ste uvreeni, kako moete sada da vebate sretan
okvir uma? Da, to moe da se vebao Uvredite budu i znaete.
Gotama Buda je jednom bio uvreen. Prolazio je pored sela, i seljani su bili veoma
mnogo protiv njega. Nisu mogli da shvate njegovo uenje. U poreenju sa budama, ceo svet
je uvek vrlo primitivan, veoma neuglaen, vrlo glup. Ljudi su se sakupili i mnogo ga uvredili.
Buda je sluao utke a onda rekao: "Ako ste zavrili, mogu li da vas napustim, jer
treba da stignem do drugog sela, i oni sigurno ekaju na mene. Ako niste zavrili, onda
kada se vratim, sutra ujutro, moete opet da doete i zavrite svoj posao."
Jedan ovek iz gomile je upitao: "Zar nas nisi uo? Uvredili smo te, psovali smo te.
Koristili smo sve vrste runih rei, sve to smo mogli da naemo."
Buda se nasmejao. Rekao je: "Malo ste zakasnili - trebali ste da doete pre deset
godina. Tada sam bio u istom okviru uma u kome ste vi; onda bih odgovorio, i dobro bih
odgovorio. Ali sada to je samo prilika za mene da budem samilostan, da budem medita
tivan. Zahvalan sam vam to ste mi dali tu priliku. To je samo proba - proba da li imam,
ili nemam bar malo negativnosti koja vreba ma gde u mom nesvesnom umu.
"I sretan sam da vam izjavim, prijatelji, da nije ni jedna jedina senka negativnosti
prola kroz moj um. Ostao sam krajnje blaen, niste bili sposobni da me pogodite na bilo
koji nain. I strano sam sretan to ste mi dali tako veliku priliku. Samo nekolicina ljudi
je tako ljubazna kao vi."
Tako ovek treba da koristi situacije, tako sanjasin treba da koristi negativne prilike
za unutarnji rast, za unutarnje razumevanje, za meditativnost, za ljubav, za samilost. I kada
jednom nauite ovaj zadovoljni okvir uma, tu pozitivnu viziju ivota, biete iznenaeni da
celo postojanje poinje da funkcionie na potpuno drugaiji nain. Poinje materinski da
brine o vama. Poinje da vam pomae na svaki mogui nain; postaje veliki prijatelj.
A znati to, jeste znati Boga. Znati to, da se postojanje materinski brine o vama, jeste
znati Boga. Nema drugog Boga - samo to oseanje, to strahovito oseanje, to proimajue
oseanje, da vas postojanje voli, da vas titi, pomae i izliva mnogo, mnogo blagoslova na
vas; da je postojanje umiljato prema vama, da niste odstranjeni, da niste stranac, da je
ovo va dom.
Oseati da: "Ovo postojanje je moj dom" jeste znati Boga.
Trea izreka:

M
()

T
I
E

P
O
S
M
A
T
R
A

Cak i kad si rastresen, ako to moe da uradi, to je jo uvek treniranje uma.

I Sf

Da, ponekad ete biti rastrese ni. Jo uvek niste svi bud e - bie vreme kada ete biti
rastreseni, bie vreme kada ete biti povueni dole u negativno, usisa ni starom navikom.
I sa vrem enom ete znat i, to se ve dogo dilo, u mize riji ste. Na vas je pala senka, taj vr
huna c sunevog svetla je nestao, pali ste u mranu dolin u.
Sta onda da se radi u tim trenucima? Atia kae:
v

Cak i kad si rastresen, ako to moe da uradi, to je jo uvek treniranje uma.

v

Sta je misli o pod: "ako to moe da urad i?" To je od velike vanosti. Ako moete da
budete paljivi u svojoj nepanji, ako moete da budete svesni da ste upali u zamku ne
gativnosti, to je jo uvek meditacija, to je jo uvek treniranje uma, jo uvek rastete.
Da, mnogo puta ete pasti, to je prirodno. I mnogo puta ete zaboraviti, to je pri
rodno. I mnogo puta ete pasti u zamku i trebae vam vremena da se seti te. Ali trenutak
kada se setite, setite se potpuno. Probudite se potpuno i recite: "Pao sam."
I uoite razliku. Ako pitate obinu religioznu osobu, ona e rei: "Pokaj se - kazni
sebe." Ali Atia govori: Ako ste paljivi, to je dovoljno. Budite paljivi u vaoj nepanji,
budite svesni da niste bili svesni, to je sve. Kajanje nije potrebno. N e oseaj te se krivim;
to je prirodno, to je humano. Pasti mnogo puta nije neto zbog ega ete se oseati kri
vim. Poiniti greke, skrenuti sa pravoga puta, deo je nae ljudske slabosti i ogranienja.
Zato nema potrebe za kajanjem.
Kajanje je runo. To je kao igranje sa vaom ranom, opipavanje rane. To nije po
trebno, i ne samo nepotrebno ve tetno - rana moe postati septina, a opipavanje vae
rane nee joj pomoi da zaceli.
Ako ste pali, samo znajte da ste pali, bez oseaja krivice, bez kajanja. Nem a potrebe da
se bilo gde ide da se ispovedi, samo to znati dovoljno je. A znajui to, pom aete vaoj sve
snosti da raste. Sve manje i manje ete padati, jer e poznavanje sve vie i vie jaati u vama.
Cetvrta izreka:
v

Uvek se pridravaj tri opta naela.

ta su tri opta naela? Prvo je redovnost meditativnosti. Setite se, veoma je teko
stvoriti meditaciju, veoma je lako izgubiti je. Bilo ta to je vie, uzima vie napornog
truda da se stvori, ali moe nestati u trenutku. Veoma je lako izgubiti kontakt sa tim.
To je jedna od osob ina vieg. To je kao rast ruin og cveta - samo malo jakog vetra i
rua je uvela a latice su opale, ili je neka ivotinja ula u batu i pojel a ruu. Ona se vrlo
lako izgubi, a bio je tako dug put da se stvori.

I kad god ima sukoba izmeu vieg i nieg, uvek se se tite, nie lako pobcdujc. Ako
kamenom udarite ruin cvet, rua e umreti a ne kamen. Kamen moda ak nee bili n i
svestan udarca, da je ubio neto lepo.
Cela vaa prolost je puna kamenja, i kada ponete da razvijate ruu svesnosti u
vama, ima hiljadu i jedna mogunost da e biti unitena vaim starim kamenjem - navi
kama, mehanikim navikama. Morate biti jako oprezni i paljivi. Moraete da hodate kao
trudna ena. Zato ovek svesnosti hoda paljivo, ivi paljivo.
I to treba da bude redovna pojava. Ne da jednog dana malo meditirate, onda neko
liko dana da zaboravite na to, a onda jednog dana da to ponovo uradite. Treba da bude
redovna kao spavanje, kao hrana, kao disanje. Samo tada e beskrajna Boija divota da
vam otvori svoja vrata.
Zato je prvo opte naelo: redovnost.
Drugo opte naelo je: ne gubite vreme na nebitnom. Ne dangubite. Milioni lj ,! di
trai svoje vreme na nebitno, a ironija je to oni znaju da je to nebitno. Ali oni kau: "Sta
drugo da se radi? Oni nisu svesni nieg vanijeg.
Ljudi igraju karte, i ako ih pitate: "ta to radite?" oni kau da ubijaju vreme. Ubijaju
vreme? Vreme je ivot! Tako u stvari ubijate ivot. A vreme koje ubijate ne moe biti vra
eno; jednom prolo, otilo je zauvek.
ovek koji hoe da postane buda mora da odbacuje nebitno sve vie i vie, tako da
vie energije bude dostupno za bitno. Pogledajte svoj ivot, koliko mnogo nebitnih stvari
radite - a zato? I koliko dugo ste ih radili - i ta ste postigli? Zar ete nastaviti da ponav
ljate istu glupu emu celog svog ivota? Dosta! Pogledajte, meditirajte o tome. Kaite
samo ono to je bitno, radite samo ono to je bitno, itajte samo ono to je bitno. I tako
mnogo vremena je sauvano i tako mnogo energije je samrano, i sva ta energija i vreme
mogu lako da budu usmereni ka meditaciji, ka unutranjem razvoju, ka svedoenju.
Nikada nisam video oveka koji je toliko ubog da ne moe da meditira. Ali ljudi su za
uzeti glupim stvarima, krajnje glupim. One ne izgledaju glupo, jer svi drugi takoe rade isto.
Ali tragalae mora da bude oprezan. Pazite vie ta radite;ta radite sa svojim ivo
tom - jer e za uzgajanje rua svesnosti biti potrebno vie energije, bie potreban rezer
voar energije. Sve to je veliko dolazi kada imate vie energije. Ako ste svu energiju utro
ili na svetovno, onda sveto nikad nee biti dotaknuto.
J tree opte naelo je: ne racionalizujte vae greke i promaaje. Um tei da racio
nalizuje. Ako poinite neke greke, um kae: "To mora tako da bude, za to ima razloga . Ja
nisam odgovoran, sama situacija je uinila da se to desi." A um je jako pametan u racio
nalizovanju svega.

M
()
T
I
E

I
p

O
S
M
A
T
R
A

A
T

'
r::
I )
.

Izbegavajte da racionalizujete vlastite greke i promaaje, jer ako racionalizujete vi

ih titite. Onda e se ponoviti. Izbegnite racionalisanje vaih pogreaka. Prekinite racio
nalizaciju potpuno. Rezonovanje je jedna stvar, racionalizacija sasvim druga. Rezonova
nje moe da se koristi za neke pozitivne ciljeve, ali racionalizacija nikada ne moe biti
iskoritena ni za kakav pozitivan cilj.
I biete u stanju da otkrijete kada racionalizujete, moete da obmanete druge ali ne
moete obmanuti sebe. Vi znate da ste pali. Pre nego da gubite vreme u racionalizaciji i
ubeivanju sebe, da nita nije polo pogreno, stavite svu energiju da budete svesni.
Sva ova opta naela su tu da vam pomognu, tako da moete da spreite isticanje
vae energije. Inae Bog nastavlja da uliva energiju u vas, a vi imate tako mnogo gubitaka
zbog curenja da nikada niste puni. Energija dolazi ali curi napolje.
Peta izreka

Promeni svoju sklonost a onda to odravaj.

Promenite svoju sklonost prema umu na srce. To je prva promena. Manje razmiljajte
vie oseajte. Manje intelektualizacije, vie intuicije. Miljenje je veoma zavaravaju pro
ces, ono ini da se oseate da radite velike stvari. Ali vi jednostavno zidate kule u vazduhu.
Misli nisu nita do kule u vazduhu.
Oseanja su materijalnija, supstancijalnija. Ona vas preobraavaju. Razmiljanje o
ljubavi nee pomoi, ali oseati ljubav obavezno e vas promeniti. Ego mnogo voli raz
miljanje, jer se ego hrani fikcijom. Ego ne moe da stvori nikakvu stvarnost, a miljenje
je fiktivan proces. To je vrsta sanjanja, sofisticiranog sanjanja. Snovi su slikoviti a milje
nje je konceptualno, ali proces je isti. Sanjanje je primitivna vrsta razmiljanja, a milje
nje je civilizovana vrsta sanjanja.
Promenite se sa uma na srce, sa miljenja na oseanje, sa logike na ljubav.
A druga promena je sa srca na bie - jer jo uvek ima dubljih nivoa u vama gde ak
ni oseanja ne mogu da dostignu. Setite se te tri rei: um, srce, bie. Bie je vaa ista
priroda. Bivanje je okrueno oseanjem, a oseanje je okrueno miljenjem. Miljenje je
daleko od bivanja, ali je oseanje malo blie; ono odraava malo sjaja bivanja. To je ba
kao to pri zalasku sunca, sunce reflektuju oblaci i poinju da dobijaju predivne boje. Oni
sami nisu sunce, ali oni reflektuju sunevo svetlo.
Oseanja su blizu bia, tako da ona reflektuju neto od bia. Ali ovek mora da ide
iznad oseanja takoe. Sta je onda bie? To nije ni miljenje ni oseanje, to je isto jastvo.
ovek jednostavno jeste.
v

Mil jenj e je veom a sebi no i egoistino. Ose anje je vie altruistiko, man jc cgoi
stino. Bivanje je neego, bez ega - ni sebinost, ni altruizam ve spontanost, prijemivost,
iz trenutka u trenutak. ovek ne ivi u skladu sa sobo m, ovek ivi u skladu sa Bogom, u
skladu sa celinom.
Oseanje je polovinost, a ni jedna polovina vas ne moe zadovoljiti. Miljenje i ose
anje, oba su polovini, i ostaete podeljeni. Bie je potpuno, i samo potpunost moe
doneti zadovoljstvo.
I na kraj u, etvrta prom ena je iz bia u nebi e. To je nirvana, prosvetljenje; ovek
jednostavno nestaje, ovek jednostavno nije. Bog jeste, prosvetlj enje jeste, svetlost jeste,
radost jeste, ali nem a nikoga ko je radostan. Neti, neti: ni ovo, ni ono, ni postojanje, ni
nepo stoja nje - to je kraj nje stanje. Atia je polako, polako vodio svoje uenike ka tom e.
Dozvolite da pon ovim : od mil jenja do ose anja ; od ose anja do bia, od bia do ne
bia, i stigli ste. Treba nestati da bi se stiglo. Po prvi put ovek vie nije. I po prvi put o
vek stvarno jeste.
esta izreka:
Ne raspravljaj o manama.

Um tei da raspravlja o manama drugih. To pomae egu da se osea dobro. Kada je

svako veliki grenik ovek se u poreenju sa tim osea kao svetac. Kada svako ini greke,
dobar je oseaj da "Barem ja ne inim toliko mnogo greaka."
Stoga ljud i govore o tui m man ama ; ne sam o da govore o njim a, uveliavaju ih. Zato
ima tako mno go uivanja u ogovaranju. Kada ogovaranje pree iz jedn e ruke u drugu,
ono post aje bogatije. I kada se vrati opet nazad, net o e mu biti doda no. Do veeri ako
ujete ogovaranje koje ste zapo eli ujutro, biete izne nae ni. Ujutro je to bio sam o krti
njak, sada je to plan ina. Ljud i su vrlo kreativni, zais ta kreativni i inventivni.
Zato su ljudi toliko zain teresovani da ogovaraju druge, da nalaze greke kod drugih,
da gledaju tue propuste i man e? Zato ljudi neprestano pokuavaju da gledaju kroz tue
kljuaonice? Razlog je: to im pomae da imaju bolje oseanje o sebi. Oni postaju raomonci,
samo da bi imal i dobar ose aj: "Ja sam bolji." Postoji motivacija. To nije sam o da bi pomogli
drugima - nije to, ta god oni rekli, uprkos tome ta oni kau. Osnovni razlog je: Ako su
drugi veoma runi, onda sam ja lep." Oni slede Albert Aj ntaj novu teoriju relativnosti.
uo sam : Mula Nasr udin je boravio u hote lu. Stigao je telegram od kue i on je po
uri o da stign e na voz. uri o je. Ali kada je siao niz step enic e i pogl edao svoj prtlj ag

()

P
O
S
M
A
T
R
A

nedostajao je kiobran. Morao je ponovo da ode gore u sobu, ali dok se popeo na etrna
esti sprat, soba je ve bila izdata nekom drugom - paru koji se nedavno venao.
Mada je bio u urbi i mogao je da izgubi voz ako bi se tu zadrao malo due, iskue
nje je bilo veliko. Zato je pogledao kroz kljuaonicu da vidi ta se deava.
Nedavno venani par - je takoe bio u urbi, ve su predugo ekali; ceremonija ven
anja, crkva, gosti i sve to - nekako su se oslobodili svega toga i leali su goli u krevetu,
govorei slatke besmislene rei. l mladi je govorio eni: .. Ima tako lepe oi. Nikad nisam
video tako lepe oi! Kome te oi pripadaju?"
A ena je rekla: ..Tebi! Tebi, i samo tebi!"
I tako dalje, lista se nastavljala: .. Ove lepe ruke, ove lepe grudi," i ovo, i ono - to je
trajalo i trajalo. I Mula Nasrudin je potpuno zaboravio na voz i taksi koji dole eka. Ali
onda se iznenada setio svog kiobrana. Kada je lista bila skoro dovrena, rekao je: ..Cekaj te! Kad stignete do utog kiobrana, on pripada meni."

Ne raspravljajte o tuim manama, ne raspravljajte o vlastitim manama. Primetile

ih, i to je to. Atia kae da je svesno st dovoljna, nita drugo nije potrebno. Ako ste pot
puno svesni bilo ega, vatra svesti to sagori. Nema potrebe za bilo kojim drugim lekom.

Ljudi nesvesno rade mnoge stvari. Ako postanu svesni odbacie te stvari. Atia kae:
Ne mislite o manama drugih, to nije va posao. Ne meajte se u tui ivot, to nije va posao.
Ali postoje veliki moralisti iji je sav posao da vide ko grei. Citav njihov ivot je
straen, oni su kao policijski psi koji njukaju tamo amo. Rezultat celog njihovog ivota
je da znaju ko grei.
Atia kae: To je jedno runo obeleje i puko gubljenje vremena i energije. Ne samo
da je gubitak, ve to ojaava i nagrauje ego. A vie nagraen ego, postaje vea prepreka.
I upamtite, nije to samo pitanje nediskutovanja o tuim manama. Ne budite previe
zabrinuti zbog svojih mana. Primetite ih, budite svesni, i pustite da se stvar rei smesta.
Bilo je ljudi koji su veliali svoje vlastite mane . . .
Psiholozi sumnjaju da autobiografija Svetog Augustina, njegove ispovedi, nisu istinite.
On se hvalisao svojim manama. On nije bio tako loa osoba. Ali ovek je stvarno neverovatan.
Ako ponete da se hvaliete svojim kvalitetima, onda takoe, idete u krajnosti. Ako ponete
da veliate grehe, onda takoe, idete u krajnost. Ali u oba sluaja radite samo jednu stvar.
Sta je Sveti Augustin radio jasno je. Veliajui svoje mane i grehe, i sve rune stvari,
pripremao je kontekst. Iz kakvog se pakla on podigao i postao veliki svetac. Sada njegovo
svetatvo izgleda daleko vie znaajno nego to bi izgledalo da je on prosto bio dobra
osoba od samog poetka.
I isti je sluaj sa Mahatma Gandijem u Indiji. U svojoj autobiografiji on je jednostavno
preterivao o svojim manama i nastavljao da pria o njima. To mu je pomoglo na vrlo po
sredan nain. Bio je tako nisko, bio je u sedmom paklu, i odatle je poeo da se die i postao
vel iki mahatma, veliki svetac. Putovanje je bilo jako teko. Ovo jako udovoljava egu.

Gurijev je imao obiaj da kae svojim uenicima - prva stvar, zaista prva stvar: .. Ot
krijte ta je vae najvee obeleje, vaa najvea propast, vaa centralna karakteristika
podsvesti." Kod svakoga je drugaija.
Neko je opsednut seksom. U zemlji kao to je Indija, gde je seks bio vekovima potiski
van, to je postala gotovo opta karakteristika, svako je opsednut seksom. Neko je opsednut
ljutnjom, neko je opsednut pohlepom. Treba da vidite koja je vaa osnovna opsesija.
Tako, prvo naite glavnu karakteristiku na kojoj celo vae ego zdanje lei. I onda
budite neprestano svesni toga, jer to moe da postoji samo ako ste nesvesni. U vatri sve
snosti to je automatski spaljeno.
I setite se, uvek se setite, da tome ne gajite suprotnost. Inae ta e se desiti sa oso
bom koja je svesna da je: .. Moja opsesija ljutnja, pa ta da radim? Gajiu samilost." .. Moja
opsesija je seks, pa ta da radim? Treba da praktikujem bramaariju, celibat."
Ljudi preu sa jedne stvari u suprotnu. To nije put transformacije. To je isto klatno,
pomera se sa leva na desno, sa desna na levo. I tako je va ivot iao vekovima; to je isto
klatno.
Klatno treba zaustaviti u sredini. I to je udo svesti. Samo budite svesni da: ..To je moja
glavna zamka, to je mesto gde se spotiem ponovo i ponovo, to je koren moje nesvesnosti."
Ne pokuavajte da gajite suprotnost tome, ve izlijte svu svoju svesnost u to. Nainite ve
liku lomau od svesnosti, i to e biti spaljeno. I onda se klatno zaustavlja u sredini.
A zaustavljanjem klatna, zaustavlja se vreme. Iznenada ulazite u svet venosti, bez
vremena, bez smrti.

Ne misli ni o emu to se tie drugih.

A to je ono o emu nastavljate da mislite. Devedeset pet posto stvari o kojima mislite
tiu se drugih. Odbacite ih - odbacite ih odmah!
Va ivot je kratak, i klizi vam kroz prste. Svakog trenutka imate manje, svakog dana
imate manje, svakog dana ste manje ivi a vie mrtvi! Svaki roendan je smrtni dan; jedna
godina vie je otila iz vaih ruku. Budite malo inteligentniji.
Ne misli ni o emu to se tie drugih.
Vebaj prvo na najveem zaprljanju.

M
O
T
R
E

I
p

O
S
M
A
T
R
A

16]

I zadnja izreka:
Odbaci sve nade o rezultatima.

Ego je orijentisan na rezultate, um uvek ezne za rezultatima. Um nikada nije zainteresovan za sam in, njegov interes je u rezultatu. "Sta u profitirati iz toga?" Ako um
moe da obezbedi da profitira, bez obavljanja ikakve aktivnosti, onda e izabrati preicu.
Zato obrazovani ljudi postanu jako lukavi, jer su u stanju da pronau preice. Ako
zaraujete novac na legalan nain to vam moe odneti ceo ivot. Ali moete zaraditi no
vac krijumarenjem, kockanjem ili neim drugim - postajui politiki voa, predsednik
vlade, predsednik - onda su vam dostupne sve preice. Obrazovana osoba postaje lukava.
Nev postaje mudra, samo postaje pametna. Postaje tako lukava da eli da ima sve ne inei

I1lsta za to .
Um, ego, je sav orijentisan na rezultat. Bie nije orijentisano na rezultat. I kako moe
nebie ikada biti orijentisano na rezultat? Kao prvo ono uopte nije tu.
Meditaciju imaju samo oni koji nisu orijentisani na rezultat.
Postoji jedna stara pria:
ovek je bio jako zainteresovan za samospoznaju, za samorealizaciju. Sve njegovo
traganje je bilo da nae majstora koji bi mogao da ga ui meditaciji. Iao je od jednog
uitelja do drugog, ali nita se nije deavalo.
Prole su godine, bio je umoran, iscrpljen. Onda mu je neko rekao: "Ako zaista hoe
da nae majstora morae da ode na Himalaje. On ivi u nekim nepoznatim delovima
Himalaja; morae da ga potrai. Jedna stvar je sigurna, on je tamo. Niko ne zna tano
gde, jer kad god neko sazna gde je, on ode sa tog mesta i odlazi jo dublje u Himalajske
regione."
Covek je bio ve u godinama, ali sakupio je hrabrost. Dve godine je morao da radi
da bi sakupio novac za putovanje, onda je krenuo na put. To je jedna stara pria. Morao
je da jae na kamilama i konjima, a onda je pea io, i stigao na Himalaje. Ljudi su rekli:
"Da uli smo za starca, on je veoma star, ne zna se tano koliko - moda tri stotine godina,
ili ak pet stotina godina, niko to ne zna. On ivi negde, ali ne zna se tano gde. Niko ne
zna gde ga tano moe nai, ali on je tamo. Ako jako traga obavezno e ga nai."
Covek je tragao, tragao i tragao. Dve godine je krstario Himalajima - umoran, iscrpljen, mrtav umoran, ivei samo na divljem vou, liu i travi. Mnogo je izgubio na teini.
Ali nameravao je da obavezno nae tog oveka; makar ga to stajalo ivota, bie vredno
toga.
v

I moete li da zamislite? Jednog dana je spazio malu kolibu, kolibu od prua . Bio je
tako umoran da nije mogao ni da hoda, pa je puzao. Stigao je do kolibe. Nije bilo vraLa;
pogledao je unutra, unutra nije bilo nikoga. I ne samo da nikoga nije bilo unutra, ve jc
po svim znacima izgledalo da unutra nije bilo nikoga godinama.
Moete da zamislite ta se desilo tom oveku. Pao je na zemlju. Iz pukog umora re
kao je: "Odustajem." Leao je onde pod suncem, na hladnom povetareu sa Himalaja, i po
prvi put poeo je da se osea tako blaeno, nikad nije osetio takvo blaenstvo! Iznenada
je poeo da se osea ispunjen svetlom. Iznenada su sve misli nestale, iznenada je bio us
hien - i bez ikakvog razloga, jer nije nita uradio.
I onda je posta o svestan da se neko naginje iznad njega. Otvorio je oi. Jako star o
vek je bio tu. I starac, sme ei se, ree: "Pa doao si. Ima li ta da me pita ?"
ovek ree: "N e."
I starac se smej ao, veliki, pun smeh koji je odzvanjao dolin ama. I rekao je: "Pa sada
zna ta je meditacija?"
Covek rece: "Da.
v

"

tl

ta se dogodilo? Ta izjava koja je dola iz najdubljeg jezgra njegovog bia - "Odusta

jem" - u tom samom odustajanju, svi cilj-orijentisani napori uma i nastojanja su nestali.
"Odustajem." U samom tom trenutku vie nije bio ista osoba. I blaenstvo se prolilo po
njemu. Bio je tih, bio je niko, i dotakao je krajnji sloj nebia. Onda je znao ta je meditacija.
Meditacija je bez-cilja-orijentisano stanje uma.
Poslednja sutra je strahovito vana:

M
()

T
R
E

S
M
A
T
R
A

A
T

Odbaci sve nade o rezultatima.

I onda nema potrebe da se ide bilo gde, Bog e doi vama. Quboko dole recite: "Odu
stajem." I tiina se sputa, blagoslov izliva.
Meditirajte o ovim izrekama, one su namenjene samo za meditante. Atia nije filozof,
on je siddha, buda. To to on govori nije neka spekulacija. To su instrukcije otrih obrisa,
date samo onima koji su spremni da putuju, da idu na hodoae, u nepoznato.
Dosta za danas.
1 63

10

U
D
A
S
U
v
A

u
R
O

lj

D
1\

S
U

N
O
P
R
A

V
O

Prvo pitanje:
Voljeni Oo, ta je privlano u oseanju nedostajanja?

Devara, to ima ogromnu privlanost, jer ego moe da opstane samo kad neto ne
dostaje. Samo kroz traganje, traenje, udnju, moe da postoji ego, on postoji u tenziji
izmeu onoga to jeste, i onoga to bi trebalo biti.
U trenutku kada "trebalo bi" nestane, ego propada. Stoga su svi etiki sistemi, sva
moralisanja, hrana za ego. Moralan ovek je najvei egoista na svetu. A mehanizam je
jako jednostavan. Traei, tragajui, vi ivite u budunosti, koja nije, a ego moe da po
stoji samo sa onim to nije, jer on sam nije.
Ako ste u trenutku, u sadanjosti, ego nema mogunosti da opstane ak ni jedan tren.
Sadanjost jeste a ego nije, kao to svetlo jeste a tama nije. Unesite svetlo u nju i tama
nestaje. ak i rei da nestaje nije tano, jer kao prvo nije ni bila tu, pa kako moe da ne
stane? To je bilo isto odsustvo. Odsustvo svetla, to je tama.
Odsustvo sadanjosti, to je ego. Ne biti sada i ovde, to je ego - ne biti sada i ovde, biti
negde drugde, traiti i tragati za dalekim ciljevima, gledanje u udaljeno zvezdu. to je cilj
udaljeniji, vei je ego.
Stoga ljudi koji nisu svetavni imaju vei ego nego takozvani prosti svetovni ljudi.
Duhovni ljudi imaju, prirodno, vei ego; njihov cilj je jako daleko, udaljen, iznad smrti,
iznad sedam nebesa. Njihov cilj je Bog, ili moka, ili nirvana - ciljevi koji izgledaju gotovo
nemogucl..
Ostvariv cilj vam moe dati samo mali ego, i to takoe samo privremeno. Kada se
jednom cilj ostvari poeete da se oseate frustrirano. To je ono to se deava svaki dan .

V
A

E
U
R
O

E
N
O
P
R
A
V
O

1 )5

eleli ste lepu kuu, sada ste je dobili, i iznenada se frustracija usadila kod vas. Egu treba
novi cilj da bi preiveo, sad poinje da fantazira o veoj palati.
Traili ste i tragali za enom, sada ste je dobili, i u trenutku kada ste je dobili zavrili
ste sa njom. Trebae vam moda nekoliko dana da prepoznate injenicu, to je druga stvar,
ali vi ste zavrili sa njom. Sada vaem egu treba druga ena, tako da bi putovanje moglo
da se nastavi.
Ego neprestano putuje iz sadanjosti u neku nepostojeu budunost. Ako pitate
mene, to je moja definicija samsa re, sveta. Ego koji putuje iz sadanjosti u budunost je
svet. A ego, koji uopte ne putuje, jednostavno postoji sada ovde, je kraj samsare: vi ste
u nirvani, samadiju, prosvetljenju. Zato prosvetljenje ne moe da se svede na cilj. Ako ga
svedete na cilj, promaili ste sutinu.
I bude svih vremena su vam govorile vrlo jednostavnu injenicu: budite - ne pokua
vajte da postanete. U te dve rei, biti i postajati, sadran je ceo va ivot. Biti je prosvetljenje,
postajati je neznanje. Ali uili su vas da postanete ovo, da postanete ono. I um je tako lukav,
i putevi ega su tako suptilni da ak pretvore Boga, nirvanu, prosvetljenje, istinu, u ciljeve;
on poinje da pita kako da ih ostvari. Oni nisu za ostvarivanje, um koji ostvaruje je samo
prepreka. Oni su ve ovde. Treba da odbacite um koji ostvaruje, treba da zaboravite puto
vanje iz jedne take u drugu, jednostavno treba da se opustite i budete, i sve je postignuto.
Lao Ce je to zvao vu-vei, delanje bez delovanja. Niste se pomerili ni pedalj a stigli ste;
to je vu-vei. Nigde niste otili, niste ak ni mislili da idete bilo gde, i ve ste tamo. Izne
nada dolazi prepoznavanje: "Nikada nisam ni izgubio dom, samo sam zaspao i poeo da
sanjam o ostvarivanju."
Oni koji vam daju ciljeve vai su neprijatelji. Oni koji vam kazuju ta da postanete i
kako da to postanete, vai su trovai. Pravi majstor jednostavno kae: "Nema ta da se
postane. Vi to ve jeste, ve je tako. Prestanite da trite za senkama. Sedite tiho i budite.
Sedei tiho, ne radei nita, prolee dolazi i trava raste sama po sebi.
Drugo pitanje:
Oo, poto sam samo poetnik u traganju za stvarnou, moe li da mi de!inie etiri
termina: istina, Bog, duhovno, injenica.

Ken Dons, ti si samo poetnik u traganju, molim te vrati se, ne idi napred. Nemoj
da postane jo jedan od strunjaka u duhovnom traganju, jer su strunjaci gubitnici.
Nemoj sticati vie znanja, postani neviniji. Odbaci sve to zna, zaboravi sve to zna.

Ostani zauen, ali ne pretvaraj svoje uenje u pitanja, jer kada se jednom uenje pre
tvori u pitanje, pre ili kasnije pitanje e doneti znanje. A znanje je laan novi.
Iz stanja zauenosti vode dve staze. Jedna je postavljanje pitanja - pogrena staza
- ona vas vodi do sve vie i vie znanja. Druga nije postavljanje pitanja ve uivanje. Ui
vajte u udu, udu koje jeste ivot, udu koje je postojanje, udu sunca i sunevog svetla,
i drvea okupanog njegovim zlatnim zracima. Iskusite to. Ne stavljajte u to znak pitanja,
pustite da to bude kako jeste.
Ostanite neznalica ako elite da ikada budete prosvetljeni. Ostanite nevini, kao dete,
ako elite da se ikada poveete sa postojanjem i stvarnou. Ostanite u udu ako elite
da vam se otkriju tajne. Tajne se nikada ne otkriju onima koji nastavljaju da postavljaju
pitanja. Oni koji pitaju pre ili kasnije zavre u biblioteci. Oni pre ili kasnije zavre sa sve
tim tekstovima, jer su sveti tekstovi puni odgovora.
A odgovori su opasni, oni ubijaju vae uenje. Opasni su jer vam daju oseaj da znate,
mada vi ne znate. Oni vam daju to pogreno shvatanje da su pitanja reena. "Znam ta kae
Biblija, znam ta kae Kuran, znam ta kae gita. Postigao sam." Postaete papagaj; ponav
ljaete stvari ali nita neete znati. To nije put da se spozna - znanje nije put da se spozna.
Koji je onda put do spoznaje? Cuenje. Neka vae srce plee sa uenjem. Budite
puni uenja, nek vam srce kuca sa njim, udiite ga, izdiite ga. Zato toliko uriti po od
govor? Zar ne moete dozvoliti tajni da ostane tajna? Znam da postoji veliko iskuenje
da joj se ne dozvoli da ostane tajna, da se svede na znanje. Zato postoji to iskuenje? jer samo ako ste puni znanja imaete kontrolu.
Tajna e kontrolisati vas, znanje e vas uiniti kontrolorom. Tajna e vas posedovati.
Ne moete posedovati tajnu; tako je ogromna a vae ruke su tako male. Tako je beskrajna,
ne moete je posedovati, morae da ona poseduje vas - i u tome je strah. Znanje moete
da posedujete, ono je tako trivijalno; vi moete da kontroliete znanje.
To iskuenje uma da se svako uenje, svaka tajna, svede na pitanje, u osnovi je ori
jentisano strahom. Mi se plaimo, plaimo se ogromnosti ivota, ovog neverovatnog po
stojanja. Mi se plaimo. Iz straha mi gradimo neko malo znanje oko nas kao zatitu, kao
neki oklop, kao odbranu.
Samo kukavice svode strahovito vredan kapacitet uenja na pitanja. Zaista hrabra,
kurana osoba, ivi to kako jeste. Pre nego da to izmeni u pitanje, ona skae u tajnu. Pre
nego da pokua da kontrolie, dozvoljava da tajna poseduje nju.
A radost kad ste posednuti, blagoslov kad ste posednuti, je neprocenjiva. Ne moete
da zamislite ta je to, nikada niste sanjali o tome - jer biti posednut tajnom je biti posed
nut Bogom.

lJ

J)

1\

S
U
V
A

E
U
R
O

E
N
O
P
R
A
V
O

167

Ken Dons, kae "Poto sam samo poetnik.."

Ima sree da si samo poetnik Ima ih mnogo koji su postali eksperti; oni e morati
da se vrate kui, i to e biti dugo, dugo, teko putovanje. Oni su sakupili tako mnogo zna
nja da e odbacivanje biti jako teak zadatak Ako si zaista poetnik budi sretan. Nisi
otiao predaleko, tek poinje. Vrati se.
Nema potrebe da se definiu te lepe rei, jer one nisu samo rei. eli da definiem
stinu. Da li zna da li je iko ikada definisao istinu? Da li ona uopte moe da se definie?
Sta je definicija? Definicija znai tautologija - sastavlja iste rei na razne naine. ta su
u stvari vae definicije? Sinonimi.
Samo pogledaj vae definicije i nai e da je to parafraziranje. Ali kako parafrazira
nje moe definisati bilo ta? Druga stvar na koju mislite je definicija, ona za sebe treba
drugu definiciju. Definicije su ili tautologije ili su samo glupe.
Na pri er, pitajte ta je um i poznavaoci, obrazovani, kau: "To nije materija." A onda
ih pitajte: "Sta je materija?" I oni kau: "To nije um." Koja je ovo vrsta definisanja? Um nije
materija; to postaje definicija. Materija nije um; to postaje definicija. Obe ostaju nedefini
sane; nita niste definisali, jednostavno ste pomerili problem sa jednog na drugo mesto.
Moete da prevarite samo glupe.
A istina znai celokupno, sve to postoji, totalnost. Sve to postoji - kako moete to
da definiete? To je bezgranino, beskrajno. Definicija znai povlaenje linije oko toga,
govorei: "To je ovo." Ali nema naina da se definie istina, jer nema naina da se povue
linija oko nje. Ona je beskrajna, ona je vena, nema poetak, ni kraj.
Ljudi koji su pokuali da definiu istinu kau: "Istina je to to jeste." Ali to je tauto
logija. Pitanje ostaje isto, tajna ostaje nereena. "Istina je to to jeste" - ta ste prido neli?
Jeste li je uinili malo jednostavnijom nego ranije? Moete je zvati "to to jeste' ili je mo
ete zvati istinom, ili je moete zvati Bogom, ali vi jednostavno koristite imena, rei, na
zive, za neto to se u osnovi ne moe definisati.
I stina se ne moe definisati, mada se sigurno moe iskusiti. Ali iskustvo nije defini
cija. Definiciju je sainio um, iskustvo dolazi uestvovanjem. Ako neko pita: "ta je ples?"
kako moete to da definiete. Ali moete da pleete i da znate unutranji oseaj toga.
Bog je najvii ples. Moraete da nauite ekstatino plesanje da bi iskusili Boga. Bog
je ples u kome plesa nestaje. Onda dolazi iskustvo, izlije se po vama, i vi znate. Ali to to
znate nije znanje, to znanje je mudrost.
Istina ne moe da se definie. Lao Ce je kazao, ako je definiete ve ste je uinili ne
istinom. Dugo je iveo; mora da je bilo jako dugo, jer se pria da je osamdeset dve godine

a
Ond
ine
god
dve
t
ese
md
osa
r
sta
bio
je
ve
en
.
ro
je
a
kad
o
tak
,
obi
utr
proiveo u ma jin oj
.
nij
ada
nik
Ali
o.
dug
o
jak
eo
iv
je
da
ra
mo
,
ine
god
dve
t
ese
md
osa
ako je iveo bar jo
nap isao ni jed nu re.
ne
i
pi
"Na
ali:
tev
zah
ili,
tra
ova
izn
i
ova
izn
i
nic
ue
i
gov
nje
su
ta
ivo
og
Cel og njegov
po
ju
svo
avi
Ost
.
telo
i
ust
nap
da
i
rat
mo
e
a
dan
nog
jed
i
riji,
sta
i
riji
sta
to. Sve si stariji,
.
uo
nije
da
kao
nem
ao
ost
bi
ili
ao,
rek
bi
ne
a
i
nit
o
eja
sm
bi
se
on
Ali
sled nju opo ruku."
jim
svo
je
ao
Rek
a.
jim
ala
Him
ma
pre
e
kre
se
da
je
eo
po
,
ario
ost
o
jak
je
Ond a, kad
a
io,
ud
se
sam
ta
ivo
og
Cel
titi.
vra
u
ne
se
ada
nik
je,
ala
Him
na
m
ide
da
ue nic ima : "Sa

mo
e
ve
naj
m
oto
iv
sam
eo
iv
eo,
iv
sam
o
Lep
je.
iran
um
za
sto
me
je
bol
Him ala ji su naj
rem
um
da
bih
o
ele
e.
lep
naj
i,
taz
eks
j
eo
najv
u
rem
um
da
eo
vol
bih
oe
Tak
gue ekstaze.
u tii ni Him alaj a, u tim lep im pla nin am a."
iti
vol
doz
ti
u
"Ne
je:
ao
Kaz
.
vio
sta
zau
je
ar
ga
uv
u,
Kin
ao
ut
nap
je
a
kad
i,
nic
gra
Na
.
nja
aa
zap
og
jak
ek
ov
bio
ar
stra
je
da
ra
Mo
to."
ne
ie
nap
ne
ako
lju
zem
i
da nap ust
toji
pos
Ne
g.
in
Te
Tao
e
isan
nap
su
e
koj
ari
stv
ih
ve
naj
od
nu
jed
za
uje
dug
Svet mu
knjiga koja se moe por edi ti sa njo m.
da
o
je
ele
a
,
ode
da
io
vol
bi
doz
ne
ar
stra
mu
jer
,
gne
izbe
to
da
ina
na
i
av
na
Ne
re
um
da
eo
el
je
on
la,
i
ava
bli
pri
se
rt
sm
e
gu
mo
to
je
iko
kol
e,
br
to
lju
zem
i
nap ust
,
igu
knj
rio
zav
i
a
dan
tri
i
sob
j
evo
ar
stra
u
je
eo
sed
,
pie
da
n
ora
prim
ja
ala
Him
ni
u tii
Tao Te ing.
Ali prva stvar koj u je nap isao bila je: "Tao se ne mo e iskazati. Jed nom iskazan, to
vie nije Tao."
Mo ete razumeti ta je mis lio. Govorio je da ako proitate prvo tvrenje, nem a po
trebe da idete dal je. "Ist ina se ne moe iskazati. Jed nom iskazana, to vie nije istina" - to
je njegova izjava. Sada, ako razumete, knjiga je zavrena. ta moe da se kae o isti ni? Da,
moe da se ivi, iskusi. Moete da volite, ivite, pos toji te - ali def inic ija nije mogua. Ako
elite def inic ije moraete da idet e na univerzitet. Profesori definiu ta je isti na, i svaki
profesor filozofije def ini e je na svoj nain, i postoje mil ion i definicija, i sve su pogrene.
Ni jed na def inic ija nikada ne mo e da bude isti nita .
Sta rei o isti ni - ak ni ma la iskustva u ivotu ne mo gu da se def ini u. Sta je ljubav?
Ili kakav je ukus eera na va em jezi ku? Kako to definisati? Sta je lep ota kada je vidite
u lotosovom cvetu?
Jed an od najveih savremenih filozofa D. E. Mor, napisao je knjigu Naela etike, u ko
joj pokuava da definie ta je dobro. Naravno, to je prvo pitanje u svetu etike: ta je dobro?

L
II
!)
1\
S
U

V
A

E
U
R
O

E
N
O
P
R
A
V
O

na dvestotine ili dvestotine pedeset strana, jako se trudio, na ovaj ili onaj nain, i nije mo
gao to da definie. A on je bio jedan od najperceptivnijih ljudi koje je stvorio ovaj vek.
Poraen, umoran, iscrpljen, na kraju on kae da se dobro ne moe definisati. Ne moe
se definisati kao ni uta boja. Ako neko pita: "ta je uto?" - postoji cvet neven, i neko
pita: "Vi to nazivate utim? ta je uto?" - kako ete to da definiete? ta jo moete da
kaete? uto je uto, dobro je dobro, lepo je lepo, ali to su tautologije; nita ne definiete,
jednostavno ponavljate rei.
ta je istina? Nema naina de je definiete.
A ja vam ne predajem filozofiju, delim moju istinu sa vama. Ne traite definicije. Ako
imate hrabrosti, onda zaronite u iskustvo koje je ovde dostupno: skoite u meditaciju i
znaete. A ipak, kada znate, neete biti u stanju da je definiete.
I pita: "ta je Bog?"
To je drugo ime za istin u - naziv koji daje onaj koji voli. "Isti na" je naziv koji daje
med itant celin i. "Bog " je naziv koji daje celini, istin i, onaj koji voli, posveenik. Obe strele
ukazuju na istu pojavu, ali onaj koji voli ne moe da misl i u term inim a apstraktnih rei.
,.Istin a" je veoma apstraktna, ne moete da zagrlite istin u, moete li? Ne moete da po
ljubi te istin u - ili moete? Ne moete rei zdravo istin i, niti se moete drati za ruke sa
istin om. ,.Istina" je impe rsonalna ; to je re koju su dali meditanti koji ne ele da unes u
nikakvu personalnost u to.
"Bog " je ime dato iz ljubavi, iz lino g odno sa sa post ojan jem. Onaj koji voli eli da
kae: "Ti", onaj koji voli eli da kae: "On", onaj koji voli eli da ima zaje dnitvo, dijal og.
To je ista celo kupnost, ali je onaj koji voli ini pers onal nom . Ond a istin a postaje Bog.
v
I pita: "Sta je duhovno?"
Biti u vezi sa istinom ili Bogom znai biti duhovan. Upamtite, biti u vezi - ne priati
o duhovnosti, ne slediti odreeno verovanje, dogmu, crkvu, ve biti u direktnoj nepo
srednoj vezi sa postojanjem jeste duhovnost. Biti u skladu sa celinom, osetiti harmoniju,
radost i pravo slavlje bivanja ovde, to je duhovnost. To nema nikakve veze sa odlaskom
u crkvu ili hram, to nema nikakve veze sa recitovanjem Kurana, Biblije ili Gite. To nema
nikakve veze sa ritualom, oboavanjem, to ima veze sa zajednitvom, zajednitvom sa
drveem, zajednitvom sa zvezdama, zajednitvom sa rekama, zajednitvom sa svime
to postoji. To je zajednitvo sa ovim viedimenzionalnim izrazom Boga, to je dijalog sa
celinom. Osobina lude ljubavi je potrebna, onda ste duhovni. Duhovnost nije trip iz glave;
to je dijalog od srca srcu, i na kraju dijalog od bia biu.
I etvrto, pita: "ta je injenica?"
I

Cinjenica je istina viena sa nesvesnou, viena sa slepoom, viena sa zatvoreni III

oima, viena neinteligentno, nemeditativno. Onda istina postaje injenica.
Na primer, naiete na budu. Ako ga gledate nesvesno on je samo injenica, istorijska
injenica; roen je odreenog dana i umree odreenog dana. On je telo koje moete vi
deti svojim oima; on je izvesna osoba, personalnost. Istorija moe imati beleke o njemu,
vi moete imati njegovu sliku.
Ali ako pogledate, ne nesvesno ve sa velikom svesnou, sa sveu, sa velikim sve
tlom, tiinom, onda injenica vie nije tu - tu je istina. Onda buda nije neko ko je roen
odreenog datuma, on je neko ko nije nikada roen i nee nikada umreti. Onda buda nije
telo, telo je samo prebivalite. Onda buda nije ogranieno bie koje se pojavilo pred vama,
on predstavlja sveukupnost, celinu. Onda je buda zrak beskonanog, dar onostranog ze
mlji. Onda je iznenada injenica nestala; sada je tu istina.
Ali istorija ne moe da zabelei istinu, istorija se sastoji od injenica. U Indiji imamo
dva razliita sistema. Jedan zovemo istorija; istorija belei injenice. Drugi zovemo pu
rana, mitologija; ona belei istinu. Nismo pisali istoriju o Budi, Mahaviru ili Krini, ne. To
bi pOVUklo neto neizmerno lepo u muljevitu nesvesnost oveanstva. Nismo pisali istoriju o tim ljudima, pisali smo mitove. Sta je mit? Mit je parabola, parabola koja samo pokazuje na Mesec ali nita ne kazuje o tome - prst koji pokazuje na Mesec, jedna indikacija,
strelica, koja nita ne govori.
Idite u ainski hram i biete iznenaeni. Nai ete dvadeset etiri statue dvadeset
etiri prosvetljena majstora, dvadeset etiri tirtankare. I najizraenija stvar bie to, da
svi oni izgledaju potpuno slino. To je nemogue - nema ak ni dve osobe na svetu pot
puno sline, nisu ak ni blizanci potpuno slini. Pa kako je to mogue - i vremenski raz
mak je veliki, hiljade godina - dvadeset etiri tirtankare da budu ba tako slini?
To nije istorija. Te statue ne prikazuju stvarne osobe, ne, nimalo. One nisu slikovni
prikazi. A ta su onda one? One predstavljaju neto unutranje, ope prikazuju neto me
ditativno, one prikazuju neto od unutranjeg mira, neto od bia. Te dvadeset etiri sta
tue su samo oslikavanje, vidljivo predstavljanje neeg to nije vidljivo.
Sedei pred tim statuama, ako utke nastavite da posmatrate, biete iznenaeni.
Neto poinje da se deava u vama. Statue su oblik objektivne umetnosti; usklauju se
sa unutranjim oblikom vaeg bia. Poloaj statua se usklauje sa vaim poloajem. Ako
sedite u istom poloaju - sa ispravljenom kimom, poluotvorenim oima, samo posma
trajui vrh svoga nosa, ne radei nita, kao da ste takoe mermerna statua, potpuno bela,
v

L
II
J)
A
s
U

V
A

E
U
R
O

E
N
O
P
R
A
V
O

l7l

spolja i iznutra - onda ete znati da niste suoeni sa obinim statuama, suoili ste se sa
velikim simbolima. To je mitologija.
Mitologija je obavezno poetska, jer samo poezija moe dati nekoliko prosjaja nepo
znatog.
Reeno je da, gde god je Buda iao, drvee bi poelo da cveta van sezone. Sad, to je
poezija, ista poezija, to se nije desilo kao injenica. Ali pokazuje neto; nema drugog
naina da se to kae. To kae, kad god se stupala u vezu sa Budom, ak je i drvee poi
njala da cveta van sezone - pa ta da se kae o ljudima?
Pria se da kad god bi Muhamed krenuo po pustinjskom vrelom suncu, a svuda je
bilo vrelo, mali oblak, beli oblak, bi plovio nad njim samo da bi mu pravio senku kao kiobran. To je poezija, lepo, ali nije istorijska injenica. Covek kao Muhamed je zatien
postojanjem, o oveku kao to je Muhamed na svaki nain se staralo postojanje. O onom
ko se predao postojanju, o njemu se postojanje obavezno stara. Kako postojanje moe
da se ne stara o onome ko ima potpuno poverenje? Da bi se ovo reklo, postoji metafora
o oblaku koji lebdi nad njegovom glavom gde god bi on krenuo.
Hrist umire na krstu, i onda posle tri dana je uskrsnuo. To je poezija, ne istorija. To
nije injenica, to je istina. Jednostavno govori da oni koji umiru u Bogu, i za Boga, dolaze
do venog ivota. Oni koji su spremni da umru za Boga, uskrsnu na drugom planu biva
nja, gube fiziko telo, ali stiu svetlosna telo. Oni vie nisu deo zemlje ve postaju deo
neba; oni nestaju iz vremena ali se pojavljuju u venosti.
Ali sve religije su pokuale da dokau da su to injenice. I u pokuavanju da dokau
da su to injenice, oni su jednostavno dokazali da su budale. To nisu injenice, to su sim
boline istine.
Sve to vidite oko sebe je injenica. Vidite drvo, zeleno drvo, puno biljnog soka i
cvea - to je injenica. Ali ako meditirate, i jednog se dana vae oi iznenada otvore, otvore
za stvarno, i drvo vie nije samo drvo - njegovo zelenilo nije nita do Boije zeleno u
njemu, i biljni sok koji tee kroz njega nije vie fizika pojava ve neto duhovno - ako
jednog dana moete da vidite bie drveta, Boga drveta, da je drvo samo manifestacija
boanskog, videli ste istinu.
Za istinu su potrebne meditativne oi. Ako nemate meditativne oi, onda su u ivotu
sve samo sumorne, mrtve injenice, koje nisu meusobno u vezi, sluajne, bez smisla,
zbrka, samo sluajna pojava. Ako vidite istinu, sve dolazi pod konac, sve dolazi u harmo
niju, sve poinje da ima smisao.
Setite se uvek, smisao je senka istine. A oni koji ive samo u injenicama ive jedan
krajnje besmislen ivot.

Tree pitanje:

<.

Voljeni Oo, rekao si da je prosvetljenje uvek potpuno. Ipak poredi svoje stanje neuma
sa jednim orkestrom dok ono Krinam urtijevo poredi sa solo sviraem flaute. Zar
nema onaj ko je prosvetljen pristup svem znanju?
Zato je onda ta tunelska vizija kod Krinamurtija?

I)

Henk Fasen, prosvetljenje je uvek potpuno. Ako je to neki orkestar onda je to pot
puni orkestar, ako je to samo jedna flauta, onda je to jedna apsolutno potpuna solo flauta.
Postojanje je uvek potpuno, tako da je prosvetljenje uvek potpuno. Mali cvet je tako pot
pun kao i sunce. Potpunost je potpuno drugaija pojava od kvantiteta; tie se kvaliteta.
Krinamurtijeva solo flauta je potpuna kao i moj orkestar, moj orkestar nije potpu
niji. Potpunost ne moe biti manja ili vea. Ti misli u terminima kvantiteta, zato se javilo
pitanje. Ja govorim o kvalitetu. Svaki akt prosvetljene osobe je potpun. Da li ona pije aj,
ili slika veliku sliku, svira muziku, ili samo utke sedi ne radei nita, svaki akt je potpun.
Krinamurti je solo svira na flauti - i nekoliko solo sviraa flaute su potrebni jednako
kao to je i orkestar potreban. Oni poveavaju lepotu postojanja, ine ivot bogatijim.
Odbaci svoj um koji ide sa poreenjem u terminima kvantiteta. Podigni svoj nivo
svesnosti malo vie i poni da misli o kvalitetu, i onda nema problema.
Krinamurti radi ono to moe najbolje da uradi. Ne bi liilo na njega da postane
jedan orkestar, ne. To bi osiromailo svet. On treba da nastavi to to radi; to daje boju
ivotu, raznovrsnost.
Ja ne mogu da postanem solo svira na flauti - ne da to nije lepo, ve to jednostavno
nije moj put. Uivam da budem orkestar. Voleo bih da Atia svira samnom, i Bahaudin, i
Kabir, i Nanak, i Lao Ce, i Zaratustra, i mnogi, mnogi drugi. Voleo bih da sviram sa svima
njima i budem deo tog orkestra.
To je moj put. Nema nieg vieg ili nieg. Kada se jednom prosvetlite, nema nieg
vieg ili nieg; ne moe da bude. Ako lotosav cvet postane prosvetljen, bie to lotosov
cvet. Ako rua postane prosvetljena, bie to rua. Oba cveta imaju isti kvalitet prosvet
ljenja, ali rua e ostati rua a lotos e ostati lotos.
Pita me: " Rekao si da je prosvetljenje uvek potpuno, nikada delimino."
Da, ono nije nikada delimino. I Krinamurti nije delimini svira na flauti. On je
potpuni svira na flauti; on je potpun u svom delovanju, do krajnosti u svom aktu. Kae
.
da je sretan to nije itao Vede, Bibliju, Koran, Upaniade, Tao Te Cing. Zato? - jer su o n i

lj
A
S
U

V
A

E
U
R
O

E
N
O
P
R
A
V
O

mogli da ga ometaju, mogli su da ostave nekoliko tragova za sobom, mogli su da postanu

deo njegovog bia. On je hteo da bude jednostavno svoj, u kraj njoj istoti.
Moj pristup je sasvim drugaiji. eleo bih da imam onoliko veliko drutvo prosvetlje
nih ljudi sa sobom koliko je to mogue. To je teko drutvo, jer svi su oni tako razliiti ljudi;
postati domain svima njima je nezgodno. Ali ja uivam u tome. to je to vie nezgodno,
vie uivam u tome. To je predivan izazov. Ne moete da zamislite kako je teko imati Budu,
Mahavira, Muhameda i Mojsija skupa. Mahavir stoji go, a Buda to uopte ne voli. I poto
Buda nije go, ni Mahavir nije sretan. Imati sve te ljude sa sobom veliki je izazov.
Krinamurti ivi sam. To ima svoj vlastiti izazov, ali to nije moj izbor. Ne kaem da
moj izbor mora da bude njegov izbor, ne kaem da on treba da radi ono to ja radim. Ja
sam savreno sretan radei moju stvar, i savreno sam sretan to on radi svoju stvar.
Mnogi ljudi su me pitali zato sam govorio o mrtvim majstorima toliko mnogo, zato
ponekad ne govorim o ivim majstorima?
Neka Krinamurti umre, onda u govoriti o njemu. Postoji za to razlog. Znam kako
je teko samo drati tako mnogo preminulih majstora zajedno, ali to moete da ostvarite
sa preminulim majstorima - ako kaem Mahaviru da ostane u svom uglu, on mora da
ostane u svom uglu. Ali ivi majstor ne bi sluao; poeo bi da se mea, poeo bi da se ra
spravlja sa drugima. A ponekad je i meni potrebno malo sna takoe.
Kae: "Nema li, prosvetljeni, pristup svem znanju?"
Prosvetljenje nema nikakve veze sa znanjem. Prosvetljeni nema pristup znanju. Da,
on ima sav pristup nevinosti - i Krinamurti svirajui na svojoj flauti je onako nevin, kao
ja sa mojim orkestrom. To nije pitanje znanja, to je pitanje mudrosti. Mudrost je potpuno
drugaija pojava - mudrost je nevinost. Moete je ak zvati neznanje, to moe, ali molim
vas ne zovite je znanje. Blia je neznanju nego znanju.
Pria se da je Sokrat rekao u svojim poslednjim danima: "Znam samo jednu stvar,
da nita ne znam." To je prosvetljenje, znati samo jednu stvar: "Ne znam nita." U trenutku
kada sve znanje nestane, ego nestaje, personalnost nestaje, onda odvojenost izmeu vas
i postojanja nestaje. Ponovo ste isti, neokaljani, jedno sa celi nom.
I takoe si pitao: "Zato ta tunelska vizija kod Krinamurtija?"
To treba da pita Krinamurtija, ne mene. To nije moja stvar. On to voli, tako je odra
stao. Kroz vekove, kroz mnoge ivote, on se kretao ka tunelskoj viziji. A tunelska vizija
ima svoje lepote, jer sve to vidite, vidite jako jasno, jer su vam oi fokusirane.
Otuda Krinamurtijeva jasnoa. Niko nikada nije bio tako jasan, tako kristalno jasan.
Niko nije nikada bio tako logian, tako racionalan; niko nije nikada bio tako analitian.

Njegova temeljitost ulaenja u stvari i njihove detalje je prosto neverovatna. Ali to jc cico
njegove tunelske vizije. Ne moete da imate sve, upamtite. Ako elite jasnou potrebna
vam je tunelska vizija; postaete sve vie i vie fokusirani na manje i manje.
Tako oni definiu nauku: "Znati sve vie i vie, o manje vanom i sitnijem." I ako na
uka ikada uspe u svom krajnjem cilju, onda emo morati da kaemo: "Znanje svega o
beznaajnom." To moe biti jedini logian zakljuak o saznavanju sve vie i vie o sitnijem
i manje vanom. Gde e to odvesti? Odvee do take gde ete znati sve o niemu.
Nauka je tunelska vizija, Krinamurti je nauna osoba, veoma nauna. Otuda njegova
privlanost za sve koji vole analize, seciranje, koji vole zalaenje u siune detalje. On je
ba suprotnost Lao Ceu. Lao Ce kae: "Svako izgleda tako jasno; samo sam ja zbunjen."
ovek kvaliteta kao Lao Ce, ovek krajnje prosvetljenosti, kae ovo: "Svima je sve ja
sno o svemu, osim meni. Tako sam Zbunjen, tako sam smuen, da ne znam ta je ta. Svako
hoda sa tolikom sigurnou, a ja oklevam na svakom koraku. Svako ide tako pravo, bez
gledanja na stranu. A ja hodam kao ovek koji zimi prelazi hladnu, ledeno hladnu reku."
Lao Ce je ba suprotnost Krinamurtiju. On nema tunelsku viziju. Njegova vizija je
tako iroka, tako rairena, ne moe biti veoma jasna. Obavezno e biti mutna, nejasna,
ali to takoe ima svoju lepotu. Krinamurtijeve izjave imaju logiku. Lao Ceove izjave imaju
.
poezIJu.
Moja vizija je ak i ira od Lao Ceove. Ja ukljuujem i Lao Cea i mnoge druge. Oi
gledno Lao Ce nije mogao da ukljui mene. Prolo je dvadeset pet vekova; u tih dvadeset
pet vekova veliki prosvetljeni ljudi su bili na zemlji. Ja, na celo nasledstvo polaem pravo
kakvo pre niko nije polagao.
Lao Ce nije nikad uo za Krinu, Lao Ce nije nikad uo za Patanalija. Patanali nije
nikada uo za Lao Cea ili uang Cea ili Lie Cua. Buda nije znao za Zaratustru ili Mojsija.
Sada je svet postao malo selo, globalno selo, i cela istorija oveanstva je naa. Ja
sam u sasvim drugaijoj situaciji. Znam sve o Lao Ceu, uang Ceu, Lie Ceu, Konfuiju,
Meniju, Milarepi, Marpi, Tilopi, Naropi, Bodidarmi, Mahakajapi, Sariputi, Mahaviru,
Adinati, Mojsiju; Avramu, Isusu, Fransisu, Kabiru, Nanaku, Dadi, Meri, Rabiju - svima.
Ceo svet mi je dostupan.
Vidim celo nebo, sve zvezde, sva sazvea, moja vizija je obavezna da bude najpoetinija. Ali to dublje uete u poeziju, manje i manje postajete logini. Sto dublje ulazite
u poeziju, ona postaje sve vie i vie nalik ljubavi a sve manje i manje logina. U samom
temelju poezije, sva jasnoa nestaje. Nita nije jasno, ali sve je lepo, sve je misteriozno.
Nita nije jasno ali sve je prosto fantastino.
.

A
S
U

V
A

E
U

R
O

E
N
O
P
R
A
V
O

il7 S

Krinamurti ima svoj put, i ja sam sretan to je on u svetu. On je u drugoj krajnosti.

Ako ode, nedostajae mi vie nego iko drugi na svetu.
Ali mogu da razumem tvoje pitanje Henk Fasen. To nije jedino pitanje; pitao si mnogo
vie o istoj stvari. Izgleda da te je duboko povredilo to sam kritikovao Krinamurtija.
J o uvek me ne razume. To je moj nain da mu ukaem moje potovanje. To je moj nain
izjavljivanja da postoje druge prosvetljene osobe na svetu.
Ako ti moj orkestar ne odgovara, onda je jedina alternativa solo flauta koju svira D.
Krinamurti. Nema druge, nema tree osobe koja bi ti bila od bilo kakve pomoi. Ili Kri
namurti ili ja - nema druge alternative. Upravo sada nema druge alternative.
Krinamurti je obavezan da me kritikuje; to mogu da razumem. Njegovo stanovite
je jednostavno i jasno, moje stanovite je vie nejasno. Ponekad u ga smatrati izuzetno
vrednim, jer bih voleo da on takoe bude deo moga orkestra. A ponekad u ga kritikovati,
jer mi se ne dopada solo flauta.
Poslednje pitanje:
Voljeni Oo, oseam da deli mnogo ezoterinih gledita sa ljudima koji nemaju naina
da potvrde to to govori. Od kakveje vanosti da uje o est ili esnaest aina tirtan
kara, ili drugim ezoterinim informacijama, osoba u Okou ili Bruklinu, koja svaki
dan ide na posao pretrpanim autobusom, ili podzemnom eleznicom ? Od kakvog je
znaaja uti da je Isus nekada bio u Indiji ili daje Rozenkrojcerska sekta duhova radei
sa druge strane posedovala Hitlera?

Dejvide Lajt, budale su svuda, koliko na Oskou i Bruklinu, tako i u Bombaju i Poni.
Ni jedna zemlja nema nikakvu privilegiju na budale. A budale su uvek tragale za neim
ezoterinim - samo im je glupost privlana. I ponekad govorim gluposti, jer nisam ovde
da pomognem samo onima koji nisu budale. Ja takoe bacam moju mreu ire i ire; ta
koe treba da uhvatim neke budale. Oni su dobri ljudi!
Sada, vidi samo, Dejvide, odakle si doao? Kako si uhvaen? Te glupe teorije o est
ili esnaest tirtankara, ili Rozenkrojcerski tajni uitelji, Koturni, K.H., kako upravljaju
Adolfom Hitlerom i celim Nacistikim pokretom...
Postoji duboka potreba u oveku da zna stvari koje su bezvredne, da zna stvari koje
ine da se oseate pose bnim - jer sam o vi znate te stvari i niko drugi. ovek eli da bude
pose ban, i nita vas ne ini vie pose bnim do takozvano ezoterino znan je. Zato ezote
rin o znanje ostaje vano. Sve vrste ubreta idu pod imen om ezoterinog znan ja - da je

zemlja uplja, da su unutar zemlje velike civilizacije. I ima ljudi koji jo uvek veru ju I I l u ,
i u mnoge druge takve prie.
ovek ivi tako tupim i jednolinim ivotom da eli neko uzbuenje. Oni koji su m<llo
pametniji itaju naunu fantastiku ili detektivske romane. Oni koji nisu tako pametni, oni
itaju duhovnu fantastiku.
A te stvari sam rekao kada sam bio okruen izvesnom grupom budala. Njih nita
drugo nije interesovalo. A ja treba da vam odgovorim; i kako vi rastete; moj odgovor e
biti vii i vii. Onog dana kada budete razumeli svu glupost ljudskog uma neu morati da
govorim sa vama; nemo sedenje bie vie nego dovoljno.
Te stvari sam rekao odreenoj grupi ljudi koji su bili zainteresovani samo za te stvari.
Bilo bi apsolutno besmisleno priati o bilo emu drugom sa tim ljudima. Sada kada su
oni gotovo nestali, i sada kada je potpuno drugaiji kvalitet doao ovde, mogu ii vie u
svet istine. Ali jo uvek moram da koristim rei, a rei iskrivljuju.
Samo utnja prenosi istinu kakva jeste. Molim vam spremite se to je pre mogue,
tako da bi mogli samo da budemo zajedno, sjedinjujui meusobne energije, gubei se
jedni u drugima. I uda su mogua. Ono to ne mogu rei godinama, moe se preneti u
jednom trenutku utnje, i ono to se nikada ne moe izrei moe se dogoditi kada izmeu
mene i vas nema barijere misli - kada su prisutne samo moja i vaa utnja, ogledajui
jedna drugu kao to se dva ogledala ogledaju jedno u drugom.
Moj pravi posao jo nije poeo. Samo pripremam teren, pripremajui ljude koji e
biti u stanju da uestvuju u pravom radu. Ovo je samo pripremni stadijum. Zato ne gubite
vreme, spremite se za velike stvari, velike stvari ekaju na vas. Ali jedina spremnost sa
vae strane bie ogromna utnja - i onda uopte nee biti potrebe da se govori.
Zaista je muenje za mene da vam govorim. Ne moete da zamislite kako mi je teko
da prisiljavam sebe da vam neprestano govorim. To je ba kao hodanje po ici. Rei su u
meni nestale; moram da ih dovodim nazad ponovo i ponovo. To je naporno. Ali to ne moe
da se zaustavi dok ne kaete: .. Odustajemo."
Onog dana kada budete u stanju da kaete: "Sada smo spremni da uutimo. Niemu
se ne nadamo. Spreman sam da odbacim nadanje. Spreman sam da odbacim sve ideje o
duhovnosti, Bogu, istini, nirvani, prosvetljenju, eleo bih samo da uivam bivajui sa to
bom; ovog trenutka sada ovde" - onda e uda poeti da se dogaaju.
Da, poeete da cvetate izvan sezone.
I upamtite, imate pravo na sva ta uda, ona su vae uroeno pravo.
Dosta za danas.

II
II
II
s
U
V
A

U
R
O

N
O
P
R
A
V
O

1 77

11

p
R

T
E
R
A
N

l'

I{

i
I
,

V
E
T
A

R
A
N
I

Prvo pitanje
Voljeni Oo, ne razumem, Kae da je enja u sebi i po sebi boanska. Opet esto si
govorio da su sve elje, ak i za Bogom, svetovne a ne duhovne.

Deva Aoka, enja u svojoj istoi je boanska, enja kada se ni za im ne ezne je

boanska. U trenutku kada se pojavi neki objekat enje, ona postaje svetovna. enja je
ista vatra koja proiava, enja je vatra bez dima, plamen bez dima. Ali u trenutku kada
se privrsti za bilo kakav objekat - svetski, drugim reima; novac, meditaciju, Boga, nir
vanu, nije vano - bilo koji objekat, enja vie nije ista, zagaena je objektom. Onda obje
kat postaje vaniji od same enje. Onda je enja samo sredstvo, nije vie dovrena u sebi.
I ceo napor sanjase je da vam pomogne da odbacite sve objekte enje. Cenja nee
nestati - u stvari, to se vie objekata odbaci, intenzivnija, potpunija e postati enja,
jer e biti osloboena energija zapletena u objekte. I onda dolazi trenutak kada je osoba
jednostavno edna - nije edna za neim, ve jednostavno edna. Gladna - nije gladna
za neim, samo ista vatra enje. I ta zaista ista vatra vas sagori, svede vas na pepeo. I
.
iz toga se raa neto novo.
To je znaenje parabole o feniksu, to je smisao parabole o feniksu. Ptica umire od
vatre koja se javlja u njenom vlastitom biu, sagori u njoj. nestaje u njoj, i onda uskrsne.
A to je znaenje i Hristovog uskrsnua, takoe, njegovog umiranja na krstu i njego
vog ponovnog roenja. Isus govori ponovo i ponovo: "Dok se ponovo ne rodite, neete
moi da uete u carstvo nebesko."
Ali kako da se ponovo rodite ako prvo ne umrete? Jedna kraj nja smrt treba da pret
hodi pre nego to moe da se dogodi krajnje roenje .
v

I
Z
s
V
E
T
A

[ 79

Aoka, mogu da razumem zato si zbunjen - jer sa jedne strane kaem: " enja je u
sebi i po sebi boanska..." Ponavljam to opet, to je tako. I nema kontradikcije kada kaem
da su sve udnje, ak i za Bogom, svetovne a ne duhovne. enja je boanska. eznite za
neim, i pali ste. To je prvobitni pad. Izgubili ste istotu, nevinost enje; postala je blat
njava, pala je na zemlju, krila su joj odseena.
Nema kontradikcije u tim dvema izjavama. Kada god naete kontradikciju u mojim
izjavama, uzmite za pravilo da meditirate o njima, jer sutinski ne moe biti kontradik
cije. Oigledno moe biti, ali sada, takoe, treba da ponete da radite domae zadatke.
Meditirajte, pogledajte sve mogue aspekte, sva mogua znaenja, i biete iznena
eni. Kada budete sposobni da vidite doslednost, stvarnu doslednost, kada budete spo
sobni da idete iznad kontradikcija, to e biti trenutak velikog uvida. To e vas ispuniti
svetlom, uinie vas ushienim, jer to je otkrie, a svako otkrie pomae razvoju.
Drugo pitanje:
Voljeni Oo, esto imam oseaj da ne radim neto to bi trebalo da radim, ili da radim
neto to ne bi trebalo da radim; da neto mora da se promeni i uz to - kolska briga,
da neu diplomirati, da mogu biti izbaen.

Krina Prabu, tako smo svi mi bili podignuti. Celo nae obrazovanje - u porodici,
drutvu, koli, gimnaziji, na fakultetu - stvara u nama tenziju. A osnovna tenzija je da ne
radite ono to bi trebalo da radite.
Onda to dalje traje celog vaeg ivota; sledi vas kao nona mora, nastavlja da vas lovi.
Nikad va nee ostaviti na miru, nikada vam nee dozvoliti da se opustite. Ako se opustite
rei e: "Sta to radi? Ne oekuje se da se odmara; trebalo bi da radi neto." Ako radite
neto rei e: "ta to radi, potrebno ti je malo odmora, inae e poludeti - ve si na ivici."
Ako radi neto dobro, rei e: "Ti si budala. Ne isplati se initi dobro, ljudi e te pre
variti." Ako radi neto loe rei e: "ta to radi? Priprema put da ode u pakao, mora
e da pati zbog toga." To te nikada nee ostaviti na miru; ta god da radi, to e biti tamo
da te osuuje.
Taj osuiva je bio implantiran u tebe. To je najvea nevolja koja se desila oveanstvu.
I osim ako se ne oslobodimo tog osuivaa unutar nas ne moemo biti istinski ljudi, ne
moemo biti istinski radosni i ne moemo da uestvujemo u slavlju koje postojanje jeste.
l onda, niko to ne moe da odbaci sem tebe. A to nije samo tvoj problem, Kina Prabu.
To je problem skoro svakog ljudskog bia. U kojoj god zemlji da si roen, kojoj god religiji

da pripada, to nije vano - katolik, komunist, hindu, musliman, ain, budista, nije vano
kojoj vrsti ideologije pripada, sutina je ista. Sutina je da se stvori rascep u tebi, tako
da jedan deo uvek osuuje drugi deo. Ako sledi prvi deo onda drugi deo pone da te
osuuje. Ti si u unutranjem sukobu, graanskom ratu.
Graanski rat mora da se odbaci, inae e propustiti celu lepotu, blagoslov ivota.
Nikada nee biti u stanju da se smeje od srca, nikada nee biti u stanju da voli, nikada
nee biti u stanju da bude potpun ni u emu. A samo iz potpunosti ovek cveta, dolazi
prolee, i tvoj ivot poinje da poprima boje, muziku i poeziju.
Samo iz potpunosti iznenada osea prisustvo Boga svuda oko sebe. Ali ironija je da
su rascep stvorili takozvani sveci, svetenici i crkve. U stvari svetenik je bio najvei ne
prijatelj Boga na zemlji.
Treba da se oslobodimo svih svetenika; oni su osnovni uzrok ljudske patologije.
Oni su svakog lako uinili bolesnim, oni su izazvali epidemiju neuroza. [ neuroze su po
stale tako opte da ih primamo zdravo za gotovo. Mislimo da je u tome sav ivot, mislimo
da je to ono to ivot jeste - patnja, duga, duga, produena patnja; bolno, postojanje u
agoniji; jedna autobiografija velike muke oko niega.
[ ako pogledamo na na takozvani ivot, on tako izgleda, jer u njemu nikad nema ni
jednog cveta, nikada ni jedne pesme u srcu, nikad zraka boanskog svetla.
Ne iznenauje da inteligentni ljudi irom sveta pitaju kakav je smisao ivota. "Zato
bi nastavili da ivimo? Zato smo takve kukavice da nastavljamo da ivimo? Zato ne
moemo da sakupimo malo hrabrosti i stavimo taku na svu tu besmislicu? Zato ne mo
emo da poinimo samoubistvo?"
Nikada ranije na svetu nije bilo tako mnogo ljudi koji misle da je ivot tako krajnje
besmislen. Zato se to dogodilo u ovom veku? To nema veze sa ovim vekom. Ve veko
vima, najmanje pet stotina godina, svetenici nanose tetu. Sada je to dostiglo krajnji
vrhunac.
To nije na rad, mi smo rtve. Mi smo rtve istorije. Ako ovek postane malo vie
svestan, prva stvar koja treba da se uradi je da se spale sve istorijske knjige. Zaboravite
prolost, bila je komar. Ponite iz poetka od abc, kao da je Adam ponovo roen. Ponite
kao da smo ponovo u Edenskom vrtu, nevini, neokaljani, nezagaen i svetenikim sred
stvima.
Svetenici su bili veoma zli, jer su za sebe izmislili neto strano vano: podelili su
oveka, uinili ga u osnovi izofrenim i uvek ostajete pod njihovom vlau. Podeljen o
vek je slab ovek. Nepodeljen ovek, individua, ima snagu - snagu da prihvati bilo koju
pustolovinu, bilo koji izazov.

P
R
O
T
E
R
A
N
[
[
Z
S
V
E
T
A
...

181

.-

Covek je traio dob ru crkvu da bi slu ao predavanja, i naa o je jedn u mal u u kojoj
je skup ljud i itao sa sveenikom. Govorili su: "Ostavili smo neu ra enim one stvari koje
smo trebali da ura dim o i uradili smo one stvari koje nism o trebali da ura dim o."
ovek se spu stio na sedi te i uzdahnuvi sa olak anj em rekao za seb e: "Hvala Bogu,
najzad sam naao mo je dru tvo."
Idite u bilo koju crkvu i nai ete svoje drutvo, nai ete replike svoga bia. Moda
je jezik malo drugaiji, ritual malo drugaiji, ali osnove su iste. Osnovno je: ovek treba
da se svede na graanski rat.
Prvog dana kada prepoznate to ta su vam uinili svetenici, dan je velikog uvida. I
prvi dan kada odbacite sve te besmislice je dan zapoinjanja osloboenja.
Radite ono to vaa priroda eli da radi, uradite ono to vae uroene osobine ude
da urade. Ne sluajte svete tekstove, sluajte vlastito srce; to je jedini sveti tekst koji pro
pisujem. Da, sluajte jako paljivo, veoma svesno, i nikada neete pogreiti. I sluajui
svoje srce nikada neete biti podeljeni. Sluajui vlastito srce poeete da se kreete u
pravom smeru, ak i ne mislei ta je ispravno a ta pogreno.
Tako, cela vetina za novo oveanstvo bi se sastojala u tajni sluanja srca, svesno,
oprezno, paljivo. I slediti ga na svaki nain, i ii gde god vas odvede. Da, ponekad e vas
odvesti u opasnost - ali setite se onda, te opasnosti su potrebne da bi vas uinile zrelim.
I ponekad e vas odvesti sa pravoga puta ali setite se opet, ta lutanja su deo rasta. Mnogo
puta ete pasti. Ustanite ponovo, jer tako ovek stie snagu, padajui i ponovo ustajui.
Tako ovek postaje integrisan.
Ali ne sledite pravila nametnuta sa strane. Ni jedno nametnuto pravilo ne moe ni
kada biti ispravno, jer su pravila izmislili ljudi koji su eleli da vama vladaju. Da, ponekad
je takoe u svetu bilo velikih prosvetljenih ljudi - Buda, Isus, Krina, Muhamed. Oni nisu
dali pravila svetu, oni su dali svoju ljubav. Ali pre ili kasnije, uenici bi se sakupili i poeli
da prave pravila ponaanja. Jednom kada je Uitelj otiao a oni su u dubokoj tami, poinju
da pipaju u mraku za odreenim pravilima, koja bi sledili, jer sada svetlo po kome su
mogli da vide vie nije tu. Sada e morati da zavise od pravila.
Ono to je uradio Isus je bilo aputanje njegovog vlastitog srca, a ta Hriani rade
nije aputanje njihovog srca. Oni su imitatori - i trenutak kada imitirate, vi vreate vae
ljudsko, vi vreate vaeg Boga.
Nikada ne budite imitatori, uvek budite originalni. Nemojte postati kopije. Ali to se
deava svuda po svetu - kopije i kopije.

ivot je zaista ples ako ste jedinstveni, biete u stanju da sluate apat vaih srca. A
ona zaista apuu. Srce govori veoma tihim, malim glasom; ono ne vie.
Sluajte majstorovu tiinu tako da jednog dana moete da sluate vae najdublje
jezgro. I onda se nikada nee pojaviti ovaj problem: "Da li radim neto to ne bi trebalo
da radim, i ne radim neto to bi trebalo da radim." Ovaj problem se javlja samo jer vama
upravljaju spoljanja pravila; vi ste imitatori.
Ono to je ispravno za Budu nije ispravno za vas. Samo pogledajte kako se razlikuje
Krina od Bude. Da je Krina sledio Budu, nedostajao bi nam jedan od najlepih ljudi na
zemlji. Ili da je Buda sledio Krinu, bio bi samo siroto eljade. Samo pomislite na Budu
kako svira flautu; uznemirio bi san mnogim ljudima, on nije flautista. Samo pomislite na
Budu kako plee; to izgleda tako smeno, ba apsurdno.
Ali isti je sluaj sa Krinom. Sedi ispod drveta bez flaute, bez krune od paunovog perja,
bez lepe odee, samo sedi kao prosjak pod drvetom, zatvorenih oiju, niko ne plee oko
njega, nikakvo plesanje, nikakva pesma, i Krina izgleda tako siroto, tako osiromaeno.
Buda je Buda, Krina je Krina, a vi ste vi. I niste ni na koji nain manje od bilo koga
drugog. Potujte sebe, potujte va sopstveni unutranji glas i sledite ga.
I zapamtite, ne garantujem vam da e vas to uvek voditi ispravno. Mnogo puta e vas
odvesti pogreno, jer da bi doao na prava vrata ovek prvo mora da zakuca na pogrena.
To je tako. Ako iznenada nabasate na prava vrata, neete biti u stanju da prepoznate da
su prava.
Ima mnogo ljudi koji dou pravo ovde, oni nisu nikad bili nigde drugde. Gotovo je
nemogue imati bilo kakav kontakt sa njima. Oni ne mogu da shvate ta se ovde dogaa,
nemaju pozadinu, nemaju kontekst za to. Nisu nauili ta je pogreno, pa kako mogu da
razumeju ta je ispravno?
Ali kada ovde dou ljudi, koji su iveli sa mnogim, mnogim, takozvanim majstorima,
i iveli sa mnogo, mnogo tragalaca, i bili deo mnogih kola, kada oni dou ovde, neto se
odmah upali u njihovim srcima. Oni su videli tako mnogo, da sada mogu da prepoznaju
.
ta je istinito.
Zato setite se, u zavrnom raunu ni jedan napor nije izgubljen, svi napori doprinose
krajnjem vrhuncu vaeg rasta. Zato ne oklevajte, ne brinite se previe ako pogreite. To je
jedan od problema; ljudi se ue da nikada nita ne urade pogreno, i onda oni postanu ne
odluni, puni straha, tako zaplaeni da ne uine greku, da postaju zaglibljeni. Oni ne mogu
da se pomeraju, neto pogreno moe da se desi. Pa oni postanu kao stene, gube sve pokrete.
Ja vas uim: Poinite to je vie greaka mogue, pamtei samo jednu stvar: ne inite
istu greku ponovo. I vi ete da rastete. To je deo vae slobode da skrenete sa pravog puta,

P
R
O
T
E

R
A
N
I
I
Z
S
V
E

T
A
T

183

deo je vaeg poloaja da idete ak i protiv Boga. I to je ponekad lepo, ii ak i protiv Boga.
Tako ete poeti da dobijate kimu; inae ima na milione ljudi beskimenjaka.
Poto govorim takve stvari, mnogi ljudi su ljuti. Ba pre neki dan, ovde je doao no
vinar. Doao je da obavetava ta se dogaa ovde u aramu, i hteo je da ima obe prie ljude koji su za, i ljude koji su protiv. Tako je iao okolo po gradu. Razgovarao je sa poli
cajcima, iao je da vidi gradonaelnika Pone. I ono to je gradonaelnik rekao je zaista
predivno, svia mi se.
Rekao je: "Taj ovek je tako opasan, da bi ga trebalo prote rati iz Pone - ne samo iz
Pone ve i iz Indije, ne samo iz Indije ve iz sveta!"
Svidelo mi se to. I poeo sam da mislim o tome. Gde bi me oni proterali iz sveta? To
je zaista fantastina ideja! Ako oni to mogu da obezbede, ja sam spreman da idem.
Zato ima tako mnogo ljutnje? Ljutnja ima razlog, iza je logika osnova. Logika os
nova je da ja pokuavam da vam dam potpuno novu viziju religioznog ivota - i ako nova
vizija uspe, onda e sve stare vizije morati da umru.
Krina Prabu, zaboravi sve to ti je bilo reeno: "Ovo je ispravno, ovo je pogreno."
ivot nije fiksan. Stvari koje su ispravne danas mogu biti pogrene sutra, stvari koje su
pogrene u ovom trenutku mogu biti ispravne u sledeem. ivot ne moe biti tano odre
en, ne moe ga oznaiti tako lako: "Ovo je ispravno, ovo je pogreno." ivot nije pro
davnica hemijske robe, gde je svaka boica oznaena i zna ta je ta. ivot je tajna; jednog
trenutka neto odgovara i onda je to u redu. Sledeeg trenutka, toliko je vode proteklo
Gangom da to vie ne odgovara i pogreno je.
Sta je moja definicija ispravnog? Ono to je u skladu sa postojanjem ispravno je, a
ono to nije u skladu sa postojanjem, pogreno je. Moraete da budete veoma oprezni
svakog trenutka, jer to mora da se odlui svakog trenutka nanovo. Ne moete da zavisite
od konfekcijskih odgovora ta je ispravno a ta pogreno. Samo glupi ljudi zavise od kon
fekcijskih odgovora, jer onda ne moraju da budu inteligentni. Nema potrebe; ve znate
ta je ispravno a ta pogreno, moete nabubati listu, lista nije mnogo velika.
jevreji imaju deset zapovesti, tako jednostavno, znate ta je ispravno a ta pogreno.
Ali ivot se neprestano menja. Kad bi se Mojsije vratio, ne mislim da bi vam dao istih de
set zapovesti - ne moe. Posle tri hiljade godina, kako moe da vam da iste zapovesti?
Morao bi da izmisli neto novo.
Ali moje shvatanje je da kad god se daju zapovesti one stvaraju tekoe ljudima, jer
u vreme kada se daju, one su ve zastarele. ivot se kree tako brzo; dinamian je, nije
statian. To nije neki bazen sa vodom koja ne otie, to je Gang, on nastavlja da tee.
-

Nikada nije isti u dva uzastopna trenutka. Tako jedna stvar moe biti ispravna ovog tre
nutka, i ne mora biti ispravna sledeeg.
ta onda da se radi? jedina mogua stvar je uiniti ljude tako svesnim da oni sami
mogu da odlue kako da odgovore promenijivom ivotu.

P
R
O
T

jed na stara Zen pri a: Pos toja la su dva rivaiska hra ma . Oba majstora su - to mo a
tIV
pro
an
jed
ko
toli
bili
ici
ten
sve
bili
ri
stva
u
su
da
ra
mo
ri,
jsto
ma
ani
ozv
tak
bili
da su
drugoga da su rekli svojim sled ben icim a da nikad ne gledaju na drugi hra m.
.
Svaki od svetenika je ima o deaka koji ga je slu io, koji je iao i don osIO mu stvan,
raz
ne
kad
"Ni
u:
telj
lui
pos
ku
de
m
svo
ao
rek
je
ma
hra
og
prv
iz
ik
ten
Sve
.
uke
por
io
nos
govaraj sa dru gim deakom. Ti ljud i su opasni."
.
Ali de aci su deaci. jed nog dan a su se sre li na putu, i deak iz prvog hra ma upItao
je drugog: "Kuda ide?"
ao
rek
;
mu
hra
u
ari
stv
zen
ke
veli
ao
slu
je
da
ra
Mo
"
i.
nos
ar
vet
me
d
"Ku
e:
Dru gi re
je: "Ku d me vetar nos i." Vel ika izjava, isti Tao.
.
Prvi de ak je bio jako mn ogo zbu nje n, uvreen, i nije znao kako da mu odgOVOrI.
tim
sa
orim
gov
ne
da
ao
rek
r
je
jsto
ma
j
"Mo
jer:
kriv
se
i
aju
ose
oe
tak
i
,
ljut
,
Frustriran
ljud ima . Ti ljud i su stvarno opa sni. Sad, kakav je ovo odgovor? Pon izio me je." .
..
Oti ao je svom majstoru i rekao ta se dog odi lo. "a o mi je to sam govono sa nJIm .
'
no
jed
?
ide
da
'Ku
ga
sam
tao
Upi
r?
ovo
odg
to
je
av
Kak
ni.
ud
su
i
ljud
ti
vu
pra
Vi ste u
stavno form alno pitanje - a zna m da je iao na pija cu, kao to sam i ja iao na pija cu. Ali
rekao je: 'Ku d me vetar nos i.'"
.
' na IstO
.
Maj sto r je rekao: "Up ozo rio sam te, ali nis i slu ao. Sada gledaj, sutra stam
'
Ond a ti takoe
i.
'
nos
ar
vet
me
d
'Ku
i:
re
e
on
a
?
ide
da
'Ku
ga:
j
pita
mesto. Kada doe
de
nig
e
mo
ne
ar
i
vet
sna
tele
bes
je
a
du
jer
e?
nog
a
nem
ti
'Zar
i:
Ka
zof.
filo
lo
ma
i
bud
da odnese duu! ' Sta sa tim?"
Pot pun o spr ema n, celu no je ponavljao pon ovo, i pon ovo, i ponovo. I sled ee g jutra
je
On
ao.
do
je
ak
de
me
vre
o
tan
u
i
tu,
mes
vom
pra
na
ao
staj
o,
tam
ao
oti
je
o
ran
vrlo
I
?"
ide
da
"Ku
o:
pita
je
Pa
ija.
zof
filo
va
pra
je
ta
ae
pok
mu
da
e
a
sad
,
tan
bio jako sre
ekao je...
Ali de ak re e: ..Ide m da don ese m povre sa pija ce."
ta sad a da uradi sa filozofijom koju je nau io?

R
A
N
I
I
Z

S
V
E

T
A

ivot je takav. Ne moete se pripremati za njega, ne moete biti spremni za njega. U

tome je njegova lepota, to je njegovo udo, to vas uvek zatekne nespremne, uvek doe 185

kao izn ena en je. Ako imate oi videete da je svaki trenutak izn ena en je i nikakvi gotovi
odgovori nikad nis u pri me nij ivi .
A sve stare religije su vas opr em ile pri pre mlj eni m odgovorima. Ma nu je dao svoje
zapovesti, Mo jsij e je dao svoje zapovesti, i tako dal je, i tako da lje.
Ja ne daj em nikakve zapovesti. U stvari sam a re zapoved je runa. Zapovediti ne
kom e je svesti ga na roba. Ne daj em vam nikakva nareenja, niste mi pokorni, niti bil o
kom e drugom. Jed nos tavno vas uim jed no m bitnom ivotnom zakonu. Bu dite pokorni
sam i seb i, budite svetlo seb i i sledite svetlo, i ovaj problem se nee nikada pojaviti. On da
ta god da radite, jes te stvar koja treba da se radi, i ta god ne radite, jeste stvar koja ne
treba da se uradi.
I setite se, ne nastavljajte da gledate una zad po novo i pon ovo, jer ivot se me nja .
Sutra moete poeti da mis lite da je to, to ste ju e uradili, bil o pogreno. To nije bilo
pog re no jue, to mo e izgledati pogreno sutra. Ne ma potrebe da gledate unazad; ivot
ide dal je. Ali ima mn ogo vozaa koj i nastavljaju da gledaju u retrovizor. On i voze napred
ali gle daj u u nazad; njih ov ivot e biti katastrofa.
Pogledajte napred. Put koji ste proli, pro li ste. To je gotovo, ne nosite ga vi e. Ne
bud ite nepotrebno optereeni pro lo u . Na stavite da zatvarate poglavlja koja ste pro
ita li; nem a potrebe da se vraate nazad ponovo i ponovo. I nikada ne sudite ne em u iz
prolosti gledajui kroz novu perspektivu koja dolazi, jer novo je novo, neuporedivo novo.
Staro je bil o u redu u svom kontekstu, a novo je u redu u svom kontekstu, oni nis u upo
redivi.
On o to pokuavam da vam obj asn im jes te: odbacite krivic u! - jer krivica je ivljen je
u paklu. Ne oseajui se krivim, imaete sveinu ros e u ranom jut arn jem sun cu, imaete
sve in u lotosovih latica u jez eru , imaete sveinu zvezda u no i. Kad jed nom krivica ne
sta ne ima et e pot pun o drugaiju vrstu ivota, svetlu i sja jnu . Vaa sto pal a e ple sat i i
vae srce e pevati hil jad u i jed nu pes mu .
Ziveti u takvoj radosti je biti san jas in, iveti u takvoj sre i je iveti bo ans kim ivo
tom. iveti optereen krivicom je jednostavno iveti iskoritavan od svetenika.
Iza it e iz svojih zatvora - hin du, hriansklih, mu slimanskih, ainskih, bu distikih,
kom uni stikih. Iza it e iz svi h svojih zatvora, izaite iz svih svo jih ide olo gija , jer vas ide
olo gije snabdevaju gotovim odgovorima. Ako upi tate komunistu, on e mo rati da pogleda
u Ka pit al. Na isti na in, ako upi tat e Hin du sa on okr ee str ani
ce Gite.
Kada ete poeti da koristite svoju vlastitu svesnost? Kada? Koliko dugo ete ostati
spu tani mrtvom pro lo u ? Gita je stvorena pre pet hilj ada god ina ; ivot se tako mn ogo
p rom eni o. Ako elite da itate Gitu, itajte je kao lepu literaturu - ali sam o kao to, nita
v

vie od toga. To je prelepa literatura, to je predivna poezija, ali bez tvrdnji da se slede i
bez zapovedi da se slede. Uivajte u njoj kao u poklonu iz prolosti, kao poklonu velikog
pesnika, Vjase. Ali ne inite od nje nauku u svom ivotu; ona je krajnje nevana.
I sve postaje nevano, jer ivot nikada ne ostaje omeen. On ide dalje i dalje; prelazi
sve granice, sve mee, to je beskrajan proces. Gita dolazi do potpunog zaustavljanja
negde, Koran dolazi do potpunog zaustavljanja negde, ali ivot nikad ne dolazi do pot
punog zaustavljanja, upamtite to. Imajte to na umu.
I jedini nain da budete u vezi sa svojim ivotom, jedini nain da ne zaostajete za
ivotom, je da imate srce koje nije krivo, srce koje je nevino. Zaboravite sve to vam je
reeno - ta treba da se uradi i ta ne treba da se uradi - niko drugi ne moe da odlui
za vas.
Izbegnite te arlatane koji odluuju za vas; uzmite uzde u svoje ruke. Vi morate da
odluite. U stvari, u tom samom odluivanju, vaa dua je roena. Kada drugi odluuju
za vas, vaa dua ostaje tupa i uspavana. Kada vi ponete da odluujete za sebe, otrina
se javlja. Odluiti znai preuzeti rizik, odluiti znai da vi moda radite i pogreno - ko
zna, to je rizik. Ko zna ta e se desiti? To je rizik, nema garancije.
Sa starim ima garancije. Milioni i milioni ljudi su sledili to, kako tako mnogo ljudi
moe da ne bude u pravu. To je garancija. Ako toliko mnogo ljudi kae da je to u redu, to
mora da je ispravno.
U stvari logika ivota je sasvim suprotna. Ako tako mnogo ljudi sledi odreenu stvar,
budite sigurni da je pogrena, jer toliko mnogo ljudi nije tako prosvetljeno i ne moe biti
tako prosvetljeno. Veina se sastoji od budala, krajnjih budala. Pazite se te veine. Ako
toliko mnogo ljudi sledi neto, to je dovoljan dokaz da je to pogreno.
I stina se dogaa pojedincima, ne gomili. Da li ste ikada uli za gomilu koja se prosvetlila? Istina se dogaa pojedincima - Tilopi, Atii, Nanaku, Kabiru, Faridu.
I stina se dogaa pojedincima.
Budite pojedinac ako zaista hoete da vam se dogodi istina.
Preuzmite sve rizike koji su potrebni da se bude pojedinac, i prihvatite sve izazove
tako da oni mogu da vas izotre, da mogu da vam daju otroumnost i inteligenciju.
Istina nije verovanje, ona je krajnja inteligencija. Ona je razvijanje skrivenih izvora
vaeg ivota, ona je prosvetljujue iskustvo vae svesnosti. Ali moraete da obezbedite
pravi prostor da se to dogodi. A pravi prostor je prihvatanj e sebe kakvi jeste. Ne poriite
nita, nemojte postati podvojeni, ne oseaj te krivicu.
Radujte se! I kaem vam ponovo, radujte se takvi kakvi ste.

P
R
O
T
E

R
A
N
I
I
Z
S
V
E

T
A

187

Tree pitanje:
Voljeni Oo, zato tebe i tvoj aram okruuje tako mnogo kontroverzi?

Krina Prem, da to nije tako, to bi zasta bilo iznenaenje, bilo bi to udo, to bi bilo
neverovatno. To je prirodan tok. To se desilo Sokratu. A ta je bila njegova greka? Nje
gova greka je bila to je pokuavao da kae istinu kakva jeste. Njegova greka, njegova
jedina greka, je bila da nije bio spreman da napravi kompromis sa glupou gomile. i
veo je u neprestanoj kontroverzi, umro je zbog tih kontroverzi.
Misli li da je Isus iveo nekontroverznim ivotom? Zato je onda raspet na krstu?
Nagrada za nekontroverzan ivot? iveo je neprestano u kontroverzi; obavezno je tako.
Tako je bilo i sa Budom, Bodidarmom, tako je uvek bilo, i izgleda da e uvek biti.
Istina stvara kontroverzu, jer okira ljude, jer unitava njihove iluzije. A oni hoe da
se dre za svoje iluzije; te iluzije su veoma utene, udobne, prikladne i ugodne. Oni ne
ele da napuste svoje snove, nisu spremni da odbace svoja ulaganja u sve vrste glupih
planova - a to je ono to istina zahteva od njih. Oni oseaju ljutnju, ele da se osvete.
To je sasvim prirodno. ja u iveti u kontroverzi - i ovo je samo poetak. ekaj tre
nutak kada e me proterati iz sveta! Stvarno sam oaran: gde e me poslati? To e biti
vredno toga, vredno svih tekoa odlaska tamo i ivljenja izvan sveta.
Ovo je samo poetak, to je samo iskrica. Uskoro e cela uma biti u vatri, i ta vatra
e se rairiti svud po zemlji... jer ja se ne borim protiv Hindu fanatizma, ne borim se pro
tiv muslimanskog fanatizma, jednostavno se borim protiv svih vrsta fanatizama.
Sokrat se borio samo protiv lai koje su vladale u malom gradu Atini; to je bilo malo
mesto. Buda je bio protiv Hindu verovanja, Isus se borio sa jevrejskim nasleem. Moja
borba je viedimenzionalna: borim se sa jevrejima, borim se sa Hindusima, borim se sa
Budistima, borim se sa ainima, borim se sa Muslimanima. Moja borba nije usmerena
ni na koga posebno. Stoga sam obavezan da steknem tako mnogo neprijatelja, vie nego
to je iko ikada stekao.
Ali sigurno u takoe stei isto toliko prijatelja, vie nego to je iko ikada stekao, jer
ivot dri ravnoteu. Ako imate tako mnogo neprijatelja imaete i tako mnogo prijatelja,
ako imate tako mnogo prijatelja imaete tako mnogo i neprijatelja. ivot uvek dri rav
noteu, ivot nikad ne gubi ravnoteu. Tako, to je vie neprijatelja, bie vie prijatelja.
Cela stvar izgleda jako intrigantno, vrlo interesantno. I setite se, ne moete da zado
voljite sve - to nije mogue, a ja za to nisam ni zainteresovan.

P
Pre dve hiljade pet stotina godina Ezop je ispriao ovu priu:
Bilo je sjajno sunano jutro u planinskom selu. jedan starac i njegov unuk su ili na pi R
jacu, u veliki grad u dolini, da prodaju magarca. Magarac je bio lepo istimaren i oetkan, i oni
O
su krenuli veselo niz stazicu. Uskoro su proli kraj nekih ljudi koji su dangubili pokraj puta.
"Pogledaj te dve budale!" rekao je jedan od njih, ..Idu, puzei i posrui niz stazu, T
E
kada mogu da jau udobno na leima te zveri sa pouzdanim nogama."
Starac u ovo i pomisli da je to ispravno. Pa se on i deak popee na magarca, i tako R
nastavIse spustanje.
A
Uskoro su proli drugu grupu ljudi koji su ogovarali pored puta. "Pogledaj tu dvojcu
N
lenjivaca, kako lome lea sirotom magarcu!"
Starac pomisli da su oni u pravu, i poto je on bio tei, odluio je da on hoda dok
I
deak jae.
Uskoro su uli jo komentara: "Vidi to dete koje nema potovanja - jae dok starac hoda!"
l
Starac pomisli da su oni u pravu, i da je jedino ispravno da on jae dok deak hoda.
Svakako, uskoro su uli ovo: " Kako zao starac, lagano jae, dok siroti deak pokuava Z
da se odri na nogama!"
Ali ovaj put starac i deak su postali jo vie zbunjeni. Kada su na kraju uli kritiku S
da e magarac biti skroz iscrpljen, i niko nee eleti da ga kupi posle dugog puta na pi
V
jacu, oni sedoe, potiteni, pokraj puta.
Poto je magarac puten da se malo odmori, nastavili su da putuju, ali na sasvim E
drugi nain. Tako bilo je kasno popodne, kada su starac i deak vieni zadihani na pijaci. T
Visei na tapu izmeu njih, obeen za uvezane noge, bio je magarac!
A
Kako Ezop kae: "Ne moete svima da udovoljite. Ako pokuate, izgubiete sebe."
Ne mogu svima da udovoljim a i ne interesuje me da svima udovoljim. ja nisam poli T
tiar; politiari pokuavaju da ugode svima. Ovde sam samo da pomognem onima koji
stvarno ele da im se pomogne. I nisam zainteresovan za rulju, gomilu. Zainteresovan sam
samo za one iskrene tragaoce, koji su spremni sve da rizikuju - sve - da bi doli do sebe.
To e da razljuti mnoge, to e da stvori mnogo kontroverze, jer sam ja vrlo beskom
promisna osoba. Rei u samo ono to je, po meni, istina, kakve god da su posledice. Ako
budem osuen zbog toga ili ubijen zbog toga, to je savreno u redu. Ali neu da pravim
kompromise, ni za jotu.
Nemam ta da izgubim, zato zato da pravim kompromise? Nemam ta da dobijem,
zato zato da pravim kompromise? Sve to je moglo da se desi desilo se. Nita mi se ne
moe oduzeti, jer je moje blago unutranje. I nita mu se ne moe dodati, jer je moje blago
189
unutrasnje.
. v

"

Tako u da ivim na nain na koji hou da ivim. iveu u svojoj sopstvenoj sponta
nosti i autentinosti. Nisam ovde da ispunim niija oekivanja. Nisam zainteresovan da
m e nazivaju duhovnom osobom niti svecem. Nisu mi potrebni niiji komplimenti. Ne
elim da me masa oboava. Sve te glupe igre su zavrene.
Ja sam u stanju kada nita vie ne moe da se desi; to je iznad dogaanja. Zato u
nastaviti da govorim stvari koje vreaju ljude. Nije da ja elim da ih uvredim, ali ta mogu?
Ako ih istina vrea, onda ih vrea. iveu ivot na nain kako mi se deava. Ako to nije u
skladu sa njihovim oekivanjima, oni mogu ili da promene svoja oekivanja ili mogu da
oseaju ljutnju, jad, i da nastave da prianjaju za svoja oekivanja.
Ja sam krajnje slobodan od njihovog miljenja, ono mi uopte nije vano.
Zato, Krina Prem, bie sve vie i vie kontroverze. I poto sam kontroverzan, moji
ljudi su, takoe, obavezni da budu kontroverzni. Poto sam ja kontroverzan, vi ete ta
koe biti napadani, takoe ete morati da patite. Morate takoe da budete spremni da
budete progonjeni na mnogo naina.
Ali upamtite jednu stvar. iveti ivot u kompromisu je gore od smrti. A iveti ivot
istine, makar za jedan trenutak, je mnogo vrednije nego veno iveti u laima. Umreti za
istinu je mnogo vrednije nego iveti u lai.
Poslednje pitanje:
Voljeni Oo, ta je tvoja ideja neba?

Nema neba i nema pakla. Oni nisu geografski pojmovi, oni su deo psihologije. Oni
su psiholoki. iveti ivot spontanosti, istine, ljubavi i lepote je iveti na nebu. iveti ivot
licemerja, lai i kompromisa, iveti prema drugima, je iveti u paklu. iveti u slobodi je
nebo, iveti u okovima je pakao.
Moete lepo da ukrasite svoju zatvorsku eliju, ali to ne ini razliku, to je jo uvek
zatvorska elija. I to je ono to ljudi rade, nastavljaju da ukraavaju svoje zatvorske elije.
Daju im lepa imena, farbaju, stavljaju nove slike na zidove, ureuju nametaj na nove
naine, nabavljaju sve vie i vie stvari - ali oni ive u zatvorima.
Va brak je zatvor, vaa crkva je zatvor, vaa nacionalnost je zatvor. Koliko ste zatvora
napravili! Vi ne ivite u jednom zatvoru, vai zatvori su kao kineske kutije: kutija u kutiji,
unutar kutije, unutar kutije, to se nastavlja. Vi ste kao luk: oljutite ga, drugi sloj, oljutite
i taj, oljutite i taj. sledei sloj. Unitite jedan zatvor i nai ete unutra drugi. To je ono to
j e pakao.

Stii do samog jezgra luka, gde su svi slojevi odbaeni i gde je samo nita u vaim
rukama, to je sloboda, nirvana, bodiita. Svesnost bude, ista svesnost bude, to je nebo.
I moja ideja neba nije neto udaljeno, nebo u visinama gde samo aneli ive ... Da li
znate da se aneli ne znoje? Njima nije potreban nikakav dezodorans. I da li znate da na
nebu nema pabova, jer nema potrebe za pabovima. Tamo su reke od vina, pa moete da
skoite u reku i pijete do mile volje. I tamo su lepe ene koje nikada ne stare, koje su se
zaustavile u dobu od osamnaest godina. Vekovi i vekovi su proli, ali one su osamnaesto
godinjakinje. Imaju zlatna tela. Samo pomislite na to! To izgleda vie kao nona mora.
Zlatna tela? Sa safirnim oima?
To nije moja ideja neba. Po tome, ja sam jedan stari jevrejin. . .
Svetenik ree svom prijatelju: "Rabi, sanjao sam jevrejsko nebo prole noi. Bilo je
jako slino ivotu, i izgledalo mi je da ba odgovara jevrejskom idealu. Bilo je to pretr
pano, zakupljeno zemljite, sa jevrejima posvuda. Bilo je odee na icama na svakom
prozoru, ene na svakom tremu, pokuari sa runim kolicima na svakom uglu, u svakoj
ulici deca igraju kriket. Buka i konfuzija su bili tako veliki da sam se probudio."
Rabi ree: "udna koincidencija, oe Vilijame, sanjao sam prole noi episkopaIno
nebo. Bilo je kao u ivotu, i izgledalo mi je ba kao ideal episkopalaca. Bilo je to uredno
predgrae, sa prostranim kuama engleskih tudora i plemstva, sa lepim istinama, svaka
sa vlastitom cvetnom lejom, sa istim irokim ulicama sa drvoredom, i sve je bilo proeto
toplim sjajem sunca."
Vikar se osmehivao. "A ljudi?"
"Oh," mrmljao je rabi, "nije ih bilo."

P
R
O
T
E

R
A
N
I
I
Z
S
V
E

T
A
T

Moja ideja neba nije nezemaljska. Nebo je ovde - samo treba da znate kako da ga
ivite. I pakao je takoe ovde, i savreno dobro znate kako da ga ivite. To je samo pitanje
menjanja vae perspektive, vaeg pristupa ivotu.
Zemlja je prelepa. Ako ponete da ivite njenu lepotu, uivate u njenim radostima
bez krivice u srcu, vi ste u raju. Ako sve osuujete, svaku malu radost, ako postanete osu
iva, trova, onda se ista zemlja pretvara u pakao - ali samo za vas. Od vas zavisi gde
ivite, to je pitanje vae vlastite unutranje transformacije. To nije promena mesta, to je
promena unutranjeg prostora.
ivite radosno, bez oseaja krivice, ivite potpuno, intenzivno. I onda nebo vie nije
metafiziki koncept, ono je vae vlastito iskustvo.
19
Dosta za danas.

12

B
U
D
A

u
s
u
P
E
R
M
A
R
K
E
T
U

B
U
D
A
U

Prvo pitanje:
Voljeni Oo, jedan od sutinskih zakona prirode izgleda da su odnosi, meusobna za
visnost. Posmatrao sam dve ptice u letu, prisne meusobno i sa vetrom, tako lako, bez
razdora, u savrenoj harmoniji. Sta je tajna toga to izgleda tako teko za ljudska bia ?
Molim te Oo, reci neto o odnosima.

S
U
P
E
R
M
A
R
K
E
T
U

Vasumati, najosnovnija stvar koje se treba setiti je, da je ivot dijalektian. On postoji
kroz dualnost, on je ritam izmeu suprotnosti. Ne moe biti zauvek sretan, inae bi srea
izgubila smisao. Ne moe biti zauvek u harmoniji, inae bi postao nesvestan harmonije.
Harmoniju mora da sledi nesklad, ponovo i ponovo, i sreu mora da sledi tuga. Svako
zadovoljstvo ima svoju bol. i svaki bol ima svoje zadovoljstvo.
Dok ovek ne shvati tu dualnost postojanja, on nepotrebno ostaje u patnji. Prihvatite
potpunost, sa svim njenim agonijama i ekstazama. Ne udite za nemoguim; ne udite
samo za postojanjem ekstaze bez agonije.
Ekstaza ne moe da postoji sama, potreban joj je kontrast. Agonija postaje crna ta- T
bla, ekstaza postaje vrlo ista i glasna, kao to su u tami noi zvezde tako svetle. Sto je
no tamnija, zvezde su svetlije. Danju one ne nestaju, jednostavno postaju nevidljive; ne
.
moete ih videti jer nema kontrasta.
Mislite o ivotu bez smrti, i to bi bio nepodnoljiv bol, jedno nepodnoljivo postoja
nje. Bilo bi nemogue iveti bez smrti. Smrt odreuje ivot, daje mu neku vrstu intenziv
nosti; p oto ivot izmie, svaki trenutak postaje dragoceno Ako je ivot vean, ko onda
mari? Covek moe zauvek da oekuje sutra - ko bi onda iveo sada i ovde? Poto je sutra
smrt, to vas prisiljava da ivite sada i ovde. Morate da uronite u sadanji trenutak, morate
da odete u njegove najvee dubine, jer ko zna, sledei trenutak e moda doi, moda
nee doi.
193

Gle daj ui taj ritam, oveku je ugodno, ugo dno sa oba. Kada do e tuga on je doekuje
dob rod ol ico m, kada do e srea doekuje je dobrodolicom, zna ju i da su to partneri u
istoj igri.
To je neto ega se treba neprekidno seati. Ako to postane osnovno seanje u vama,
va e ivot imati pot pun o novu aromu - aro mu slob ode , aro mu neprijanjanja, aromu
neprivrenosti. ta god do e, ostaete mir ni, tihi, pri hvatajui.
A osoba koja je spo sob na da bude mir na, tiha, da prihvata bol, frustraciju i bedu,
pre obraava kvalitet sam e bed e. Za nju, bed a takoe postaje blago; za nju ak i bol daj e
ot rin u. Za nju ak i tama ima svoju lepotu, dub inu , beskrajnost. Za nju , ak ni sm rt nije
kraj ve poetak neeg nepoznatog.
Vasumati, kae: "Jed an od su tins kih zakona prirode izgleda da su odn osi , me u
sob na zavisnost."
To nis u sin oni mi. Od nos je jed na stvar, me us obn a zavisnost sas vim druga. Odn os
zna i da ste odvojeni, nezavisni ste, a to je i onaj drugi, i odluite da imate vezu. Odn os
nije me us obn a zavisnost, to je kontakt dve nezavisne oso be. Zato su svi odn osi la ni,
jer je u osnovi nezavi sno st lana. Niko nije nezavisan - i ako niste nezavisni kako moete
da imate odn os? Sa kim moete da imate odn os?
Zivot je me us obn a zavisnost. Niko nije nezavistan, ni za jed an trenutak ne moete
da postojite sam i. Potrebno vam je celo pos toja nje da vas pod rava; svakog trenutka udi
et e i izd iete. To nije odn os, to je krajnja me us obn a zavisnost. Setite se, ne kaem da
je to zavisnost, jer ide ja zavisnosti ope t pretpostavlja da sm o nez avi sni . Ako sm o neza
vis ni ond a je mogua zavisnost. Ali obo je nije mogue; to je meuzavi sno st.
Sta ti kae? Da li su talasi nezavisni ili zavise od okeana? Ni jed no nije tano. On i su
okean, ni nezavisni ni zav isn i. Okean ne mo e da postoji bez talasa, talasi ne mogu da
pos toje bez okeana. On i su krajnje jed no, to je jed instvo.
I takav je ceo na ivot. Mi sm o talasi kosrnikog okeana svesnosti. To znai da ljubav
mo e ima ti tri oblika. Jed na je zavisnost; to se deava veini ljud i. Mu zavisi od en e,
ena zavisi od mua; oni eksploatiu jed no drugo, oni vladaju jed no drugim, oni pos edu ju
jed no drugog, oni svo de jed no drugo na rob u. U devedeset devet pos to sluajeva, to se
de ava u svetu. Zbog toga ljub av, koja moe otvoriti vrata raja, sam o otvara vrata pakla.
Druga mogunost je ljubav izmeu dve nezavisne oso be. To se takoe retko de ava,
ali to takoe don osi patnju, jer pos toji neprestan sukob. Nikakva pri lagoavanja nis u
mo gu a; obo je su toliko nezavisni i niko nije spr em an da nap ravi kom pro mis , da se pri
lag odi drugom.
v

Pesnici, umetnici, mislioci, naunici, oni koji ive u nekoj vrsti nezavisnosti, bar u B
njihovim umovima, nemogui su kao ljudi da se sa njima ivi; oni su udni kad se sa njima U
ivi. Oni drugima daju slobodu, izgledaju vie kao da ne mare, kao da im to nije vano .
D
Oni ostavljaju jedan drugog u vlastitom prostoru. Odnos izgleda samo povran; oni se
plae da zau dublje jedno u drugo, jer su vie privreni svojoj slobodi nego ljubavi, i ne A
ele da prave kompromise.
I trea mogunost je meuzavisnost. To se deava jako retko, ali kad god se to desi, U
deo raja sie na zemlju. Dve osobe, ni nezavisne, ni zavisne, ali u velikoj usklaenosti,
kao da diu jedno za drugo, jedna dua u dva tela - kad god se to dogodi, desila se ljubav.
S
Samo to zovite ljubav. Druga dva nisu zaista ljubav, to su samo aranmani - drutveni,
psiholoki, bioloki, ali aranmani. Tree je neto duhovno.
U
Vasumati, takoe kae: "Posmatrao sam dve ptice u letu, prisne meusobno i sa P
vetrom, tako lako, bez razdora, u savrenoj harmoniji."
Da, to stvara zavist. Ali ptice nisu svesne; one nemaju svesnost, one postoje ispod E
svesti. Njihova harmonija tebi izgleda kao harmonija, njima ne. I njihova radost na vetru R
je tvoja interpretacija, ne njihova. Upamti to: to je tvoja interpretacija. One ne mogu da M
interpretiraju; one jo nisu razvile svesnost koja interpretira, koja moe da pogleda una
A
zad, koja moe da pogleda unapred, koja moe da posmatra i gleda stvari. Njihovo pona
R
anje je mehaniko.
ovek je vie bie, ovek ima sposobnost da bude svestan. I sa svesnou poinju K
tekoe. to se pomerate vie, sve opasniji postaje svaki korak. Ako padnete, paete sa E
takvih visina da ete nestati negde u dolini. U dolini moete da hodate nesvesno, nema
T
straha. Ali kada se kreete prema vrhu, stiui na vrhunac, moraete da budete sve sveU
SnI)l l svesnI)1.
ovek je vrlo blizu Boga, najblie. Otuda odgovornost i opasnost, rizik, vratolomija. ...
Moete da padnete. A ta je pad?
Poto ste u stanju da budete svesni, ima dve mogunosti. Moete postati samo-sve
sni to je pad. Ako samstvo ovlada vaom sveu, pali ste. Ako svesnost ne dozvoli da sam
stvo ovlada njom, ako ste jednostavno svesni da postojite, da nema samstva u tome svesnost bez centra, svesnost bez ikoga da tu bude svestan - onda se uzdiete i uzdiete,
i vrhunac nije daleko. Moda jo samo nekoliko koraka i stigli ste kui. Onda ete znati
ta je harmonija. I znaete venu harmoniju postojanja, tiinu koja nikada nije bila naru
ena; od bespoetnih poetaka do beskrajnog kraja, neprestano se nastavlja. Onda ete
znati nevinu istotu postojanja koja nikada nije bila okaljana.
ta mogu sirote ptice i ivotinje znati o tome?
J.95

Ali mogu da razumem, Vasumati, ponekad to stvara veliku zavist. Dve ptice na vetru u
takvoj harmoniji, u takvoj ljubavi i bliskosti, ne samo meu sobom ve sa vetrom, suncem,
kiom, i ovek pone da osea: "Zato ja ne mogu da budem tako sretan? Zato ne mogu da
imam vezu u takvoj lepoti? Zato ne mogu da uivam na vetru, kii i suncu tako oputeno?"
To nije zato to ste nie od ptica, to je zato to ste vie i od vas se mnogo vie trai.
I poto ste vie Boiji, kriterijum za vas je takoe vii. Da, pijanica izgleda izgubljeno, bez
ikakvog strahovanja, bez ikakvih briga, i Buda takoe izgleda bez ikakvih strahova i bez
ikakvih briga; Buda takoe izgleda opijen. Ali, da li mislite da oni zive na istom nivou?
Pijanici je pala svest, a Buda se izdigao iz sebe.
Samo-svest je ljudska. Ako vam je svesnost pala vi imate izvestan zaborav strahova.
Ako se izdignete iz sebe neete imati samo zaborav strahova; strahovi jednostavno ispare, vise ne postoJe.
Vi moete postati bude. Vasumati, ti ima sposobnost, potencijal da postane buda.
Ptice su sirote. Ali ovek je pao tako nisko da je ak poeo da zavidi sirotim pticama.
Pita: "ta je tajna toga to izgleda tako teko za ljudska bia?"
Tajna je svesnost. Svesnost donosi slobodu. Sloboda ne znai samo slobodu da se radi
ispravno; kad bi to bilo znaenje slobode, kakva bi to vrsta slobode bila? Ako ste slobodni
samo da radite ispravno, onda niste slobodni. Sloboda ukljuuje obe alternative - raditi
ispravno, i raditi pogreno. Sloboda ukljuuje pravo da se kae da, i da se kae ne.
I to je neto suptilno to treba shvatiti. Rei ne, daje vie slobode nego rei da. I ja ne
filozofiram, to je jednostavno injenica koju moete posmatrati kod sebe. Kad god kaete ne,
oseate se vie slobodnim. Kada god kaete da, ne oseate se slobodnim, jer da znai da ste
se pokorili, da znai da ste se predali - gde je sloboda? Ne znai da ste ustrajni, drite se po
strani; ne znai da ste se odbranili, ne znai da ste spremni za borbu. Ne vas odreuje mnogo
jasnije nego da. Da je mutno, ono je kao oblak. Ne je vrlo vrsto i materijalno, kao stena.
Zato psiholozi kau da izmeu sedme i etrnaeste godine, svako dete ui da kae ne
i jo. Rekavi ne, ono izlazi napolje iz psiholoke materice majke. Cak i kada nema potrebe
da kae ne, ono e rei ne. Cak i kad mu odgovara da kae da, rei e ne.
Ulog je veliki; ono treba da naui da kae ne i jo. Do uzrasta od etrnaest godina, sek
sualno sazreva, rei e krajnje ne majci; zaljubie se u majku. To je njegovo krajnje ne majci,
ono okree lea majci. Kae: "Zavrio sam sa tobom, izabrao sam enu. Postao sam jedinka,
nezavistan sa mojim pravima. elim da ivim svoj ivot, elim da radim svoje stvari."
I ako roditelji insistiraju: "Nosi kratku kosu," imae dugu kosu. Ako roditelji insisti
ra ju: "Nosi dugu kosu," oiae se kratko. Samo pogledajte malo dalje. Kada hipici postanu
roditelji onda e videti, njihova deca e imati kratku kosu - jer e morati da naue ne.
v

Ako roditelji insistiraju: "istoa je najblia Bogu," deca e poeti da ive u svakoja
koj prljavtini. Bie prljava. Nee da se kupaju, nee da se iste, nee koristiti sapun. I
nai e racionalizacije da je sapun opasan za kou, da je to neprirodno, da ni jedna ivo
tinja nikada ne koristi sapun. Oni mogu da nau sve mogue racionalizacije, ali u dubini
te racionalizacije su samo pokrivai. Prava stvar je da oni ele da kau ne. I naravno kada
hoete da kaete ne, morate da naete razloge.
Stoga vam ne daje oseaj slobode; ne samo to, daje vam oseaj inteligencije. Da se kae
da ne bi bila potrebna nikakva inteligencija. Kada kaete da niko vas ne pita zato. Kada
ste ve rekli da, zato muka da vas pitaju zato? Nema potrebe ni za kakvim razmiljanjem
ili argumentom, ve ste rekli da. Kada kaete ne, obavezno je da se pita zato. To izotrava
vau inteligenciju, daje vam odreenost, stil, slobodu. Posmatrajte psihologiju ne.
Jako je teko za ljudska bia da budu u harmoniji, zbog svesnosti. Svesnost daje slo
bodu, sloboda vam daje sposobnost da kaete ne, i ima vie prilika da kaete ne nego da
kaete da. A bez da, nema harmonije. Da je harmonija. Ali za to treba vremena da poraste,
da sazri, da doe do takve zrelosti gde moete da kaete da i da ostanete slobodni, gde
moete da kaete da a opet da ostanete jedinstveni, gde moete da kaete da a da ne po
stanete rob.
Sloboda koja je dobijena sa ne je vrlo detinjasta sloboda. Ona je dobra za sedmogo
dinjaka i etrnaestogodinjaka. Ali ako osoba ostane uhvaena u to i ceo njen ivot po
stane izgovaranje ne, onda je ona prestala da raste.
Krajnji rast je rei da sa takvom radou sa koj om dete kae ne. To je drugo detinj
stvo. I ovek koji kae da sa ogromnom slobodom i radou, bez oklevanja, bez rezervi,
bez uslova - ista i jednostavna radost, isto i jednostavno da - ovek je postao mudrac.
Taj ovek ponovo ivi u harmoniji. I njegova harmonija je sasvim drugog oblika od har
monije drvea, ivotinja i ptica. Oni ive u harmoniji jer ne mogu da kau ne, a mudrac
ivi u harmoniji jer on ne kae ne. Izmeu njih, ptica i buda, su sva ljudska bia - nedo
rasla, nezrela, detinjasta, zapela negde, jo pokuavajui da ka ne, da bi imala malo
oseaja slobode.
Ne kaem da ne uite da kaete ne. Kaem da uite da kaete ne kada je vreme da
kaete ne, ali nemojte se zaglaviti na tome. Polako, polako, vidite da postoji via sloboda
koja dolazi sa da, i vea harmonija. Mir koji prevazilazi razumevanje.

B
U
D
A
U
S
U
P
E

R
M
A
R
K
E

T
U
T

Drugo pitanje:
Voljeni Oo, da lije odnos tu zato to je izgubljena ljubav?

197

Mukti Ganda, da. Ljubav nije odnos. Ljubav povezuje ali nije odnos. Odnos je neto
zavreno. Odnos je imenica; dolo je do potpunog zaustavljanja, medeni mesec je zavr
en. Sada tu vie nema radosti, nema entuzijazma, sada je sve zavreno.
Moete da nastavite da ga odravate, samo da bi odrali svoja obeanja. Moete da
ga odravate jer je to udobno, prikladno, ugodno. Moete da ga odravate jer nemate ta
drugo da radite. Moete da ga odravate jer ako ga prekinete to moe da vam stvori
mnogo nevolja.
Odnos znai neto potpuno, zavreno, zatvoreno. Ljubav nije nikada odnos, ljubav
je odnoenje. Ona je uvek reka, proticanje, nedovravanje. Ljubav ne zna za potpuno za
ustavljanje, medeni mesec koji poinje ali se nikada ne zavrava. Ona nije kao pria koja
poinje na jednom mestu i zavrava na drugom. Ona je jedna tekua pojava. Ljubavnici
zavravaju, ljubav nastavlja. Ona je glagol a ne imenica. I zato da svodi mo lepotu odno
enja na odnos? Zato smo u tolikoj urbi? - jer odnositi se je nesigurno, a odnos je si
gurnost, odnos ima izvesnost. Odnoenje je samo susretanje dva stranca, moda ostane
samo preko noi i ujutru kaemo dovienja. Ko zna ta e se dogoditi sutra? I mi se toliko
plaimo da hoemo da uinimo izvesnim, elimo da to uinimo predvidivim. elimo da
sutranjica bude u skladu sa naim idejama, ne dozvoljavamo joj slobodu da kae svoje.
Zato mi odmah redukujerno svaki glagol na imenicu.
Volite enu ili mukarca i odmah ponete da razmiljate da se venate. Cinite od toga
zakonski ugovor. Zato? Kako zakon ulazi u ljubav? Zakon ulazi u ljubav jer tu nema lju
bavi. To je samo fantazija, i znate da e fantazija nestati. Pre nego to nestane oenite se,
pre nego to nestane uinite neto da postane nemogue da se odvojite.
V boljem svetu, sa meditativnijim ljudima, sa malo vie prosvetljenja rairenog po
zemlji, ljudi bi voleli, neizmerno voleli, ali njihova ljubav bi ostala odnoenje, ne odnos.
Ja ne kaem da bi njihova ljubav bila samo trenutna. Sve su prilike da bi njihova ljubav
ila dublje od vae ljubavi, mogli bi imati vii kvalitet bliskosti, mogli bi imati vie poezije
i Boga u njoj. I sve su prilike da bi njihova ljubav mogla trajati due nego to va takozvani
odnos ikada traje. Ali ona ne bi bila garantovana zakonom, sudom, policajcem.
Garancije bi bile unutarnje. To bi bila obaveza od srca, to bi bilo komuniciranje ut
njom. Ako uivate kad ste sa nekim, elite to da uivate jo vie i vie. Ako uivate u bli
skosti, eleli bi da istraite bliskost jo vie i vie.
I postoji nekoliko cvetova ljubavi koji cvetaju tek posle duge bliskosti. Postoji i se
zonsko cvee takoe; tokom est nedelja ono je tu na suncu, ali posle est nedelja ono
ode zauvek. Postoji cvee kome su potrebne godine da doe. Sto mu vie vremena treba,
dublje ide.
-

Ali to treba da bude obaveza jednog srca drugom srcu. Ne treba ak ni da bude ver B
balno, jer verbalizovati znai profanisati je. To treba da bude nema obaveza, od oka oku, V
od srca srcu, od bia biu. To treba da se shvati, ne da se kae.
D
Tako je runo videti ljude kako idu u crkvu, ili u sud da se venaju. To je tako runo,
A
nehumano. To jednostavno pokazuje da oni ne mogu da veruju jedno drugom, vie veruju
policajcu nego svom unutranjem glasu. Pokazuje da ne mogu da veruju svojoj ljubavi.
veruju zakonu.
V
Ganda, zaboravi odnos i ui kako da se odnosi. Jednom kada ste u odnosu poinjete
da prihvatate jedno drugo kao gotovu injenicu.
S
I osoba sa kojim ste spavali prole noi, pogledajte njeno lice ujutru. Vie nije ista
osoba, tako mnogo se promenilo. Tako mnogo, neizrunljivo mnogo se promenilo. To je V
razlika izmeu stvari i osobe. Nametaj u sobi je isti, ali ovek i ena, vie nisu isti. Ispi P
tajte ponovo, ponite ponovo. To podrazumevam pod odnoenjem.
E
Odnositi se znai da uvek zapoinjete, neprestano pokuavate da se upoznate. po
R
novo i ponovo, predstavljate se jedno drugom. Pokuavate da vidite mnoga lica druge
M
osobe. Pokuavate da prodrete dublje i dublje u njeno podruje unutranjih oseanja, u
duboka skrovita njenog bia. Pokuavate da otkrijete tajnu koja ne moe biti otkrivena. A
To je radost ljubavi: istraivanje svesti. I ako se odnosite, ne svodei to na odnos, R
onda e drugi postati ogledalo za vas. Ulaenjem dublje u drugog, upoznajui njegova K
oseanja, njegove misli, njegova dublja kretanja, saznaete vlastita dublja kretanja takoe.
E
Ljubavnici postaju ogledala jedno drugom, i onda ljubav postaje meditacija. Odnos je
T
ruan, odnositi se je lepo.
V odnosu obe osobe postanu slepe jedna za drugu. Samo pomislite koliko dugo niste V
pogledali svoju enu u oi? Koliko dugo niste pogledali svog mua u oi? Moda godinama. T
Ko gleda svoju sopstvenu enu? Ve ste uzeli kao gotovu stvar da je poznajete. ta tu ima
da se gleda? Vie ste zainteresovani za strance nego za ljude koje poznajete - znate celu
topografiju njihovih tela, znate kako reaguju, znate sve to se desilo i to e se desiti po
novo i ponovo. To je krug koji se ponavlja.
To nije tako, to nije stvarno tako. Nita se nikad ne ponavlja; sve je novo svakog dana.
Samo vae oi postaju stare, vae pretpostavke postaju stare, vae ogledalo sakuplja pra
inu, i postajete nesposobni da odraavate druge.
Zato kaem da se odnosite. Govorei da se odnosite, mislim da neprestano ostanete
na medenom mesecu. Nastavite da istraujete i pretraujete jedno drugo, nalazei nove
naine da se volite, nalazei nove naine da budete zajedno. I svaka osoba je takva beskrajna 199

tajna, neiscrpna, neizmerna, da nije mogue da ikad moete da kaete: "Spoznao sam je,"
ili, "Spoznala sam ga." Najvie moete da kaete: "Dao sam sve od sebe, ali tajna ostaje tajna."
U stvari to vie znate, tajnovitiji drugi postaje. Onda je ljubav neprestana pustolovina.
Tree pitanje:
Voljeni Oo, oseam se kao aba iz bajke koja je, dobivi poljubac, poela da raste da
postane zgodan princ. Ali jo uvek nosim ablju odeu i jako je tesna, a princeza nije
zainteresovana, i zar ne bi bilo lepo da opet budem aba? Upomo!

Deva Sagu na, izgleda da si jako staromodan . Svet se mnogo promenio otkad su takve
prie napisane. Sada postoji samo obrnuto. Dotakne princa i on postane aba, poljubi
princa i odmah je tu aba.
Ta pria vie nije primenijiva. Ali bilo bi dobro da uemo malo dublje u nju. Zato
su takve prie izmiljene? - zato kao prvo? ta je njihova psihologija? Psihologija je da
se prekrije neto runo o ljudskim biima. Stvarnost je da u trenutku kada poljubite enu
ili mukarca, trenutak kada se zaljubite u enu ili mukarca, trenutno poinje proces, taj
ovek postaje aba, ta ena postaje aba.
Sad, to je injenica i vi je svi znate. I takve prie su stvorene da prekriju tu stvarnost.
Prie su stvorene da vas prevare, da to nije tako, da u stvarnosti moete da poljubite abu
i ona e postati princ. Te prie su stvorene da bi vas prevarile o ivotnoj stvarnosti. Mala
deca itaju te prie i veruju u njih, i kasnije su jako mnogo razoarana.
Te prie su fantazije, ostvarenje elja. ovek bi voleo da stvari budu takve. Poljubite
abu i aba se pretvori u lepog princa. To su ostvarenja elja; to se ne deava, ono to se de
ava je upravo suprotno. Ali kako to sakriti? Kako ne gledati u to? Stvoriti lepe prie o tome.
Devedeset devet posto nae religije i sto posto nae literature se sastoji od prevara.
Govori se o stvarima kakve one nisu, nikada nisu bile, i nikada nee biti.
Ali ovek je ivotinja koja ivi u iluzijama. On ne moe da ivi sa stvarnou; stvarnost
je preteka, boli. Niste li to videli u svom ivotu? Zaljubite se u enu; bila je tako lepa dok
je bila nedostupna, kada je bila izvan vaeg dohvata bila je kao Kleopatra. Ali kada ste se
jednom oenili sa njom, zasitili ste se je, na smrt je dosadno. Sada ne moete da verujete
kako ste mogli da vidite Kleopatru u toj eni; izgleda krajnje runo na svaki mogui nain.
I isti je sluaj sa njene strane. Mislila j e da ste armantni princ, kao prinevi iz pria
koji dolaze na lepim konjima. Mislila je da je nala svog divnog princa. I kada ivi sa stvar
nou, on hre nou, smrdi, i ima tako prljave navike - pui, ne moe ak ni da ga poljubi
jer smrdi zbog tolikog puenja. I iznenada postaje svesna da draesni princ nije nikada
bio tu u stvarnosti; bio je projekcija, projektovala ga je .

Svakog dana osoba postaje sve obinija. Stvarnost je: poljubi princa a on postane
aba. Ali kako onda iveti?
Kad bi sva ta stvarnost bila poznata, onda bi ivot postao nemogu. Zato stvaramo
fantazije, bajke, izmiljotine, da napravimo malo utehe, da napravimo malo ugodne
atmosfere. Ako to nije stvarno, bar moete da sanjate, moete da matate, moete da ve
rujete da to nije stvarno danas, sutra e to biti stvarno. Nastavljate da ljubite abu, i pre
ili kasnije ona e postati princ. To su varke.
Ljudi veruju u besmrtnost due jer su svesni smrti - ne zato to znaju da je dua
besmrtna, ve zato to vide da svi umiru, znaju da je smrt sigurna. Sada, kako pobei od
sigurnog? Napravite matariju.
Setite se, ja ne kaem da dua nije vena, ja prosto kaem da je ljudsko verovanje da
je dua vena izmiljeno. Verovanje je izmiljeno.
Ljudi veruju u Boga koji brine, jer oseaju da niko ne brine za njih. Niko ne brine za
njih, oseaju se tako ostavljeni sami, niko ne izgleda zainteresovan za njih; gde oni ive
ili umiru nije vano. Moraju da stvore oinsku figuru visoko na nebu koja brine o njima.
Cak i ako niko ne brine, Bog brine. To je velika uteha.
U ime religije, u ime literature, u ime poezije, muzike, stvorili smo izmiljotine - pra
vimo nekoliko odbojnika oko sebe, tako da udarac realnosti ne stigne do nas .
Mora da ste videli odbojnike na vozovima. Izmeu dva podvozja vagona, dva kupea,
postoje odbojnici, tako da ako se desi neki neoekivan dogaaj, kupei ne naleu jedan na
drugi a udarac moe da se apsorbuje odbojnicima. Automobili imaju opruge tako da ne
oseate truckanje na neravnim putevima. Te opruge apsorbuju truckanje, udarce; one su
apsorberi udaraca.
ovek je stvorio mnoge psiholoke apsorbere udaraca oko sebe. I ono to bih eleo
da vam kaem je: dok ne odbacite sve apsorbere udaraca, nikada neete biti slobodni.
Samo istina oslobaa. I u poetku istina potresa veoma mnogo - ali to je tako, tako
stoje stvari, tako funkcionie priroda. Morate da otvorite sebe, da budete ranjivi na sve
udarce ivota. To e boleti, ranjavae, plakaete, tugovati, biete l'j uti na ivot. Ali polako,
polako, poeete da uviate da je istina istina, i da je besmisleno da se ljutite na nju. I
kada jednom ljutnja splasne, istina ima vlastitu lepotu. Istina oslobaa.
Pravi rad majstora je da uniti apsorbere kod uenika. I to je zaista veoma teak rad
- teak u smislu da se uenici opiru na sve mogue naine. Oni tite svoje apsorbere, i
ako osete da postoji neka opasnost, oni stvarajujo apsorbera oko sebe. Ako vide da je
neko za njima da im otrgne apsorbere, postaju jako defanzivni, mnogo se tite i stvaraju
jo oklopa oko sebe.

B
U
D
A
U
S
U
P
E
R

M
A
R

K
E

T
U
T

201

Pravi majstor vam ne moe dati olakanje, moe vam dati samo slobodu. Moe vam
dati blaenstvo, ali ne moe vam dati utehu. I morae da uniti mnoge stvari koje ste dugo
gaj ili, dugo negovali. Morae da skine svu odeu koja vas titi, morae da vas ostavi golim
u stvarnosti.
To zastrauje, to plai, ali to je jedini nain na koji moete da rastete. Rast treba da bude
sa stvarnou, ne protiv stvarnosti. I jednom kada ste probali neto od stvarnosti kakva jeste,
nikad neete oko sebe ponovo sakupljati bilo kakve druge odbojnike, apsorbere udaraca.
Saguna kae: "Oseam se kao aba, u bajci, koja dobivi poljubac poinje da raste,
da postane zgodan princ."
Mora da sanja. Stvari nisu ovde uraene na taj nain. Doao si ovde, Saguna, kao
draesni princ. Bio si poljubljen, i sada si aba. Ali nije nita pogreno biti aba - abe su
divni ljudi.
Kae: "Ali ja jo nosim ablju odeu ..." Naravno - jo uvek si aba!
"I ona je pretesna" zamilja - "i princeza nije zainteresovana i zar ne bi bilo lepo da
opet budem aba?"
O emu govori? Ne treba ti nikakva pomo, ti ve jesi jedna. Prihvati da si aba i
zaboravi sve o princezi. U stvari nisam nikad video abu zainteresovanu za princezu glupa ideja! Zainteresuj se za drugu abu! I na taj nain mogu da ti pomognem. Imam
tako mnogo aba ovde.
Peto pitanje:
Voljeni Oo, rekao si da Krinamurti moe da se razljuti. Kako je to mogue, poto u
prosvetljenju nema nikoga ko bi mogao da se razljuti?

Henk Fasen, u prosvetljenju nema nikoga da se naljuti, i nema nikoga ni da se ne

naljuti. Tako ta god se desi, desilo se.
Krinamurti se ne razljuti na nain na koji se ti razljuti. Kod prosvetljene osobe se
sve deava na sasvim drugom nivou. Njegova ljutnja izlazi iz samilosti. Tvoja ljutnja do
lazi iz mrnje, agresivnosti, okrutnosti. On se ljuti - ponekad upa kosu, udara se u glavu
- ali iz samilosti.
Samo pomisli, pedeset godina on pouava svet odreenoj vrsti istine, i niko ga ne
razume. Isti ljudi se okupljaju svake godine da ga sluaju isti ljudi.
Jednom je govorio u Bombaju... neko me je obavestio o tome, i osoba koja me je oba
vestila je jedna starica, starija od Krinamurtija. Videla je Krinamurtija kada je bio dete,
viala ga je i sluala pedeset godina. I poto je malo gluva, vrlo stara, sedela je napred na
-

stolici. I pedeset godina Krinamurti je govorio da nema metoda za meditaciju, da nema B

potrebe za meditacijom. Samo budite u sadanjosti i ivite svoj ivot, to je dovoljna me U
ditacija, nikakve druge tehnike nisu potrebne ...
D
Sat i po je on izlivao svoje srce, i na kraju je starica ustala i upitala: "Kako da se me
A
ditira?" Sada, ta mislite ta je on uradio? Udario se po glavi.
To nije vaa ljutnja. To je tako neverovatno! Umoran je od ove dame, ali ona se nije
umorila od njega. Ona dolazi na svaki govor da ga slua, i pita isto glupo pitanje.
U
Kada sam rekao da Krinamurti moe da se naljuti, nisam mislio, Henk, da on moe
da se naljuti kao to se ti naljuti. Njegova ljutnja je iz samilosti. Ta situacija je nevero
vatna! On eli da pomogne toj gospoi a osea se tako bespomono. On pokuava na ovaj S
i onaj nain. Njegova poruka je veoma prosta, pojedinana, jednodimenzionalna. Pedeset U
godina je izgovarao samo jednu re. U sutini njegovo celo uenje se moe napisati na P
jednoj strani dopisnice. On je to govorio na sve mogue naine koji mogu da se izmisle,
ali to je ista tvrava koju on napada sa severa, sa juga, sa zapada, sa istoka. I dalje ljudi E
R
idu da ga sluaju i nastavljaju da pitaju ista stara glupa pitanja.
On se sigurno ljuti. I kada se ovek kao Krinamurti naljuti, to je ist gnev. Mnogi u M
Indiji su se osetili veoma razoaranim Krinamurtijem jer se ljuti. Oni imaju izvestan
A
koncept da buda ne bi smeo da se naljuti. Oni idu sa predrasudom. I kada vide da Kri
namurti moe da se naljuti, oni su razoarani, "Pa ovaj ovek nije buda, on jo nije postao R
prosvetljen."
K
Kaem vam da je on jedna od najprosvetljenijih osoba koje su ikada hoda le zemljom. E
Ipak on moe da se naljuti, ali njegova ljutnja dolazi iz samilosti; to je zgusnuta samilost.
T
On brine za vas, tako mnogo da se razljuti. To je sasvim drugaiji kvalitet ljutnje.
A kad se on razljuti, on je prava ljutnja. Vaa ljutnja je parcijalna, mlaka. Vaa ljutnja U
je kao pas koji ne zna kako da se ponaa prema strancu. On moe biti prijatelj gospodara, 'f'
zato podvija rep; on moe biti neprijatelj, zato laje. Cini istovremeno i jedno i drugo. Sa
jedne strane on nastavlja da laje, sa druge strane podvija rep. Igra diplomatu, tako ta
god se pokae da je sluaj, uvek se moe oseati ispravno. Ako gospodar doe i on vidi
da je to prijatelj. lajanje e prestati i cela njegova energija e otii u rep. Ako je gospodar
ljut prema uljezu, onda e rep potpuno stati, i cela njegova energija e otii na lajanje.
Vaa ljutnja je takoe takva. Odmeravate koliko daleko da idete, koliko e da kota;
ne idete preko granice, ne izazivate drugu osobu previe.
Ali kada ovek kao Krinamurti postane ljut on je ista ljutnja. A ista ljutnja je lepa
jer je potpuna. On je samo ljutnja. On je kao malo dete, crven u licu, posvuda ljut, spre
203
man da uniti ceo svet.
v

To se dogodilo Isusu. Kada je otiao u veliki hram i video menjae novca ispred
hrama i preturio njihove stolove. On mora da je bio zaista jako ljut, jer isterati sve me
njae novca iz hrama sam, bez tue pomoi, nije laka stvar.
A izvetaj i kau - ne znam koliko su oni tani, ali izvetaji kau da on nije bio mnogo
jak ovek. Izvetaji kau da nije bio ak ni visok ovek; iznenadiete se bio je samo etiri
stope i est ina visok. I ne samo to - povrh toga bio je poguren. Ne znam koliko su ti
izvetaj i istiniti, jer ne elim da idem na sud! Ali to je u knjigama, u drevnim knjigama,
vrlo starim knjigama.
Pa kako je taj grbavac, etiri stope i est ina visok, isterao sve menjae novca bez
tue pomoi? Mora da je to bio ist besi
Indijci se ljute zbog toga. Oni ne mogu da poveruju da je Isus prosvetljen - samo
zbog tog incidenta.
Ljudi imaju svoja predubeenja, svoje ideje. Pre nego da pogledaju stvarnost, pre
nego da pogledaju u prosvetljenog oveka, oni dolaze pripravni sa tako mnogo koncep
cija, i ako im ne odgovara nije prosvetljen. A dozvolite da vam kaem, ni jedan prosvetljen
ovek nee odgovarati vaim neprosvetljenim predubeenjima; to nije mogue.
Desilo se da je jedna gospoa dola kod mene. Bila je sledbenik Krinamurtija dugo
godina, onda je mala stvar poremetila sve i cela kola su se prevrnula. Stvar je bila tako
mala da sam bio iznenaen. Postoji kamp u Holandiji, gde Krinamurti kampuje svake
godine, i ena je otila tamo iz Indije. Skoro dve hiljade ljudi se skupilo iz celog sveta da
ga sluaju. Predavanja su trebala da ponu sledeeg dana, i ena je pola u kupovinu. I
bila je iznenaena. Krinamurti je takoe bio u kupovini. Prosvetljena osoba u kupovini?
Moete li to da poverujete? Buda u supermarketu? I ne samo to - kupovao je kravatu.
Prosvetljnim ljudima treba kravata? I ne samo to - cela tezga je bila prepuna kravata a
on ihj e bacao ovamo i onamo, i ni sa jednom nije bio zadovoljan.
Zena je gledala, posmatrala ceo prizor, i pala sa neba. Mislila je: "Dola sam iz Indije
zbog ovog obinog oveka koji kupuje kravate. I onda ak, od hiljadu kravata svih boja i
materijala, nita mu ne odgovara. Zar je to neprijanjanje? Zar je to svesnost?"
Otila je. Nije posetila kamp, odmah se vratila kui. I prva stvar koju je uradila je bila
da dotri kod mene, i kae: "Vi ste u pravu."
Rekao sam: "Na ta mislite?"
Rekla je: "U pravu ste da je to bilo moje beskorisno traenje vremena sa Krinamur
tijem. Sada elim da postanem va sanjasin."
Rekao sam: "Molim vas izvinite, ne mogu da vas prihvatim. Ako vi ne moete da pri
hvatite Krinamurtija, kako da ja prihvatim vas? Gubite se! ... Jer ovde ete videti stvari

koje su daleko vie razoaravaj ue. ta ete da radite sa mojim mercedesom? Pa pre nego
to se to desi, zato se muiti? Sta ete da radite sa mojom sobom sa erkondinom? Pre
nego to se to desi, bolje da idete i naete nekog Muktanandu, itd. Niste bili u stanju da
razumete Krinamurtija, neete moi ni mene da razumete."
Ljudi kao Krinamurti ive na sasvim drugom nivou. Njihova ljutnja nije vaa ljutnja.
I ko zna da se on nije samo igrao sa tim kravatama zbog te glupe starice? Majstori su po
znati po izmiljanju takvih stvari. On se oslobodio te glupe stare ene vrlo lako.
v

Poslednje pitanje:
Voljeni Oo, u Italiji, sirotoj zemlji, imamo samo tri stvari - papu, picu i ogovaranja.
Sada dolazei u Indiju, izgubili smo piclI, a sa Va ma kao papom, molim vas da nam
dozvolite da imamo ogovaranja!

Videha, nisam protiv traeva. U stvari, volim ih. Ali ta da radimo sa onim starcem
Atiom? Svakog dana odluim da malo ogovaram, a on kae ne. A moram da imam malo
potovanja prema njemu. I problem nije toliko sa Atiom, problem je sa izrekom koja
dolazi. Ja u nai legalan nain da se izvuem iz toga. Ali ogovaranje je teko - ali ako
obea da nee nikome rei, ja u...
Covek je iao ulicom gledaj ui u izloge i pogled mu se zaustavio na maloj nonoj
torbici za brijanje. Zaustavila ga je cena - preteranih tri stotine dolara.
Savladala ga je radoznalost i bio je primoran da ue i pita za nju, mada mu nije bila
potrebna. "Zato je ta mala torba tako skupa?" upitao je. Trgovac odgovori: "Nainjena je
od posebne koe."
"ak da je nainjena i od krokodilske koe, ili presvuena nercom, ne bi bila tako
skupa," ree radoznali ovek.
Trgovac odgovori: "Pria o toj maloj torbici je vrlo posebna. Krojaev ujak je rabin i
ta torbica je napraVljena u potpunosti od koice dobijene obrezivanjem."
"Uviam da je to retkost," ovek je uzvratio. "Ali tri stotine dolara je jo uvek preve
lika cena!"
Trgovac onda ree: "Vrlo je praktina. Kada je protrljate, pretvori se u veliki kofer."
v

B
U
D
A
U
S
U
P
E
R
M
A
R
K
E

T
U
T

Dosta za danas.
205

Ostavi zatrovanu hranu.

A
L
E

Prema mistinoj tradiciji Istoka, sve to mislite da ste, nije drugo do hrana. Vae telo
je hrana, va um je hrana, vaa dua je hrana. Iza due sigurno ima neto to nije hrana.
To neto je poznato kao anata, ne-samstvo. To je krajnja praznina. Buda je to zvao unja,
praznina. To je ist prostor. N e sadri nita do sebe; to je svesnost bez sadraja.
Dok ima sadraja, ima i hrane. Pod "hranom" se misli na ono to se uzima iz okoline.
Telo treba fiziku hranu, bez nje, poee da propada. Tako ono preivljava; ono ne sadri
nita drugo do fiziku hranu.
Va um sadri seanja, misli, elje, zavist, fantazije o moi, i hiljadu i jednu stvar. Sve
to je takoe hrana; na malo suptilnijem nivou to je hrana. Misao je hrana. Stoga dok ste
negovali misli, vae grudi su se irile. Kada imate misli koje vam daju energiju oseate se
dobro. Neko kae neto dobro o vama, kompliment, i vidite ta se deava sa vama 2.07

- nahranjeni ste. I neko kae neto loe o vama, i pogledajte - kao da vam je neto oteto,
slabiji ste nego pre.
Um je hrana u finijem obliku. Um nije nita drugo do unutranja strana tela; zato
ono to jedete utie na va um. Ako jedete hranu koja nije vegetarijanska imaete odre
enu vrstu uma; ako jedete vegetarijansku hranu, sigurno ete imati drugaiju vrstu uma.
Da li znate ovu neizmerno vanu injenicu iz Indijske istorije? Indija nije nikada na
pala ni jednu zemlju u celoj svojoj istoriji od deset hiljada godina - nikada, ni jedan agre
sivni in. Kako je to mogue? Zato? Isto oveanstvo postoji tu kao i svuda, ali drugaija
vrsta tela stvara drugaiji um.
Sami to moete videti. Pojedi te neto i posmatrajte, pojedi te neto drugo i posma
trajte. Pravite beleke, i postaete svesni i iznena eni da svaka stvar koju pojedete nije
samo fizika, ima i psihol oki deo u njoj. ini va um podlo nim za odre ene ideje, za
odreene elje.
Stoga je kroz vekove, tragano za vrstom hrane koj a ne bi jaala um ve pomogla da
se konano rastopi; vrstom hrane koja bi, umesto jaanja uma, jaala meditaciju, neum.
Nikakva utvrena i sigurna pravila ne mogu da se daju, jer ljudi su razliiti i svako treba
da odlui za sebe.
I posmatrajte ta dozvoljavate da vam bude u umu. Ljudi su potpuno nesvesni; na
stavljaju da itaju sve i svata, oni nastavljaju da gledaju TV, bilo koju besmislenu glupu
stvar. Nastavljaju da sluaju radio, brbljaju, traare sa ljudima, i oni jedan drugome uli
vaju ubre u glave. ubre je sve to imaju.
Izbegavajte takve situacije u kojima se nepotrebno optereujete ubretom. Ve ga
imate previe, treba od toga da se rasteretite. A vi nastavljate da ga sakupljate kao da je
to neto dragoceno.
Manje govorite, sluajte samo bitno, budite telegrafski kratki u prianju i sluanju.
Ako manje govorite, ako manje sluate, polako, polako videete da e istoa, oseanje
istoe, poeti da se pojavljuje u vama, kao da ste se okupali. To postaje neophodno tlo
za nicanje meditacije. Nemojte nastaviti da itate svakojake besmislice.
Jednom sam iveo u kui gde je sused bio ludak koji je bio jako zainteresovan za
dnevne novine. Dolazio bi svaki dan da pokupi sve novine od mene. Ako je ponekad bio
bolestan ili ja nisam bio kod kue, onda bi doao kasnije.
Jednom se desilo, bio sam odsutan deset dana, i kada sam se vratio on je doao da
uzme novine. Rekao sam mu: "Ali one su sada stare - deset dana."
Rekao je: "Kakve to ima veze? To je isto ubre! Menja se samo datum."

Mora da je to bio veoma zdravorazuman trenutak u ludakovom ivotu. Da, postoje

nerazumni trenuci u ivotima takozvanih zdravorazumskih ljudi, i obrnuto. Govorio je
istinu kada je rekao: "To su iste stare besmislice. Kakve to ima veze? I mam vremena i
moram da ostanem zauzet."
Upitao sam ga: "ta si radio ovih deset dana?"
Rekao je: "itao sam stare novine - ponovo, i ponovo, i ponovo."
Ostavite nekoliko nezauze tih pukotina u vaem umu. Ti trenuci nezauzete svesnosti
su prvi prosjaji meditacije, prvi prodori onostranog, prvi prosjaji neuma. I onda ako mo
ete da sprovedete da to uradite, druga stvar je da izaberete fiziku hranu koja ne pot
pomae agresiju i nasilje, koja nije tetna.
Sada se ak i naunici slau sa tim, da kada ubijete neku ivotinju, iz straha ona oslo
baa sve vrste otrova. Smrt nije laka. Kada ubijate neku ivotinju, unutra se, iz straha,
javlja veliko drhtanje. ivotinja eli da preivi; sve vrste otrova se isputaju.
Kada ste u strahu vi takoe putate otrove u telu. Ti otrovi pomau; oni vam pomau
da se borite, ili poletite. Ponekad se deava da, u ljutnji, moete da uradite stvari na koje
nikada niste pomislili da uinite. Moete da pomerite stenu koju inae ne moete ak ni
da zaljuljate, ali tu je ljutnja i otrovi su osloboeni.
U strahu, ljudi mogu tako brzo da tre, da bi ak i olimpijski trkai zaostali. Samo
zamislite sebe kako trite dok je iza vas neko sa noem da vas ubije. Uradili bi najbolje
to moete, celo vae telo bi bilo stavljeno u pogon da deluje optimalno.
Kada ubijete neku ivotinju tu je ljutnja, uznemirenost, strah. Suoena je sa smru;
sve lezde u ivotinji isputaju raznovrsne otrove. Otuda savremena ideja da, pre nego
to je ubijete, ivotinju uinite nesvesnom, dajete joj anesteziju. U savremenim kasapn i
cama se koristi anestezija. Ali to ne ini veliku razliku, samo vrlo povrnu razliku, jer u
najdubljem jezgru gde ni jedna anestezija ne moe nikad da dosegne, smrt e biti zabe
leena. Moda to nee biti svesno, ivotinja moda nee biti svesna ta se deava, ali to
se deava kao da je u snu. Ona prolazi kroz komar.
.
I jesti meso znai jesti zatrovanu hranu.
Izbegavajte sve to je zatrovano na fizikom planu, izbegavajte sve to je tetno na
mentalnom planu. A na mentalnom planu su stvari mnogo komplikovanije. Ako mislite
da ste Hindus, zatrovani ste; ako mislite da ste Musliman, zatrovani ste. Ako mislite da
ste Hrianin, ain, Budista, zatrovani ste. A bili ste zatrovani polagano, tako polako da
ste se navikli na to. Odani ste tome.
Hranjeni ste kaiicom od prvog dana; iz grudi vae majke, bili ste zatrovani . Sve
vrste uslovljavanja su tetne. Misliti o sebi kao Hindusu je misliti o sebi nasuprot

N
E
P
R
A
V
I
P
O
R
O

N
E

A
L
E
...

209

oveanstvu. Misliti o sebi kao Nemcu, Kinezu, je misliti o sebi nasuprot oveanstvu, to
je razmiljanje u pojmovima neprijateljstva, a ne prijateljstva.
Mislite o sebi samo kao o ljudskom biu. Ako imate imalo pameti, mislite o sebi samo
kao o jednostavnom ljudskom biu. I kad vaa inteligencija poraste malo vie odbaciete
ak i pridev "ljudski"; misli ete o sebi samo kao o biu. A bie ukljuuje sve - drvee, pla
nine, reke, zvezde, ptice i ivotinje.
Postanite vei, postanite ogromni. Zato ivite u tunelima? Zato puzi te u male, ta
mne, crne rupe? Ali vi mislite da ivite u velikim ideolokim sistemima. Vi ne ivite u
velikim ideolokim sistemima, jer nema velikih ideolokih sistema. Ni jedna ideja nije
dovoljno velika da obuhvati ljudsko bie; ni jedan koncept ne moe sadrati prekriva
bia. Svi koncepti obogaljuju i paraliu.
Ne budite katolik, i ne budite komunista, samo budite ljudsko bie. To su sve otrovi,
to su sve predrasude. I tokom vekova bili ste hipnotisani tim predrasudama. One su po
stale deo vae krvi, vaih kostiju, same vae sri. Morate biti vrlo oprezni da bi se oslo
bodili sve ove zatrovanosti.
Vae telo nije toliko zatrovano kao va um. Telo je jednostavna pojava, moe se lako
oistiti. Ako ste jeli nevegetarijansku hranu sa tim se moe prestati, to nije tako velika
stvar. I ako prestanete da jedete meso, tokom tri meseca vae telo e biti potpuno oslo
boeno od svih otrova stvorenih nevegetarijanskom hranom. To je jednostavno. Fiziolo
gija nije mnogo komplikovana.
Ali problem se javlja sa psihologijom. ainski monah nikada ne jede neku zatrovanu
hranu, nikada ne jede bilo ta nevegetarijansko. Ali njegov um je zagaen i zatrovan a
inizrnom kao kod nikoga drugog.
Prava sloboda je sloboda od svih ideologija. Zar ne moete prosto da ivite bez ikakve
ideologije? Da li je potrebna neka ideologija? Zato je tako mnogo potrebna neka ideo
logija? Potrebna je jer pomae da se ostane glup, potrebna je jer pomae da se ostane
neinteligentan. Potrebna je jer vas snabdeva gotovim odgovorima i ne morate sami da
ih nalazite.
Pravi, inteligentan, ovek nee prianjati ni za kakvu ideologiju - zbog ega? On nee
nositi teret gotovih odgovora. Zna da je dovoljno pametan da kakva god situacija nastane,
bie u stanju da odgovori na nju. Zato nositi jedan nepotreban teret iz prolosti? Kakvog
smisla ima da to nosi?
l u stvari, to vie nosite iz prolosti, manje ete biti u stanju da odgovorite na sa
danjost, jer sadanjost nije ponavljanje prolosti, uvek je nova, uvek, uvek nova. Nikada
n i j e stara; moe ponekad da se uini kao stara, ali nije stara, postoje osnovne razlike.

Zivot se nikada ne ponavlja. Uvek je sve, uvek nov, uvek raste, uvek istrauje, uvek
ide u nove pustolovine. Vai stari gotovi odgovori vam nee pomoi. U stvari, oni e vas
koiti; nee vam dozvoliti da vidite novu situaciju. Situacija e biti nova, a odgovor e biti
stari.
Zbog toga izgledate tako glupo u ivotu. Ali ostati glup izgleda jeftinije. Biti pametan
zahteva napor, biti pametan znai da morate da rastete. A rast je bolan. Biti inteligentan
znai biti neprestano oprezan i svestan; ne moete da zaspite, ne moete da ivite kao
mesear.
I biti inteligentan ima jo nekoliko opasnosti takoe. Biti inteligentan je veoma teko
jer treba da ivite sa glupom gomilom. iveti sa slepim ljudima i imati oi je opasno; oni
vam obavezno unite oi. Ne mogu da vas toleriu, vi ste opasnost.
Zato je Isus razapet na krst, Sokrat otrovan, AI-Hilaj ubijen, Sarmadu je odrubljena
glava. To su najinteligentniji ljudi koji su ikada hodali zemljom. I kako smo se ponaali
prema njima? Zato je ovek kao Sokrat morao da bude ubijen? Postao je nepodnoljiv.
Njegovo prisustvo je postalo takva opasnost. Gledati u njegove oi je znailo gledati u
ogledalo. A mi smo tako runi, i pre nego prihvatiti injenicu da smo runi, laki nain je
unititi ogledalo i zaboraviti sve o svojoj runoi, i poeti iveti opet u starom snu da smo
najlepa osoba na svetu.
Unitili smo Sokrata, jer je bio ogledalo. Zato su ljudi odluili da je bolje ostati me
diokritet, bolje je ostati neinteligentan.
Ba pre neki dan sam itao izvetaj. Nekoliko psihologa u Engleskoj je otkrilo da u
vreme kad veliki politiari postignu najvie pozicije, njihova inteligencija je ve izbi edela.
Samo pomislite da ovek u osamdeset etvrtoj postaje predsednik vlade! Ti psiholozi su
upozorili ceo svet da je to opasno. Ljudi koji su zali u starost od ezdeset, sedamdeset,
osamdeset, postaju premijeri ili predsednici. To je opasno za svet, jer imaju tako mnogo
moi a ostalo im je tako malo inteligencije.
Ali ti psiholozi nisu svesni druge stvari koju bih eleo da vam kaem. U stvari ljudi
ih biraju za premijere i predsednike, jer oni vie nisu inteligentni. Ljudi ne vole inteligen
tne osobe. Ljudi vole ljude koji izgledaju kao oni, kojijesu kao oni; oseaju da nisu stranci.
Inteligentni ljudi bi bili stranci.
Ne mogu da zamislim ni jednu zemlju koja bi mogla da izabere Sokrata za premijera
- nemogue. On se toliko razlikuje, njegov pristup ivotu je toliko razliit, njegov uvid u
stvari je toliko dubok. Ni jedna zemlja ne bi mogla podneti, ili ni jedna zemlja ne bi mogla
biti toliko hrabra, da ga uini premijerom, jer bi doneo haos. Poeo bi da menja sve i sva
kog, jer svako i sve treba da bude promenjeno.

N
E
P
R
A
V
l
P
O
R
O

N
E

A
L
E

211

Ovo pokvareno drutvo treba da bude potpuno uniteno; samo onda se moe stvo
riti novo drutvo. Renoviranje nee pomoi. Renovirali smo iste stare ruevine vekovima.
Dosta vie podupiraa, dosta vie renoviranja, dosta vie rehabilitacija! Sve to treba je
da se ovo uniti, i hajde da stvorimo novo drutvo. Hajde da donesemo novo ljudsko bie,
homo novus. Hajde da stvorimo neto novo, nov um, novu svest.
Ljudi biraju tupe, mrtve osobe da imaju mo, jer sa njima moete biti sigurni. Sad,
Indija je sasvim sigurna sa Morari Desaijem; on nee uraditi ni jednu stvar. Sauvae
sve netaknuto, sauva e runu birokratiju ove zemlje kakva jeste. Nee promeniti nita;
sav njegov trud e biti da zaustavi promene. aipraka Narajan je mislio da donese pot
punu revoluciju, i desio se potpun neuspeh.
Zemlje biraju da mo daju mediokritetima, jer e sauvati njihovu tradiciju, njihove
konvencije, predrasude. Zatitie njihove otrove. Umesto da ih unite, oni e ih uveati i
oJacatI.
Sigurno je opasno imati neinteligentne ljude na poloajima moi. I to postaje sve
vie i vie opasno, jer oni imaju sve vie i vie moi a manje i manje inteligencije. Ali za
to se to deava? Postoji suptilna logika u tome. Ljudi ne ela da se promene. Promena
je naporna, promena je teka.
Ako promenite vau zatrovanu hranu biete iznenaeni; nova inteligencija e se
osloboditi u vama. I ta nova inteligencija e uiniti moguim da ne nastavljate da se pu
nite besmislicama. Ta nova inteligencija e vas uiniti sposobnim da odbacite prolost i
njena seanja, da odbacite nepotrebne elje i snove, da odbacite zavist, ljutnju, traume i
sve vrste psiholokih rana.
Poto ne moete da odbacite psiholoke ozlede, postajete rtve psiholokih prevara.
Svet je pun psihoanalitiara svih vrsta, oni dolaze u svim oblicima i veliinama. Svet je pun
svih vrsta psihoterapija. Ali zato su potrebne tolike psihoterapije? Potrebne su jer niste
dovoljno inteligentni da sami izleite svoje psiholoke rane. Umesto da ih leite, umesto
da ih otvorite ka vetru i suncu, skrivate ih. Trebaju vam psihoterapeuti da vam pomognu
da otvorite rane ka suncu, da bi mogle da se izlee, da bi moglo da im se dozvoli da se lee.
Ali veoma je teko nai stvarnog psihoterapeuta. Od stotinu psihoterapeuta, deve
deset devet su psihoprevaranti, a ne psihoterapeuti.
Bili bi iznenaeni da znate da vie psihoterapeuta i psihoanalitiara izvri samoubistvo
nego ljudi iz bilo koje druge brane. Broj je gotovo dvostruk. Sad, kakva je to vrsta ljudi? I
kako e oni da pomognu drugima? ta su oni radili celog svog ivota pomaui ljudima?
Vie psihoanalitiara poludi, izgubi razum, nego ljudi iz bilo koje druge brane na
sv Lu. Broj je gotovo dvostruk. Zato? ... a oni pomau drugim ljudima da ozdrave, dok

su sami urno bolni. Postoji velika mogunost da su se oni zainteresovali za psihoterapiju

zbog svoje umobolnosti. To je bilo jedno nastojanje da nau lek za sebe.
I bili bi iznenaeni da znate da psihoterapeuti jedne vrste odlaze na psihoterapiju
psihoterapeutima druge vrste. Frojdovci odlaze jungovcima, jungovci odlaze Frojdov
cima, i tako dalje, i tako dalje. To je vrlo udna situacija.
Ako je u vama osloboena inteligencija, biete u stanju da uradite sve to je potrebno.
Biete sposobni da izleite svoje rane, biete u stanju da vidite sopstvene traume, nema
potrebe da idete primalnom terapeutu.
Dozvoljavam sve vrste terapija u ovoj zajednici. U stvari, nigde na svetu nije dostu
pno tako mnogo psihoterapeuta - ezdeset. Zato dozvoljavam ove terapije? Samo zbog
vas, jer jo niste spremni da oslobodite svoju inteligenciju.
Kako zajednica bude ila dublje i dublje u unutarnje realizacije, terapije se mogu
odbacivati. Kada komuna zaista procveta, nee biti potrebe ni za kakvom terapijom. Onda
je ljubav terapija, inteligencija je terapija. Onda je ivljenje iz dana u dan, iz trena u tren,
svesno i oprezno, terapija. Onda su sve stvari koj e radite tokom dana, ienje, kuvanje
i pranje, sve su one terapija.
Terapije su ovde samo privremeno. Onog dana kad budem ubeen da je vei deo vas
prevaziao terapije, terapije e nestati, jer e onda vei deo biti takoe u stanju da povue
manji deo u inteligenciju.
Pokuavamo da stvorimo inteligentnu vrstu ivota. ja nisam mnogo religiozna osoba,
nisam svetac, nemam nita sa duhovnou. Sve te kategorije su irelevantne za mene. Ne
moete me svrstati u kategorije, ne moete me staviti u pregradak. Ali moe se rei jedno,
da je moj ceo napor da vam pomognem da oslobodite energiju zvanu ljubav-inteligencija.
Ako je ljubav-inteligencija osloboena, izleeni ste.
I trea vrsta zatrovane hrane je duhovna. To je ono to je samstvo. Samstvo treba
neprestanu panju. Ono se hrani panjom, panja je njegova hrana. Nisu samo politiari
ti koji ude za panjom, jo i jo vie panje, od jo i jo vie ljudi. Vai takozvani sveci
rade isto.
Nema razlike izmeu svetaca, politiara i glumaca, uopte nema razlike. Njihova
osnovna potreba je ista - panja: "Vie ljudi bi trebalo da mi pokloni panju, vie ljudi bi
trebalo da me pogleda." To postaje hrana za njihov ego, i to je najsuptiInija vrsta zatro
vane hrane.
Te tri stvari su sadrane u prvoj izreci. Atia kae:
Odbaci za tro van u hranu.

N
E

P
R
A
V
I
P
O
R
O

N
E

A
L
E
T

Z13

Fiziku, psiholoku, duhovnu. Neka vae psiholoko telo bude oieno od svih
otrova i toksina, i va um rastereen od svih vrsta ubreta i smea. I neka vaa dua bude
slobodna od ideje o samstvu. Kada je dua slobodna od ideje o "Ja" stigli ste u unutranji
prostor zvan ne-ja, anata. To je sloboda, to je nirvana, to je prosvetljenje. Stigli ste kui.
Sada vie nema gde da se ide; sada moete da se ustalite, odmorite i opustite. Sada mo
ete da uivate u milioni ma radosti koje postojanje izliva po vama.
Kada se ta tri oblika zatrovane hrane odbace, postajete prazni. Ali ta praznina nije
negativan oblik praznine. Prazni ste u smislu da su svi otrovi, svi sadraji, otili. Ali vi ste
puni, puni neega to se ne moe imenovati, puni neega to posveenici nazivaju Bogom.
Atia ne moe da upotrebljava tu re; on nije posveenik, nije bakta. Ne moe da
koristi ni jednu re za to, on ostaje potpuno nem u vezi toga. On kae: Odbaci ovo, odbaci
ovo, odbaci ovo, i onda ta god ostane to si ti, stvarno ti.
I druga izreka je vrlo, vrlo znaajna izreka.
Ne budi dosledan.

Da li ste ikada uli neto kao ovo: "Ne budi dosledan"? Kada ujete to po prvi put ili
proitate po prvi put, misliete da je to bila neka greka, moda greka za iskuavanje ili
tako neto. Jer vai takozvani sveci su vam govorili ba suprotno. "Nemojte biti nedo
sled ni," kau oni. "Budite dosledni."
Ovde je Atia superioran. On kae:
Ne budi dosledan.
v

Zato? Sta je dosledno st? Dosledno st znai iveti prema prolost i. Prema emu ete
biti dosledni? Ako hoete da budete dosledni moete imati samo jednu referencu a to je
prolost. Biti dosled an znai iveti prema prolosti, a iveti prema prolosti znai ne i
veti uopte. iveti prema prolosti je biti mrtav. Onda e va ivot biti samo ponavljanje.
Biti dosledan znai da ste ve odluili da sada vie nema ivota, da ste ve stigli do
potpunog zaustavljanja; ne dozvoljavate ivotu da vam prui nita novo, zatvorili ste
svoja vrata. Sunce e izlaziti ali vi neete dozvoliti njegovim zracima da uu u vau sobu.
I cvee e cvetati, ali vi ete ostati nesvesni njegovog mirisa. Meseci e dolaziti i odlaziti,
vi ete ostati nepokretni. Prestali ste da budete reka.
Reka ne moe da bude dosledn a pojava. Samo jezerce moe biti dosledn o, jer ne
l
c . Tcenje samom svojom prirodom nije dosledn o, jer mora da se suoi sa novim

okolnostima, novim izazovima. Stalno nailazi na nove prostore; treba da odgovori spon
tano, ne prema prolosti.
Dosledan ovek je logian ovek, njegov ivot je jednodimenzionalan. On ivi u ari
tmetici, on sledi logiku. Ako neto ide protiv logike on jednostavno izbegava da to vidi;
pretvara se da nije tu, jer to tako uznemirava njegovu logiku.
I logian ovek je najsiromaniji ovek na svetu, jer se ivot ne sastoji samo od lo
gike, ve od ljubavi takoe. A ljubav nije logina. Samo mali deo ivota je logian, povran
deo. Sto dublje idete, vie i vie zalazite u nelogino, ili, da budemo taniji, nadlogino.
Logika je dobra na pijaci, ali ne u hramu, ne u damiji, ne u crkvi. Logika je dobra u kan
celariji, u prodavnici, u fabrici. Logika nije dobra kada ste sa svojim prijateljima, kada ste sa
svojom dragom, sa svojom decom. Logika je dobra kada se bavite na poslovan nain. Ali ivot
nije posao; postoji neto daleko vrednije u ivotu od posla. Uzmite takoe to u obzir.
v

Profesor filozofije je otiao doktoru i traio savet kako da pobolja svoj seksualni ivot.
"Izgleda da ste u dobroj fizikoj kondiciji," rekao je doktor, posle pregleda. "Trite
dnevno po deset kilometara, svaki dan tokom sedam dana, onda mi se javite telefonom."
Nedelju dana kasnije profesor je telefonirao. "Pa," ree lekar, "da li je tranje pobolj
alo va seksualni ivot?"
"Ne znam," ree profesor. "Sada sam sedamdeset kilometara od kue."
To je nain na koji funkcionie logian um. On je jednodimenzionalan. ivot je vie
dimenzionalan. Ne ograniavajte ga, ne inite ga linearnim, ne ivite kao linija. ivite
njegovu viedimenzionalnost, njegovu viefaznost, a onda ne moete biti dosledni, jer
ivot je paradoksalan - jednog trenutka je radost, sledeeg je tuga. Ako ste jako dosledni,
onda morate da nastavite da se smeite; da li vae srce plae ili se smeje, to nije vano,
treba da budete dosledni. Treba da budete Dimi Karter i da nastavite da se smeite.
uo sam da negova ena mora da mu zatvara usta svake noi, jer nou takoe na
stavlja da se sme i. Ako koristite tako neto ceo dan, prirodno, kako moete da se opustite
tako iznenada nou? To postaje uvren ablon.
Zivot se sastoji od tuge, takoe. I tuga je takoe lepa; ona ima svoje vlastite dubine,
vlastitu istananost, vlastitu slast, vlastiti ukus. Covek je Siromaniji ako nije spoznao
tugu; on je osiromaen, vrlo mnogo osiromaen. Njegov smeh e biti plitak, njegov smeh
nee imati dubinu, jer dubina dolazi samo kroz tugu. Covek koji zna tugu, ako se smeje,
njegov smeh ima dubinu. Njegov smeh ima neto od tuge takoe, njegov smeh e biti vie
obojen.

N
E
P
R
A
V
I
P
O
R
O

N
E

A
L
E

215

ovek koji ivi ivot u njegovoj potpunosti je duga; on ivi ceo spektar. On ne moe
da bude dosledan, mora da bude nedosledan.
Atia vam daje neto strahovito vredno. ivite sva ivotna raspoloenja; ona su vaa
vlastita i sva ona imaju neki doprinos vaem rastu. Nemojte ostati ogranieni na mali
prostor. Koliko god ugodno i prijatno on izgleda, ne ograniavajte se na mali prostor. Bu
dite pustolovni. Traite i istraujte sve delove ivota, sve aspekte ivota.
Kazano je da ne moe da se napie pria o dobrom oveku. I to je tano; dobar ovek
zaista nema ivot. Kakvu priu moete da napiete o njemu? Najvie moete da napiete
potvrdu karaktera rekavi da je on dobar i to je ceo njegov ivot. On nema mnogo od i
vota, jer on nema viedimenzionalnost.
ivite i dozvolite sve to je mogue. Pevajte, pleite, plaite, tugujte, smejte se, volite,
meditirajte, druite se, budite sami. Budite na pijaci, i ponekad budite u planinama.
Zivot je kratak. ivite ga to je bogatije mogue, i ne pokuavajte da budete dosledni.
Dosledan ovek je jako siromaan ovek. Naravno drutvo potuje doslednog oveka, jer
je dosle d an ovek predvidiv. Znate ta e da uradi sutra, znate kako e da reaguje. On je
povodljiv, lako se moe izmanipulisati. Znate koje dugme da pritisnete i kako e on da
deluje. On je maina; on nije zaista ovek. Moete ga ukljuiti i iskljuiti i on e se pona
ati prema vama; u vaim je rukama.
Drutvo ceni doslednog oveka; drutvo naziva doslednost "karakterom". A stvarni
ovek nema karakter. Stvarni ovek je beskarakteran, ili iznad karaktera. Stvaran ovek
ne moe da podnese karakter, jer se karakter moe podneti samo po cenu ivota. Ako
odbacite ivot, moete da imate karakter. Ako ne odbacite ivot, imaete mnoge karak
teristike, ali neete imati karakter. Ako ne odbacite ivot, kako moete imati karakter?
Svakog trenutka ivot je nov, a tako i vi.
Drutvo vas nee respektovati, neete biti uvaeni graanin - ali ko mari? Samo ljudi
mediokriteti mare za drutveni respekt. Stvarna osoba mari samo za jednu stvar: Da li
ivim svoj ivot ili ne, da li ga ivim prema sopstvenoj viziji ili ne, to je moj ivot, i odgo
voran sam sebi.
Najvanija odgovornost nije prema naciji, ili prema crkvi, ili bilo kome drugome.
Stvarna odgovornost je prema sebi. A to je da treba da ivite prema svom vlastitom sve
tlu i treba da idete gde god ivot vodi, bez ikakvog kompromisa.
Karakteran ovek pravi kompromise. Njegov karakter nije nita do jedan trud da se
garantuje drutvu: "Ja nisam opasan," i da se izjavi drutvu: "Slediu pravila igre, potpuno
sam vam na raspolaganju."
"

Svetac ima karakter, stoga je potovan. Mudrac nema karakter, zato ga je vrlo teko
prepoznati. Sokrat je mudrac, Isus je mudrac, Lao Ce je mudrac, ali njih je vrlo teko pre
poznati, gotovo nemogue, jer oni ne ostavljaju nikakav trag za sobom. Oni se ne uklapaju
ni u jedan kalup, oni su ista sloboda. Oni su kao ptice koje lete nebom, ne ostavljaju ni
kakve otiske stopala.
To je samo za nekoliko osetljivih dua da nau mudraca za majstora, jer mediokriteti
slede sveca. Samo vrlo, vrlo inteligentni ljudi usklauju sebe sa mudracem, jer mudrac
nema karakter i ne moe da ispuni ni jedno vae oekivanje. Duan je da vas uvredi, da
vas razoara, duan je da vas protrese i istreska na mnoge, mnoge naine.
Polako, polako uinie vas slobodnim onako kao to je on.
A sada trea izreka, najopasnija. Zaista sam se brinuo zbog nje.
Ne pravi porone ale.
"

Sta je porona ala? Prvo morau da ispriam tri samo da bih objasnio. A tri zato to
je to veoma ezoterian brOj.
Prva:

N
E
P
R

A
V
I
P
O
R

N
E

Uz bazz, biip i virr, neobian svemirski brod se spustio na Zemlju. Dve udne prilike
su se pojavile i zalelujale ka zemlji. To je bio mladi par sa Marsa, oboje naunici, ovde u
istraivakoj poseti. Odluili su da je najbolji nain da otkriju neto o Zemlji da razgova
raju sa nekim od stanovnika, pa su odskakutali u potrazi za nekim takvim kandidatima.

Uli su u jednu stambenu zgradu na tajanstven marsovski nain, i naili na mladence po

A
imenu Everet i Gledis Sprinkl (zaista!).
Pa, Everet i Gledis su se iznenadili koliko je to samo mogue, ali brzo su se privikli, L
na onaj poseban nain na koji se upravo venani prilagoavaju na zapanjujua iznena E
enja. Sa jedne stvari na drugu, razgovor je na kraju doao na temu reprodukcije. Mar
sovac j e zaprepastio Sprinklove nudei da demonstrira kako se reprodukuju ljudi na ...
njegovoj planeti. Pre nego to su mogli da protestuju u svojoj zbunjenosti, ovaj je zgrabio
enu sa Marsa, stavio osam okruglih prstiju jedne svoje ruke na njeno elo, i dok je on
svetlucao i ona treperela, pojavio se jedan otvor kod nje i mala beba Marsovac iskoi na
polje i poe da poskakuje okolo, po dnevnoj sobi Evereta i Gledis.
Marsovac ih onda upita kako se to radi na Zemlji. Oni su malo kaljucali i zamucki
vali, i konano odluili da bi to bilo previe teko da se opie. Pa, u interesu interplane
tarne kooperacije, skinuli su svoju odeu i pruili demonstraciju.
217

M arsovci su posmatrali njihovo izvoenje, oarani. Kada je bilo gotovo, ena sa

Marsa upita: "Kada e dete sa Zemlje izai?" Gledis je klimnula glavom i rekla da e za to
tre ati devet eseci: Marsovci su bili time zapanjeni, poeali su se malo po glavi, a onda
muskarac upita: "Ah ako ono ne dolazi odmah, kako to da ste oboje bili tako uzbueni
pri kraju?"
Druga:
Covk je otiao da idi svog lekara jer se nije ose ao dobro. Lekar je pos tavio uob i
.
caJ ena pit anj a kao, da h Je ovek previe pio ili jeo .
"Ne," ree ovek.
"Pa, moda ste previe puta okasnili no u?" isp itivao je doktor.
"Ne," odgovorio je ovek.
Doktor je ma lo raz mi ljao o problemu i ond a upitao: "Previe seksa?"
"Ne , obi no," stigao je odgovor.
"Da li je to jedna ili dve rei?"
v

I trea:

e a je otila u su ermarket da kupi ma lo prokelja. Do la je oveku u odeljku za

v

povre I rekla: "Go spo dm e, da li imate prokelj?"

Covek odgovori: "Ne gos po o, danas nem a. Do it e sutra."
Ne kliko sati kasnij , ena se vratila, pit aju i oveka: "Go spo din e imate li prokel j?"
"Pazite, gos po o, vec sam vam rekao, dan as nem am o prokelj."
Dm je otila, sam o da bi se opet vratila tog istog dana. Ali ovaj put, ovek je bio
.
razlJuc en I rekao Je: "Kako se spe luje P-A-R u rei paradajz?"
Ona odgovori: "Par."
"A kako se speluje K-R-O u rei krompir?" upitao je.
"Kro," bio je odgovor.
Onda on ree: "A kako se speluje ]-E-B-O-T-E u rei prokelj?"
Ona je izgledala zbunjeno i ree: "Prokelj nema jebote."
On je duboko uzdahnuo i uzviknuo: "Gospoo, to pokuavam da vam kaem ceo
dan!"
Ne znam da li su ovo porone ale ili ne, ali jedna stvar je sigurna, Atia bi uivao u
.
.
nJima.

U stvari, pod "porone ale" on je mislio neto potpuno drugo. Mislio je: nemojte
rei nita protiv nekoga, nemojte povrediti nikoga kada nije prisutan, nemojte povrediti
nikoga iza lea.
.
Prevod nije egzaktan. Atiino celo znaenje je: Ne ogovarajte ljude sa namerom da
im nakodite, jer to nije ala, to nije zabavno, tu nema humora. Atia ne moe da bude
protiv smisla za humor, to nije mogue. Ni jedan ovek njegove inteligencije i svesnosti
ne moe biti protiv smisla za humor. U stvari su ljudi kao Atia dali najbolji religiozni
humor svetu. Atia dolazi iz tradicije Gotama Bude - ista linija kao i zenovci. A zen je je
dina religija koja je prihvatila humor kao molitvu. Nije mogue, uopte nije mogue da
Atia nije imao smisla za humor.
Onda izreka ne moe da bude stvarno protiv ale. Ona je protiv povreivanja ljudi.
To to on kae ide dublje u psihologiju ale, u logiki temelj ale. To je Sugmund Frojd
uradio hiljadu godina kasnije. Sigmund Frojd misli da kada pravite ale o nekome postoji
sva mogunost da ste agresivni, da ste ljuti, da se na posredan nain pretvarate kao da
ste duhoviti, ali u stvari elite da vreate.
Ali to ne moe da odlui neko sa strane; samo vi moete da budete SUdija. Ako po
stoji nameran napor da se neko uvredi, da se neko povredi, ako je to nasilnost preruena
u humor, izbegavajte to. Ali ako to nije nasilnost ve samo ist smisao za humor, smisao
za zabavno - smisao za neuzimanje ivota OZbiljno, da se ne govori previe OZbiljno, onda
nema problema.
Ako sretnem Atiu jednog dana, nauiu ga nekoliko ala. I osea m da e on uivati
u nJIma.
Sale mogu biti samo ist humor bez nasilnosti u njima. Ponekad na povrini neko
moe misliti da postoji nasilnost, ali stvar nije ta drugi misle, stvar je ta je vaa namera.
To je pitanje namere. Moete da se smejete sa namerom da povredite, onda smejanje
postaje greh. Sve moe postati greh ako je u dubini elja za nasiljem. I sve moe postati
vrlina ako je u dubini elja da se stvori vie radosti u ivotu, vie smeha u ivotu.
Moje vlastito razumevanje je da nema nieg vrednijeg od smeha. Smeh vas dovodi
najblie molitvi. U stvari samo vam je smeh ostavljen kada ste potpuni. U svemu drugom
ostajete parcijalni. Ali kad imate zaista srdaan smeh iz trbuha, svi delovi vaeg bia fizioloki, psiholoki, duhovni - svi oni vibriraju u jednom jedinom tonu, svi vibriraju u
harmoniji.
Stoga, smeh oslobaa. A oputanje je duhovno. Smeh vas donosi na zemlju, sputa
vas dole iz vaih glupih ideja da ste svetiji od drugih. Smeh vas dovodi realnosti kakva

N
E
P
R
A
V

I
P
O
R
O

N
E

A
L
E

219

jeste. Svet je Bo ija igra, kosrnika ala. I dok to ne razumete kao kosrniku al u, nikada
neete biti spo sob ni da razumete konanu taj nu.
ja sam potpuno za al e, potpuno sam za sm eh.
Aia je bio pogreno preveden. On je u stvari mis lio: ne bud ite nas ilni , ak ni u re
im a. Cak dok se al ite, ne budite nas ilni , jer nas ilje raa jo nas ilja , ljutnja don osi jo
ljutnje, i to stvara zatvoreni krug kome nem a kraja.
etvrta:
Ne ekaj priliku.

jer prilika je sada, prilika je ovde. Zato oni koji kau: "ekamo priliku," varaju, i ne
varaju nikog drugog do sebe.
Prilika nee doi sutra. Ona je ve stigla, uvek je bila ovde. Ona je ovde ak i kad vi
niste ovde. Postojanje je jedna prilika; biti je prilika.
Ne ekaj priliku.

Ne govorite: "Sutra u da meditiram, sutra u da volim, sutra u da ple em sa posto

janjem." Zato sutra? Sutra nikada ne dol azi . Zato ne sad a? Zato ostaviti za kas nije ?
Od laganj e je trik um a; dri vas u nad i, u meuvremenu prilika izm ie . I na kraju ete doi
u orsokak - sm rt - i tu vi e nema prilika.
l to se des ilo mn ogo put a u pro lo sti. Nis te sad a ovde, bil i ste ro eni i um rli
ste
mnogo, mnogo puta. I svaki pu t je um izveo isti trik, i vi jo niste nita nau ili .
Atia kae:
Ne probadaj srce.

On kae: Kritikujte ljud ske umove, kritikujte njihove ide olo gije , kritikujte njih ove
sist em e mi ljenja, kritikujte sve - ali nikada ne kritikujte ne iju ljub av; nikada ne kriti
kujte ne ije poverenje. Zato? - jer je ljub av tako dragocena, poverenje je nei zm ern o
vredno. Un ititi to, kritikovati, skriti to na bilo koji nain, najvea je povreda koju neko
mo e da ui ni bil o ko me .
Moete da kritikujete um - on treba da se kritikuje - ali ne srce. Kad god vidite neto
od srca, izb egn ite isk ue nje da to kritikujete.
Ba suprotno je slu aj sa ljud ima . On i mo gu da tol eri u vau ide olo giju , mogu da
L ole ri u va um, ali u trenutku kada vide vau ljub av, vae poverenje, oni skoe na vas.

Ne mogu da toleriu vae poverenje; to je previe. Rei e da je to hipnoza, da ste hipno

tisani, da ste prevareni, da ivite u iluziji; da je ljubav ludilo, ljubav je slepa; logika ima
oi, a ljubav je slepa.
I stina je ba suprotno. Logika je slepa, kritikujte je! Ljubav ima oi, samo ljubav ima
oi, jer samo ljubav moe da vidi Boga. Kritikujte verovanja, jer verovanja nisu nita do
sumnje skrivene iza lepih rei. Kritikujte verovanja, ali ne kritikujte neije poverenje. A
u emu je razlika? Poverenje ima kvalitet ljubavi. Verovanje je samo racionalni pristup.
Ako neko kae: "ja verujem u Boga jer postoje dokazi o Bogu," onda ga kritikujte, jer do
kazi mogu samo da dokau verovanje. Ali nemojte kritikovati nekoga ko kae: "ja volim
Boga. Ne znam zato, jednostavno volim Boga. Zaljubljen sam. Nema dokaza, u stvari
postoje svi dokazi protiv njega, ali i dalje volim Boga."
Setite se uvene izjave Tertulijana, velikog Hrianskog mistika: Credo quia
absurdum . Neko ga je pitao: "Zato veruje u Boga?" On je rekao: "jer je apsurdno . jer se
u Boga ne moe verovati, zato verujem u Boga."
U sve drugo se moe verovati, samo se ne moe verovati u Boga. Ali veruj ui u neto
u ta se ne moe verovati ovek raste. To je dosezanje nemogueg.
Zato kada god vidite nekoga da voli, nekoga ko ima poverenja, izbegnite iskuenje
da kritikujete. Lako je kritikovati, lako je baciti otrov na neiju ljubav. Ali vi ne znate da
ste bili destruktivni, ne znate da ste unitili neto neizmerno lepo. Bacili ste stenu na
ruin cvet.
..

Ne prebacuj kravlji teret na bika.

Ljudi uvek nalaze nekog ko e da ispata za tue grehe. Poto ne mogu da uzvrate
jakoj osobi, oni se svete na slabima.
Postoji pria o Muli Nasrudinu. On je bio na dvoru velikog kralja, bio je dvorska luda.
Rekao je neto veoma smeno, ali se kralj osetio uvreen, i oamario je Mulu Nasrudina.
Sad, Mula je eleo da mu uzvrati amar, ali to je bilo rizino, to je bilo opasno, pa je oa
mario oveka koji je stajao pokraj nje&.a.
ovek je bio zapanjen; rekao je: "Sta to radi? Nisam ti nita uradio."
A Mula ree: "Zato se prepire sa mnom? Moe da oamari oveka koji stoji kraj
tebe. Svet je veliki; u vreme kada se to ponovo vrati videemo. Samo pusti to - prenesi
dalje!"

N
E

P
R
A
V
I
P
O
R
O

N
E

A
L
E
....

221

To ljudi rade, zaista rade. To nije samo pria. Mua je ponizio ef i on dolazi kui ljut
na enu bez ikakvog razloga. Ili moda nae razlog; razlog se uvek moe nai, njih je tako
jednostavno nai. Ima previe soli u povru ili je apati izgoreo, ili neto - bilo ta! On e
nai razlog, i ubedie sebe da je ljut iz tog razloga. U stvari on je ljut na svog efa. Ali ef
ima mo; rei bilo ta moglo bi biti opasno, mogao bi da izgubi posao. Zato se smeio kad
ga je ef uvredio; podvio je svoj rep. Sada je projektovao svog efa na enu.
Ako se pria dogaa na Zapadu, onda i ena takoe moe da skoi na njega. Ali ako
se to deava na Istoku, muevi su rekli svojim enama da ih tretiraju kao bogove. ena
ne moe nita da kae; morae da eka dete da se vrati iz kole i onda e da uradi sa de
tetom ta je htela svom muu. Istui e dete. Dete je zakasnilo, odea je ponovo pocepana,
uinilo je ovo i ono ponovo, igralo se sa pogrenim deacima ponovo.
I ta moe dete da uradi? Ono e otii u sobu i tui, i unititi svoje igrake. Na taj
nain se to prebacuje.
Atia govori: Molim vas ne prebacujte stvari, inae e vam ceo ivot biti prebacivanje
i prebacivanje. Preuzmite odgovornost, prihvatite rizik. Odgovorite na situaciju, koliko
god da kota.
Ne potpomai ljubimce.

Nemojte imati dopadanja i nedopadanja. Budite pravedni, budite fer, ne odluujte

kroz svoje predrasude, vaa dopadanja i nedopadanja. Samo sudite po bitnoj vrednosti
same stvari, i va ivot e imati lepotu istine, va ivot e imati snagu istine.
Nemoj imati pogrena stanovita.

Sva stanovita su pogrena. ivot bi trebalo iveti bez stanovita, ivot bi trebalo
iveti u neposrednom kontaktu sa stvarnou. Ali ako to nije mogue, onda bar nemojte
imati pogrena stanovita. Sta su pogrena stanovita? Stanovita koja su zasnovana na
predrasudama, mrnji, ljutnji, zavisti, ambiciji, nasilju.
Prva stvar je, nemojte imati nikakva stanovita. ivite bez filozofije kako da se ivi.
Za ivot nije potrebna nikakva filozofija; u stvari najbolji i najdivniji ivot je ivot koji je
proivljen bez ikakve filozofije - jednostavan, nevin, spontan.
Ali ako to nije mogue upravo sada, onda ponite bar sa odbacivanjem pogrenih
stanovita. Ne ivite kroz predrasude, ne ivite kroz ljutnju, ne ivite kroz mrnju, ne i
v i t e kroz zavist i ambiciju, ne ivite kroz snove. Budite stvarniji, realistiniji. Budite malo
o p r zniji.i paljiviji, posmatrajui svaki postupak sa oprezom, jer svako delo stvara lanac
v

akcija. Sta god uradite, ostae u svetu ak i kad odete, jer e se lanac nastaviti. Ako ne
moete da uradite neto lepo u svetu, onda bar ne inite neto runo.
Najvia mogunost je iveti bez stanovita, samo iveti, samo biti. Drugo to je naj
bolje je bar odbaciti negativan deo i slediti pozitivan. I polako, polako videete da ako
moete da odbacite negativno, pozitivno se takoe moe odbaciti. U stvari, odbaciti ne
gativno je mnogo tee nego odbaciti pozitivno.
Osoba koja moe da odbaci ne, lako moe da odbaci da, jer ne vie uvruje ego
nego da. Osoba koja moe da odbaci ljutnju, mrnju i zavist lako moe da odbaci pozi
tivna oseanja. A ostati transcedentalan na sve dualnosti je krajnji cilj Atie i svih velikih
majstora.
I zadnja izreka:
Nemoj pasti za nebeskog demona.

N
E
P
R
A
V

I
P
O
R
O

N
E

Ego se naziva nebeskim demonom. Podseajte se neprestano, svaki trenutak vaeg

ivota treba da postane neprestano podseanje, da je ego veoma suptilan i da ima veoma
lukave naine da se vrati ponovo i ponovo. On vas sledi do samog kraja, nada se do samog
kraja da ete biti ulovljeni u zamku. Pazite se toga.
Ovaj ego se u hrianskim, muslimanskim i jevrejskim svetim knjigama naziva avo.
To je va vlastiti um, samo sredite vaeg vlastitog uma.
U poetku, samo pokuajte na nekoliko trenutaka da ivite bez ikakvog 'Ja'. Kopate
rupu u bati; samo kopajte rupu, postanite kopanje, i zaboravite da ..Ja to radim." Pustite
da poinitelj ispari. Znojiete se na suncu, i nee biti poinioca, i kopanje e se nastaviti. I
biete iznenaeni kako je ivot boanstven ako ego moe da nestane bar na jedan trenutak. A
Tuirajui se, samo pustite da voda pada po vama, ali ne budite tu kao neko 'Ja'. Opu L
stite se, zaboravite na 'Ja', i biete iznenaeni. Tuiranje nije samo hlaenje vaeg tela
E
ono, takoe, hrani vae najdublje jezgro.
I ako tragate, svakog dana ete nai tako mnogo trenutaka, u obinom ivotu, kada T
ego moe da se stavi na stranu. A radost je tako velika da, kada je jednom okusite, moete
to da radite ponovo i ponovo. I polako, polako postajete sposobni da ga odloite, osim
ako nije potpuno neophodan.
I onda taj dan blagoslova dolazi kada spoznate da on uopte nije neophodan. Kaete
konano dovienja. Dana kada ego umre, postigli ste taku ne-samstva. To je vae pravo
bie. Nebie je vae stvarno bie. Ne biti je biti po prvi put.
Dosta za danas.
223

D
R
U
G

14

D
R

I
I
I T
I
I I D
[ A
N
G
A
U
N
R
U
D
E
I

U
G

U
Prvo pitanje:
Voljeni Oo, moe li da kae neto o smrti i umetnosti umiranja?

U
[

Deva Vandana, prvo o smrti da se zna da je smrt la. Smrt ne postoji; to je jedna od
najiluzornijih stvari. Smrt je senka jedne druge lai - ime te druge lai je ego. Smrt je
I
senka ega. Jer gde je ego, tu se pojavljuje i smrt.
Tajna poznavanja smrti, razumevanja smrti, nije u samoj smrti. Treba da uete dublje
u postojanje ega. Moraete da gledate, motrite, promatrate, budete svesni ta je ovaj ego.
I
I onog dana kada naete da nema ega, da ga nikada nije bilo - on se pojavljuje samo zato T
to niste svesni, pojavio se samo zato jer ste vlastito postojanje drali u tami - onog dana
kada ste shvatili da je ego tvorevina nesvesnog uma, ego nestaje i simultano nestaje i smrt. D
Ono to je kod vas stvarno to je veno. ivot nije roen, niti umire. Okean nastavlja, A
talasi dolaze i odlaze, ali ta su talasi? Samo oblici, igra vetra sa okeanom. Talasi nemaju N
stvarno postojanje. Tako smo i mi, talasi, igrake.
A
Ali ako pogledamo dublje u talas tu je okean, i njegova vena dubina i njegova ne
N
dokuiva tajna. Pogledajte duboko dole, u svoje vlastito bie, i nai ete okean. A taj okean
postoji, okean uvek postoji. Ne moete da kaete, "Postojao je," na moete da kaete: "Po D
stajae." Moete da koristite samo jedno vreme za njega, sadanje vreme: on postoji.
E
To je celokupna traganje religije. Traganje da bi se nalo ono to stvarno jeste. Mi
smo prihvatili stvari koje u stvari ne postoje, a najvea i vodea meu njima je ego. I na
ravno on baca veliku senku - ta senka je smrt.
Oni koji pokuavaju da shvate smrt direktno, nikada nee biti u stanju da prodru u
njenu tajnu. Borie se sa tamom. Tama je nepostojea, ne moete da se borite sa njom.
225
Unesite svetlo, i vie nema tame.

Kako moemo spoznati ego? Unesite malo vie svesnosti u svoje postojanje. Svako
delo treba da bude uraeno manje automatski nego to ste to radili do sada, i vi imate
klju. Ako hodate, ne hodajte kao robot. Ne hodajte kao to ste oduvek hodali, ne inite
to mehaniki. Unesite malo svesnosti u to, usporite, neka svaki korak preduzmete u pu
noj svesnosti.
Buda je obiavao da kae svojim uenicima da kada podiu levo stopalo, duboko
unutra kau .. Levo." Kada podiu desno stopalo, duboko unutra kau: .. Desno." Prvo iz
govarajte to, tako da bi se upoznali sa tim novim procesom. Onda polako, polako, pustite
da rei nestanu; samo se seajte: .. Levo, desno, levo, desno."
Probajte to u malim aktivnostima. Ne oekuje se da izvodite velike stvari. Uzimanje
hrane, kupanje, plivanje, hodanje, prianje, sluanje, kuvanje, pranje odee - deautoma
tizujte proces. Setite se rei deautomatizacija; u tome je cela tajna postajanja svesnim.
Um je robot. Robot ima svoju korisnost; to je nain na koji um funkcionie. Uite
neto; dok to uite u poetku vi ste svesni. Na primer, ako uite da plivate veoma ste
oprezni, jer je ivot u opasnosti. Ili ako uite da vozite automobil veoma ste oprezni. Mo
rate da budete oprezni. Morate da pazite na mnoge stvari - upravlja, put, ljudi koji pro
laze, gas, konica, kvailo. Morate biti svesni svega. Ima tako mnogo stvari da se setite, i
nervozni ste, i opasno je nainiti greku. Toliko je opasno, zato morate da ostanete svesni.
Ali u trenutku kada ste nauili da vozite, svesno st nee biti neophodna. Onda mehaniki
deo vaeg uma to preuzima.
To mi zovemo uenjem. Uenje znai da je to preneseno sa svesnog na mehaniki
deo. U tome je sve uenje. Kada jednom neto nauite to vie nije deo svesnog, to je pre
puteno nesvesnom. Sada nesvesno to moe da radi; sada je vaa svesnost slobodna da
ui neto drugo.
To je u sebi strano znaajno. Inae bi ostali da uite jednu stvar celog ivota. Um je
veliki sluga, veliki kompjuter. Koristite ga, ali setite se da on ne treba da ovlada vama.
Setite se da bi trebali da ostanete sposobni da budete svesni, da on ne bi trebao da vas
poseduje u potpunosti, da on ne bi trebao da postane sve i svja, da treba da ostanu otvo
rena vrata na koja moete da izaete iz robota.
To otvaranje vrata se zove meditacija. Ali setite se, robot je tako vet, on ak moe
uzeti meditaciju pod svoju kontrolu. Kada ste je jednom nauili, um kae: ..Sada vie ne
mora da brine za to, ja sam sposoban da to radim. Ja u to da radim, ostavi to meni."
I um je vet; to je zaista prelepa maina, dobro funkcionie. U stvari sva naa nauka,
zaj dno sa svim naim takozvanim napretkom u znanju, jo nije sposobna da stvori neto

tako prefinjeno kao ljudski um. Najvei kompjuteri koji postoje su jo uvek primitivni u
poreenju sa umom.
Um je jednostavno udo.
Ali kada je neto tako mono, u njemu je opasnost. Moete njim i njegovom snagom
biti toliko hipnotisani da moete da izgubite duu. Ako ste potpuno zaboravili kako da
budete svesni, onda je stvoren ego.
Ego je stanje krajnje nesvesnosti. Um je zapos eo celo vae bie; rairio se kao rak
svud po vama, nita nije ostalo. Ego je rak unutranjeg, rak due.
I jedini lek, jedini lek kaem, jeste meditacija. Onda poinjete da od uma uzimate
natrag neke teritorije. I proces je teak ali razveseljavaju, proces je teak ali oaravaju,
proces je teak ali izazovan, ushiuju. Unee novu radost u va ivot. Kada povratite te
ritorije od robota iznenadiete se da ste postali sasvim nova osoba, da je vae bie ob
novljeno, da je to novo roenje.
I iznenadiete se da vae oi vie vide, vae ui vie uju, vae ruke dodiruju vie, da
vae telo vie osea, vae srce vie voli - svega ima vie. I vie ne samo u smislu kvanti
teta ve i u smislu kvaliteta takoe. Vi ne vidite samo vie drvea, vi sagledavate drvee
dublje. Zelenilo drvea postaje zelenije - ne samo to, ve postaje svetlo. Ne samo to, ve
drvo poinje da ima svoju vlastitu individualnost. Ne samo to, ve vi sada moete da imate
zajednitvo sa postojanjem.
I to se vie teritorije povrati, vie i vie va ivot postaje psihodelian i ivopisan.
Vi ste onda duga - ceo spektar; sve note muzike - cela oktava. Va ivot postaje bogatiji,
viedimenzionalan, ima dubinu, ima visinu, ima strahovito lepe doline i strahovito lepe
suncem obasjane vrhove. Poinjete da se irite. Kako uzimate natrag delove od robota,
postajete ivi. Po prvi put ste pokrenuti.
To je udo meditacije; to je neto to se ne proputa. Ljudi koji su to propustili uop
te nisu iveli. I poznavati ivot u tom intenzitetu; u takvoj ekstazi, jeste znati da nema
smrti.
Poznavati ivot je znati da nema smrti, nikad nije bilo. Niko nikada nije umro, izjav
ljujem, i niko nee nikada umreti. Smrt nije mogua u samoj prirodi stvari - samo ivot
postoji. Da, ivot nastavlja da menja oblike; jednog dana ste ovo, drugog dana ste neto
drugo. Gde je dete koje ste nekada bili? Da li je dete umrlo? Moete li rei da je dete umrlo?
Dete nije umrlo, ali gde je onda dete? Oblik je promenjen. Dete je jo tu u sutini, ali sada
ste postali mladi ili devojka. Dete je tu sa svom svojom lepo tom; dodata su mu nova bo
gatstva.

D
R
U
G
I
G
U
R
U
I
I
I
T
D
A
N
A
N
D
E

227

I onda jednog dana ostarite. Gde je onda vaa mladost? Umrla? Ne, ponovo se jo
neto desilo. Starost je donela svoju etvu, donela je svoju mudrost, donela je svoje le
pote.
Dete je nevino, to je jezgro. Mladost je preplavljena energijom, to je njeno jezgro.
Starac je video sve, proiveo sve, spoznao sve; mudrost se pojavila, to je njegovo jezgro.
Ali njegova mudrost ima neto od njegove mladosti; takoe je prepuna, zrai, vibrira,
pulsira, iva je. I takoe ima neto deije; nevina je.
Ako starac nije takoe i mlad, onda je on samo vremean, nije star. On je dobio u
vremenu, u dobu, ali nije odrastao. On je propustio. Ako starac nije nevin kao dete, ako
njegove oi ne pokazuju kristalnu bistrinu nevinosti, onda on jo nije iveo.
Ako ivite potpuno, lukavost i pametnost nestaju, i pojavljuje se poverenje. To je
kriterijum po kome se zna da li je neko iveo ili nije. Dete nikada ne umire samo je pre
obraeno. Mladost nikada ne umire, samo ponovo nova mutacija. I da li mislite da starac
umire? Da, telo nestaje jer je odsluilo svojoj nameni, ali svesnost nastavlja svoje putovanje.
Ako je smrt stvarna, postojanje bi bilo krajnje apsurdno, postojanje bi bilo ludost.
Ako Buda umire, to znai da takva lepa muzika, takav sjaj, takva ljupkost, takva lepota,
takva poezija, nestaje iz postojanja. Onda je postojanje vrlo glupo. U emu je onda smi
sao? Kako je onda rast mogu? Kako je onda evolucija mogua?
Buda je redak dragulj, deava se vrlo retko. Milioni ljudi pokuavaju, i onda jedna
osoba postane buda - i onda umre i sve je gotovo, pa u emu je stvar?
Ne, Buda ne moe da umre. On je apsorbovan, njega je apsorbovala celina. On na
stavlja. Sada je nastavak bestelesan, jer je postao tako proiren da ga ni jedno telo ne
moe sadrati osim tela same vasione. Postao je toliko okeanski da nije mogue da ima
male manifestacije. Sada on moe da postoji samo u sutini. On moe da postoji samo
kao miris, ne kao cvet. Ne moe da ima oblik, moe da postoji samo kao bezoblina inte
ligencija postojanja.
Svet postaje sve inteligentniji. Pre Bude nije bio tako inteligentan, neto je nedosta
jalo. Pre Isusa nije bio tako inteligentan, pre Muhameda nije bio tako inteligentan. Oni
Sll svi doprineli. Ako razumete ispravno, Bog nije neto to se desilo, ve to se deava.
Bog se dogaa svaki dan. Buda je neto stvorio, Mahavir je neto stvorio, Patanali
j neto stvorio, Lao Ce, Zaratusatra, Atia, Tilopa - svi su oni dali doprinos .
Bog se stvara. Neka vam srca budu ushiena to moete postati kreator Boga! Go
voreno vam je stalno da je Bog stvorio svet.

D
Zeleo bih da vam kaem: mi stvaramo Boga svakoga dana.
I moete da vidite promene. Ako pogledate Stari Zavet, rei koje je Bog Starog zaveta R
izrekao izgledaju tako runo. Neto izgleda jako primitivno. Bog Starog Zaveta kae: "Ja U
sam ljubomoran Bog." Moete li da mislite o Bogu da je ljubomoran? "Oni koji me ne slede
bie zdrobljeni i baeni u paklenu vatru. Oni koji mi se ne pokoravaju, pretrpee veliku G
I
osvetu."
Moete li pomisliti da je ovakve rei izgovorio Buda? ne, koncept Boga je bio poliran
svaki dan. Mojsijev Bog je primitivan, Isusov Bog je daleko vie sofisticiran, daleko kul G
tivisaniji. Kako ovek postaje kultivisan, njegov Bog postaje kultivisaniji. Kako ovek ima
U
vie razumevanja, njegov Bog ima vie razumevanja, jer va Bog predstavlja vas.
Bog Mojsija je zakon, Bog Isusa je Ljubav. Bog Bude je samilost, Bog Atie je krajnja R
praznina i tiina.
U
Mi tragamo za novom dimenzijom Boga, dodajemo nove dimenzije Bogu, Bog se
I
stvara. Vi niste samo tragalac, vi ste takoe i stvaralac. I Budunost e spoznati daleko
bolje vizije Boga.
I
Buda ne umire, on nestaje u naem konceptu Boga. Isus se stapa u okean naeg Boga.
I ljudi koji jo nisu probueni, oni takoe ne umiru. Oni moraju da se vrate ponovo i po
novo u isti oblik, jer jedina mogunost za probuenje je kroz oblike.
I
Svet je kontekst za probuenje, jedna prilika.
T
Setite se Atie. On kae: "Ne ekajte priliku" - jer svet je prilika, mi smo ve u njoj.
Svet je prilika da se ui. To izgleda paradoksalno; vreme je prilika da se ui veno, telo je D
prilika da se ui bestelesno, materija je prilika da se ui svesnost, seks je prilika da se ui A
samadi. Celo postojanje je jedna prilika. Ljutnja je prilika da se ui samilost, zavist je pri N
lika da se ui deljenje, i smrt je prilika da se ue u ego i vidi "Jesam li ili nisam. Ako jesam, A
onda je moda smrt mogua." Ali ako naete da "Nisam," da unutra postoji ista praznina,
N
da nema nikoga - ako moete da osetite to da nema nikoga unutar vas, gde je smrt? Sta
D
je smrt? Ko moe da umre?
Vandana, tvoje pitanje je vano. Pita: "Moe li rei neto o smrti?" Samo jednu stvar, E
nema smrti.
I pita: " ... i umetnosti umiranja?" Kada nema smrti, kako ete da uite umetnost
umiranja? Trebalo bi da ivite umetnost ivljenja. Ako znate kako da ivite, znaete sve
o ivotu i smrti. Ali moraete da pristupite pozitivnom.
Nikada ne inite negativno predmetom svog prouavanja, jer negativno ne postoji.
Moete da idete i idete, i nikada neete nigde stii. Pokuajte da shvatite ta je svetlost a 229
"

"

ne tama. Pokuajte da shvatite ta je ivot a ne smrt. Pokuajte da shvatite ta je ljubav a

ne mrznJa.
Ako uete u mrnju nikada je neete razumeti, jer mrnja je samo odsustvo ljubavi.
Tako je i tama odsustvo svetla. Kako moete da razumete odsustvo? Ako hoete da razu
mete mene, treba da razumete mene, a ne moje odsustvo. Ako hoete da prouavate ovu
stolicu, ovu stolicu bi trebalo prouavati - ne kad je Ake odnese, onda poinjete da
prouavate odsustvo. Sta ete prouavati?
Uvek budite oprezni, nikad se nemojte upecati na neto negativno. Mnogi ljudi na
stavljaju da prouavaju negativne stvari; njihove energije su prosto straene. Ne postoji
umetnost umiranja. Ili, umetnost ivljenja je umetnost umiranja. ivi!
Ali vai takozvani religiozni ljudi su vas uili da ne ivite. Oni su kreatori smrti. Na
vrlo posredan nain oni su kreirali smrt, jer su uinili da se toliko plaite ivota. Sve je
pogreno. ivot je pogrean, svet je pogrean, telo je pogreno, ljubav je pogrena, odnosi
su pogreni, uivanje u bilo emu je pogreno. Uinili su vas tako krivim u vezi bilo ega,
tako osuenim za sve, da ne moete da ivite. A kad ne moete da ivite ta je ostalo?
Odsustvo, odsustvo ivota - a to je smrt. I onda drhti te, strepite pred neim to ne postoji,
to je vaa vlastita kreacija. I zato to ste poeli da drhtite u velikom strahu od smrti,
svetenik postaje jako moan. On kae: .. Ne brini, tu sam da ti pomognem. Sledi me. Spa
siu te od pakla i odvesti na nebo. I oni koji su u mom stadu bie spaseni, i vie niko nee
biti spasen."
Hriani govore iste stvari ljudima: ..Ako nisi Hrianin, ne moe biti spaen. Samo
e te Isus spasiti. Sudnji dan se pribliava, i u dan suda, oni koji su sa Isusom, on e ih
prepoznati, izdvojie ih. A drugi, milioni i milioni, jednostavno e zauvek biti baeni u
pakao. Upamtite, nema izlaza; zauvek e biti baeni u pakao."
I isti je stav drugih religija. Ali iz straha ljudi ponu da prianjaju uz neto, ta god je
dostupno u blizini. Ako ste sluajno roeni u hindu domu, ili ainskom, ili jevrejskom,
postajete Jevrejin, ain ili Hindu, prema tome kakav je sluaj. Sta god je u blizini, dete
poinje da prianja uz to.
Moj pristup je potpuno drugaiji. Ne kaem da se plaite - to je strategija svetenika,
to je njihova poslovna tajna. Kaem da nema ega da se plaite jer je Bog u vama. Nema
ega da se plaite. ivite ivot bez straha, ivite svaki trenutak to je intenzivnije mogue.
I ntenzitet treba da se pamti. I ako ne ivite svaki trenutak intenzivno, ta se onda dogaa?
Va um ezne za ponavljanjem.
-

Volite enu, va um ezne za ponavljanjem. Zato? Zato eznete za istim iskustvom D

ponovo i ponovo? Jedete odreenu hranu, uivate, onda eznete za tom hranom ponovo R
i ponovo. Zato? Razlog je da ta god radite vi to ne radite potpuno. Stoga neto ostaje u
U
vama neukljueno. Ako to radite potpuno, onda nee biti enje za ponavljanjem, i vi ete
tragati za novim, istraivaete nepoznato. Neete se kretati u zatvorenom krugu, va i G
I
vot e postati rast. Obini ljudi se kreu samo u krugu. Oni izgledaju kao da se kreu, ali
to samo tako izgleda.
Rast znai da se ne kreete u krugu, da se neto novo deava svaki dan, zaista svakog G
trenutka. A kada to postaje mogue? Kada god ponete da ivite intenzivno.
U
Zele o bih da vas nauim kako da jedete intenzivno i potpuno, kako da volite intenzivno i potpuno, kako da radite male stvari sa takvom krajnjom ekstazom da nita ne R
ostaje. Ako se smejete, pustite da smeh prodrma same vae osnove. Ako plaete, posta U
nite suze; pustite da se vae srce istoi kroz suze. Ako grlite nekoga, onda postanite za
I
gr)jaj. Ako ljubite nekoga, onda budite same usne, budite sam poljubac. I biete iznena
eni koliko ste propustili, koliko proputate, kako ste do sada iveli na mlak nain.
I
Mogu da vas uim umeu ivljenja; to podrazumeva umetnost umiranja, ne morate
to da uite odvojeno. Covek koji zna kako da ivi, zna kako i da umre. Covek koji zna kako
da se zaljubi, zna kada je doao trenutak da se odljubi. On prestaje da voli ljupko, sa opro
I
tajnim pozdravom, sa zahvalnou - ali samo ovek koji zna da voli.
T
Ljudi ne znaju kako da vole, i onda ne znaju kako da kau zbogom kada doe vreme
da se to kae. Ako volite znaete da sve poinje i sve se zavrava, i postoji vreme za za D
poinjanje i vreme za zavravanje, i nema povrede u tome. Osobe nisu povreene, jed A
nostavno znaju da je sezona prola. Nisu u oajanju, jednostavno razumeju i zahvaljuju N
jedna drugoj: .. Dala si mi tako mnogo lepih darova. Dala si mi novu viziju ivota, otvorila A
si nove prozore koje moda sama nikada ne bih otvorila. Sada je dolo vreme da se od
N
vojimo i nai putevi se razdvajaju." Bez ljutnje, bez besa, bez gunanja, bez ikakvog pri
D
govora, ve sa velikom zahvalnou, sa velikom ljubavlju, sa zahvalnou u srcu.
Ako znate kako da volite, znaete kako da se razdvojite. Vae razdvajanje e takoe E
imati lepotu i ljupkost. I isto je sa ivotom; ako znate kako da ivite, znaete kako da T
umrete. Vaa smrt bie silno lepa.
Sokratova smrt je silno lepa, Budina smrt je silno lepa. Onog dana kada je umro,
Buda je ujutro sakupio uenike, sve njegove sanjasine, i rekao im: .. Sada je doao posled
nji dan; moj brod je stigao i treba da odem. Ovo je bilo prelepo putovanje, lepo zajedni
tvo. Ako imate da postavite neko pitanje, pitajte, jer fiziki vie neu biti dostupan."
231
-

Velika tiina se spustila na uenike, velika tuga. A Buda se nasmejao i rekao: "Ne
budite tuni, jer to sam vas stalno uio - sve to pone ima kraj. Dozvolite sada da vas
uim svojom smru takoe. Kao to sam vas uio kroz svoj ivot, pustite da vas, takoe,
uim kroz svoju smrt."
Niko nije mogao da sakupi hrabrost da postavi pitanje. Ceo svoj ivot postavljali su
na hiljade i hiljade pitanja, a ovo nije bio trenutak da pitaju bilo ta; nisu bili raspoloeni,
plakali su i tugovali.
Zato Buda ree: "Zbogom. Ako nemate nikakva pitanja, onda u da odem." Seo je is
pod drveta zatvorenih oiju i nestao iz tela. U Budistikoj tradiciji, to se zove "prva me
ditacija" - nestati iz tela. To znai razidentifikovati sebe od tela, znati potpuno i apsolutno:
"j a nisam telo."
Obavezno e se javiti pitanje u vaem umu: nije li Buda to znao ranije? On je to znao
ranije, ali osoba kao Buda onda mora da stvori neko sredstvo tako da samo njegov mali
deli ostaje povezan sa telom. Inae bi on umro mnogo ranije - trebalo je da umre etr
deset dve godine ranije. Trebalo je da umre onog dana kada se desilo njegovo prosvet
ljenje. Iz samilosti je stvorio elju, elju da pomae ljudima. To je elja, ona vas dri pri
vezanim uz telo.
On je stvorio elju da pomae ljudima. "Sve to sam saznao, treba da podelim." Ako
elite da delite, moraete da koristite um i telo. Taj mali deo ostaje privezan.
Sada je on presekao ak i taj mali koren u telu; razidentifikovao se od tela. Gotova
je prva meditacija, telo je naputeno. Zatim druga meditacija: um je odbaen. On je od
bacio um davno pre toga; odbaen je kao gospodar, ali je korien kao sluga. Sada vie
nije potreban ni kao sluga, potpuno je odbaen, totalno odbaen.
I onda trea meditacija: odbacuje svoje srce. Ono je do sada bilo potrebno, on je de
lovao kroz svoje srce; inae samilost ne bi bila mogua. Bio je srce, sada se odvaja od srca.
Kada su te tri meditacije gotove, deava se etvrta. On vie nije osoba, nije vie oblik,
nije vie talas. On nestaje u okeanu. Postaje ono to je oduvek bio, postaje ono to je spo
znao etrdeset dve godine ranije, ali je na neki nain uredio da odloi, da bi pomogao
ljudima.
Njegova smrt je ogroman eksperiment u meditaciji. I pria se da mnogi koji su bili
prisutni, samo su videli kako se kree, polako, polako... Prvo su videli da telo nije isto;
neto se desilo, ivotnost je nestala iz tela. Telo je bilo tu, ali kao statua. Oni koji su bili
os tljiviji, meditativniji, odmah su primetili da je um odbaen i da unutra vie nema uma.
,

Oni koji su bili jo vie osetljivi mogli su da vide da je srce gotovo. I oni koji su zaista bili D
na rubu budastva, videi Budin nestanak, takoe su nestali.
R
Mnogi uenici su se prosvetIili onog dana kada je umro Buda, mnogi - samo gleda U
jui ga kako umire. Gledali su ga dok ivi, videli su nj egov ivot, ali sada je doao kreendo,
vrhunac. Videli su kako umire tako lepom smru, tako ljupko, tako meditativno ... videi G
I
to mnogi su se probudili.
Biti sa budom, iveti sa budom, biti obasut njegovom ljubavlju, to je blagoslov. Ali
najvei blagoslov je biti prisutan kada buda umire. Moete se jednostavno voziti na toj G
energiji, jednostavno moete uzeti kvantni skok sa tom energijom - jer Buda nestaje, i
U
ako je vaa ljubav velika i veza duboka, to e se obavezno desiti.
To e se dogoditi mnogim mojim sanjasinima. Onog dana kada budem nestao, mnogi R
od vas e nestati samnom.
U
Vivek mi ponovo i ponovo govori: "Ne elim da ivim ni jedan trenutak kada ode."
I
A ja joj kaem: "Ne brini. Cak i ako eli da ivi, nee biti u stanju." Ba pre neki dan
Deka je govorio Viveki: "Kad Oo jednom ode i ja idem." To je tano. Ali to nije tano
I
samo za Vivek i Deku, to je tano za mnoge od vas. I to nije neto to treba da uradite,
to e se jednostavno desiti samo po sebi. To e biti dogaaj. Ali to je mogue samo ako
dozvolite da se desi potpuno poverenje.
I
Dok sam iv, ako dozvolite da se desi potpuno poverenje, onda moete da krenete
T
samnom u moju smrt takoe. Ali ako ima malo sumnje, misliete: "Ali ja jo uvek nisam
uradio mnoge stvari i treba da ivim svoj ivot. Znam da je reeno da majstor odlazi, i D
znam da bi bilo mnogo bolje da je on iv, ali imam mnogo stvari da uradim, treba da i A
vim svoj ivot" ... i tJiljadu i jedna elja. Ako postoji imalo sumnje, to e stvoriti hiljadu i N
jednu elju. Ali ako nema sumnje, onda je smrt majstora najvie oslobaajue iskustvo A
koje se dogaa na ovoj zemlji.
N
Buda je bio jako sretan to je imao velike uenike. Isus nije bio toliko sretan, njegovi
uenici su bili kukavice. Dok je on umirao oni su svi pobegli. Dok je bio na krstu oni su D
pobegli miljama daleko, u strahu da mogu biti uhvaeni. Posle tri dana, kada je pomeren E
kamen sa ulaza u grob gde je bilo telo, ni jedan od apostola nije bio prisutan; samo pro T
stitutka Marija Magdalena, i druga Marija - dve ene - skupile su hrabrost.
Uenici su se plaili da bi, ako odu da vide ta se dogodilo majstorovom telu, ili da
spuste majstorovo telo, mogli biti uhvaeni. Samo dve ene su imale dovoljno ljubavi.
Kada je Isusovo telo sputeno sa krsta, tada su takoe tri ene spustile telo. Svi ti veliki
233
apostoli nisu bili tamo.
v

Isus nije imao mnogo sree. I razlog je jasan: on je zapoinjao neto novo. Na Istoku,
bude su postojale milioni ma godina. Zapadnjaki koncept vremena nije ispravan, zapad
njaki koncept vremena je vrlo malen, i to zbog Hrianstva je tako mali. Hrianski te
olozi su ak izraunali kada je stvoren svet - dvadeset treeg marta. Pitao sam se zato
ne dvadeset prvog? Bogu je nedostajalo samo dva dana! Dvadeset treeg marta, etiri
hiljade i etiri godine pre Hrista, stvoren je svet. Jako mala ideja vremena.
Svet je postojao milionima godina. Sada se nauka sve vie pribliava istonjakom
konceptu vremena. Na Istoku, bude su postojale hiljadama i hiljadama godina, tako da
znamo kako da budemo sa budom - kako da ivimo sa njim, kako da imamo poverenja
u njega, kako da budemo sa njim kada on umire, i kako da umremo sa njim.
Mnogo toga je bilo zaboravljeno, zahvalj ujui dobroti Hrianstva i zapadnjakog
obrazovanja. Savremeni Indijci uopte nisu Indijci. Veoma je teko nai Indijce u Indiji,
gotovo nemogue. Samo ponekad naiem na Indijca. Ponekad se desi da su ljudi koji do
laze iz dalekih zemalja daleko vie Indijci nego takozvani Indijci. Tri stotine godina za
padnjake dominacije i zapadnjakog obrazovanja su uinili indijski um potpuno dezo
rijentisanim.
Zapadnjaki um se pribliava razumevanju buda vie nego Istonjaki um. A razlog
je to se Zapad zasitio tehnologijom i naukom, postaje sve bespomoniji, i video je da
ono to je nauka obeala, nije bila u stanju da ispuni. U stvari videlo se da su sve revolu
cije propale. I sada je preostala samo jedna revolucija - unutranja, revolucija individue,
revolucija koja je doneta unutranjom promenom.
Indijci se jo uvek nadaju da bi sa malo boljom tehnologijom, malo boljom vladom,
sa malo vie novca, sa malo vie proizvodnje, sve stvari bile savreno u redu. Indijski um
se nada, to je veoma materijalistiki. Savremeni Indijci su vie materijalisti nego ljudi u
bilo kojoj drugoj zemlji. Materijalistike zemlje su zasiene materijalizrnom. On je pro
pao; oni su razoarani i razbijene su im iluzije.
Zato dozvolite da vam kaem, moji sanjasini su vie Indijci. Oni mogu biti Nemci,
mogu biti Norveani, mogu biti Danci, mogu biti Italijani, Francuzi, Englezi, Amerikanci,
Rusi, esi, Japanci, Kinezi, ali oni su daleko vie Indijci.
Novinari stalno dolaze i pitaju: "Zato ne vidimo ovde vie Indijaca?"
A ja kaem: "Oni su svi Indijci! Ima samo nekoliko stranaca - samo tih nekoliko za
koje mislite da su Indijci, samo tih nekoliko stranaca; inae drugi su svi Indijci."
Biti Indijac nema nikakve veze sa geografijom, to ima neto sa unutranjim pristu
pom stvarnosti. Savremena Indija je zaboravila puteve Bude, i zaboravila je kako da ivi

sa budama. Pokuavam da vam opet otkrijem to blago. Hajde zaronite duboko u vae D
srce. Prvi princip je umetnost ivljenja. Budite ivotno-afirmativni. ivot je sinonim za R
Boga. Moete da odbacite re bog - ivot je Bog. ivite sa potovanjem, ivite sa velikim U
uvaavanjem i zahvalnou. Ja nisam zaradio ovaj ivot, to je bio ist poklon onostranog.
G
Oseajte se zahvalnim i pobonim, i uzmite to je vie mogue zalogaja, dobro ih sava
[
ite, i dobro ih svarite.
Uinite svoj ivot jednim estetskim iskustvom. A nije mnogo potrebno da se uini
estetskim iskustvom; potrebna je samo jedna estetska svest, osetljiva dua. Postanite G
senzitivniji, osetljiviji, i postaete duhovniji.
U
Svetenici su vae telo zatrovali gotovo do stanja smrti. Nosite paralizovana tela,
paralizovane umove i paralizovane due - kreete se na takama. Odbacite sve te take! R
ak i ako morate da padnete i puzite po zemlji, to je bolje nego prianjati za take.
U
I iskusite ivot na sve mogue naine - dobre-loe, gorke-slatke, tamne-sveti e, let
I
nje-zimske. Iskusite sve dualnosti. Ne plaite se iskustva, jer to vie iskustva imate, po
stajete sve zreliji. Tragajte za svim moguim alternativama, kreite se u svim pravcima,
I
budite skitnica, vagabund sveta, ivota i postojanja. I ne propustite ni jednu priliku da
Zlvlte.
Ne osvrite se. Samo budale misle o prolosti - budale koje nemaju inteligenciju da
I
ive u sadanjosti. I samo budale mataju o budunosti, jer nemaju hrabrosti da ive u T
sadanjosti. Zaboravite prolost, zaboravite budunost, ovaj trenutak je sve. Ovaj trenu
D
tak treba da postane vaa molitva, vaa ljubav, va ivot, vaa smrt, vae sve. To je to.
I ivite hrabro, ne budite kukavice. Ne mislite na posledice; samo kukavice misle na A
posledice. Ne budite previe orijentisani na rezultat; ljudi koji su orijentisani na rezultat N
proputaju ivot. N e mislite na ciljeve, jer ciljevi su uvek u budunosti i daleko, a ivot je A
sada ovde, blizak.
N
Ne budite suvie okrenuti cilju, Dozvolite da ponovim: ne budite suvie okrenuti
cilju. Ne uvodite uvek ideju: "Koja je svrha toga?" jer je to strategija koju su stvorili vai D
neprijatelji, neprijatelji oveanstva, da zatruju sam va izvor ivota. Zapitajte: "Koja je E
svrha toga?" i sve postaje besmisleno.
Rano je jutro, sunce se die i istok je crven od sunca, ptice pevaju, i drvee se budi,
i sve j e radost. To raduje, opet je novi dan. A vi tu stojite pitajui: "Koji je smisao toga?"
Promaili ste, potpuno ste promaili. Jednostavno ste iskljueni.
I ruin cvet plee na vetru, tako nean a opet tako snaan, tako slab ipak se bori sa
snanim vetrom, tako trenutan opet tako pouzdan. Gledajte ruin cvet. Jeste li ikada 235
v .

videli neki nervozan ruin cvet? Tako pouzdan, tako krajnje siguran, kao da e biti tu za
uvek. Samo trenutno postojanje, a takvo poverenje u venost. Pleui na vetru, apuui
sa vetrom, isputajui svoj miris - a vi stojite tu i pitate: "Koja je svrha toga?"
Zaljubite se u enu i pitate: "Koja je svrha toga?" Drite za ruku svoju voljenu ili pri
jatelja, i pitate "Koja je svrha toga?" I moda se i dalje drite za ruke, ali sada je ivot ne
stao, vaa ruka je mrtva.
Postavite pitanje: "Koja je svrha toga?" i sve je uniteno. Dozvolite da vam kaem, u
ivotu nema svrhe . ivot je svoja vlastita svrha; on nije sredstvo ka nekom cilju, on je cilj
sam sebi. Ptica u letu, rua na vetru, izlazee sunce ujutru, zvezde u noi, ovek koji se
zaljubljuje u enu, dete koje se igra na ulici ... nema svrhe. ivot je jednostavno uivanje
u sebi, radost u sebi. Prelivanje energije, ples, bez ikakve svrhe uopte. To nije predstava
to nije posao. ivot je ljubavni dogaaj, poezija, muzika. Ne postavljajte runa pitanja kao:
"Koja je svrha?" jer u trenutku kada to pitate, iskljuujete sebe iz ivota. ivot ne moe
biti premoten filozofskim pitanjima. Filozofija se mora skloniti na stranu.
Budite pesnici ivota, pevai, muziari, plesai, ljubavnici, i saznaete stvarnu filo
zofiju ivota: philosophia perennis.
I ako znate kako da ivite ... a to je jednostavna vetina. Drvee ivi i nikoga nema da
ga ui. U stvari mora da se smeje; videi da postavlja takvo pitanje, mora da se hihoe
- moda nisi u stanju da uje njegovo hihotanje.
Celo postojanje je nefilozofsko. Ako ste filozof, onda narasta rascep izmeu vas i
postojanja. Postojanje jednostavno jeste, bez svrhe. I osoba koja zaista hoe da ivi treba
da se oslobodi te ideje o svrsi. Ako ponete da ivite bez ikakve svrhe, sa intenzitetom,
potpuno, ljubav i poverenje, kada doe smrt, znaete kako da umrete - jer smrt nije kraj
ivota, ve samo epizoda u ivotu.
Ako ste saznali druge stvari, ako ste iveli druge stvari, biete sposobni da doivite
smrt takoe. Pravi ovek razumevanja ivi svoju smrt jednako kao i svoj ivot, sa istim
intenzitetom, sa istim ushienjem.
Sokrat je bio tako ushien kada je trebao da dobije otrov. Otrov je bio pripremljen
izvan njegove sobe. Njegovi uenici su se okupili; on je leao spreman na krevetu, jer
bl iio se as. U est sati, tano pri zalasku sunca, bie mu dat otrov. Ljudi nisu ak ni di
sali, sat se pribliavao sve blie i blie estom satu, i taj divni ovek e otii zauvek. A on
nije poinio nikakav greh. Njegov jedini greh bio je to je obiavao da govori istinu lju
d i Illa, to je bio majstor istine, to nije pravio kompromise, to se nije klanjao glupim

politiarima. To je bio njegov jedini prekraj; nije povredio nikoga. I Atina e zauvek ostati D
..
.
slrOmaSl1lja.
R
U stvari, Sokratovom smru, umrla je Atina. Ona nikad vie nije imala ponovo istu U
slavu, nikada. To je bio takav prekraj, ubijanje Sokrata, da je Atina izvrila samoubistvo.
G
Grka kultura nikada ponovo nije postigla takve visine. Nekoliko dana je to potrajalo,
I
samo odjeci Sokrata - jer Platon je bio njegov uenik, samo jedan odjek. I Aristotel je bio
Platonov uenik, odjek odjeka. Polako, polako kako je eho Sokrata nestajao, Grka kultura
je nestala iz sveta. Videla je dane slave, ali izvela je samoubistvo ubivi Sokrata.
G
Njegovi uenici su bili jako uznemireni, ali Sokrat je bio ushien, kao malo dete kada U
ga odvedete na izlobu, koje je tako svime ushieno, svako i sve je tako neverovatno. R
Ustajao bi ponovo i ponovo da prie prozoru i pita oveka koji je pripremao otrov: "Zato
U
odlae? Sada je est sati!"
I
I ovek ree: "Sokrate zar si lud? Odlaem samo da bi tako divan ovek kao ti mogao
da ostane malo due. Ne mogu da odlaem zauvek, ali ovoliko mogu. Jo malo, zadrau
jo malo! Zato toliko uri da umre?"
I
Sokrat ree: "Spoznao sam ivot, iveo sam ivot, znam ukus ivota. Sada sam jako
radoznao o smrti! Zato mi se toliko uri. Pulsiram velikom radou - od same ideje da u
I
sada umreti, i da u moi da vidim ta je smrt. elim da okusim smrt. Sve drugo sam oku
sio, samo je jedna stvar ostala nepoznata. Proiveo sam ivot i saznao sve to ivot moe T
da prui. Ovo je zadnji dar u ivotu, i zaista sam zaintrigiran."
D
Covek koji je iveo, zaista iveo, znae kako da umre.
A
Vandana, nema vetine umiranja. Vetina ivlj enja je vetina umiranja, jer smrt nije N
neto odvojeno od ivota. Smrt je najvii vrhunac ivota, Everest, sa netaknutim snegom
A
prekriven sunani Everest. To je najlepa stvar u postojanju.
Ali moe spoznati lepotu smrti samo ako zna lepotu ivota. ivot te priprema za N
smrt. Ali ljudi uopte ne ive; oni su spreeni na svaki mogui nin da ive. Zato oni ne D
znaju ta je ivot, i kao posledicu toga nee znati ta je smrt.
E
Smrt je la. Sa njom ne prestajete, samo se menjate. Kreete drugim putem, nesta
jete sa ovog puta, pojavljujete se na drugom putu. Ako jo niste probueni. jo niste pro
svetljeni, onda ovde umirete, tamo se raate. Nestajete iz jednog tela i pojavljujete se
odmah u nekoj materi ci, jer se milioni budalastih ljudi pare irom sveta - oni ba ekaju
na vas! I ima ih zaista tako mnogo da je dobro to umirete nesvesni i birate novu mate
ricu nesvesno. Ako je to svestan izbor, poludeli bi. Kako da odaberete? Koga da odaberete? 237
",

Nesvesno umirete, nesvesno se raate u najblioj moguoj materici koja vam odgo
vara. Jedno telo je otilo, i drugo je odmah formirano.
Ali ako ste prosvetljeni... A ta ja podrazumevam pod "prosvetljenim"? Mislim ako
ste iveli svoj ivot svesno, i ako ste stigli do take svesnosti gde vie u vama nema tamnih
mesta nesvesnosti, onda vie nema materice za vas. Onda ulazite u boiju matericu samo postojanje. Onda je to osloboenje, moka, nirvana.
Poslednje pitanje:
Voljeni Oo, Morari Desaije jednom rekao da kad bi on postavio komisiju da nas is
pita, ne bi nam se dopali rezultati. Ako vlada postavi komisiju, ima li uopte nade da bude
stvarno otvorena, zaista nepristrasna?

Krina Prem, politika nikada ne moe da bude nepristrasna, politika je pristrasna.

Politika nikada ne moe biti bez predrasuda, ukorenjena je u predrasudama. Zato se ne
nadaj mnogo . Bie zabavno, to je sve; uivaemo sa ljudima koji dou u komisiji. Uivaj
to onda - ako on zakae komisiju i ljudi dou ovde, uivaj u tome. Dajte im da osete kako
vi ivite ovde. Ko zna, moda se neko moe preobratiti.
Ali ne verujte politiarima. Igra sa politiarima je opasna igra. Sa njima je prijatelj
stvo opasno, neprijateljstvo sa njima je opasno. Ali to se ne moe izbei. A ono to se ovde
dogaa je tako ogromno da politiari ne mogu jo dugo ostati izvan toga.
Ba pre neki dan, raspravljali su o nama u Indisjkom parlamentu - duga rasprava.
Telefonski poziv je stigao iz Delhija: "Poalji Krinu Prema, Maduru i ostale ljude za
tampu, jer je sada to jedna vrua tema o kojoj ljudi govore."
Mi nismo zainteresovani za politiare i politiku - ni malo. Ali ne moemo ni da ih
izbegnemo. Politika je kao vreme: voleli je vi ili ne, ona e svakako uticati na vas.
Sada se zna zato je Naser iznenada umro od sranog napada... Primio je telefonski
poziv od Golde Meir, koja mu je rekla: "Hajde da vodimo ljubav a ne rat."
Sada, vodili ljubav ili rat, sa politiarima to e da bude teko, neugodno.
Zato, Krina Prem, nema potrebe za bilo kakvom nadom. Kao prvo, mislim da nee
zakazati komisiju, iz mnogo razloga. Jedan razlog je, pre neki dan je neko u parlamentu

postavio pitanje: "Zato komisija samo za Oa?" I veliki drhtaj je proao kroz ceo parla D
ment.
R
Javljeno je u novinama, da je ovek predloio da se zakau komisije da se ispita Sa U
tija Sai Baba, Guru Mahara-i, Maharii Mahe Jogi, Muktananda, i drugi ltd, ltdanande.
Oni bi bili jako sretni da imaju komisiju da ispita moje mesto, moju komunu, ali sada G
I
postoji strah. I to izgleda logino - ako elite da ispitate jednu komunu, zato onda ne
sve? To je prvi problem sa kojim e morati da se suoe.
Drugo, to bi eleo da izbegne je da izbegne zakazivanje komisije - jer ko zna ta e G
se dogoditi ako komisija doe? Ljudi koji dou i vrate se kod njega, mogu da izveste da
sve to se pojavljuje u novinama nije tano, da to nije prava slika. Tako mnogo ljudi je U
posetilo aram, i tako mnogo lanova parlamenta je dolo, i ko god je bio izvestio ga je: R
"Nepotrebno pravi predrasude. Neto divno se deava, dogaa se susret Istoka i Zapada." U
Zato je on takoe, u dubini, uplaen. Ko zna, komisija moe da izvesti povoljno - ta
I
e on onda da radi? Kada komisija jednom izvesti povoljno, to e za njega postati veliki
problem. Zato je on naao sasvim legalan nain da izbegne zakazivanje komisije. On kae
I
da ja lino treba da mu napiem pismo, da traim da se zakae komisija, da budemo is
pitani ja i moj rad. On zna jako dobro da ve pet godina ne piem pisma.
I zato bih ja pisao pismo? Ako vlada eli da zna ta se dogaa, njihov je posao da to
I
utvrde. Ako su odluili bez ispitivanja, onda su postupili nedemokratski. Ako kau svetu:
T
"Neemo dozvoliti ni jednoj televizijskoj kompaniji iz Holandije, Engleske, Japana ili Au
stralije da prikae rad i komunu, jer to nee predstaviti pravi indijski duh, i pravi indijski D
imid"; ako su to odluili bez ikakvog ispitivanja, onda je njihova dunost da zakau ko A
misiju. Zato bih ja traio od njih da zakau komisiju? Ali to je legalan trik. On zna da ja N
ne piem pisma. To nisam radio pet godina, i neu to uiniti ni sada.
A
Onda, on se jo brine takoe za neto to je rekao u parlamentu sledeeg dana. Re
N
kao je da nije primio lino pismo od mene, i da uvek pie upravnica Joga Lakmi . A ona
D
je napisala: "Oo je samo gost u komuni, pa kako da ispitujemo gosta?"
Ali Lakmi je u pravu, ja sam jednostavno va gost. I ne radim nita, pa ta e oni da E
ispituju? Mogu da dou i sede samnom dvadeset etiri sata u mojoj sobi; Ja nita ne ra
dim, nema ta da se ispituje! Pitanje je komune, rad koji se odvija u komuni: to treba da
se ispita.
Ali on nije zainteresovan za komunu. Njegov interes je u osnovi da naini zamku u
kojoj bi mogao da me ulovi - jer on zna ako sam uhvaen, ili ako sam u zatvoru, onda bi
ceo rad bio lako uniten. Pre neki dan je to rekao u parlamentu - to je sigurno nesvesno 239

izalo iz njega - "Oo je aram, Oo je komuna. Zato ne moemo da ispitamo komunu ako
on ne pie." A ja neu da piem. Mislim da politiari nisu asni, i mislim da nisu dostojni
da ispitaju religioznu zajednicu.
U stvari jednog dana bi trebalo da mislimo o zakazivanju komisije da ispitamo po
litiare...
Premijeri tri velike zemlje sede za rukom kad se iznenada zauo glasan prde sa
mesta gde je sedela i obedovala domaica. Ona je jedva uspela da se suzdri kada je od
mah preko puta za stolom Francuski premijer ustao i glasno uzviknuo: ..Izvinite me, gos
podo i dame, ali moram neoekivano da idem, ne oseam se dobro."
Zahvalna i sa olakanjem, dama je ponovo stekla mir, ali je deset minuta kasnije do
pustila da joj pobegne jo jedan vetar. Obeshrabrena i pocrvenevi do uiju, posmatrala
je kako Engleski premijer ustaje i izjavljuje: "ao mi je, dame i gospodo, ali moram da se
povuem za veeras. Ne oseam se dobro."
Prizor se odigrao jo jednom, i ovaj put Indijski premijer ponosno ustade i ree gla
sno: "Pa sada, dame i gospodo, na meni je ast i dunost da idem kui."
Shvatate?
Nemam nikakvog potovanja za te politiare i politike voe. Potujem ih kao ljud
ska bia, ali ne kao politiare. Politika je najrunija pojava na zemlji, a politiari, najru
nija ljudska bia. Imam ogromno potovanje za ljudska bia, ali ne mogu imati nikakvo
potovanje za runu politiku koja se odvija.
Nema potrebe da se gaji bilo kakva nada. Prvo, oni nee zakazati nikakvu komisiju,
plaei se da to moe da se okrene protiv njih. A ni to im nee biti lako; ako zakau ko
misiju mi emo prvo da damo teak test za komisiju takoe, da utvrdimo da li su oni zaista sposobni da ispitaju komunu. Sta oni znaju o tome? Sta oni znaju o terapijama koje
se ovde vre? Prvo e oni biti ispitani. Grupa od pedeset terapeuta e ih ispitati na sve
mogue naine. Ukoliko nismo zadovoljni da su oni dostojni da ispitaju, neemo ih pustiti
unutar kapije.
Prvo, oni nee zakazati komisiju. On se boji - koga da pozove? Gde e oni nai ljude
koji se razumeju u primainu terapiju, bioenergetiku, susretanje, psihodramu, psihosin
l zu i psihoanalizu? I on se boji da ako pozove nekoga ko se razume u te stvari, da e nas
v

podrati. On moe da pozove penzionisanog senilnog sudiju - ali on nee nita znati o
tome, i to bi bilo zaista veselo.
Ne mislim da e on to da uradi, ali ako zakae komisiju, uivajte u tome. Dozvolite
im da dou, i zaista se zabavite sa celom stvari. Bar im dozvolite da ponesu nazad malo
radosti, malo smeha, odavde. ta e oni izvestiti nije vano, jer gotovo uvek se desi ovako:
pre nego to dou ovde, izvetaj e biti spreman. To je ono to se deava. Izvetaj e pri
premiti neko drugi. Ali nas ne interesuju njihovi izvetaj i.
Ja sam samo rekao da se zakae komisija tako da bi vladi bar pokazali ta je demo
kratija. Krajnje je nedemokratski spreiti ljude iz medija da stignu u Ponu. To to oni
govore ljudima je tako nedemokratski - sad ak imamo pisma kod nas. Jednom sanjasinu,
indijski ambasador u Americi je napisao: "Ako elite da idete u Ponu, onda zaboravite na
to. Neemo vam dati nikakvu ulaznu vizu. Ali ako hoete da idete u bilo koji drugi aram,
piite, i spremni smo da vam to dozvolimo."
Samo vidite glupost oveka - napisati to!
Sada u Bombaju, na pasou sanjasina oni piu: "Ova viza ne vai za Ponu." Izgleda
da Pona nije vie deo Indije. Turista ima pravo da proputuje celom I ndijom, izuzev PO
nom! Ali zato spreavati ljude da dou u Ponu? Dovoljno bi bilo samo Koredan park!
Na svaki mogui nain, oni ine sve to mogu da nam dodijavaju i smetaju. Pokuali
su jednu stvar u kojoj su jako pametni - da nau neku greku u naim finansijama. Nisu
to bili u stanju. Tuno, ministar finansija je jue izjavio u parlamentu: "Njihove finansije
su potpuno u redu i nismo mogli da naemo nikakvu greku." Tako oni sad ne znaju ta
da rade.
U stvari nema nieg to bi oni nali ovde to se radi protiv zakona. Ali samo njihove
predrasude, njihovi stari pokvareni umovi, njihovi tradicionalni umovi... Oni ne mogu da
veruju da je pojava kao moja uopte mogua u Indiji. Ali to se deava, i poee da raste.
To raste. I to vie budu smetali, vie e rasti. To je jedna unutranja logika stvari: to vie
prepreka ima, i vie izazova, to e vie da raste.
.
Da Isus nije bio razapet na krst, ne bi bilo Hrianstva. Ako jednog dana politiari
odlue da me razapnu na krst, biu najsretniji ovek na svetu.
Dosta za danas.

D
R
U
G
I
G
U
R
U
I
I
I
T
D
A
N
A
N
D
E

241

15

p
L
A
M
E
N

' B

P
L
A
M
E
N

E
Z
D
I
M
A

Prvo pitanje:
Voljeni Oo, sigurno si nam, ve mnogo puta, rekao alija to jo ne shvatam: ta je seme
elje? Da li ona postoji samo u umu? l u kakvojje vezi telesna elja za seksom sa umom ?

B
E
Z

Anurag, energija zvana elja vekovima nije bila odobravana. Skoro svi takozvani D
sveci su bili protiv nje, jer elja je ivot a oni su svi poricali ivot. elja je sam izvor svega
I
to vidi, i oni su bili protiv svega to je vidljivo. Oni su eleli da rtvuju vidljivo pred sto
M
pala nevidljivog; eleli su da odseku korene elje, tako da vie ne bi bilo nikakve moguA
nosti za ZIVOt.
Strahovito velika potreba da se poini potpuno samoubistvo je dominirala ovean- T
stvom tokom vekova.
Ja imam sasvim drugaiji koncept elje. Prvo, sama elja je Bog. elja bez ikakvog
objekta, bez orijentacije na cilj, nemotivisana elja, ista elja, jeste Bog. Energija zvana
elja j e ista energija kao Bog.
Zelja ne treba da bude unitena, treba da bude proiena. elja ne treba da se odbaci, treba da se transformie. Samo vae bie je elja; biti protiv nje je biti protiv sebe i
protiv svega. Biti protiv znai biti protiv cvea i ptica, Sunca i Meseca. Biti protiv to je
.
protiv cele kreativnosti. elja je kreativnost.
Istonjake svete knjige su potpuno u pravu kada kau da je Bog stvorio svet jer se
LI njemu javila velika elja - elja da kreira, elja da manifestuje, elja da stvori mnotvo
iz jednog, elja da se rairi. Ali to su samo metafore; Bog nije odvojen od elje. elja znai
udnju, veliku udnju za irenjem, da se postane ogroman, da se postane golem - ogro
man kao nebo.
Samo posmatrajte ljude, posmatrajte elje, i razumeete ta mislim. Cak i u vaim
obinim eljama prisutna je osnovna stvar. U stvari, ono to ovek koji eli da ima sve 243
v .

vie i vie novca stvarno eli nije novac ve irenje, jer novac moe da pomogne da se
irite. Moete da imate veu kuu, moete da imate veu batu, moete imati ovo i ono
- vaa teritorija e biti vea, vaa sloboda e biti vea. Sa vie novca imaete vie alter
nativa na izboru.
Covek koji ide za novcem moda ne zna zato ide za novcem. On moda misli za sebe
i veruje da voli novac, ali to je samo na povrini njegove svesnosti. Uite dublje u njegovu
podsvest, pomozite mu da meditira, i biete iznenaeni kad otkrijete da elja za novcem
nije zaista elja za novcem; to je elja za irenjem.
I isti je sluaj sa svim drugim eljama. Ljudi ele vie moi, vie slave, dui ivot,
bolje zdravlje, ali ta oni ele u tim razliitim stvarima? Isto, potpuno isto: ele da budu
vie. Ne ele da ostanu zatvoreni, oni ne ele da ostanu ogranieni. Boli oseanje da ste
odredivi, jer ako ste odredivi onda ste samo jedan objekat, stvar, roba. Boli kada imate
ogranienja, jer imati ogranienja znai biti zatvoren.
Ali svi ti objekti elje, pre ili kasnije, razoaraju. Novac postane dostupan jednog
dana, a irenje se jo nije dogodilo; moete imati malo veu slobodu izbora, ali to ne za
dovoljava. Bila je elja za beskonanim, a novac ne moe da kupi beskonano. Da, imate
vie moi, poznatiji ste, ali to u stvari nije vano na duge staze. Milioni ljudi su iveli na
ovoj zemlji i bili veoma slavni, a sada niko ne zna ak ni njihova imena. Sve je nestalo u
praini - prah prahu, ak ni tragovi nisu ostali. Gde je Aleksandar Veliki? ta je on? Da li
bi voleli da budete mrtav Aleksandar Veliki ili neki ivi prosjak? Upitajte sebe, i vae bie
e rei da je bolje biti iv i biti prosjak, nego mrtav i biti neki Aleksandar.
Ako posmatrate paljivo, novac, mo, presti - nita ne zadovoljava. Suprotno, oni
ine jo nezadovoljnijim. Zato? - jer kada ste siromani postoji nada da ete jednog dana
dobiti novac i sve e biti sreeno i ureeno zauvek, i onda ete se opustiti i uivati. Sada
to se desilo, i nema znakova oputanja. U stvari, napetiji ste nego ranije, vie ste noeni
strahom nego pre.
Novac je doneo neto blagodati, ali u istoj meri doneo je mnogo nevolja. Moete imati
veu kuu, ali sada ete imati manje mira. Moete imati vei raun u banci, ali takoe ete
imati vee ludilo, strahove, neuroze, psihoze. Novac je doneo nekoliko stvari koje su do
bre; buenjem toga mnoge druge stvari su stigle koje uopte nisu dobre. I ako pogledate
celu stvar, ceo trud je bio ist gubitak. I sada ak ne moete da imate ni nadu koju moe
da ima siromaan ovek.
Bogat ovek ostaje bez nade. On zna da e novac nastaviti da se uveava a nita se nee
dogoditi - do smrt, samo smrt. Probao je sve stvari, sada osea da je bez ukusa. Jedna vrsta
smrti se ve dogodila, jer on ne moe da zamisli kako da udovolji elji za irenjem.

Ali elja u sebi nije loa. elja za novcem, elja za moi, elja za prestiom, to su po P
greni objekti elje - neka to bude sasvim jasno. I majui pogrene objekte elje, sama L
elja ne postaje pogrena. Moete imati ma i moete ubiti nekoga - to ne ini ma neim
A
pogrenim. Takoe moete spasti nekoga istim maem. Otrov moe da ubije i moe da
bude lek, takoe. U pravim rukama otrov je nektar; u pogrenim rukama, nektar je otrov. M
To je sutinska mudrost svih buda svih vremena. Ono to govore svetenici to je E
jedna stvar; ono to su bude donele na svet je sasvim druga, to je dijametralno suprotno. N
Zelja treba da bude proiena i transformisana, jer to je vaa energija - nemate nikakvu drugu energiju. Kako transformisati elju? Jedan nain, obian nain, prosean
nain, je promeniti objekat. Ne udite za novcem, krenite za Bogom. Frustrirani ste zbog B
novca - postanite religiozni, idite u crkvu, hram, damiju. Dopustite da vaa elja ima E
novi objekat zvani Bog, koji je iluzoran kao i objekat zvan novac, ak i vie iluzoran, jer Z
ta vi znate o Bogu? Novac je bar neto vidljivo, objektivno; spoznali ste ga, videli ste ga.
ta znate o Bogu? Samo ste uli re. Bog ostaje re dok se ne iskusi. Bog ostaje jedna pra
D
zna re, ako ne sipate neto sadraja u to svojim vlastitim ivotnim iskustvom.
Ljudi, kada su frustrirani svetovnim eljama, poinju sa menjanjem objekta: poinju
I
drugi svet da ine objektom elje - nebo, raj, i sve nebeske radosti. Ali to je isti trik, um
M
vas op et vara. To nije nain inteligentne osobe, to je nain glupe.
Sta je inteligencija? Inteligencija znai uvid da ni jedan objekat ne moe da ispuni A
vau eljU. Ni jedan objekat, kaem, i kaem to kategoriki, ni jedan objekat ne moe ni
kada da ispuni vau elju. Vaa elja je boanska. Vaa elja je velika kao nebo - ak joj ni
nebo nije granica. Ni jedan objekat ne moe da je ispuni. Sta onda da se radi? Inteligentna
osoba prestane da eli objekte. Ona oisti svoju elju od svih elja, svetskih i onostranih.
Ona poinje da ivi svoju elju u istoti, iz trena u tren. Ona je puna elje, puna prelivajue
energije. Njen obian ivot postaje tako intenzivan, tako strastan, da ta god dotakne bie
transformisano. Neplemenit metal e postati zlato, i mrtvo drvo e ponovo procvetati.
Reeno je za Budu da gde god je iao, uvelo drvee bi poelo da lista; van sezone,
drvee bi procvetalo. To su prelepi poetski opisi odreene metafizike istine. Buda je
ista elja, samo elja. Ne elja za neim; on je odbacio sve objekte.
Dozvolite da vas podsetim, prvo je odbacio svet. Bio je princ, bio je roen da postane
kralj. Videi ispraznost novca, videi ispraznost svih vrsta odnosa, videi ispraznost svega
to svet moe da prui - imao je samo dvadeset devet godina - pobegao je. Uinio je
ispravno, jer posle tridesete postaje tee, sve tee i tee.
Hipici su u pravu. Kau: "Ne veruj oveku koji je stariji od trideset godina." Buda je
pobegao u pravo vreme - imao je tano dvadeset devet - jer to vie postajete iskusni u 24

svetovnim stvarima, postajete sve vea kukavica. Religija je za odvane, religija je za hra
bre, religija je za mlade, one koji su jo uvek sposobni da preuzmu rizik, one koji su jo
uvek u stanju da se kockaju.
Buda je pobegao. Videi ispraznost, pobegao je u potrazi za Bogom, u potrazi za isti
nom. On je zamenio svoju elju za svetom, eljom za Bogom, istinom, nirvanom. est
godina je naporno radio. U to vreme je imao trideset pet godina, bio je potpuno iscrpljen.
Bio je uinio sve to je bilo mogue, ljudski mogue, da se uini. Gladovao je mesecima,
meditirao, praktikovao jogu. A u to vreme je bilo razliitih kola. Iao je od jednog uite
lja do drugog, praktikovao je sve mogue metode. I jednog dana mu je sinulo.
Prelazio je reku Niranana. To je mala reka - kada sam iao da vidim reku nisam
mogao da poverujem u priu. Pria kae da nije mogao da pree reku Niranana, nije
mogao da je prepliva, jer je bio veoma slab. Reka je tako uska, reka je tako mala, ali on
mora da je bio veoma slab zbog viegodinjeg gladovanja. Pria se da je gladovao tako
dugo, da ste mogli prebrojati njegove kosti, njegova rebra. On je jednostavno postao ko
stur, bio je skelet; njegov stomak je potpuno nestao, njegov stomak i lea su postali jedno.
Mora da je bio vrlo slab; nije mogao da pree reku, i zakaio se za koren drveta, nemajui
snage da izae iz reke.
U tom trenutku desio se veliki uvid. Uvidi se deavaju samo u takvim trenucima.
Kada je frustracija potpuna, kada je razoaranje potpuno, kada je gubljenje iluzija kraj
nje, kada vie nije ostalo nita u ta bi se nadalo... u tom trenutku on je video besmisle
nost svega toga. Svetski objekti su bili beznaajni, imao ih je sve i oni nisu zadovoljili. I
te elje za drugim svetom su bile jednako budalaste kao i svetovne elje. U tom trenutku,
u tom uvidu, ostao je bez objekata.
Dozvolite da vam kaem, izvetaj u svetim knjigama je veoma pogrean. Oni kau
da je u tom trenutku on ostao bez elja. Ali pokuajte da shvatite ta pokuavam da vam
prenesem. On je ostao bez objekata, ne bez elja. Ne moete da ostanete bez elja. elja
je sam va ivot, va dah, va otkucaj srca; elja je vae bie. Ali sigurno se dogodila tran
sformacija; postala je bespredmetna. Te svetovne, onostrane, sve elje u potpunosti su
nestale kao objekti, ne elja kao energija. Vie nije bilo objekata; ista energija se oseala,
elja ni za im, ista elja koja nikuda ne ide, ista elja sada, ovde.
Iste te noi postigao je prosvetljenje. Nemajui ta da eli, odmarao se pod drvetom
i zaspao. Po prvi put je zaista spavao. Kada nema nieg da se eli, nema nieg ni da se o
lom sanja, jer snovi su odrazi vaih elja. Snovi su odrazi vaih frustracija, snovi su odrazi
vaih potiskivanja, snovi odraavaju va dnevni ivot. Te noi nije bilo snova, bio je to
dubok san bez snova.

Patanali kae dubok san bez snova je najblii samadiju - samo jo jedan korak, i sti P
gli ste kui. I taj jedan korak se dogodio rano ujutro. Odmoran, Buda je otvorio oi. Po prvi L
put u ivotu nije imao gde da ide, niti ta da radi. Po prvi put u ivotu mora da je bio u ne A
doumici. ta sad? Nije bilo nieg da se prione uz to, nieg da se uhvati za to. Mora da je bila
potpuna praznina. Vreme mora da se zaustavilo. Nije vie bilo programa. Svakog dana je M
obiavao da ustane sa tako mnogo ideja da ih razvije, tako mnogo metoda da ih praktikuje, E
tako mnogo religioznih rituala da obavi, i sve to. Danas nije nita ostalo! Krajnja praznina. N
Ali da li mislite da je on umro? Ne, on se rodio. Nije bilo objekata. Sada je elja bila
ista - samo kucanje, pulsiranje, samo elja ni za im posebno. Odmarajui se pod drve
tom otvorenih oiju, mora da je video nebo na istoku kako postaje crveno, i onda izlazak B
sunca. I sa izlazeim suncem i nebom koje se pretvara u crveno, i sa nestajanjem posled E
nje none zvezde, postao je prosvetljen.
Z
ta znai re prosvetljenje? To jednostavno znai elja je osloboena svih objekata.
On je postao ista ljubav, samilost, ist ivot. I taj ist ivot je ogromna lepota i ekstaza; sa
tim istim ivotom postigli ste beskonano. elja ostaje mala jer je ograniavate na male D
objekte, elja ostaje mala jer elite male stvari. Videi to, ljudi poinju da ele velike stvari
I
- ali velike stvari su takoe male stvari; koliko god da su velike one imaju svoje granice.
M
Samo mislite na svog Boga. Koliko je on velik? Egipani su obino govorili da je visok
sedam stopa - nije mnogo. Ovde ima mnogo sanjasina Holanana. Kada god vidim Ho A
landskog sanjasina, setim se Egipana i egipatskih bogova. Indijci kau da on ima tri lica. ...
Samo tri? Kada govorite sa svojom enom imate jedno lice, kada govorite sa devojkom
imate drugo lice, kada govorite svom slugi jo drugaije, kad govorite sa svojim efom
jo drugaije. Samo posmatrajte ceo dan, koliko lica imate! I Bog izgleda da je vrlo siro
maan - samo tri lica? Kako on uspeva sa samo tri lica?
Svi koncepti o Bogu obavezno su ogranieni. Koncepti kao takvi su obavezni da imaju
ogranienja. ak i ako kaete da je on beskonaan, ta vi to mislite? ta mislite pod be
skonanim? Pokuajte da shvatite znaenje rei beskonaan i biete u tekoi. ak e i
vaa re beskonano biti konana. Moete rei da je neogranien, ali samo pomislite, ta
mislite? Moraju postojati ogranienja - moda su jako udaljena, daleko daleko, moda ih
nikada neete dostii, ali ta podrazurnevate pod "neogranien"? Vi jednostavno mislite
neizrneran, nita vie.
ta vi mislite kad kaete da je okean neizrneran? Da li mislite da nema dno? Dno je
tu, mada ga nismo izmerili. Nai naini merenja su mali, na metar je mali.
Svaka re koju moemo da upotrebimo obavezno ostaje ograniena. Stoga, oni koji
su spoznali Boga, kau da se nita ne moe rei o njemu. Buda nije rekao ni toliko, da se 247

nita ne moe rei o njemu, jer on je rekao da ako kaete da se nita ne moe rei o njemu,
ve ste rekli neto. Ve ste ga definisali! "Nita se ne moe rei o njemu" je tvrenje, a sva
tvrenja definiu.
Moete da se kreete od malih objekata ka veim i veim objektima, ali jo uvek vaa
elja, va ivot, nee biti ispunjeni. Ne moe se osetiti ispunjenim osim ako nije zaista
beskajno, ne u koncepcijama ve u iskustvu, i dok ne okusite beskrajnost postojanja.
Zelja je lepa, nema nita pogreno u njoj - samo je oslobodite od objekata. Sa slobo
dom od objekata, elja je boanska.
Anurag, kae: "Sigurno si nam ve mnogo puta rekao, ali ja to jo ne shvatam ..."
Samo mojim kazivanjem nee to shvatiti. Morae da ue u iskustvo. To nije filo
zofski sistem miljenja to vam prenosim. Samo vam pokazujem na stazu: stazom treba
da se ide. Nee to shvatiti ako me samo bude sluao. Da, shvatie ako utke sedne
kraj mene. Moi e to da shvati u intervalima, kada sam ja ovde i ti si ovde, i ni jedna
re se ne mea, ne deluje.
Rei ne prenose. Suprotno, za vie stvari one postaju prepreka. Za nie stvari one su
mostovi; to se kree u vie, sve manje i manje su one mostovi, sve vie i vie su zidovi.
Kae: "Sigurno si nam ve mnogo puta rekao, ali ja to jo ne shvatam..."
Nastaviu to da govorim, Anurag, ponovo i ponovo, ali seti se, nee to shvatiti ako
me samo bude sluao. Morae da bude neto kao ja. Morae da me upije, morae
da me provari. To nije neto verbalno to se ovde dogaa, to je neto egzistencijalno. To
je ljubavna veza.
Ja nisam uitelj, ne uim vas niemu. Ja sam jednostavno vama neto vano. Neto mi
se desilo, pozivam vas da sudelujete u tome. Budite moj gost, dozvolite da budem va do
main. I ako moete da budete gost samo za jedan trenutak, to to nije bilo shvaeno tako
dugo, bie odmah shvaeno. I ne samo da e biti shvaeno, biete iznenaeni kako ste ili
bez toga. To je tako jednostavno, da bi se to razumelo moralo je da bude jednostavno.
Ali to je pitanje jedne komunikacije energija. I polako, polako; uveu komunu u
energetsku komunikaciju. Rei vas mogu dovesti samo dotle, onda to mora da postane
susretanje energija. Treba da vas naelektriem. To treba da dozvolite mojoj istoj elji,
mojoj istoj energiji. Ona je bezobjektna; Ja ne elim stvar, ja sam prosto elja. Ako do
zvolite sebi da doete u kontakt sa ovom energijom, nastae transformacija, prekretna
taka, preobraenje.
Kae: "Sta je seme elje?"
Ne postoji seme elje. elja je seme svega. elja je krajnje seme. Bog je eleo da bude
ovek, Bog je eleo da se rairi, Bog je eleo da stvori.
v

P
Zelja je seme svega!
Ako me pita, rei u Bog je elja - zato je on moga o da eli. Samo elja moe da eli. L
Pita: "Da li ona postoji samo u umu?"
A
Ne. Um ima samo usku viziju. Um je kao da se krijete iza vrata i gledate kroz kljua
M
onicu. Da, ponekad moete videti pticu u letu, ali samo za trenutak, i onda je otila. Vidite
neko prolazi - lepa ena, lep ovek, ili pas - samo za trenuta, i to je prolo. Trenutak ra E
nije, nije bilo tu; trenutak posle, vie nije tu. Tako um stvara vreme. To je kljuaonica.
N
Vidite pticu u letu, i vidite je samo na sekund. Pre toga, nije je bilo - da li mislite da
ne postoji? Postojala je, ali za vas je bila u budunosti, jer nije bila ispred kljuaonice. I
posle trenutka opet vie nije - da li mislite da ne postoji vie? Jo uvek postoji, ali za vas B
je to prolost.
E
Um je ogranien, stoga on stvara podele - prolost, sadanjost i budunost. Sada Z
njost je ono to se za trenutak pojavi na ekranu uma, a prolost je ono to vie nije na
ekranu, a budunost je ono to jo nije. Ali dozvolite da vam kaem: sve postoji, i uvek je
postojalo. Nikad nita ne izlazi iz postojanja, i nikad nita ne ulazi u postojanje. Sve i da D
lje traje, ostaje.
I
Vreme je pogrena ideja koju je stvorio um.
M
Venost je istina, bezvremenost je istina.
A
biti
pogore
e
Sta
kom.
nebes
u
carstv
o
vie
neto
nam
Neko je pitao Isusa: "Reci
sebno ? Neto jedinstveno. Da, uli smo da e tamo biti zadovoljstava, ali uici koje mi .....
znam o - mod a e biti na hiljad e i hiljad e puta vei, ali mi znam o ta je zadovoljstvo. Culi
smo da e biti nebeske muzike - u redu, znamo neto o muzici. Ali ta e biti neobino?"
I biete iznenaeni ta je Isus rekao. To nije zabeleeno u hrianskim svetim knji
gama, ali ima nekoliko kazivanja razbacanih tu i tamo u drugim svetim knjigama. Ovo su
zabeleili sufii. Isus je rekao: "Tamo vie nee biti vremena." Strahovito znaajan odgovor.
Tamo vie nee biti vremena - to e biti neobino. Spoznali ste sve, ali niste spoznali bez
vremenost. "Tamo vie nee biti vremena" znai tamo vie nee biti uma. Um i vreme su
SInomml.
U krajnj em ocenjivanju, vreme je um, um je vreme. Oboje su aspekti istog novia,
oboje nestaj u zajedn o. Odbac ite jedno , i drugo je takoe otilo.
Pita me: "Sta je seme elje?"
Anurag ne postoji seme elje. elja je krajnje seme svih drugih semena.
I pita: "Da li ona postoji samo u umu?"
Ne. Um je samo prosjaj elje, samo svetlucavi prosjaj elje. Um nita ne zna o elji;
um samo zna o eljenju ovoga ili onoga. eleti novac, eleti mo, eleti presti - um zna 249
v

za eljenje objekata. Kada objekti vie nisu tu, elja vie nije deo uma. Onda je elja pre
vazila um; onda je elja prosto jedna preobilna energija.
Vilijem 81ejk kae da je elja energija, a energija je radost. uo sam glasine da je
Sargama, jedan od naih sanjasina, direktan potomak Vilijama 81ejka. Imamo divne ljude
ovde. Vilijam Blejk je jedna od najdivnijih osoba koje su ikada hodale zemljom, jedan od
najprodornijih mistika. Sargama mora da ima u sebi neto od kvaliteta Vilijama Blejka.
Ali to mogu biti samo glasine, jer sam, takoe, uo drugu glasinu da Vilijam 81ejk uopte
nema potomka. Ali to moe biti primenIjivo samo na legalne potomke; ovek moe imati
ilegalne potomke.
Vilijam Blejkov uvid je taan. elja je energija, energija je radost. Kontemplirajte o tome.
Samo ista elja, samo preobilna energija, ni za kakav poseban objekat, bez odredita.
Toga treba da se setite kada doete kod mene na energetski daran, na "punjenje".
Samo postanite ista elja, samo jedna preobilna elja, ni za im posebno. Ne ekajte ni
kakvo iskustvo. Iskustvo e doi, ali ne ekajte ih. Ako ekate, promaiete, jer kada e
kate na neko iskustvo vie niste sada i ovde. Ve ste promaili sutinu; um se umeao.
Objekat je omeo istotu elje.
Kada ste na jednom energetskom daranu kod mene, kada sudelujete u nekoj od
mojih energija, samo budite ista elja - nigde ne idete, nigde se ne kreete, samo ushi
eni bez ikakvog razloga, samo ludo ekstatini bez ikakvog razloga. I u tih nekoliko tre
nutaka imaete kontakt samnom, jer tih nekoliko trenutaka su moja stvarnost.
Ali ako sedite tamo, ekajui da unutar sebe imate neko veliko iskustvo svetla, onda
ete moda iskusiti neko svetlo, ali ste promaili. Odbacili ste dijamante i sakupili ljunak
na obali. Moda ete ekati da vam se digne kundalini, moda ete imati izvesne oseaje
kako se diu uz kimu, ali ta je to? To je besmisleno. To vam moe dati zamah, duhovan
zamah, ali onda proe.
Uz mene, samo budite ista elja - njiite se samnom, kreite se samnom, pleite
samnom, dozvolite mi da prodrem do vaeg najdubljeg jezgra, do najdubljeg jezgra vae
elje, do samog semena. I onda je neto neizmerno, neto neverovatno, neto to ne mo
ete da zamislite, mogue - jedan ulazak onostranog u vas, susret neba i zemlje.
Kae: "Da li ona postoji samo u umu?"
Ne, um je prepreka. On dozvoljava elji samo mala isticanja - a elja je okean. Um
treba odbaciti, ne elju; um treba odbaciti tako da bi mogli imati potpunu elju.
I pita: "I u kakvoj je vezi telesna elja za seksom sa umom?
Um nije odvojen od vaeg tela, to je unutranji deo tela. Vi ste odvojeni od tela i uma,
od oba. Vi ste jedan entitet, transcedentalan, vi ste svedok umu i telu. Ali va um i vae

telo su zajedno jedna i ista energija. Telo je vidljiv um, um je nevidljivo telo. Telo je spo P
ljanji um, a um je unutranje telo.
L
Stoga seks nije samo fiziki. On je daleko vie modan, daleko vie je psiholoki nego
A
fiziki. U stvari seks je pokrenut ne vaom fiziologijom ve vaom psihologijom. Fiziolo
M
gija sarauje sa njom, ali u dubini seks dolazi iz unutarnjeg u spoljno telo.
Moete biti svesni, ne morate biti svesni, jer uopte niste svesni ta vam se dogaa. E
Ali pazite, prva stvar u vezi sa seksom deava se u glavi, u umu. I onda odmah je zahva N
eno i telo, jer telo i um nisu odvojeni.
Moe da postoji i psiholoki seks takoe. To se dogaa kada odete prostitutki; to je
psiholoki, to je samo olakanje za telo. Telo je pretovareno energijom i ne zna ta da ini B
sa njom. Morate da je izbacite nekako, da se rastereti te, tako da moete da se osetite malo E
relaksirani, jer imate previe energije, a tako ste nekreativni da ne znate ta da radite sa Z
nJom.
Ne moete da pevate pesmu potpuno. Kad bi mogli, bili bi iznenaeni; energija ne
staje u pesmi i postaje pesma. Nema potrebe da se ide prostitutki. Ali vi ne moete da D
pleete, ne moete da svirate na gitari, tako ste nekreativni.
I
Prostitutke e postojati u svetu dok ovek ne postane kreativniji. I sada na Zapadu
M
gde Pokret za osloboenje ena trai jednakost u svemu, ak su se pojavile i muke pro
stitutke. Oni su obavezni na to, jer zato bi bile samo enske prostitutke? Zato ne muke A
prostitutke takoe? Jednakost je jednakost.
T
ovek nije kreativan. Jeste li zapazili? Svaki put kada ste kreativni, seks nestaje. Ako
slikate i potpuno ste apsorbovani u to, nemate nikakvu seksualnu elju. Seks jednostavno
ne prolazi prag vaeg uma; jednostavno nije tu.
Samo u dubokoj kreativnosti ljudi imaju celibat, i ni na jedan drugi nain. Vai sveci,
takozvani sveci, nisu u celibatu - jer su tako nekreativni, ne mogu da budu. To nije mo
gue; to je ba protiv same nauke o energiji. Oni nita ne rade, sede u hramovima i ara
mima ponavljajui Ram-Ram, Ram-Ram, ili samo glupo igranje sa njihovim mala ma kako da dre celibat? Kako moe bramaarija da im se desi? Ona se deava samo kada
kreativnost crpi svu vau energiju, i nije ostalo energije kao tenzije u vama.
Pesnici mogu vie da budu u celibatu, slikari mogu vie da budu u celibatu, plesai
mogu vie da budu u celibatu, muziari mogu vie da budu u celibatu. Ne kaem da su
svi oni u celibatu, kaem da kad god je pesnik pesnik, moe biti u celibatu - jer pesnik
nije dvadeset etiri sata na dan pesnik. Retkost je nai pesnika koji je dvadeset etiri sata
na dan pesnik. Onda on postaje prorok, onda on postaje rW, onda on vie nije neki obi
251
an pesnik.

Od ljudi, kao oni koji su bili dvadeset etiri sata pesnici, nastale su tako velike poeme
kao Upaniade, Kuran i Gita. To nije obina poezija. Obini pesnici su samo povremeno
pesnici, inae su obini ljudi - moda i gore. Obini slikari su samo ponekad slikari.
Reeno je o velikom indijskom pesniku Rabindranatu, da kad god je bio raspoloen
da stvara, zatvorio bi svoja vrata i nestao bi u svojoj sobi danima - tri ili etiri dana. Bez
hrane, bez kupanja, ne bi ak ni izlazio napolje. Tek kad je njegova energija prela u kre
ativnost i on bio rastereen, otvorio bi vrata i izaao napolje. I ljudi koji su ga videli kako
izlazi iz sobe posle etiri dana gladovanja i gubljenja u kreativnosti, svi su primetili da
mu lice vie nije bilo isto. Izgledao je kao da je bio u nekom drugom svetu. Izgledao je
tako neno kao ruin cvet; izgledao je tako lepo, tako enstveno, tako draesno, kao buda.
Ali samo po nekoliko sati bi ga taj miris okruivao, a onda bi nestao. I ak vie meseci
zaredom, raspoloenje se ne bi moglo vratiti.
Pesnici su samo povremeno pesnici. I kada itate celu poemu, cela poema nije po
ema. Samo nekoliko redova ovde i tamo su stvarno poezija; ostale redove je pesnik samo
izveo, oni se nisu spustili na njega.
Veliki pesnik, Kolerid, je umro. Ostavio je etrdeset hiljada nedovrenih pesama.
Mnogo puta su ga u ivotu pitali: ..Zato ne dovri te stvari? One su strahovito lepe, i
samo jedan red nedostaje. Samo dovri jedan red i pesma bi bila kompletna."
Ali Kolerid je uvek odbijao. Rekao je: .. Neu to dovriti osim ako ne dolazi sa one
strane. I neu to da uradim. Ti redovi su doli sa one strane, ja sam ih samo zapisao. A ja
nisam pIsac, Ja nisam autor, Ja sam samo zapIsnIcar; Ja sam samo jednostavno zapisao
neto to je bilo diktirano sa one strane. I taj jedan red nedostaje. Ja ne mogu da ga do
dam, jer mnogo puta sam pokuao da ga dodam, i nikad nisam uspeo. Izgleda tako runo,
tako drugaije, tako svetovno, tako proseno. Nema onu svetlost."
Kada je Rabindranat po prvi put preveo svoju veliku knjigu Gitanali na engleski,
bio je malo zabrinut da li je prevod uspeo ili ne. Engleski, kao prvo, nije njegov maternji
jezik. I drugo, prevesti prozu je jedna stvar, to je lako; prevesti poeziju je veoma teko, a
jo tee prevesti poeziju sa jezika kao Bengali, koji je tako poetian. Ceo jezik je poetian,
njegova aroma je poetska.
Brinuo se: .. Da li je prevod preneo duh originala?" Pokazao ga je jednom slavnom
Englezu, c.F. Andrevsu. Andrevs ga je pogledao, i na samo etiri mesta rekao: .. etiri rei
treba da se promene, gramatiki su pogrene." Prirodno, Rabindranat ih je promenio.
Onda kada je itao Gitanali i svoje pesme po prvi put na pesnikom okupljanju u
Londonu, bio je iznenaen, nije mogao da veruje svojim uima. Jedan engleski pesnik,
Jcjts, je ustao i rekao: .. Sve je savreno u redu, ali samo na etiri mesta neto je potpuno

o V

svetovno, neto nije poetsko. Cela poezija tee predivno, ali na etiri mesta reka nailazi
na stene."
Sa drhtanjem u srcu, Rabindranat je upitao: .. Koja su to etiri mesta?" I to su bila
tano ona kod kojih je c.F. Andrevs intervenisao. Rabindranat mu ree: ..To su rei
C.F.Andrevsa, on zna engleski bolje od mene."
Jejts ree: ..To je tano - to je bolji engleski, ali ne bolja poezija. Gramatika je tana,
ali poezija nije gramatika. Jezik je ispravan, ali poezija nije samo jezik. Poezija je neto
to lebdi iznad jezika i gramatike. Molim te vrati svoje rei!"
Rabindranat je dobio Nobelovu nagradu za tu knjigu, Gitanali.
Svi pesnici nisu uvek pesnici, sve pesme nisu pesme. Zato moda neete moi da
razumete ta pokuavam da vam prenesem, ali kad god je pesnik pesnik, on je u celibatu.
Seksualnost jednostavno nestaje, ispari. I kad god je pesma roena u pesniku, on je deo
Boga, on je tvorac. U tom trenutku je nemogue dati bilo koji objekat vaoj elji. Seks daje
neki objekat vaoj elji. Seks nije ist, ne moe da bude, jer uvek je tu objekat.
U trenutku kada seks postane ist, to je samadi.
Um i telo, oboje su seksualni. Telo je izalo iz seksa, a um uvek udi za objektima,
stoga je seksualan. Ali oboje mogu biti proieni kroz kreativnost.
M oja poruka, moj klju, moj zlatni klju za transformaciju vaih energija je kreativ
nost. Budite sve kreativniji i kreativniji, i polako, polako videete transformaciju kako se
deava sama od sebe. Va um e nestati, vae telo e imati potpuno razliit oseaj za to,
i neprestano ete biti svesni da ste odvojeni, da ste ist svedok.
I taj isti svedok je ista elja i nita vie.
Nisam protiv elje. U potpunosti sam za elju, ali nisam za elje sa objektima. Pustite
da objekti nestanu, i onda ete imati elju kao plamen bez ikakvog dima. To donosi veliko
osloboenje.

P
L
A
M
E
N
B
E
Z
D
I
M
A
.....

Drugo pitanje:

Voljeni Oo, shvatam sve to kae, ali zato moj ivotjo uvek ostaje neprom enjen ?

Sudas, razumeti neto intelektualno je jedna stvar, ali razumeti neto intelektualno
nee promeniti tvoj ivot.
Ostae isti. Razumeti neto intelektualno je u stvari obmanuti sebe. Nisi razumeo,
um se samo pretvarao da je razumeo. To je trik, jer ako to stvarno razume promena se
25:
obavezno deava. A um ne eli nikakvu promenu.

Um je vrlo tradicionalan, konvencionalan, konformistian, ortodoksan. Um nije ni

kada revolucionaran; on je protiv svih promena. A promena koju ja preduzimam je pot
puna promena.
Kae: "Razumem sve to kae ..."
Samo veruje da razume. Razume rei, prirodno. Moje rei su jednostavne, ja ne
znam mnogo rei. U stvari ako broji, mora biti da ne koristim vie od etiri stotine rei.
Ali vidi ta ispada! Ja nisam ovek jezika. Mogu da razumem ta govorim onoliko dokle
se to tie rei - ali da li ti to shvata? To je pitanje, to je osnovni problem. Da li shvata
ono to ti se saoptava?
Sudas, mora da ima veoma filozofski svinut um. Meditiraj na ovu anegdotu:
Njegov pacijent, veliki filozof u svojim tridesetim, ustro je odgovarao na poetku
terapije na svaku interpretaciju koju je analitiar inio govorei: "ujem vas, ujem vas."
"Izvinite," rekao je doktor. "Nisam znao da ste malo gluvi."
"Nisam. ujem vas. To znai shvatam," rekao je filozof.
"Pa, ta ste to shvatili?"
Filozof je zastao. "Isuse," konano je odgovorio, "Ne znam."
Razumevanje nije u pitanju, ve shvatanje. Razumevanje je iz glave; shvatanje je ne
to dublje, iz srca. I ako je zaista potpuno onda je ak i dublje, iz bia.
Kada neto razumete onda morate da uradite neto u vezi toga. Kada shvatite ne
morate da uinite nita u vezi toga; samo shvatanje je dovoljno da vas promeni. Ako shva
tite neto, to vas je ve promenilo; nema potrebe da uinite nita povodom shvatanja.
Molim te ne pokuavaj da me razume intelektualno. Ja nisam neki intelektualac, u
stvari ja sam anti intelektualan. Nisam filozof, veoma sam protiv filozofije. Pokuaj da
me shvati.
I kako neko pokuava da shvati? Kako neko pokuava da razume kao prvo? Razu
mevanje znai sluanje glavom, neprestano tumaei, prosuujui, sudei: "Ovo je
ispravno, ovo je pogreno. Da, ovo je tano, itao sam o tome. Ovo mora da je tano, jer
je Isus to rekao na isti nain. Ovo je takoe u Giti i Vedama."
To se nastavlja, to neprestano unutarnje brbljanje koje zove razumevanje. I onda
iz te zbrke pravi hipoteze, i misli to je ono to sam ti govorio. Shvatanje ne moe doi
na ovaj nain; to je nain da se sprei shvatanje.
Sluaj tiho bez unutarnjeg brbljanja, bez unutarnjeg govora, bez prosuivanja. Ne
kaem da veruje u ono to govorim, ne kaem da prihvati ono to govorim. Kaem da
nema potrebe da uri da prihvati ili odbaci. Prvo bar sluaj - zato biti u takvoj urbi?

li
d
ca,
sun
k
aza
zal
lep
i
vid
da
Ka
e?
cuj
ba
od
ili
,
ta

hva
pri
li
ga
Kada vid i ru in cvet da
Je.
an
ret
sus
Je
J
dan
gle
om
sam
tom
u
i
i,
vid
ga
o
vn
sta
no
Jed
e?
cuj
ba
od
ili

ga pri hvata
u
ti
nu
kre
po
sto
ne
se
e
da
i
on
,
en
la
usk
ke,
ut
aj
Slu
a.
lut
da
u
um
Ne dozvoli svom
u
nis
a,
dn
gle
oi
de
bu
da
et
alit
kv
a
im
ina
Ist
e.
src
e
kre
po
t,
lite
kva
taj
a
im
ina
tvom srcu. Ist
joj pot reb ni dokazi.
.
,
.
ra
mo
um
Ah
e.
src
Je
tvo
eti
um
raz
e
to
i,
seb
u
ine
ist
od
a
it
a
im
m
ori
gov
Ako on o to

pro
se
e
on
,
tim
sa
u
ad
skl
u
ot
iv
j
svo
ni
me
pro
da
i
rat
mo
e
da se po vu e. I onda ne
me nit i sam od seb e.

P
L
A
M
E
N
B
E
Z

Tree pitanje:
Voljeni Oo, ta? ta?? TA??

Patren, po dse tio si me na pri u.

. ..
.
e
nlJ
I
ara
lek
ih
og
mn
kod
je
Bio
.
om
ruk
m
no
les
bo
sa
a
din
go
o
og
mn
ovek se mu io
ara
lek
i
vid
d
rio
vo
ago
je
ga
elj
jat
pri
no
na
Ko
m.
ble
pro
a
ziv
iza
ta
rije

otk
mogao da

p
sku
o

Ja
bIO
J
or

o
D
tl.
le
bo
e
j
iku
:
s
no
ijag

da
sti
no
sob
spo
joj
svo

koji je bio uven po

:
. I u nJe
.
e
J
kan
go
Juc
ka
c
seo
Je
cno
na
Ko
.
aze
zak
da
na

?
i mo rao je da eka dugo vre me

im
prv
Jim
svo
sa
na
da
ceg
de
sle
ti
vra
se
da
ao
rek
i
u
sud
po
mu
o
da
lar iji. Do kto r je uao,
jutarnjim uri no m. On da je brz o na pu sti o sob u.
sta
ze
ka
da
ze
mo
o
kak
"I
Je.
slio
mi
o,"
da
gle
po
ni
ak
me
ije
"N
o!
sne
ovek se razbe
nije u red u sa mo jom rukom iz mo g urina?"
da
l
eI1
JoJ
svo
o
da
Je
da
O
.
sud
po
u
o
kri
mo
t,
lju
ek
uv
jo
je
ek

Sle de eg jutra, ov

g
svo
Je
eo
Vid
ta,
vra
na
zIO
Izla
Je
k
do
,
da
On
.
ala
nir
uri
ka
er
va
go
nje
i
je
da
on
,
urinira u nju
esm
o
tam
seo
i
ru
kto
do
n
uri
je
o
Da
e.
o
tak
a
tog
i
lo
ma
je
o
i
uze
psa kako zap iava drvo
ju i se za seb e.
.
.
ar
stv
e
I1lJ
ovo
e,
dm
spo
go
vas
m
oli
"M
:
uo
ikn
dv
po
i
u
sob
u
tio
vra
Ba tada, doktor se

sta
pre
ne
ako
i
e,
crv
a
im
pas
va
a,
dn
tru
je
vam
ka
er
,
ala
var
je
vas
a
en
za sm eh ! Vaa
nete da se trzate, vaa ruka nee nikada ozdraviti! "
v

'

D
I
M
A

. ."
. . TA???
Sada, Patren, PItas me : " ta?. ta ??
Ja nis am ta vrsta doktora, mo ra e da ode kod nekog drugog.

etvrto pitanje:
Voljeni Oo, zato ne mogu da osetim nikakvo uenje prema postojanju?

255

ivananda, ti su suvie obrazovan, ti previe zna. A sve to zna je samo glupost

sve zn nJ e to uvek Jeste. Mudrost je sasvim druga stvar. Znanje je samo trule, ubre;
sakupijas ga tu i tamo, ono nije tvoje vlastito. Ono nema autentinosti, ono nije izraslo u
tvom biu, nisi ga izrodio.
Ali daje ti vrlo zahvalan ego to osea: "ja znam." I to se vie ustali u ideji da: "ja
znam", sve manje i manje e oseati uenje u ivotu. Kako moe uen ovek osetiti u
?enje? anje ni ava uenje: A uenje je izvor mudrosti, uenje je izvor svega to
.
Je lepo, I cuenJe Je Izvor traganJu, pravom traganju. uenje vas vodi u avanturu da spo
znate tajne ivota.
Uena osoba ve zna - ne zna nita, ali misli da ve zna. Ona se potpuno zaustavila.
Nij : nigde stigla, nije spoznala nita. Ona je kompjuter, njen um je prosto programiran.
Mozd? Je ona dokt? r umetnosti, doktor filozofije, doktor knjievnosti, moda je bila u
naJ.eclll ob:azovmm. centrima na svetu i sakupila mnogo informacija, ali te informacije
njenu senzltlvnost da oseti tajnu cvea, ptica, drvea, sunevog svetla i Meseca,
Jerl1lstavaJu
ona zna sve odgovore.
Kako .ona m?e v deti Ikakvu lepotu u Mesecu? Ona ve sve zna o Mesecu. I ako joj
kazete: "LIce mOJe voljene Izgleda kao pun Mesec," ona e se smejati. Rei e: "Ti si jed
nostavno budalast. Kako moe da poredi Mesec sa licem tvoje voljene? Poreenje nije
mogue!"
Ona je matematiki u pravu, nauno u pravu, ali poetski grei. A ivot nije samo na
uka. Ba kao to je Isus rekao: "ovek ne moe da ivi samo od hleba," kaem vam: "ovek
ne moe da ivi san;o od nauke." I nekoliko prozora se ostavlja otvorenim za poetska
Iskustva, tako da nesto sunca, neto vetra i kie moe da doe iz stvarnog iskustva.
Ne moete biti ushieni ivotom ako ste ispunjeni znanjem.
Imao sam obiaj da idem u dugu etnju svako vee dok sam bio na univerzitetu. Je
dan profesor je imao obiaj da me prati. Dva, tri dana sam to tolerisao, a onda sam rekao:
"Ili vi prestanite da dolazite, ili u ja prestati da dolazim."
Rekao je: "Zato?"
Rekoh: "Vi unitavate celu moju etnju."
O n rece: " Kako.
Znao je previe o svemu, i priao bi. "Ovo drvo pripada toj vrsti." Sad, ko mari? Drvo
jc lepo; njie se na vetru, lie je tako mlado, tako svee. Njegove boje, zelena, crvena, i
zlatna, sve Je tako lepo - a on govori o vrstama. On je bio vrlo, vrlo informisan ovek o
svemu. Ptica u letu, mogao je trenutno da je oznai. Bio je veliki poznavalac.
_

7"

Rekao sam: "Molim vas, ili prestanite da dolazite - unitavate moju veernju etnju
- ili u ja morati da prestanem."
ivananda ti mora da si preoptereen. Jesi, poznajem te. Optereen si velikim tek
stovima, planinama tekstova; nikad nita ne moe da te iznenadi.
ovek ulazi u bar, oigledno nervozan i u urbi, prilazi anku, uzima praznu au i
poinje da je jede. Kada je zavrio otiao je do zida, hodao uz zid, preao preko tavanivce,
siao niz drugi zid i nestao kroz vrata. Barmen nije mogao da veruje svojim oima: "Sta
se doavola," rekao je, "ovde deava?"
ovek koji je sedeo na barskoj stolici i video celu stvar, ree slegavi ramenima: "Ne
brini, znam tog momka. Uvek isto sa njim - doe i ode a ne kae ni zdravo."
Postoje milioni ljudi koji ive ovako. uda se deavaju svuda naokolo ali oni ne mogu
nita da vide, slepi su sa svojim znanjem.
Odbaci svoje znanje. Znanje je bezvredno, uenje je vredno. Ponovo odgaji uenje
koje si imao kao dete - a carstvo nebesko pripada samo onima koji su sposobni da po
stanu ponovo kao deca.
Poslednje pitanje:
v

a
St
.
ca
se
me
tri

ve
je
tra
to
i
o,
ka
pa
To
je
.
ne
e
tri
lim
Vo
i.
ilic
Vo ljeni Oo, ja sam u nepr
da radim?

Mora da si neki dasa! Jedna ena je dovoljna. Potrebna ti je pravna zatita. Ali ako si
to izdrao strpljivo tri meseca, saekaj jo malo. Vreme sve dovede u red. A ene su uvek
osetljivije od mukarca - ako ti nita ne moe da uradi, njihova je obaveza da neto uine.
v
ba
lju
i
dil
vo
su
k
Do
u.
sip
na
m
ko
ni
lez
e
na
Don i Me ri su poeli da vode ljubav ed ekspresni voz koji je dolazio.
otkotrlja li su se dole na elezni ku prugu,teprla na pruzi, zaustavio je voz u zadnji as. Sad,
Ma inovoa, videi pred sobom dva enju je sudija traio objanjenje.
zakanjenje voza je ozbiljan prekraj, i naskisuovek i mogu da razumem da ste se ti i tvoja
"Pazi, Done," rekao je "Ja sam svet lonili sa pruge?"
devojka malo zabavljali. Ali zato se niste ske Don. "M eni je nadolazilo, voz je nadolazio
"Pa, bilo je to ovako, Vaa Preasti," re o da se zaustavi, stae!"
i Meri je nadolazilo, i mislio sa m ko bude moga
Dosta za danas.

P
L
A
M
E

N
B

Z
D
I

M
A
T

257

16

I
V

E
R
Z
I
T
E
T

N
I
v
E
R

U
T
R
A

S
v

NJ
E
A
L
H
E
M

J
E

I
T
E
T

Prvo pitanje
Voljeni Oo, da i ne!

U
N
U
T
R
A

NJ
E

Prem Madu, ovek je dilema, on je i da i ne. Kod tebe to nije nenormalno, to je normalno stanje ljudske vrste. Covek je pola zemlja, pola nebo; delom materija, delom svesnost; delom praina, delom boansko. ovek je tenzija. Fridrih Nie kae: .. Kanap zate
gnut izmeu dve beskonanosti."
Prolost je ivotinjska, budunost je boanska. I izmeu ta dva je ovek - pola ivotinja, pola aneo. Iz prolosti dolazi ne, iz budunosti dolazi da. Sumnja dolazi iz tame,
poverenje je nusproizvod svetla. Vae vie ja u vama, uvek je puno poverenja, nie ja je
lukavo i uvek sumnjiavo. A vi ste, kakvi ste sada, i jedno i drugo.
ovek je prirodno izofrenian. izofrenija nije zarazna bolest; to je patologija, to je
stanje normalnih ljudskih bia. Poinje da izgleda kao patologija samo kada doe do A
krajnosti, kada su, da i ne, toliko podeljeni da ne postoji ak ni "i" da ih premosti. Kada L
postanu nepremostivi, onda to postaje patoloki. Inae svako ljudsko bie je uvek u nekoj H
vrsti dualnosti, u stanju ili/ili. Ni jedna druga ivotinja nije u tom stanju. Psi su prosto E
psi, lavovi lavovi, drvee je drvee, stene su stene. Nemaju nikakvu dualnost, nema po- M
I
dele.
J
Covek je dualistian, dvostruk, podeljen. To je njegova beda, ali to je takoe mogunost za njegovo blaenstvo. To je njegova agonija, ali iz te agonije moe nastati ekstaza. E
Ni jedna ivotinja ne moe da bude u ekstazi izuzev oveka. Da li ste videli neku ivotinju ..
u ekstazi - kao buda, Ramakrina? Nema mogunosti da se naie na ivotinju koja je tako
ekstatina. ak i ruin grm, sa tako mnogo lepih cvetova, nije ekstatian u smislu u kome 259
v

Isus. Ruin grm je prosto ruin grm; nema preobilja, nema prelivanja, nema radosti.
je stvar injenica - ne deava se nita neverovatno, nije se spustilo neto onostrano,
nije realizovan Bog, nije dola svetlost i prodrla u najdublju sr vaeg bia i niste ispu
njeni njom i prosvetljeni.
Ptica na krilima je slobodna, ali nita ne zna o slobodi. Samo ovek, mada moe biti
i u zatvoru, zna za slobodu. Stoga beda; okov na jednoj ruci, i vizija slobode u drugoj.
Stvarnost, runa stvarnost, i strahovito prosvetljujua mogunost.
ovek moe biti jadan kako ni je jedna druga ivotinja nikada ne moe biti. Da li ste
videli neku ivotinju da plae iz srca, puna suza, da izvri samoubistvo? Jeste li videli
neku ivotinju da se smeje, smehom iz trbuha koji trese same osnove? Ne, sve te stvari
su mogue samo kod oveka. Stoga ovekova veliina, stoga njegovo dostojanstvo, a stoga
i njegov strah takoe.
Strah je u tom, da li ete to uiniti ili ne, da li e se to ovaj put dogoditi ili ne. Straho
vanje je prirodna posledica dve dijametralno suprotne mogunosti: moe se pasti u pa
kao, i moe se uzdii u nebo.
ovek je ba kao merdevine, i kreete se po tim merdevinama kao jo-jo. Jednog trena
ste na nebu drugog u paklu. Jednog trena iznenada vrhunac sunevog svetla, sledeeg
trenutka najmranija dolina na koju ste naili. Jednog trenutka ljubav, deljenje; sledeeg
trenutka, jad. Jednog trenutka tako raireno srce da moe sadrati ceo svet, sledeeg
trenutka ste toliko zli da ne moete da zamislite da imate sposobnost da budete tako loi.
ovek nastavlja da se kree izmeu dve beskrajnosti neprestano kao klatno.
Prem Madu, tvoje pitanje je vano, jer to je svaije pitanje. Nije upitno, ono je daleko
vie egzistencijalno. To je problem; ni jedan odgovor ne moe da pomogne, neko reenje
mora da se potrai.
Sad, postoje dve mogunosti kao reenje. Jedna je da se padne nazad i bude zado
voljan sa onim to je u vama ivotinjsko. Biti zadovoljan - to je ono to milioni pokuavaju
da urade; piju, jedu, spavaju, i zaboravite na sve velike izazove ivota. Jedite, pijte, enite
se, jer sutra nas vie nee biti. To kau materijalisti.
Materijalist je prihvatio nie ja; on porie vie ja samo u pukoj samoodbrani. On ne
porie zato to zna da ono ne postoji; ne - on o tome nita ne zna. On to porie jer ako
ne porie onda se to ili/ili ponovo otvara. Opet je u problemu, opet neto mora da se
uradi, ponovo je izgubljena bezbrinost. Ponovo putovanje, lutanje, neudobnost, tekoe
i nesigurnost putovanja.
jc
To

Bolje je rei da vie ne postoji, da nema Boga, da nikada nije bilo nikakvog Boga, da
nema due, da nema nieg unutarnjeg, da ovek nema unutranje, da je ovek samo ono
to je spolja, ovek je njegovo ponaanje i nema due u njemu.
Od Pavlova do B. F. Skinera, svet su uili takozvani nauni psiholozi, bihevijoristi, da
je ovek samo ponaanje. Nema nikoga unutra, kao to nikoga nema unutar maine. Ma
ina je samo funkcionalno jedinstvo; nema u njoj organskog jedinstva, nema duu. Moete
je rastaviti, moete je ponovo sastaviti.
Tome se naunici nadaju, da e pre ili kasnije moi da rastave oveka i da ga ponovo
sastave. Bar teoretski to im izgleda mogue. To nije mogue. Ne moete da rastavite i sa
stavite oveka, jer postoji neto u oveku to nije mehaniko. I taj nemehaniki deo je
njegova slava. Ali bolje je to poricati; to ivot ini lakim, ini ivot manje stranim, ini
ivot manje problematinim. Moete da nastavite da ivite uplji svakodnevni ivot ta
kozvanih zadovoljstava - jedete, pijete i enite se.
Oni koji se odlue za to, odbacuju mogunost o kojoj govori Atia. Odbacuju mogu
nost da postanu bogovi. Ustalili su se u neemu veoma niskom, ustalili su se u neemu
veoma jeftinom, propustili su neto zaista sutinsko. Da, moete biti bezbrini uz vae
nie ja, moete umiriti sumnjiavo ja. Ali onda nema rasta. I nee biti ekstaze, jer onda
nikada nee nikakav buda biti roen u vama. Nikada neete saznati nita o Hristovoj sve
sti. Ostaete u tami - naravno bezbrini, ali koji je smisao biti bezbrian?
Daleko vrednije je kreativno nezadovoljstvo, daleko vrednija je nesigurnost nepo
znatog, daleko vrednije je beskuniko lutanje u traganju za pravim domom.
Religija je za one koji nie ne prihvataju kao sve i kraj svega. Ne kaem da negirate
nie, setite se, ima glupih ljudi koji idu u drugu krajnost. Jedna glupa vrsta porie vie,
kae da ne postoji, i ustaljuje se u niem. Druga glupa vrsta porie nie, kae da nema
nieg, da postoji samo vie. Jedan kae Bog je iluzija, svet je istina. Drugi kae svet je ilu
zija, Bog je istina.
U mom pristupu, oboje su glupi, jer oboje rade istu stvar, Oboje ele da budu bez
drugog, oboje poriu krajnje suprotnosti, oboje poriu mogunost unutranje tenzije. I
setite se, unutranja tenzija daje ivost. I to je vea tenzija to ste ivlji.
Ti zna, iskusio si to. Svako je to iskusio, manje ili vie - privlaenje suprotnosti. Coveka privlai ena, i obrnuto - zato? Negativan pol elektriciteta privuen je pozitivnom
polu, i obrnuto - zato? Zato se suprotnosti privlae? Jer u samoj toj privlanosti javlja
se ivot. U toj napetosti, kako moe ostati mrtav? U samoj toj napetosti poinje da pulsIras.
v

U
N
I
V
E
R
Z
I
T
E
T
U
N
U
T
R
A

NJ
E
A
L
H
E
M
I
J

261

Oni koji se ustale, i izaberu jedno nasuprot drugog, postaju istroeni, postaju mrtvi.
Materijalisti postaju povrni, a vai takozvani sp iritualisti postaju foliranti. Vai takozvani
materijalisti ive sa plitkim zadovoljstvima, a vai takozvani spiritualisti ive u mati,
fantazij i. I jed ni i drugi promauju ivot a taj ivot daje tenziju. ovek treba da ivi i sa
jed ni m i sa drugim, na takav nain da ni jed no ne porie i opet oboje da dopunjuju jed no
dr ugo. Da ne mora da bu de protiv ne, mogu da neguju jed no drugo.
To
J
e
ce
o
m
oj
t
ud
ov
de
.
Do
no
sim
va
m
novu podelu, da se zemlja i nebo moraju oboje

.
.
p :! hvatlt.l: Telo I dusa, svet i Bog, moraju biti prihvaeni zajedno. Ne m a nita pogreno u
nIzem, nIze treba da postane osnova za vie. Nie treba da fu nkcionie kao osnova; ako
to poriete neete im ati ni kakvu osnovu.
Zb
o
t
og
a
re
lig
ioz
ne
ze
m
lje

.I sIr. omasnIJ. e. IzgubIle su svoJe. te, nameprljeimi er Indija, postaju sve siromanije, i siromanije,
postaju veoma lane. Kako moete biti istiniti
ako po riete neto to je svuda oko vas i toliko je stvarno? Ako kaete da je svet iluZija,
maJa kako moete biti istiniti? Znate da to ni je tako.
Cak i osoba, koja kae da je svet maja ne pokuava da proe kroz zid, ide kroz vrata.
Ako je i jed no i drugo maja, iluzija, u emu je razlika? Moete li nai neku razliku izmeu
dve iluzije? Da li je jed na malo manje iluzija a druga malo vie? ak i osoba koja kae da
j svet i uzija, ne oi je .d.a jed e. kamenje. Koja je onda razlika izmeu hleba i kamenja?
I Jed no drugo Je IluzIJa, I Jed no I drugo je san.
li

P
ri
u
s
i
et
gu
bi
te
ko
nt
ak
t
sa
stv
ar
no

u.
To
se
do
ga
?
a
na

Ist
ok
u,
po
se
bn
o
.
u
.
In dI J!. In dI ja postaje zbunjena realnou; gubi svoje korene u zemlji. Postaje nezemaljska,
kao ze IJa utvara. To Je noje iskustvo Indije - Indija je utvara, izgubila je telo. I niko drugi
za o n.IJe od ovoran. IJe n:ogla da sakupi hrabrost da prihvati polarne su protnosti. Po
staJe SIromasna, postaje ruzna, postaje bolesna.
di
}
ja
to
bi
ra
da
bi
joj
bi
lo
lak
o
sa
vi
im
.
Al
?
e moe da postoji samo sa niim, to
.
.Je JOS Jed na stvar od velike vanosti da se upamti.i vi
Ni
e
m
o
e
da
po
sto
ji
be
z
vi
e
g
os
ta
e
neispunjeno, ali moe da postoji. Vie pak ne moe da postoji bez nieg.
N
o
et
e
im
at
i
zg
ra
d
hr
, crkvu - bez temelja. Ali moete imati temelje ne

.IzgradIvsI hram. To Je moguce, Jeram

prvo dolazi nie a potom vie. Ni e moe da doe' a
vie ne mora da doe.
Istok je pokuao vie bez nieg, hram bez temelja. Sad, takav hram moe biti samo
vaoj mati, ne moe da postoji u stvarnosti. I to stvara licemerje. Najvee mogue li
cemersto na svetu se de sil o u In di ji. Licemerno je : moramo da ivimo u niem je r je nie
stvarno, I moramo to da poriemo i govo rimo o viem. A poto se nie porie, vie ne
I

Ll

moe da ima nikakvu supstancijalnost; to je stvar od snova. Tako su ljudi jako opsednuti
novcem, ali govore o Bogu, opsednuti politikom i moi a govore o Bogu. To ostaje samo
prIca.
.
Na Zapadu se desilo sasvim suprotno. Nie je prihvaeno, iz nekog razloga - Jer ako
je samo jedno onda moete da se opustite. Moete da odbacite kreativno nezad ovoljstvo
ako postoji samo jedno. Stoga privlanost ka jedno m; to je jedna privlanost samoubi
stvu.
Mislite o svetu na kome postoje samo mukarci bez ena. Ne bi bilo tenzije, sigurno.
Bilo bi veliko bratstvo, svi bi bili homoseksualci - bukvalno homoseksualci! Ali ivot bi
izgubio neto, neto od neizmerne vanosti - ne bi bilo tenzije. To je kao da su na sitru
oputene ice; ne moete da izvodite muziku. Morate da ih zategnete i napnete, tek onda
moete da dobijete muziku iz njih, tek onda se skriveno moe manifestovati. Kako mo
ete da stvarate muziku sa oputenim icama na sitru? Moraju da budu zategnute, odre
ene napetosti. Samo veliki majstori znaju koliko je potrebno zategnuti. l sa ispravno
zategnutim icama mogua je najvea melodija.
Ja vas uim pravoj zategnutosti izmeu nieg i vieg, izmeu tela i due, izmeu ze
mlje i neba; prava tenzija bez antagonizama. Nie ne treba da bude poricano zbog vieg,
niti vie treba poricati zbog nieg. Oni su zajedno, to su dva aspekta iste stvarnosti, prozImaJu se.
Zato ne kaem da odbacite svoju sumnju, ne kaem da odbacite vae ne. Kaem da
dozvolite da vae ne postane tenzija za vae da, neka vae ne postane pozadina za vae
da. Neka vae ne stvori kontekst u kome e da biti mnogo znaajnije. Samo u kontrastu
se javlja znaenje. Piete belom kredom na tabli - zato? Jer e se belo videti samo u kon
trastu; bie glasno i jasno. Neka ne postane tabla, a belo pisanje po njoj.
Vae poverenje ne treba da bude slepo poverenje, vae poverenje treba da bude poverenje koje ima oi. Vae poverenje ne bi trebalo da bude nemocno poverenje, poverenje
iz nemoi da kaete ne. Vae poverenje treba da bude ivo, snano i vitalno. Vae pove
renje e biti sposobno da kae ne. Kaite da i opet zadrite sosobnost da ka.ete ne, oa
ete biti iznenaeni - vae da ima takvu otrinu, takvu bhstavost, takvu ll1tehgencl]u!
Onda ono nije slepo, ima oi da vidi.
Koristite ne kao temelje za da, koristite sumnju kao ubrivo za ruin grm. Koristite
sve to vam je Bog dao. Nita, uopte nita ne srne biti poricano; sve treba da bude ap
sorbovano, jer nita nije nebitno i nevano. ak i kad ponekad izgleda nebitno i nevano,
ak i kad ponekad to izgleda sigurno opasno i otrovno, ne srne biti poricano. Ne srne biti

U
N
l
V
E
R
Z
I
T
E
T
U
N
U
T
R
A

NJ
E
A
L
H
E
M
I
J
E

2 63

izbaeno, jer kasnije; na putu, kako budete postajali mudriji zaaliete ako ste neto od
bacili, je r e vam to biti potrebno u nekim situacijama. Ima trenutaka kada je otrov po
treban kao lek. Ima trenutaka mud rosti kada samo do dir m ud raca pretvara otrov u nek
tal
Zelim da postanete alhemiari. Ovo je jed na alhemijska kola, univerzitet unutranje
alhemije. Pokuavamo da promenimo grube metale u zlato. Zato setite se, prihvatam vae
ne takoe, volim vae ne takoe, prihvatam sve to vi jeste. Prihvatam sve to niste, ak
i to takoe. Prihvaeni ste ta god da ste, i prihvaeni ste ta god da niste. Prihvaeni ste
u potpunosti.
Sa moje strane nema pitanja poricanja bi lo ega, ve transformisanja toga.
Drugo pitanje:
v

Voljeni Oo, ta je ego ? Dok smo neprosvetljeni, da li uvek !unkcioniemo kroz ego ili
ima trenutaka kada smo slobodni od njega?

Prem Pariat, ovek nema sredite odvojeno od sredita celine. Postoji samo jed no
sredite u postojanju ; drevni su obiavali da to nazivaju Tao, dama, Bog. Te rei su sada
zastarele; ti to moe zvati istinom. Postoji samo jed no sredite u postojanju. Ne m a
mnogo sredita, inae univerzum ne bi zaista bi o univerzum, postao bi m ul tiverzum. On
je jed instvo, zato se naziva .. univerzum"; postoji samo jed an centar.
Ali o tome treba malo da se meditira. Taj jed an centar je moj centar, tvoj centar, sva
ij i centar. Taj jed an centar ne znai da ste vi bez sredita, taj jed an centar ne znai da
nemate odvojen centar. Hajd e da to kaemo drugim reima. Moete da nainite mnogo
koncentrinih krugova oko jed no g centra, mnogo krugova. Moete da bacite oblutak u
mirno jezero: jed an centar se javlja od pada oblutka a onda mnogo koncentrinih kru
gova se javlja i on i se ire do najdalje obale - m ilio ni koncentrinih krugova, ali svi oni
im aju jed an centar.
Svaki moe da zahteva taj centar kao sopstveni. I na neki nain to jeste njegov cen
tar, ali nije samo njegov. Ego se javlja sa zahtevom: .. Centar je moj. odvojen. To nije va
centar, to je moj centar, to sam ja." Ideja o odvojenom centru je koren ega.
Kada se dete rodi ono dolazi bez vlastitog centra. Devet meseci je u majinoj utrobi
funkcionisalo sa majinim centrom kao svoji m centrom, ono ni je odVOjeno. Onda se ro
lilo. Onda je korisno misliti o sebi kao da se poseduje odvojen centar, inae ivot potaje

jako teak, gotovo nemogu. Da bi se preivelo, i da bi se borilo radi preivljavanja u borbi

ivota, svakome je potrebna izvesna ideja ko je on. A niko nema neku ideju. U stvari niko
nikada nije mogao da ima neku ideju, jer u najdubljem jezgru vi ste tajna. Ne moete imati
nikakvu ideju o tome. U najdubljem jezgru vi niste individua, vi ste univerzalni.
Zato ako pitate Budu: .. Ko si ti?" on ostaje nem, ne odgovara na to. Ne moe, jer sada
vie nije odvojen. On je celina. Ali u obinom ivotu ak i Buda mora da koristi re . Ja".
Ako osea e mora da kae ..Ja sam edan. Ananda, donesi mi malo vode, Ja sam edan."
Da bi bio potpuno taan, trebalo bi da kae: . Ananda donesi malo vode. Univerzalni
centar je malo edan." Ali to bi izgledalo malo udno. I stalno tako govoriti - ponekad je
univerzalni centar gladan, ponekad je univerzalnom centru hladno, a ponekad je univer
zalni centar umoran - to bi bilo nepotrebno, sasvim nepotrebno. Zato on nastavlja da
koristi staru znaajnu re "Ja". Ona je jako puna znaenja; ak i ako je fikcija, ona je i da
lje puna znaenja. Ali mnoge fikcije su pune znaenja.
Na primer, imate ime. To je fikcija. Dolazite bez imena, niste doneli ime sa sobom,
ime vam je dato. Onda neprestanim ponavljanjem poinjete da se identifikujete sa njim.
Znate da je vae ime Rama, ili Rahim, ili Krina. Ono ide tako duboko da ako sve tri hiljade
sanjasina ovde zaspi i neko doe i pozove: . Rama, gde si?" niko nee uti sem Rame. Rama
e rei: .. Ko je doao da ometa moj san?" ak i u snu on zna svoje ime; ono je doseglo do
nesvesnog, ono se probilo skroz naskroz. Ali ono je fikcija.
Ali kada kaem da je ono fikcija ne mislim da je ono nepotrebno. To je neophodna
fikcija, korisno je; inae kako bi ste se obraali ljudima? Ako elite da napiete pismo
nekome, kome bi ste pisali?
Malo dete je jednom napisalo pismo Bogu. Majka mu je bila bolesna a otac umro i
nisu imali novca, pa je trailo od Boga pedeset rupija.
Kada je pismo stiglo u potu, bili su u nedoumici - ta da urade sa njim? Gde da ga
poalju? Bilo je jednostavno adresirano na Boga. Zato su ga otvorili. Osetili su saaljenje
za malog deaka i odluili su da sakupe malo novca i da mu poalju. Sakupili su neto
novca; ono je trailo pedeset rupija ali oni su mogli da sakupe samo etrdeset.
Sledee pismo je stiglo, ponovo adresirano na Boga, i deak je napisao: ..Dragi Gos
podine, sledei put kada aljete novac, poaljite ga direktno meni, ne aljite ga preko
pote. Oni su uzeli za sebe proviziju - deset rupija!"

U
N
I
V
E
R
Z
I
T
E
T
U
N
U
T
R
A

NJ
E
A
L
H
E
M
I
J
E
....
265

i1o. .bi teo kad n ko ne bi imao ime. Mada u stvarnosti niko nema ime, ipak, to je
le a fikcIJa, onsna. I nIk? to ne zna vie od mene, jer mis lim da niko u celoj istoriji o
vecanstva nIJe dao tolI.ko Imena koliko sam ja dao. Moete da raunate na mene!
Ime na su potrebna drugima da bi vas osl ovljavali, "Ja" je potrebno da bi ste oznaili
sebe, ali to je samo fikcija. Ako uete dublje u sebe otkriete da je ime nestalo' ideja o
"Ja" je nestala; ostalo je samo isto bitisanje, ivljenje, postojanje, bie.
A to postojanje nije odvojeno, ono nije vae ili moje; to postojanje je postojanje svega.
Stene, ree, planine, drvee, sve je ukljueno. Ono je sveobuhvatno, ne iskljuuje nita.
Cela proslost, cela budunost, ovaj neizmerni univerzum, sve je time obuhvaeno. to
dub lje ulazite u sebe, sve vie i vie ete nai da osoba ne postoji, da individualnosti ne
o) e. Onda to tov ostoji jese ta univerzalnost. Na periferiji imamo imena, egoe,
IdeostntIt
ete. Kada skoclmo sa penfenJe ka centru, svi ti identiteti nestaju.
Ego je samo korisna funkcija.
Koristite ga, ali nemojte da vas obmane.
Par
ia
t,
ti
tak
oe
pit
a,
"Do
k
sm
o
nep
ros
vet
. trenutaka kada sm o slobodni od njega?" ljeni, da li uvek funkcioniemo kroz ego
.III. Ima
oto je on fikcija, .postoje trenuci kada ste slobodni od njega. Poto je fikcija, moe
ostatI sam ako nastavIte da ga odravate. Fikciji treba veliko odravanje. Istini nije po
tre? o o?rzavanJe, vU tome je lepota istine. Ali fikcija? Mo rate neprestano da je oslikavate,
da JOJ tu I tamo pruzate oslonac, a ona neprestano pada. Za vreme dok ste uredili oslonac
sa jed ne strane, druga strana je poela da pada.
I
to
je
n
to
lju
?
i
n
tav
ljaj
u
da
in
e
cel
og
svo
g
ota, pokuavaj ui da fikcija

.I gleda kao Istl a. Imajte vIse novca, onda moete imati iv

vei ego, malo vri nego ego

sl.romaha.. go slroma?a je tanak, on ne moe da podnese deblji ego. Postanite predsed

nIk vlade III predsednIk zemlje, i ego vam je naduvan do ekstrema. Onda neete hodati
po zemlji.
Ceo na iot, traganje za novcem, moi, prestiom, ovim i onim, nije nita drugo do
t:aanJe za novIm osloncima, traganje za novim pod rkama, da se nekako odri trajanje
fIkCIJe. I sve v:eme znate da sm rt dolazi. Sve to nap ravite, smrt e da uniti. Ali i dalje
ovek nastavlja da se nada uprkos nadi - moda svi drugi umiru, ali vi ne.
I na neki nain to je istina. Uvek ste videli druge ljude da umiru, nikada niste videli
s be da um irete, zato to takoe izg led a isti nito, takoe log in o. Ova oso ba um ire , ona
oso b um ire , a vi nik ada ne um irete. Vi ste uvek tu da ose tite al ost za njim a, uvek ide te
sa njIm a na groblje da se oprostite, i onda se ope t vratite kui.

Nemojte biti obmanuti time, jer svi ti ljudi su radili istu stvar. I niko nije izuzetak.
Smrt doe i uniti celu fikciju vaeg imena, vae slave. Smrt doe i jednostavno izbrie
sve; nisu ostavljeni ak ni otisci stopala. ta god inili od ivota, to nije nita do pis nje
po vodi - ak ne ni po pesku, ve po vodi. Niste jo to ni ispisali, a to je nestalo. Ne mozete
to ak ni da proitate; pre nego to ste mogli da to proitate, nestalo je.
Ali mi nastavljamo da pokuavamo da pravimo te kule u vazduhu. Poto je to fikcija,
potrebno je neprestano odravanje, neprestani napor, danju i nou. I niko n moe d
bude toliko paljiv dvadeset i etiri asa. Zato ponekad, uprkos vama, postoJe trenucI
kada imate prosjaje stvarnosti bez delovanja ega kao prepreke. Bez ekrana ega, postoje
trenuci - uprkos vama - upamtite. Svako povremeno ima te trenutke.
Na primer, svake noi kada padnete u dubok san, i san je tako dubok da ne mozete
ak ni da sanjate, onda vie nema ega; sve fikcije su nestale. Dubok san bez snova je vrsta
male smrti. U snovima postoje mogunosti da jo uvek moete da postignete da ga se
seate. Ljudi postiu da odravaju svoj ego ak i u svojim snovima.
Zato psihoanalitiari pokuavaju da uu duboko u snove, jer tamo su manje mogu
nosti da odravate svoj identitet; tamo se moe nai vie rupa. Preko dana ste veoma
budni i oprezni, neprestano sa titom da zatitite svoj ego. U snovima ponekad zabora
vite. Ali ljudi koji su prouavali snove kau da ak i u snovima zatita ostaje; postaje malo
suptilnija.
Na primer, vidite u snu da ste ubili strica. Ako uete duboko u to biete iznenaeni:
eleli ste da ubijete svog oca, ali ubili ste strica. Obmanulu ste sebe, ego je odigrao igru.
Vi ste tako dobar momak, kako moete da ubijete vlastitog oca? A stric izgleda kao va
otac, mada niko ne eli da ubije svoga strica. Strievi su uvek fini ljudi - ko eli da ubije
svog strica? A ko ne eli da ubije svog oca?
.
.
.
.
Nuno je da postoji veliki antagonizam izmeu oca i sina. Otac treba da dIscIplInuJe
sina, treba da ga ukroti i uskrati slobodu, da mu nareuje i prisili na poslunost. A niko
ne eli da se pokorava i bude disciplinovan na zadato mora i ne sme. Otac je tako mo
an da sin osea ljubomoru. I najvea ljubomora je to sin eli da majka bude sasvim
njegova, a otac uvek dolazi izmeu, uvek je tu. I ne samo da sin osea ljub moru rem
ocu, otac takoe osea ljubomoru prema sinu jer je on uvek tu izmeu nJegove zene I
nJega.
Mula Nasrudinov sin se oenio. Doao je kui sa enom i sa prijateljima i roacima;
cela kua je bila puna. Izaao je zbog neega i kada se vratio bio je jako mnogo zapanjen
v

U
N
I
V
E
R
Z
I
T
E
T
U
N
U
T
R
A

NJ
E
A
L
H
E
M
I
J
E
...
26'

- njegov otac je grli Ovi ljubio njegovu enu. Ovo je bilo previe! To nije dozvoljeno. Bio je
veoma ljut i rekao: "Sta to radi?"
Otac ree: "A ta si ti radio celog ivota? Grlio si i ljubio moju enu - i nikad ti nita
nisam rekao."
Moda nije nita rekao, ali mora da se tako oseao. Postoji antagonizam izmeu oca
i sina, izmeu erke i majke - prirodan antagonizam, prirodna ljubomora. erka eli da
poseduje oca, ali tu je majka; ona izgleda kao neprijatelj.
Strievi su jako fini ljudi, ali u snu neete ubiti vlastitog oca. Vaa moralna svest, deo
vaeg ega, sprei e vas da uradite takvu stvaI Nai ete zamenu; to je strategija.
Ako na minut posmatrate svoje snove nai ete mnogo strategija koje ego jo poku
ava da igra. Ego ne moe da prihvati injenicu: "Ja ubijam sopstvenog oca? Ja sam jed an
tako posluan sin, pu n po tovanja prema ocu, toliko ga volim - a po kuavam da ubijem
svoga oca?" Ego nee pr ihvatiti misao, ego pomeri ideju malo u stranu. Stric izgleda skoro
kao otac; ubij strica, to izgleda lake. Stric je samo zamena. To je ono to se deava ak i
u snOVIma.
Ali u spavanju bez snova ego potpuno nestaje, jer kada vie nema razmiljanja, nema
sanjanja, kako da produavate fikciju? Ali spavanje bez snova je veoma kratko. Za osam
sati zdravog spavanja to nije vie od dva sata. Ali samo ta dva sata su revitalizujua. Ako
imate dva sata dubokog spavanja bez sanjanja, ujutro ste novi, svei, ivi. ivot za vas
ponovo ima ushienje, dani izgledaju kao poklon. Sve izgleda kao novo, jer ste vi novi. I
sve izgleda lepo, jer ste u lep om prostoru.
Sta se desilo za ta dva sata do k ste bil i u dubokom sn u - ono to Patanali zove
suup ti, san bez snova? Eg o ne sta je. I nestanak ega vas je revita liz ira o. Sa nestank
om
ega
,
pa iako u dubokoj nesvesnosti, okusili ste Boga.
Patanali kae da nema velike razlike izmeu suupti, spavanja bez sna, i samadija,
krajnjeg stanja budastva - nema mnogo razlike, mada ima razlike. Razlika je u svesnosti.
U spavanju bez sn a vi ste nesvesni, u sam ad iju ste svesni, ali stanje je isto. Pome rate se
ka Bogu, premetate se u univerzalni centaI Nestajete sa pe riferije i dolazite u sredite.
I ba taj kontakt sa sre di tem vas tako po dm la uje .
Ljudi koji ne mogu da spavaju su zaista jad ni ljudi, veoma jadni. Oni su izgubili pri
rod n i izvor bia u kontaktu sa Bo go m. On i su izgubili pri rod an pro laz u unive
rza
lno
;
vra
ta
se zatvorila.

su

Ovaj vek je prvi vek koji pati od nesanice. Zatvorili smo sva druga vrata; sada zatva
ramo zadnja vrata, vrata sna. To izgleda kao poslednje iskljuenje od univerzalne energije
- najvea opasnost. I sada, u svetu, postoje glupi ljudi koji piu knjige, i sa vrlo loginom
otroumnou, kau da san uopte nije potreban, da je to gubljenje vremena. Za ljude
koji razmiljaju u pojmovima novca i rada, ljudi koji su obuzeti radom, za njih je to gu
bljenje vremena.
Ba kao to postoji udruenje Anonimnih alkoholiara, uskoro e nam trebati i Ano
nimnih radoholi ara. Predlaem Morari Desaijevo ime za predsednika Anonimnih ra
doholiara.
Ljudi koji su opsednuti radom, moraju da budu neprestano spremni da krenu. Oni
ne mogu da se odmaraju, oni ne mogu da se opuste. ak i kada umiru, oni bi neto radili
ili tako neto.
Ti ljudi sada sugeriu da san nije neophodan. Oni sugeriu da je san stvarno nepo
treban preostatak iz prolosti. Kau da u prolosti, kada nije bilo struje i vatre, iz neop
hodnosti ljudi su morali da spavaju . Sada nema potrebe. To je samo jedna stara navika
usvajana milionima godina; treba da se odbaci. Njihova ideja je, da e u budunosti san
nestati.
I isto se dogaa iza gvozdene zavese u Rusiji. Oni prave nove sprave tako da ljudi
mogu da ue stvari dok su u snu - nova vrsta obrazovanja, tako da se ne gubi vreme. To
je poslednje muenje koje emo izmisliti za decu. Izmislili smo kolu; nismo sa time za
dovoljni. Mala deca, zatvorena u kolama...
U Indiji, kole i zatvori se obino farbaju na isti nain, istom bojom. I to su iste vrste
zgrada - rune, bez smisla za lepo, bez drvea, ptica i ivotinja oko njih, tako da deca ne
bi bila ometena. Inae, ko bi sluao budalastog uitelja matematike kada kukavica izne
nada pone da zove sa prozora? Ili jelen ue u uionicu, a uitelj predaje geografiju ili
istoriju ... Deci bi bila odvraena panja, zato ona moraju da budu odvedena iz prirode,
izvan drutva. Moraju da budu primorana da sede na tvrdim klupama po pet sati, est
sati, sedam sati.
To traje godinama za redom. Skoro jedna treina ivota je provedena u kolama.
Nainili ste od njih robove. U preostalom delu njihovog ivota oni e ostati opsednuti
radom; nee biti u stanju da imaju pravi odmor.
Sada ti ljudi razmiljaju, zato gubiti vreme nou? Tako da deca mogu da se stave na
nono obrazovanje. Ona e spavati u krevetu, ali njihove ui e biti povezane sa

U
N
I
V
E
R
Z
I
T
E
T
U

N
U
T
R
A

NJ
E
A
L
H

E
M
I
J
E

'y

269

:entraln m kolom, i na eo , veoma suptilan, po dsvestan nain, poruke e biti uba

.
cene u njI hove glave. OnI ce bItI programirani.
. I otkr!veno je da on a mo gu da u e lak e na ovaj na in nego to ue
ka
da
su
bu
dn
a.
Pr Irodno, jer kada ste budni, kako god da ste zatieni, hiljadu i jed na stvar ometa va
um . I deca s. ta,o pu na energije da ih sve privlai; ona su neprestano rastresena. To je
samo energIja nIsta drugo; nema greha u tome. Ona nisu mrtva, zato su rastresena.
Pas pone da laje, neko pone da se bije napolju, neko se ali sa uiteljem ili neko
pria vic - i postoji hil jad u i jed na stvar koja im odvraa panju. Ali kada dete spava i
du boko pava, kada nema sna - nema ometanja uopte. Sada taj san bez snova moe da
se kOrIstI kao deo pedagogije.
Izgleda ?a S.I O na s ai nain s remni da se odvojim o od sveopteg izvora bivanja.
Sad, ta deca ce bItI najruZnIja moguca, jer ak i kada postoji mogunost da se nau pot
p no. an ega, to je takoe oduzeto. Onda vi e ni poslednja mogunost egovog nestaja
nja. nIje d.o.stup . Onda kad mogu da budu u kontaktu sa Bogom, bie ueni nekoj be
sm Isle no J IstOrIJI. Datum kada je roen Dingis Kan - koga briga, ko mari? U stvari da
ingis, a nij e nikada ? iO roen, to bi bil o mnogo bolje. To sam napisao na mom pa pir u
.
.
I mOJ uCItelj je bIO jako ljut. Mo rao sam da stojim dvadeset etiri sata izvan uionice' jer
sam napisao: "N esrea je to se on rodio. Bil a bi to velika srea da se on uopte nij' e ro
dio."
Ali kraljevi i im peratori, nastavljaju da se raaju samo da bi mu il i malu decu ' mo
raju da pamte datume i imena bez ikakvog razloga. Bolja vrsta obrazovanja bi odbacila
svu tu glupost. De: d set proce ta toga je glupost, a preostalih deset procenata se mogu
vrlo .mnogo poboljsatI. A onda ZIVOt moe imati vie radosti, vie od mo ra, vie opute
nostI.
Poto je eg? fikcija, on ponekad nestane. Najdue vremena, tokom spavanja bez
snova. Zato uzmIte za prai1o da je san jako dragocen; ne proputajte ga ni zbog kakvog
razloga . Polako, polako ucmlte spavanje redovnim. Jer telo je mehanizam, ako sledite
redovan obrazac spavanja telu e to biti lake i umu e biti lake da nestane.
Idit
: u kret tano u isto vreme. Ne shvatajte to bukvalno - ako jednog dana zaka
.
SI1lt ne.cete bItI poslani u pakao ili slino! Moram da budem oprezan, jer ima nekoliko
ljudI Ojl su zdravstveni fanatici. Njihova jedina bolest je to oni neprestano misle o
zdraviju. Ako prestanu da misle o zdravlju bili bi savreno zdravi. Ali ako moete da ui
nite svoje spavanje redovnim, odlazite u krevet skoro u isto vreme i ustajte u skoro isto
_

u
a
ov
sn
z
be
je
an
av
sp
u
ne
liz
sk
o
vn
sta
no
jed
on
i
e,
o
vreme telo je mehanizam, um tak
odreenom trenutku.
e
sv
i
til

i
un

o
tak
su
To
v.
ba
lju
,
ks
se
je
a
eg
a
stv
su
od
Drugi najvei izvor iskustva
o
lIk
to
je,
an
jIv
an
br
za
o
kv
Ta
.
tvo
us
isk
o
lik
ve
o
tak
e
nij
e
tenici; zabranili su to, zato to vi
o

to
ne

in
da
i
bin
du
u
aju
zn
i
on
v,
ba
lju
de
vo
k
do
k
a
i
dugo, uslovilo je umove lju di.
,
u
cm
ve
,
Ika
en
em
vr
sa
u
in
ve
za
k
a
o
tak
je
to
I
e.
gd
ne
greno. Neka krivica se prikriva
danas ak i za mlae generacije.

on

i
bit
e

v
!
e
rat
mo
ne
i
in
vr
po
na
,
tva
u
dr
v
oti
pr
i
nit
Na povrini se moete po bu
.
te
ze
Mo
l.
sm
vr
po
na
ne
bu
po
je
an
pit
e
nij
to
;
ko
bo
du
a
om
formista. Ali stvari su otile ve
,
ate
up

se
a

i
tat
pr
!
i

hip
ti
sta
po
te
e
Mo
i.
mo
po
o
og

da pustite dugu kosu, to nee mn

.
da
te
ze
mo
JI
kO
cm
na
cI
gu
mo
i
ak
sv
na
ik
dn
pa
ot
ti
sta
po
te
to nee mnogo pomoi. Moe
a
,
ko
bo
du
ie
ev
pr
e
il
ot
ari
stv
su
jer
i,
mo
po
o
arn
stv
e
zamislite ili po mi sli te, ali to ne
to su sve povrsne mere.
,
.
vI,
kr
se
na
o
o
de
sta
po
je
To
.
eh
gr
i
jve
na
s
sek
je
da
ri
vo
go
Hi ljadama godina nam se
,

po
zl
s
dr
va
o
esn
sv
ne
e,
tom
u
eg
lo
eg
ni
ma
ne
da
ate
zn
o
esn
kosti i sri. Tako da iako sv
to
u
ete
u
da
te
e
mo
ne
i
m,
co
ivi
kr
a
im
en
e
ter
op
,
nim
e
pla
malo nezainteresovanim, za
potpuno.
.
.
.
.
nhu
vr
SIm
jVI
na
u
jer
je,
sta
ne
o
eg
o,
un
tp
po
vi
ba
lju
nje
e
vo
u
Ako moete da uete
i
kc
fun
da
e
mo
ne
Um
a.
gij
er
en
ta
is
ste
vi
vi,
ba
lju
nja
e
vo
u
cima, u najviem klimaks
.
je
To
.
ne
sta
o
vn
sta
no
jed
um
e,
gij
er
en
m
alo
ov
pr
m
vo
tak
sa
,
on ie . Sa takvom radou
o
en
vr
sa
je
On
di.
ra
da
da
sa
ta
a
zn
ne
,
ici
um
do
ne
u
um
je
da
e
takva uzburkanost energij
a
ist
za
i
vo
no
a
ist
za
to
ne
se
da
ka
ali
a,
tim
os
oln
ok
im
aln
rm
no
u
sposoban za delovanje
vitalno de si on staje. A seks je najvitalnija stvar.

e
vo
ota
lep
je
e
tom
U
je.
sta
ne
o
eg
vi,
ba
lju
nje
e
vo
u
ko
bo
du
Ako moete da uete
e,
nij
ed
vr
o
lek
da
ali
,
san
k
bo
du
i
o

ka
ba
eg
ij
bo
a
jaj
os
pr
or
nja ljubavi, to je drugi izv
z
be
et
op
i
a
en
sv
i
esn
sv
ete
bi
vi
ba
lju
nju
e
vo
U
ni.
es
sv
ne
i
bit
e
jer u dubokom snu et
uma.
Stoga je postala mogua velika nauka tantre. Patanali i joga rade na liniji dubokog
sna; oni su izabrali taj put koji pretvara dubok san u svesno stanje tako da saznate ko ste,
tako znate ta ste u sreditu.
Tantra je izabrala voenje ljubavi kao prozor ka Bogu . Put joge je vrlo dugaak, jer
transformisati nesvesno spavanje u svesno veoma je teko; to moe trajati mnogo ivota.
I ko zna, moda ete biti u stanju, a moda neete biti tako dugo uporni, istrajati tako
oo.

U
N
I
V
E
R
Z
I
T
E
T
U
N
U
T
R
A

NJ
E
A
L
H
E
M
I
J
E

27:

dugo: biti st.rpljivi toliko dugo. Tako, da je jogu zadesila sudbina da takozvani jogini na
avIJaJu da Izvod telesne vebe. Oni nikada ne odu dublje od toga; to zauzima ceo njihov
ZIVOt. Naavno 0vm steknu bolje zdravlje, dui ivot - ali to nije smisao! Moete imati bo
lJe dravlJe uz dzoging, tranje, plivanje; moete due iveti uz medicinsku negu. To nije
smisao.
p
A
vai
takozvani
jogini
nastavljaju
da
vas
Smisao
je
stati
n
u
dubokom
snu.
sves
a

.
v
uce ka o da dublte na lavI, I kako da iskrivite i izuvijate svoje telo. Joga je postala neka
vrsta cirkusa - bez smisla. Izgubila je svoju pravu dimenziju.
u
ci,
i
nje
U
novoj
zajednI
viziju
obnavljanja
joge
ponovo
u
njenoj
pravoj
aromi,

.
.
dlmenz JI: A cilJ .le da postanete svesni dok spavate dubokim snom. To je su
J pravoJ
stInska. stvar u JOgi, I ako bilo koji jogin ui neto drugo to je beskorisno.
Ah Tantra. ie izabrala k:ai put, najkrai, i daleko prijatniji takoe! Voenje ljubavi
moze otvon prozor. Sve sto Je potrebno je iskoreniti uslovljavanja koja su svetenici
ugradlh .u .as. Svetenici su ugradili u vas ta uslovljavanja da bi oni mogli da postanu
po.sredmcl .I predstavnici izmeu vas i Boga, tako da je va direktan kontakt preseen.
Pnrodno bice vam potreban neko drugi da vas povee, i svetenik e postati moan. I
svetenik je imao mo kroz vekove.
Ko god moe da vas stavi u kontakt sa moi, stvarnom moi, postae moan. Bog je
stvarna mo , izvo : se moi. Svetenik je ostao tako moan kroz vekove - moniji od kra
lJev?: Sa a Je naucmk preuzeo mesto sveteniku, jer on sada zna kako da otkljua vrata
mocI sknve e u prirodi. Svetenik zna kako da vas povee sa Bogom, naunik zna kako
da vas poveze sa prirodom. Ali svetenik vas je prvo rastavio, tako da nema individualnih
privatnih linija izmeu vas i Boga. On je pokvario vae unutranje izvore, zatrovao ih. O
J postao veoma moan, ali celo je oveanstvo ostalo bez strasti, bez ljubavi, puno kri
vice.
ljudi
treba
potpuno
Dok
vodite
ljubav,
mislite
na
molitvu,
Moj
da
odbace
i
tu
krivicu.
.
.
.
mdltaclJu',Boga. DO.k vodite ljubav, zapalite miriljave tapie, recitujte, pevajte, pleite.
Vasa spavac soba b.1 trebala da bude hram, sveto mesto. I voenje ljubavi ne bi smelo da
? ude na brZinU. Uite duboko u to; miriite ga to sporije i umiljatije moete. I biete
Iznenaeni. Vi imate klju.
B
g
vas
nije
poslao
na
svet
bez
kljueva.
Ali
ti
kljuevi
treba
da
se
koriste,
treba
da

.Ih stavite u bravu i okrenete.

Ljuba je drga pojava, jedna od najmonijih, u kojoj ego nestaje a vi ste svesni, pot
puno sveSl1l, pulsIrate, vibrirate. Vie niste jedna individua, izgubljeni ste u energiji celine.
v

U
r
v
a
n
a
a
g
o
d
se
o
t
o
T
a.
ot
v
i
in
a
n
m
sa
a
v
e
an
st
o
p
to
a
ek
n
o,
k
la
O n d a p o lako, po
N
a
n
v

o
re
e
v
o
v
st
u
k
is
o
m
sa
e
n
a
ik
av
n
a
n
v
o
d
re
a
a
v
e
n
a
st
o
p
a
d
a
huncu lj u b avi treb
e
I
at
m
,
ca
n
su
m
o
sk
la
iz
sa
u
tr
ju

u
o
n
ra
...
e
et
id
a
d
d
o
g
e
d
g
e,
it
d
ra
a
d
d
o
g
a
navika. O n d a t
e
at
V
Im
a,
d
ez
zv
o
n
p
o
eb
n
i,
lj
m
ze
a
n
le
o
d
je

an
e
L
.
m
je
n
ja
o
st
o
p
sa
je
an
ap
st
to
is
isti oseaj,
E
.
m
o
lj
m
ze
sa
n
d
je
se
i
ju
a
se
o
i,
lj
m
ze
.
a
n
le

o
d
i
e
e
L
.
o
v
o
n
o
p
je
.
an
isto stap
I
av
b
u
lj
u
R
e
d
u
b
a
d
o
ak
k

c
u
lJ
k
a

d
m
a
v
a
d
o
al
eb
.
Polako, polako, voenje ljubaviobspi trozn
ga
o
ak
I
.
Ja
cI
Z
k
fi
ao
k
se
i
st
ri
o
k
i
,
ja
ci
k
fi
ao
k
e
aj
eg
se
a
d
n
o
I
.
m
je
n
ja
o
st
o
p
im
m
sa
sa
I
i.
st
o
n
koristite kao fikciju onda nemenauocipaskada ego padne sam od sebe. U trenucima velike opa T
Postoje jo neki drugi tr
I
m
o
il
b
o
m
to
u
a
d
a
n
lu
E
o
tr
n
o
k
e
st
i
il
b
u
g
Iz
.
ra
a
d
su
o
d
i
o
d
snosti: vozite i iznenada ei da se spasite. Udariete u drvo, il i u kamion koji d lazi, il i T
izgleda d a ne :na mogunostuno sigurno. U tim trenucima e ego iznenada nestatI.
ete pasti u reku, to je potp privlanost ka opasnim situacijama. L ju d i se p eju na v U
Zbog toga postoji velika ada oni mogu ali ne m raju to raz m e1.. Plan!narenJ e Je N
rest. To je duboka meditacija,p omplaninama je opasno - ?sto Je opasl1lJe. , tlm lepse. Imac, ete U
o d velike vanosti. Penjanje stva ega. Kada god je opasnost veoma lizu u m se za.ustav T
prosjaje, velike prosjaje o d suda niste u opasnosti; o n nema ta d a kaze opasnostI. Opa R
ljao U m moe da misli tek ki au toj sp o ntanosti iznenada spoznajete d a l1lste ego.
A
,
im
n
ta
n
o
sp
i
n
i
as
v
st
o
sn
a
d
n
o
,
ce
sr
o
k
ts
te
es
e
at
im
o
ak
ju
u
ik
zl
ra
se
i
d
u
lj
r
je
,
S
e
d
u
lj
e
ij
a
g
ru
d
za
\l i to bi bilo
etr
za
o
m
sa
,
zu
la
ro
p
u
ca
ar
k
u
m
i
il
u
n
e
u
p
le
re
p
i
e
id
NJ
v
o
m
Sa
.
ta
ra
v
ti
ri
o
e lepota otv
i.
an
d
la
v
sa
e
st
i
V
.
je
ta
es
n
o
eg
a
d
nutak bljesak le p ote, i iznenajaku, il i gledajui zalazak sunca, Ih. . pti. CU n a vetru - bil. o stv a E
\l i gledajui lotos u ribn jivost, bilo ta to vas posedne za trenutak, tako duboko
to okida vau unutranju osea jetlste a opet niste, da se prepustite - onda takoe ego padne. A
L
da zabo ravite n a sebe, tako d site. Ako ga zabo ravite na trenut on padne.
O n je fikcija; m o rate da je noliko trenutaka kada o padne a v; Im te prosJ. aje. Is. ti.nit. og . H
I dobro je ako ima neko ija n ij e umrla. To n IJe zbog svestemka - o m su ralh sve E
stvarnog. Zbog tih prosjaja rekliogzvanih religioznih, o n ih koji id u u crkvu, damijU I hram. M
I
da vas ubiju. To nije zbog ta n i se samo pretvaraju.
Oni uopte n is u religiozni, o tih nekoliko trenutaka kOJI se desavaju manje. vI. vse g:ovo J
Religija nije umrla zbog a njih, upijte vie d u h tih trenutaka, d o p u stit. e vise te E
svakom e . Obratite vie panjuoran da se ti trenuci dogode. To je pravi nain d a se traga za T
trenutke, n a p ravite vie prostu Bogu.
Bogom. N e biti u egu je, biti
2T
-

. .

Tree pitanje:

Voljeni Oo, zato toliko mnogo istie vanost sada i ovde?

Rahim, jer ne postoji nita drugo. Ovde je jedini prostor, sada je jedino vreme. Izvan
sada i ovde, nita ne postoji.
Pre dve hiljade godina, veliki jevrejski majstor Hilel, napisao je malu poemu na Ara
mejskom. Poema glasi:
"Ako nisam za sebe,
Onda ko moe biti za mene?
A ako sam samo za sebe,
Onda ta sam ja?
I ako ne sada,
Kada?"
To je predivna izjava: ako ne sada, kada? Sutra? Ali sutra nikada ne dolazi.
Stoga ja istiem sada i ovde. Ne dozvoli da ovaj trenutak promakne neiskorien,
neproivljen, neispunjen; isced i sve to moe iz njega. ivi ga strasno i intenzivno, tako
da kasnije nee morati da ali to si propustio svoj ivot.
Bilo je to posle Drugog svetskog rata, rat se bio zavrio. Do Dink je jo bio u japanu
ekajui da bude otputen. Njegova ena, Irma Dink, je bila silno uznemirena i ljubomorna
jer je proitala ta se deava izmeu amerikih vojnika i japanskih devojaka.
Konano vie nije mogla da izdri i napisala svom muu pismo: "Do pouri i vrati
se. ta, uopte, imaju te devojke, to amerike devojke nemaju?"
"Nita," odgovorio je Do. "Ali to to imaju, imaju ovde."
I to je najvanija stvar. U pitanju je sada i ovde .
I poslednje pitanje:
Voljeni Oo, taje udo?

Sad ananda, zavisi. Za mene je sve udo. ja nikada ne nailazim na neto to nije udo;
samo uda postoje. Sve je takvo iznenaenje, to je tako neverovatno! Ali ako su ti oi

da

li
is
m
o
ak
n,
va
zo
ra
ob
e
i
ev
pr
m
u
oj
tv
je
o
ak
e,
in
a
pr
e
n
u
p
i
o
e
oj
tv
su
o
ak
e,
en
or
zatv
sve zna, onda nita nije udo. ni sve udom. To zavisi o g u nutasnJ :g stanja, zavIsI
Znati: "ja nita ne znam" i i ne iveti uopte. M ozesImati. m il io. n cu da vakl dan:
a
zn
da
u
ez
b
t
vo
i
ti
ve
i
A
.
be
te
od
I
up
gl
te
jU
ra
va
a,
m
di
u
sa
zu
ve
u
e

do
a
d
ko
ka
a
zn
e
n
o
t
po
li
A
.
a
im
ih
a
d
si
ovlaen
v
.
ljudi.
'
a'h
m
1
11
IC
b
o
a
tv
zr
es
aJ
st
po
a
d
n
O
.
do
u
to
je
da

li
is
m
ti
i
t
sa
ki
rs
ca
aj
v
ri
vo
st
o
N ek
ioniara. N e daj se obmanuti. udo - ne neko ko stvara vajcarski sa n i iz ega. T? ).
Se m e koje klija u lie, to je aioniari to rade svud p o svetu. 0111 su samo ObIC111
samo trik, jako obian trik, ulinoi mavao.
ljudi, n is u lukavi, inae b i ih ob
o
e
ra
zd
ra
su
i
O
.
ci
ja
vl

d
li
ti
hv
su
ka
ve

g o
. ac: dobiO s aJnuId eJ U . Prevan. ce
D o k je istraivao junu Ameriku,ubneitko
Iv
az
tr
Is
je
da
ka
i,
ga
e
o
t
!.
go
ne
plesali oko njega pre
u!
tr
v
I
1lT
v
ra
"P
:
je
ao
k
vi
po
a,
ep
d
iz

ja
ih magijom. Uzimajui upal se upalio. Divljaci su popadali unazad I. gledah u cudu.
Sa p ri tiskom palca, upalja
"M agij a! " zavapIO Je Is trazIvac"T. o je jedini p u t d a sam Ik. ada Vi. deo kako upalJa' c pali
"Zaista je ste," ree poglavica.
iz prvog pokuaja."
m
se
og
ug
dr
eg
i
n
a
em
n
e
ti
e
en
m
se
o
t
.
m
do
u

va
zi
na
ti
a
t
,
be
te
d
o
i
is
To zav
uda. l odbaci te glupe vrste uda.
ov
i?
nj
e
!
a

ka
o
di
ra
i
al
u
sl
i
li
de
se
je
el
ed
n
e
dn
je
su
a
n
e
a
ov
eg
nj
i
in
d
ru
as
N
a
ul
M
da
eh
ht
l
b
I
OJ
k
la
te
o
de
i

e
n
e
at
im
ko
"A
:
ao
k
re
i
o
a
do
,
m
vo
it
ol
m
i
.
m
ro
ve
i
le
i
oj
k
r,
leka
.
to
es
m
o
el
ol
ob
na
u
ug
dr
a
o
di
ra
na
u
k
ru
.
.
izleite, stavite jednu
'
na
ku
ru
u
n
d
Je
IO
av
st
Je
a.
ul
M
.
ce
sr
na
u
en a je stavila jednu ruku n a radio a drug
.
radio a drugu na kitu.
.
ve
rt
m
e
gn
di
po
da
ne
a
e
n
es
ol
b
i
le
iz
da
a
av
u
k
po
n
o
a,
ul
"M
:
e
re
na
e
to
a
N
Dosta za danas.
v

"

"

U
N
I
V
E
R
Z
l
T
E
T
U
N
U
T
R
A

Nj
E
A
L
H
E
M
I
j
E
....
275

Ne trai jad zbog prividnih ugodnosti.

Sve zaokupljenosti obuhvaene su u jednom.
Jedan metod e ispraviti sve pogreno.
Na poetku i kraju treba uraditi dve stvari.
Budi strpljiv, koje god od dva da se pojavi.
Posmatraj dva pravila rizikujui ak i ivot.
Naui tri tekoe.
Uzmi tri dela osnovnog uzroka.
Meditiraj o tri stvari koje ne treba unititi.
Uini tri neodvojivim od vrline.

Jedna drevna pria... Isus, sin Marije, je jednom naiao na starca koji je iveo u pla
nini, na otvorenom, bez ikakvog sklonita od vruine ili hladnoe. Isus ga je pitao zato
nije sebi sagradio kuu.
"Ah, due Boiji!" ree starac. "Proroci, pre tebe, predvideli su da u iveti samo se
dam stotina godina. Nije vredno truda, kuiti se."
ivot je lutanje, nije dom. On je traganje za domom, ali on am nije dom. On je jedno
istraivanje, avantura. Nije sigurno da ete uspeti - uspeh je veoma redak, jer traganje je
veoma sloeno i postoji hiljadu i jedna tekoa na putu.
Ali neka ovo bude vae prvo razumevanje o dananjim izrekama. One su od neiz
merne vrednosti. Kada meditirate i uete dublje u njih biete iznenaeni: te izreke su
kao okeani sadrani u kapima rose.
Muhamed kae: "Ja sam kao jaha koji se sklonio pod drveem, i onda nastavio svojim putem." To je kao noenje, karavan seraj. Nemojte se skrasiti u njemu. Koristite priliku

R
O
B
A

2 Ti

J:s::n;.o rio: "Svet treb tretirati kao most, ne kao mesto

z
a
z
a
u

ta
v
lj
a
n
je
Kori::i:
."
o
s
Jltl
sa
om
Bog
.
I
a
kad
ot
iv
tan
pos
e
mo
t
ka
:
u
:
Bog

on
je boansi. Ali ako g

r
t
a
o
m
o
s
t
k
a
B
o
g
u
o
n
ostaje svetovan, pnvidan, iluzoran, im aginaran, fiktivan.
Prva izreka:
Ne traijad zbog prividnih ugodnos
ti.

Svako trai, traga za blaen stvom i otovo svako

Inteligentna osoba bi bila lako u stanju da vidi da je tuga sve to nalazi tragajui za
zadovoljstvima. I ta su u stvari ta zadovoljstva? Veoma lana. Neko eli da izgradi veliku
kuu, koliko nevolja ima, i kroz koliko patnje prolazi, i koliko strahova i nervnih slomova!
Kau, ako ste zaista uspena osoba, obavezni ste da imate srani udar negde izmeu
etrdeset druge i etrdeset osme. Ako nemate srani udar pre pedesete va ivot je stra
en, niste uspeli, niste pokuali da uspete, niste bili dovoljno ambiciozni. Ambiciozni ljudi
su obavezni da imaju srane napade; jo ambiciozniji e imati nervne slomove.
Ako vam ne treba psihijatar, to prosto znai da niste koristili svoj um na ambiciozan
nain. I celo drutvo je nameteno prema ambiciji, ceo obrazovni sistem proizvodi samo
ambiciozne umove. To znai potencijalne pacijente za psihoterapeute . Izgleda kao da
postoji zavera - da ceo obrazovni sistem samo stvara ljude za doktore, svetenike, psi
hoterapeute.
Ceo sistem izgleda da je bolestan, smrtno bolestan. On ne stvara zdrava, iva, sjajna
ljudska bia; ne stvara radosna, vesela, slavljenika bia. Ne ui vas kako da napravite od
svog ivota svetkovinu. Sta god vas ui, to vas odvodi dublje i dublje u pakao . I vi to znate
- jer ja ne govorim o nekom pekulativnom sistemu miljenja, jednostavno govorim o
vaoj psihologiji, stanju vaeg bia.
Atia je u pravu. On kae:
v

P
R
O
B
U

D
I

R
O
B
A

Ne trai jad zbog prividnih ugodnosti.

Aristotel je oveka definisao kao racionain o b" ce. o Je. cista

glupot! ovek je najneracionalnije bie koje igde moete nai o
v

::u ra.clOnalna bia, racionalna u s m is lu da ive inteligent

'
o. iv
mdr :n ori s;s
..
v
e
z
a
re
z
e
v
e
t
p
o
st
o
lJ
udi, uopste nisu racionalna
b ia, o n i su krajnje neracionalni.
Njhova p :v neracionalnost je to oni stalno prolaze kroz ista
iskus tv
n a ll1 nedotaknuti njima. N e od rastate, va nain ZIVO ta Je' veoe rz I ustva, l1l na kOJI
ma IracIOnalan, neintelig ntan.
. v

Koliko patnje ste stvorili - zbog ega? Neko je eleo malo veu kuu, malo vei raun
u banci, malo vie slave, malo vee ime, vie moi. Neko je eleo da postane predsednik
ili premijer. Sve je to prividno, jer e smrt sve odneti. To je definicija prividnog.
Samo ono to ne moe biti odneeno smru je stvarno. Sve drugo je nestvarno; na
injeno je od iste stvari od koje su nainjeni snovi. Ako jurite za stvarima koje e biti od
neene smru, onda je va ivot "pria koju je ispriao idiot, puna pukih rei, bez znae
nja." Nikada neete stii ni do kakvog znaenja.
A bez znaenja, kako moe postojati pesma? I bez znaenja kako ikada moete rei:
"iveo sam"? Drvo nije procvetalo, drvo nije donelo plodove. Da ne govorimo o plodovima
i cveu - ak ni lie nije izbilo.
Milioni se raaju kao seme i umiru kao seme. Od kolevke do groba, njihova pria je
samo, biti noen strujom. To je sluajnost, i krajnji rezultat je tuga. Ideja pakla samo sim
bolizuje veliki jad koji stvarate pogrenim nainom ivljenja.

279

Atia kae:

Ne trai jad zbog prividnih ugodnosti.

n .moze Itl umsteno, nesto sto Je neunitivo, neto to prevazilazi v

reme i J ad nec'e
b t Stvoren.
A.k . !st.ujete ono konano, svaki trenutak vaeg ivota e postajati
sve mirni" i
sp o kJ.mJ.I, tiSI, stal eniji, mirisniji. Ako tragate za konanim, ako trag

a
te
za
is
ti
n
o
m
B

m
?V Ih . m ra.? ?m, I I. kako god to elite da nazovete; ako ste u potrazi za nadubr im u
, l na! vlsl ; ZIVOt, niste za lane stvari, o n d a e sa
m
o
v
a
e
va ,et vasem ICU. Osecacete se ukorenjenim, integrisanim; osetietrteaganje onei nov
o setIcee novu radost kako nastaje u vaem srcu, koja ne dolazi spolja se u je d instvu. I
.
.
Is
tm
sk
a
ra
d
o
t
m
k
d
a
n
e
d
o
la
zi
sp
o

lj
a
,
la
n

o
je
to
t
o
d
o
la
.
z
i
sp
o
lja - smrt moe od
v
netI samo ono sto Je d o sl o sa strane.
Smrt se d va s m na spoljnjem, nikada se ne deava na unutran
desaa na sp ?IJanostl, mkada unutra; unutranje je veno. Vaa unu jem. Smrt se
s m rti uvek Je bila ovd :, uvek e biti ovde, ali vi niste toga svesni. Na tranjost je iznad
a s en . ama, a stvan ceka na vas da pogledate unutra, da se okrensteteavuljanteu da jurite
tra' da se
sklad Ite sa unutrasnjim.
Zato p rva stvar: tragajte za onim to je besmrtno, i pre il i kasniJ e zakuca
ete na ne bes ka vrata.
rug stvar ! e: zatovna prvom mestu jurite za lanim zadovolj stvima? Ova ena taj
cove .. zasto Ju n te za lazmm zadovoljstvima? ta je svrha toga? Svrh
Ja . zh.te nekao d a zaboravite na sve to; elite da se utopite u alkoh a je da ste v u
o
lu' seksu , novcu ,
v
p o l iCI SI le - zel Ite negde da se utopite.
P itiari lako m ogu da ka da je potrebna prohibicija, je r im je dost
iast otrov. M o rari. Desal moze da insistira na prohibiciji, je r on p ij e iz nujepgan daleko
ove p o li 1 ; se utapa u veoma suptilnoj vrsti otrova. U stvari, ni jedan alko
hol nije opasniji
0 ; 1i
A
k
o
n
e
to
tr

a
d
a
s

.p I J. e al ohol u 1 nIJ. I? N e v zabrani na svetu, to nije alkohol, to je p o litika. I koliko r u d i

is
e
o
d
se
d
a
m
p
o
st
o
.
A
k
o
li
k
o
im
a
p
o
li
ti
z
ir
a
n
ih
lj
u d i? M iS Ii da
.
,
n e mozete nacI m Je d n u o so b u koja n ij e p o li ti
zirana - vrlo teko.
I I

Ne morate zaista biti u politici, ali politika je daleko suptilnija. Mu pokuava da do

minira nad enom - to je politika. ena pokuava da manipulie muem na svoj nain - to
je politika. Dete je besno i eli odmah igraku - to je politika. Politika znai jedan napor
da se dominira nad drugim. I to je vrlo omamljujue; to je najgora vrsta alkohola dos
tupna na svetu.
Nekoliko ljudi utopljenih u politici sile, nekoliko trai sklonite u seksualnosti, ne
koliko ode u pab, ali mnogi drugi jednostavno nastavljaju da trae lane ugodnosti, idu
od jedne ugodnosti drugoj. Kada postignu jednu i nau da ona nita ne daje, ne neguje,
trenutno poinju da trae neto drugo. Njihov ivot postaje neprestana zauzetost, tako
da ne moraju da gledaju na unutranji jad koji se nakuplja kao oblak, taman oblak.
Tako drugo znaenje izreke je: radije nego da traite lane ugodnosti, najbolji nain
je da uete u va jad . Meditirajte, uite duboko. Ne beite od svog jada, jer beanjem ne
ete nikada nauiti ta je to i nikada neete nauiti kako da to prevaziete. Lepota je: ako
zaista znate uzrok vaeg jada, u samom tom spoznavanj u jad je prevazien - jer uzrok je
uvek i uvek neznanje i nita drugo.
Isus kae: Istina oslobaa. To je jedan od najvanijih izjava ikad uinjenih, osnovna
za svakog tragaoca da je shvati. Istina oslobaa - ne istina koju sakupljate iz svetih knjiga,
ve istina na koju nailazite kroz svoje vlastito iskustvo.
Tuni ste. Uite u tugu pre nego da pobegnete u neku aktivnost, u neku okupiranost,
pre nego da odete da vidite prijatelja, ili u bioskop, ili da ukljuite radio ili TV. Pre nego
da pobegnete od toga, okrenete svoja lea tome, odbacite sve aktivnosti. Zatvorite oi,
uite u to, vidite ta je to, zato je to - i pogledajte ne osuujui to, jer vae osuivanje
nee biti u stanju da to sagleda potpuno. Vidite bez suenja. Ako sudite neete biti u sta
nju da to vidite u celini. Bez suenja, bez osuivanja, bez prosuivanja, samo gledajte,
ta je to. Gledajte to kao cvet, tuan; oblak, mraan; ali gledajte bez suenja tako da mo
ete videti sve strane toga.
I biete iznenaeni: to dublje u to ulazite, vie poinje da se razilazi. Ako osoba
moe da ue u svoj jad duboko, nai e da je jad ispario. U tom isparavanju jad postaje
radost, blaenstvo.
Blaenstvo ne treba nai spolja, nasuprot jadu. Blaenstvo treba nai duboko, skri
veno iza samog jada. Treba da kopate u vaim tunim stanjima i nai ete izvor radosti.
Druga izreka:
Sve zaokupljenosti obuhvaene su ujednom.

P
R
O
B
U
D
I
R
O
B
A

28

Ta
ko
A
:
i
a

a
e:
N
em
a
ot
re
be
im
at
i
m
no
.

.IStl.l11 oSt vaseg zl.v ta Sa m Je dn o tr ganje je dogovociljeva, je da n cilj je dovoljan. Is pi tajte

ljn
o
da
va

s
iz
ba
vi

od
sv
:
ih
va
i
h
ja
da
,
.
pat?JI, palova. Is pl tJte IstInitost vaseg bia, sagledajte sve nj egove injenice ljutnju
Z VISt, pozu u. Krel11te u potragu. I dui u potragu, nai ete uvek isti izvor radosti, is t
VI l.o radostI. Polako, polako, postacete slavlje. N i ta nije dodato sa strane, ali vi ste ot

v
krih sebe. Dosli ste u kraljevstvo Boije.
Trea izreka:
_

Jedan metod e ispraviti sve pogreno.

:da n cilj - istin - i je da n etod. ta je taj metod? Ja to zovem m ed itacijom, Ati

.J oblc vao da to naziva svesnosc

a
u, Buda je obiavao da to zove paljivou. To su razli
cIv te re . .
c.lvza. Istu os ob in u - osobinu da se bu de paljiv, oprezan, budan.
tl

sa
Je
ve
om
a
at
ematian; ni je da n veliki matematiar ne moe biti tako mate

.
matlcan kao on. O n Ide korak p,? orak. Prvo kae: N e trai prividna zadovoljstva; to je
skreta ?Je s p avog pu"ta. N bezl lz svog stanja jada; ui u to. Neka to postane je di ni ci
trganJe z IstInom. vseg blca, . O n ne govori o nekoj istini koja se nalazi negde na nebulj:
I11Je govono o nkoJ f"zo fskoj istini. On je govorio o istini koja ste vi; on govori o vama
:
O n Je kraJ nJe pSIhologic. an, ne govori o metafizici.
O
nd
a
m
et
od
"
i
on
id
e
ta
ko
br
zo
,
ni
je
dn
a
re

ni
:
.Je tak tel grafkl kratak; to je znaenje rei su tra. Suje straena, ni je dn a suvina re. O n
tr
a
zn
a
i
ve
om
a,
te
le
gr
af
sk
i
kr
PotoJala Je vehka potreba u on o vreme kada je Atia sastavio ove iz reke - postojalatakoje.
veh potr.eba da se ?u d jako kratak, saet, telegrafski, je r knjige nisu bile na raspola
ganJu, lJudi su m orah da Ih pamte. I bolje je p raviti vrlo, vrlo saete izreke, tako da ljudi
mogu d apamte. Sada su ovo samo sedam taaka o kojima raspravljamo i lako se mogu
'
zapamtitI.
Jedan metod e ispraviti sve pogreno.

Tj tod je sves o t. PotOji mnogo bolesti ali samo je jedno zdravlje. Kvalitet
.zdl.avIJa Je J :dan, uvek IstI. Da h sam ja zdrav ili ti, oseaj zdravlja je isti. Zaraza ima na
milIOne, gresaka n:nogo, ali pravi klju koji otkljuava sva vrata, glavni klju, je samo je
dan. I pre no da secerno grane, pre no da potkresujerno lie, zato da ne odseemo sam

koren? Ima mnogo ljudi koji nastavljaju da potkresuju lie, ili seku grane; ti ljudi su po
znati kao moralisti.
Moralna osoba je pomalo glupa osoba, glupa u smislu da misli da e potkresivanje
lia unititi drvo. Ona nee na taj nain unititi drvo. Odseete jedan list i drvo e uzvra
titi sa tri lista, lie e postati gue. Odseete jednu granu i drvo e uliti svoj biljni sok i
tenosti u drugu granu, i druga grana e postati deblja i vea. To se deava u vaem ivotu.
Neko je protiv seksa; potiskuje seks, odseca tu granu. Sada cela energija postaje ljut
nja. Nai ete prie u Indijskim svetim knjigama, prie kao pria o Durvasi - velikom ta
kozvanom mahatmi koji je potpuno potisnuo seks, i onda postao samo bes, samo crveno
vru bes. To se obavezno desi. Ne moete da unitite ni jednu energiju - nikada. To je
nemogue po samoj prirodi stvari. Energije se mogu samo transformisati, nikada unititi.
Ako zatvorite jedan izlaz, energija e poeti da tee na drugom. Ako zatvorite ulazna
vrata, onda na zadnja vrata, a na zadnjim vratima je to opasnije, jer to va ivot ini i
votom licemera, ini va ivot dvostrukim. Poinjete da ivite na dvostruk nain: kaete
jednu stvar, uradite drugu; pokaete jedno, a vi ste drugo. Postajete sve vie i vie pode
ljeni.
Istiem potpuno isto to i Atia. Dolazite mi sa hiljadu i jednim problemom, ali moj
odgovor je uvek isti. Ako doete sa ljutnjom, kaem da je budete svesni, ako doete sa
gramzivou, kaem da je budete svesni, ako doete sa poudom, kaem da je budete
svesni - jer svesnost preseca svaki koren. Sta je koren? Nesvesnost je koren.
ovek moe da bude ljut samo ako je nesvestan. Pokuajte da budete ljuti i svesni
istovremeno i videete da to nije mogue. Ili ete biti svesni, onda nee biti ljutnje, ili ete
biti ljuti a svesnost e morati da nestane. Do sada, niko nije bio u stanju da uredi da oboje
budu zajedno, i ne verujem da moete da dokaete izuzetak. Pokuajte. Mogue je da
moete da mislite da se deava oboje, ali ako paljivo gledate videete: kada je tu svesnost
nema ljutnje, kada je tu ljutnja nema svesnosti. Nesvesnost je koren svih bolesti; svesnost
je onda jedini lek.
Buda kae: "Ja sam lekar." I jednom je neko pitao: "Stalno govorite da ste lekar, ali
ne vidim nikakve lekove oko vas. Kakve lekove dajete?"
Rekao je: "Moj lek je samo jedno: to je svesnost. Prepisujem svesnost." I ne treba je
doneti od hemiara; vi treba da izmenite vau unutranju herniju da bi je doneli. Treba
da promenite vau unutranju herniju. Upravo sada vaa unutranja hemija funkcionie
na takav nain da stvara nesvest, nesvesnost. To moe da se izmeni, to se moe deauto
matizovati. Kako to da uradite nai ete u izrekama to slede.

P
R
O
B
U
D
I
R
O
B
A
T

28

Ali setite se, jedan metod je dovoljan da ispravi sve to je pogreno. Taj metod je
svesnost. I kako ete znati da ste je stekli? Svesnost je neto unutranje, tako je duboko
da je niko ne moe videti. Ipak ako postanete svesni, svako ko ima malo inteligencije, ko
ima oko da vidi, postae svestan toga -jer kako se svesnost deava u unutranjem jezgru,
samilost poinje da zrai, ljubav poinje da se iri.
Buda kae: Upali sveu svesti u svom srcu, i celo tvoje bie e zraiti samilou. Sa
milost je dokaz. Dok nema samilosti, upamtite, sigurno obmanjujete sebe; sigurno radite
neto drugo umesto da ste svesni.
Na primer: moete pokuati koncentraciju. Koncentracija nije svesnost, i osoba sa
koncentracijom nee nikada pokazati samilost. Samilost nije posledica koncentracije.
Koncentracija znai sabranost uma, suavanje uma na samo jednu taku. Koncentrisan
um postaje jako moan um - ali setite se to je um, i vrlo moan, stoga opasniji no ikada.
Koncentracija je metoda nauke.
Svesnost je sasvim drugaija; nije izotravanje, to je nefokusirana budnost. Na pri
mer, upravo sada me sluate. Moete da ujete na koncentrisan nain, moete da se kon
centriete na mene; onda ete propustiti ptice i njihove pesme, onda ete propustiti buku
sa ulice. Onda vi niste svesni, onda je va um postao jako suen. Svesnost nije suavanje
uma ve nestajanje uma. Suavanje uma ini um vie umom - stoga je Hindu um vie um,
Muslimanski um vie um, komunistiki um vie um, jer sve su to suavanja. Neko se skon
centrisao na Kapital ili Komunistiki Manifest, neko se skoncentrisao na Kuran ili Dama
padu, neko na Gitu, neko na Bibliju - skoncentrisani ljudi. Oni stvaraju uske umove u
svetu. Oni stvaraju sukob, oni ne donose samilost.
Hiljadama godina su postojale religije, ali samilost je jo uvek san. Nismo bili spo
sobni da stvorimo svet koji zna ta je ljubav, prijateljstvo, bratstvo. Da, priamo, i priamo
previe o tim predivnim stvarima. U stvari pria je poela da izaziva gaenje, muninu.
Treba da prestane. Dosta vie prie o bratstvu i ljubavi, i tome i onome - priali smo hi
ljadama godina bez svrhe.
Razlog je to koncentrisan um postaje suen, postaje vie um. A ljubav nije funkcija
uma, ljubav je funkcija neuma - ili zovite to srcem, to isto znai. Neum i srce su sinonimi.
Svesnost znai da me sluate nekoncentrisani - budni naravno, ne spavate, budni
te ptice, njihovo cvrkutanje, budni za vetar to prolazi kroz drvee, budni za sve to
sc deava. Koncentracija mnogo iskljuuje, malo ukljuuje. Svesnost ne iskljuuje nita,
ukljuuje sve.
za

Svesnost je stanje neuma. Jeste, opet niste skoncentrisani. Vi ste s.amo ?gl.edal?"koje
sve odraava odjekuje; vidite lepotu toga, tiinu i mirnou. Iznenada. l,este I1lste, I cudo
poinje da s deava. U toj tiini osetiete samilost, samilost za sva blca kOJa pate. To ne
mora ni da se veba; dolazi samo od sebe.
"
.
'
.
Atia kae: Svesnost unutra, samilost spolja. Samilost Je spoljasna strana svesnostl,
eksterijer svesnosti. Svesnost je vaa unutranjost, subjektivnost. Samilost Je odnos sa
drugima, deljenje sa drugima.
etvrta izreka:
Na poetku i kraju treba uraditi dve stvari.

Pod poetkom misli se na jutro, a pod krajem, na vee. Ujutru, .setite se jedne stvari,
kae Atia da vam je novi dan, nova mogunost, ponovo dat. Osetite zahvalnost. Posto
J'anJ' e J'.e ta. ko. velikoduno. Straili ste tako mnogo dana, i ponovo jeda.n ?"an vam Je da:
p ostojanje Je tako puno nade prema vama! Vi ste gubili i traili
vreme,
I
111 S ta I1lste radili,
.
.
.
' s e i dai)' e nada.
straili ste toliko mnogo vrednih prilika, vremena i energiJe, aI 'I postojanje
Dat vam je jo jedan dan.
.
.
" l aJt .d ub oko u vo m
Atia kae: Ujutro, setite se da je to novi dan, novI pocetak.
srcu odluku: "Danas neu straiti ovu priliku. Dosta je ilo! Dan cu biti s stan,. aas
u biti budan, danas u posvetiti to vie enerije jednoJ. dobrbltl, brobltl me tacIJe .
Meditirau tokom svih mojih delovanja. Uradicu sve aktlvno.stl, ?b, caJene svako nevne
aktivnosti, ali sa novim kvalitetom: uneu kvalitet svesnostl u nJih. .
. '
"
Pozdravite dobrodolicom novi dan. Osetite zahvalnost, sretl1l : to postoJa Je Js
uvek veruje u vas; jo postoji mogunost, transformacija jo uvek moze da se desI. Pocnite dan sa velikom odlunou.
.
. zaal? st za sve
I uvee, ponovo osetite zahvalnost za dan ojI vam j d t, osetite
to vam se dogodilo - dobro i loe, oboje, i srecu I nesrecu, Jer sve su to uCltelJI. .
Sve je nekakva prilika. Ispravno uzeto, svaki trenutak je stepenica.. euspeh) ednako
omae da se postane budan kao i uspeh; ponekad u stvari neusph IS pomaze d o
tanete svesni nego uspeh. Uspeh vam pomae da z.asp!te.y srecI ljudi zaboravlJaJu, u
srei niko se ne sea Boga. U nesrei iznenada dolazI secanje.
.
Sretan je ovek koji moe da se seti ak i kada je radostan; sretan Je covk kOJI moze
da se seti kada sve ide dobro i glatko. Kada je more uzburkano, svako se seti Boga, nema
u tome nieg posebnog, to je samo iz straha.

P
R
O
B
U
D
I
R
O
B
A
.."

"

"

. .

285

 o?? d il o .se : B : je b io na moru, prevozio je mnogo M u sl im a n a u Mek

hod ? cascu. SVI su b.lh Iz enaeni jednom stvari : svi su bili na hodoau n u. B il i su na
sve sV:o je 01 1O sVih pet molitvi propisanih za Muslimane svakog dan ajsvetijem od
m is. I. a. l m istik je. tako zraio radou d a se niko nije u su d io d a ga upit a izuzev sufi
zato
.onda jednog dana more je bilo jako uzburkano i kapetan je obj' avio.' " aNem
a

o
g
u
c
'
nosti d. a se sp a si m o' z to vas mo l lm
'
d
a
u
ra
d
it
e
sv
o
je
p
o
sl
ed
n
je
m
o
li
tv
e. Brod ton e." I
.
svako je pao u mohtvu Izuzev sufi mistika.
r T j : i o p re v i e. M n o g lj u d i
se
o
k
u
p
il
o
ok
o
m
is
ti
k
a.
B
il
i
su
za
is
ta
.
" I s Ij l cvek. Po matr h smo te, nikada se n is i molio. Ali nita nismljuti i rekli su :
smo a I to b.ll ne:ovanje - smatra si za svetog oveka. Ali sada je to noeprekli, osetili
;? tone, a tl SI BOZljl covek - ako mohs, tvoja moli tva e biti sasluana. Zatoosednnoelivoo-.
M istik je rek o :. "M.oliti z straha znai promaiti sutinu, zato se ne molim
A onda su 0111 p ita h : "Zasto se onda n is i molio kada nikako nije bio u pitanju."
Rekao je : "Ja . sa m. u mOlitvi: zat ne mogu da molim. Samo oni koji nisu u strah7"
mogu da ole. Ah sty a je svrha n JI. hovih molitvi? Prazni rituali! Ja sam u mo m o li ti
litvi, u stvari
ja sam mohtva. Svaki. trenutak je molitva."
M o li tva j : su fi re za istu osobinu za koju Atia koristi re svesnost.
Zao uece . ponovo zahvalite, zahvalite celom postojanju. Za Atiu ne post
oji B o g
zaa m tlte. ak I ak ja koristim re bog, to nije Atiina re; za Atiu celo
postojanje j'
bozansko, ne postOji personalni Bog.
To je uvek bio stav e d itanata. Ako ste ovek moli tve, postojanje se pojav
lj u 'e kao
og, personalnoAko ste coek meditacije, postojanje je impersonaln
za nstvenost. Za coveka mohtve postoji Bog; za oveka svesnosti p o stoo,j'sai bmo celi a, bo
oanstvenost
a l I ne B og.
P
:-i a se d ie H . D . ?el s rekao da je Gotama B u d a b io najbez
b
.
.
,
najboZanst:'e111jl. To ! e tacno - najbezboniji je r nikada nije verovao uonb ilijio ovek' a o et
o p e t ?ajbozantve .j !. e r je sa m bio boanstven. Sam je b io toliko boankakvog B oa'
stven' koliko
neko Ikada moze biti Ih se nadati da ikada bude.
Zato uvee b u d ite zahvalni za sve to se d e si lo tokom dana. I jo dve stvari:
se
ti
te
se
I(a d a tokom dana n e u sp et e d a b u
d
et
e
sv
es
n
i
i
sa
m
il
o
sn
i
sa
m
.
o
se
se
ti
te
.
A
"
ti
a
n
e
k
a
e
d a za lI te , sa m o se se ti te . I d a vas p o d
setim: kada Isus stalno ponavlja u B ib li ji : "Pokajte
_

se!" to je pogrean prevod sa Aramejskog. U engleskom je to dobilo sasvim drugo znae

nje, sasvim suprotno znaenje. Postalo je kajanje - "Oseaj se krivim!"
Na Aramejskom kajanje jednostavno znai vraanje, pogled u nazad, to je sve. Uz
mite u obzir: dan je proao, pogledajte unazad. Samo ponovo pogledajte, zapazite kada
ste izgubili svesnost - to e vam pomoi sutra, uveae vau svesnost. l primetite kada
ste izgubili samilost - to e vam sutra pomoi da budete samilosniji. l takoe zapazite
kada ste uspeli da budete svesni i samilosni. Ne oseajte nikakav ponos zbog toga - ni
krivicu, ni ponos. Nije to pitanje krivice ili ponosa, to je samo svoenje rauna za dan koji
je protekao pre nego to zaspite, samo pogled unazad, bez procenjivanja - niti osuivanje
sebe kao grenika, niti velika ponositost, kao: "Danas sam bio tako svestan, toliko sami
lostan; uinio sam toliko mnogo dobrih dela." Nita takvo - samo zapaanje unazad, ta
se desilo od jutra do veeri. To je takoe metod da se postane svesniji.
Budi strpljiv, koje god od dva da se pojavi.

Setite se bez obzira da li ste uspeli u svesnosti ili ne, budite strpljivi. Ne budite ne
strpljivi, jer nestrpljenje nee pomoi. Samo strpljivo posmatrajte, i ekajte sa ogromnim
toliko
mnogo
moe
da
se
desi,
mogue
poverenjem,
da
ako
je
jo
vie.
Drugi
list
e
izrasti
.
sutra, novI cvet ce procvetati sutra.
Takoe setite se da ovo telo nije jedino telo. Mnoga ste imali pre toga, i mnoga ete
imati u budunosti. Nema urbe. Budite strpljivi, jer urba moe samo da poremeti stvari.
urba nee da pomogne ve da smeta.

P
R

B
U
D
I

B
A

Posmatraj dva pravila rizikujui ak i ivot.

Ta dva pravila, svesnost i samilost, su tako dragocena da ak i ako ponekada treba

da rtvujete svoj ivot za njih, to je vredno toga. ivot nije nita do jedna prilika da po
stignete svesnost ili samilost. Ako ne postignete svesnost i samilost, kakva je svrha iv
ljenja? Besmisleno je.
Samo meditirajte o tome. Ako je neko toliko spreman, sa tolikom namerom, tako
duboko posveen da bude svestan i samilostan, da je spreman da rtvuje svoj ivot, hoe
li on ostati nesvestan dugo? Nemogue! Upravo ovog trenutka, ako je ta namera tu, sve
snost e se desiti iz te namere. Ta namera e se razbuktati kao unutranje svetlo, i iz tog
28:
svetla, zraenje samilosti.

,Zivot p
o
se
b
i
n
em
a
zn
a
en
je
.
O
n
im
a
zn
a
en
ja
sa
m
o,
ak
o
m
o
et
e
da
,
,
ecnog, ako mozete da pustite malo boanskog mirisa, boijeg, ako moetepdevaatpoesanesmetue
O toov ,cvet - bes rtan, bezvremen. Ako moete da postanete ista ljubav, ak
d,. .a U psate P,ostoJa.nJe ao moete da p o stanete blagoslov za egzistenciju, sao moete
VOt. Im a nac:nJe; mace Je besmislen. On je kao prazno platno; moete da a n mo tada
lo g Ivota l mozete umreti p o d njegovom teinom, ali kakav je sm is ao ?. N ask osite ce
aJte nes'to
na nJ em u.,
m iso se moa naini:I u ivotu; znaenje nije ve zadato. Vi ste data sloboda, vi ste
da.ta ,ratlvnost, I te d:t ZIVOt. Dato je sve to je potrebno da bi se na ravilo zn .
VI sustmskl sastOJcI znacenja su dati, ali smisao nije dat, smisao morat/vi da datea. Ter:
:
a postanete stvaralac p o svom vlastitom p ravu.
kada postanete stvaralac po vlastitom pravu, sudelujete sa Bogom, postajete
deo
BOga
ZI

Naui tri tekoe.

po.stoje tri tek e u postizanju svesnosti. Bitno je za svakog tragaoca da ih razu

me
stva svao p o staJe svestan, ali tek kada je d el o zavreno: B
il
.
i
st
e
b
es
n
i
.
o
z; ' I I ste aClh ! astuk n a mua. Kasnije kada se vatra ohladila, trenutak je apromarili st
a I ste sve:l1I. Ah sada J.e to besmisleno, sada nita n e moe d a se uradi. Ono toajeo'uprao
eno ne moze da se vrati; prekasno je .
T
ri
;
tv
ar
i,
k
a
e

ti

,
tr

eb
a
d
a
se
se
ti
m
o
.
Je
d
n
a
je
,
p
os
ta
ti
sv
es
ta
n
d
ok
.
'
d esava. 1 0 Je prva teskoca za osobu koja eli da postane svesna - postati svesse dogaaj
tan u sa m om d e u.
Ljutn! P ostoj.i kao d im unutar vas. Postati svestan p ri samoj njenoj gustini to
je
P I.va p otes oC,,a, ah to I1.IJe nemogue. Samo mali napor i biete u stanju d a je
Vldecte u pocetku, p o saJ.ete svesni kada je ljutnja prola i sve se ohladilo uhatite
svesl1l .osle petn est m m u ta. Pokuajte - p o staete svesni p o sl e p et m in uta. postaje. t
P
111 lo vise postacete svel1l odmah posle je d n o g m inuta. Pokuajte jo malo vi okua te
e i pos:a
,ce e svesI1l up avo k d ljutnja is p arava. Pokuajt
e
jo

m
al
o
v
ie, i postaete svesni up ravo
.
_e d nJe. I to Je prvI korak: biti svestan u d el u .
d
Zati ;:- rugi rak, koji je ak jo tei, je r sada ulazite u d u b lj e vode. Drugi kor
l_u ga tes oca. Atlsa to naziva, seanje pre dela, kada se i n jo n ij e desio al i jo ak il i
uek
_

USI

mislite u sebi; jo nije ostvaren ali je postalo misao u vaem umu. Ono je tamo, potenci
jalno prisutan kao seme; moe postati delo svakog trenutka.
Sada e vam trebati malo vie suptilne svesti. Delo je grubo - udarili ste enu. Mo
ete postati svesni dok udarate, ali ideja udaranja je daleko suptilnija. Hiljade ideja na
stavljaju da prolaze umom - ko ih primeuje? One prolaze i prolaze; saobraaj se nastav
lja. Veina tih ideja nikada ne postaju dela.
To je izmeu greha i prekraja. Prekraj je kada neto postane delo. Ni jedan zakon
ne moe da vas kazni za misao. Moete da razmiljate da ubijete nekog, ali ni jedan zakon
ne moe da vas kazni. Moete da uivate, da sanjarite, ali niste pod zakonom dok ne izve
dete delo, dok ne uradite neto, i dok misao nije prenesena u stvarnost, onda to postaje
prekraj.
Ali religija ide dublje. Ona kae, kada mislite o tome to je ve greh. Da li ete to da
sprovedete u delo ili ne, nije vano - vi ste to poinili u svom unutranjem svetu i time
ste zahvaeni, zaprljani, i okaljani.
Druga tekoa, Atia kae, je uhvatiti kada se misao pojavljuje u vama. To moe da
se uini, ali to moe da se uradi tek kada ste proli prvu prepreku, jer misao nije tako
vrsta. Ali ipak dovoljno je vrsta da bi bila viena; samo treba malo da vebate. Sedei
utke, samo posmatrajte svoje misli. Samo vidite sve postepene prelaze misli - kako se
pomalja, kako zadobija oblik, kako se zadrava, boravi, i kako vas naputa. Ona postaje
gost, a onda kad doe vreme naputa vas. I mnoge misli dolaze i odlaze; vi ste domain
kome mnoge misli dolaze i odlaze. Samo posmatrajte.
Ne pokuavajte na samom poetku sa tekim mislima, pokuajte sa jednostavnim
mislima. To e ovo uiniti lakim jer je proces isti. Samo sedite u bati, zatvorite oi i vi
dite kakve god misli prolaze - i one uvek prolaze. Pas laje u susedstvu, i trenutno u vama
poinje proces misli. Iznenada se setite psa koga ste imali u svom detinjstvu, i koliko ste
voleli tog psa, a onda je pas umro, i kako ste patili.
Onda dolazi ideja o smrti, i pas je zaboravljen i vi se seate smrti vae majke. I sa
idejom o vaoj majci iznenada se setite oca. I stvari idu i idu. Celu stvar je pokrenuo
smeni pas koji ak nije ni svestan da vi sedite u svojoj bati, koji jednostavno laje jer ne
zna niim drugim da se zaposli. Njegovo lajanje nije nita do politisanje - njegova poli
tika, politika moi.
Zbog toga su psi jako mnogo protiv uniformi. Policajac, potar, sanjasin - i psi su
jako besni. Oni ne podnose uniforme. Kako se usuujete da hodate u uniformi, pokua
vajui da njime vladate? Oni su ljuti na policajce i takve ljude.

P
R

O
B

D
I

R
O
B
A

Z8<

On vas n ij e svestan nije lajao p ose bno ra dI vas, a! 1. lana )e

te je d n ostavne lance, a o da olako :O!sv ahte e sa Ise u c; okrenut. Posmatrajte
mesa ?l em ?cionalnih stvari .
Ljuti ste, zavidite; ljubomor ste _ a
v
a
e
s
e
e
u
s
r
e
d
m
ls
lI
.
T
o
Je
d
r
u
g
a
te

k
o
I trea tekoa je uhvatiti ove roces

a
.
.
.
'
e
e
c
a
n
I
a
z
a
m
Is
lI
te
,
.
P
r
e
.
n
e
bilo ta postane m is a o' to s e
g
o
t
o
.
.
tn
stv
r
prvo
:
z ose.aji, onda dolaze

misli, onda dolazi delo. u ot ;a I sves 1 a J vadola

n im oseanjem . Ako nema oseaJa, mIs. ao nece doCI. OsecaJ ka mIsao Izazvana odree
s e aktualizuje u misli, misao
s e aktualizuje u delu.
Sada treba da uradite gotovo nemoguu stvar - d uhvatl. te o
li nekada primetili? Vi u stvari ne znat sv t se osecate m dreeno oseanje. Jeste
m is li koja moe biti uhvaena kao uzro :' vrste uzruJanI,. oalo, uzrujano; nema stvarne
sprema ispod povrine' neko oseanje s ku p a snagu. Pon secate s e uzrujani. Neto s e
razloga da se oseate tuno i nema misli t azove; Ip. a ekad se oseate tuno. N e m a
oseanje. To znai da ose;nje pOkuava ;a ?IZ Ij. e na povrsuga je i dalje tu, neodreeno
mu, seme oseaja alje svoje
li s tie na povrinu.
Ako ste u stanju da postanete svesni m is li, on da c' ete pre II. . .
.
I
k
aSnIje postatI svesni
suptiln! nij nsi oseanja . To s u tri tekoe.
Atlsa kaze:
.1
.

Naui tri tekoe.

I ako moete d a u r a d ite te stvar

. z d ' et pastl. u naJd. ublj. e jezg

ro vaeg bia.
Delovanje je najudaljenije o d bi : Zl mls. o, ond
o s e anja, u p ravo skriveno iza osea . e c To bIc. e . a dolazI oseanje. A iza
Je univerzalno. To bie je cilj
svih meditanata, cilj svih onih koji ml z:e .ogom, atm
s tvom, kako god e li te d a to zovete . . c . . l t ba i anom, sam stvom, ne-sam
preke su kao tri konce ntrina krug t:d ia bIc:a. pre te tri prepreke. Te tri pre'

Uzmi tri dela osnovnog uzroka.

Sada vrlo vana iz reka. Poslednje tri izreke s u up ravo zIatne .

.
C
u
v
a
Jte Ih u. svom srcu;
one e. vas negovati' oJaae vas, tranSlormls. ace vas. One su
.
,
p
o
s
e
b
n
o
z
a
m
O
Je
s
a
njasme,
o d nelzmerne vrednosti.
.

<

Uzmi tri dela osnovnog uzroka.

ta su tri dela osnovnog uzroka? U budistikoj tradiciji to su tri uvena sklonita:

Buda aranam gaami: Idem do stopala bude, predajem se budi . Sanga aranam gaami:
idem do stopala zajednice, predajem se budinom polju. Dama aranam gaami: predajem
se najviem zakonu koji je personificiran budom i za kojim traga zajednica, koji je postao
injenica u budi i za kojim traga zajednica. To su tri najvanije stvari za tragaoca: majstor,
zajednica, i dama, tao, logos, najvii zakon.
Ako niste u kontaktu sa nekim ko je ve ostvaren, gotovo je nemogue da napredu
jete. Ima na milione prepreka, mnogo zamki, mnogo lanih vrata, brojna su iskuenja;
sve su mogunosti da skrenete sa pravoga puta. Osim, ako niste u drutvu sa nekim ko
zna put, ko je proao putem, ko je stigao, gotovo je nemogue da stignete . Osim, ako vae
ruke nisu u rukama nekoga kome moete da verujete, i kome moete da se predate, oba
vezni ste da skrenete sa pravog puta. Um stvara tako mnogo iskuenja - tako su zavod
ljiva, tako je magnetski privlana njihova mo - da osim ako niste u polju moi nekoga
iji je magnetizam mnogo snaniji od svake druge vrste iskuenja, to je nemogue dostii .
To je znaenje uenitva.
Buda aranam gaami: predajem se majstoru.
Majstor je tako magnetina sila, da vaa predaja majstoru postaje vaa zatita; stoga
se to naziva utoite. Onda ste sigurni, onda ste uvani, onda ste zatieni. Onda je vaa
ruka u onim rukama koje znaju gde da vas odvedu, koji pravac da vam daju.
Druga stvar je zajednica. Svaki buda stvara zajednicu, jer bez zajednice buda ne moe
da funkcionie. Zajednica predstavlja polje njegove energije, zajednica predstavlja ljude
koji su mu se pridruili, zajednica znai jedno alternativno drutvo obinom svetovnom
drutvu, koje ide za prividnim ugodnostima - ono je tu dostupno svima.
Mala oaza u svetskoj pustinji je ono to se podrazumeva pod budinim stvaranjem
komune - mala oaza u kojoj se ivot ivi u sasvim drugaijem geltatu, sa potpuno razli
itom vizijom, sa sasvim drugaijim ciljem; gde se ivot ivi sa svrhom, znaenjem, gde
se ivot ivi sa metodom - ak i kada to onima spolja moe da izgleda kao ludilo, ali ludilo
ima metodu u sebi - gde se ivot ivi molitveno, oprezno, svesno, budno; gde ivot nije
samo sluajnost, gde ivot poinje da postaje sve vie i vie rast u odreenom pravcu, ka
odreenom odreditu; gde ivot vie nije kao naplavljeno drvo.
I tree je dama . Dama znai istina. Buda predstavlja istinu na dva naina: prvi, kroz
njegovu komunikaciju, verbalno, i drugi, kroz njegovo prisustvo, kroz njegovu utnju,

P
R
O
B
U
D
I

R
O
B
A

291

kroz njegovu vezu: neverbalnu. Verbalna komunikacija je samo jedan uvod za neverbalnu.
Neverbal a je energets a komunikacija. Verbalna je samo pripremna; ona vas jedno
stavno pnpre.ma va ozete da dozvolite majstoru da komunicira na energetski nain,
Jer .energetskl ?a lI1 J,e stvr.no kretanje u nepoznato. Energetskom nainu je potrebno
velIko poverenje, Jer cete biti potpuno nesvesni kuda idete - svesni da nekuda idete sve
sni da ste gde veni, svesni da se deava neto od velike vanosti, ali ta je to t no,
lemate recI za to, Jer nemate nikakvog iskustva da bi prepoznali. Ii ete kroz neistra
zeno.
Buda predstavlja damu, istinu, na dva naina. Verbalno komunicira sa uenicima
ne erbalno, kro utanje, kroz energiju on komunicira sa uenicima. I onda dolazi krajnj
Jedll1stvo ?de n.IJe po rebna ni k.omunikacija, ni zajednitvo, ali postignuto je jedinstvo
v postanu Jedno, kada je uenik samo senka, kada nema odvojeno
- ada majstor I cel1lk
stI. To su tn stadijuma napretka: uenik, sledbenik, posveenik.
Meditiraj o tri stvari koje n e treba u n ititi.

Buda,. sanga, dama, meditirajte o ove tri stvari koje n e treba unititi. Svet e
mnogo ? Itl proti ?ve t:i sari: st e se napti da ih uniti. Oni koji vole istin jako
u, oni koji
su pravI tragaocI, Is trazIv. acI, UCl. I1lCe sve da zastite te tri stvari.
Prv?, budu. Zato svet stvara tako mnogo tekoa budi kad god se o n pojavi,
ko oblIku? Moe biti Krina, Hrist, Atia, Tilopa, Saraha; moe se pojaviti u u bilo
oblIku: Pod budastvom p o d razumevam svesnost, probuenje. Kada god se dogbilo kom
odi pro
buenJe, ceo svet postane protiv. Zato? - zato to ceo svet spava.
Postoji arapska izreka: N e budi roba, je r moda sanja da je slobodan. N e budi ro .
ba'
on moda sanja da je slobodan, da vie nije rob.
A
Ii
b
u
d
a
e
re
i
:
P
ro
b
u
d
i
ro
b
a!
a
k
i
ak
o
sa
n
ja
d
iv
n
e
.
sn
.
ov
e
o
sl
o
b
o
d
v
LlC 1I11 svesl1 lm da Je rob, Je r samo kroz sves n o st moe postati zaista slobodi,anpro. budi ga i
Sv
et
v
rs
to
sp
av
a
i ljudi uivaju u svoj im snovima. O n i ukraavaj u svoje sn ove, p rave
.
svoJe snove sve arenijim, i ine ih psihodelinim. Onda dolazi ovek koji poin
sa vrhova zgrada: "P robudite se !" Spavai se oseaju napadnutima; oni n e ele dje da vie
bLl e, Je : znaJ : ad. ie d n o m ?jihov san ode, bie os tavljeni sa svojim jadom i pa se pro
/l I im vise. 0 111 JO s IS U svesl1l da iza njihovog ja d a postoji izvor radosti koji se m atnjom i
oe nai.
/( <ld <l god lm se d eS I n esv to kao p ro b u en je , uvek su
n
a
li
da
su
k
ra
jn
je
() sl <lIlU potopljeni u neto, ta god to bilo; ele d a ostanu zauzeti. jadni. Zato ele da

Uenje buda je: Naite vreme i mesto da ostanete nezauzeti. To je meditaija. Naite
bar jedan sat svakog dana da sedite utke ne radei nita, krajnje nezaposlem, samo po
smatrajui sve to prolazi unutra. U poetku ete biti jako tuni, gledajui stvari. unutr
vas; oseaete samo tamu i nita drugo, i rune stvari i pojavljivanje svakovrsl1lh rl1lh
rupa. Osetiete agoniju, bez imalo ekstaze. Ali ako istrajete, ne odustanete, dolaZI dan
kada sve te agonije nestaju, i iza agonija je ekstaza.
Zato prva stvar: kada god se buda pojavi svet je protiv njega: Svet vrs to spava, s
v svet hoce
nja, a buda pokuava da ljude probudi. Postoji hiljadu i jedan drugi razlog zasto
da uniti budu, i zato Atia govori:

P
R
O
B
U
D
I

R
O
Da su Isusovi uenici znali tako neto, pokuali bi na svaki nain da zatite Isusa, ali B
uopte nisu bili svesni. Isus je mogao da ivi samo tri godine kao buda: M og0. ie da i A
v I1ISU bih
do duboke starosti, mogao je da pomogne milionima ljudi na stazi, all UCel1lCI
svesni tog velikog blaga koje su posedovali a ono treba da bude zatieno i uvano.
Postoji mnogo razloga. Jedan razlog zato su ljudi protiv je da, kad god se bda p ?
javi na svetu on je jedinstven, ne moe da se poredi ni sa jed im drugl budom IZ. pros
losti; to je problem. Ljudi se naviknu, polako, polako, na prosIe bude, al kad novI buda
doe, on je tako nov, tako jedinstven, tako razliit, da ne mogu da veruJu da Je on buda,
jer imaju odreenu predstavu.
.
.
Oni koji su imali Mahaviru, kako mogu da prepoznaju mee kao budu? - ! er Ja .e
stojim go. Oni koji su videli Isusa, kako mogu da prepoznaju Atisu vkao bdu? - Jer Atlsa
ne lei bolesne i ne pomae mrtvima da ponovo ustanu, ne pomaze slepI ma da progle
daju. Atia je potpuno drugaija vrsta bude; on ne slui siromanima, njegov rad je na
sasvim drugom planu.
.
Hrianin ne moe da prepozna Budu kao budu. ta da kaze Hnscanll1 - MahavIr I
Buda su bili savremenici, ali aini ne prepoznaju Gotama Budu kao probuenog, i budi
sti ne prepoznaju Mahavira kao probuenog. Oni su bili savreme ici, istoj provin.ciji,
ponekad iveli u istom gradu i jednom odseli u istom karavan seraJu. Ah sva1 buda Ima
jedinstvene osobine; neuporedive; stoga se ni jedan prethodni buda ne moze uzeti kao
kriterijum. To stvara tekou.
Bude su neprepoznatljive, jer va ivot nema iskustva pomou koga bi vi mogli a
prepoznate budu. Seksualna osoba moe prepoznati seksualnu osobu, sklon novcu moze 293
Meditiraj o tri stvari koje ne treba unititi.

. v

prepoznati sklonog novcu, ali kako moete da prepoznate budu? Nemate nikakvo isku
stvo svesnosti. U budi ete videti samo odraz svoga vlastitog uma. To je prirodno.
Buda je beskompromisan; to stvara tekou. On ne moe da pravi kompromise. Istina
ne moe da pravi kompromis sa bilo kom lai, prijatnim laima. Buda izgleda veoma aso
cijalno i ponekad anti drutveno. Buda nikad ne ispunjava ni jedno oekivanje mnotva
- ne moe; on nije tu da vas sledi. Postoji samo jedan put: moete da sledite njega ako
elite da budete sa njim, inae maknite se! On ne moe da ispuni vaa oekivanja. Vaa
oekivanja su budalasta, vaa oekivanja su vaa oekivanja - proizala iz nesvesnosti i
slepila. Kakvu vrednost mogu da imaju?
Buda je uvek buntovan, netradicionalan, nekonformist. To stvara tekou . Buda ne
pripada prolosti; u stvari, budunost pripada budi. On je uvek ispred svog vremena, on
je novo roenje Boga.
Sve te stvari su dovoljne za drutvo slepih, ludih, gladnih za moi, ambicioznih ego
ista, svakovrsnih neurotika, psihopata - za njih je dovoljno da budu zajedno i da unite
svaku mogunost da postoji buda.
I oni su takoe protiv sange - ak i vie. Oni mogu da toleriu budu ako je sam; oni
znaju, ta on moe da uini? Oni su tolerisali Krinamurtija lake nego to mogu mene.
ta moe da uradi Krinamurti? Moe da doe i govori, i ljudi sluaju, a ljudi su sluali
pedeset godina i nita se nije dogodilo - zato on moe da govori jo nekoliko godina;
nema razloga za brigu zbog njega.
Ja sam takoe bio sam, putujui sa kraja na kraj zemlje, skoro tri nedelje svakog me
seca u vozu, avionu, neprestano putujui, i nije bilo mnogo problema. Onog dana kada
sam zapoeo sanjasu drutvo je postalo oprezno. Zato? - jer da bi se stvorilo budastvo,
da bi se stvorila sanga, znai da vi sada stvarate jedno alternativno drutvo, vie niste
jedna individua, vi skupljate mo, moete neto da uradite. Sada moete da napravite
revoluciju.
Zato ljudi ele da unite sve komune. Da li znate da komune nemaju dug vek; vrlo
retko te zajednice preive - vrlo retko. Na milione puta su komune bile stvarane, i dru
tvo ih je unitavalo pre ili kasnije, i vie pre nego kasnije. Ali nekoliko komuna je prei
velo. Na primer, Budina zajednica jo traje - ne sa istom istotom, mnogo ubreta je ulo
nju . To vie nije ista kristalno ista voda koju moete videti na Gangotriju gde izvire
Gang. Sada je Budina zajednica vie kao Gang kraj Varanasija - prljav, mrtva tela plove
po njemu, svakovrsno ubre se baca u njega. Ali jo je iv. Mnoge su potpuno nestale.

P
a
D
.
la
iv

r
p
e
ij
n
a
n
u
m
o
k
a
n
ri
st
:
tu
:
ra
a
Z
i
n
,
a
e
C
o
a
L
a
n
u
m
o

k
la
a
st
p
o
.
N a ri m e r nije
.

e
tl
A
,
e
p
R
o
Il
T
,
e
h
ra
a

e
n
u
m
o
K
.
a
n

u
m
o
k
u
is
n
i
n
o
li
a
,
a
ik
n
e
b
d
e
sl
o
k
li
o
k
e
postoji J
e O
B
.
ca
a
v
ra
p
h
CI
u
g
o
m
ih
sv
iz
u
n
u
U
da u n i tava kom
Atia kae:
D
.
ti
ti
i
n
u
a
eb
tr
e
n
je
ko
ri
va
st
i
tr
o
Meditiraj

,
:
n
d
:
g
u
o
rl
v
u
i

a
L
.
a
im

l
u
i
iv

t
e
sv
,
e
n
ti
:
is
v
ti

ro
p
je
t
e
v
S
.
a
n
ti
is
,
a
m
a
R
.
I trea je D
O
B
A
.."

.
e
z
u
s
m
a
v
a
u
s
e
n
m
re

.
u
z
e
b
o
u
v
k
a
ik
n
e

a
tr
e
n
,

ju
a
v
te
h

a
ne trae d vas, n e z m slui, vi morate d a sluZlte IS. tll1l.
.
a
v
a
d
.
.
e

o
m
e
n
a
Is ti n
u

a
lr
lt
d
e
m
a
d
,
te
m
a
p
a
z
to
a
d
a
b
e
tr
i
n
si
ja
n
sa
ji
o
m
o
n
b
se
o
P
.
id
v
u
i
k
li
Atia vam. daje ve
a
a
m
a
v
a
n
Je
.
a
d
a
S
.
ll
e
d
se
a
n
ti
is
a
a e oela da se doga
anstvu.
I zadnja izreka:
Uini tri neodvojivim od vrline.

a
k
e
N
i.
n
ti
is
i
it

u
sl
i,
n
u
m
o
k
i
it

u
sl
i,
d
u
b
i
it

u
sl
:
a
ij
g
li
re
a
a
v
,
a
in
rl
v
a
a
N eka to bude v
.
a
ij
g
li
re
a
in
d
je
a
a
v
,
a
in
rl
v
a
in
to b u d e vaa je d
Dosta za danas.

II

295

18

P
A
D
A
NJ
E

O
L
I
M
P
I

J
S

K
I
H

I
! G
A
R
A

Prvo pitanje:
Voljeni Oo, kako usporiti?

Anand Somen, ivot nikuda ne ide; nema cilj, nema odredite. ivot nema svrhu,
jednostavno jeste. Dok ovo razumevanje ne prome tvoje srce, ne moe da uspori .
Usporavanje nije pitanje kako; to nije pitanje tehnike, metoda. Mi svedemo sve na
kako. Postoji veliki kako-izam svuda u svetu, i svaka osoba, posebno moderan savremeni
um, je postala kakoista; kako uiniti to, kako ono, kako se obogatiti, kako biti uspean,
kako uticati na ljude i stei prijatelje, kako meditirati, ak i kako voleti. Nije daleko dan
kada e neki glupan zapitati kako da die.
Uopte nije pitanje kako. Ne svodite ivot na tehnologiju. ivot sveden na tehnologiju
gubi sav ukus radosti.
Naiao sam na knjigu; naziv knjige je smean. Zove se: Morate da se opustite. U tom
..morate" je problem, ali ono je tu. Zbog tog morate niko ne moe da se opusti. I sad jedno
morate povrh svih drugih morate - Morate da se opustite - to e napraviti jo vie nape
tosti u vaem ivotu. Pokuajte da se opustite, i otkriete da se oseate napetiji nego ikad.
Pokuajte jae i oseaete veu napetost i jo veu napetost.
Relaksacija nije posledica, nije rezultat neke aktivnosti; ona je ar razumevanja.
To je prva stvar koju bih hteo da vam prenesem: ivot nema svrhu. Veoma je teko
to prihvatiti. A zato je to tako teko prihvatiti da ivot nema svrhu? Teko je jer bez svrhe
ego ne moe da postoji. Teko je drati da ivot nema cilj jer ako ne postoji cilj. nema
smisla u posedovanju uma, u posedovanju ega.

S
P
A
D
A
NJ
E
S
A
o
L
I

M
P
I
J

A
D
E
T

297

go m.oe da postoji samo u ka cilju orijentisanoj viziji; um moe da postoji sa

m
o
u
b u d ucn o st l . Svrha d o n o sI. b unos t,
c

lj
st
v
ar
a
p
ro
st
o
r
d
a
se
p
o
k
re
.
u
m
.
is
li
.
zelJevl onda p rrodno postOji zurba, Je r zivot je kratak. Danas smo ovde a sutr , da se ave
a smo c!tili
- mozda sledeceg trenutka.
Zivo j: vrlo kratak. Ako postoji cilj koji treba da se ostvari, obaveza je da
bavea Je I zabn. nutost, neprestana zabrinutost: "da li u uspeti ili ne" - ustreptaselo sruceri
rmanje o snova. Osae te koro uvek u unutranjem zemlj otresu, biete uv
n ervnog slo a. Im a! t ci. lJ, I pre Il. i kasnije zavriete na kauu pSihoanal iti ek na rub
.
ar
a.
.

o
Ja
v
Iz
IJ
a
Je
v
Iz
IJa
b

Sc
il
jn
o
g
i
v
ot
a
T
o
je
v
.
iz
ija
sv
ih
b
u
.
d
a
Sv
e
.
.
bez I akvog r:zloga . Sve Je Je nostavno rajnje apsurdno . Ako je to shvjeadenn oso tavno jeste,
zu rba, I zbog cega? Onda pocnete da zlv vlte iz trenutka u trenutak. Onda vam, gde je onda
Il u tak dat, mIl. osrdan poklon od Boga, il i celine, ili kako god elite to da naz je ovaj tre
ovete Ta o'
D ama, Logos.
?vaj .trenutak vam je dostupan: pevajte pesmu, ivite ga u njegovoj potp
pokusvaJte da ga rtvujete radi bilo kog drugog trenutka koj i e doi u budu unostvi . I ne
no stI. ZIVIte
ga radi njega samog.
Kau a je metnost radi sa e u n; :tno sti. To je moda tako, ne mora biti ta
sa umetl1lk. Ah ogu da am kazem: Zivot Je. radi njega samog. Svaki trenu ko n irad see samog: zrtvoatl ga radi bilo ega drugog je neinteligentno I jedtan k je krajn e
navika z.rovanJa ustah, onda ovaj trenutak rtvujete za sledei, a sl.edei om kada e
tako dalje I tak dalje. - ovu godinu za sledeu godinu, i ovaj ivot za slede za sledei i
Je to prosto loglcva pro e s: kada ste jednom preduzeli prvi korak, onda poii ivot! Onda
tovanJe p uoanJe kOJe vas vodi. u pustinju, p u tovanje koje i n i va ivo nje celo p u
t pustinjom '
putoanJe kOJ e Je auto-d estruktivno, samoubistveno.
Zivite vtre utku radi puke radosti to ga ivite. Svaki trenutak ima kvalitet o
Da, orgazmlcan Je. !ako sajasi i t:eba d a ive, bez treba, bez mora, bez nar r azma
ov e samn m a bl p stah mucel1lci, ovde ste samnom da bi uivali ivot u edb7. Nist
nocl. 1 Je d In i acIn da zl.vlt. e, volite, uivate, je ste da zab oravite budunost. Onn e ovo u

P
O
I ako mozete da zaboravite budunost, ako moete da vidite da je nema, nem !ji
n ep restan se p n. p rematl. za nju . U trenutku kada je budunost odbaena, a svrh
staj: nevana ama o se b i . Nosimo prolost da bi mogli da je koristimo u prolost po
b
u
d
u
n
o
st
i
I ce ko b l n o sI O p ro sl o st ? To j : n ep
o
tr
eb

n
o
.
A
k
o
n
em
a
b
u
d
u
n
o
st
i,
k
ak
av
Si ti znanje kOJe vam Je. dala proslost? To je teret koji e unititi radost p utoje smisao no
vanja.

dozvolite da vas podsetim, to je isto putovanje. ivot je hodoae za nikud, od

nikuda ka nikuda. I izmeu ta dva nikuda je sad-ovde . Sada ovde se sastoji iz dve rei:
sada, ovde . Izmeu ta dva nikuda je sada ovde.
Nije to pitanje sleenja neke odreene tehnike da bi se usporilo, jer ako va osnovni
pristup ivotu ostane isti - na cilj orijentisan - moete pokuati da usporite, moete ak
i uspeti u usporavanju, ali sada ste zapoeli novu tenziju u svom ivotu. Morate biti ne
prestano na oprezu da bi ostali spori; morate neprestano da drite sebe da bi ostali spori .
Ne moete imati slobodan tok vaih energija. Biete neprestano zabrinuti, jer ako
zaboravite na tehniku, odmah e stara navika da vas obuzme. I navika je tu, jer u stvari
navika je ukorenjena u filozofiji vaeg ivota. Bili ste ueni da postanete postizalac: PO
stignite neto!
Od prvog trenutka kako se dete rodi, poinjemo da ga hranimo otrovima: ambicija,
postignue, uspeh, bogatstvo, ime, slava. Poinjemo da trujemo njegove izvore postojanja;
ulaemo veliku panju ... dvadeset pet godina je izgubljeno u davanju otrovnog obrazova
nja deci . To je jedna treina ivota; izgleda kao gubitak. I to je najvanija treina, jer do
doba od dvadeset pet, osoba je ve poela da propada na mnoge naine. Vrhunac njene
seksualnosti vie nije tu, on je bio tu kada je ona imala sedamnaest i po; oko osamnaeste
ona je imala vrhunac seksualnosti. Do vremena od dvadeset pet ona je ve ostarila.
Dvadeset pet godina straenih u stvaranju jednog postizalakog uma. .. A onda, tu je
i konkurencija, sukob. Na svakom nivou ivljenja, svuda je politika. Cak i u privatnim intimnim odnosima postoji politika: mu pokuava da kontrolie enu, ena pokuava da
kontrolie mua, deca pokuavaju da kontroliu roditelje, roditelji pokuavaju da kon
troliu decu. Bliskosti vie nema, jer za postizalaki um bliskost vie nije mogua. On zna
samo kako da koristi druge; ne moe da potuje druge . On je eksploatatorski. Njegov
odnos sa ivotom je ono to Martin Buber naziva "ja-to" odnosom: sve je svedeno na
robnu vrednost.
Volite enu: odmah poinjete da je svodite na robnu vredl)ost, svodite je da bude
supruga, i ona pokuava da svede vas, sa oveka, na supruga. Biti ovek, to je neto pre
lepo, biti ena to je neto boansko, ali biti supruga ili suprug je prosto runo. Tu vie
nema ljubavi, to je zakon. Bliskost je otila, sada je to ugovor, posao . Poezija je sada mr
tva. I oboje su sada u politici: ko kime vlada?
Od najbliskijeg odnosa do najbezlinijeg odnosa, to je ista pria. To je pria o ja-to.
Zato smo stvorili jedan ruan svet. I prirodno, kada ima tako mnogo nadmetanja i tako
mnogo takmiara, Somene, kako moe da uspori? Ako uspori propae, ako uspori
I

I
S
P
A
D
A
Nj
E
S
A
O
L
I
M
P
I
j

A
D
E
T

299

nee nikada biti u stanju da uspe, ako uspori izgubljen si! Ako uspori bie anonimac
nee moi da ostvi svoj potpis u svetu. Ko e biti ako uspori? Niko drugi ne usporava :
To Je k da SI u tri na Olimpijdi, i pita me: "Kako da usporim?" Ako uspori ispa
das . Onda VIse nISI u trcI. A ceo ovaj ZIVot Je pretvoren u Olimpijsku trku . Svako se takmii,
s ako mora da prui maksimum, jer je to pitanje ivota i smrti. Milioni neprijatelja...
.:1 Imo u sve u g e je svako tvo! nep ijatelj, jer tvoji su neprijatelji svi sa kojima se takmi
.
CIS. OnI ugrozavaJ tvoJe mogucnostI za uspeh, ti ugroava njihove mogunosti za uspeh.
ov
U
nemo
gotovo
je
ljubav
cveta,
da
moe
ne
prijateljstvo
svetu
ambIcIOznom
m

,
zbrku,
runu
tako
jednu
smo
Stvorili
postoji.
d
mo
e
je
samIlost
toga
uca,
koren
a

;
?sto mIslimo

.
da Ima nesto sto treba postii.
ema razlike izmeu kapitalistike i komunistike zemlje, to je ista filozofija. Ko
mUnIzam .le nusprodukt kapitalizma, ba kao to je Hrianstvo nusprodukt Judaizma.
Nema velIk.e. razl.Ik, samo se rei menjaju. Igra ostaje ista - prevedena na drugi jezik,
naravno, ali Igra Je Ista.

Po
komunistikoj
je
nego
vie
moi
ima
stvari

lit
u
zemlji
u
velika
iednako
u
je
a
.
.
,
kap!talIstIcOJ ZemljI - Jer ml nIkaa ne menjamo osnove, samo farbamo zidove u belo.
Mozete da Ih ofarbate u belo, mozete da promenite boju, to nee napraviti nikakvu
stvarnu razliku. To je ono to nastavljamo da inimo u naim individualnim ivotima ta
koe.
D ao i je jedan politiar i hteo je da naui kako da meditira. Upitao sam zato.
Rekao J : "Zasto? Meditacija daje mir, tiinu, elim da budem tih. elim da budem miran."
UpItao sam ga: "Da li zaista eli da bude tih i miran?"
Rekao je: "Da, zato sam doao ovamo iz daleka."
"Onda," rekao sam, "prva stvar koju mora da shvati je da politian um nikada ne
moe da bude tih i nikada ne moe da bude miran. Morae da izabe re. Ako zaista eli
da ue u svet meditacije, morae da izae iz sveta politike. Ne moe jahati dva konja
koji idu u dva dijametralno suprotna smera."
zbog
tebe
kod
sam
doao
stvari
U
po
rada.
politikog
mog
previe!
je
"To
je:
Rekao
StOJI" tako mnogo, napetosti u umu, ne mogu nou da spavam, ne mogu da se odmorim,
bacam se I revrcem po ceo dan, i no takoe, isti politiki strahovi se nastavljaju. Doao
sam kako bl mogao da me naui tehniku meditacije koja bi mogla da mi pomogne da se
od orim .i takmiim efikasnije u svetu. Nisam spreman da tako mnogo platim za medi
l CIJl1. e I . d.a. i editacija slui u mom politikom takmienju. Dvadeset godina sam
b i O u POlitICI, l JOS nIsam postao premijer moje drave."
V

a
sv
a
e
st
ra
a
d
e
o
m
o

t
to
e
n
e
ij
n
ija
ac
it
d
e
M
a.
ir
it
ed
m
a
d
e
o
m
e
n
Sad, taj ovek
O
P
a.
It
n
re
o
k
o
rl
v
e
d
u
b
a
d
ra
o
m
a
en
m
ro
p
,
je
an
ev
m
zu
ra
o
n
v
o
sn
o
je
o
n
kom tlu. Potreb
.
at
t
el
g
i
ov
n
je
an
eb
tr
o
p
;
st
ra
za
o
tl
o
trebno je nov
a
d
a
k
a
b
ez
v
se
Ja
k
ar
v
St
.
a
b
ez
v
e
n
!
to
n
O
.
ra
o
ap
n

ez
b
a
v
ra
o
sp
u
o
n
d
v
M e ditant priro
.
o
st
e
IS
V
aj
n
u
aj
b
ez
v
se
Je
O
k
i
ar
v
st
aj
av
eg
b
Iz
a.
n
lj
o
v
iz
ro
p
a,
k
ta
e
v
je
a
nije prava; on
a.
a
b
o
sl
o
a
n
ti
is
o
m
sa
A
e.
n
ar
v
st
u
n is
,
mogu d a b u d u je gluma, one sp
o
st
to
za
o
m
sa
ec
v
r,
o
sp
e
d
u
b
a
d
i
d
u
tr
se
o
t
to
za
e
n
r
o
o
n
d
ro
ri
p
I m e d itatnt je
a
ad
K
ah
st
re
p
je
je
n
ja
ta
s
o
p
e,
n
ta
os
p
a
d
a
t
a
em
n
e,
n
g
ti
os
p
a
d
eg
i
n
a
em
N
e.
v
.
nema gde da id
e
o
an
rb
eu
n
,
n
v
sI
re
ag
e
ij
n
,
ro
]
o
sp
je
je
an
?

iv

b
A
.
je
an
iv
b
ji
o
st
o
p
e,
an
st
re
p
postaj anje
a
d
s
ze
o
m
,
u
sc
o
tn
su
n
p
m
o
n
u
tp
o
p
sa
a
tk
u
en
tr
og
ak
sv
s
u
k
u
i
n
i
za
a
d

Onda moe
d
le
g
o
av
ak
k
o
il
b
i
a
im
e
u
g
o
m
e
ij
n
a
d

i
rb

u
oj
v
k
ta
u
si
e
a
in
i;
st
jo
n
a
d
sa
prisustvuje
.
as
d
le
g
o
m
ta
l;
d
ez
zv
j
o
n
je
al
d
u
i
,
lju
ci
m
o
ek
al
d
a
k
te
u
n
re
k
o
ti
su
i
O
e.
st
je
na to to
u
i
ij
at
z
o
p
aj
n
,
g
lo
o
tr
as
je

i
ik
el
V
j.
o
k
r
G
u
o
il
d
o
g
o
d
se
to
,
u
ri
p
u
ar
st
u
n
d
je
m
u o sa
.
,
a
d
Je
IO
v
ra
o
b
za
m
te
u
p
cl
u
aJ
d
o
h
e,
d
ez
zv
o
va
a
u
ro
p
u
o
n
je
o
t
o
P
.
ar
n
u
b
to vreme, upao u
a.
g
je
n
u
je
ao
p
u
i
ar
'
n
u
b
io
b
d
re
o
p
.
je tu
Zl
Je
a
OJ
k
ca
an
st
a
n
d
Je
...
ja
an
ag
m
o
p
za
og
v
go
je
n
i
a
ad
p
og
ov
g
je
n
k
u
zv
se
ao
g
Razle
:
Je
ao
ek
R
.
n
ta
re
o
k
ja
io
b
je
n
O
a.
ar
n
u
b
iz
e
a

iz
a
d
u
m
la
g
o
m
o
i
p
,
la
a
iz
je
i
n
zi
li
b
vela u
k
Ja
Je
r
ra
o
n
o
h
J
0
r.:t
g.
lo

tr
as
i
sk
v
lje
ra
k
m
sa
Ja
?
ja
m

sa
, predvideti
"Spasla si m i ivot! Zar ne zndaa ekokaj u mesecima d a me konsuituju - ali tebi. cu
velik - ak i kraljevi moraju o u moju kuu, i neu ti nita naplati ti."
budunost. D o i sutra ujutr kla: "Zaboravi na to! N e vidi ni dva koraka pred sobom Starica se nasmejala i re ost?"
kako moe d a vidi moju b u d un

d
s
p
o
e,
st
je
o
t
to
e
id
d

u
g
o
m
e
n
i
n
O
i.
lj
m
ze
oj
ov
a
n
i

u
lj
a
n
io
il
m
a
ij
ac
tu
si
To je
v
o
st
o
n
"o
:
Je
vo
st
an
ec
v
co
i
at
p
e
oj
k
d
o
ja
si
se
p
o
a
e
v
aj
N
i.
it
b
o
al
eb
tr
i
b
o
t
nuti su sa o n im
.
a.
il
d
lu
ta
rs
v
je
bi trebalo d a b u d e." To
a,
n
ed
sr
o
ep
n
je
a
g
ri
b
a
n
je
n
a
el
C
i.
it
b
o
al
eb
tr
i
b
o
t
to
za
e
n
ri
b
e
n
a
ob
os
va
ra
zd
a
st
Zai
ko
A
.
to
u
je
jn
ra
k
te
e
i

a
n
,
o
n
ed
sr
o
ep
n

u
e
it
p
u
st
o
ak
i:
en
.
a
en
n
iz
e
et
i
b
to to jeste. I
e
tr
JI
n
as
d
sa
u
e
et

re
p
ko
A
e.
m
to
u
e
d
ez
zv
e
n
je
al
d
u
e
sv
te
e
i
a
n
o,
k
lis
b
je
o
uete u to t
ta
os
p
o
ja
an
it
p
a
em
n
a
d
on
e,
i
b
e
a
v
e
at
zn
ko
A
a.
am
k
ru
im
a
v
u
je
t
nutak, cela venos
e.
st
je
e
i
v
e
et
an
st
o
p
a
d
te
li
is
m
janju. I to to ste mogli ikadaord aavzaili ko Su. Vi ste vladari kOJI su zaspah. I. sanja. ju. da su po
V i ste bogovi koji su zab
e
or
ap
n
e
ik
el
v
u
la
u
i
n
o
u
sn
u
i
ar
d
la
v
u
an
st
o
p
a
d
ju
va
a
u
k
o
p
i
ac
sj
ro
p
stali prosjaci. Sad
V

v.

S
P
A
D
A
NJ
E
S
A

L
I

M
P
I

J
A
D
E
T

301

da ostanu vladari, a. sve to je p otrebno je da se probude! A kada kaem probude, gde

mozete da se probudte? U buducn, osti? U prolosti? Prolosti vie nema, budunosti jo
uvek nema - gde mozete da se probudite? Moete da se probudite samo sada' i moete
a se pro. dite sar:n 0 ovde. Ovo je jed ini trenutak to postoji, i ovo je jed ina stvarnost
.
sto postOJI, I ovo Je Jed Ina stvarnost koja je uvek bila i uvek e biti.
r
me
nit
e
svo
ju
osn
ovn
filo
zof
iju
pos
tiza
oca
.
!'
?

.In at1 nIkakve Ideale, ne po us vajte da pravite neOptoustodite se u svom biu. Nemojte
seb
e,
ne
pok
ua
vaj

te
da
;
se

?
.
.
.
UC nIt boljIm od Boga: Sa.vrsen ste kakvI Jeste. Sa svim svojim nesavrenostima ste sa
vrsenI. Ako ste nesavrsenI, sarseno ste nesavreni - ali savrenstvo je tu.
K
d
se
to
Jed
nm
sh
atl,
gde
je
ur
ba?
Gd
e
bri
je
ga?
Ve
ste

usp
ori
li.
I
ond
a

je
to

.Juta nJa setnJa. bez cIlJa, nIgde ne Ide

.
,
te. Mo zete da uivate u svakom drvetu i svakom

sun cevom zraku, i svakoj ptici, i svakoj oso bi koja proe kraj vas.
Drugo pitanje:
Voljeni Oo, postoji li ikakva razlika meu razliitim rasam a, nacionalnostima, itd, itd?

amananda, ?e postoje. stvarne razlike, ne mogu da postoje. Sve razlike su povrne.

jevr:Jl se ne razh.kuJe od HIndusa, Musliman se ne razlikuje od Hri a nin a, Kinez se ne
razhuJe od Amenkanca, crnac se ne razlikuje od Engleza.
Coek je jedan, razli su povrne. D.a, one oigledno postoje. Crnac je crnac: on ima
CI. nu kozu, Izgleda drugacIJe od belca. Ah ta razlika nije razlika koja in i razliku. Razlika
e! tak ma! a: .sm alo vie crnog pigmenta u koi, vredi vie za etiri annas _ samo to
Je raz cetl1 ackl :e. I upamti, on ima etiri takice vie od belog oveka, ne manje
bogatIjI Je za cetIri tackice.
Ali razlika u boji koe ili razlika u duini nosa nije vana razlika. Samo zato to imate
dug nos, jevrejski nos, niste postali izabrani Boiji narod. Ili samo zato to ste roeni u
Indiji vi ste religiozni.
To su sve glupe ideje. Ali te glupe ideje su se odrale u svetu i ne samo da su se odrale
nainile su velike neolj oveansu. O?e veoma pogoduju eg. Hindus misli da je najreli
glOZnIJI na svetu, da Je njegova zemlja najsvetIja - kakvu glupost oni nastavljaju da priaju !
:
em
lJe
su
o
voJ
ene
s
o
na
pol
iti
ki
ma
pam
a;
ina
e

to
je
sam
o
jed
na
zem
lja.
Sam
o

.
I e tI lde set god Ina , Ka acI I La ore su bIh sveta zem lja - samo pre trid ese t god ina
.
Ali

ad a su u PakIstanu I nIS U svet!. Sada Indijci ne mogu da zamisle mesto koje je manje
_

sveto od Lahorea ili Karaija. Sada su najmanje sveta od svih koja nisu sveta, a bili su deo
svete zemlje. Samo mala promena politike, linija iscrtana na mapi - ne na zemlji; zemlja
je jo uvek neizdeljena.
uo sam priu: Kada su Indija i Pakistan trebali da se podele, bila je duevna bolnica,
ba na granici, i niko nije bio posebno zainteresovan da dobije tu ludnicu, ni Indija, ni
Pakistan. Ali je morala nekome da pripadne - i poto politiari nisu bili mnogo zaintere
sovani, bilo je odlueno da zapitaju same ludake gde ele da idu.
Veliki zbor - hiljadu ludaka se okupilo i pitali su ih: "Gde elite da idete?"
I oni su rekli: "Ne elimo da idemo nigde, jednostavno hoemo da ostanemo ovde."
Ponovo i ponovo, to im je bilo objanjeno na mnogo naina: "Neete vi nigde da idete,
ostaete ovde, ali ipak vas pitamo gde elite da odete - u Indiju ili Pakistan?"
Ludaci nisu mogli da veruju svojim uima. Oni rekoe: "Sada stvarate veliku sumnju
kod nas, da li smo mi ludi, ili ste vi ludi! Ako neemo nigde ii, zato bi onda odluivali
gde da idemo?"
Nije bila mogua komunikacija. I vi vidite da su ludaci bili daleko vie u pravu. Oni
su uvek daleko vie u pravu nego takozvani politiari.
,
Onda su voe odluile, samo podeliti po sredini. I podignut je zid usred ludnice. Cuo
sam da se jo uvek ludaci penju na zid i smeju. Cela stvar izgleda tako smena. Oni su na
potpuno istom mestu, ali neki su postali Pakistanci a neki su ostali Indijci - i samo zid
izmeu njih. I oni jo govore o tome: "ta se dogodilo? - jer mi smo isti, vi ste isti, ne vi
dimo nikakvu razliku! Ali sada smo neprijatelji - u stvari ne bi trebalo da razgovaramo."
Razlike nisu tu. Ili, ako su tu, veoma su male kao ...
Da li znate koliko je Indijaca potrebno da zavrne Sijalicu? etiri. jedan dri sijalicu,
a tri ga okreu.
Ili, da li znate koliko je stanovnika Kalifornije potrebno da .zamene Sijalicu? etiri.
jedan da zameni sijalicu a tri da uestvuju u doivljaju.
Tree pitanje:

S
P
A
D
A
Nj
E
S
A
O
L
I
M
P
I
j
A
D
E
T

Voljeni Oo, danas sam jasno video da zaista ja prouzrokujem sopstven u patnju, i da
to ne moram, i neto teko se podiglo sa mojih grudi kada sam uvideo da nisam nita
drugo do iao okolo u krugovima! Hvala ti, hvala ti, voljeni Majstore.
Ali oh, tako sam uplaen od postajanja lakim i propustljivim. Sveje to tako zbunjujue! 303

Deva Aoka, prvo is kustvo slobode je uvek zbunjujue. Prvi zrak svetla slepcu je
obavezno zbun! uju. Neko o je uvek iveo u lancima, iznenadna poruka od kralja da je
osloboen... to Je uvek zbunjuJuce, . NavIkao se da ivi odreenim nainom ivota, razvio
je odreeni stil ivota. Postojala je sigurnost u tamnici; bi o se ustalio. Sada je sve dove
den? u nerd: N ije u pitanju samo to to su lanci sklonjeni, sada e m orati po novo da se
SUOCI sa velIkIm svetom. Morae da naui sve to je zabo ravio, m orae ponovo da ui. To
e biti teko, i izgledae pomalo kao amater u poreenju sa drugima. ak i hodanje uli
com bez okova, na koje se bio navikao, bie pomalo neobino; nee mu biti lako.

ad
a
s
fr
nc
us
ki
re
v
lu
ci
on
ar
i
os
lo
bo
di

li

za
tv
or
en
ik
e
iz
ve
?
lik
og
.
fr
an
cu
sk
og
.
Ba.tIlJe, bI lI su IznenaenI: zatvorenici ni su bi li spremni da izau napolje. To je bizaotvnaorja
vecI zatvor u Francuskoj, gde su bi li uvani sa m o lju di koji su bili osueni doivotno. Bi lo
je lju di kji su proveli u zatvoru trideset godina, etrdeset godina, ak i pedeset godina.
. Po m Is lIte sa da samo na osobu koja je do sp el a u zatvor kada je imal
a
sa
m
o
dv
ad
es
I zIvela u zatvoru pedeset godina. Ona je potpuno zabo ravila svet, kako on izgleda. Pedeet,
set goina ivljenja u tamnoj eliji sa tekim lancima... Ti lanci nemaju bravu je r nije ni
kada bIlo potrebe da se otkljuaju. Bili su zakovani za ceo ivot; bi li su traj ni, teki. Pe
es et go di na je spavala sa tim lancima na rukama i nogama; potpuno se
.ZIVOt. I h:ana Je dolazI. la u pravo vrem
pr
iv
ik
la
na
ta
j
e;
ni
je
m
or
al
a
da
br
in
e
za
to
.
To
ni
je
bi
lo
hrane, alI Ipak, nekada je bolje nego nita. Nije imala odgovornosti, nije brinula nimzanotgoa
sve je b ilo uinjeno za nju.
'
M o da je .polako, p lako, poela da m is li da nije zatvorenik ve kralj, ija je svaka
po.t.reba !sp un! ena. DrugI VOd: svu brigu. M ? da ! e polako, po lako, ubedila sebe da ljudi
(OJ I strazare nISU t da Je sp rece da Iz. ae, vec su njeni telohranitelji . I to
je
pr
.
ir
od
zvlte pedeset godma u zatvoru m orate da stvorite takve raCionalizacije, takve hanolu. ciKanada
CIJe, takve lepe teorije. Svi smo mi radili takve stvari.
Onda jednog dana, iznenada dolaze revolucionari i prisiljavaju zatvorenike da izau.
Zatvorenici su se usprotivili - ni su bi li spremni. To treba da se razume. ak i kada su bili
oslo.bo e.i protiv svoje volje, pedeset posto njih se vratilo nou bar da prespava u nji
hOVIm celIJama. G de bi drugde spavali?
D
og
o
ila
se
jo

je
dn
a
.I1I SU moglI da spavaju bez njvaihn. a stvar - veoma vana stvar. Zahtevali su svoje lance, je r
Pedeset godina spavanja sa tim tekim tovarom okova to
j e m og lo da po n e da zv u i kao muzika. Prevrt
an
je
to
ko
m
no
i
,
i
la
nc
i
i
zv
uk
ov
i..
. s da
bez okova mora da su se oseali tako laki da je spavanje bilo nemogue.
v

To je situacija svih ljudskih bia. Odgojeni smo na takav nain da samo verujemo da
smo slobodni, ali nismo. Dok postoje nacije, ni jedan ovek nije zaista slobodan. Dok po
litiari nastavljaju da vladaju oveanstvom, svet e ostati u ropstvu. Oni nastavljaju da
vas ubeuju da ste slobodni. Niste. Postoji hiljadu i jedan zid oko vas - moda su veoma
providni, tako da moete da gledate kroz njih, i to vam daje oseaj da ste so? odni, ali
niste. Dok postoje religije u vaoj glavi - Hrianstvo, Hinduizam, Islam, amlzam, Bu
dizam - niste slobodni. Um ne moe da bude slobodan.
Sloboda znai sloboda od uma.
Samo neum zna ukus slobode.
Ali biti neum je tako rizino; moraete da izgubite sve na ta ste se navikli, sve za
ta ste prionuli. Sve to posedujete je sadrano u vaem umu: vae filozofije, vae religije,
vae koncepcije, vae teorije, sve su sadrane u vaem umu. Ako odbacite um - a u tome
je sva meditacija, odbacivanju uma - oseaete se kao da ste opljakani, kao da ste izne
nada bili prisiljeni da budete goli, kao da je iznenada unuta!: as postalo. prazno: Nedo
stajae vam stara ispunjenost, mada je to sve bilo ubre. AlI ljudska Ideja Je da Je uvek
bolje imati neto nego nita, ta god to neto bilo.
ak je i biti jadan bolje nego biti nita, ak je bolje biti u bolu nego bItI nIsta. LjudI
se tako mnogo boje da budu nita. A nita je sloboda; nita znai: ni jedna stvar, nema
tela, nema uma.
I kad prvi prosjaj doe - samo daak neuma, mali povetarac iz onostranog - Asoka,
to je zbunjujue. Oaravajue i zbunjujue, i jedno i drugo - poziva te da izae iz svog
.
.
groba, a opet zastraujue.
.
Ali sada, kada je poziv ut, mora da se potuje. Kada si video malI prosJaj, da SI stva
ralac svog vlastitog jada; bie ti jako teko da nastavi da ga stvara. Lako je ivei u jadu
kada zna da to drugi stvaraju - ta moe? Bespomoan si. Zbog toga nastavljamo da
prebacujemo odgovornost na druge.
.
Ima ljudi koji veruju da su u muci zbog prethodne karrne, J<arme IZ prethodnog ZI
vota. Cela ideja je tako glupa: stavi sada svoje ruke u vatru i bie opeen u sled eem.
ivot je neposredan. To je ivot - neposrednost. ivot nikada ne ostavlja za kasnije. Uini
neto lepo, i u samom tom radu si nagraen; i nee morati da eka mnogo ivota na
nagradu. Uini neto runo, i u samom tom aktu je kazna; kazna nije odvjena O? dela.
To je jedna od mojih osnovnih stvari - morate da shvatite da sam protIV cele Ideje o
karmi. To je strategija uma da prebaCi odgovornost na prolost. I kada je jednom odgo
vornost prebaena na nekog - ta god to bilo, x, y z, nije vano ta je to - moete da se

. v

v .

I
S
P
A
D
A
NJ
E
S
A
O
L
I
M
P
I
J
A
D
E
T

305

opustite u vaem jadu i moete da ostanete jadni. ta moete da uradite? Poinjete da se

oseate kao rtva. Sada prolost ne moe da se promeni; to je uinjeno, uinjeno je, sada
to ne moete da ponitite, morate to da prihvatite.
Zbog te glupe ideje o karmi je Istok tako mnogo patio. Ljudi su siromani, i kau ta
mogu? Oni su gladni, gladuju, umiru, i nastavljaju da misle, ta mogu? Uinili su neto
pogreno u prolosti, treba da ispataj u za to. Veliki izum svetenika da dre ljude u bedi
a opet zadovoljnim, u velikoj patnji a opet ne prave probleme da se odri status quo.
Najvea ideja protiv revolucije koja je ikada bila izmiljena je ideja karrne. Zbog toga
u deset hiljada godina dugoj istoriji Indije nikada nije bilo revolucije. Osim ako se indijski
um potpuno ne promeni, nee biti nikakve promene. Promena izgleda sasvim neindijski.
Indijska svesnost je tako mnogo optereena idejom karrne, sa prolou, da ne moete
da izazovete nikakav revolt u toj zemlji.
To je udno. jedna od najdrevnijih zemalja na svetu, a opet revolucija se nikada nije
dogodila. Ljudi kao Buda, Atia, Kabit hodali su po ovoj zemlji, a opet ni jedna jedina re
volucija. Da, bilo je revolucionara - Buda je revolucionaran - ali zemlja je ostala nepromenjena.
U stvari, budizam je nestao iz te zemlje iz prostog razloga jer je bio previe revolu
cionaran. Ne uklapa se sa konformistikim umom zemlje, ne slae se sa idejom prihva
tanja kako god jeste, tako je; nita se ne moe uiniti, nema nade.
Lju di nastavljaju da prebacuju odgovo rnost na prolost, ili na sudbinu, kismet, ili na
Boga. I ako je tim stvarima prolo vreme, onda na socijalnu strukturu, ili ekonomski si
stem drutva, kapitalizma, komunizma ili faizma - ali njima treba neto kao opravdanje
da bi oni mogli da ostanu slobodni, slobodni od javljanja vizije: "ja sam odgovoran za
mo ju patnju i niko drugi."
Tek ako ljud i odbace Boga, drutvo, karmu, itd, itd, onda poinju da nalaze nove pu
teve. Frojdovci e rei da patite zbog nesvesnog. Frojd kae da za oveka nema nade, o
vek e zauvek ostati jadan. Sve to moemo da uradimo je da ga odrimo normalno jad
nim ; to je sve to moe da se uini. Najbolje to moe da se uini prema Frojdu je da se
ljud i zadre unutar granica jada, to je sve. On i e biti jadni, nema nade za blaeno ove
anstvo. Zato? - zbog nesvesnog.
Nesvesni instinkti su u sukobu sa drutvom. I Frojd kae, ako dozvolite nesvesnim
instinktima da se potpuno iskau, onda drutvo, kultura, civilizacija nestaju i vratiete
s u svet dungle, i pat iet e. Ili, ako doz vol ite dru tvu da vas kontro lie , da spr ei vae

ko
g
eno
tv
dru
i
nog
ves
nes
eg
va
eu
izm
ob
suk
lan
sta
toji
pos
a
ond
te,
tink
ins
ne
nesves
deksa. I zbog tog sukoba ostajete jad ni.
Izg led a da nema izlaza.
.
.
.
.
nJu
pat
Ju
svo
za
J
a
a
avd
opr
i
:
laz
n
da
je
sta
pre
ko
o
nek
je
ba
oso
zna
gio
reli
o
arn
Stv

.
.
m
o
s
bra
Iza

Potrebna je petlja da se prihvati da: "ja sam odgovoran, da: "To Je. mOJ Izbmorsta

u
hoc
god
.
ere
Izab
da
tu,
bila
k
je
uve
tu,
je
a
bod
slo
ja
"Mo
da
,"
put
i
takav moj ivotn
Mogu da izaberem patnju, mogu da izaberem blaenstvo."
ovekova dua se sastoji od slobode.
Uim vas slobodi.
Ali sloboda znai preuzimanje odgovornosti, potpune odgovornosti za va ivot, na
vaa vlastita ramena, ne prebacivanje na nekog drugog.
.
.
.
biti
oj
to. Nem
Aoka des ilo ti se neto prele po, neto izuzetno znaajno. Prihvati na
zaje
na
isti
jed
.
com
oli
rod
dob
sa
j
eka
do
,
ajaj
uzg
uj,
neg
to,
i
Vol
to.
li
rigr

n
nje
zbu
kucala na tvoja vrata.
.
.
.
.
da
a
nju
pat
u
stit
vla
Ju
svo
Jem
oku
uzr
pro
sta
zai
ja
da
no
jas
eo
vid
sam
as
Dan
Kae:
go
dru
ta
ni
am
nis
da
eo
vid
sam
a
kad
di
gru
jih
mo
sa
lo
dig
se
ko
te
to
ne

i
,
ra
mo
ne
to
v
od
n
ase
upl
sam
o
tak
oh,
Ali
re.
jsto
Ma
i
jen
vol
ti
la
hva
la
ti,
Hva
g.
kru
u
lo
oko
do samo iao
postajanja svetlim i propustljivim!
Mogu to da razumem. Teko je odbaciti okove, zatvor, ogral1lcenJa, ropstvo. Mnogo
smo uloili u to, i tako dugo. Mogu da razumem.
Kae: "To je sve tako zbunjujue!"
jeste. Ali opet, sada vie nema povratka. Taj prosjaj e te g niti, t j .prosjaj e te Ie
diti kao senka, taj prosjaj e te podseati ponovo i ponovo: "As oka, tl SI odgovoran, I to
ponovo radi. Gledaj. Ponovo bira patnju, dok su druge mogunosti dostupne."
jedan sufi mistik je bio sretan celog svog ivota - niko ga nije nikad video nesretng
uvek se smejao, bio je smeh, celo mu je bie bilo miomiris sla.vlja. .. U starosti, kaa !
umirao, na njegovoj samrtnikoj postelji dok je uivao u umirapju, veselo se smejucI,
uenik je upitao: "Zbunjuje nas. Ti sada umire, zato se smeje? Sta ima smeno u tome?
Mi se oseamo tako tuno. eleli smo mnogo puta za vreme tvog ivota da te pitamo za
to nikada nisi tuan. Ali sada, suoavajui se sa smru barem, ovek bi mogao biti tuan.
Ti se i dalje smeje - kako to postie?"
v
.
.
.
Starac ree: "To je prosto. Pitao sam mog majstora - otlsao sam mom majstoru JOs
kao mladi; Bio sam tek sedamnaestogodinjak a ve jadan, a moj majstor je bio star,
_

"

. v

I
S
P
A
D
A
Nj
E
S
A
O
L
I
M
P
I
j
A
D
E

307

s da de s:tog? di n ja, i se de Je po d rvetom, sm ej u i se bez ik

ak
vo
g
ra

zlo
ga
.
.
Ta
m
o
v
I1l Je bi lo vise Ikoga, nI ta se nI Je dogodilo, niko ni je iz alio alu ili
bi lo ta, a on se je d

y
v
,
no stavno sm ej ao , drzecI se za stomak. Upitao sa m ga : 'Sta ti je ? Da
li si lu d?'
"Rek je : 'Je dn om sa m i ja bi o tuan kao ti. On da mi je svanulo da
je to m oj iz bo
to Je m OJ ZiVOt:
'
,,? d tog dana, svakog ju tra kada ustanem, prva stvar koju od lu i m
je... pre nego to
tv
? on OI kaem se bi : 'Abdulah'" - tako se zvao - ,:ta e li ? Ja d? Blaen stvo? ta e
Iza brati da na s? I de ava se da uvek izaberem blaenstvo."

:0 je izbor. Pokuajte. ada P ?stanete svesni prvog trena ujutro da je san proao,

upitajte sebe: "Abdulah, novI dan! Sta misli? Da li bira jad ili blaenstvo?"
I ko n:oe da !zabere jad? I zato? To je tako neprirodno - osim ako se neko ne osea
blazeno u Jadu, ah onda takoe birate blaenstvo a ne jad.
To je bilo dobro, Aoka. Sada dozvoli da taj uvid stekne vie osnove u tebi, pomozi
mu. Polako, polako uskladi e se sve vie i vie sa tim novim oseajem ivota i postojanja
- to) e usklaenost. ! J dnom ka n u kako da bude u harmoniji sa tim unutranjim
.
blaze tvom, postaces svestan vlslh I vlslh vrhova blaenstva. Postoje vrhunci i vrhunci,
vrovI Iza vrhova. Jedan vrh vodi drugom vrhu, jedna mala usklaenost otvara vrata za
vecu usklaenost, i tako dalje, i tako dalje, u beskraj.
v

etvrto pitanje:

oljeni Oo, veoma m nogo m i se dopala tvoja kovanica rei ltdan an de. Pitam se kako

.
SI to Izveo!

o j j dnostavno. Moe da ide i vidi mnogo svetaca u In di ji, i nai e da on i ne

maJu m dl vld ua ln os t, ne m aj u je di nstvenost, ne m aj u or ig in al nosti, ne

m aj u svoju vlastitu
.
a ro m u. On I u grm fo ske ploe - glas nj ihovog M aj stora - sa m o
navode drevne sp ise

.
ka o pa pa gJI. On I s Im itatori, lani, pl as ti ni ; nita im se ni je do go
di lo .
Ne azem da nI SU sveci - on i je su sveci, al i nita im se ni je de sil o. Nj ih
ovo svetatvo
.J sa m
Izg
?v rae.na. ? oz, to ni je dogaaj. On i im aj u karakter - sig ur no im aj u karakter, to
Ile. po nc em - ah nJ ih OV I karakteri su ka
o od e a; to je sa m o pokriva. U du bi ni on i su sa
sV im suprotno Dd tog . On i su sveci na po vr in i u svesnom um u,
a grenici su u nesve

sn om . A na krajU du bl je nesvesno je on o to vi e od lu u je nego povr

na svesnost.

I
Ne moete biti svetac ako ne potisnete grenika. I kada potisnete grenika, grenik
odlazi dublje u vae bie. Tako su ti sveci u neprestanom konfliktu, neka vrsta graanskog S
rata, borbe unutar njih. Moete videti da oni nemaju nikakvu strast za ivotom: oni ne P
maju nikakvu energiju za to, oni nemaju nimalo vedrine. Kako da budu dobro raspolo
A
eni? Ceo njihov ivot je jedan konflikt u njima. Oni ne mogu da se smire, ne mogu da se
opuste, jer se plae - ako se opuste, grenik je tu i ako su oputeni grenik e podii svoju D
A
glavu. Moraju neprestano da ga potiskuju.
Upamtite, ako neto potiskujete morate to da potiskujete neprestano - iz dana u NJ
dan, iz godine u godinu. I potiskivanjem problem nije reen. U stvari on postaje sve jai E
i jai, hronian, jer sve to se potiskuje postaje sve jae i jae. To sakuplja energiju, po
staje tumor u vama.
Videete sve vie i vie straha u vaim takozvanim svetakim oima. Oni imaju ka S
rakter: to su dobri ljudi, oni ne rade nita loe, slede diktate drutva, ispunjavaju oeki A
vanja oboavalaca.
Nazivam ih ltdanandama jer ni jedan buda nikada nije sledio diktate drutva, ni je O
dan buda nema nikakav karakter. Dozvolite da to ponovim: ni jedan buda nema nikakav
L
karakter. On nema potrebe da ima karakter, on ima svesnost. On ima stvarnu stvar - za
I
to bi imao plastian cvet? Kada moete da gajite prave rue, zato bi se gnjavili sa pla
stinim ruama? Karakter je plastian cvet, svesnost je prava rua. Ni jedan buda nema M
nikakav karakter, on ima svesnost. On ne ivi od gotovih programa, on ivi iz trena u tren P
svesno, on odgovara, on ne reaguje.
I
Itdanande su predvidivi. Znate ko su oni, i moete biti potpuno sigurni da e takoe
J
sutra ostati isti. Oni su mrtvi ljudi; moete se uzdati u njih. Ni jedan buda nije predvidljiv.
Ne moete rei ta e biti sutra ili sledeeg trena, jer kako se ivot menja, njegov odgovor A
D
se menja. A ivot je neprestana promena.
Stari Heraklit je u pravu - on je buda - u pravu je kada kae da ne moete da stanete E
dvaput u istu reku. Ni jedan buda nije nikada ponovo isti; ak ni u dva trena koji slede T
jedan za drugim, on nije isti. On se kree sa ivotom, on je reka, ne stagnira. On ima je
dinstvenost, originalnost. On govori, ne autoritativno, ali po svom sopstvenom autoritetu.
Setite se razlike. Osoba koja govori autoritativno crpi svoj autoritet sa strane - iz Veda,
Biblije, Korana, iz tradicije, od drave, od crkve. Covek koji govori iz vlastitog autoriteta
ne crpi svoj autoritet niotkuda. To je njegovo vlastito iskustvo - i iskustvo je samo-evi
dentno, samo-potvrujue.
309
,

P ita me kako sam nainio takvu kova nicu rei. ja tu ne mogu n i ta. Pogled
aj b il o
kog takozvanog sveca i nai e napisano n a njegovom elu: ltdananda.
ada je oe sa?radio svju barku i kada je d o l o vreme da se svi p a rovi i
ukrcaJu, N o e Je dao Im e svakoj dok se pela daskom. Kad je prolazila ivotinja votinja
neobinog
Izgleda, Noe ree: "I m e ove ivotinje je h ip o p otamus."
N
o
e
a
e
n
a
ga
p
o
g
le
d
a
i

.Izgleda, hlpopotamus?" ree: "Noe, zato si nazvao tu ivotinju, to stvorenje udnog

N o e je odgovorio: "Pa, to je jedina ivotinja koja je prola a stva rno izgleda k
ao hi
popotam us."
Postoje ljudi koji izgledaju kao hipopotamus. ja ih iz potovanja zovem ltdan
ande.
Samo sam iz potovanja skovao tu re.
Peto p itanje:
Voljeni Oo, kao da z n a m o razliku izmeu
predaje i zavisnosti, n e sa m o prema tebi
,
.
vec I prema svemu sto doe u ivotu?

V
er
e
v
ar
,
ra
zl
ik
a
je
ta
.l1lkada pogreno razumetikto apsolutno jasna, da kada si jednom iskusio predaju, nee
a je predaja a ta zavisnost.
Predaja je iz ljubavi, zavisnost iz straha. Zavisnost je odnos u kome udite za
eli.te n:to, postoji motiv. Spremni ste da postanete zavisni - to ste sprem neim
radI necega. Predaja nema elju u sebi. To je ista radost, to je poverenje, bezni da platit
m
:0 J kao zaljulj ivane. U stvari to ba jeste zaljublj ivanje - ljubav koja neo tiva.
granIce, ljubav kJa Je saSVIm suprotna o d onoga to obino zovete ljubavlju. zna za
V
a
a
lju
b
av
J C o p et vrsta za V Is n o st i. Postajete za
v
is
n
i
o
d
o
so
b
e
k
o
ju
v
o
lit
e,
je
r
u
stvari vi ne volite
rosto ste nali nekoga da p ri o nete uz njega; inae se oseate jako usa
m
Iz b egnete svoJu usamljeno st, elite da neko ispuni vau unutranju crnu ruljpeni. elite d
u, vau pra
Zl 1l n u .
Ali p rava. Ijuba n ij e neko bekstvo od usamljenosti, prava ljubav je preplav
o sa m lj enost. Covek Je tako srean to je sam d a bi poeleo da d el i - srea uvek ljujua
p o d e li . Ima je previe, ne moe se zadrati, kao to cvet ne moe da zadri eli da se
miris' mora
d n ga p u st i.

Predaja je najvii oblik ljubavi, najistiji oblik ljubavi. Neete oetiti zavisnost jer
tome nema prianjanja. Neete osetiti zavisnost, jer se niste predah zbog usamljenosti.
Ako ste se predali zbog usamljenosti, onda to uopte nije predaja, onda je to neto drugo.
Druga stvar: predaja se uvek deava, to nije rad. Vi ne moete to da radite - kako
moete da radite predaju? Ako to radite onda to nije predaja. Vi ste poinilac - i ako po
stoji poinilac, onda se to moe vratiti nazad svakog trenutka.
Predaja se deava; nema poinioca. jednostavno naete kako se rastapate u nekome,
u neemu. Moete nai da se rastapate u zalasku sunca, i to je predaja. Moete nai da se
rastapate u zvezdanoj noi, i to je predaja. Moete nai da se rastapate u eni ili mukarcu,
i to je predaja. Moete nai da se rastapate u muzici, i to je predaja. Predaja a mnogo
dimenzija, ali ukus je isti: jednostavno naete da se rastapate. jednostavno VIse ne nalazite sebe; osetili ste jednu vrstu odsustva ega.
.
Vi ste ... u stvari vi ste jako mnogo, a opet niste. Prisustvo i odsustvo zajedno - pre
daja je paradoksalna. Prisutnost, poto ego nije tu, tako vi ste samo svesnost; i odsustvo
jer nema ega, tako da ne moete da kaete: "ja jesam." .
Verevar, zavisnost je runa, predaja je prelepa. ZaVIsnost ce UCll1ItI da se osecas
umanjenim, predaja e uiniti da se osea uveanim, rairenim. Zavisnost e stvoriti u
tebi reakciju da se pobuni. Predaja e doneti vie i jo vie poverenja.
Ali razlika je tanana. Kada se jednom spozna to nije teko, ali ako to jo niste iskusili
onda e izgledati kao zavisnost, jer zavisnost je ono to.znate.
.
.
To ne mogu da vam objasnim, mogu samo da ukazem na nekoliko pr.vac y! utro
kada izlazi sunce, samo sedite utke na obali reke. Posmatrajte, samo sede Cl u tiSlIlI, po
smatrajte. I u jednom blaenom trenutku to e se desiti: nee biti posmatraa, ni posrna:
tranja. Posmatra postaje posmatrano. To nije da ste vi odvojeni od izlazeeg sunca jeste to.
.
Sedei kraj drveta, samo zatvorite svoje oi, osetite drvo. Zagrlite drvo, samo budIte
jedno sa njim, kao da ste sa svojom voljenom. I ponekad... to se Ile moe predvideti; ne
mogu da kaem da e se to dogoditi svaki put. Desie se samo ponekad - Jer to treba da
se desi uprkos vama, zbog toga samo ponekad.
.
Ili, dok volite svoju enu, stopljeni sa njenom toplinom. Za trenutak zaboravIte sek
sualnost, za trenutak zaboravite sve to vam ide kroz glavu, u vaoj fantaziji. Za trenutak
samo se rastopite u pravoj eni. Ne nosite nikakvu pornografiju u svojoj glavi, ne inite
seksualnost neim modanim. Dozvolite da vaa seksualnost bude duboko ulna, ose
ajna, unutranje oseanje. Rastopite se u eni, kao da ste opet dete u majinom stomaku .
,

. .

Vl

I
S
P
A
D
A
Nj
E
S
A
o
L

I
M
P
I
j
A
D
E

311

Ako vniste spoznali to sa svojom voljenom, niste spoznali svoju voljenu. Dete ponovo u
maJcInom stomaku, apsolutno zajedno, sve udaljenosti su nestale - i u tom trenutku spo
znaete ta je predaja.
Ali muki ego pra,:i svuda probleme. ak i kad ste sa svojom enom, pokuavate da
kontrolite situacij . Cak sm? i u jeziku, dali ruan izraz: to nazivamo voenjem ljubavi.
Kako mozete vod tl lJubv? lko ne moe da vodi ljubav. Ali to se u jeziku nije pojavilo
bez ra loga. LJ dl. pok avaJu da vode ljubav; ak i u ljubavi oni su poinitelji. Tako je
propustena naJveca pnhka da se spozna predaja.
I sad a i ate prirunike: Kako voditi ljubav, kako postii potpuni orgazam. I ljudi i
.
.
taJu te pnrucmke
l slede uputstva. Znam neke glupe ljude koji vode ljubav sa svojim e
nama, l poed kreve a je pr! :unik i oni gledaju u njega: kako postii potpuni orgazam.
U nelm trenul ma u ZlvOt kad niste poinilac, k da n!ste poznavalac, kada jed
.
.
nostavno Jeste, o:etlce:. To moze docI kroz lepotu, moze doci kroz poeziju, moe doi
kroz muziku, moze docI kroz tako mnogo vrata. Bog ima mnogo vrata na svom hramu.
Ali, Verevar, moj oseaj je da ti zna samo za zavisnost, zato se javilo pitanje. Onaj
ko zna predaju ne moe da postavi takvo pitanje. Opusti se nekoliko trenutaka. To moe
biti bilo koja situacija - plivanje u reci, opusti se sa rekom, ili sunanje na plai, opusti se
sa s nce - bilo ta. ivot je pun prilika. Seti se Atie. On kae da je ivot pun prilika, i
vot Je pnhka. Ne ekaj priliku, prilika je ve tu.
Ali n:ora da naui sasvim drugaiju vrstu svesnosti - ne onu poinioca, ve vrstu
svesnostl kOJa Je prosto postojanje... ta jednostavna svesnost, nevina.
I to ti se dogaa tako mnogo puta dok me slua. U pauzama, kada ponekad stanem ...
to je tu.
Ispi to.
Poslednje pitanje:
Voljeni Oo, hou da se oenim. Molim te daj mi svoj blagoslov.

Prabat, da li si poludeo, ili slino? Ljubav je dovoljna; enidbom se nee nita tome
dodati. U stvari, zato tako uri da okona jedno lepo iskustvo? Saekaj. Kada vidi da
ljubav prestaje, moe da se oeni.
Svetenik je dobio zahvalnicu od mladoenje kojeg je venao: "Dragi Veleasni, elim
da vam zahvalim za divan nain, kojim ste moju sreu priveli kraju."

o
m
sa
i
n
e
se
a
d
o
a
eb
tr
i
b
ek
v
o

.
e
in
d
o
g
e
v
d
et
es
d
a
v
d
o
m
sa
,
d
la
m
Prabat, ti si vrlo
.
lo
o
o
u
j
za
ze
se
a
d

je
e
d
u
lj
e
d
la
m
a
Z
.
e
d
u
lj
e
d
la
m
za
e
ij
n
a
b
id
n
e

.
ar
d
u
kada je dovoljno m
v
o
h
ji
n
o
ce
,
Je
O
b
e
sv
li
e
id
v
su
ji
o
k
,
a
n
i
a
n
o
g
o
n
m
a
n
t
o
v
i
li
si
u
k
is
su
ji
o
k
e
enidba je za o n
.
se
ra
sk
se
a
d
i
.
n
m
re
sp
u
s
a
d
sa
i
r,
ta
k
spe
ec
v
e
st
d
a

e
g
ru
d
.
t
e
s
e
d
tr
e
re
p
i
n
e

se
a
d
o
a
eb
tr
i
b
e
n
o
ik
n
a
d
je
a
.
M o ja sugestij
v
to
za
a
zd
o
m
h
A
.
o
p
lu
g
I
,
o
n
ra
e
is
v
su
je
a
g
to
re
P
.
e
it
n
e
se
a
d
n
o
r
a
d
u
i
n
a
sr
imali svoj prvi
.
je
n
a
it
p
o
p
lu
g
se
o
il
v
ja
,
e
in
d
o
g
e
to ima dvadeset dv
Petogodinji Stiven: "Da li si devica?"
etvorogodinja Suzan: "Ne, nisam jo."
e
a
d
a
k
n
ra
o
m
u

e
d

u
b
a
d
a
K
.
lo
a
m
aj
k
e
sa
;
d
la
m
e
i
v
re
p
si
i
T
e.
m
re
v
je
v
Potrebno
Je
o
sv
d
o
n
ra
o
m
u
s
e
d
u
b
a
d
a
k
,
e
d
o
b
o
sl
je
o
sv
d
o
n
ra
o
m
u

e
d
u
b
a
ad
k
umori o d avantura
li
A
.
i
n
e
o
se
a
d
i
d
su
a
n

e
d
o
a
d

e
o
m
a
d
n
o
a
k
li
ri
p
a
m
i
n
io
il
m
;
tu
otvorenosti ivo
zato sada?
"
e?
v
o
sl
o
p
e
n
o
m
o
p
e
ek
n
li
e
at
m
"I
:
ta
le
o
k
re
p
o
sa
o
p
i
a
tr
j
o
k
ts
o
k
j
o
n
er
v
Student u se
"
a.
ik
b

ze
u
m
o
p
a
d

a
u
k
o
p
a
d
i
b
o
a
Farmer: "Pa, mog

za
e
a
in
...
a
im
v
o
sl
o
p
im
n
o
m
o
p
im
ek
n
a
z
a
ag
tr
i
T
t.
a
b
ra
P
,
e
lj
o
b
o
g
o
n
To b i b il o m
to?
,
ar
v
st
a
g
ru
d
je
to
,
k
ra
b
e
n
a
st
o
p
a
m
sa
v
a
b
u
lj
o
ak
I
.
e
u
g
o
m
e
lj
b
u
d
je
Voli i voli to
ga
ru
d
je
to
a,
iv
id
sk
a
er
n
je
a
d
st
o
sk
li
b
a
v
k
ta
e
n
a
st
o
p
a
m
sa
av
b
u
lj
o
k
A
.
ja
sasvim drugai
.
.
a
d
u
.
n
ri
p
a
sk
n
o
k
za
e
ij
v
n
to
,
ar
v
st
'
je
m
av
b
u
lj
a
as
v
a
d
e
at
n
Z
.
te
i
la
p
se
o
t
to
za
o
m
sa
e
n
eb
tr
o
p
su
e
d
u
n
Zakonske pri

d
te
e
o
a
ro
b
o
d
im
sv
sa

te
a
n
Z
.
to
za
a

k
r
d
o
p
a
sk
n
o
k
za
je
am
v
a
n
dovoljna; potreb
h
A
.
o
n
d
je
za
l
rz
d
as
v
a
d
c,
ja
ca
li
o
p
a
eb
tr
am
v
to
za
e,
n
eg
b
o
p
a
d
e
o
m
pobegnete il i d a ena
!
k
ra
b
je
o
T
.
o
n
d
je
za
i
r
d
za
as
v
a
d
a
. vo . u zm d b u . ko Je
to je runo, trebati policajc oju lj u b av, ali ne mogu da blagoslovim
J ka]. Nema zurbe.
Mogu d a b lagoslovim tv su svi moji blagoslovi tu za tebe; Inace ce
a
d
n
o
a,
b
id
n
e
ja
o
tv
a
m
sa
av
b
lj u
.
ti
a
aj
k
e
ij
sn
a
k
se
o
eg
n
i
at
k
e
sa
B o lj e je
Dosta za danas.
v

'

I
S
P
A
D
A
NJ
E
S
A
O
L
I

M
P
I
J

A
D
E

313

19

T
R
I
S
T
E
P
E
N
I
K
A

N
A

T
R
I

E
S
T
V
A
M
A

LJ

U
B
A
V
I

S
T

P
E
N
I
Prvo pitanje:
Voljeni Oo, mnogo puta sam razm iljao o pitanjima koja sam osetio kao znaajna.
Svaki put pitanje se razreilo, ili je izgledalo apsurdno, poto je ostavljeno malo da odstoji.
Paradoks je da su se rei rastopile ali znak pitanja ostaje.

Anand antam, znak pitanja obavezno ostaje zauvek, jer znak pitanja nema nikakve
veze sa pitanjem. On ima veze sa samom tajnom ivota. ivot nikada ne postaje spoznat,
uvek ostaje tajna, znak pitanja - i znak pitanja koji ne moe da se rastopi. On je u samoj
osnovi postojanja, to je sam centar postojanja; ne postoji nikakav put da se nae odgovor
ili objanjenje za to.
Zato filozofija ne uspeva a poezija uspeva. Zato matematika ne uspeva a muzika uspevao Zbog toga logika uvek zastaje a ljubav postie, dospeva.
Znak pitanja je neizmerno znaajan. Sva pitanja su apsurdna. I sva pitanja se pre ili
kasnije razree, obavezno se razree, jer sva pitanja imaju odgovore. Ako moete da for
muliete pitanje, moete da naete odgovor na njega, ali znak pitanja nije vaa formula
cija. On je tu; on je na svakom listu drveta, u svakom cvrkutu ptica. U svakom oblaku, u
svakoj zvezdi, u svakom atomu, znak pitanja je tamo.
Zivot nije problem ve tajna. Problem je ono to moe da se rei - bar je teoretski
I' ivo. Tajna je ono to moe da se ivi, ali nikada ne moe da se rei.
v

Jedna drevna hasidska pria:

A
N
A
L

S
T
V
A
M
A
LJ
U
B
A
V
I
T

315

Je
d
a
n
s
t
ri
h
a
si
d
sk
i
m
a
js
to
r
je
u
p
it
a
o
je

d
n
o
g
o
d
sv
o
ji
.
h
u

e
nika: "ta mislimo kada
kOristimo rec Bog?
U
n
ik
n
ij
e
o
d
g

o
v
o
ri
o
, nije gledao majstora u oi. Sagnute glave, posramljen, ostao

.Je cu, tecI.

P
it
a
n
j
e
je
b
il
o
p
o
s
ta
v
lj
e
n
o
p
o
n
o
v
o
i
p
o
n
o
v
o
.
T
ri
,
.
p
u
.
n a! sto: vl e p itao, u e n ik j e bio tii . I ti in a je bila vrlo neutagodjen m a js to r p ita o . to je
s t.u!e plta Je maJ :tora - a bIl. o Je. kao da ga n ij e,ni uo; n ij e bilo oda. U e n ik mora da po
IZ lltlran I p it. ao Je : "Zast, o ml. n e odgovori? Sta mis li m o pod regovora. Majstor je b io
ju B o g kada je kori
s ti m o ? "
I u n ik ree: "P o t o n e znam, kako mogu
d
a
o
d
g
o
v
o
ri
m
?
N
e
z
n
a
m
B
o
g
a
!"
I
u
C
lt
e
lJ
se
n
a
s
e
Ja
o
eho"m koji se moe dogoditi samo o n im a koji su postigli.

.Pitao Je : "A zar m is li s da ja, sm

znam?
Ko zna? K? je ikada saznao? Ali Bog i dalje jeste, i dalje se Bogu tr
e
b
a
o
b
ra

a
ti
.
K
v
a
m
Je
Ik
d
a
k
a
o
d
je
B
o
g

o
b

e
k
a
t
z

n
a
n
ja
?

B
j
o
..
g

n
ij
e
o
b
.
n iJ e obJ at. B o g Je tlsm kOJ a vas proz :ne k d a s e rei rastope.jekat znanja. B o g uopte
tanJa OJI ostaje kad s u pitanja. nestala, Ispanla. B o g je misterija antam, B o g je znak p i
n
e
re
N is a m ovde d d a :n ogovore, ?vde sam da izazovem u vama znaiva.
z ak pitanJa. To n iJ e p ita n je upamtite; krajn ji znak p itanja n ij e p k p itanja, krajnji
p tanJa. Jed ostavno s sreete se sa neim n e izrecivim, neodre itanje. Uopte nema
nlln, bez p ocetka I kraja, bez mogunosti d a to sadri te, bez modgivim, beskrajnim, ve
tl .te. S.asvlm s u p rotno, B o g obuhvata vas, B o g vas sadri. Za Boga unosti d a to obuhva
niste n i p itanje, n i znak
pitanJa.
Polao polako, nauite naine da ivite u tajni. Um neprestano ud
sve; postOji dub oka potreba u umu da demistifikuje. Zato? - je r mo i d a demisti fikuje

e
d
a
k
o
n
tr
a

a
je
n
to

. ; . demistifikovano. Taj na poinje da ga kontrolie, stoga um bei odolie samo

tajn i. U m
zelI obJasn!enJa,) e r ada je jednom neto objanjeno time s e m
Je d n o m nest ViSe: nIJ. e taj. a, onda je u gospoda r. U prisustvu taojne m a n ip u li sati; kada
e um se osea je d n o
stavno nemocan. Sto je veca tajna, um je nemoniji.
Ii
tu
se
ja
v
lj
a
m

o
li
tv
a
,
m
e
d
it
a
c
ij
a
,
i sve to je le p o . Tu se o se a is ti
.
.
na. Um nije prolaz
k a IS ti n i, to s u vrata z a m o .
Francis B.akon je p rav da kae: "Znanje je mo." Um je traga
lac za moi; um je
. , e I vise moc, i. Stoga um pola
.Iv e k u potrazI za m O C, I, Is

k
o
,
p
o
la
k
o
,
p
o
st
a
je
p
re
v
i
e
p
ri
v
r
z e n za n a u k u , u m pos taj e n a u k
a. Nauka je traganje za moi. I o n d a s e automatski nauka
_

svodi na tehnologiju. ta je tehnologija? Kako manipulisati prirodon:. ,!o ,:kako" je teh

nologija; znati kako je tehnologija. Nauka priprema nacrt, nauka daje Ideju kako da se
demistifikuje postojanje, i onda tehnologija to sprovede.
.
.
Religija nije iz uma, religija je iz srca. Um postavlja pitanja, srce zna samo za krajnji
znak pitanja.
.
.
.
To je predivno, antam, to je strahovito vano da postane svestan te ojave, pl anJa
se pojavljuju; u poetku ona izgledaju znaajna, ali . ubrzo :e rastope. Ako cvek moze da
eka, sva pitanja se rastope; nema potrebe da se bilo gde Ide pita. Um kOJI. Je sposoban
da napravi odreeno pitanje sposoban je takoe da nae odgovor - u stvan ako .duboko
analizirate pitanje, nai ete tamo skriven odgovor. Odgovor Je uvek u pitanju. Plta,nje !
samo oblik odgovora, pitanje je samo poetak odgovora. Pitanje je seme a odgovor ce biti
mladica - a seme sadri mladicu.
Ako saekate malo, ako ste malo strpljivi, ako dozvolite pitanju da se kree unutar
vas, sposobni ste da ga rei te. Ili e biti reeno, ili ete spoznati da je apsurdno. Postoje
apsurdna pitanja koja se ne mogu reiti - i ona nisu ni tajanstvena, setlte se, to su samo
apsurdna pitanja.
,
.,
,
.
Na primer, lingvistiki to moe da izgleda savrseno ispravno, gramatlck.1 to moze
da izgleda savreno ispravno, a egzistencijalno to moe biti apsurdno. Na pnmer, mo
ete da pitate: "Kakav je miris crvene boje?" Lingvistiki, gramatiki, tu nema mane.
"Kakav je miris crvene boje?" - pitanje se moe postaviti, ali ako pogledate d b.ako u
njega, to nije pitanje, to je jednostavno apsurdno. Boje ne j n akve. v.e.ze s mlr.lslln.a:
uopte ne postoji nikakva veza. Boje su boje, mirisi su mIrISI, niti mIrISI Imaju bOJe, niti
boje mirise.
To je ba kao pitati kako da se muzika vidi oima. Pitanje izgleda savreno ispravno:
Kako videti muziku? Ali muzika nije objekat za vienje, nije objekat za oi; ona se moe
samo uti, ne moe se videti. Lepota se moe videti ali se ne moe uti.
Moemo da napravimo hiljadu i jedno apsurdno pitanje. Li,udi su pitali tokom ve
kova ... takozvani mudri takoe. U Srednjem veku, ceo hrianski svet je bio zabrinut, i
bila je tako velika rasprava i polemika o tako apsurdnim pitanjima kao: Kol.iko anela
moe da stane na vrh igle? uveni teolozi su napisali velike rasprave o tom pitanju.
U stvari' takozvani ueni ljudi su uvek u dubini veoma glupi ljudi. Njihova uenost
nije nita do pokriva za njihovu unutranju glupost. Oni diu veliku buku zbog nieg,
veliku galamu oko niega. Oni su pametni, to je tano - pametni da stvore tako glupa PI
tanja. Barem su sposobni da daju tim apsurdnim pitanjima racionalan izgled.
.

T
R
I

S
T
E
P
E
N
I
K
A
N
A
L
E
S
T
V
A
M
A
LJ
U
B
A
V
I

317

Koliko paklova postoji? U Budino vreme je to pitanje bilo jako vano u Indiji... Hin
dusi veruju u tri pakla, aini su poeli da veruju u sedam paklova, i onda je postojao
stvarno ovek uvida, Sanaja Viletiputa, koji mora da je bio sposoban da se smeje ap
surdnostima. On kae: "Ko kae sedam? Tano sam izbrojao: postoji sedamstotina!"
On mora da je bio mudar ovek, on se jednostavno alio sa apsurdnom polemikom.
Kolik? paklova? Koliko nebesa? Koliko anela? Kada je Bog stvorio svet? Zato je Bog
stvono svet? Sve su to apsurdna pitanja: ne moete da ih rei te, jer to na prvom mestu
nisu pitanja. Nisu ni tajne, jer tajne se ne mogu reima formulisati. To je samo znak pita
nja, znak pitanja u utihnulom srcu - ba veliko iznenaenje, udo, strahopotovanje, i
onda svako, i svaka stvar stvaraju strahopotovanje.
Dozvolite tom znaku pitanja da zasedne u vama. Pitanja sa smislom e biti reena,
besmislena e biti prepoznata kao apsurdna; onda na kraju ostaje samo znak pitanja.
Sretan sam, antam. Ti kae : "Paradoks je to se rei rastope ali znak pitanja ostaje."
Raduj se! Slavi! To je veliki trenutak, to su vrata ka boanskom.
Drugo pitanje:
Vo ljeni Oo, postoji li zaista neto tako kao kompleks inferiornos

ti?

Ps ih ob ab ie ! Ps ih ol oz i su preuzeli mesto teologa. Teolozi su zastareli, ps

ih ol oz i su in .
I ps ih ol og ija je proizvela ps ih ob ab ie , velike rei, ne ob in e rei, i kada m
oete da koristite
velike i strane rei, koje u stvari ni su nita do bl ebetanje, moete da im
pres io ni rate lju de .
Da li zn a odakle re br bl ja nj e dolazi. Do la zi od im en a su fi mistika D
abara. On je
ob iavao da pria be sm isl ice, je r je shvatio da je sve to se kae be sm
isl en o. Zato, zato
se uo p te pretva rati da to im a sm isl a?
D ab ar je poeo stvarno da govori be sm isl ic e. Koristio je zvukove, re
i... niko ni je
mogao zaista da prati ta je on govorio. Svako je bi o slo bo da n da im a
svoje sopstveno
tu m a en je . Dabar je im ao mnogo sle d benika - je r kada ne mogu da ra
zu m ej u majstora,
u en ici m a je lako da ga sle de , je r onda on i m og u da tumae.
Na pr im er; ako ste pitali Dabara: "D a li veruje u Boga?" on bi odgovorio
: "H oo hoo! "
Sa da , na vama je da otkrijete ta "H oo ho o! " zn a i. Neko veoma pamet
an bi po m isl io da
su to po sle dn je rei od Alah-hoo, da je m aj st or da o sa m o nagovetaj,
i tako da lje , i tako
da lje .

Ili bi uinio neto apsurdno. Vi pitate: "ta je Bog?" i on bi odmah poeo da dubi na
glavi. Sada je na vama da to ocenite - i svako je pametan da ocenjuje stvari. Neko e mi
sliti da je pokazao da je sve naopako, tako da sve to ste mislili do sada treba da se pre
okrene. Neki uenici su ak poeli da itaju svete knjige unatrag!
Ali u tome je jedna dobra stvar: Dabar je sigurno uivao u celoj predstavi! Sigurno
je zaista uivao koliko tumaenja ljudi mogu da nau. Engleska re brbljanje dolazi od
Dabara.
Najvee brbljanje koje je sada "in" je psiholoko. Frojd je zaista stvorio novi jezik. Za
male stvari, za stvari koje svako razume, on bi naao tako teke rei: "Edipov kompleks!
- za malu stvar, da svaki deak voli svoju mamu. Sada ako kaete da svaki deak voli svoju
majku, niko nee misliti da ste mnogo obrazovani, ali ako kaete: "Taj deak pati od Edi
povog kompleksa," to zvui...

T
R
I

Jedna gospoa, jevrejka, je razgovarala sa susetkom, i rekla je: "Psihoanalitiar koji

lei mog sina je rekao da moj sin pati od Edipovog kompleksa."
Gospoa susetka je rekla: "Medipovog dugoedipusa! Nije vano koliko je dugaak,
dogod je on dobar deko i voli svoju mamu!"

N
A

S
T
E
P
E
N
I
K
A

L
E
S
T
V
A
M
A

Pa ta re kompleks inferiornosti... Ne postoji nita kao kompleks inferiornosti, sve

to je tu to je fenomen ega. l zbog fenomena ega mogue su dve stvari. Ako ste egOista
obavezno se poredite sa drugima. Ego ne moe da postoji bez poreenja, stoga ako zaista
elite da odbacite ego, odbacite poreenje. Biete iznenaeni: gde je ego otiao? Poredite
i ego je tu; i on je tu samo u poreenju. On nije jedna aktuelnost, on je fikcija stvorena
poreenjem.
Na primer, prolazite kroz batu i naiete na veoma veliko drvo. Uporedite: drvo je LJ
tako veliko, iznenada ste tako mali. Ako ne uporeuj ete, uivate !l drvetu, uopte nema U
problema. Drvo je veliko - pa ta! Pa neka bude veliko, vi niste drvo. I postoji drugo dr B
vee koje nije tako veliko, ali ono ne pati od bilo kakvog kompleksa inferiornosti. Nisam A
nikada naiao na drvo koje pati od kompleksa inferiornosti, ili od kompleksa superior V
nosti. ak i najvie drvee, Libanski kedar, ak ni to drvee ne pati od kompleksa supe
I
T
riornosti, jer uporeivanje ne postoji.
ovek pravi poreenja jer ego postoji samo ako je hranjen neprestanim uporei
vanjem. Ali onda ete imati dva ishoda: ponekad ete se oseati superiorno, a ponekad 319

e te se os; ati inferior no . .' mo gu n os t da se os eate inferi or no j e vea od mo gu n os ti

. rn o, Jer po sto je mi lio
da se os ecate pe no
ni lju di: neko je lep i od vas, neko je vi i od
vas, neo J e Jac I O ? vas, ne izgleda int eli ge ntn iji od vas, neko je u en iji od vas, neko
.
.
Je US pS IJI, neko ! ? OZ na tIJI , neko J e ovo, neko je on o. Ako sam o nastavite da poredite,
.
.
mI lIO nI lJu dI ... ste cI cete veliki komplekSi inferi or no sti . Ali to ne po sto ji, to je vaa tvo
rev ina .
On i koji su jo lu i, on i pate od kompleksa su pe rio rn ost i. On i su toliko lud i da, kad
up oreu J , ne mogu da ide da postoje mi lio ni lju di koji su razliiti na mnogo na in a i
. or nI na m nogo aclna
up
en
. On I su tako obuzeti egom da ostaju zatvoreni prema svemu
:

.
sto J e su p no:nIJ e; on 1 uve gledaj u inferiorne. Kae se da lju di vole da sretnu lju de koji
.
su na nekI nacln Inf en. or nIJ I od nJI h; to ih hr an i. Lju di vole druge koji po dravaju nji ho v
ego.
Luda os ba e patii od kompleksa su pe riornosti, jer e uvek izabrati one stvari koje
. ,.
Je cin e su pe no rn om . Ah on a zn a da izvodi trik. Kako moe da ob ma ne seb e? On a zna da
bIra sa o on: take koje in e da se osea su pe rio rn om , zna ta nij e iza brala to je tu na
.
arg.lnl, savrseno J e svesna toga. Tako se nje n kompleks su pe rio rn ost i uvek dr ma : nai
! e Je n pesku, kua moe da se sru i svakog trena. On a pati od strahovanja jer je na
cIn Ila kucu od peska.
Isus kae: N e pravite kue u pesku; naite stenu.
Osoba sa ie zdravog razum e patiti od kompleksa inferiornosti, jer e gledati
. d?stu na svemu sto se dogaa svuda okolo, i poee da sakuplja ideje
svd okoo, bIce

da Je Infenorna. Ah obOje su senke ega, dve strane ega. Superiorna osoba duboko dole
nos kompleks inferiornosti, a osoba koja pati od kompleksa inferiornosti duboko dole
nosI kompleks superiornosti; eli da bude superiorna.
_

Cu o sam - ne zn am kolik je to tano - da je Mo rari De sai pit ao ps ihoanalitiara

.
, pa tIm od kompleksa inferi
- naravno po taj no - "Za sto
ornosti?"
Ps ihoanaliti ar je kr en uo u duboke an ali ze : da nim a i da nim a sa Mo rari De sai em
.
.
kO JI Je lez, ao na njegovom kauu uz slo bo dn e aso cij ac ije . I on da jed no g da na skaui sa
rado u, pSi ?oanalitiar je izjavio: "G os po din e, potvrujem da ne patite od 'kompleksa
Infen or no stI , ne treba da se brine zbog toga."
I or ri De sai je tkoe bio sretan. Rekao je: "Ali ja sam uvek mi sli o da patim, a
sad a VI kazete da ne pa tIm . Vi ste sigurno u pravu, ali moete li da mi date ob ja nje nje
kako ste tako uvereni u to to ste rekli?"

A psihoanalitiar ree: "Gospodine vi ne patite od kompleksa inferiornosti - vi ste

jednostavno inferiorni!"

T
R
I

U
e.
ar
liti
po
o
sa
m
zi
Iz
.
an
rio
inf
ko
o
bil
je
da
m

Izuzev politiara, ne mi sli

.
S
.
Je
ka
lItI
Po
.
ku
lItI
po
u
IC!
te
stvari, ako neko ne pati od ko mp lek sa InfenornostI ne ce uo ps
T
da
u

sve
i
bi
s
u
ka
do
da
le
e
i
:
arena za on e koji pate od ko mp lek sa inferiornosti, jer on
E
da
ze
ka
da
ze
mo
da
nis u inf er ior ni: Pogledaj, po sta o sa m premijer, ili pr ed se dn ik! Ko sa
P
oeg
o
vrl
su
ji
ko
de
lju
ai
sa m inferioran? Dokazao sam da nis am inferioran. Politika privl
E
ist in i i pate od kompleksa inferiornosti.
. rn os tI.. On I znaju
.
N
no
pe
Um etn ici su samo u drugoj krajnosti: on i pate od kompleksa su
I
li
Po
.
etu
sv
u
to
ne
ore
da su stvaraoci, zn aju da su do li sa po seb nim kvalitetom da stv
K
i,
mo
je
a
olo
p
e
vi
sve
u
gn
sti
tiari pate od kompleksa inferiornosti, pokuavaju da do
.
A
og
zb
tI;
os
rn
no
pe
su
da dokau se bi i drugima da to nij e tako. Umetnici pate od kompleksa
ne
a
ad
nik
e
k
i
etn
um
an
jed
Ni
o
bn
so
u
me
ju
lja
av
pr
ras
.
o
: .
toga se um etn ici neprestan
N
udr
an
Jed
uJu
tlk
kn
o
an
est
pr
ne
i
On
.
etu
sv
o
ine
pr
do
ko
ika
ik
etn
um
i
slae da je neki drug
A
gog; ne mogu da bu du prijatelji, on i su svi su pe rio rn i lju di!
.
a
pn
stu
do
tn
su
to
I
a.
eg
u
igr
nu
up
lok
ce
a,
tog
st
po
glu
L
svu
o
ide
uv
M ist ik je neko ko je
.
ika
5
s
mi
t
sve
ili
,
ika
E
etn
um
et
sv
i
mo
ke
liti
po
et
sv
sveta
.
. odbacl o po
. lazna, be sm lslen a: on Je
S
M istik je onaj ko je uvideo da su sva po re en ja
.
.
.
I,
rn
no
pe
su
nI
mI
sa
VI
o
vn
sta
no
jed
ste
vi
je,
en
T
re
po
e
cit
ba
reenje. Trenutak kada od
?
mi
sa
vi
o
sam
ste
o
ak
ni
or
eri
inf
ili
i
rn
rio
V
pe
su
i
bit
e
et
ni inferiorni. Kako mo
d
an
An
o
!
am
s
i
li,
sta
ne
su
tu
sve
u
i
ug
dr
i
sv
i
,
rat
i
tsk
A
sve

Samo po mi sli : de sio se Trei

.
,
ao
ost
slr
Ba
Je
o
sam
o;
sta
ne
a
ad
en
izn
je
t
sve
.
o
M
ao
Ce
ost
je,
an
pit
Ba ir, koji je postavio ovo
o
vn
sta
no
jed
bi
Bio
n?
ora
eri
inf
ili
ran
rio
pe
su
bio
bi
li
A
Da
ni.
Po
u
u,
rk
pa
sedei u Koredaon
ti sam, jer ne bi bil o nikoga sa kim bi se po red io.
.
.
.
.
.
.
,
L
ma
pre
Ot
ZIV
tI
stI
vla
J
J
sVO
I
ZIV
sam
on
,
on
je
da
a
zn
ko
.
ko
ne
o
vn
sta
no
jed
je
k
Mi sti
U

do
za
e
jnj
kra
je
On
e.
bi
to,
sti
vla
oje
sv
a
im
or,
ost
pr
ni
tve
ps
so
ara
stv
,
sopstvenom svetlu
B
ta,
ois
eg
ki
ne
e
nij
I
on
ni.
olj
ov
zad
ne
ni
i
bit
e
et
mo
ne
ja
voljan sa sob om , jer bez po re en
A
da
o
gle
vn
sta
no
jed
On
.
jem
en
re
po
i
an
hr
se
ego
je,
en
re
po
ba
ne mo e da bu de - egu tre
V
ko
nis
lo
vr
je
ko
ne
a
o
ok
vis
o
jak
je
o
drv
ko
ne
i
os,
lot
je
os
lot
i
a
svoja po sla . Rua je ru
I
ali sve je kako jest e.
.
T
r
no
pe
su
da
on
je
e
gd
i
ja,
en
re
po
z
be
tak
nu
tre
an
jed
na
ite
Sa mo pokuajte da vid
nost i inferi orn ost ? [ gde je ego?, izvor svega toga?
321
.

Tree pitanje:
Voljeni Oo, odao sam se sklonosti da govorim lai. Zato to inim ?

val, to oe iti samo da bi se oseao superiorno. Ljudi poinju da govore lai jer
o
st,
im
to
Je
pose
ogu
da
se
pretvaraju
da
znaju
stvari
koje
niko
dru
i
ne
zna
Istina
'
.Je unIverzalna,
.
n

.
laz" J.e privatna. To je vaa vlastita kreacija, niko drugi ne za za to'' postaJete veoma posebnI, poznavalac. Ako kaete istinu neete biti posebni.
bio
mudrac.
jednom
se
dogodilo
da
su
iz
kraljeve
palate
ukrael
Cuo
sam
da
je
u
s

.
de 1. veo a dra?ocenI. dIJamantI,
I kraljevi ljudi su tragali za ukradenim blagom. Kralj je
vo eo to a nJ tako mnogo, da su morali biti doneseni nazad po svaku cenu ' ali nika
kvog traga nIJe bIlo.
I,
o
ostroumno
zapaanje
moe
da
prui.
Kad
god
smo
bili
u
PO
O
ne
e

"
.
.
.
'
e:I- a n1 smo SIrotI IJdl, ne moemo da idemo jako obrazovanim naunicima ne
e o da Idemo . eksperlma - uvek idemo naem starom mudracu. To nije nikada b ilo
. uvek Je nalazIO neki lep savet za nas."
razocaranje;
T.ak su zvaninici oti i. udrcu. Mudrac je zatvorio oi, malo meditirao, a onda
re ko . " a, znam ko Je to, UCIIO. Ah pre nego to to mogu da vam kaem, neto da mi
obec . : rv?, da nIko nece nIkada saznati da sam vam ja rekao ko je ukrao dijamante"
ecanje Je naravno dato. Onda mudrac ree: "Doite sa mnom Moraemo da
d e o veoma daleko od ljudi, duboko u umu, tako da niko ne moe n to da 'uJ' e, a
ck nI da pretpostavi. I samo va voa treba da poe samnom". Uhvatl' o J' e vo u, I vo a J e
b veo m a uzb u en: b"10 Je na samom rubu otkrivanja blaga i nadao se da e biti ne ' :;;;graen o kraija. Bilo je to dugo hodanje kroz umu: Stalno je ponaVljao: "Sa:,
nI koga, a i I starac Je rekao: "Samo jo malo ."
Konacno voa je bio umoran i rekao je: "Zato me tera da hodam sve dalje i dalje?.
U moran sam, ssvlm umoran. Ako zna molim te reci. Ako ne zna reci tol"
Mudrac .rece: .".Znam. Prii blie. apnuu ti na uvo, tako da ni ko ne je"
a : "TI Izgleda da si skoro lud. Ovde nema nikoga, ostavili smo Ij de kilometrim Z ::

10

o
g
o
le
o
v
i
d
ju
L
.
o
n
b
se
o
p
to
e
n
i
it
b
e
et
e
n
u
n
ti
is
u
ln
za
er
iv
n
u
u
v
k
Sada, ako kaete ta
R

o
p
o
ek
n
ju
a
im
i
n
o
i
la
m
je
n
a
lj
i
m
Iz
.
i
la
ju
a
lj
i
m
iz
a
d
,
i
la
ju
a
varanja, lj u d i vole da pri
I
o
k
ta
,
a
n
ti
o
lj
i
m
iz
a
en
v
st
p
so
a
v
o
h
ji
n
je
to
;
u
et
sv
a
n
i
g
sebno znanje koje nema niko gdurud a ukrase na takav nain, mogu d a racionalizuju, mogu S
da niko n e zna za to. Oni to mo tegije d a to zatite. I to uvek donosi radost lj u d im a kada T
da naine mnoge, mnoge stra z n a ju d a su pametniji o d drugih.
E
a
d
n
o
;
e
g
ru
d
u
n
a
m
b
o
a
d
mogu
d
o
g
ad
k
a
se
o
ro
b
o
d
ek
v
u
se
o
eg
i
,
u
et
sv
a
n

la
a
P
e
jv
a
n
je
o
g
E
.
ip
tr
o
eg
n
a
To je jed
e
v
i
g
ru
d
a
li
d
je
je
n
a
it
p
lo
ce
;
e
n
i
il
i
la
te
ri
o
v
o
E
g
li
a
d
je
n
a
it
p
e
ij
n
to
I
.
o
n
b
se osea pose
a
d
e
it
n
i
u
a
d
a
k
I
.
a
n
ti
is
ao
k
a
d
le
g
iz
to
k
ta
u
N
en
tr
a
z
r
a
b
,
ju
ru
e
v
li
a
st
o
o
k
.
A
e
ruju u to il i n
I
.
o
m
je
a
d
am
v
to
,
as
v
u
ju
u
er
v
ji
o
k
su brojni o n i
i.
ic
rn
e
v
ju
a
b
e
tr
e
n
i
n
ti
is
:
m
ti
se
d
o
p
s
K
a
v
a
d
te
li
o
zv
o
D
i.
ic
rn
e
v
i
n
b
Isti n i n is u potre
,
ce
n
u
S
u
te
je
u
er
v
li
a
"D
:
a
it
p
e
n
g
o
ik
A
n
o
ik
N
e?
n
r
za
je
ru
e
v
e
n
u
to
i
v
Sunce izlazi ujutro li
a
d
,
ce
n
Su
u
te
je
u
er
v
li
a
"D
:
a
it
p
i
e

o
d
o
ek
n
o
k
A
"
c?
se
e
M
u
te
je
gospodine? D a li veru
e
n
N
O
?
ri
a
v
st
te
a
it
p
to
a
Z
.
d
lu
je
a
d
te
e
li
is
m
"
e?
e
rv
d
u
te
je
u
er
v
li
a
d
c,
se
e
verujete u M
A
.
h
ji
n
u
je
u
er
v
se
a
d
e
eb
tr
o
p
a
m
e
n
a
d
jesu, tako
i
k
li
e
v
te
je
a
st
o
p
i

la
e
at
lj
i
m
iz
a
d
a
k
I
i.
ic
rn
e
v
ju
a
eb
tr
e
n
i
n
ti
is
;
i
la
L
L ju d i veruju u
i
d
ju
L
!
a
ij
g
li
re
e
n
ti
o
st
i
tr
a
a
n
d
je
je
a
n
ti
Is
.
a
ij
g
li
re
e
n
ti
o
st
i
tr
i
lj
m
ze
a
E
n
ji
o
st
o
p
a
voa. Stog
a
m
e
n
i
,
ti
e
m
ri
p
ih
a
d
e
o
m
e
n
o
ik
n
a
d
e
v
k
ta
i
la
su
a
d
a
K
.
st
o
n
v
ti
en
S
v
su pokazali veliku in
u
d
ri
o
v
o
g
a
d
a
lj
v
ta
as
n
i
d
u
lj
o
g
o
n
m
o
ak
T
i.
en
i
t
za
e
st
i
v
,
v
ti
ro
T
p
i
a
z
naina da se dokae
hovne lai; to je sigurnije. iva govorei lai, govori duhovne lai - d a je zemlja u- V
Vimal, ako zaista eli d a u vilizacija, da N LO-i dolaze iz uplje zemlje. Priaj lai, MA
plja, d a je unutar zemlje is ti n sknaecima tri lica ve etiri. N iko ne moe da dokae, il i pore A
natprirodne, duhovne, d a B o g o e biti presudno je pouzdanje sa koji m moe d a lae.
kne koliko li ca im a Bog; sve t ude, postae zarazno. Moe da pogleda, tokom vekova Lj
Tvoje pouzdanje e da hvata lj
U
to se deavalo.
a
en
lj
V
O
n
o
p
ta
B
u
p
e
i
v
a
d
f,
p
m
a
K
jn
a
M
,
ji
fi
ra
g
io
b
to
au
j
jo
o
sv
u
o
a
is
p
a
n
je
r
le
it
H
lf
o
Ad
o
v
o
g
je
n
je
A
to
;
n
o
ao
k
ro
b
o
d
o
k
ta
a
zn
e
n
to
i
g
ru
d
o
ik
n
i
ar
v
st
a
zn
n
o
I
.
a
n
ti
is
je
a
la post
im
o
p
i
b
V
e
n
o
ik
n
a
d
i
in
r
v
o
p
a
n
i
la
te
i
o
o
k
ta
,
a
m
i
la
u
eo
v
i
je
t
o
v
i
j
o
sv
o
e
C
.
iskustvo
I
slio d a b i iko poverovao u njih. ari, ceo svet ide dole u pakao zbog jevreja." Kako su jevreji T
Na primer: "Ceo svet se kv ori o jevrejima, ak su se i njegovi prijatelji smejali,
doli? Kada je po prvi poeo d"Ta ogojev glupo." Rekao je : "S a m o ekajte. N astavite to d a 323
ak su m u i prijatelji rekli:

tl

po navljate, i e sa m o da e ne-Jevreji poeti da veruju u to, ak

e i Jevreji verovati u to .
Sa m o na stavite to da po navljate."
Verovanja se stvaraj ne pr es ta ni m po navlja nj em . [ on je u in
io da ce la Ne m aka
.I as a veruJ e J dn
a
od
na
J
m
te
lig
e
tn
iji
h
ra
sa
na
ze
m
lji
,
i postala je rtva tog glupog o
.
.
veka. A h on J Im ao ne ko hk o kvahteta. Na pr im er, bi o je sp os
ob an da neto neprestano
ponavlja godl nama sa pouzdanou, sa krovova kua, sa potpun
om
si
gu
rn o u' bez okle.
vanja. To Je bi lo zarazno.
ju di veru! u to t kaete, ljudi veruju u nain na koji to kaete. [ je dn
om
v
ka
da
au cl te vestmu r canJa lazI, to po taje navika, je r lju di po i nj
u da vam veruju, poinjete
a postaJete mocm. [ on da , ako mozete da pr Ip remite jo neko
liko stvari' vaa mo e biti
.
ne iz rn er na .
a pr im er, ako moet d ostvarite izvestan karakter, to vam daje kredibilite
t.
Ak
o
am Je ka:kter takav da lju di mogu lake da vam veruju, to e vam po m o i Lj
ud
i
ko
ji
zlve sa la zI m a uvek stvaraju karakter oko se be ; ako ne karakt
er on da ba rm da tako
Izgleda.
Hi tle r je bi o m ah atm a. ? n ni je bi o pi ja ni ca, on ne bi ni takao bi lo
ta toks ino. Kako
mozete da e verujete takVOJ os ob i? On bi je o sa m o vegetarijans
ku hranu, on ne bi takao
.
? e.v etarl]an sku hran. Kako moete da ne verujete takvoj os ob i? On ne bi a
k
po
pi
o
.
ni
caJ h afu, n bl m pU SI O. a o da n verujete takvo os ob i?
O n je bi o vei mahatma od
.
M OIa l De sa l]a , Je r on ne bl PI O vlastitu mokrau. Kako da ne ve
rujete takVOj os ob i ?. M orate da veruJete! O n im a po tp un o poverenje.
O n b! ustao rano ujutro kao :o se po uava ve vekovima; i ao
bi rano u krevet. On
.
.
:
o J : ne ze nJ a skoro do kraJ - aze koro, je r sa m o tri sata
pre nego to je umro, iz
.
VI S VSI sa m o blstvo, on se oz em o. M ls hm da je to je di na stvar,
koju je ikad u in io da se
m oe nazvati m drom - sa m o tri sata ranije ! M ora da je m is lio
: .. ta m i sa d moe initi
vencanje? Um re cu svakako."
Sa o tri s ta an ije... us re d noi, kada je od lu i o da izvri sa m
ou
bi
st
vo
,
po
zv
ao
e
.
svestemka. Sves em k Je bI O prob en i oveden u po dz em nu so
bi
cu
.
Sa
m
o
tr
i,
e
tir
i
p
i
o
o
Ja te lja su bi la prIsutna, ce re m om Ja vencanja je bi la uraena na
glo i brzo i je di na stva
.
kOJu su ra dl h po sl e ce re m on ije venanja, bi lo je sa m ou bi stvo
- to im je b i o m ed en i m e
se c. On Je ostao ne e nj a ce lo g ivota.
Te s :ri daju kr ed ib ili tet. Ako zaista e li da bu de laov, ako
za is ta e li da nasta
oV
VIS da lazes, on da treba da napravi dokaze da si ovek od ka
raktera, kako m o e da

lae? Ljudi e ti verovati. Zato vai sveci, koji ive od takozvanih duhovnih lai, zavise T
R
od karaktera.
I
Covek koji ivi od istine ne mora da ovisi o bilo emu drugom; istina je dovoljna. Ali
istina ne stvara verovanje kod ljudi - u stvari, istina ljuti ljude. Ljudi vole lai i uvek ih
S
proiz
laima,
skloni
su
milioni
sklonosti
tvoje
istina ljuti. Vimal, to je uzrok, ne samo
stog razloga to ljudi nisu nikad ljuti zbog lai. U stvari oni ele da uju to vie. Kau: T
o
E
7"
" ta Je novo .
[stina nije nikad nova. Ako mislite na istinu, onda nema nieg novog pod suncem. P
Kada kaete: "Sta je novo? Kakve su vesti?" vi pitate: "Daj mi jo nekoliko lai, jo neko- E
N
liko ogovaranja, jo nekoliko glasina." [ vi ste spremni da verujete. U stvari to je vea la,
I
vea je mogunost verovanja, jer ako je samo mala la nju ljudi mogu otkriti; oni imaju
toliko pameti. Ali ako je la veoma velika, vea od njihove inteligencije, oni nee nikada K
A
biti u stanju da je otkrijU. Zato velike lai ive vekovima.
Sad, pakao je la, ne postoji pakao. I nebo je la; ne postoji nebo. Ali one su ivele N
vekovima i vekovima, i mislim da nee nestati. One e iveti. Bog kao osoba, to je la. po A
stoji pobonost, ali nema Boga. Kada god koristim re bog jednostavno mislim na pobo
nost, upamtite. Prevedite to uvek u pobonost. Postoji kvalitet pobonosti u postojanju, L
ali nema Boga. Ali ljudi ele Boga, ne ele pobonost; oni nisu zainteresovani za pobo- E
nost.
S
Zbog toga ljudi kao Buda nisu mogli mnogo da utiu. Buda i cela njegova religija T
su nestali iz ove zemlje. Jedan od najosnovnijih razloga je ovaj: on je isticao pobonost V
a ne Boga. Ako ima pobonosti, onda je to teak zadatak. treba da izrastete u pobo A
nost; to nije neto gotovo to moete da posedujete. To nije neto emu moete da se M
molite, nije neto od ega moete da traite bilo ta. To nije ve tu, to mora da se stvori A
u najdubljem jezgru vaeg bia. To je kao ljubav - treba da procveta u vama, treba da
pustite njen miris. Treba da postanete boanski, samo tada postoji Bog; inae nema LJ
U
Boga.
.
Ali to je previe. Niko ne eli da plati tako visoku cenu. Zato ne verovati u jedno- B
stavnu la, da postoji Bog - vrlo, vrlo star, prastar ovek sa belom bradom, koji sedi na A
zlatnom prestolu, spreman da ispuni bilo koji od vaih zahteva, ako istinski zatraite? I V
I
to je trik. Ako su vae molitve ispunjene, svetenik moe da kae: "Ti si stvarno traio";
....
ako se ne ispune: .. Nije bilo vere u tvojoj molitvi."
U stvari nikada nema vere u vaoj molitvi, jer kada ima vere nema potrebe da se
moli. Sve molitve izlaze iz sumnje. Ali ponekad - to je samo koincidencija - desi se da se 325
v

neke molitve ispune. To je samo dogaaj, to je samo sluajnost; nema nikoga da ih ispuni.
Ali kada se one ispune, svetenik moe da eksploatie situaciju. On moe da kae: "Po
gledaj - molio si duboko, sa verom, tvoja molitva je ispunjena."
Ali to se dogaa samo ponekad. U devedeset devet sluajeva od sto, molitva se ne
ispunjava. Ali vi znate da nije bilo vere; postojala je sumnja. ak i kada ste molili, posto
jala je sumnja ima li Boga, da li e On uti, da li e sasluati, da li e uiniti po vaoj volji
- sve vrste sumnji. Uprkos svih tih sumnji vi kaete: "Zato ne pokuati? ta ete izgubiti?
Pokuajte. Moda, mogue ..." Vi to znate. Tako kada se ne ispuni, svetenik uvek moe da
vam kae: "Vae poverenje nije bilo potpuno."
Bog kao osoba, to je la. Bog je kvalitet, a ne personalnost. Ne moete da se molite
Bogu. Moete biti u molitvi, ali kada postoji zaista molitva to je samo kvalitet ljubavi, ni
ta drugo. Bez rei da to iskau, nikoga da mu se obraate, to je jednostavno pesma, pe
sma bez rei u srcu, samo pomeranje najdubljeg u vama.
Ljudi vole lai. Istina je muna. I ljudi takoe vole lai jer one ine da se oseaju do
bro. Morate lagati o nekom drugom: sreli ste A i laete o B, i inite da se A osea dobro;
onda sretnete B i laete o A, i inite da se B osea dobro. Kada laete o drugima onda
ljudima dajete ideju da su oni bolji od drugih. Moete da igrate tu igru, i ako je igrate pa
metno, lukavo, moete imati mnogo koristi.
Mula Nasrudin i njegov prijatelj Rahimtulah stoje na uglu ulice i vreaju jedan dru
gog. Jedan je drugog nazvao glupim, varalicom, i lopovom. Drugi ree: "Ti si kukavica,
bednik, licemer." Na kraju su poeli da vreaju jedan drugom porodicu.
Mula Nasrudin je pogledao Rahimtulaha pravo u oi i rekao: "Tvoja sestra je smrd
ljiva stara kurva; za dvadeset pet paisa dozvolie da je povali jednooki gubavac."
Rahimtulah je ostao bez rei. Neki posmatra je bio zapanjen. Prie mu i kae: "Za
ime Boga, ovee, kako moe da stoji tu i dozvoli da Mula tako vrea tvoju sestru?"
Rahimtulah ree: "Ja nemam sestru, nikada nisam imao sestru, i sada kad su mi ro
ditelji mrtvi, nikada neu imati sestru."
Zato se posmatra okrete Muli Nasrudinu i ree: "Mula, nema svrhe da ga vrea
tako, on nema sestru."
"Naravno", ree Mula. "Naravno da nema. Ja to znam i on to zna, a sada ak i ti to
zna. Ali pitam te, koliko ljudi, kojima je otvoren prozor i koji su sluali svaku nau re
- koliko njih to takoe zna?"

Ljudi ive u ogromnom neznanju; nisu upalili svetlost svee koja je tu u njihovim T
srcima. Njihova unutranjost je puna tame. Oni ne znaju ak ni sebe - ta bi drugo mogli R
I
da znaju? Stoga moete lako da laete i oni e u to poverovati, i moete da iskoristite nji
hovo verovanje. Politiari su to radili, svetenici su to radili, i to se radilo kroz vekove.
S
Iskoritavanje ljudi. To je jedan od najlukavijih poslova koje je ovek ikada izmislio.
T
U ime religije, samo su lai i lai bile propagirane. Stoga, kada god doe ovek istine,
E
postoji velika konfuzija. Isus je napravio konfuziju jer je poeo da govori istinu kakva
P
jeste, a ljudi su bili naviknuti na lai. Oni misle da su njihove lai istina, i sada dolazi taj
E
ovek i poinje da govori neto drugo, neto potpuno razliito. Oni, ili treba da veruju
N
tom oveku ... onda treba da odbace celu tradiciju, koja je dugo, dugo ulaganje, i samo
I
nekoliko hrabrih to moe da uradi. Ili, laki nain je unititi tog oveka, uiniti ga nemim, K
tako da mogu da nastave da sanjaju i veruju u svoje lai.
A
Pita me: "Sklon sam laganju. Zato to inim?"
Mora da si spoznao drevnu vetinu politiara i svetenika; moda si nesvesno naba N
sao na to. I sada ti se te lai isplate.
A
Znam jednog oveka, na neki nain jako dobrog oveka. On nikada nije radio, nije
nikada nita uradio, ali je jako dobar u nekoliko stvari; u igranju karata, u igranju aha, L
E
u ogovaranju, i slinim stvarima on je savren. Veoma kulturan, vrlo obrazovan - on je
S
doktor filozofije; zajedno smo studirali. Celog ivota je iveo od lai i varanja ljudi.
T
Kada sam bio profesor na univerzitetu, ponekad bi doao i ostao samnom nekoliko
V
dana. Jednom sam ga pitao: "Kada e prestati sa svim tim laima?"
A
Rekao je: "Nikad!"
M
Rekao sam: "Ali pre ili kasnije bie uhvaen."
A
On je rekao: "Nikad ... jer ima toliko mnogo miliona i miliona ljudi na svetu, a ja osobu
varam samo jednom; onda zaboravim na nju, i naem drugu rtvu." I rekao je: "Imam LJ
samo mali ivot, moda sedamdeset ili najvie osamdeset godina" a svet je velik i rtava U
tako mnogo - mogu da nastavim da varam."
B
Bio je jako pametan kad je sticao prijatelje, bio je jako pametan da stvori oseanje A
da je on ovek kome se moe verovati. Jednom kada se poverenje pojavi, on bi vas odmah V
prevario. Ali toliko je sigurno: nikada ne bi prevario istu osobu dvaput. Nije bilo ni po
I
T
trebe, postoji tako mnogo ljudi.
Mora da si naao neku hranu u laganju ljudi. Moda ti pruaju vie panje, moda
ine da se osea da vie zna od njih. Postoje ljudi koji ive od itanja dlanova drugima. 327

Niko nita ne zna. Ima ljudi - koji tumae tarot karte, eksperti u tumaenju Ji inga... to
su :v: u OS ?V i e. Mo : da izmisli sopstvenu igru. I ako pone da igra te igre po
staces sve vIse I vIse uspesan. I te stvari kotaju - mada je to to neguje svetovno, lano,
a to to gubi je zaista bitno. Gubi svoju vlastitu duu, vri samoubistvo, ali oseaj je
kao da se isplati.
Pres ani d uiva u tome, zaboravi celu vetinu! Naravno osetie da se javljaju
,
mnoge teskoce, Jer mora da SI postao ovisan od vetine laganja. Preuzmi rizik, neka bude
teko. Nekoliko dana, bie teko. Prestani odmah! Posluaj Atiin savet: tri tekoe.
Prvo: ako pos an sv:stan dok nekoga lae, odmah, usred toga, zatrai oprotaj.
.
ReCI odmah: ..Ovo Je bIla laz, vraam se svojoj staroj navici. Oprosti mi molim te." To e
biti t:ko, ali ne postoji drugi nain. Kada se navika duboko ukorenila, mora biti odluno
potucena.
Drugo: postani svestan kada se tek priprema da kae la. Ba kad je na usnama,
ba na jeziku ... zaustavi je onda tu i tada, odbaci je tu i tada.
I tree: postani svestan kada la poinje da se pomalja u tvojim oseanjima, u srcu.
Ako moe da uradi te tri svesnosti, laganje e nestati. I u trenutku kada laganje
prestaje, istina se javlja. A istina je jedina stvar vredna traenja i traganja, jer istina oslo
baa.

Cetvrto pi ta nj e:
Voljeni Oo, govori o ljubavi i samilosti. Spoznala sam i osetila razliite oblike ljubavi
i samilosti. Moe li objasniti razliite oblike ljubavi, i ta podrazumeva pod samilou?

D oroti Kaplan lj bav s lestve, le stve sa tri st ep en ika. Na jn i i st

epenik je seks, sred
. .
.
:
.
v
nJ I J lju bav, a najVISI Je m ol Itva. Zbog ova tri stepenika mogua
je hi lja du i je dn a kombi
.
na cI Ja.
Prava sa m ilo st javlja se tek kod treeg st ep en ika, kada seksua
lna en ergija postane
.
m ol In:a - sa m Ilo st bude, sa m ilo st o kojoj govori Atia. Kada je st
rast tako potpuno tran
sf or m Is ana, do krja , tako da je vie nema, on da se javlja sa m ilo st
. Prava sa m ilo st se jav
lJa sa m o kad Je vasa se ks ua ln a en ergija postala m ol itva.
A
li
sa
m
ilo
st
o
e da se javi i na drugom stepeniku takoe, i m o e da se javi tako

.
e
I na pr vo m . Stoga Im a tako m no go ra zl
iitih sa m ilo st i. Na pr im er, ako se sa m ilo st javi na
prvom stepeniku, kada ivite na jn i i nivo ljubavne energije, se
ks, on da e sa m ilo st biti

samo jedan ego trip. Onda e samilost biti veoma egoistina: uivaete u ideji da ste sa T
milosni. U stvari ete uivati u patnji drugih, jer tua patnja vam daje priliku da budete R
I
samilosni.
Neko je pao u reku i davi se. Seksualna osoba moe da skoi i da ga spasi, ali njena
radost je u tome to je bila toliko dobra, da je uinila neto predivno, neto veliko. Priae S
o tome sa ponosom, hvali e se sa time. Samilost na najniem stepeniku, seksualnom, ja T
E
vie se samo kao jedan ego trip.
To rade milioni misionara, irom sveta - slue siromanima, slue bolesne, slue P
neobrazovane Aboridine, necivilizovane. Ali sva radost je da: ..Ja inim neto veliko." ..Ja" E
je ojaano. To je jedan runi oblik samilosti. Zove se sluba. Sluba je prljava re od est N
I
slova.
Druga vrsta samilosti se javlja kada doe ljubav. Onda je samilost simpatija: oseate, K
zaista oseate za drugog. Stupate u harmoniju sa drugim, patnja drugog vas uzrujava. To A
nije neto za hvalisanje. Na drugom stepeniku nikada neete govoriti o svojoj samilosti, N
nikada; o tome se ne pria. U stvari nikada neete oseati da ste uinili neto posebno,
A
jednostavno ete oseati da ste uradili ta god je trebalo da se uradi. Videete da je to
bilo ljudski uraditi. Nema nieg posebnog u tome, nita neobinog; niste stekli neke du L
hovne zasluge radei to. Nema nieg kao zasluga u tome: to je bilo prirodno, spontano. E
Onda samilost postaje nenija, lepa.
S
Na treem stepeniku, gde seksualna energija postaje molitva, samilost se javlja kao T
empatija - ne ak ni kao simpatija, ve empatija. Simpatija znai oseanje tue patnje, V
ali jo uvek ste na rastojanju; empatija znai postati jedno sa patnjom drugog - ne samo A
oseati ve patiti to, stvarno ulaziti u to. Ako neko plae, simpatija znai da oseate za M
.
nekog ko plae, empatija znai vi poinjete da plaete. Niste samo u prostoru osecanja, A
postajete usklaeni, postajete zaista jedno: deava se stanje jedinstva.
ovek doe Budi i pita: ..Ja sam veoma bogat i nemam dece, i moja ena je takoe LJ
umrla. Sad imam sav novac na svetu. eleo bih da uradim neki r,ad sa zaslugama. eleo U
B
bih da uinim neto za sirote i zgaene. Samo mi reci ta da uradim?"
A
Pria se da je Buda postao jako tuan i suza se skotrljala iz njegovog oka.
ovek je bio jako zbunjen. rekao je: ..Suze u tvojim oima? I izgleda tako tuan - V
I
zato?"
Buda ree: ..Ti nikome ne moe da pomogne, jer do sada nisi pomogao ni sebi. I 'y
ne moe da uradi nita samilosno, jer su tvoje energije jo uvek na najniem. Tvoj grubi
metal jo nije postao zlato. U stvari," ree Buda, ..jako mi je ao zbog tebe. eli da bude 329
,

od neke pomoi ljudima, ali nisi. Ti jo uvek ne postoji, jer jo se nije desila svesnost, a
bez svesnosti kako moe da postoji? Nema stvaran centar iz koga moe da istie sa
milost."
Samilost moe imati te tri kategorije, i ljubav takoe ima tri kategorije. Prvo, seks.
Seks jednostavno znai: "daj mi - daj mi jo i jO!" To je eksploatacija, to je ono to Mar
tin Buber naziva Ja-to odnosom: "Ti si stvar i ja elim da te koristim." Mukarac koristi
enu, ena koristi mukarca, roditelji koriste dete, i dete koristi roditelje, prijatelji kori
ste prijatelje. Kau: "Prijatelj je samo prijatelj; prijatelj u nudi je pravi prijatelj." Koristite,
svodite druge na robu.
Ziveti u Ja-to svetu je propustiti celo iskustvo uenja. Onda ste okrueni stvarima
- ne osobama, ne ljudima, ne ivotom, ve samo materijalnim stvarima. Najsiromaniji
ovek na svetu je onaj koji ivi u Ja-to odnosima. Seks je iskoritavanje.
Ljubav je sasvim drugaija. Ljubav nije eksploatacija. Ljubav nije jedan Ja-to odnos,
to je jedan Ja-ti odnos. Drugi je potovan kao osoba sa njenim vlastitim pravima; drugi
nije stvar za upotrebu, da se poseduje, da se manipulie. Drugi je jedna nezavisna osoba,
slobodna. Sa drugim treba komunicirati, a ne eksploatisati. Ljubav j e komunikacija
..
energiJa.
Seks je samo: "Daj mi, daj mi, daj mi jO!" Stoga su seksualne veze neprestano rato
vanje, sukobi, jer drugi takoe kae: "Daj mi!" Oboje ele jo i jo, a niko nije spreman da
prui. Zbog toga sukob, nadvlaenje ueta. I naravno, ko se pokae jai, iskoriavae
drugog. Poto mukarac ima jau muskulaturu od ene, on je iskoritavao, sveo je enu
na krajnje nepostojanje; razorio je duu ene. I njemu je bilo lake ako je dua potpuno
razorena.
Vekovima enama nije dozvoljavano da itaju; u mnogim religijama enama nije
dozvoljeno da uu u hram, enama nije dozvoljeno da postanu svetenici. enama nije
bio dozvoljen nikakav javni ivot, nikakav drutveni ivot. One su bile zatvorene u ku
ama; one su bile jeftina radna snaga, radile po ceo dan, radile, radile. I bile su svedene
na seksualne objekte. Nije bilo mnogo razlike izmeu prostitutke i ene u prolosti. ena
je bila svedena na neprestanu prostitutku, to je sve. Veza nije bila veza, to je bilo vlaSl11stvo.
Ljubav potuje drugog. To je odnos davanja i primanja. Ljubav uiva u davanju,
i ljubav uiva u primanju. To je deljenje, to je komunikacija. Oboje su jednaki u lju
bavi; u seksualnom odnosu nisu oboje jednaki. Ljubav ima sasvim drugaiju lepotu u
tome.

ar
s
I
.
e
et
m
i
lik
ve
i
oj
st
po
to
za
;
.
Svet se polako, polako kree ka ljubavnoj ve zi
1
111
:
na
I
OV
N
.
su
no
?
o
o
-t
Ja

n
e
an
ov
sn
za
su
r
je
u,
an
st
ne
da
u
aj
or
m
e
on
u
aj
st
ne
ije
stituc
.
IJu
ac
ug
dr
i
at
Im
ce
1
11
?
.
Ju
kn

o
se
da
e
no
ez
av
ob
a
nj
lje
de
vi
te
pu
vi
no
,
ije
ac
ik
un
ko m
,ce bl t vlasl11k
ne
i;
vn
si
se
po
ne
e
Bi
a.
nj
lje
de
,
vi
ba
lju
u
. Ja -o
om
ar
u,
arom
. Je dl11stvo. U eks u Je
za
i
oJ
st
po
vi
it
ol
m
U
a.
itv
ol
m
je
vi
ba
lju
vo
ni
i
i
Zatim, na jv
.
ce
ne
u
m
Ja
c1

ad

t
ka

eJ
vr
Je
a
ov
eg
nj
e;
aj
st
tu
r
be
Bu
n
ti
ar
M
s.
no
od
i
-t
Ja
vi
ba
lju
u
s,
od no
,
e
gd
s
n

od
tl
111
,
]a
1
,,11
:
J

to
k:
ra
ko
n
da
je

jo
i
it
in
u
se
a
or
m
li
A
.
lje
da
e
id
da
i
it
ol
dozv

!
to
vl
ho
ra
t
a.
dn

J
o
ka
c
ve
e
dv
o
ka
u
i
on
ci
nk
fu
ne
e
ob
os
e
dv
e
gd
s
no
od
u,
.
aj
st
ne
.
ti
i
ja
.
.
v
Ja
.
vI
ba
lJu
t
ite
al
kv
I
Is
jv
na
Je
To
.
sa
du
a
dn
je
i
al
la
te
a
dv
d,
la
sk
ki
bo
du
,
ija
on
rm
ha
o,
tv
ns
di
.. m a, I. ob oJ. e
to nazivam m olitvom.
. ' a tn. st ad 1Ju
Im
m
tl
s
du
la
sk
u
st
ilo
m
sa
i
a,
m
iju
ad
Lj ub av im a ova tri st
a.
m
ja
ci
na
bi
m
ko
im
zn
ra
u
e
oj
st
po
. sn oo
da
u
og
m
.
.
.
Je
li
A
l.

os

l
m
sa
a
st
vr
o
lik
to
i
,

vi
ba
lju
a
st
vr
o
lik
to
a
im
,
an
pl
Ka
i
ot
Stoga, D or
,
.
Je
ti
da
I,
oc
m
po
tl
ce
0
:
l.
v
ba

IJ
a
rn
va
st
le
na
a
ik
en
ep
st
i
tr
i
et
m
zu
ra
,
ije
ln
ta
en
m
da
un
jf
na
.
.
J.
ra
at
sm

.
a
ga
do
se

t
l
st
lo
m

sa
a
st
!'
v
dan uvid gde si ti , koju vrstu lju ba vi ivi i koja
. l1e da se na nJ ih popne,
S1
VI
,
Ja
uC
dr
po
sa
vi
e
oj
st
Po
e.
m
to
u
na
e
va
Pazi se da ne os ta ne uh
vrhovi da se postignu.
I poslednje pitanje:
m
ne
ig
st
po
da
de
ov
m
sa
o
a
Do
e.
m
j
ju
un
Vo lje ni Oo, ne razumem te. Molim te ne zb
neku jasnou.

T
R
I
S
T
E
P
E
N
I
K
A
N
A
L
E
S
T
V
A
M
A

,
u.
oc
sn
!
em
es

d
da
a
ik
hn
te
a
oj
m
je
ija
uz
Sura, do a o si na pogreno m es to . Konf
.
m
va
ta

11
ul
Ih
Ja
I
a,
m
da
su
LJ
ra
ed
pr
m
ni
e
re
od
sa
o
a
do
si
da
a
or
m
r
Ti se os e a zb un je n, je
e
pr
im
oJ
sv
u
t
os
rn
gu
U
i
u

ve

ni
i
na
da
de
ov
si
ao
o
D
.
os
ha
a
e
os
a
Stoga konfuzija, stog
m
ne
og

po
da
de
B
ov
m
sa
I11
,
de
su
ra
ed
pr
e
oj
tv
em
a
m
po
dr as ud am a. Ja ni sa m ovde da
o
m
sa
r
Je
,
Ja
an
ar
A

og
un
tp
po
og
tv
od
i
oj
st
sa
se
d
ra
oj
M
tvojoj trad ic iji , tvoj im us lo vi m a.
I
vo
no
se
V
ja
vl
Ja
I,
OJ
St
pO
da
ne
ta
es
pr
o
ar
st
da
Ka
.
vo
no
kada si po tp un o razoren raa se
I
.
.
..
novo Im a Ja sn oc u.
.
.
'
,
T
h
vI
go

nJ
I
a
um
IZ
zI
la
do
n
a
oc
sn
Ja
a.
o
sn
ja
Ja sn o a ni je sigurnost, i si gu rn os t ni je
d
Je
a
oc
sn
.

ne

et
ht
va

o,
al
d
gl
0
o
ka
,
:
projekcija, id ej a i filozofija, ja sn o a dolazi iz
.
v
3
3
1
as
m
ne
o,
Ja
an
pn
bl
Ju
kO
za
ijU
of
oz
fil
as
m
ne
nostavno zn a i da ti ne m a id ej u ta je ste,
,

ideologiju - Hriansku, Hindu, Muslimansku, komunistiku - da si jednostavno bez ide

ologije, bez ikakve filozofije, bez ikakve svete knjige, prazan, krajnje prazan.
Nevinost je jasnoa. Onda je sva praina otila i ogledalo odraava ono to jeste.
Kae: "Voljeni Oo, ja te ne razumem."
To uopte nije pitanje razumevanja. Ne pokuavam ni na jedan nain da uinim sebe
razumljivim za vas. To nije pitanje razumevanja, znanja; to je pitanje oseanja, vienja,
bivanja. Ali to je ono to se deava mnogim ljudima: oni dou sa odreenom idejom, sa
odreenim jezikom koji oni razumeju. ja koristim drugaije metode od onih za koje su oni
ikada uli. Oni dou sa svojim oekivanjima, svojim ideologijama, svojim jezikom. ja go
vorim potpuno drugaijim jezikom, i nemam ideologiju kojoj bi vas uio. Nemam nita da
vas uim; uopte nisam uitelj. Nemam nita da vam prenesem, nemam poruku. Moraete
da nauite moj jezik, inae bie sve vie i vie nerazumevanja i sve vie i vie konfuzije.

su
i
al
Im
a.
ek
v
o
g
o
?
la
m
g
o
tn
an
eg
el
ra
at
sm
o
p
o
v
a
ji
n
m
su
a
ij
is
m
o
k
a
VO 'n a is itn
s
o
ln
su
ek
s
o
m
o
h
u
aJ
ir

u
im

ji
o

e
b

sl
e
or
at
iv
k
es
e
ln
ja
ci
n
te
o
p
a
n
e
az
p
.
naree ja d
o
an
Je
,
jU
en
er
m
m
o

s
?
l
o
h
sl

I
om
ck
zi
fi

k
r
i
m
o
n
d
je
a
k
m
o
m
ja
an
av
rg
v
d
P o sl e po
,
k.

J
vO
ah
m
ar
b
o
d
l
lt
b
ce
a
d
a
d
le
g
iz
r,
ga
is p itivaa iz ja v i: "Pa, d ru
,
,
.
am
zn
o
p
u
ga
a
d
cu
a
ad
"K
.
ek
v
o
i
d
la
m
i
or
"B aj n o !" odgov

Dosta za danas.

L
E
S
T
V
A
M
A

Meditiraj o tome. Razliiti jezici...

Zena trgovaki putnik deli krevet sa farmerovim sinom. Pokuavajui da izvue neto iz toga ona mu kae: "Hoe li da se razrnenimo? Prevali se preko mene, a ja u preko
tebe, i bie nam udobnije."
"Oh, u redu je gospo. Prei u na vau stranu hodajui oko kreveta."
On to uini. To se dogodilo jo nekoliko puta. Konano ona ree: "Mislim da ne zna
ta ja stvarno hou."
"Znam," odgovori on, "Hoe ceo prokleti krevet, ali ga nee dobiti!"

S
T
E
P
E
N
I
K
A
N
A

Da li si uo za P.E. univerzitetskog predavaa, koji je otiao doktoru i rekao: "Kada

sam bio dvadesetogodinjak bio sam kao elik - tako vrst da se nisam mogao ni malo
saviti. Kada sam imao trideset mogao sam se saviti, ali sasvim malo. Sada mi je ezdeset
etiri, i mogu da se enim."
Sasluavi ovo, doktor je upitao ta je on to hteo da zna. A predava odgovori: "Da li
sam ojaao, doktore?"

jedan neiskusan mladi ovek je doao u javnu kuu. Iznenaen je ljubaznou de

vojke. Ujutru se obukao i spremao da krene.
"Kako bi bilo neto novca?" ree devojka.
,,0, ne," odgovori on, "ve si bila dovoljno ljubazna."

T
R
I

Lj
U
B
A
V
I
T

333

20

G
E
N

O
G
E
N

P
A
S

Prvo pitanje:
Voljeni Oo, taje ta privrenost patnji? I zato je tako teko biti srean ?

P
A
S

Prem Daran, patnja moe da ti prui mnoge stvari koje srea ne moe. U stvari,
srea ti oduzima mnoge stvari. Srea oduzima sve to si ikada imao, sve to je ikada bilo;
srea te unitava. Patnja hrani tvoj ego, a srea je u osnovi stanje odsustva ega. To je pro
blem, sutina problema. Zato je ljudima jako teko da budu sretni. Zato milioni ljudi u
svetu ive nesretni... odluili su da ive nesretni. To vam daje veoma, veoma iskristalisan
ego. Nesretni ste. Niste sretni. Nesretni, kristaliete; u srei se rastapate.
Ako se ovo razume, onda stvari postaju veoma jasne . Nesretnost vas ini posebnim.
Srea je univerzalna pojava, nema nita posebno kod nje. Drvee je sretno, ivotinje su
sretne, ptice su sretne. Celo postojanje je sretno, izuzev oveka. Bivajui nesretan, ovek
postaje veoma poseban, osobit.
Nesretnost vam daje sposobnost da privlaite panju ljudi. Kad god ste nesretni pa
eni ste, saosea se sa vama, voljeni ste. Svi poinju da brinu o vama. Ko eli da povredi
nesretnu osobu? Ko zavidi nesretnoj osobi? Ko eli da bude neprijateljski raspoloen
.
prema nesretnoj osobi? To bi bilo previe zlo.
O nesretnoj osobi se brine, ona se voli, neguje. Postoji veliko ulaganje u nesretnost.
Ako ena nije nesretna mu jednostavno tei da zaboravi na nju. Ako je nesretna, mu ne
moe da dopusti da je zanemaruje. Ako je mu nesretan, cela porodica, ena, deca, oko
njega su, brinu za njega; to je velika uteha. Osea da nije sam, ima porodicu, prijatelje.
Kada ste bolesni, potiteni, nesretni, prijatelji dolaze da vas posete, da vam olakaju,
da vas utee. Kada ste sretni, isti prijatelji postaju ljubomorni. Kada ste stvarno sretni,
335
otkriete da se ceo svet okrenuo protiv vas.

voli
sretnu
osobu,
jer
sretna
osoba
vrea
ego
drugih.
Drugi
poinju
da
ose
Niko
ne
. "Tako, postao si sretan a mi i dalje puzimo u tami, nesrei i paklu. Kako se usuuje
,caJu:
da bude sretan kada smo mi svi tako nesretni!"
I naravno svet se sastoji od nesretnih ljudi, i niko nije dovoljno hrabar da pusti da ceo
svet bU,e protiv njega; to je previe opasno, previe rizino. Bolje je prianjati za nesreu,
to vas cml delom gomile. Sretni, i vi ste individua; nesretni, i vi ste deo gomile - Hindu
M.usliman: , ri.anin, I dijac, arap in, Japanac. Sretni? Da li znate ta je srea? Da li je t
H.I,nd ,. Hnscanm, M I.lman? Sreca Je prosto srea. Osoba je prenesena u drugi svet. Ona
ve nIJe geo veta kOJI Je stvorio ljudski um, ona vie nije deo prolosti, rune istorije. Ona
vIse uopste nIJe,de ? v.remena. Kada ste zaista sretni, vreme nestaje, prostor nestaje.
Albe :t AJnstaJn Je rekao da su u prolosti naunici obino mislili da postoje dve
stvarnostI - prostor i vreme. Ali on je rekao da te dve stvarnosti nisu dve - one su dva
Ii a is jedinstvene ,stvarnosti. Stoga je on skovao re prostorvreme, jedna re. Vreme
nIJe nIsta drugo do cetvrta dimenzija prostora. Ajntajn nije bio mistik, inae bi uveo
treu stvarnost takoe - transcedentalnu, ni vreme ni prostor. To takoe postoji, ja to
zovem svedoenjem. I kad su jednom te tri prisutne, imate celo trojstvo. Imate ceo kon
cept trim urti, tri lica Boga. Onda imate sve etiri dimenzije. Stvarnost je etvorodimen
zionalna: tri dimenzije prostora, i etvrta dimenzija vremena.
Ali postoji jO. neto, to ne moe biti nazvano petom dimenzijom, jer to nije peta
stvarnost, to Je celma, transcedentalna. Kada ste blaeni poinjete da se kreete u tran
scedentno. To nije socijalno, nije tradicionalno, to nema nikakve veze sa ljudskim umom.
Tvoje pitanje Daran je vano: "ta je ta privrenost patnji?"
Postoje razlozi. Samo pogledaj u svoju nesretnost, posmatraj, i bie u stanju da nae
razloge. A onda pogledaj te momente kada ponekad dozvoli sebi radost da bude radostan
i onda vidi koje su razlike. To e biti nekoliko stvari: kada si nesretan ti si konformist. Dru
tvo t? voli, Iju.di te cene, ima veliko potovanje, moe ak postati svetac; stoga su svi vai
svecI nesretnI. Nesretnost je ispisana velikim slovima na njihovim licima, u njihovim oima.
Poto su nesretni oni su protiv svake radosti. Oni svu radost zabranjuju kao hedonizam'' oni
zabranjuju ak i mogunost za radovanje, kao greh. Oni su nesretni, i eleli bi da vide ceo
svet nesretnim. U stvari samo u nesretnom svetu mogu se smatrati za svece. U sretnom
svetu i morali da budu hospitalizovani, mentalno leeni. Oni su patoloki sluajevi.
VIdeo sam mnogo svetaca, i posmatrao sam ivote vaih svetaca iz prolosti. Deve
deset devet od stotinu njih su prosto nenormalni - neurotini ili ak psihotini. Ali bili
su .potovni - i Ii su P?tovani zbo njihov ,nesre, upamtite. to su nesretnije iveli,
bIII su postovanIJI. Bilo Je svetaca kOJI bl se blcevah svako jutro, i ljudi bi se okupljali da

po
d
svu
e
ran
o
ima
bi
i
koj
j
ona
bio
bi
i
ve
naj
I
.
oru
pok
,
am
etiz
ask
t,
gos
vide tu veliku stro
telu - i ti ljud i su smatrani svecima!
ila
,
jav
i
ote
lep
sni
sve
tali
pos
ju
oi
g
zbo
su
jer
,
oi
je
svo
i
til
uni
su
i
koj
a
tac
sve
Bilo je
se pouda. I bili su potovani jer su unitili svoje oi. Bog im je dao oi da vide lepotu
postojanja; postali su slepi vlastitom odlukom.
,
.
I,
van
mnog p sto
Bilo je svetaca koji su odsekli svoje genitalije. I oni su bili j ako
strahovito, iz prostog razloga to su bili autodestruktivni, nasilnI prema sebI. TI ljudI su
bili psi hiki bolesni.
.
,
l
me
vre
o
dg
U
dUj
gla
da
nju
sta
u
bili
su
jer
ani
av
obo
bili
su
i
koj
a
tac
sve

Bilo je
an vam Je mah trenIng. NIJe
bili su eksperti u gladovanju. To je odreena vetina, potreb
z
kro
e
mo
ba
oso
pa
glu
ka
sva
i
an
obi
vim
sas
je
g
nin
tre
je;
nci
lige
inte
ogo
mn
no
reb
pot
es
bo
o
sam
a
nji
pat
u
ate
uiv
da
ni
sob
spo
ete
bud

da
ba
tre
o
Sam
i.
nau
i

to da proe
dana, samo prVIh cetm
osoba uiva u patnji. Ako moete da gladujete deset, dvanaest anj
pet dan a je teko. Onda se telesni metabolizam prilagodi gladov u. U stvari telo pone
da izjeda samo sebe.
.
.
'
mehanIkI
stru
dvo
Ima
telo
e
reb
pot
e
hitn
za
to;
za
am
oliz
tab
me
ki
stru
Telo ima dvo
eena koliina ener
zam. Jedete i dobijate energiju spolja, jer svakog dana vam treba odr
po
e
hitn
za
e
rgij
ene
ne
ite
lad
usk
to
ne
ima
telo
a
ond
te,
ini
ne
to
Ako
li.
ive
bi
gije da

nor
ba
oso
je
Ako
na.
hra
na
ite
lad
usk
e,
ajev
slu
e
hitn
za
na
hra
je
Salo
st.
trebe; to je ma
sti sadri telo.
malna, zdrava; moe da ivi tri meseca bez hrane; tako mnogosama
U drevna vre me na kada se telo razvijalo i ovek sila zio drvea i pos taja,o lovac,
e
ekj
Cov
bi.
ne
a
dan
og
nek
li,
na
je
bi
a
dan
og
Nek
nu.
hra
i
na
dan
ki
sva
e
gu
nije bilo mo
poeo da sakuplja malo unutranjih zaliha; telo je to nauilo.. Zbog toga zen
.
,
e sakupijaju
to se vie plaite sutranjeg dana, vie masti sakupljate

mu
od
vie
e
pla
one
se
da
je
no
nje
ui
ile
pla
vie
se
su
one
ova
vek
om
Tok
vie masti.
da gladuju. enama
karca. One skupljaju vie masti. I ene su sposobnije od mukaracapos

trud
u
o
tek
taje
je
njen
hra
a
u,
dno
tru
z
kro
laze
pro
one
jer
ti
mas
vie
a
treb
oe
tak
a
nit
i
zna
ne
ti
ova
glad
ari
stv
U
nu.
hra
nu
ite
lad
usk
enu
stv
sop
u
jed
da
e
ra
noi. Mo
gladuje je kanibal;
drugo do jesti sebe, to je kanibalizam. Svedeno na istinu, ovek koji
m teine o
jede sebe. Zbog toga kada gladujete, svakog dana pol a kilograma ilinevkilonagra
ko
Toh
a.
reb
pot
kod
sva
a,
reb
pot
a
va
je
to
te;
jede
to
Vi
?
taje
nes
Gde
i.
gub
inje da se
energije koristi vaa maina, vae telo.
.
,
.
.
.
.
h
mte
mnogo
Veli ki sveci su vrili duga gladovanja, samo su mUClh sebe. Ah to nIJe
ned elje. j.e vrlo Iko;
gentna stvar. Samo nekoliko dana, prve nedelje to j teko; drgezab
Lree nedelje postaje teko da se jed e. etvrte nedelje ste sasvIm oravih. Telo uZlva

D
I
O
G
E

N
I

P
A
S
T

"

337

da jede sebe i osea se lake, oigledno bez problema da vari. I sva energija koja se ne
prestano koristila za varenje postaje dostupna glavi. Moete vie da mislite, moete vie
da se koncentriete, moete da zaboravite na telo i njegove potrebe.
Ali te stvari su prosto stvorili nesretni ljudi i nesretno drutvo. Pogledajte u svoju
nesretnost i nai ete neke osnovne stvari tamo. Jedno: to vam daje potovanje. Ljudi su
vie prijateljski nastrojeni prema vama, vie saoseaju. Imaete vie prijatelja ako ste
nesretni. Ovaj svet je jako udan, neto je sa njim u osnovi pogreno. Ne bi trebalo da
bude tako, sretna osoba bi trebala da ima vie prijatelja. Ali postanite sretni i ljudi e biti
ljubomorni, vie nisu prijateljski raspoloeni. Oseaju se prevareni; imate neto to njima
nije dostupno. Zato ste sretni? Zato smo tokom vekova nauili suptilni mehanizam: po
tisnuti sreu i pokazati nesretnost. To je postala naa druga priroda.
Moji sanjasini treba da odbace ceo ovaj mehanizam. Treba da nauite kako da budete
sretni, i treba da nauite da potujete sretne ljude, i treba da nauite da poklonite vie pa
nje sretnim ljudima, zapamtite. To je velika usluga oveanstvu. Ne saoseajte previe sa
ljudima koji su nesretni. Ako je neko nesretan, pomozite, ne saoseajte. Ne dajte mu ideju
da je nesretnost neto vredno. Dajte mu savreno do znanja da mu pomaete, ali: "To nije
iz potovanja, to je prosto zato to ste nesretni." I vi ne inite nita drugo do pokuavate da
izvedete oveka iz nesree, jer nesretnost je runa. Dajte osobi da oseti da je nesretnost
runa, da biti nesretan nije neka vrlina, da: "Vi inite veliku uslugu oveanstvu."
Budite sretni, potujte sreu, i pomozite ljudima da shvate da je srea cilj ivota
satitananda. Istoni mistici su rekli da Bog ima tri osobine. On je sat: on je istina, bie.
On je it: svest, svesnost. I na kraju najvii vrhunac je ananda: blaenstvo. Gde je blaen
stvo, tu je Bog. Kad god vidite blaenu osobu, potujte je, ona je sveta. I gde god osetite
okupljanje koje je blaeno, praznino, smatrajte to svetim mestom.
Treba da nauimo potpuno nov jezik, samo tada ovo staro pokvareno oveanstvo
moe biti promenjeno. Treba da nauimo jezik zdravlja, celosti, sree . To e biti teko jer
su naa ulaganja velika.
Daran, zato je tako teko biti sretan, a tako lako biti nesretan. Jo jedna stvar: za
nesretnost nije potreban talenat, to svako moe da prui. Za sreu je potreban talenat,
genijalnost, kreativnost. Samo su kreativni ljudi sretni.
Dopustite da ovo sie duboko u vae srce: samo su kreativni ljudi sretni. Srea je
nusprodukt kreativnosti. Stvorite neto i biete sretni. Napravite batu, neka bata cveta,
i neto e cvetati u vama. Slikajte sliku, i neto poinje da raste u vama sa razvojem slike.
Kako se slikanje pribliava kraju, kako dajete zavrne crte slici, videete da vie niste ista
osoba. Dajete poslednje crte neemu to je sasvim novo u vama.
-

Nap iite poe mu, otpevajte pes mu, otpl eit e igru , i vidi te: po inje te da pos tajee D
I
sretni. Zbog toga e u mojoj kom uni kreativnost biti na a moh tva .Bogu. Ova o na ece
biti od onih tunih, izdu en e face koje nita ne rade, sam o sede Ispo d drvca Ih u nJIh o O
vim koli bam a vegetiraju. Kom una e biti zaje dnic a umetnik, slikara, pes nIka, skluptora, G
plesaa muz iara - i tako mno go stvari tu treba da se ura dI!
Bo vam je sam o dao pril iku da bu ete kreti.vni:. ivot je jedvna pril ia da se bud e E
kreativan. Ako ste kreativni bie te sretnI. Jest e h vlde h radost u voclm majke kada dete N
po inje da raste u materici? Jest e li vide li pro men u k? Ja se d sava ze 1 kada p stane
trudna? ta se deava? Ne to cveta u njoj , ona je kreatIvna, dace ro enje novom ZIVOtU.
I
Ona je kraj nje sretna; strahovito radosna, u njen om srcu je pesm. .
Kad a se dete rodi i en a po prvi put vidi dete, pogledajte dub Inu njen Ih ? CIJU , ra ost
njenog bia . Ona je pro la kroz veliki bol za tu rados, ali nije pro a kroz taj bol rad sa P
moga bola . Ona je patila, ali njen a patnja je strahovIto vredna; nIJe asketska, kreatIvna A
je. Patila je da bi stvorila jo radosti.
S
.
.
.
'
nap or o: I kada ste s lgh do
to
Je
Ine,
plan
vrh
ii
najv
na
nete
pop
Kad a ho ete da se
vrha i legl i dole , ap uu i sa obla cim a, gledajui u neb o, ado st .koJa Ispu njava vase srce
ta rado st dola zi kad god postignete neki vrhunac kreatIvnostI.
.
.
'
tnI.
gen
Potrebna je inteligencija da bi bili sretni, a ljud i su nau .ili d osta u neIn tel
Dru tvo ne eli da inte lige ncija cveta. Dru tvu nije potrebna IntehgencIJa, u. stvarI ono .se
jako mno go pla i inte lige ncij e. D rutvu su potr ebn i glup i ljud i: Z.ato? - Jer se glup Im
ljud ima mo e upravljati. Inte lige ntni ljud i nisu obavezno posl u: nI - OnI mog u da bvud
posl un i, oni mogu da bud u nep oslu ni. Ali glupa oso b.a ne moz e da bud e n pos lusn a.,
ona je uvek spre mna da joj se kom and uje. Glup OJ osob I Je potreban neko da JOJ koman.
duje, jer ona nema inteligenciju da ivi po svom. Ona eli da je neko usm erava; ona nastojI
i trai svoje sopstvene tirane.
v
..
.
v
.
.
.
Poli tia ri ne ele da se inte lige ncij a javi u svetu, svestenICI ne zele da se IntehgencIJ
javi u svetu, generali ne ele inte lige ncij u u svetu. Niko je zaista e li. Ljud i ele da SVI
ostanu glup i, ond a je svako pos lua n, konform ist, niad da ne Ide Izan tora, a uvek
ostane deo mas e, pod loa n kontroli, da se sa njim moz e man Ipu.hsat l I upravlJatI. v .
I nteligentna osob a je buntovna. Inte ligen cija je bun t. Inehgentna osob.a .0dlu uJe
po svojoj volj i da li da kae da ili ne. Inteligen:na osob av ne n:oze d bud e trad lclO.nahsta,
ne moe da ivi pot uju i pro los t; nem a niceg pro sos1 za ? s ovnJe. Int}Iena
osob a eli da kreira bud un ost, eli da ivi u sada snJo stl. Njen o zIvlj enje u sada snJo stl Je
339
njen nain da kreira budunost.
.

Inteligentna oso ba ne pri anj a za mrtvu prolost, ne nos i leeve. Koliko god su oni
bili lep i, koliko god dragoceni, ona ne nos i leeve. On a je zavrila sa pro lo u ; ona je
prola, i prola je zauvek.
Ali glupa oso ba je tradicionalna. On a je spr em na da sle di svetenika, spr em na da
sle di nekog glupog pol itiara, spremna da sle di svaku naredbu - bilo ko sa autoritetom
i ona je spr em na da pad ne pred nje ne noge. Bez inteligencije ne mo e biti sree. ovek
mo e biti sretan sam o ako je inteligentan, sas vim inteligentan.
Me ditacija je sre dstvo da ostvarite vau inteligenciju. to ste meditativniji, postajete
int elig ent niji . Ali setite se, pod inteligencijom ne podrazumevam intelektualnost. Inte
lektualnost je deo glu pos ti.
Inteligencija je sas vim drugaija pojava, nem a nikakve veze sa glavom. Inteligencija
je neto to dolazi iz sam og vaeg centra. On a izvire u vama, i sa njom mnoge stvari po
in ju da se razvija ju u vama. Postajete sretni, postajete kreativni, postajete buntovni,
postajete pustolovni, po injete da volite nesigurnost, poinjete da se kreete u nep ozn a
tom. Po inje te da ivite opa sno , jer je to jed ini na in da ivite.
Bit i san jas in zna i odl ui ti: .. iveu svoj ivot inteligentno, neu biti imi tator, iveu
pre ma svom unutra nj em bi u, neu biti usm eravan i nee mi se komandovati sa strane,
sve u rizi kovati da bud em svoj, ali neu biti deo psi hologije mase, ii u sam , nai u svoj
put, napraviu sopstvenu stazu u svetu isti ne." Sam o hod anj em u nep oznato napraviete
put. Put nije ve tu; sam o hod anj em vi ga pravite.
Za glu pe ljud e pos toj e autoputevi kuda se kree gomila. Vekovima i vekovima, oni
se kreu - i nigde ne idu , kreu se u krugovima. On da imate udo bno st jer ste sa mn o
tvom ljud i, niste sam i.
Int elig enc ija vam daje hrabrost da bud ete sam i, inteligencija vam daje viz iju da bu
dete kreativni. Javlja se velika potreba, javlja se velika glad za kreativnou. I tek onda,
kao pos led ica, moete da budete sretni, moete da budete bla en i.
Drugo pitanje:
Voljeni Oo, zato mogu godinama da pamtim beskorisne stvari, ali bitne ne? Ono bitno
zaboravljam skoro trenutno.

Verendra, sretan si - sretan u smislu da ti bar uje bitno. Ljudi to uopte ne uju,
tako da ni nema pitanja o zaboravljanju. Ljudi uju samo nebitno. Um se hrani nebitnim,
beskorisnim, trivijalnim.

Bitno je prelepa re, dolazi iz biti. Bitno hrani vau bit, zato se zove bitno. Nebitno
samo ukraava vau povrinu; nebitno ostaje na povrini, ono nikada ne dopire do cen
tra vaeg bia. Samo bitno dopire do centra.
Ali vaa periferija je debela, ona ne dozvoljava bitnom da dopre do centra; ona spre
ava. To je strategija uma, jer ako vae bie postane snanije, um gubi svoju vlast nad
vama. Postoji veliki sukob izmeu periferije i centra: ko e kime da vlada? Periferija vlada.
Periferija dozvoljava samo ono to nju hrani, i ne dozvoljava ono to hrani sutinu - a sve
mora da proe kroz povrinu.
Naunici kau da je dozvoljeno da samo dva procenta dopru do jezgra; devedeset
osam posto je spreeno. Zbog toga imate sirote due - bogate umove a sirote due, obra
zovane umove sa glupim duama. Ne posedujete mudrost. Ako ne ponete da inite neto
razborito u vezi toga, to e ostati tako.
Um voli nebitno; on je uvek gladan za ogovaranjem. Neto krajnje nekorisno, i to
tako paljivo slua.
uo sam za svetenika. Drao je propoved svojoj pastvi, i skoro svi su vrsto zaspali
- to ljudi rade u crkvama, hramovima. U stvari ljudi koji pate od nesanice, idu u crkve,
hramove. Ako nita ne uspe, umirujua sredstva vie ne deluju, samo idite na religiozno
predavanje - to nikad ne omane, odmah uspeva.
Tako, skoro svi su zaspali. I to nije bio problem, jer svetenik zna, to je bilo iskustvo
celog njegovog ivota. Ali tu je bilo nekoliko ljudi koji su takoe i hrkali, i to je bila velika
smetnja. Tako je niotkuda, nevezano za propoved, poeo da pria priu.
Rekao je: ..Jednom se desilo da sam prolazio kroz pustinju. Nikoga nije bilo, samo ja
sa mojim magarcem, i iznenada je magarac poeo da mi govori!"
Svi su se potpuno razbudili. Svi! Ni jedna osoba nije spavala. I onda je on prekinuo
priu na tom mestu, i ponovo zapoeo propoved. Jedan ovek je ustao i rekao: ..Ali, ta se
dogodilo. Sta je rekao magarac?"
Svetenik ree: ..Tako mnogo ste zainteresovani ta je rekao magarac, svi ste se pot
puno razbudili. Ali vas ne interesuje ta ja govorim."

D
I
O
G
E
N
I
P
A
S

Jedan arapin trgovac, Musa Dai Bo, je bio na pijaci kada je osetio strahovite greve.
Jednostavno nije mogao da se kontrolie, i pustio je dugaak glasan vetar.
Ljudi su piljili u njega sa svih strana. Smrtno zbunjen, otrao je nazad u svoju kuu,
spakovao svoje stvari i otputovao daleko. Godinama je putovao od grada do grada, ali je
uvek izbegavao rodni grad.
341

Na kraju, star i umoran, odluio je da se vrati. Izrasla mu je duga brada i lice mu je

bilo dovoljno ostarilo te je bio siguran da ga nee prepoznati. Srce mu je udilo za starim
poznatim ulicama.
Kada se naao u gradu otiao je pravo na pijacu. Tamo je, na svoje iznenaenje, video
da je ulica kaldrmisana. Okrenuo se oveku koji mu je bio najblii i rekao: "Kako je glatka
ova ulica! Kada je, Alahovom milou, tako valjano kaldrmisana?"
"Oh, to," ree ovek. "To je bilo tri godine, etiri meseca i dva dana poto je Musa Dai
Bo prdno na pijaci."
Ljudi nikada ne zaboravljaju glupe stvari u ivotu. Musa Dai Bo je bio zaboravljen,
niko ga ne prepoznaje - ali ono je postalo neto istorijsko.
Verendra to je tako sa svaijim umom, to nije nita posebno kod tebe.
Kae: "Zato mogu godinama da pamtim beskorisne stvari, ali bitne ne?"
Bitne su protiv tvog uma. Um se neprestano plai da ne dozvoli bilo kojoj istini da ue
u tebe. On nalazi hiljadu i jedan nain da izbegne istinu, jer istina e ga unititi. On doputa
samo ono to ga podrava. I poto je sam um ubre, on skuplja ubre, i to vrlo radosno.
Ono to je Buda rekao, bie zaboravljeno. Buda je imao obiaj da ponovi svaku izjavu
tri puta. Jednom je neko pitao: "Zato ponavlja tri puta?"
Rekao je: "Jer znam, prvi put uopte niste uli, drugi put ste uli ali ste uli jo neto
to nisam rekao. Trei put se nadam da ujete ono to je reeno, tano ono to je reeno."
Veoma je teko itati budistike spise, jer poto se svaka izjava ponavlja tri puta to
postaje jako naporno. Pa su sada izmislili sredstvo: napiu izjavu i stave tri zvezdice, tako
da znate tri puta... nema potrebe da se ita tri puta.
Ako neko doe Budi da se preda, ima da se preda tri puta. Treba da kae: " Budam
"
aranam gaami, sangam aranam gaami, damam aranam gaami - tri puta. Zato?
Obaveteni smo da je Buda rekao: "Prvi put ste mogli to da kaete ali niste to mislili. Drugi
put ste to mislili, ali niste mislili ono to se pod tim podrazumeva. Trei put se nadam da
radite tano ono to se oekuje."
To nije formalnost rei: "Budam aranam gaami, idem do Budinih stopala." Ako je
to formalno onda je besmisleno. Ako to prosto ponavljate jer to drugi ponavljaju, to je
beskorisno. A ljudi su imitatori.
Des ilo se jed nom , ods eo sam u kui i rekao prijatelju sa koj im sam ods eo da su ljud i
imitatori.
O n Je
re kao: " SVl 7. "

Rekao sam: "Svi."

On je rekao: "Onda mi to pokai."
Rekao sam: "Saekaj."
Rekao sam mu: "Kada sledea osoba doe da me vidi, u trenutku kada ulazi, dodirni
moja stopala, stavi novanicu od sto rupija pred moja stopala."
I to se desilo: kada su sledei ljudi doli da me vide - trojica su doli zajedno da me
vide - on je odmah dotakao moja stopala i ostavio novanicu od sto rupija, i sva trojica
su dotakla moja stopala i odmah ostavila novanice od sto rupija!"
Rekao sam: "ta sada kae? A to su ljudi koji godinama dolaze da me vide, a nisu
ostavili ni jednu paru - i iznenada novanica od sto rupija!"
Upitao sam ih: "Zato ste to uradili?"
Odgovorili su: "Zato? - jer smo mislili moda to treba da uradimo. Ako je tako ura
eno, onda tako mora da se uradi."
Ljudi su imitatori. U hramovima, damijama, crkvama, nai ete ih kako se klanjaju.
Neko se klanja krstu - zato? Moete li zaista da odgovorite zato idete da se klanjate
krstu? - jer su vai roditelji to radili. I pitajte roditelje, zato? - jer su njihovi roditelji to
inili, i tako dalje i tako dalje. Ljudi prosto imitiraju. Imitacija je laka, ostaje na povrini.
To nije predaja, predaja ide do srca.
Moraete da budete veoma svesni, moraete da nauite dve stvari. Prvo: u trenutku
kada vidite da je tu neto nebitno, ne obraajte panju na to, proite pored toga. Nema
potrebe ak ni da to pogledate, nema potrebe da to itate.
Ako ponete da itate samo bitno, nai gradovi e postati lepi, jer e table i oglasi
sa zidova nestati. Tamo su jer nastavljate da ih itate. I ista stvar: "ivelo malo ljuto, pij
Gold Spot." Kada god ponovo proete vi ponovo itate: "ivelo malo ljuto ... " To je nesve
sno! I ako to proitate previe puta - "ivelo malo ljuto, pij Gold Spot" - jednog dana ete
da pijete Gold Spot! Koliko dugo to moete da izbegavate?
Sve reklamiranje se oslanja na vau glupost. Samo neprestano-ponavljanje. Zato nove
stvari nemaju stalno svetlo za reklamu; svetla se kreu, pale gase. "ivelo malo ljuto. . ." pro
itate jedanput, svetlo se ugasi. Onda se opet upali: "ivelo malo ljuto. . ." opet ste ga proi
lali! Da je neprekidno svetlelo, vi bi ste proitali samo jedanput i onda otili kui. Ali menja
sc dok prolazite, i promeni se etiri, pet puta, i onda morate da to proitate etiri, pet puta.
Cela nauka o reklami se oslanja na vau glupost. Samo nastavlja sa ponavljanjem, i
ljudi poinju da kupuju. Sve moe da se proda. U stara vremena ekonomisti su obiavali
da kau da je to osnovni zakon; vie nije. Ono to su mislili da je osnovni zakon je bilo:

D
I
O
G
E
N
I
P
A
S

343

gde ima potranje, tu treba isporuiti. Sad je ba obrnuto: gde ima isporuke tu je potra
nja. Prvo isporuite bilo ta - samo stvorite hipnotiku atmosferu oko toga, i bilo ta
ponovljeno mnogo puta postaje hipnoza.
Pazite se nebitnog. Niko ne moe da vas prisili, ako ste svesni da prianjate za nebitno.
A ako ne prianjate za nebitno, ako ne sakupljate nebitno slobodni e biti prolazi sa po
vrine do centra, i bitno e moi da ue unutra.
Zbog toga se to deava mnogim sanjasinima... Ba je Harida rekao da je obiavao
da izlazi iz arama; sada je to postalo sve tee. Zato je postalo sve tee da se izae iz
arama? Niko nije spreen da izae napolje, ali to postaje teko po sebi, jer vidite previe
besmislica - a morate da ih vidite, jer su tu, i morate da ih sluate.
Jednom kada ste poeli da ivite u bitnom, polako, polako, mnoge stvari koje ste uo
biavali ranije - odlasci u bioskope, itanje romana, gledanje televizije, sluanje radija,
avrljanje sa ljudima - poinje da nestaje. I energija koja je bila upletena u to postaje
dostupna bitnom.
Buda je rekao da sanjasin ne bi trebao da gleda dalje od etiri stope ispred sebe dok
hoda putem - samo etiri stope ispred sebe. Zato? Zato da ne morate da gledate sve to
se deava uokolo. To je lepo, to je vano.
Sluajte ono to e pomoi vaoj dui da se razvija. itajte ono to e izazvati vau
tenju za Bogom. Gledajte ono to e vam dati novo vienje, nove oi, jasnou. ivot je
kratak, energija je ograniena. Ne budite ludi, ne troite je na nebitno. Ali morate da bu
dete svesni, samo tada se nebitno moe odbaciti. I prva stvar je odbaciti nebitno; samo
tada je mogua druga stvar - doi u sklad sa bitnim.
Videti lano kao lano je poetak vienja istinitog kao istinitog.
Tree pitanje:
Voljeni Oo, da li je ikada mogue naslikati potpuno zadovoljavajuu sliku?

Prem Murti, dok slika, svaki trenutak moe biti potpuno zadovoljavaju. Ali jednom
kada je slikanje zavreno, ono nikada ne moe biti potpuno zadovoljavajue, jer ako je
potpuno zadovoljavaj ue, slikar bi morao da izvri samoubistvo. Vie ne bi bilo potrebe
da ivi.
Zato ja kaem da je ivot enja, ista enja - enja da se postignu vii i vii vrhovi,
enja da se ide dublje i dublje u egzistenciju. Ali svaki trenutak moe biti krajnje zado
voljavaju; tu razliku treba zapamtiti. Kada slikate, svaka etkica, svaka boja koju stavite

na platno, svaki trenutak toga, potpuno je zadovoljavaju. Nema nieg vie od toga. Ako D
ste kreator, potpuno ste izgubljeni, obuzeti.
l
Ako ste samo tehniar, onda to nije tako. Tehniar nije izgubljen dok slika, on je od
O
vojen od svog slikanja. On samo koristi znanje. On zna kako da slika, to je sve. U njegovom
srcu nema nieg za slikanje - nema vizije, nema poezije, nema pesme. Nema ta da stvori, G
ve samo tehnologija. On je tehniar, nije umetnik. On moe da slika - ali dok slika to za E
njega nije meditacija. On to radi, on je tvorac, odvojen. Ali kreator nije odvojen dok svara, N
on je jedno sa tim. On je krajnje izgubljen, zaboravio je na sebe.
Zbog toga kada slikari slikaju, oni zaborave na hranu, zaborave na e, zaborave na
l
san. Oni toliko zaborave na telo da bi mogli da slikaju osamnaest asova da se uopte ne
oseaju umorni. Svaki trenutak je potpuno zadovoljavaju.
Ali kada je jednom slikanje zavreno, velika tuga se spusti na pravog slikara. Te ra P
zlike treba upamtiti. Kada je slikanje gotovo, tehniar se osea jako sretan: dobro obav
A
se
ijen posao, zavren. Osea umorno; bio je dug zamaraju proces, bez zadovoljstva na
putu. On je samo ekao na rezultat, bio je orijentisan na rezultat. eleo je da to nekako S
zavri, i sada je to gotovo. On puta dubok uzdah olakanja. Sretan je ne dok slika, ve ....
samo kada je slikanje zavreno.
Sasvim suprotno se deava stvaraocu. On je sretan dok slika; jednom kada je slika
zavrena velika tuga se sputa na njega. "Tako, to je gotovo? Ovaj vrh, ovaj klimaks, to
orgazmino iskustvo je gotovo? To uzbuenje, ta avantura, to odlaenje u nepoznato je
gotovo?" ... samo ljubavnici oseaju tugu posle dubokog orgazma: suptilnu tugu, lepu u
sebi, od ogromne vrednosti - daleko vee vrednosti od sree tehniara, jer iz te tuge po
javie se nova slika, iz te tuge nova enja da se vine visoko, nova tenja da se dosegne
onostrano, novo traganje, novo istraivanje, nova bremenitost. Slikar e uskoro biti bre
menit, osetie se pun, tako pun da e morati ponovo to da podeli.
Pria se da kada je Gibon, veliki istoriar, zavrio svoj veliki posao o svetskoj istoriji...
Trebalo mu je trideset tri godine da je dovri, i on je bio tako mnogo sretan tokom tih
trideset tri godine da, pria se, nije ostario. Ostao je potpuno isti, kao da vreme nije prolo,
kao da je vreme stalo.
Ali onog dana kada je zavrio poeo je da plae. Njegova ena nije mogla da veruje.
Rekla je: "Plae? Trebalo bi da bude sretan, trebalo bi da igra! Posao je zavren."
Gibon ree: "Posao je zavren. Sta mi je sad ostalo? Moj ivot je zavren." Za pet godina je jako mnogo ostario, i sedme godine je preminuo.
Pria se da je Vincent van Gog, veliki holandski slikar, izvrio samoubistvo kada je
osetio da je napravio savrenu sliku. To je mogue. Ako slikar osea da se desilo 345
v

savrenstvo, onda vie nema smisla iveti. Kreator ivi da kreira. Peva ivi da peva, plesa
ivi da plee, ljubavnik ivi da voli, drvee ivi da cveta - ako je procvetalo i pojavilo se
savreno cvee, kakav je onda smisao produavanja beskorisnog, besmislenog postojanja?
Prem Murti, tvoje pitanje je vano. Pita: "Da li je mogue naslikati potpuno zado
voljavajuu sliku?"
Da i ne. Da, dok je slika ona e biti potpuno zadovoljavajua. I ne, jednom kada je
zavri osetie veliku tugu. Ali ta tuga je takoe kreativna, jer samo iz te tuge poee
ponovo da se kree ka sunanim vrhovima.
A u ovom ivotu nita nikada nije zaista savreno, niti ikada moe biti savreno.
Biete iznenaeni da ja verujem u jednog nesavrenog Boga. Biete okirani, jer se
sve religije slau bar u jednom, da je Bog savren. ja se ne slaem, jer ako je Bog savren
onda je Fridrih Nie u pravu da je Bog mrtav. Bog je savreno nesavren - toliko mogu
da kaem. Stoga postoji razvoj, evolucija; stoga postoji kretanje. Ono uvek, uvek prilazi
blie i blie savrenosti, ali nikada nije savreno, i nikada nee biti savreno.
Nita nikada nije savreno. U stvari nesavrenost ima sopstvenu lepotu, jer nesavr
enost ima ivot. Kad god je neto savreno - samo pomislite, kontemplirajte - kad god
j e neto zaista savreno, ivot e iz toga nestati.
Zivot moe da postoji samo kad je neto jo uvek nesavreno, i treba da postane savreno. ivot je napor da se usavri nesavreno. ivot je ambicija da se runo uini lepim.
U nesavrenosti je neka prinuda za postojanje ivota, da ivot nastavi da se razvija i tee.
Nita, nikada nije savreno. Ili ako neto ikada bude savreno, mi na Istoku imamo
ispravno vienje toga. Kaemo, kad god osoba postane savrena, to je njen poslednji i
vot. Svete knjige daju za to razliite razloge; moj razlog je sasvim drugaiji. Kaem da,
mogu. On
nije
vie
ivot
da
znai
savrenost
jer
vratiti,
nee
se
on
savren
kada je Buda
.
.
.
ce nestatI u vasIOnI.
Rabindranat, veliki indijski pesnik i mistik, molio se poslednji put Bogu: "Vrati me
nazad. Upamti, nisam savren. Vrati me nazad. Tvoj svet je bio previe lep, i dao si mi
tako dragocen ivot. I ja jo ne elim da nestanem: treba jo da otpevam mnoge pesme,
treba da naslikam mnoge slike, jo ima mnogo toga u mom srcu to treba da procveta.
Vrati me nazad, nisam savren! Vrati me nazad."
To je bila njegova poslednja molitva; umro je molei ovako. To je jedna od najlepih
molitvi i jedan od najlepih naina da se umre. Kako neko moe da zahvali Bogu vie nego
ovako? "Tvoj svet je bio tako lep, voleo sam tvoj svet; nisam vredan toga, ali ti si me stvo
rio. Nisam vredan da me poalje nazad, ali ipak, tvoja samilost je velika. Bar jo jednom,
poalji me nazad."
v

ivot nastavlja da raste. Nikada nita nije savreno - ili kad god je neto savreno to
nestaje, anihilira se. Budistika re je nirvana. Nirvana znai anihilacija, nirvana znai
prestanak. Bukvalno nirvana znai: "ugasiti sveu." Ba kao kad ugasi sveu, i iznenada
svetlost je otila, zauvek otila, nestala u nitavilu - to je nirvana. I bude kau da ko god
postane savren ode u nirvanu, anihilira se.
Ne udi za savrenom slikom, Murti, inae e slikar umreti. A ti jo treba da otpeva
mnoge pesme.
I slika ne moe da bude savrena, pesma i ples ne mogu da budu savreni, zbog jo
nekoliko razloga. jedan: kada to vizualizujete u najdubljem jezgru vaeg srca, to je sasvim
druga stvar. Kada ponete da slikate, pretvarate iz suptilnog u grubo. U samom tom pre
tvaranju, u samom tom prevoenju, mnogo se izgubi.
Stoga se ni jedan slikar nikad ne osea zadovoljno kada zavri sliku. Ona nije ista
kao ono to je hteo da naslika - slina je, ali ne ista. On ima neku viziju za poreenje, za
kojim slika zaostaje. Stoga on poinje drugu sliku.
Rabindranata takoe treba upamtiti. Napisao je est hiljada pesama - izgleda da je
bio najvei pesnik koga je svet ikada znao - i svaka pesma je prelepa. Ali kada je umirao
plakao je, govorio je Bogu: "Pesmu koju sam hteo da otpevam, jo nisam otpevao."
jedan stari prijatelj je bio pored kreveta, i rekao je: "Sta to govori? jesi li poludeo?
Otpevao si est hiljada pesama. U Evropi, Seli se smatra jednim od najveih pesnika. On je
otpevao samo dve hiljade pesama. Pobedio si ga tri puta. Trebao bi biti sretan i zadovoljan!"
Rabindranat je otvorio, svoje suzama zatvorene oi, i rekao: "Nisam. Da otpevao sam
hiljada pesama, ali ti ne zna unutranju priu. Unutranja pria je, hteo sam da otpevam
samojednu pesmu ! Ali poto to nikada nije bilo mogue... Pokuao sam jednom, nisam uspeo;
pokuao sam ponovo, nisam uspeo. est hiljada puta nisam uspeo. To su sve pokuaji, a ja
nisam zadovoljan ni sa jednim od njih. To to sam hteo da otpevam je jo uvek neotpevano."
U stvari niko to ne moe da otpeva.
Buda je imao obiaj da objavi, u svakom gradu gde bi doao: "Molim ne pitajte ovih
jedanaest pitanja." U tih jedanaest pitanja, bila su ukljuena sva vana pitanja: Bog, dua,
smrt, ivot, sve vano je bilo ukljueno. Zato? "jer," rekao bi, "na njih se ne moe odgo
voriti. Ne da ja ne znam, ve nije mogue izneti ih reima."

D
I
O
G
E
N
I
P
A
S

Bio je na kraju sela jedan misteriozan zid, i kad god bi se neko popeo na zid da po
gleda na drugu stranu, umesto da se vrati nazad nasmejao bi se i skoio na drugu stranu,
nikad se ne vrativi. Stanovnici sela su postali znatieljni ta je moglo da povue ljude na
347
drugu stranu zida. Na kraju, njihovo selo je imalo sve to je potrebno za udoban ivot.

Napravili su dogovor da osobu veu za noge, tako da kad pogleda preko, i poeli da
skoi, mogu da je dovuku nazad.
Sledei put kada je neko pokuao da se popne na zid, da vidi ta je na drugoj strani,
vezali su mu noge tako da nije mogao da pree preko. Pogledao je na drugu stranu i bio
oduevljen sa onim to je video, i nasmejao se. Ovi to su stajali dole bili su znatieljni da
ga pitaju i povukli su ga nazad. Na njihovo veliko razoaranje, on je izgubio mo govora.
On i koji su videli ne mogu da kau. To to je vieno, ne moe se naslikati, ne moe se
svesti na rei. Ali ipak svako treba da pokua. Svet postaje sve lepi i lep i zbog tih poku
aja. Svet je lep zbog tih es t hiljada pesama koj ima je Rabindranat pokuao, mada nije
uspeo da otpeva pesmu koju je eleo. Tih est hiljada neuspeha su uinili svet daleko lepim
nego to je ikada bio. To vie nee biti isti svet, tih est hiljada pesama e nastaviti da zvue.
Zato nastavite da slikate, nastavite da stvarate. Opet, ja vam stalno ponavljam, ni
kada neete biti zadovo ljn i. Blagosiljam vas da nikad ne budete zadovoljni, ve da pustite
da svaki trenutak vae kreativnosti bud e veliko zad ovoljstvo. Ali kada je neto zavreno,
idite da lje. Imate neogranienu spo sob no st da stvarate, neogranieni ste, nema granica
va im po ten cija lim a. Nis te svesni ta moete da uradite, i neete nikada biti svesni, osi m
ako to ne uradite!
Zato su najvei stvaraoci bil i svesni kako je siromana njihova kreacija, jer su postali
sve sni , toliko svesniji, koliko je to mogue. Ob in a oso ba koja nij e nikada stvorila neto,
nij e svesna ta moe. Ne ma drugog na ina da saznate ta moete da uradite, osi m ako
ne uradite. I dok to radite moete da vidite da je to to ste hteli da uradite, to je veoma
jas no u vaem unutranjem svetu, postalo veoma nej asn o i obino kada je izneto nap olj e.
Pokuaete ope t. Svaki pokuaj e biti bol ji, i bo lji, i bol ji, sve savreniji, ali nikada
savrsen.
v

Cetvrto pitanje:
Voljeni Oo, jako mnogo se plaim seksa, jer se bojim smrti. Moje drutvo i religija mi
govore od detinjstva da seks donosi smrt. ta je istina ?

Sure, zar ne vidi prostu injenicu, da i tvoji veliki sveci umiru? Buda, Hrist, Zara
tustra i Lao Ce - gde su oni?
Ako smrt dolazi kroz seks, onda oni to ive u celibatu moraju da budu ivi, nikada
n e bi umrli. Onda bi svi katoliki monasi iveli zauvek, i uinili bi svet jako runim. Onda

bi sve asne sestre ivele zauvek - svet bi postao manastir, monasi i asne sestre, monasi
i asne sestre.
Svako umire, smrt nema nikakve veze sa seksom. Smrt ima veze sa roenjem, a roenje se ve desilo, tako da se smrt sada ne moe izbei. J edan deo se ve desio, i drugi
deo se ne moe odeliti i odvojiti od toga.
V stvari, ljudi koji su veoma seksualni najdue ive. To su otkrila nauna istraivanja:
seksualni ljudi najdue ive. Ne samo to, veliki stvaraoci - slikari, pesnici, muziari, pevai,
glumci - bili su veoma seksualni. Jo nita nije reeno o misticima, ali kaem vam, mistici
su najseksualniji ljudi na svetu. Naravno njihov seks je bez ikakvog objekta; oni su prosto
seksualni. To je ista energija, ista udnja, ista elja. Oni nita ne ele, njihov seks nema
objekta, on je go; to je jednostavno strahovit rezervoar energije. Ali oni jesu seksualni.
Seks je ivot, i gde god vidite ivot, nai ete negde seks, na neki nain. Onog dana
kad seks nestane poeete da umirete, jer vas seksualna energija odrava u ivotu. Odbaci
glupe ideje kojima su te uili. To je uraeno mnogim ljudima na razne naine. Stvoreni su
hiljadu i jedna inhibicija i tabu, i najbolji nain da te zaplae od seksa je da ga poveu sa
smru. To je jednostavno, svetenici su otkrili jednostavnu logiku. I svetenici su bili naj
lukaviji ljudi na svetu. Mora da su na poetku otkrili to spajanje seksa sa smru, onda mo
ete da zaplaite ljude seksom. Kada se jednom zaplae od seksa, oni se plae inteligencije,
kreativnosti, plae se da budu, plae se slobode, spremni su da postanu robovi.
Smrt nema nikakve veze sa seksom. Sa seksom ili bez seksa, smrt e se desiti. V
stvari, ako moe da ue duboko u seks, i preobrati njegovu energiju u ljubav, i moe
da ue duboko u ljubav, i preobrati njenu energiju u molitvu, saznae da nema smrti.
To je jedini nain da se sazna neto o besmrtnosti.

D
I
O
G
E
N
I
P
A
S

Dva oveka su razgovarala, i ispostavilo se da je jedan od njih Mormon. "Koliko ena

ima?"
"Samo jednu."
.
"Koliko je ena imao tvoj otac?"
"Samo jednu," odgovori on. "Ali moj deda je imao ezdeset pet ena."
Mormoni imaju mnogo ena.
"Kako je on ureivao svoj seksualni ivot?"
"To je lako. Deda je iveo u jednoj kui, a milju dalje, niz put, u drugoj kui je ivelo
njegovih ezdeset pet ena. Imao je kurira, i svake noi, na primer, rekao bi kuriru da
otri milju i kae eni broj deset da se pripremi za no. Sledee noi bi njegov kurir tre
bao da otri milju i kae eni trideset pet da se pripremi - i tako dalje i tako dalje."
34(

"Tvoj deda mora da je bio silan ovek. Ali oprosti na mojoj radoznalosti, elim da
znam koliko je dugo iveo."
"avolski, stari je iveo do devedeset i osme godine starosti. A zanimljivo je da je
kurir umro sa pedeset godina starosti, to potvruje veliku poslovicu: Ne ubija te seks,
ve pre tranje za njim."
Peto pitanje:
Voljeni Oo, uvek govori o neumu, odbacivanju uma, postajanju bezumnim. Moje ra
zumevanje toga je da se to ne odnosi na ceo um (to jest ne "bezumnim " u obinom
znaenju rei) ve samo na analitiku osobinu uma koja prouzrokuje odvojenost i
spreava ili smeta iskuavanje bilo ega u potpunosti, u bilo koje vreme.
Ali moda sam verovatno pogreno protumaila tvoje rei da bi odgovarale mo
jim idejama?

Kerol Tibs, to je ono to analitiki um jeste. Da, to je ba ono to mislim: odbacivanje

analitikog uma. Ali kada odbaci analitiki um nita nije ostalo, jer um su iste analize
i nita drugo. Jednom kada se odbaci analitiki um, rezonovanje je odbaeno, jer to su
analitike metode. Jednom kada se odbaci analitiki um, ta je ostalo od miljenja? Miljenje je u osnovi analitiko; to je proces kategorizacije, oznaavanja, analiziranja. Sta je
onda ostalo? Um je otiao - ostalo je samo srce, intuicija je ostala.
Ali ako voli rei moe da kae da je ostao "sintetiki um". Ali to uopte ne pred
stavlja nikakvu razliku; to e prosto pokazati da veoma mnogo prianja za svoj analitiki
um. Sada e ga zvati "sintetiki um".
Sigmund Frojd je stvorio analizu, pSihoanalizu, a onda je Asaoli stvorio sintezu,
psihosintezu. I obe nisu u osnovi razliite, obe su aspekti istog novia. Sigmund Frojd
pokuava da analizira, a Asaoli pokuava da sintetizuje - ali koristila analizu, ili sintezu,
ti koristi isti um.
Postoji stanje koje se zove neum: govorim o tome. Ne znam nita o analizi, nita o
sintezi. Ja to jednostavno znam; to je nevinost znanja. To je isto bie, prisustvo, ogledalo
koje odraava ono to jeste.
Kerol Tibs, analiziraj jo malo. I onda e ustanoviti, ako se odbaci analiza, onda ni
ta nije ostalo.
v

Bio jedan ovek koji je doiveo skoro fatalnu automobilsku nesreu. Proveo je ne
delju dana u bolnici, u komi, pre nego to se vratio svesti. Kada se povratio, doktor je bio
kraj njegovog kreveta i pitao je doktora ta se dogodilo.

Doktor je odgovorio: "Pa, imam malo loih vesti i malo dobrih vesti. Prvo u vam rei
loe vesti. Doiveli ste veoma ozbiljnu automobilsku nesreu, u kojoj su vam polomljene obe
noge. Dok ste bili u komi morali smo da vam amputiramo obe noge da bi spasili va ivot."
"Oh, moj Boe!" zakukao je ovek. "Mislite, obe moje noge su odseene? Neu nikada
vie biti u stanju da hodam? Morau da provedem ostatak ivota u invalidskim kolicima?
Oh, to je najgora stvar to je mogla da se desi," rekao je ovek sa dubokom teskobom.
Sabravi se malo, upitao je: "Pa, ta je dobra vest?"
Doktor odgovori: "ovek dole u hodniku je ponudio da kupi vae cipele za jedanaest
dolara."
Jednom kada je analitiki um otiao, ta je ostalo? Samo cipele - moete ih prodati.
Ali ak i za jedanaest dolara, to nije tako dobra vest.
I poslednje pitanje:
Voljeni Oo, ko je lenj ovek?

D
I
O
G
E
N
I
P
A
S

Prem Nirvan, to zavisi. Za radoholika odgovor bi bio sasvim drugaiji. Za radoholika

skoro svako je lenjo Ali za najvee lenjivce skoro svako je radoholik.
Desilo se: Bio jedan car u Japanu, koji je bio jako lenj i voleo je lenje ljude. Lenji ljudi
su dobri ljudi, oni nikad nisu bili tetoine - ne mogu da budu, jer za pravljenje tete je
potrebna aktivnost. Treba da budete vrlo aktivni, tek onda moete biti tetoina. Samo
pomislite, da je Aleksandar Veliki bio malo lenj, Adolf Hitler malo lenj, Morari Desai
malo lenj, svet bi bio tako lepo I pravljenje tete dolazi od aktivnih ljudi. Lenji ljudi nisu
nikada uradili neku tetu, toliko se moe apsolutno rei.
Kralj je voleo lenje ljude. Rekao je svom premijeru: "Niko nije nita uradio za ove
divne ljude koje nazivamo lenjivcima. Ja elim neto da uinim. To nije njihova greka to
su lenji, Bog ih je nainio takvima. I na neki nain oni su jako dobri jer ne povreuju ni
koga. Njih bi trebalo da titi drava. Zato objavi da, ko god je lenj moe da doe i bude
deo dvora. Treba da bude sluen kao dravni gost i moe da ivi svoj lenji ivot bez ikakve
brige i bez ikakve torture od takozvanih aktivnih ljudi."
Premijer ree: "to bi bilo jako teko, jer mnogi koji nisu lenji e takoe doi, i bila bi
velika tekoa odluiti ko je ko."
I tano tako se desilo. Hiljade ljudi su poele da dolaze. Kralj je bio zbunjen, nije ni
kad pomislio da je toliko mnogo lenjih ljudi. Onda je uraeno sledee: svi su smeteni u

351

slamnate kolibe i usred noi kolibe su zapaljene. Skoro svi su istrali napolje, osim e
tvoro - oni su prosto ekali ispod njihovih prekrivaa, odbili su da izau. Rekli su: "ako
Bog eli da nas ubije, u redu. Ako hoe da nas spase, nai e neki nain."
Tako su tih etvoro prihvaeni kao kraljevski gosti. Oni su to i bili!
Teko je to - kako odluiti? Aleksandar je mislio da je Diogen bio lenj, a Diogen je
smatrao da je Aleksandar lud. Aleksandar je pokuao da osvoji ceo svet - to je ista lu
dost - a Diogen je bio tako lenj da je ostao nag, jer je to bila takva gnjavaa oblaiti i svla
iti odeu. I ponekad morate da je operete, i morate da traite Bahadur; i sapun, i ovo, i
ono - to je dug niz stvari.
Diogen je imao samo jednu prosjaku zdelu. To je takoe jednog dana bacio u reku,
jer je to bila takva gnjavaa istiti je. I tog dana kada je bacio, video je psa koji ga je in
spirisao. Iao je prema reci edan, sa svojom prosjakom zdelom, i pas je bio takoe e
dan, i iao je prema reci.
Pas je brzo trao, skoivi u reku, napio se do mile volje. I Diogen je pomislio: "Tako,
pas je mnogo inteligentniji. Bez ikakve prosjake zdele, i lepo mu ide. Zato ja nosim ovaj
teret?" Bacio je prosjaku zdelu, zahvalio se psu; postali su prijatelji. Postali su tako dobri
prijatelji, da su poeli da dele mesto - Diogen je poeo da ivi tamo gde je iveo pas; to
je postala takoe i Diogenova kua.
Kada je Aleksandar otiao da vidi Diogena - prirodno, polarne suprotnosti se uvek
privlae - on je leao na pesku pokraj reke, na ranom jutarnjem suncu, vru, nag, uivao
je, pevao je pesmu. Pas je sedeo kraj njega, takoe uivajui u jutru. Aleksandar je doao
u svoj svojoj opremi, sa generalima i ministrima, i oni su objavili, kao to je bio obiaj na
dvoru, da je "Aleksandar Veliki ovde!"
Digen je gledao u psa i smejao se. Aleksandar nije mogao da razume zato gleda u
psa, i upitao je zato. Diogen je rekao: "Gledao sam u psa, jer e me samo on razumeti. Te
budale to si doveo sa sobom, one uopte ne bi razumele. Pas je vrlo mudar. Kao prvo on
nikad ne govori - to je mudro, nikad ne izusti ni re, uva sve kao tajnu. I on je jedini koji
moe da razume, da onaj ko objavljuje da je veliki, to ne moe da bude. Veliina ne mora
da se objavljuje; nje ima ili je nema."
Sokiran, Aleksandar nije mogao da poveruje da e ovo biti nain na koji e biti primljen, ali ipak je bio impresioniran ovekom - bio je tako radostan. Rekao je: "Pomalo ti
zavidim. Sledei put, ako me Bog upita: 'Aleksandre, ta bi voleo da bude?' traiu da
postanem Diogen."
v

Diogen je ponovo pogledao u psa. I pria se da se pas smejao. Aleksandar nije mogao
da veruje ta se deava, ta se zbiva. Rekao je: "ta to znai?"
Diogen je rekao: "Tako je glupo ekati sledei ivot. M i ivimo iz trena u tren, ja i moj
prijatelj, a ti se nada sledee m ivotu. Ako si tako ljubomoran na Diogena, ko te spre
ava? Da li te Bog spreava? Odbaci odeu - i reci tim budalama da odu! A obala je tako
velika, moemo da je podeli mo. To je naa kua. Prvo je samo pas iveo ovde, onda sam
i ja postao deo toga; ti takoe moe da postane deo toga. Nemamo nita drugo, zato
nema svae, nema takmienja, nita."
To mora da je bio jedan od najveih trenutaka u istoriji. Samo pomisliti na to... Alek
sandar je rekao: "Sretan sam to sam doao. Video sam oveka koga je vredno videti.
Mogu li da uinim neto za tebe?"
Diogen je rekao: "Samo se pomeri malo levo, jer mi zaklanja sunce. Nita drugo nije
potre bno, jer nam nita ne treba."
Pita me: "Ko je lenj ovek?"
To je jako relativno. Moja sugestija je: deluj samo kada je bitno. I ak dok radi stvari,
nemoj postati izvrilac, postani nevrilac. Pusti da Bog radi stvari kroz tebe, onda su ak
tivnost i neaktivnost jedno.
To je ono to kae Lao Ce: Vu-vei - aktivnost kroz neaktivnost. Onda aktivnost i le
njost vie nisu suprotnosti ve komplementarnosti. I stvaran ovek e imati obe sposob
nosti: moe da deluje, moe da bude lenj, moe da se odmara.
Ono to se obino deava je da ljudi postanu posveeni ili radu, ili lenjosti - i to je
pogreno. Nemojte se posvetiti. Radite ali ne postanite izvritelj. I onda ak dok radite
.
.
. .
stvari ostacete mirO!, savrseno mirnI.
Aleksandar na periferiji i Diogen u centru: to je moja definicija potpunog oveka.
,

D
I
O
G
E
N
I
P
A
S

"

Mula Nasrudin mi je jednom rekao: "Moj ujak ima najlenjijeg petla na svetu."
.
"Otkud zna?" upitao sam ga.
"Kad izlazi sunce eka dok neki drugi petao zakukurie, onda on samo klimne glavom."
Dosta za danas.
353

21

v
A
G
A
B

U
N
D
I

D
U
S
I
v

Vebaj u svim oblastima neprestano;

Vano je imati dubok i isp unjavaju trening u svemu.
Uvek meditiraj na odreene objekte.
Ne bi trebao da brine za druge inioce.
Stoga, prioni na vane stvari.
Ne radi stvari unazad.
Ne oklevaj.
Vebaj kao da odseca.

Jednom je ainski kaluer doao da me vidi. Pitao je: "Da li je pakao stvaran? po
pakao?" Umesto da mu odgovorim upitao sam ga: "A ta misli gde ti
stoji li stvarno
v
ivi?" Covek ivi u paklu, jer je okrenut naglavce. Ne morate da idete nekom glupom
uitelju joge da uite stoj na glavi, jer vi to ve radite. Sve je naopako. Vekovima
ste u
v
zbrci; haos j e stvoren u vama umesto u kosmosu. Vi ste samo jedna vrsta ludila. Sta god
mislite da je normalno uopte nije normalno. Ono izgleda normalno, jer ste iveli sa tim
ljudima od detinjstva i poeli ste da mislite da su to jedini ljudi, tako da oni moraju biti
normalni.
.
To je kao da je neko roen u ludnici i od samog poetka je poznavao samo ludake;
mislio bi da su oni normalni. U stvari, ako bi ikada naiao na nekog ko nije lud, bio bi jako
zbunjen, ne bi mogao da veruje svojim oima. Mislio bi da je taj ovek poludeo.
Covek je u haosu. Dozvolite da ova ideja uroni duboko u vae srce, jer se samo tada
javlja elja da stvorite kosrnos iz tog haosa to se pojavljuje. Doao je veliki trenutak kada
shvatite da stojite na glavi. Onda vie ne moete da nastavite da stojite na glavi; morate
neto da uradite, to je neizbeno. Morate da delujete - i sam taj akt postaje religija.

V
A
G
A
B
U
N
D
I
U
D
U

I
T

355

Religija je protiv drutva, jer drutvo ivi u takozvanom normalnom ludilu ljudi.
Drutvo trai da ljudi budu nenormalni; samo tada oni mogu da budu iskoriteni, samo
tada mogu da budu svedeni na maine, tek tada mogu biti svedeni na robove, a bez ika
kvog otpora.
Cetiri hiljade godina je ovek iveo u zarobljenitvu. Tim zatvorima su data prelepa
imena: nazivate ih crkvama, religijama, ideologijama. Neko ivi u katolikom zatvoru a
neko u komunistikom zatvoru, i oboje nastavljaju da se hvale svojim zatvorom, da je
njihov zatvor mnogo bolji. Ali svaka osoba koja ivi sa nekom ideologijom je zatvorenik,
jer svaka ideologija suava vau svesnost, postaje okov za vae bie. Svako ko pripada
nekoj gomili iz straha, iz uslovljavanja, iz neke vrste hipnoze, nije istinski ovek, jo nije
roen. Data mu je prilika, ali on je trai.
Ueni ste vrednostima koje nisu prave vrednosti; ueni ste stvarima koje su u osnovi
otrovne. Na primer, reeno vam je da ne volite sebe, i to vam je reeno toliko mnogo puta
da izgleda kao prosta injenica, istina. Ali ovek koji nije sposoban da voli sebe nee biti
u stanju da voli nikoga drugog. Covek koji ne voli sebe uopte ne moe da voli.
Reeno vam je da budete altruista i nikada sebini. I to izgleda tako lepo, ali to samo
izgleda lepo; to unitava same vae korene. Samo zaista sebina osoba moe biti altrui
sta, jer onaj ko nije zasnovan u sebi, nije sebian, nee mariti ni za koga drugog. Ako ne
moe da brine za sebe, kako moe da brine za bilo koga drugog? On je samoubistven;
prirodno e postati ubica.
Celo vae drutvo je do sada bilo drutvo ubica. Nekoliko ljudi izvri samoubistvo.
Vie njih nastavlja da ubija; oni postaju veliki politiari, velike voe - Dingis Kan, Nadir
ah, Tamerlin, Aleksandar, Napoleon, Adolf Hitler, Staljin, Mao. Ali i jedni i drugi su neu
rotini, nisu zdravi.
Treba da budete naueni novim vrednostima. Atiine izreke e vam neizmerno po
moi. On je zaista revolucionaran; zaista religiozan ovek - ovek koji zna, ne putem
svetih knjiga ve iz linog iskustva; ovek koji je sagledao duboko ljudsku nesreu, ovek
koji je zaista pun samilosti, pa eli da pomogne, da bude od neke pomoi oveanstvu
koje pati. I oveanstvu koje pati se ne pomae izgradnjom bolnica i obrazovanjem ljudi.
oveanstvu koje pati moe se pomoi samo dajui mu novu duu.
Ljudi kao Majka Tereza iz Kalkute, samo podravaju status quo. Zato su oni
potovani od strane status quoa. Daju im se zlatne medalje, premije, nagrade, i drutvo
misli da je Majka Tereza simbol svetosti. To nije tako; ona samo slui pokvarenom
,

drutvu. Naravno pokvareno drutvo je ceni. Ona nije revolucionarna, ona nije religi
ozna osoba.
I to treba razumeti: drutvo ceni samo one svete ljude koji nisu zaista sveci ve agenti
- faktor koji pomae drutvu da nastavi takvo kakvo je, agenti establimenta.
Atia nije za establiment. On eli da stvori novoga oveka, novo oveanstvo, kako
su bude uvek sanjale. Njihovi snovi su jo ostali neostvareni.
Ja sam ovde, ponovo sanjajui veliki san davanja roenja novom oveku. Vi ste moja
nada, na isti nain se Atia nada sa svojim uenicima. Ove izreke nisu napisane kao knjiga,
te izreke su date njegovim uenicima da meditiraju.
Prva izreka:
Vebaj u svim oblastima neprestano;
Vano je imati dubok i isp unjavaju trening u svemu.

V
A
G
A
B
U
N
D
I
U

Prva stvar je nepristrasnost: trebalo bi biti bez predrasuda, i niko nije nepristrasan.
A to je osnovni zahtev da bi se ulo u iru viziju. Da bi se izalo iz zatvora, prva stvar je D
odbaciti predrasude - predrasude zvane Hinduizam, predrasude zvane Islam, predrasude U
zvane Hrianstvo. Treba odbaciti sve predrasude. Kako ikada moete saznati istinu ako S
ste ve odluili ta je? Ako ve delujete od zakljuka, nikada neete doi do istine - ni
I
kada! To nije mogue.
T
Ne poinjite sa pretpostavkama, ne poinjite ni sa jednim verovanjem. Samo onda
ste istinski tragalac. Ali svako poinje verovanjem - neko veruje u Bibliju, neko drugi u
Kuran, neko veruje u Gitu, a neko u Damapadu. I oni poinju verovanjem.
Verovanje znai da ne znate, a ipak ste neto prihvatili kao istinito. Sada e ceo va
trud biti da dokaete da je to ispravno, to e postati va ego trip. Svako verovanje postaje
jedan ego trip, treba da se uverite u to. Ako to nije tano, onda vi niste u pravu; ako je
tano, onda ste u pravu. I svaka osoba nije nita drugo do vrea verovanja.
Upamtite, sva verovanja su glupa. Ne kaem da su ta verovanja u osnovi neistinita
- ne moraju biti - ali verovanje je glupo. Znati je inteligentno. Moe biti da kada saznate,
l O moe biti ista stvar u koju su vam drugi rekli da verujete; ali i dalje je pogreno vero
vati, a znati to je ispravno - jer kad jednom verujete u neto to niste saznali, ve ste po
eli da skupljate oko sebe tamu koja vam nee pomoi da saznate, da vidite. Ve ste postali
obrazovani. A saznavanje se deava onima koji nisu obrazovani, ve isti. Saznavanje se
357
deava onim oima koje su potpuno bez praine znanja.
,

Atia prvo kae: Budi nepristrasan, poni bez ikakvih zakljuaka, poni bez ikakvih
predubeenja. Poni egzistencijalno, ne intelektualno; to su dve razliite dimenzije, ne
samo razliite ve dijametralno suprotne.
Neko je poeo svoje putovanje u ljubav uei o ljubavi, odlazei u biblioteku, gleda
jui u enciklopediju Britaniku da naui ta je ljubav. To je jedno intelektualno istraivanje.
Moda e sakupiti mnogo informacija, moe da napie raspravu, i neku glupi univerzitet
mu moe dati titulu doktora filozofije, ali on nita ne zna o ljubavi. Sve to je napisao to
je samo intelektualno, nije eksperimentalno. A ako nije eksperimentalno onda nije isti
nito.
Istina je jedno iskustvo a ne verovanje. Istina nikada ne dolazi izuavanjem: istina
se mora sresti, sa istinom se treba suoiti. Osoba koja ui o ljubavi je kao osoba koja ui
o Himalajima gledajui u mape. Mapa nije planina! Ako ponete da verujete u mapu, i
dalje e vam nedostajati planina. Ako postanete previe opsednuti mapom, planina moe
biti tu, upravo pred vama, ali i dalje neete moi da je vidite.
I tako je to. Planina je ispred vas, ali vae oi su pune mapa - mapa iste planine, mapa
o istoj planini koje su nainili razni istraivai. Neko se popeo na planinu sa severne
strane, neko sa istone. Oni su nainili razliite mape: Kuran, Biblija, Gita - razliite mape
iste istine. Ali vi ste prepuni mapa, previe optereeni njihovom teinom; ne moete da
se pomerite ni za pedalj. Ne moete da vidite planinu koja stoji ba ispred vas, njeni ne
taknuti sneni vrhovi sijaju kao zlato na jutarnjem suncu. Nemate oi da to vidite.
Oko sa predrasudama je slepo, srce puno zakljuaka je mrtvo. Previe apriori za
klj uaka i vaa inteligencija poinje da gubi svoju otrinu, svoju lepotu, svoj intenzitet.
Postaje tupa. Tupa inteligencija se naziva intelektom. Vaa takozvana inteligencija nije
stvarno inteligentna, samo je intelektualna. Intelekt je le. Moete da ga ukraavate, moete ga ukrasiti velikim biserima, dijamantima, smaragdima, ali i dalje, le je le.
Biti iv j sasvim druga stvar. Inteligencija je ivotnost, spontanost, otvorenost, ra
njivost, nepristrasnost, hrabrost da se funkcionie bez zakljuaka. A zato kaem da je
to hrabrost? To je hrabrost jer kad delujete prema zakljuku, zakljuak vas titi, zakljuak
vam daje sigurnost, bezbednost. To dobro znate, znate kako da doete do toga, veoma
ste uspeni sa tim. Delovati bez zakljuka je delovati u nevinosti. Nema sigurnosti, mo
ete da pogreite, moete da skrenete sa pravoga puta.
Onaj ko je spreman da krene na istraivanje zvano istina, mora takoe biti spreman
da poini mnoge greke, zabune, mora biti u stanju da rizikuje. Moe da skrene sa pravoga puta, ali tako stie. Lutajui mnogo, mnogo puta, naui kako da ne luta. Cinei mnogo
"

greaka, ui ta je greka, i kako da je ne uini. Znajui ta je greka, dolazi sve blie i blie
istini. To je jedno individualno istraivanje; ne moete da se oslanjate na tue zakljuke.
Stoga Atia kae:
Vebaj u svim oblastima neprestano;
Vano je imati dubok i ispunjavaju trening u svemu.

V
A
G
A
B
U
N
D
I

Druga stvar koju kae: Dozvoli da ti ivot bude viedimenzionalan to je vie mo

gue, ne ivi jednodimenzionalno. Kalueri, asne sestre i takozvani svetenici svi su
iveli, tokom vekova, jednodimenzionalno. iveli su jako uskim ivotom; kreu se kao
voz, po inama. Nastavljaju da rade isti ritual, istu molitvu, iz dana u dan, iz godine u go
dinu, iz ivota u ivot; nastavljaju da ponavljaju. Ceo ivot im se kree u krugovima. Oni
U
nisu bogati, ne mogu biti - bogatstvo dolazi ivljenjem u svim dimenzijama.
Religiozna osoba treba da istrauje na svaki mogui nain, trebala bi da pokua da
iskusi ivot sa svim njegovim ukusima, slatkim i gorkim, dobrim i loim. Stvarno religi D
ozna osoba bie veoma eksperimentalna. Eksperimentisae sa muzikom, eksperimenti
U
sae sa plesom, eksperimentisae sa poezijom, sa slikanjem, sa vajarstvom, sa arhitek
turom. Nastavie da eksperimentie sa svime, svime to bude dostupno; bie dete koj e
I
sve ispituje. I to ini va unutranji ivot bogatim.
Da li znate da su sva velika otkria uinili ljudi koji nisu jednodimenzionalni. Jedno
dimenzionaini ljudi nikada ne mogu da ine otkria; to nije mogue, jer se otkrie deava
samo kao ukrtanje. Matematiar pone da pie poeziju: moete da budete sigurni neto
se deava. Njegova cela priprema je bila matematika, njegov pristup je matematiki, i
on pone da pie poeziju. Sad, ni jedan pesnik ne moe tako da pie poeziju; to e biti
neto novo, jer e obavezno neto matematiko da se infiltrirao I susret matematike i poezije je ukrtanje.
.
Naunici kau, da su deca roena ukrtanjem rasa jaa, lepa, inteligentnija. Ali o
vek je tako glup da nikad ne naui. Sada svako zna da je dobro dovesti engleskog bika
indijskoj kravi; to je savreno lepo i to je uraeno. Ali kad se to tie oveka ostajemo glupi.
Bilo bi lepo kada bi se uzimali ljudi razliitih rasa, iz razliitih pozadina, razliitih kultura.
Sihirac oenjen sa afrikankom - onda e se neto zaista dogoditi, neko udo.
Moja sugestija je - poto emo za nekoliko godina nai druge planete, gde je evolu
'ija stigla do stepena na koji je stigla na zemlji, ili par planeta gde je otila i dalje - moja 359

sugestija je interplanetarni brakovi. Onda e udo poeti da se deava. Marsovac se eni

Ponijankom: onda e se neto desiti, neto zaista novo, to se nije desilo ranije!
Atia kae: eksperimentiite, iskusite to vie dimenzija koje su vam dostupne.
Postanite batovan, postanite obuar, budite drvosea - to e se desiti u mojoj ko
muni. Sve dimenzije treba uiniti dostupnim, i ljudi treba da eksperimentiu, uivaju i
istrauju. To nije kao kad radite neki nauni rad, neto se deava samo u spoljanjem
svetu. Kada radite neki nauni posao, neto se dogaa u vaoj svesnosti: vaa svesnost
poinje da zadobij a oblik, nauni oblik. Ako osoba pone da slika, onda e slikanje imati
neto od nauke u sebi. I ako slikar pone da postaje fiziar, sigurno e njegova vizija dati
roenje novih stvari.
Svi veliki pronalazai, do sada, bili su ljudi koji su bili obueni za neto drugo, ali su
bili dovoljno hrabri da uu u arene, u kojima su amateri. Manje hrabri ljudi ostaju da
prianjaju uz stvari koje znaju najbolje. Onda nastavljaju da ih rade celog ivota. I to ih
vie rade, postaju sve efikasniji; to su efikasniji, manje su sposobni da pokuaju neto
novo.
Zemlja ostaje iva samo ako su ljudi viestrani. Amerika je sada najivlja zemlja na
svetu iz prostog razloga to ljudi pokuavaju svakovrsne stvari. Od matematike do me
ditacije, sve se isprobava. Amerika je na ivici velikog koraka; ako e korak negde da se
desi, desie se u Americi. Ne moe da se desi u Indiji. Ne moe da se desi, jer M orari
Desai i slini ljudi nee dozvoliti da se to desi u Indiji - rigidni, istroenih umova, bez vi
zije budunosti, bez vizije ta e se dogoditi sutra, bez znanja ta se stvarno danas dogaa.
U Americi ljudi menjaju svoje poslove - tri godine je prosena granica kada ljudi
menjaju svoje poslove. Tri godine je prosena granica kada ljudi menjaju svoje gradove.
Tri godine je takoe limit kada ljudi menjaju svoje supruge. Broj tri je vrlo ezoterian.
Kada je ovek iveo sa mnogo ena, radio razne poslove - bio obuar, drvosea, in
enjer, slikar i muziar - prirodno on je jako bogat. Svaka ena, koja je sa njim ivela, dala
m u je neku boju, i svaki posao koji je obavljao, otvorio je nova vrata u njegovom biu.
Polako, polako, mnoga vrata njegovog bia se otvaraju; njegova svest se iri, postaje ve
liki, ogroman.
Vi ste vae iskustvo. Stoga iskusite vie. Pre nego se skrasite, iskusite to je vie mo
gue. Prava osoba se nikada ne skrasio prava osoba uvek ostaje beskunik, skitnica, va
gabund, vagabund u dui. Ostaje neprestano u traganju, ostaje istraiva, uenik - nikada
ne postaje uena. Ne urite da postanete ueni, ostanite uenik. Postati uen je runo,
ostati uenik ima ogromnu lepotu i ljupkost u sebi, jer to je sam ivot.

Vebaj u svim oblastima neprestano;

Vano je imati dubok i ispunjavaju trening u svemu.

V
A
G
A
B
U
N
D
I

ta god da uite, uite to u potpunosti. Ne dozvolite da to bude samo udri i bei, uite
u to kao da je to ceo va ivot. Uloite sve! Budite potpuni, ta god radite, jer samo iz pot
punosti se ui. Samo kada ste potpuno u neemu, otkriva vam se tajna. Ako ste potpuno
u ljubavi, onda ljubav otkriva svoje tajne; ako ste potpuno u poeziji, onda svet poezije
otvara svoje srce.
Ako ste u potpunoj ljubavi sa neim, to je jedini mogui put da dobijete obavete
nje o odreenim dimenzijama. Zato budite potpuni, i idite do krajnjih dubina toga.
Nemojte samo da plivate po mnogim rekama; postanite voza, idite do ivice u svemu
- jer to dublje uete u neto, dublji i dublji postajete. Dubina izaziva dubinu, visina
izaziva visinu. Sta god radite spolja simultano se dogaa unutra. To je osnovni zakon U
zivota.
Atia kae: poui se u mnogim, mnogim stvarima, budi potpun, idi u dubinu, do sa
mih korena svega - jer su tajne u korenima, one nisu u cvetovima. Cvetovi su samo iska D
zivanje radosti, ali tajne nisu tamo. Tajne su skrivene u korenu, tajne su uvek skrivene u U
tami. Moraete da idete u mrane dubine, tek onda ete znati tajne. I to vie iskusite

ivot u njegovoj viedimenzionalnosti, bogatija e biti vaa dua. To zavisi od vas, koliko
I
ete bogatom uiniti vau duu, ili kako siromano ivite.
Milioni ljudi ive u siromatvu - i ja ne mislim nuno na spoljanje siromatvo. Znam T
bogate ljude, a tako siromane da su ponekad ak prosjaci bogatij i od njih. Znam bogate
ljude koji mogu sve da priute ali nisu nikada ni sa im eksperimentisali, koji prosto ve
getiraju udobno, ali ne ive - nema intenziteta, nema pronicljivosti, nema plamena, nema
vatre, samo hladan ivot. Udobno e iveti, i udobno e umreti - ali u stvari oni nikada
nisu iveli.
.
A onaj ko nikada nije iveo, kako on moe umreti?
Smrt je krajnja misterija. Taj dar je dat samo onima koji su iveli stvarno intenzivno,
koji su sagoreli svoju baklju ivota sa oba kraja. Samo tada se ponekad deava da je u
jednom intenzivnom trenu ceo ivot razotkriven. U jednom trenutku potpune intenziv
nosti, cela venost vam otvara svoja vrata, i Bog vas doekuje dobrodolicom.
Bog nije naen moljenjem na kolenima; Bog nije naen u hramovima i crkvama. Bog
je naen intenzivnim ivljenjem - ivotom dubine, dubine i potpunosti, i smrt takoe
smrt dubine i potpunosti. ivite potpuno i umrite potpuno, i Bog je va i istina je vaa.
361
y

y .

Druga izreka:
Uvek meditiraj na odreene objekte.

Prvo: pod meditacijom Atia nikada ne podrazumeva koncentraciju, upamtite. Kon

centracija i meditacija su sasvim suprotne. Koncentracija suava va um; fokusira ga na
jednu taku. Sadri samo jedno a iskljuuje sve ostalo. Meditacija je sveobuhvatna, nita
ne iskljuuje. Nije suavanje vaeg uma, ona je irenje svesnosti. Koncentracija je iz uma,
meditacija je iz svesnosti. Koncentracija je um, meditacija je neum. Koncentracija je ten
zija: umoriete se pre ili kasnije. Ne moete da se koncentriete dugo vremena, to je na
por. Ali moe se biti meditativan dvadeset etiri sata, jer to je oputanje.
Zato upamtite, Atia kae:
Uvek meditiraj - misli uvek se oputaj - na odreene objekte.

ta misli pod "odreenim objektima"? Tuga, ljutnja, zavist, pouda - negativnosti;

ljubav, lepota, radost, sloboda - pozitivno.
Ponite sa negativnim, jer ivite u negativnom. Kad ste tuni, meditirajte na tome.
Ne urite da se toga oslobodite, ne urite da se okupirate neim drugim tako da bi mogli
da zaboravite. To bi bilo proputanje jedne prilike, jer tuga ima svoju sopstvenu dubinu,
tuga ima sopstvenu lepotu, tuga ima svoj ukus. Proivite to, opustite se u tome, budite to
- i bez ikakvog napora da pobegnete, bez nekog napora da se zaokupite neim drugim.
Pustite neka bude tu - uivajte! To je cvetanje vaeg bia. Tuga je takoe cvetanje vaeg
bia.
I biete iznenaeni: ako moete da meditirate na tugu, tuga e vam otkriti sve svoje
tajne - a one su strano vredne. I tuga e, kada vam je jednom otkrila svoje tajne, nestati.
Njen posao je zavren, poruka je isporuena. A kad tuga nestane, radost se pojavljuje.
Radost se javlja samo kada tuga nestane kroz meditaciju; nema drugog naina. Ra
dost se otkriva kada ste razbili led tuge koja je okruuje. U stvari, tuga je kao ljuska koja
okruuje seme; ona zatiuje, nije neprijatelj. Jednom kada je seme odbacilo svoju zatitu,
predato je zemlji, ljuska je umrla, samo tada je roena klica.
To se unutra deava upravo tako. Meditirajte na bilo ta negativno, i polako, polako,
biete iznenaeni - tuga se pretvara u radost, ljutnja se pretvara u samilost, pohlepa se
pretvara u deljenje, itd, itd. Ovo je nauka unutranje alhemije: kako promeniti negativno
u pozitivno, kako pretvoriti grubi metal LI zlato.

Ali upamtite, nikad ne poinjite sa pozitivnim jer ne znate nita pozitivno. A tome
su uili mnogi ljudi na svetu - "pozitivni mislioci" kako su prozvani. Oni nita ne znaju o
unutranjoj alhemiji. Ne poinjete sa zlatom. Ako ve imate zlato, kakvog ima smisla po
eti uopte? Ne treba vam alhemija. Treba da ponete sa grubim metalom, grubi metal
treba da se promeni u zlato. I grubi metal je ono to vi imate, to je ono to vi jeste. Pakao
je ono to vi jeste; treba da se preobrazi u nebo. Otrov je na raspolaganju; treba da se
preobrati u nektar. Ponite sa negativnim.
Sve bude su insistirale: idite via negativa, jer negativno donosi pozitivno, i negativno
tako lako donosi pozitivno. Ne vuete ga, ne optereujete se time. Ako ponete sa pozitivni m, kao to takozvani pozitivni mislioci pouavaju, postaete lani. Sta ete da radite?
Kako ete poeti sa radou? Moete poeti sa osmehivanjem, ali osmeh e biti obojen:
bie samo na usnama, nee biti ak ni dubine koe.
Ponite sa negativnim i ne morate uopte ni da mislite o pozitivnom. Ako meditirate
na negativno, ako uete duboko u to, najdublje korene toga, iznenada se dogodi jedna
eksplozija: negativno je nestalo i pozitivno je dolo. U stvari ono je uvek bilo tu, skriveno
iza negativnog. Negativno je zaklon. Negativno je bilo potrebno jer jo niste dovoljno
vredni; negativno je bilo potrebno da bi ste mogli da postanete dovoljno vredni da pri
mite pozitivno.
Svet je negativan pol Boga. Ne morate da ga odbacite, treba jednostavno da budete
meditativni u njemu. I jednog dana videete da je svet nestao i da postoji samo Bog i je
dino Bog.

V
A
G
A
B
U
N
D
I
U
D
U

Bajazit iz Bistama, sufi mistik, je imao obiaj da govori u svojoj starosti: "Prvo sam
pitao ljude: 'Gde je Bog?' i onda se jednog dana to dogodilo, i poeo sam da pitam ljude
gde nema Boga. Jednog dana nije bilo Boga, i ja sam pitao gde je; sledeeg dana je posto
jao samo Bog, i ja sam pitao: 'ima li mesta gde ga nema?'" Isti svet, ali vae oi su sada
drugaije, vi vie niste isti.
Uvek meditiraj na odreene objekte.

Ponite sa negativnim i nai ete pozitivno. Iskopajte bunar. Prvo nalazite samo ze
mlju, kamenje, ubre. Polako, polako dolazite do vode. Prvo, ona je veoma prljava, onda
postaje sve istija, i istija i istija. Potpuno na isti nain treba iskopati bunar u 3 63

sopstvenom biu. U poetku treba da bude negativno, i kraj je po sebi pozitivan. Va rad
treba da bude na negativnom; pozitivno je nagrada.
Trea izreka:
Ne bi trebao da brine za druge inioce.

Atia kae: dok meditirate na bilo koji poseban objekat - na primer, tugu - onda
budite to i zaboravite na sve ostalo, kao da nita drugo ne postoji. Samo budite potpuno
tuni. Okusite je, probajte je, potonite u nju, natopite se njom; samo budite suner.
U tome je sva meditacija: samo budite suner. I kada je ovo oseanje prisutno, na
topite se celim svojim kapacitetom, do maksimuma. Meditirajui na tugu, budite to. Me
ditirati prosto znai odbaciti razliku izmeu posmatraa i posmatranog; dozvolite da
posmatra postane posmatrano. Odbacite tu staru dihotomiju objekta i subjekta; nesta
nite u objektu vae meditacije. Ne stojte po strani, ne budite posmatra. Tajne se ne ot
krivaju posmatraima; tajne se otkrivaju samo onima koji skoe, koji zarone u neto, ljudi
koji se ne dre po strani.
I ako ste potpuno tuni, ba ste na ivici otkria: tuga e ispariti. Na odreenom in
tenzitetu, u odreenoj taki, ona jednostavno ispari, kao to kap rose ispari na jutarnjem
suncu. Kada je toplota jednom postigla odreeni intenzitet, kap rose nestaje. Ba tako e
tuga nestati, i iznenada, niotkuda, doi e radost, gost je doao. Sada mu budite domain.
Sada meditirajte na to, ponovo budite jedno sa tim. Sada budite radost. Nemojte opet
stajati po strani. Nemojte poeti da razmiljate: "tako lepo iskustvo se deava, ja imam
iskustvo radosti." Nemojte poeti da pravite rastojanje izmeu vas i radosti. Budite ra
dost. Pleite je, pevajte je. Manifestujte je, budite to!
Stoga, prioni na vane stvari.
-

Zivot je kratak, energija ograniena. I sa tom ogranienom energijom treba da pronaemo neogranieno; sa ovim kratkim ivotom treba da naemo veni. Veliki zadatak,
veliki izazov! Zato molim vas, ne bavite se nevanim stvarima.
ta je vano, a ta nevano? Po Atiinoj definiciji, ili po definiciji svih buda, ono to
smrt moe da odnese nevano je, a ono to smrt ne moe da odnese, vano je. Upamtite
ovu definiciju, neka to bude kamen kunje. Moete sve odmah da presudite na ovom ka
menu kunje.

Da li ste videli kamen kunje kojim se meri zlato? Neka ovo bude kamen kunje ta
je vano: da li e smrt to odneti od vas? Onda to nije vano. Novac onda nije vaan - ko
ristan, ali nije vaan, nema znaaja. Mo, presti, potovanje - smrt e doi i sve ih izbri
sati, zato zato praviti tako mnogo buke oko njih zbog nekoliko dana to ste ovde? Ovo
je karavanseraj, prenoite, i ujutro odlazimo.
Upamtite, samo ono to moete poneti sa sobom kada napustite telo vano je. To
znai, sem meditacije, nita nije vano. Sem svesnosti, nita nije vano, jer samo svesnost
ne moe biti odnesena smru. Sve drugo e biti oteto, jer sve drugo dolazi spolja. Samo
se svesnost otkriva iznutra; to se ne moe odneti; I senke svesnosti - samilost, ljubav
ne mogu se odneti; one su sastavni delovi svesnosti.
Poneete sa sobom samo onakvu svesnost kakvu ste postigli; to je jedino stvarno
bogatstvo. Sve drugo je "nezdravo", nije dobro.
Ne radi stvari unazad.

V
A
G
A
B
U
N
D
I
U

Ovo je jako vana izreka. Rekao sam vam na poetku, ljudi su okrenuti naglavce, u D
neprekidnom stoju na glavi. Ljudi ive unazad. ivot se kree unapred, ljudi ive unatrag U
na mnoge, mnoge nacIne.

Prvo znaenje je: srce treba da bude gospodar a glava sluga. Ali ljudi su naglavce:
I
glava je postala gospodar a srce je postalo sluga. Logika vlada, za ljubav se i ne haje. Per
sonalnost je postala vanija od individualnosti. Personalnost je ono to su drugi preneli T
na vas, individualnost je ono to vam je dao Bog. Personalnost je samo maska, persona;
individualnost je vaa jedinstvenost.
Drutvo eli da imate lepu personalnost; drutvo eli da imate personalnost koja je
prijatna drutvu, prikladna za drutvo. Ali persona nije stvarna stvar, individualnost je
stvarna stvar. Individua nije obavezno ugodna za drutvo - u stvari ona je jako nepri.
kladna.
Isus je sigurno bio jako neprikladan; inae ljudi ne usmruju, ne ubijaju, ne razapi
nju na krst. Da je Isus bio zaista persona, ne bi bilo nevolja. Bio bi mnogo potovani rabin;
mase bi ga oboavale, Jevreji bi ga pamtili kao velikog sveca. Ali on je bio individua. In
dividue se ne uklapaju lako sa drugima, individue se uklapaju samo sa drugim indivi
duama - i onda takoe, harmonija nije nametnuta, prisilna, harmonija je prirodna. Ali
individue se ne uklapaju sa personama. Svetlost se ne moe prilagoditi tami, to je nevo
lja.
365
v-

Isus je moda previe pravio nevolje, jer je delovao samo tri godine, i za samo tri
godine je nainio toliko prekraja da su ljudi morali da ga ubiju. A Jevreji nisu opasni
ljudi, Jevreji su ljudi poslovnog uma. U stvari, za ovih dve hiljade godina, Jevreji su plakali
i jadikovali u dubini, jer su ubili Isusa i propustili priliku za najvei mogui posao. Hri
anstvo je najvea firma na zemlji! Jevreji mora da su bili jako ljubomorni.
Ovaj put, kada je to trebalo da se desi, nisu propustili priliku. Sigmund Frojd je bio
Jevrejin; poeo je drugi posao, psihoanalizu. Ovaj put nisu propustili priliku - svi vani
psihoanalitiari su Jevreji. Sada je psihoanaliza veliki posao.
Isus je sigurno strano pogreio; nisu mogli da ga toleriu ni jedan dan. Takoe So
krat, Buda, Mahavir - sve individue su patile zbog lanog drutva. Istina postaje nepod
noljiva. Ali mada su oni patili spolja, iznutra su iveli blaenim ivotom, iveli su orgaz
rnikim ivotom. Svaki trenutak njihovog ivota je bio jedan orgazam, duboka ljubav sa
postojanjem.
Dok ne ponete da ivite sa pravom stranom na gore, nastaviete da proputate da
budete individua, nikada neete biti autentini. Glava je u redu, ali samo kao sluga, ne
kao gospodar. Srce treba da bude gospodar; oseanja treba da vladaju mislima. I kada se
to jednom dogodi, onda sledei korak moe da se preduzme: bie treba da zagospodari
..
osecanjima.
To su tri nivoa: misli, najspoljanjije; bie, najunutarnjije; i oseanja, izmeu, most.
Pomerite se od misli ka oseanjima i od oseanja ka biu, i ponite da ivite iz bia. To ne
znai da nemate nikakva oseanja, ali ta oseanja e slediti bie, imae aromu bia, puls
bia. To ne znai da neete biti u stanju da mislite - moi ete da mislite daleko inteligen
tnije, ali sada e vae miljenje imati sonost vaih oseanja i svetlost vaeg bia; vae
misli e biti prosvetljujue.
Upravo sada to je ba suprotno. Misli vladaju oseanjima. I zbog te vladavine, sve je
polo naopako; zbog te vladavine ne moete da stignete do bia, jer misao nema mo da
stigne do bia. Unutarnje je sposobno da dopre do spoljanjeg, ali ne obrnuto.
Budunost vam je postala vanija od sadanjosti. Sadanjost bi trebala da bude cen
tralna i sve bi trebalo da se vrti oko nje. "Ono" je postalo vanije od "ovog", "onda" je po
stalo vanije od "sada". Promenite te vrednosti. Sve dok ne promenite te vrednosti niste
sanjasini. Pustite da "sada" bude vanije, pustite da "ovde" bude vanije, pustite da "ovo"
bude vanije.
Upaniade kau: "Ti si to." Ja kaem: "Ti si ovo" - jer to znai udaljenost, kao da je
Bog daleko. "Ti si to" - ne. "Ti si ovo"; upravo ovog trenutka, ovaj vazduh to te okruuje,
,

ove rascvrkutane ptice, ovaj voz to prolazi, ovo drvee, ovo sunce, ovi ljudi, ja i ti, ova
tiina nisam ni ja, ni ti. Ti si ovo. Pusti da "ovo" postane vanije od "onog" i ivot e imati
sasvim drugaiji kvalitet.
Poto ivot ide dalje, a va um je okrenut prolosti, um i ivot se nikada ne sreu.
Um ide unazad, ivi unazad. Um je retrovizor. Koristite ga kada se javi prilika. Da, retko
koji retrovizor u kolima ima da obavlja znaajnu funkciju. Ali ako postanete opsednuti
sa retrovizorom, i ako gledate samo u retrovizor, onda e biti opasno. Onda e se desiti
nesrea i nita drugo.
A to se desilo oveanstvu. Pogledajte: tri hiljade godina istorije, a nai ete samo
nesree, nesree i nesree. U tri hiljade godina vodili smo pet hiljada ratova. Kakvu jo
nesreu elite? I za te tri hiljade godina, ta smo uradili zemlji, prirodi? Unitili smo eko
logiju. Sad, ako se neto ne uradi odmah, zemlja moe postati nenastanjiva.
Mi smo zatrovali zemlju, ubijamo je. A treba da ivimo na njoj, a pretvaramo je u le!
Poela je da smrdi na mnogim mestima. Prirodi i zemlji smo dali kancer: priroda je nama
dala ivot, a mi za uzvrat prirodi dajemo smrt. I osnovni razlog, osnovni uzrok je da smo
sluali um koji se kree unazad.
Um znai prolost. Um nema ideju sadanjosti, ne moe da ima nikakvu ideju sada
njosti. Um znai samo ono to je proivljeno, spoznato, iskueno - nagomilana prolost.
Ne moe imati nikakav kontakt sa sadanjou; imae taj kontakt tek kad sadanjost vie
nije sadanjost ve postane prolost. I ivot ide dalje. ivimo u sadanjosti i idemo u bu
dunost, a um nikada ne ivi u sadanjosti i uvek prianja za prolost. To je dihotomija,
najvea nevolja. To je vor koji treba presei.
Atia kae: Ne radi stvari unazad.
Drugo znaenje ove izreke je: upamtite da ivot moe da se ,ivi samo ako ga ivite
prirodno. Ako mu nametnete vetake komande, unitiete ga.
Na primer, ja vam kaem: dok ne volite sebe ne moete voleti nikoga drugog. Stoga
vam kaem, budite sebini, jer samo se iz sebinosti javlja altruizam. Ali neprestano vam
se govori da ste bezvredni. Reeno vam je da nemate nikakvu vrednost - takvi kakvi ste,
vi ste samo osuda; da takvi kakvi ste vi ste obavezni na pakao. Morate da budete vredni,
morate da se promenite, treba da postanete svetac, to i ovo. Jedna stvar je sigurna: takvi
kakvi ste, niste ni od kakve vrednosti. Kako moete voleti sebe?

V
A
G
A
B
U

N
D
I
U
D
U

I
T

I kad osoba ne moe da voli sebe i mrzi sebe, ona mrzi sve druge, ona mrzi ceo svet.
Mrzei sebe postaje ivotno negativna, a osoba koja je ivotno negativna je ivotno de
struktivna.
Vai kalueri i asne sestre su svi ivotno negativni; oni nisu afirmisali ivot, oni
nisu negovali ivot, oni nisu ulepavali ivot, oni nisu bili blagoslov svetu. Oni su bili kle
tva! Vai manastiri bi trebalo da nestanu, ne trebaju nam manastiri. Sigurno nam trebaju
sanjasini, ali oni bi trebalo da ive u svetu, da budu deo sveta, da transformiu svet. Ali
osnovna transformacija koja treba da se dogodi je da oni treba da vole sebe.
Osoba koja ne voli sebe postaje mazohista, poinje da mui sebe. A ti mazohisti su
bili oboavani kao sveci kroz vekove. A osoba koja je mazohista, ne moe biti nita drugo
do sadista takoe, jer onaj ko mui sebe, voleo bi da svi budu mueni. Muenje postaje
njihova rtva Bogu.
Tako, bilo je mazohista, bilo je sadista. I poto u ivotu ne moete da naete ni jedan
ist kvalitet, tako neete nai mazohiste i sadiste odvojeno. Gotovo je uvek sluaj da je
osoba i jedno i drugo: sadomazohist - svako je takav. Bili ste uslovljeni vaim religijama
na takav nain da ste protiv sebe i protiv drugih. Sa jedne strane muite sebe lepim ra
cionalizacijama, a sa druge muite druge, opet sa lepim racionalizacijama.
Zivot je postao soba za muenje, koncentracioni logor; vie nije slavlje. Trebao bi
biti slavlje. Ako je prirodi dozvoljeno da zauzme svoj sopstveni kurs, on je obavezno slav
lje. Zato poslednja stvar da se upamti:

Ne radi stvari unazad.

I dite sa prirodom, ne pokuavajte da idete protiv struje. Idite sa rekom ivota. Idite
sa rekom, ne gurajte reku. Ne pokuavajte da potinite prirodu - ne moete; moete samo
da je unitite, i da unitite sebe u tom naporu. Sama ideja potinjavanja prirode je nasilna,
runa. Pobeda ne treba da bude protiv prirode, pobeda je mogua samo sa prirodom.
Ne oklevaj.

Va um e da okleva. Um je oklevanje, um je i/ili, um je uvek u prostoru: "biti ili ne

biti." Ako zaista elite da napredujete, da sazrite, ako zaista elite da saznate ta je ovaj
ivot, ne oklevajte. Uinite, umeajte se. Upletite se u ivot, predajte se ivotu, nemojte
ostati gledalac. Nemojte nastaviti da razmiljate da li da uradite ili ne - "Treba li da

uradim ovo ili ono?" Moete da nastavite da oklevate celog ivota, i to vie oklevate, sve
ste izvebaniji u oklevanju.
ivot je za one koji znaju kako da delaju - kako da neemu kau da, kako da neemu
odluno, kategorino kau ne. Kada ste jednom kategorino rekli da ili ne neemu, onda
moete da skoite, onda moete da zaronite duboko u okean.
Ljudi samo sede na ogradi. Milioni ljudi samo sedi na ogradi - na ovaj ili onaj nain,
samo ekaju da im doe prilika. A prilika nee nikada doi, jer je ve dola, ona je tu!
Moja preporuka je da ak i kada se ponekad dogodi da se predate looj stvari, ak
je i dobro tada to uiniti, jer onog dana kada saznate da je to pogreno, moi ete da to
napustite. Barem ete nauiti jednu stvar: da je to pogreno, i nikada se opet neete pre
pustiti neemu takvom. To je veliko iskustvo; to vas dovodi blie istini.
Zato ljudi tako mnogo oklevaju? - jer vam se od samog detinjstva govori da ne inite
nikakve greke. To je jedno od najveih uenja svih drutava irom sveta - i vrlo opasno,
vrlo tetno. Uite decu da poine to je vie graaka mogue, pod samo jednim uslovom:
ne inite istu greku ponovo, to je sve. I ona e rasti, i imae sve vee i vee iskustvo, i nee
oklevati. Inae drhtanje ... i vreme prolazi, odlazi iz vaih ruku, i vi oklevate.
Video sam mnogo ljudi kako stoje na obali oklevajui, da li da skoe, ili ne. To se ovde
dogaa svaki dan.
Ba pre nekoliko dana, jedan mladi je doao kod mene. Tri godine je oklevao, da li
da uzme sanjasu ili ne. Rekao sam: "Odlui da ili ne, i zavri sa tim ! I ja ne kaem da od
lui da, samo kaem da odlui. Ne je jednako dobro kao i da. Ali straiti tri godine? Da
si uzeo sanjasu pre tri godine," rekao sam mu, "do sada bi znao da li to vredi ili ne; bar bi
jedna stvar bila odluena. Oklevati tri godine, nita nije odlueno. Ti si na istom mestu,
a prole su tri godine."

V
A
G
A
B
U
N
D
I
U
D
U

I
T

Atia kae: Ne oklevaj.

Vebaj odseno.

To je tajna meditacije, poslednja izreka za danas.

Vebaj kao da odseca.

Um je oklevanje. Predmet meditanta je da postane paljiv sa umom, tako oprezan

prema glupostima uma - njegovim ustezanjima, drhtanjima, oklevanjima - da postane
tako paljiv, da je odsean.
3< 69

To je ceo smisao posmatranja: posmatrati vae odsecanje.

Posmatrajte bilo ta u umu, i vi ste odseeni. Posmatranje je ma.
Ako se misao pomera u vaem umu, samo je posmatrajte - i iznenada ete videti da
je tu misao i vi ste tu, i nema mosta. Ne posmatrate i identifikujete se sa milju, vi posta
jete to; posmatrate i vi to niste. Um vas poseduje jer ste zaboravili kako da posmatrate.
Nauite to.
Samo gledajte u ruin cvet, posmatrajte; ili u zvezde, ili ljude koji prolaze putem,
sedite sa strane i posmatrajte. A onda polako, polako zatvorite svoje oi i pogledajte kre
tanje unutranjeg saobraaja - hiljade misli, elja, snova, kako prolaze. Tamo je uvek sa
obraajni pic.
Samo posmatrajte kao neko to posmatra reku kako protie, sedei na obali.
Samo posmatrajte - i posmatrajui, postaete svesni da vi niste to.
Utvrdili ste da je to um. Neum se razidentifikovao od toga. Ne budite um, jer u stvari
vi niste um. Pa ko ste onda vi? Vi ste svesnost. Vi ste ta paljivost, vi ste svedoenje, vi ste
isto posmatranje, taj ogledalu slian kvalitet, koji sve odraava ali nikada se ne identi
fikuje ni sa im.
Upamtite, ne kaem da ste vi svesni. Kaem da ste vi svesnost: to je va pravi identi
tet. Dana kada neko spozna: ..Ja sam svesnost" spoznao je krajnje, jer u trenutku kada
spoznate: ..Ja sam svesnost," takoe saznate da je sve svesnost, na razliitim planovima.
Stena je svesna na svoj nain, i drvee je svesno na svoj nain, i ivotinje, i ljudi. Svako je
svestan na svoj nain, i svesnost je mnogostrani dijamant.
Dana kada spoznate: .. Ja sam svesnost," spoznali ste univerzalnu istinu, doli ste do
cilja.
Sokrat kae: .. Covee, spoznaj sebe." To je bilo uenje svih buda: Spoznaj sebe. Kako
ete spoznati sebe? Ako um bude prezastupijen, i nastavi da galami oko vas, nastavi da
pravi veliku buku, neete nikada uti jo uvek mali glas unutra. Morate da se razidenti
fikujete od uma.
Gurijev je obino govorio: ..Celo moje uenje se moe saeti u jednu re, a to je ra
zidentifikacija." U pravu je. Ne samo da njegovo moe da se same u jednu re, sva uenja,
svih majstora, mogu se saeti u jednu re: razidentifikacija. Nemojte se identifikovati sa
umom.
To je znaenje Atiine izreke. On kae:

Vebaj kao da odseca.

Disciplinujte se u dubokoj paljivost, tako da ste odseeni od uma. Ako moete da

imate samo pojedine trenutke te odseenosti, prvi satori se dogodio. U sledeem satoriju
postajete sposobni da se odseete od uma kad god poelite. U prvom sato riju to se do
gaa sluajno: meditirajui, posmatrajui, jednog dana to se desi gotovo kao neki sluaj.
Tapkali ste po tami i nabasali ste na vrata. Prvi satori je kad nabasate na vrata.
Drugi satori je postajanje savreno svesnim gde su vrata, i kad god poelite, moete
doi do vrata - kad god poelite. Cak i na pijaci, okrueni svom bukom pijace, moete
doi do vrata. Iznenada moete da se odseete.
I trei satori je kada ste potpuno odseeni, tako da i kad elite da se udruite sa
umom ne moete. Moete da ga koristite kao mainu, odvojeno od vas, ali ak ni u svom
dubokom snu ne identifikujete se sa njim.
To su tri satorija, tri samadija. Prvi, sluajno nabasati; drugi, postati vie hotimian,
svestan u dosezanju vrata; i tree postati tako duboko usklaen sa vratima da nikada ne
gubite njihov trag, uvek su tu, uvek otvorena. To je stanje koje se u Japanu naziva satori,
samadi u Indiji. Na engleskom se to prevodi kao ekstaza. Ta re je prelepa, ona bukvalno
znai ..stajati izvan". Ekstaza znai stajati izvan, stajati izvan uma.
Atiina poslednja izreka: Vebaj kao da odseca, je upravo ista kao i znaenje rei
ekstaza - zato odsecite se od uma tako da stojite izvan, tako da je um tamo, a vi niste to.
Neki ljudi su takoe poeli da prevode samadi ne kao ekstaza ve kao instaza. To je ta
koe lepo, jer to nije stajanje izvan; to je stajanje izvan uma ako mislite na um, ali ako
mislite na svesnost to je stajanje unutar.
Dokle god je um u pitanju ekstaza je prava re, ali dokle god je svesnost u pitanju
instaza je daleko bolja. Ali obe su aspekti iste stvari: stajati izvan uma i stajanje unutar
svesnosti, znati da: ..Ja nisam um" je znati da: ..Ja sam svesnost, aham Bramami." To je
znaenje kazivanja iz Upaniada: Ja sam Bog, ja sam svesnost.
Dosta za danas.
v

V
A
G
A
B
U
N
D
I
U
D
U

I
T

371

22

N
A

V
E
e
A
/

S
A

L
A

s
T
O
P
o
S
T
o

J
I

V
E
,

Prvo pitanje:

Voljeni Oo, ta je nevinost, ta je lepota.

A
L

Ram Fakir, iveti u trenutku to je nevinost, iveti bez prolosti je nevinost, iveti bez
zakljuaka je nevinost, funkcionisati iz stanja nepoznavanja je nevinost. I u trenutku kada
funkcionie iz tako ogromne tiine koja nije optereena nikakvom prolou, iz tako T
velike mirnoe koja nita ne zna, iskustvo koje se deava je lepota.
o
Kad god osea lepotu - u izlazee m suncu, u zvezdama, u cveu, ili u licu ene, ili
mukarca - gde god ili kad god oseti lepotu, posmatraj. I uvek e nai jednu stvar: funk
p
cionisao si bez uma, funkcionisao si bez zakljuaka, jednostavno si funkcionisao spon
tano. Trenutak te je zgrabio, i trenutak te je zahvatio tako duboko, da si bio odseen od o
S
prolosti.
A kada si odseen od prolosti automatski si odseen od budunosti, jer prolost i T
budunost su dva aspekta istog novia; oni nisu odvojeni, a nisu ni razdvojivi. Moe o
baciti novi: ponekad je glava, ponekad pismo, ali druga strana je uvek tu, krije se na
J
poleini.
I
Prolost i budunost su dva aspekta istog novia. Naziv novia je um. Kada se ceo
novi odbaci, to odbacivanje je nevinost. Onda ne zna ko si ti, onda ne zna ta si; nema ....
znanJa.
Ali tijesi, postojanje jeste, i susret ta dva je bivanje - tvoje maleno bivanje, susree
sc sa beskrajnim bivanjem postojanja - to susretanje, to sjedinjavanje, je iskustvo le
373
pote.

Nevinost je prolaz, kroz nevinost moe ui u lepotu. Sto neviniji postaje, to lepa
postaje egzistencija. Sto si ueniji, egzistencija je sve runija, jer poinje da deluje iz
zakljuaka, poinje da deluje iz znanja.
U trenutku kad zna unitava svu poeziju. U trenutku kada zna, ti misli da zna,
napravio si barijeru izmeu sebe i onog to jeste. Onda je sve iskrivljeno. Onda ne uje
svojim uima, prevodi. Onda ne vidi svojim oima, tumai. Onda ne doivljava svojim
srcem, misli da doivljava. Onda je izgubljena svaka mogunost da se sretne sa posto
janjem u neposrednosti, u intimnosti. Raspao si se.
To je prvobitni greh. I to je cela pria, biblijska pria o Adamu i Evi, koji su jeli plod
sa drveta znanja. Kad su jednom pojeli plod znanja isterani su iz raja. Nije ih neko isterao
napolje, nije im Bog naredio da izau iz raja, oni su sami pali. Znajui da vie nisu nevini,
znajui da su odvojeni od postojanja, znajui da su ego-i... znanje stvara takvu barijeru,
gvozdenu barijeru.
Ram Fakir, pita me: "ta je nevinost?"
Ispovrati znanje! Plod drveta saznanja mora da se ispovrati. U tome je cela medita
cija. Izbaci ga iz svog sistema: to je otrov, isti otrov. ivi bez znanja, znajui da: "Ja ne
znam." Deluj iz tog stanja ne znanja i znae ta je lepota.
Sokrat zna ta je lepota, jer deluje iz tog stanja neznanja. Postoji znanje da ne zna, i
postoji neznanje koje zna. Postani neznalica kao Sokrat, i onda potpuno drugaiji kvalitet
ulazi u tvoje bie, ponovo postaje dete, to je ponovno roenje. Tvoje oi su ponovo pune
uenja, svako i sve to te okruuje iznenauje. Ptica u letu, i ti si ushien! Puka radost
zbog vienja ptice u letu - i to je kao da si na krilima.
Kap rose klizi sa lotosovog cveta i jutarnje sunce sija na nju i stvara malu dugu oko
nje, i trenutak je tako neodoljiv... kap rose klizi sa lista, ba na ivici susreta sa beskona
nim, nestajui u jezeru - i to je kao da si ti poeo da klizi, kao da je tvoja kap poela da
klizi u Boiji okean.
U trenutku nevinosti, neznanja, razlika izmeu posmatraa i posmatra nog ispari.
Vie nisi odvojen od onoga to gleda, vie nisi odvojen od onoga to uje.
Sluajui me, upravo sada, moe da funkcionie na dva naina. Jedan je nain zna
nja: brblja unutar sebe, prosuuje, procenjuje, neprestano mislei da li je ovo to go
vorim ispravno ili pogreno, da li se uklapa sa tvojim vlastitim teorijama ili ne, da li je
logino ili nelogino, nauno ili nenauno, Hriansko ili Hindu, moe li nastaviti sa tim
ili nc, moe li to da proguta ili ne, hiljadu i jedna misao galami u tvom umu, unutranji
v

govor, unutranji saobraaj - to je jedan nain sluanja. Ali ti e onda sluati iz takve
udaljenosti da neu moi da doprem do tebe.
Nastavljam da pokuavam, ali neu biti u stanju da doprem do tebe. Ti si stvarno na
nekoj drugoj planeti: ti nisi ovde, nisi sada. Ti si Hindu, ti si Hrianin, Musliman, komu
nista, ali nisi sada ovde. Biblija je tu izmeu tebe i mene, ili Kuran, ili Gita. A ja traim za
tebe, ali nailazim na barijeru Kurana, ja traim za tebe, ali tu je red svetenika izmeu
tebe i mene. To je put znanja, to je nain da se ostane gluv, da se ostane slep, da se ostane
bez srca.
Postoji drugi nain da se slua: samo sluanje, nita izmeu tebe i mene. Onda po
stoji neposrednost, kontakt, susret, zajednitvo. Onda ne tumai, jer ne brine da li je
ispravno ili pogreno. Nita nije ispravno, nita nije pogreno. U tom trenutku nevinosti
se ne vri procena. Nema ime da se procenjuje, nema kriterijuma, nema apriori znanja,
nema ve gotovih zakljuaka, nema sa im da se poredi. Moe samo da slua, kao to
neko slua zvuk proti canja vode u planini, ili flautistu u umi, ili nekog ko svira gitaru.
Slua.
Ali osoba koja je dola da slua kao kritiar nee sluati. Osoba koja je dola prosto
da slua, ne kao kritiar ve da uiva u trenutku, bie sposobna da slua muziku. ta ima
da sa razume u muzici? Nema nieg da se razume. Ima neeg da se okusi sigurno; ima
neto da se popije i bude popijeno, sigurno, ali ta tu ima da se razume?
Ali kritiar, on nije tu da okusi, on nije tu da pije - on je tu da razume. On ne slua
muziku jer je tako pun matematike. On neprestano kritikuje, razmilja. On nije nevin;
previe zna, stoga e propustiti tu lepotu. Moe napraviti neke glupe zakljuke, ali pro
pustie ceo trenutak. A trenutak je trenutan!
Ako moe da slua, samo sluaj, ako moe da vidi, samo gledaj, onda e u sa
mom tom trenutku znati ta je nevinost. A ja nisam ovde samo da ti objasnim ta je ne
vinost, tu sam da ti dam njen ukus. Uzmi oljicu aja! Nudim ti je, syakog trenutka se nudi.
Otpij gutljaj - oseti toplinu trenutka i njegovu muziku i tiinu, i ljubav koja se izliva. Budi
time obuhvaen. Za trenutak nestani sa svojim umom - posmatranja, suenja, kritikova
nja, verovanja, neverovanja, za i protiv. Za trenutak budi samo jedna otvorenost, i znae
ta je nevinost. I u tome e znati ta je lepota.
Lepota je jedno iskustvo koje se deava u nevinosti, cvet koji cveta u nevinosti. Isus
kae: "Dok ne budete kao mala deca, nikada neete ui u carstvo Boije."

V
E
,

A
L

A
v

o
p

o
S

J
I

375

Drugo pitanje:
Voljeni Oo, nekada ti verujem a nekada ti ne verujem. Koliko dugo u iveti u toj du
alnosti? Kako da odbacim tu dualnost i ujedinim se? Molim te objasni.

Moan Barti, ko ti je rekao da mi veruje? Ako veruje takoe i sumnja. Niko ne moe
da veruje bez sumnjanja. Neka to bude reeno jednom zauvek: niko ne moe da veruje
bez neverovanja. Svako verovanje je prikrivanje neverovanja. Verovanje je samo perife
rija centra zvanog sumnja; jer sumnja je tamo gde stvarate verovanje. Sumnja ozleuje,
to je kao rana, bolna je. Poto je sumnja rana to boli; ini da oseate vau unutarnju pra
zninu, vae unutranje neznanje. elite da to prikrijete. Ali sakrivanje rane iza ruinog
cveta - mislite da e to pomoi? Mislite da e rua pomoi da rana nestane? Ba suprotno!
Pre ili kasnije rua e poeti da zaudara na ranu. Rana nee nestati zbog rue; u stvari
ruin cvet e nestati zbog rane.
I moete biti u stanju da obmanete nekog drugog ko gleda sa strane - vai susedi e
misliti da ne postoji rana ve rua - ali kako ete obmanuti sebe? To nije mogue. Niko
ne moe da obmane sebe; dole negde u dubini znaete, obavezno znate, da rana postoji
i krijete je iza ruinog cveta. I znate da je ruin cvet obmanjivaki, on nije izrastao u vama,
istrgnuli ste ga iz okoline, dok je rana narasla unutar vas, niste je istrgnuli iz okoline.
Dete donosi sumnju u sebi - jednu unutranju sumnju, to je prirodno. Zbog sumnje
ono zapitkuje, zbog sumnje ono ispituje. Jdite sa detetom u jutarnju etnju po umi, i ono
donese tako mnogo pitanja da oseate dosadu, da elite da mu kaete da umukne. Ali
ono nastavlja da zapitkuje.
Odakle dolaze ta pitanja? Ona su prirodna za dete. Sumnja je unutranji potencijal;
to je jedini nain na koji je dete u stanju da propitkuje, istrauje i traga. Nema nita po
greno u tome. Vai svetenici su vas slagali kad su rekli da ima neto pogreno u sumnji.
Nema nita loe u njoj. Ona je prirodna, i treba da bude prihvaena i potovana. Kada
potujete svoju sumnju, to vie nije rana, kada je ne priznajete, postaje rana.
Neka to bude sasvim jasno: sama sumnja nije rana. Ona je ogromna pomo, jer e
vas nainiti avanturistom, istraivaem. Ona e vas odvesti do najdalje zvezde u potrazi
za istinom, uinie vas hodoasnikom. Nije nezdravo imati sumnju. Sumnja je lepa, sum
nja je nevina, sumnja je prirodna. Ali svetenici su je zabranjivali tokom vekova. Zbog
njihove zabrane, sumnja koja je mogla postati cvetanje poverenja, postala je samo smrd
lj iva rana. Zabranite bilo ta i to postaje rana, odbacite bilo ta i to postaje rana.

Moje uenje je: prvo to treba da se uradi, Moan Barti, je ne pokuavati da se veruje.
Zato? Ako je tu sumnja, sumnja je tu! Nema potrebe da se prikriva. U stvari, dozvolite
da bude, pomozite joj, pustite da postane veliko istraivanje. Pustite da postane hiljadu
i jedno pitanje - i na kraju ete videti da tu nisu vana pitanja, vaan je znak pitanja!
Sumnja nije traganje za verovanjem; sumnja prosto tapka za tajnom, inei svaki napor
da razume nerazumljivo, da shvati neshvatljivo - napor u tapkanju.
J ako nastavite da tragate, traite, ne opremajui se sa pozajmljenim verovanjima,
desie se dve stvari. Jedna: nikada neete imati neko neverovanje. Setite se sumnja i ne
verovanje nisu sinonimi. Neverovanje se desi tek kad ste ve verovali, kada ste ve ob
manuli sebe i druge. Neverovanje dolazi samo kada je postojalo verovanje; ono je senka
verovanja.
Svi vernici su nevernici - oni mogu biti Hindusi, mogu biti Hriani, mogu biti aini.
Sve ih znam: svi vernici su nevernici, jer verovanje donosi nevericu, ona je senka vero
vanja. Moete li verovati bez neverice? To nije mogue; to ne moe da se uradi po prirodi
stvari. Ako elite da ne verujete, prvo se zahteva verovanje. Moete li da verujete a da
vam neverica ne ue na zadnja vrata? Ili moete li da ne verujete a da niste prvo verovali?
Verujte u Boga, i odmah dolazi neverica. Verujte u zagrobni ivot i neverovanje se javlja.
Neverovanje je sekundarno, verovanje je primarno.
J, Moan Barti, to to eli da uradi, milioni ljudi na svetu eli da uradi: oni ne ele
neverovanje, ele samo verovanje. Ne mogu da pomognem, niko ne moe da pomogne.
Ako ste zainteresovani samo za verovanje, moraete da trpite neverovanje takoe. Osta
ete podeljeni, ostaete rascepljeni, ostaete izofrenini.
Sta je moja sugestija? Prvo, odbacite verovanje. Dozvolite da verovanja budu odbaena, sva su ona ubre! Imajte poverenja u sumnju, to je moja sugestija, ne pokuavajte
da je sakrijete. Imajte poverenja u sumnju. To je prva stvar da se unese u vae bie: imajte
poverenja u svoju sumnju. J vidite lepotu toga, dolo je lepo povrenje.
J ja ne kaem verujte, kaem imajte poverenja. Sumnja je dar prirode; mora biti od
Boga - odakle bi drugo mogla biti? Donosite sumnju sa sobom: u njoj poverenje, pove
renje u vae zapitkivanje. I ne urite da je opremite i sakrijete sa verovanjima pozajmlje
nim sa strane - od roditelja, svetenika, politiara, drutva, crkve. Vaa sumnja je neto
lepo jer je vaa; ona je neto lepo jer je autentina. Iz te autentine sumnje jednog dana
e izrasti cvet autentinog poverenja. To e biti jedan unutranji rast, to nee biti neko
I I metanje sa strane.

V
E

A
v

A
L

A
v

O
p

O
S

377

To je razlika izmeu verovanja i poverenja: poverenje raste unutar vas, u vaoj unu
tranjosti, u vaoj subjektivnosti. Ba kao to je sumnja unutranja tako je i poverenje. I
samo unutranje moe transformisati unutranje. Verovanje je spoljanje; ono nije od
pomoi jer ono ne moe da dopre do najunutarnjijeg jezgra vaeg bia, i ono je tamo gde
Je sumnja.
Odakle poeti? I majte poverenja u svoju sumnju. To je moj nain da se uvede pove
renje. Nemojte verovati u Boga, ne verujte u duu, ne verujte u zagrobni ivot. Verujte u
svoju sumnju, i trenutno je poelo pretvaranje. Poverenje je tako snana sila, da ak i kad
imate poverenj e u svoju sumnju, uneli ste svetla u nju. A sumnja je kao tama. To malo
poverenje u sumnju e poeti da menja va unutranji svet, unutranju sliku.
I pitajte! Zato se plaiti? Zato biti takva kukavica? Pitajte - pitajte sve bude, pitajte
mene, jer ako postoji istina, istina se ne plai vaeg pitanja. Ako su bude pravi, oni su
pravi; ne morate da verujete u njih. Nastavite da sumnjate u njih... i jednog dana ete vi
deti da se pojavilo poverenje.
Kada sumnjate, i nastavite da sumnjate do samog kraja, do samog logikog kraja,
pre ili kasnije spotai ete se na istinu. Sumnja tapka po mraku, ali vrata postoje. Ako je
Buda mogao da stigne do vrata, ako je Isus mogao da stigne do vrata, ako je Atia moga
da stigne do vrata, ako ja mogu da stignem do njih, zato vi ne moete? Svako je sposo
ban da stigne do vrata - ali vi se plaite da tapkate, sedite u svom mranom uglu verujui
u nekoga ko je naao vrata. Niste ga videli, uli ste za njega od drugih koji su to uli od
drugih, i tako dalje i tako dalje.
Kako verujete u I susa? Zato? Niste videli Isusa! I ak i da ste ga videli propustili bi.
Dana kada je bio razapet, okupile su se hiljade da ga vide, i znate li ta su radili? Pljuvali
su mu u lice! Moda ste bili u toj gomili, jer ta gomila se uopte ne razlikuje. Covek se nije
promenIo.
Darvin kae da je ovek evoluirao od majmuna. Moda, ali od tada izgleda da se evo
lucija zaustavila. To mora da je bila neka sluajnost, neki majmun mora da je pao sa dr
veta i nije mogao da se vrati nazad. Moda je polomio neto ili se plaio da ponovo padne,
i tako je poeo da ivi na zemlji. Kada ivite na drveu moete da ivite sa sve etiri ruke
ili noge, ali kada ivite na zemlji morate da stanete na dve noge.
Poto je majmun u stanju sa drvea da gleda posvuda naokolo ... on je uvek iveo na
taj nain, dok je gledao svuda naokolo nije bilo opasnosti, mogao je da vidi daleko. Jed
nom kada je bio na zemlji, bilo je opasno da ivi na sve etiri. Nije mogao da vidi svuda
oko sebe, mogao je da vidi samo dve, tri stope ispred sebe, i bio je uplaen - to nije bio

njegov nain ivota. Uvek je iveo u nekoj vrsti sigurnosti na drveu, gledajui svuda na N
okolo. Gde god je bio neprijatelj. bio je svestan, mogao je da se zatiti. Iz istog straha je A
morao da stane na dve noge na zemlju. Samo pomislite na tu veselu situaciju: majmun
J
koji pokuava da stane na dve noge! Svi majmuni mora da su se glasno smejali: "Pogle
V
dajte budalu, ta pokuava da uradi!"
Otada izgleda da se evolucija zaustavila. Nita se otada nije desilo. Covek je iveo na E
gotovo isti nain, njegov um se nije promenio. Da stvari su se promenile: ivimo u boljim e
kuama, sa boljom instalacijom ... Ne govorim o Indiji!
A
Neki sanjaSin me je upravo pitao: HOO, kae da je ivot lepo Mogao bih da ti verujem
- ali dve stvari, ene i indijska instalacija mi ne dozvoljavaju da u to verujem."
S
Zena moe da se promeni - ali indijska instalacija? Ne!
A
I mamo bolje puteve i bolja vozila, da vas prevezu iz jednog mesta u drugo, velika
L
tehnologija - ovek se spustio na Mesec - ali ovek se nije promenio. Zato kaem da su
mnogi od vas bili u gomili koja je pljuvala Isusa, i mnogi od vas mora da su bili u gomili A
oevidaca Mansorovog ubistva, koji su bacili kamenje na ubijenog mistika. Niste se pro
S
menili.
Kako moete da verujete u Isusa? Pljuvali ste mu u lice dok je bio iv, a sada verujete T
u njega, posle dve hiljade godina? To je samo oajniki pokuaj da sakrij ete svoju sumnju. o
Zato verujete u Isusa?
Ako jedna stvar moe da se odbaci iz prie o I susu, celo Hrianstvo bi nestalo. Ako p
jedna stvar, samo jedna stvar, fenomen uskrsnua - da se, poto je bio raspet i proveo
o
mrtav tri dana, Isus vratio ponovo nazad - ako taj deo moe da se odbaci, celo Hrian
S
u
Isusa
jer
se
plaite
se
stvo bi nestalo. Verujete
smrti, a on izgleda da je jedini ovek koji
T
ponovo vratio, koji je pobedio smrt.
Hrianstvo je postalo najvea religija na svetu. Budizam nije mogao da postane tako o
velik, iz prostog razloga to strah od smrti pomae ljudima da vl'!ruju u Hrista vie nego
J
u Budu. U stvari, da bi verovali u Budu potrebna je petlja, jer Buda kae: "Uim vas pot
I
punoj smrti." Ova mala smrt - on nije sa tim zadovoljan. On kae: Ova mala smrt nije od
...
pomoi, vratiete se ponovo. Uim vas potpunoj smrti, krajnjoj smrti. Uim anihilaciji,
tako da neete nikada ponovo doi, tako da ete nestati, biete raspreni u egzistenciji,
necete vIse postojati, vIse ne; nI trag nece ostatI za vama.
U Indiji je Budizam nestao, potpuno nestao. Tako velika, takozvana religiozna zemlja,
a Budizam sasvim nestao. Zato ljudi veruju u religije koje ue da ivite posle smrti, da 379
v

. v

. v

je dua besmrtna. Buda je govorio da je jedina stvar vredna spoznaje da vi niste. Budizam
nije mogao da opstane u Indiji jer vam nije dao pokriva za strah.
Buda nije rekao ljudima: "Verujte u mene." Zato je njegovo uenje nestalo iz ove ze
mlje, jer ljudi ele da veruju. Ljudi ne ele istinu, oni ele verovanje. Verovanje je jeftino.
Istina je opasna, muna, teka; ovek mora da plati za nju. Treba da traite i tragate, i
nema garancije da ete je nai, nema garancije da postoji bilo koja istina bilo gde. Moda
uopte ne postoji; cilj ne mora da postoji .
Ljudi ele verovanje, a Buda kae... njegova poslednja poruka svetu je bila: ,,Apodipo
bava; budi svetlo sam sebi." Rekao je ovo jer su njegovi uenici plakali. Deset hiljada sa
njasina ga okruuju ... naravno bili su tuni, i suze su kapale, njihov majstor je odlazio. I
Buda im je rekao: "Ne plaite. Zato plaete?"
Jedan od uenika, Ananda, je rekao: "Jer nas naputa, jer si bio naa jedina nada,
jer smo se nadali i oekivali dugo da emo kroz tebe postii istinu."
Da bi odgovorio Anandi, Buda je rekao: "Ne brinite za to. Ne mogu vam dati istinu;
niko drugi vam je ne moe dati, ona se ne moe preneti. Ali moete je stei sami. Budite
svetlo sami sebi."
Moan Barti, moj stav je isti. Ne treba da veruje u mene. Ne elim ovde vernike, e
lim tragaoce, a tragalac je sasvim drugaija pojava. Vernik nije tragalac. Vernik ne eli da
traga, zato on veruje. Vernik eli da izbegne trganje, zato on veruje. Vernik eli da bude
izbavljen, spaen, potreban mu je spasitelj. On je uvek u potrazi za mesijom - nekim ko
moe da jede za njega, vae za njega, vari za njega. Ali ako ja jedem, vaa glad nee biti
zadovoljena. Niko vas ne moe spasti sem vas samih.
Potrebi su mi tragaoci ovde, istraivai, ne vernici. Vernici su najproseniji ljudi na
svetu, najmanje inteligentni ljudi na svetu. Zato zaboravite na verovanje, stvarate sebi
nevolju. Ponete da verujete u mene, onda se javlja neverovanje - obavezno je da se javi,
jer ja ovde nisam da bih bio u skladu sa vaim iekivanjima.
Moan Barti dolazi iz ainske porodice. Bila mu je potrebna velika hrabrost da po
stane moj sanjasin. Ali tu je tradicionalni um; ne moete ga se tako lako osloboditi. Tako
vrlo duboko u podsvesti postoje prikrivena oekivanja kakav bi ja trebalo da budem. Zato
jc neverovanje obavezno da se pojavi.
Zivim na svoj nain, ne uzimam te u obzir. Uopte nikoga ne uzimam u obzir - jer
ako ponete da druge uzimate u obzir ne moete da ivite vlastiti ivot. Uzmite u obzir
i postaete lani. Znam ako mogu da ivim u slamnatoj kolibi, hiljade i hiljade indijaca
v

bi dolazile da me oboavaju. Kad bih mogao da ivim nag, milioni bi mislili da sam sve N
tac, veliki svetac. Kad bih mogao da jedem samo jednom dnevno, i to prosjaei, cela A
zemlja bi bila sretna zbog mene. Ali ja ne mogu da radim te stvari, one nisu prirodne za
J
mene.
V
To je moglo biti prirodno za Mahaviru da bude nag; zato je bio nag. I upamtite, ljudi
nisu sretni, jer su ljudi koji su okruivali Mahavira verovali u Krinu i Ramu, a oni nisu E
bili nagi. Zato su oni oekivali da se Mahavir ponaa kao Krina; oekivali su flautu, a on e
je nema. Morali su da trae - u stvari nije bilo gde da se trai, on je stajao nag! Nije ispu A
njavao njihova oekivanja. Gde je kruna od paunovog perja? Znali su Krinu; on je bio
sasvim drugaija individua, sasvim drugaiji izraz postojanja. On je bio jako ivopisan, S
duga, sa paunovim perjem kao krunom, s divnim cveem kao ogrlicama, odea i oprema
A
nainjeni od najbolje mogue svile.
L
I imao je ukrase na telu, dijamante, zlato, ukraen kao ena. U tim danima ljudi su
obiavali da se ukraavaju. To je izgledalo prirodnije, jer su u prirodi mujaci sa vie A
ukrasa od enki. Paun ima to lepo perje, enka uopte nema lepo perje. Za nju je dovoljno
to je enka; to je dovoljno. Mujak mora da nadomesti neto jer nije enka: mora da S
izgleda lepo, mora da bude ukraen. Mujak pauna plee, upamtite, a ne enka. Taj ples T
je nadometanje. On eli da izgleda to je lepe mogue - plai se da moda nee biti iza o
bran!
To j e zov mujaka kukavice; taj divni zvuk, ta pesma, dolazi od mujaka kukavice. p
enka jednostavno sedi, eka; dovoljno je samo biti enka. Pogledajte u prirodi i biete
o
iznenaeni: enke uopte nisu ukraene. U drevna vremena je tako bilo takoe i sa o
S
vekom. ena je lepa takva kakva je, priroda ju je uinila lepom.
Tako u tim Krininim danima, pre pet hiljada godina, mukarci su obiavali da imaju T
lepu odeu, cvee, ukrase, i Hindusi su bili naviknuti na tu ideju. I onda je doao Mahavir, o
stojei nag, bez ukrasa, bez odee, nita da mu ulepa telo, sam p potpuno nag. Ne samo
J
to, obiavao je da upa svoju kosu. Mora da je izgledao pomalo lud. Samo ludaci upaju
I
svoju kosu; kada vas ludilo zahvati, upate svoju kosu. On ju je upao iz odreenog dru
T
gog razloga - jer kosa daje odreenu lepotu.
A ljudi koji nemaju kosu, elavi kao ja, moraju da naprave lepe teorije! Kau da su
elavi ljudi vie seksi. Cela teorija je da ljudi postaju elavi na tri naina. Nekoliko ljudi
poinje od napred: oni su najvie seksi. Neki od pozadi: oni nisu seksi, oni samo misle da
su seksi. I neki poinju iz sredine: bolje je nita ne rei za njih! Kosa daje lepotu. elavi 381
,

ljudi misle da neto mora da se nadomesti, i stvorili su glasine irom sveta da su elavi
ljudi vrlo seksi.
Krina i Rama su bili velike estete, a Mahavir je bio sasvim drugaiji, vrlo neprijatan.
Ali to je za njega bilo prirodno; bio je lep u svojoj nagosti, lep kao Krina sa svom svojom
odeom i ukrasima. U stvari, drevni spisi kau da je Mahavir mogao biti najlepi ovek
na svetu. To je moda bio jedan od razloga zato je iao nag. Ako imate telo skladnih pro
porcija, ako vam je telo zaista lepo, ko mari za odeu?
Runi ljudi se jako mnogo brinu za odeu, jer na taj nain oni nekako uspevaju. Sad,
ena koja ima runo telo nee biti spremna da hoda gola po plai. Bie jako mnogo pro
tiv plae; bie vrlo mnogo protiv nagog etanja, nudista i nudistikih kampova. Jedina
stvar protiv koje je ona zaista, je da ona zna da ako bi ila naga to bi bio uasan prizor!
Kad god zemlja postane lepa, ljudi poinju da postaju nudisti. Kad god se desilo da
je rasa postala lepa, ljudi su poeli da idu goli. Nema potrebe da se krije. Krijemo samo
ruan deo . Ali odea je od pomoi ljudima koji nemaju lepa tela. Oni moda nemaju lepa
prsa, muka prsa, ali moete da nosite postavljenu odeu i to moe odati utisak - bar na
strance.
v

Covek je traio na nudistikoj plai... traio je svoju enu. I policajac ga je gledao.

Postao je sumnjiav i upitao ga je: .. Sta trai? Satima si traio... traga za nekim izgubljenim blagom?"
Ovaj ree: .. Ne, samo za ulegnutim prsima."
v

Moete imati postavljenu odeu koja moe dati oblik vaem telu.
Mahavir mora da je bio lep - to je moj oseaj takoe - mora da je bio retko lep o
vek. Ali to se nije oekivalo, stoga su ljudi bili protiv njega. Ni jedno selo, ni jedan grad
nije bio gostoljubiv prema njemu. Bio je isterivan iz sela i gradova, kamenje je bacano
na njega, divlji psi su putani na njega tako da su mogli da ga jure na kraj grada - samo
zato to je bio nag! On nije povreivao nikoga; najbezopasnija osoba koju moete da za
mislite, on ne bi zgazio ni mrava. Nou je spavao samo na jednoj strani. On se ne bi pre
vrtao na drugu stranu, jer ko zna, neki mrav je mogao da mili kraj njega tokom noi i ako
se on okrene, mrav je mogao biti ubijen. Ne bi hodao travom, iao bi istinom; ne bi ho
dao u sezoni kia, jer se tako mnogo insekata raa u sezoni kia. Tako bezopasan ovek,
a opet ljudi su se loe odnosili prema njemu. A jedini razlog? - nije ispunjavao njihova
oekivanja.

Ni jedan buda nije nikada ispunjavao niija oekivanja. U stvari, zato je i postajao N
buda: nikada nije pravio kompromise. Moan Barti, ako ima bilo kakva oekivanja prema A
meni bie stalno u nevolji, jer ja ne uzimam u obzir tvoja oekivanja.
J
Gurijev je obiavao da kae svojim uenicima jednu od najosnovnijih stvari: .. Ne
obraajte panju na druge, inae neete nikada napredovati." A to se desilo celom svetu, V
svako obraa panju na druge: .. Sta e misliti moja majka? Sta e misliti moj otac? Sta e E
da misli drutvo? ta e moja ena, moj mu ... ?" ta rei za roditelje - ak se i roditelji e
plae svoje dece! Oni misle: ..Sta e da misli nae dete?"
A
Jedan ovek je doao kod mene i rekao: .. Od kada sam postao sanjasin, moja deca
misle da sam poludeo, smeju mi se. Nita me ne boli vie od toga, da moja vlastita deca...
S
gledaju me sa prozora, ne ulaze u sobu! apuu jedno drugom - ne znam ta, ali govore
A
o meni. Misle da je neto polo naopako."
Ljudi obraaju panju jedan na drugog - a onda postoji milion ljudi na koje treba da L
obraate panju. Ako nastavite da obraate panju na sve i svakog, nikada neete biti A
jedna individua, biete samo zbrka. Tako mnogo nainjenih kompromisa, napravili ste
odavno samoubistvo.

Kazano je da ljudi umiru sa trideset a sahranjeni su sa sedamdeset. Smrt se deava

jako rano - mislim da ni trideset nije tano, to se deava ak i ranije. Negde oko dvade T
set prve, kada vas zakon i drava prepoznaj u kao graanina, to je trenutak kada osoba O
umire. U stvari, zato vas oni prepoznaju kao graanina: tada vie niste opasni, vie niste
divlji, vie niste sirovi. Tada je sve stavljeno u vas kako treba, uvreno u vama kako p
treba, tada ste prilagoen i drutvu. Na to se mislilo kada vam nacija daje pravo da gla O
sate: nacija tada moe da veruje da je vaa inteligenc ija unitena - moete da glasate.
S
Vie vas se ne plae; vi ste graanin, civilizovan ste ovek. Niste vie ovek nego to ste
T
graanin.
Moje vienje je da ljudi umiru oko dvadeset prve. Potom ta god da je, to je posthu O
mno postojanje. Na grobovima bi trebali da ponemo da upisujemo tri datuma: roenje,
J
smrt, i posthumna smrt.
I
Moan Barti, prvo veruje u mene - tu si pogreio, ne veruj u mene - a onda ne veruT
je. Onda si uhvaen u konflikt, i javlja se problem: Sta da se radi? Kako izai iz te dualnosti? Ti stvori tu dualnost a onda hoe da iz nje izae. Neu ti rei kako da izae iz
nje, rei u ti kako da ne ue u nju. Zato bi kao prvo uao u nju?
Domiljatu osobu definiu kao nekog ko zna da se izvue iz tekoa, a mudra zna
kako da nikada ne upadne u njih. Budi mudar. Zato ne odsei sam koren? Nemoj da 383
v

veruje u mene, budi moj sapu tnik. To su moji sanjasini: oni nisu vernici, oni su saputnici.
Oni idu samnom u nepoznato; oni idu njihovim vlastitim nogama, po njihovom vlastitom.
Ja te ne nosim na svojim ramenima, ne elim da bude bogalj celog svog ivota; ne dajem
ti nikakve take, mora da hoda sam.
Da, ja znam put, iao sam njim, znam sve zamke na putu. Nastaviu da viem glasno
na tebe: .. Pazi tu je zamka!" Ali i dalje, to je do tebe da odlui da li da padne u nju ili ne.
Ako padne u nju ja te ne osuujem, potujem tvoju slobodu. Ako ne upadne u nju, ne
nagraujem te, smatram normalnim da se tako ponaa jedna inteligentna osoba. Zato
samnom nema nagrade ni kanjavanja, nema pakla ni raja, nema greha, nema vrline. To
je moja radost - da delim. Ako je to vaa radost da delite samnom, dobro; moemo ii
zajedno dok god vi odluite da idete sa mnom. U trenutku kada odluite da idete odvo
jenim putem, to je savreno u redu, otii ete sa zbogom.
Nema potrebe da verujete u mene, nema potrebe da prianjate uz mene. I ne postoji
pitanje neverovanja, i dualno st se nikada ne javlja, i ne treba vam da nalazite put da iza
ete iz toga. Molim vas ne upadajte u to.
Tree pitanje:
Vo/jeni Oo, koji je tano tvoj stav prema smrti?

Kamale, mistik koga su izvodili na veanje, video je ogromnu gomilu kako juri
ispred njega. .. Nemojte toliko da urite," rekao je. .. Uveravam vas da se nita nee dogoditi
bez mene."
To je moj stav prema smrti: to je najvea ala to postoji. Smrt se nikad nije dogodila,
ne moe da se dogodi u samoj prirodi stvari, jer je ivot vean. ivot ne moe da se zavri;
nije stvar, to je proces. To nije neto to poinje i zavrava. Uvek ste bili ovde u razliitim
oblicima, i biete ovde u razliitim oblicima, ili, na kraju, bezoblini. Tako buda ivi u eg
zistenciji: postane bezoblian. Nestaje potpuno iz grubih oblika.
Nema smrti, to je la - ali ona izgleda veoma stvarno. Ona samo izgleda veoma
stvarno, ali nije. Izgleda tako jer vi previe verujete u svoje zasebno postoja nje. Verova
njem da ste odvojen i od postojanja dajete stvarnost smrti. Odbacite tu ideju da ste odvo
j n i od postojanja, i smrt nestaje.

Ako sam jedno sa postojanjem, kako mogu da umrem? Postojanje je bilo tu pre mene N
i bie tu posle mene. Ja sam samo val u okeanu, a val doe i ode, okean ostaje, boravi. Da, A
vi neete biti tu - takvi kakvi ste neete biti tu. Taj oblik e nestati, ali onaj ko boravi u
J
tom obliku e nastaviti da boravi ili u drugim oblicima ili krajnje bezoblian.
Ponite da se oseate jedno sa postojanjem, jer to je tako. Zato ponovo i ponovo in V
sistiram da dozvolimo da razlika izmeu posmatranog i posmatraa nestane, to je vie E
puta mogue tokom dana. Naite nekoliko trenutaka - kad god moete, gde god moete
- i samo dozvolite da ta razlika izmeu posmatraa i posmatranog nestane. Postanite A
drvo koje vidite, i postanite oblak koji gledate, i polako polako poeete da se smejete
smrti.
S
Taj mistik koji je bio odveden na veanje mora da je video krajnju la smrti, mogao
je da se ali sa sopstvenom smru. Bio je odveden na veanje, video je gomilu kako juri A
ispred njega; ili su da vide raspee...
L
Ljudi su jako mnogo zainteresovani za takve stvari. Ako uju da e neko biti javno A
pogUbljen, hiljade ljudi e se okupiti da to vidi. Zbog ega ta privlanost? U dubini svi ste
ubice, i to je posredan nain da uivate u tome. Zato su filmovi o ubistvima i nasilju, de S
tektivske pre, tako mnogo i omiljeni, popularni. Ako film nema ubistvo, samoubistvo i
T
bestidan seks, nikada ne postaje hit na biletarnicama. Nikad ne uspeva, propada. Zato?
- jer niko nije zainteresovan za bilo ta drugo. To su duboke elje vaeg bia. Videi ih na O
platnu, postoji posredno zadovoljstvo kao da vi to inite; identifikujete se sa likovima u
p
filmu ili romanu.
Sad, tog su mistika vodili na veala. Video je veliku gomilu kako juri ispred njega. O
.. Ne urite toliko," rekao je. ..Uveravam vas, nita se nee desiti bez mene. Moete da ho S
date lagano, polako, nema urbe. Ja sam osoba koju e ubiti, i nita se nee dogoditi bez
T
mene."
To je moj stav prema smrti. Smeh! Dozvolite da smeh bude va stav prema smrti. To O
je kosrnika la koju je stvorio sam ovek, koju je stvorio ego, samosveu.
J
Zbog toga se u prirodi ni jedna druga ivotinja, ptica, ili drvo ne plae smrti. Samo I
ovek, i on pravi tako mnogo buke oko toga ... drhtei celog ivota. Smrt se pribliava, i
T
zbog smrti ne moe da dozvoli sebi da ivi potpuno. Kako moe da ivi ako se tako
mnogo plai? ivot je mogu samo bez straha. ivot je mogu samo sa ljubavlju, ne sa
strahom. A smrt stvara strah.
I ko je krivac? Bog nije stvorio smrt, to je ovekova vlastita izmiljotina. Stvorite ego,
i stvorili ste njegovu drugu stranu - smrt.
385
-

etvrto pitanje:

Voljeni Oo, ne mogu da verujem daja jesam. Sta nije u redu sa mnom?

Nare, to nije mogue. Nemogue je rei: "ja nisam" - jer ak da bi se i to reklo mora
biti. jedan od velikih zapadnih filozofa, otac savremene filozofije, je bio Dekart. Ceo nje
gov ivot je bilo jedno traganje za neim nesumnjivim, u ta se ne moe sumnjati. Traio
je osnovu, i to osnovu u koju se ne moe sumnjati; samo tada se prava zgrada moe iz
graditi na tome. Tragao je, veoma iskreno je tragao.
U Boga se moe sumnjati, u zagrobni ivot se moe sumnjati, ak se i u postojanje
drugih moe sumnjati. ja sam ovde, moe da me vidi; ali ko zna, moda sanja, jer u
snu takoe vidi druge, i u snu drugi izgledaju jednako stvarni kao u takozvanom stvar
nom ivotu. Nikada ne sumnjate u svoj san. U stvari, u stvarnom ivotu moete ponekad
da sumnjate, ali u snu je to nesumnjivo.
Pria se da je uang Ce rekao: "Moj najvei problem je onaj koji ne mogu da reim.
Problem je da sam jedne noi sanjao da sam leptir. Od te noi sam zbunjen." .
A prijatelj je upitao: "Zato si zbunjen? Svako sanja, nema nieg posebnog u tome.
Zato se toliko brinuti zbog toga, to si leptir u snu? Pa ta?"
On ree: "Od tog dana sam zbunjen, ne mogu da odluim ko sam ja. Ako Cuang Ce
moe da postane leptir u snu, ko vzna - kada leptir ode da spava moe da sanja da je uang Ce. Da li sam ja onda zaista Cuang Ce ili samo leptir koji sanja? Ako je mogue da
uang Ce moe da postane leptir, onda je i to takoe mogue. Leptir, odmarajui se na
popodnevnom suncu u senci drveta, moe da sanja da je postao Cuang Ce. Ko sam onda
ja? - leptir koji sanja ili Cuang Ce koji sanja?"
To je teko. Cak odluiti da li drugi postoje, je teko, veoma teko.
Dekart je dugo tragao. Onda je nabasao na jednu injenicu, i ta injenica je "ja jesam."
U to se ne moe sumnjati, to nije mogue, jer ak i kada bi rekli: "ja nisam," vi ste potrebni.
v

Zena: "Cini mi se da ujem provalnike. Da li si budan?"

v
N e.l "
M uz:
JI

Sad, ako niste budni, kako moete rei "Ne"? To "Ne" pretpostavlja da ste budni.
Pita me: "Ne mogu da veruj em da ja jesam."
To nije pitanje verovanja; ti jesi. Ko je to ko ne moe da veruje? Ko je to ko je pun
sumnje? Moe li sumnja postojati bez onog to sumnja? Moe li san da postoji bez

snevaa? Ako postoji san, jedna stvar je sasvim sigurna: tu je sneva. Ako postoji sumnja,
onda je jedna stvar apsolutno sigurna: onaj ko sumnja je tu.
Postoji osnova svih religija: "ja jesam." Nema potrebe u to verovati - ne postavlja se
pitanje verovanja, to je jednostavna injenica. Zatvorite svoje oi i pokuajte to da pore
knete. Ne moete to da poreknete, jer u samom poricanju vi ete to potvrditi.
Ali ovaj vek je vek sumnje. I upamtite, svako doba koje je vreme sumnje je veliko
doba. Kad se velike sumnje pojave u ljudskom srcu, obavezno se deavaju velike stvari .
Kada se jave velike sumnje, javljaju se veliki izazovi.
Sada je ovo najvei izazov za tebe, Nare - da ue dublje u tog to sumnja ak i u
postojanje vlastitog bia. Ui u tu sumnju, ui u tog koji sumnja. Neka to postane tvoja
meditacija, i ulazei dublje u to videe da je to jedina nesumljiva stvar u postojanju, je
dina istina u koju se ne moe sumnjati.
I kada si to jednom osetio javlja se poverenje.
Poslednje pitanje:
Voljeni Oo, jesu li svi umovi jevrejski?

Abijama, ima neke istine u tome, to je tako. Biti jevrejin nema nikakve veze sa bilo
kakvom rasom. jevrejstvo je zaista osobina - osobina koja rauna, osobina koja uvek
razmilja u terminima poslova. Zbog toga sam vam pre neki dan rekao da je zaista neve
rovatno kako su Italijani mogli da ugrabe veliki posao jevrejima. To je zaista neverovatno,
to je udo, jer Vatikan je najvei posao na zemlji. Svi Rokfeleri, svi Morgani, i svi Fordovi
stavljeni zajedno nisu jednaki.
jevrejstvo je osobina; moe se nai kod Hindusa, moe se nai kod aina, moe se
nai kod Hriana, kod Budista. To je osobina raunanja. To moe postati velika inteli
gencija, to moe takoe postati velika lukavost - tu su obe alternative.
jevreji su dali najvee umove svetu; ljudi koji su vladali ovim vekom, svi su jevreji.
Karl Marks, Sigmund Frojd, Albert Antajn, tri velika uma koja su vladala, koji su ostavili
neizmerni uticaj na savremeno oveanstvo, svi su bili jevreji. jevreji su odneli vie No
belovih nagrada od svih drugih. To je jedan deo: um moe postati jako inteligentan. Ali
drugi deo je da moe postati vrlo lukav, zao, proraunat.

V
E
,

A
v

A
L

A
v

o
p

o
S

J
I

Na svom putu kui iz trgovine, gde je kupio lepog konja po jako povoljnoj ceni, Moj
sija je iznenadila oluja - a sibirske oluje su zaista zastraujue!
387

"Moj Boe, ako mi daruje sigurnost," molio je, "obeavam da u prodati konja i no
vac dati siromanima."
Cim je izustio te rei, sneg je prestao i nebo se razvedrilo. Tako je Mojsije stigao kui
bezbedno.
Sledee nedelje, teka srca, otiao je na pijacu da proda konja. Ali uzeo je i gusku sa
sobom.
"Poto je konj?" Upitao ga je stari Isak.
"Konj se prodaje sa guskom," odgovorio je Mojsije. "Dve rublje za konja, i sto rubalja
za gusku!"
v

Ta sraunatost, ta lukavost - sada on ak obmanjuje Boga!

jedan mali deak - mora da je bio jevrejin - je iao u sinagogu. Majka mu je dala dva
mala novia, jedan za njega a drugi da ponudi Bogu u sinagogi. Usput se igrao sa novi
ima, i jedan novi mu je iskliznuo iz ruke, i pao u rupu. Deak je stajao tu, pogledao u
nebo i rekao: "Pa, uzmi svoj novi! Tamo se otkotrljao tvoj novi Boe! Ti si svemoan,
pa ga moe svuda pronai. To bi za mene bilo teko."

Taj kvalitet, gde god se nae, je jevrejski.

Ako pokua da posmatra svoj vlastiti um nai e tamo skrivenog jevrejina. Kad
god rauna i kad god pone da ivi matematiki, kad god tvoj ivot postane samo po
sao, samo logika; kad god izgubi ljubav, kad god izgubi kvalitet deljenja, rizika, kocke;
kad god izgubi kvalitet davanja, svim srcem, radi puke radosti davanja, pazi se jevrejina
unutra.
Ali jevrejina je jako teko unititi, jer to vas kota. To vam pomae da uspete u svetu,
pomae vam da postanete uveni u svetu, to vam nudi ceo svet. Ako ste zaista prorau
nati, ceo svet je va. Iskuenje je veliko. Ako ste u iskuenju zbog sveta i svega to on moe
da vam ponudi, ne moete se osloboditi unutranjeg jevrejina.
A dok se ne oslobodite unutranjeg jevrejina nikada neete biti religiozni, nikada
neete imati nevinost - a bez nevinosti nema lepote, nema blagoslova.
Dosta za danas.

V
E
,

A
L

Tako mali deak - ali naao je put da rei problem. Kvalitet je jevrejski.
Ibrahim Silverstejn, bogati trgovac, pozvao je sve svoje prijatelje na zabavu da pro
slave dvadeset pet godina njegovog braka.
Na njegovoj pozivnici je pisalo: "Pokloni gostiju koji ne mogu da nas posete ovom
prilikom bie vraeni."
jedan od njegovih klijenata, Zaharije, dobivi pozivnicu, pozajmio je velianstven
srebrni svenjak iz draguljarnice i rekao svojoj eni Ester: "Dobio sam sjajnu ideju, draga!
Poslaemo ovaj srebrni svenjak Silverstejnu, ali ga neemo posetiti, tako da nas to nita
nee kotati jer e nam ga vratiti!"
Zaharije je poslao svenjak i strpljivo ekao na povratak poklona. Prola je jedna
nedelja, onda dve, pa tri: ni znaka od svenjaka. Veoma nervozan Zaharije je konano
odluio da ode i vidi Silverstejna. Silverstejn je toplo pozdravio svog velikodunog prija
telja: "Ah, konano, stigao si! Znao sam da e doi. Ba ovog jutra sam rekao mojoj eni,
Rebeki, 'ako moj stari prijatelj Zaharije danas ne doe, pa dobro, teta, sutra emo morati
da mu vratimo svenjak!'"

o
S

J
I

..

389

I
Z
V
A
N

23

I
Z
V
A
N

R
U
K
U
M
A

S
T
O
R
A

Prvo pitanje:
Voljeni Oo, gde je svedok kada posmatra i posmatrano postanu jedno?

Anand Prave, posmatra i posmatrano su dva aspekta svedoka. Kada oni nestanu
jedno u drugom, kada se stope jedno u drugo, kada su jedno, svedok se po prvi put javlja
u svojoj potpunosti.
Ali ovo pitanje se javlja mnogim ljudima; razlog je to oni misle da je svedok posma
tra. U njihovim umovima, posmatra i svedok su sinonimi. To je prividno; posmatra
nije svedok, ve samo njegov deo. I kad god deo misli o sebi kao o celini, javlja se greka.
Posmatra znai subjektivno, a posmatrano znai objektivno. Posmatra znai da se
ono to je izvan posmatra; posmatra takoe znai ono to je unutra.
Unutranje i spoljanje ne mogu biti odvojeni, oni su zajedno, oni mogu biti samo
zajedno. Kada se to zajednitvo, ili pre jedinstvo, iskusi, svedok se javlja. Ne moete uve
bavati svedoenje. Ako uvebavate svedoenje, samo ete vebati posmatranje, a posma
tra nije svedok.
ta onda treba da se uradi? Treba da se uradi stapanje, treba- da se uradi sjedinjava
nje. Gledajui ruin cvet, zaboravite potpuno da postoji jedan objekat koji se gleda i jedan
subjekat kao posmatra. Dozvolite da vas lepota trenutka, blagoslov trenutka, oboje sa
vlada, tako da rua i vi niste vie odvojeni, ve postajete jedan ritam, jedna pesma, jedna
ekstaza.
Volei, doivljavajui muziku, gledajui zalazak sunca, dozvolite da se to desi ponovo
i ponovo. to se vie to dogaa tim bolje, jer to nije neko umee ve caka. Morate da shva
tite u emu je caka; kad jednom shvatite, moete to da izvedete bilo gde, svakog trena.

R
U
K
U
M
A
J
S
T
O
R
A

3'91

Kada se svedok javi, nema nikoga ko svedoi i nema nieg emu bi se svedoilo. To
je isto ogledalo koje nita ne reflektuje. Cak i rei da je to ogledalo nije ispravno; bilo bi
bolje rei to je ogledanje. To je vie dinamiki proces stapanja i sjedinjavanja; to nije sta
tian fenomen, to je tok. Rua dopire do vas, vi doseete do rue, to je deljenje bivanja.
Zaboravite tu idej u da je svedok posmatra; nije. Posmatra se moe vebati, sve
doenje se deava. Posmatranje je vrsta koncentracije, i posmatra vas dri odvojenim.
Posmatra e uveati, uvrstiti va ego. Sto vie postajete posmatra, vie ete se oseati
kao neko ostrvo - odvojeni, udaljeni, daleki.
Kroz vekove su monasi irom sveta vebali posmatranje. Oni su moda to nazivali sve
doenjem, ali to nije svedoenje. Svedoenje je neto potpuno drugaije, kvalitativno dru
gaije. Posmatranje se moe vebati, negovati; vebajui moete postati bolji posmatra.
Naunici posmatraju, mistici svedoe. Ceo proces nauke je posmatranje; vrlo pro
dorno, jako, otro posmatranje, tako da nita nije proputeno. Ali naunik ne dolazi do
spoznaje Boga. Mada je njegovo posmatranje vrlo, vrlo struno, opet on ostaje nesvestan
Boga. On nikad ne nailazi na Boga; ba suprotno, on porie postojanje Boga, jer to vie
posmatra - a njegov ceo proces je to posmatranje - tim vie se on odvaja od postojanja.
Mostovi su razrueni i zid se pojavljuje; postaje zatvorenik u vlastitom egu.
M istik svedoi. Ali upamtite, svedoenje je dogaanje, nusprodukt - nusprodukt
potpunog bivanja u bilo kom trenutku, i bilo kojoj situaciji, u bilo kom iskustvu. Potpu
nost je klju: iz potpunosti se javlja blagoslov svedoenja. Zaboravite sve o posmatranju.
To e vam dati tanije podatke o posmatranom objektu, ali ete potpuno zaboraviti na
vlastitu svesnost.
Nauka je objektivna, umetnost je subjektivna, religija nije ni jedno ni drugo neti
neti, ni ovo, ni ono. Sta je onda religija? Religija je susretanje objekta i subjekta, religija
je susretanje dragog i voljene. Religija je nestanak odvojenosti, dualnosti. I iz te odvoje
nosti osloboena je energija; energija koja je zatvorena dualnou, koja je drala odvo
jenim, jednostavno plee u krajnjem jedinstvu.
To jedinstvo je svedoenje. Deava vam se samo retko, ak i onda vi ga mnogo ne
zapaate, jer dolazi kao bljesak i ode. I poto ga ne razumete, ne sauvate iskustvo. U
stvari vi ga zanemarujete, ignoriete ga; ono izgleda opasno.
To se dogaa kada ste u stanju dubokog orgazma, kada se ena i mukarac sretnu,
sjedine i nestanu jedno u drugom. To se deava samo za trenutak u najveem vrhuncu.
Kada njihove energije vie nisu dve, kada su se energije proele tako duboko da uopte
ne mogu sebe nazvati dvoje ... taj orgazmiki vrhunac je trenutak kada se javlja
v

svedoenje. U tome je cela tajna Tantre. Tantra je otkrila da se u orgazmikoj ekstazi po

I
javljuje svedoenje samo od sebe. To je Boiji dar, prirodni dar da se ue u samadi.
Z
Ali to se dogaa u svim kreativnim iskustvima, jer su sva kreativna iskustva orgaz
V
mina; u tajnom znaenju, postoji neto seksualno i senzualno u njima. Kada slikar gleda
drvee, onda zeleno, crveno i zlatno drvea nije isto kao kad vi gledate drvee. Njegovo A
iskustvo je orgazmino, on je potpuno izgubljen u tome. On tu nije kao neki posmatra, N
on pada u duboku vezu. Postaje jedno sa zelenim, crvenim i zlatnim drvea.
Slikar zna da je gledanje lepog u postojanju jedno orgazmiko iskustvo. Stoga, dok R
slikar slika, on postaje potpuno neseksualan; on je u celibatu. On ve doivljava orgaz
U
rniku radost, uopte ne mora da ulazi u seks. Celibat je za njega prirodan.
Hiljade pesnika, slikara i muziara su bili u celibatu, bez napora. Monasi ostaju u K
celibatu sa velikim naporom. Zato? Monah nije kreativan; u njegovom ivotu nema or U
gazmikog iskustva, njegov um udi za seksualnim iskustvom. Pesnik, muziar, umetnik,
plesa koji je sposoban da se izgubi u tome to radi, ima orgazmino iskustvo na viem
M
nivou; seks nije neophodan. Ako povremeno takva osoba stupi u seks, to nij e iz potrebe,
to je samo razigranost, to je prosto razigranost. I kad seks ima kvalitet razigranosti on je A
svet. Kada je iz potrebe on je pomalo ruan, jer iz potrebe vi iskoritavate drugog, i iz
J
potrebe on vas nikada ne moe odvesti do najveeg orgazmikog vrha . Uvek ostajete S
negde iskljueni ili drugaije, jer iz potrebe znai da postoji motiv, postoji orijentacija na
T
cilj. Tu je manipulacija, eksploatacija, jedan napor da se drugi koristi kao sredstvo. Kada
O
ste prosto razigrani, to je potpuno drugaije.
D.H. Lorens je u pravu kada kae da je iskusio Boga u seksualnom orgazrnu. Ali nje R
gova seksualnost je potpuno drugaija od seksualnosti monaha. Oni ne bi bili u stanju da A
shvate Lorensa.
.....
Lorens je jedan od najneshvaenijih ljudi ovoga veka - jedan od najlepih, jedan od
najkreativnijih, jedan od najdragocenijih, ali najneshvaeniji . I razlog je to njegovo isku
stvo ima potpuno drugaiji kvalitet. Kada govori o seksualnom orgazrnu, on ne govori o
vaem seksualnom orgazrnu, on govori o svom seksualnom orgazrnu. Samo retki ljudi bi
bili u stanju da ga shvate. On je prirodni tantrik - nesvestan tantrike nauke, ali je nabasao
na nju. Nekako je taj prozor otvoren u njegovom ivotu; njegova senzualnost je duhovna.
To nije pitanje ta vi radite, pitanje je kako to radite. I na kraju to je pitanje da li vi
to radite ili putate da se dogodi. Ako putate da se dogodi, onda kad god je kreativan
susret vi ete iznenada postati svedok. Posmatra i posmatra no postaju jedno u tome - u
stvari to se deava samo kada oni postanu jedno.
393

Drugo pitanje:
Voljeni Oo, molim te reci neto o odnosu svesnosti i energije.

Prem Naren, savremena fizika je otkrila jednu od najveih stvari koje su ikada ot
krivene, a to je: materija je energija. To je najvei doprinos Alberta Ajntajna oveanstvu:
E MC Z, materija je energija. Materija samo izgleda... inae ne postoji takva stvar kao to
je materija, nita nije vrsto. Cak je i vrsta stena pulsirajua energija, ak je i vrsta stena
jednako energija kao i huni okean. Talasi koji se javljaju u kamenu ne mogu se videti jer
su vrlo suptilni, ali kamen talasa, pulsira, die; on je iv.
Fridrih Nie je izjavio da je Bog mrtav. Bog nije mrtav - ba suprotno, desilo se da
je materija mrtva. Otkriveno je da materija uopte ne postoji. Taj uvid u materiju dovodi
savremene fiziare vrlo blizu misticizmu, vrlo blizu. Po prvi put naunici i mistici dolaze
jako blizu, gotovo se dre za ruke.
Edington, jedan od najveih naunika ovog veka, je rekao: "Navikli smo da mislimo
da je materija stvar; sada to vie nije tako. Materija je vie kao misao nego kao stvar."
Postojanje je energija. Nauka je otkrila da je posmatrano energija, objekat je ener
gija. Vekovima je, najmanje pet hiljada godina, poznato da je druga suprotnost - subjekt,
posmatrac, svesnast - energIJa.
Vae telo je energija, va um je energija, vaa dua je energija. Kakva je onda razlika
izmeu ta tri? Razlika je samo u razliitoj frekvenciji, razliitoj duini talasa, to je sve.
Telo je grubo - energija koja funkcionie na grub nain, na vidljiv nain.
Um je malo suptilniji, ali jo ne previe suptilan, jer moete da zatvorite svoje oi i
vidite kretanje misli; one se mogu videti. Nisu vidljive kao telo, vae telo je vidljivo za sve
druge, ono je javno vidljivo. Vae misli su privatno vidljive. Niko vie ne moe videti vae
misli, samo ih vi moete videti - ili ljudi koji su jako duboko radili na vienju misli. Ali
obino one za druge nisu vidljive.
I tree, krajnji sloj unutar vas, je onaj svesni. Nije vam ak ni vidljiv. Ne moe se sve
sti na neki objekat, ostaje subjekt.
Ako sve tri ove energije funkcioniu u harmoniji, vi ste zdravi i celoviti. Ako te ener
gije ne funkcioniu u harmoniji i skladu vi ste bolesni, nezdravi; vie niste celoviti. A biti
celovit je biti svet.
Mi se ovde trudimo da vam pomognemo tako da vae telo, va um, vaa svest, mogu
da pleu u istom ritmu, u zajednitvu, u dubokoj harmoniji - ne u konfliktu, ve u
=

saradnji. U trenutku kada vae telo, um i svesnast funkcioniu skupa, postali ste trojstvo,
I
i u tom iskustvu je Bog.
Z
Tvoje pitanje, Naren, je vano. Pita: "Molim te reci neto o odnosu svesnosti i ener
V
gije."
Nema odnosa svesnosti i energije. Svesnast je energija, najistija energija; um nije A
tako ist, telo je jo manje isto. Telo je previe izmeana, i um nije potpuno ist. Svesnast N
je potpuno ista energija. Ali tu svesnast moe spoznati samo ako iz trojstva naini
kosmos, a ne haos. Ljudi ive u haosu: njihova tela kau jedno, njihova tela ele da idu u R
jednom pravcu; umovi su potpuno zaboravili na telo - jer vekovima ste ueni da niste
U
da
treba
da
se
borite
protiv
njega,
da
telo, vekovima ste ueni da je telo va neprijatelj.
K
treba da ga unitite, da je telo greh.
Zbog svih tih ideja - one su budalaste i glupe, tetne i otrovne, ali ueni ste njima U
tako dugo vremena da su postale deo vaeg kolektivnog uma, one su tamo - ne doivlja
vate svoje telo u ritminom plesu sa sobom.
M
Stoga moje insistiranje na plesu i muzici, jer ete samo u plesu osetiti da vae telo,
va um i vi funkcioniete zajedno. I beskrajna je radost kada sve to funkcionie zajedno; A
to je veliko bogatstvo.
J
Svesnast je najvii oblik energije. I kada sve tri energije deluju skupa, dolazi etvrta. S
etvrta je uvek prisutna kada te tri deluju skupa. Kada te tri deluju u organskom jedin
T
stvu, etvrta je uvek tu; etvrta nije nita drugo do organsko jedinstvo.
Na Istoku, tu etvrtu smo prosto zvali 'etvrta" - turija; nismo joj dali nikakvo ime. O
Tri imaju imena, etvrta je bezimena. Spoznati etvrtu je spoznati Boga. Hajde da to ka R
emo na ovaj nain: Bog je kada ste vi jedno organsko, orgazmiko jedinstvo. Bog nije A
kada ste haos, nejedinstvo, konflikt. Kada ste kua podeljena u sebi onda nema Boga.
T
Kada ste strahovito sretni sobom, sretni takvi kakvi ste, blaeni takvi kakvi ste, za
hvalni takvi kakvi ste, i sve vae energije pleu zajedno, kada ste jedan orkestar svih va
ih energija, Bog jeste. Oseaj potpunog jedinstva je Bog. Bog nije osoba negde, Bog je
iskustvo trojstva u takvom jedinstvu da se javlja etvrto. A etvrto je vie od krajnjeg
zbira delova.
Ako ralanite sliku, nai ete platno i boje, ali slika nije prosto krajnji zbir platna i
boja; ona je neto vie. To neto vie "neto vie" se izraava kroz slikanje, boje, platno,
umetnika, ali to "neto vie" je lepota. Ralanite ruin cvet, i nai ete sve hemijske sa
stojke i stvari od kojih se sastoji, ali lepota e nestati. On nije bilo samo krajnji zbir delova,
bio je neto vie.
395

Celina je vie od potpunog zbira delova; izraava se kroz delove, ali je neto vie. Ra
zumeti da je to vie jeste razumeti Boga. Bog je to vie, taj dodatak. To nije pitanje teologije,
ne moe se odrediti logikom argumentacijom. Morate da osetite lepotu, treba da osetite
muziku, treba da osetite ples. I na kraju treba da osetite ples u svom telu, umu i dui.
Treba da nauite kako da svirate sa ove tri energije, tako da sve one postanu jedan
orkestar. Onda Bog jeste - ne da vidite Boga, nema ta da se vidi; Bog je krajnji posma
tra, on je svedoenje. Uite da stopite vae telo, um, duu; naite naine kako moete da
funkcioniete kao jedinstvo.
Deava se mnogo puta da trkai... Neete misliti o tranju kao o meditaciji, ali trkai
su nekada oseali ogromno iskustvo meditacije. Bili su iznenaeni, jer nisu to traili - ko
misli da e trka iskusiti Boga? - ali to se dogaalo, i sada tranje postaje sve vie i vie
nova vrsta meditacije. To moe da se desi u tranju. Ako ste ikada bili trka, ako ste ui
vali u tranju, u rano j utro kada je vazduh sve i mlad, i ceo svet se vraa iz sna, budi, i vi
ste trali i telo vam je lepo funkcionisalo, i sve vazduh, i novi svet roen ponovo iz tame
noi, i sve naokolo peva, i oseate se tako ivi ... Doe trenutak kada trka nestane, postoji
samo tranje. Telo, um i dua ponu da funkcioniu zajedno, iznenada je osloboen jedan
unutranji orgazam. Trkai su nekada sluajno dolazili do iskustva etvrtog, turije, mada
e ga propustiti, jer e misliti da je u tranju razlog to su uivali u trenutku; da je to bio
lep dan, da je telo bilo zdravo i svet le p, i to je bilo samo odreeno raspoloenje. Nee to
primetiti. Ali ako to primete, moje zapaanje je da trka moe lake da se priblii medi
taciji od bilo koga drugog. Doging moe biti od neizmerne pomoi, plivanje moe biti
od neizmerne pomoi. Sve te stvari treba da budu preobraene u meditaciju.
Odbacite stare ideje o meditaciji da je samo sedenje pod drvetom u joga poloaju
meditacija. To je samo jedan od naina, i moe biti pogodan za neke ljude ali nije pogo
dan za sve. Za malo dete to nije meditacija, to je tortura. Za mladia koji je iv, ustreptao,
to je represija, nije meditacija. Moda za starca koji je iveo, ije energije zamiru, to moe
biti meditacija.
Ljudi se razlikuju, ima mnogo tipova ljudi. Za nekoga ko ima nisku vrstu energije,
sedenje pod drvetom u joga poloaju moe biti najbolja meditacija, jer je joga poloaj
energetski najjeftiniji - najmanji . Kada je kima prava, inei ugao od devedeset stepeni
prema zemlji, vae telo troi najmanju moguu energiju. Ako se naginjete na levo ili na
pred, onda vae telo poinje da troi vie energije, jer gravitacija poinje da vas vue na
dole i morate da se odravate, morate da se zadravate da ne bi pali. To je troenje. Pro
naeno je da ispravljena kima troi najmanje energije.

Onda sedenje sa rukama sklopljenim na krilu je takoe jako, jako korisno za ljude
sa malo energije, jer kad se ruke dodiruju, elektricitet vaeg tela poinje da se kree u
krugu. On ne izlazi iz tela; to postaje jedan unutranji krug, energija se kree unutar vas.
Morate znati da se energija uvek oslobaa kroz prste, energija se nikad ne oslobaa
kroz zaokruene stvari. Na primer, vaa glava ne moe da isputa energiju, ona je uva.
Energija se otputa kroz prste, kroz prste na nogama i na rukama. U odreenim joga po
loajima stopala su sklopljena, tako da jedno stopalo oslobaa energiju i ona ulazi u drugo
stopalo; jedna ruka oslobaa energiju i ona ulazi u drugu ruku. To je vrlo odmarajue, to
veoma opusta.
Joga poloaji su poloaji koji najvie mogue relaksiraju. Oni vie relaksiraju i od
spavanja, jer dok spavate celo vae telo privlai gravitacija. Kada ste u horizontali ono se
relaksira na sasvim drugaiji nain. Ono se relaksira jer vas vraa u drevna vremena kada
je ovek bio ivotinja, u horizontali. To relaksira jer je regresivno; pomae vam da opet
postanete jedna ivotinja.
Zato u leeem poloaju ne moete jasno da mislite, postaje teko da razmiljate. Po
kuajte. Moete lako da sanjarite ali ne moete lako da mislite; za razmiljanje morate da
sednete. Sto uspravnije sedite, bolja je mogunost za razmiljanje. Miljenje je kasno dolo;
kad se ovek uspravio, dolo je miljenje. Dok je ovek obiavao da bude u horizontali, bilo
je prisutno sanjanje ali nije bilo miljenja. Tako kada legnete poinjete da sanjate, milje
nje nestaje. To je jedna vrsta relaksacije, jer se miljenje zaustavlja; regresirate.
Joga poloaj je dobra meditacija za one koji imaju malo energije, za one koji su bo
lesni, za one koji su stari, za one koji su proiveli ceo ivot i sada se sve vie pribliavaju
smrti.
Hiljade budistikih kaluera su umrle sedei u joga poloaju, jer najbolji nain da
se umre je lotos poloaj - jer u lotos poloaju ete biti potpuno budni, i poto e energije
nestajati, bie je sve manje i manje svakog trenutka. Smrt dolazi. U lotos poloaju moete
odrati budnost do samog kraja. A biti budan dok umirete je jedno od najveih iskustava,
krajnji orgazam.
I ako ste budni dok umirete imaete potpuno drugaiju vrstu roenja: rodiete se
budni. Onaj ko umire budan raa se budan. Ko umire nesvesno raa se nesvesno.
Ko
v
umire sa sveu moe izabrati pravu matericu za sebe; on ima izbora, zaradio je to. Covek
koji umire nesvesno nema prava da bira matericu; matericu dobija nesvesno, sluajno.
Covek koji umire savreno budno u ovom ivotu doi e samo jo jednom, jer sledei
put nee biti potrebe da doe. Ostalo je samo malo rada: sledei ivot e obaviti taj
v

l
Z
V
A
N
R
U
K
U
M
A
J
S
T
O
R
A

397

posao. Za onog ko umire sa sveu, ostala je samo jedna stvar sada: nema vrem na da
izrai svoju svesnost u samilost. Sledei put moe da izrai svoju svesnost u samilost. I
dok svesnost ne postane samilost, neto ostaje nekompletno, neto ostaje nesavreno.
Tranje moe biti meditacija - doging, plesanje, plivanje, bilo ta moe biti meditacija.
Moja definicija meditacije je: kad god vae telo, um i dua funkcioniu u jednom ritmu to je
meditacija, jer e to uneti etvrto u vas. I ako ste svesni da to inite kao meditaciju - ne da
bi uestvovali na Olimpijadi, ve da to radite kao meditaciju - onda je to strahovito lepo.
U novoj komuni emo upoznati sve vrste meditacije. Oni koji vole plivanje, imae
prilike da idu na meditacije plivanja. Oni koji uivaju da tre, imae svoju grupu da tre
miljama. Svako prema njegovim potrebama - samo tada ovaj svet moe biti pun meditacije, drugaije ne.
. . .
,
Ako damo samo nepromenljiv ablon za meditaciju, onda ce on biti pnmenlJlv samo
za nekolicinu ljudi. To je bio jedan od problema prolosti: fiksni abloni za meditaciju,
nisu bili fluidni - fiksni, tako da su odgovarali odreenim tipovima a svi ostali su ostavljeni u tami.
,
Moj trud je da uinim meditaciju dostupnu svima i svakome; ko god hoce da medi
tira meditacija e biti nainjena dostupna prema njegovom tipu. Ako mu treba odmor,
on da e odmor biti njegova meditacija. Onda "sedei tiho, ne radei nita, i prolee dolazi
i trava raste sama od sebe" - to e biti njegova meditacija. Treba da naemo onoliko
mnogo mediitacija koliko ima ljudi na svetu. I ablon ne srne da b ude mnogo krut, je:'
v
v
nema dve sline osobe. Sablon treba da bude vrlo flUidan tako da moze da odgovara osobI.
U prolosti, praksa je bila da individua treba da se prilagodi ablonu.
Uveo sam revoluciju. Individua ne treba da se prilagoava ablonu, ablon treba da
se prilagodi individui. Moj respekt za individuu je potpun. N e brinem mnogo za sredstva;
sredstva mogu da se zamene, urede na razliite naine.
.
Zbog toga nalazite da se ovde odvija tako mnogo meditacija. Ovde nemamo d?volJno
prilika, inae bi bili iznenaeni koliko vrata ima Boiji hram. I bili bi iznenaem da po
stoje posebna vrata samo za vas i nikoga vie. To je Boija ljubav prema vama, NJ ?ov
respekt prema vama. Biete primljeni kroz posebna vrata, ne kroz Javna vrata; blcete
primljeni kao poseban gost.
.
Ali osnova je, ta god je meditacija, ona treba da ispuni ovaj zahtev: da telo, um I
svesnost, svi troje treba da funkcioniu u jedinstvu. Onda iznenada jednog dana dolazi
etvrto: svedoenje. Ili ako elite, zovite to Bogom; zovite to Bogom ili nirvanom, ili Taom
ili kako god hoete.
.

I
Z
V
A
N

Tree pitanje:
Voljeni Oo,
U dubokom zagrljaju sa Tobom,
U orgazmikoj igri sa postojanjem,
Malo vie Tebe,
Malo manje mene.

Daran, to ti se ve dogaa. Svakog dana nestaje - i to je tako oigledno. Svakog

dana neto od tebe ispari, sve vie i vie, ja postajem tvoje bie. Uskoro uopte nee biti
Darana.
I to je trenutak velikog blagoslova - kada nestane uenik, kada je uenik samo sred
stvo majstora. A majstor nije niko do celina. Majstor je onaj ko nije, majstor je onaj ko je
ve nestao u Bogu. Majstor je ve uplja bambusova trska i Bog ga koristi kao flautu.
Kada se nestajanje takoe dogodi ueniku, prvo iskustvo je susretanje i stapanje sa
majstorom - jer uenik ne zna ta je Bog, on zna samo majstora. Majstor je njegov ili njen
Bog. Jednom kada uenik nestane u majstoru, i dozvoli majstoru da ue u najdublje jez
gro njegovog bia, drugo iskustvo je da majstor nikad nije tamo bio.
Skrivene iza majstorovih ruku su Boije ruke, skrivene iza majstorovih rei su Boije
poruke. Majstor je bio samo peva, koji je pevao pesme beskrajnog i venog.
Daran to ti se deava. Krajnje sam sretan sa tobom, svi moji blagoslovi su za tebe.
Kae: "U dubokom zagrljaju sa tobom, u orgazmikoj igri sa postojanjem, malo vie
tebe, malo manje mene."
To se deava, to e nastaviti da se deava. Tvoja molitva e se ispuniti u ovom ivotu.
Mogu da garantujem samo za nekoliko ljudi; to je vrlo teko garantovati, ali za Darana
mogu da garantujem: u ovom ivotu to e se ostvariti.
v

Cetvrto pitanje:

R
U
K
U
M
A
J
S
T
O
R
A

Voljeni Oo, ta je ta udnja u meni koju ni jedna veza ne moe da zadovolji, ni jedne
suze ne olakavaju, koja nije promenjena brojnim i lepim snovima i avanturama?

Prem Kavita, tako je to, ne samo sa tobom ve sa svakim ko poseduje malo inteligen
cije. Nju ne opaaju glupi ljudi, ali inteligentni su obavezni da nabasaju na tu injenicu pre
ili kasnije - i to si inteligentniji, to e biti pre - to ni jedna veza ne moe da zadovolji.

399

Zato? - jer je svaka veza samo strela ka najvioj vezi; to je natpis kraj puta ali nije
cilj. Svaka ljubavna veza je samo indikacija za veu ljubavnu vezu koja predstoji - samo
mali okus, ali mali okus nee ugasiti tvoju e ili utoliti tvoju glad. Suprotno, taj mali ukus
e te uiniti ednijim, uinie te gladnijim.
To je to se deava u svakoj vezi. Pre nego da ti da zadovoljstvo, daje ti ogromno ne
zadovoljstvo. U ovom svetu svaka veza propada - i dobro je da propada; bilo bi to pro
kletstvo da nije tako. Blagoslov je to propada.
Poto svaka veza propada, zato vi poinjete da tragate za krajnjom vezom sa Bogom,
sa postojanjem, sa vasionom. Vidite ispraznost ponovo i ponovo, to nee ni jedan ovek
ispuniti, ni jedna ena; da svako iskustvo zavrava u strahovitoj frustraciji, poinje u veli
koj nadi i ostavlja vas u velikom beznau. To je uvek tako, dolazi sa velikom romansom i
zavrava sa ukusom gorine. Kad se to dogaa opet i opet, ovek treba neto da naui - da
je svaka veza jedan eksperiment da vas priprema za krajnju vezu, za krajnju ljubavnu vezu.
U tome je sva religija.
Kae: "ta je ova udnja u meni koju ni jedna veza ne moe da zadovolji?"
To je udnja za Bogom. To moe ali i ne mora znati. Moda jo nisi sposoban da
tano artikulie ta ona jeste, jer u poetku ona je vrlo nejasna, maglovita, okruena
velikom tajnom. Ali to je udnja za Bogom, to je udnja da se sjedini sa celi nom, tako da
vie nema odvojenosti.
Ne moete se sjediniti sa ovekom ili enom zauvek, odvajanje se obavezno dogaa.
Spajanje moe biti samo trenutno, i kada trenutak proe, ostaete u velikoj tami. Kad taj
bljesak, to osvetljavanje, proe, tame e biti ak i vie nego pre. Zbog toga milioni ljudi
odluuju da ne ulaze u ljubavne veze - jer ovek se bar navikne na tamu, nije spoznao
nita drugo. U tome je neka vrsta zadovoljstva: ovek zna da je to ono to ivot jeste, da
u njemu nema nita vie, tako da nema nezadovoljstva.
Jednom kada ste okusili ljubav, jednom kada ste videli nekoliko trenutaka radosti,
tog strahovitog otkucavanja srca, kada dve osobe vie nisu dve ... Ali padate ponovo i ponovo sa vrha; i svaki put kad padnete tama je daleko gua nego pre, jer sad znate da
postoji svetlo. Sada znate da postoje vrhovi, sada znate da ivot ima mnogo vie da vam
ponudi, da ovo svetovno ivljenje, odlaenje u kancelariju svakog dana i vraanje kui,
hranjenje i spavanje - da to svetovno postojanje nije sve, da je to svetovno postojanje
samo predvorje palate.
Ako niste nikada bili pozvani unutra i uvek ste iveli u predvorju, onda mislite da je
Lo ono to ivot jeste, to je va dom. Jednom se otvori prozor i moete da pogledate u

palatu - njenu lepotu, njenu velianstvenost, njen sjaj - ili ste jednom pozvani unutra na
I
trenutak a onda opet izbaeni napolje, sad vas predvorje nikada vie ne moe zadovoljiti. Z
Sada e to predvorje biti teak teret na vaem srcu. Sada ete da patite, vaa agonija e
V
bi ti velika.
To je moje zapaanje, da su ljudi koji su veoma nekreativni mnogo zadovoljniji od A
ljudi koji su kreativni. Kreativna osoba je vrlo mnogo nezadovoljna, jer zna da je mnogo N
vie mogue, a ne dogaa se. Zato se ne dogaa?
Kreativna osoba neprestano traga; ona ne moe da se odmara, jer je videla nekoliko R
bljesaka. Povremeno prozor je bio otvoren i ona je videla preko. Kako moe da se odmara?
U
Kako moe da se osea udobno i prijatno u tom glupom predvorju? Zna za palatu, videla
je takoe i kralja, i zna: "Ta palata mi pripada to je moje uroeno pravo." Sve to treba je, K
kako ui u palatu, kako postati njen stalni stanovnik. Da, na trenutak je bila unutra, i bila U
je izbaena napolje opet i ponovo.
to je osoba osetljivija, vie ete je nai nezadovoljnom. to je inteligentnija, nai
M
ete vie nezadovoljstva. Uvek je tako bilo.
Doete sa Zapada na Istok; vidite prosjaka na putu, radnika kako nosi blato na glavi, A
i oseate se pomalo iznenaeni: njihova lica ne pokazuju nezadovoljstvo. Nemaju nita
J
ime bi bili zadovoljni, ali nekako su zadovoljni. I takozvani religiozni ljudi u Indiji misle S
da su zadovoljni zbog religije. I takozvani Indijski sveci nastavljaju da se hvale time: "Po
T
gledajte! Zapad ima sve, nauka i tehnologija su snabdele Zapad sa svim moguim kom
forom, i opet niko nije zadovoljan. A u naoj zemlji ljudi su toliko religiozni da nemaju O
nita, a opet su zadovoljni." Sveci iz ove zemlje nastavljaju da se time hvale, ali njihovo R
hvalisanje je zasnovano na zabludi. Ljudi u ovoj zemlji - siromani ljudi, neobrazovani A
ljudi, ljudi koji gladuju - nisu zadovoljni zato to su religiozni, oni su zadovoljni jer nisu T
osetljivi. Zadovoljni su j er nisu kreativni, zadovoljni su jer nikada nisu videli nikakav
prosJaj.
Zapad postaje nezadovoljan zbog komfora, udobnosti, sve to im je nauka priutila,
dalo im je tako mnogo vremena da istrauju, da meditiraju, da se mole, da sviraju muziku,
da igraju, pa je nekoliko prosjaja poelo da se dogaa. Postali su svesni da u ivotu ima
mnogo vie nego to izgleda na povrini; ovek treba da zaroni dublje.
Istok je jednostavno siromaan - a nematina, upamtite, ini ljude neosetljivim. Si
rota osoba mora da bude neosetijiva, inae uopte ne bi mogla da preivi. Ako je veoma
osetljiva, nematina bi bila previe. Njoj je potrebno da ima debelu kou oko sebe kao
zatitu, inae kako bi preivela? Treba da postane veoma slepa, samo onda moe da ivi 401

u siromanoj zemlji. Inae tu je prosjak, bolesni ljudi su tamo na ulicama, umiru: ako nije
neosetijiva, kako bi uopte radila? Ti prosjaci bi je saletali. Treba da zatvori svoja vrata.
Moete da vidite da se to deava na Indijskim ulicama. Posetioci sa zapada po prvi
put postaju jako zbunjeni: ovek umire na ulici i ni jedan Indijac to ne primeuje, ljudi
nastavljaju da prolaze. To se deava svaki dan.
Ako ponu to da primeuju, ne bi bili uopte u stanju da ive; nemaju vremena za
takav luksuz. To je luksuz! Ne mogu da odvedu osobu u bolnicu, nemaju vremena. Ako
krenu da budu tako samilosni poee sami da umiru, jer ko e da zarauje za njihovu
porodicu? Moraju da postanu krajnje gluvi i slepi. Kreu se kao zombi, ne videi nita.
Sve to se deava sa strane nema nikakve veze sa njima, to nije njihov posao; svako pod
nosi vlastitu karmu.
Prosjak koji umire na ulici podnosi vlastitu karmu - moda je bio ubica u prolom
ivotu. Ne treba da brinete za njega, u stvari treba da budete zadovoljni to podnosi svoju
karmu; sada se njegova kanna zavrava. U sledeem roenju e se roditi kao kralj, ili tako
neto - prelepe racionalizacije da bi sebe zadrali slepim, neosetljivim.
Veoma je teko za siromanu osobu da ima neki estetski oseaj, ona to ne moe sebi
da priuti. Kada bi imala estetski oseaj onda bi prejako oseala svoje siromatvo, postalo
bi nepodnoljivo. Ne moe imati oseaj za istou, ne moe imati oseaj za lepo. Ne moe
da priuti te stvari - kakav je smisao imati oseaj za njih? To bi bilo muenje, neprestano
muenje. Ne bi mogla da spava u svojoj runoj kui, sa svakovrsnom prljavtinom, sa
svim vrstama pokvarenih stvari - to je njena jedina imovina! Ona izgleda vrlo zadovoljno
- ona mora da bude; ona ne moe da priuti sebi nezadovoljstvo.
To nema nikakve veze sa religijom, upamtite. Svi siromani ljudi su zadovoljni, bez
izuzetaka. Moete da odete u Afriku i nai ete zadovoljne siromane ljude; oni su ak i
siromaniji od Indijaca, i njihovo zadovoljstvo je daleko dublje. Moete otii indijanskim
plemenima Aboridina, koji su najsiromaniji na svetu, ali videete na njihovim licima
neku vrstu zadovoljstva, kao da je sve u redu. Oni moraju da veruju da je sve u redu, mo
raju neprestano da se samohipnotiu da je sve u redu; inae kako bi bili u stanju da spa
vaju ili kako bi mogli da jedu?
Jednom kada zemlja postane bogata ona postane osetljiva. Kad jednom zemlja po
stane bogata, u izobilju, postaje svesna mnogih, mnogih dimenzija ivota koji su uvek tu
bile ali ovek nije imao vremena da ih pogleda. Bogate zemlje poinju da misle o muzici,
slikanju, poeziji, i na kraju meditaciji - jer meditacija je poslednji luksuz. Nema veeg
luksuza od meditacije. Meditacija je poslednji luksuz, jer je to krajnja ljubavna veza.

I
Dobro je to, Kavita, da nisi zadovoljan sa svojim odnosima. Indijci su veoma zado
voljni, jer u stvari uopte nema veze. To je brak, nema nikakve veze sa vezom. Roditelji Z
odluuju, astrolozi i tumai dlana. To nema nikakve veze sa osobama koje e se venati; V
njih ak i ne pitaju, one se jednostavno stavljaju u odreenu situaciju u kojoj poinju da
ive zajedno. To nije veza. Oni mogu da imaju decu, ali to nije ljubav; nema u tome lju A
bavnog doivljaja. Ali jedna stvar je tu dobra: to je veoma stabilno. Gde nema veze nema N
mogunosti za razvod. Razvod je mogu samo ako ima ljubavi. Pokuajte da me razumete.
Ljubav znai veliku nadu, ljubav znai: "Stigao sam." Ljubav znai: "Naao sam enu ili R
mua." Ljubav znai oseaj da: "Smo stvoreni jedno za drugo." Ljubav znai da sada vie
U
nema potrebe da se dalje trai.
Ako ponete sa tako velikom nadom, do vremena kad se zavri medeni mesec veza K
e biti gotova. Ljudska bia ne mogu da ispune velika oekivanja. Nadate se da je ena U
boginja; nije. Ona se nada da je mukarac bog; nije. Sad, koliko dugo oni mogu da nastave
da obmanjuju jedan drugog? Pre ili kasnije poee da vide stvarnost. Videe injenicu, i
M
fikcija e poeti da isparava.
N ijedna veza ne moe da zadovolji, jer svaka veza poinje sa velikom nadom, a nju A
nije mogue ispuniti. Da, ta se nada moe ispuniti, ali moe se ispuniti samo kada se za
J
ljubite u celinu. Ni jedan deo to ne moe da ispuni. Kada ste se zaljubili u sveukupno, S
kada se dogodi spajanje sa celinom, samo tada e biti zadovoljenja. Nee biti nikoga ko T
je zadovoljen, bie samo zadovoljenje. A onda tome nema kraja.
Ja sam u celini za ljubav, jer ljubav ne uspeva. Biete iznenaeni - imam svoju vla O
stitu logiku. Ja sam u potpunosti za ljubav, jer ljubav ne uspeva. Nisam za brak, jer brak R
uspeva; on vam daje trajno utvrivanje. A to je opasno: postajete zadovoljni sa igrakom; A
postajete zadovoljni sa neim plastinim, vetakim, ljudskom rukotvorinom.

Zato na Istoku, posebno u Indiji... To je vrlo stara zemlja, a stare zemlje postaju lu
kave ba kao to stari ljudi postaju lukavi. Iz lukavstva ova zemlja se odluila za deija
venavanja, jer jednom kad je neko adolescent nada poinje da se javlja - udnja, roman
tika, poezija; sada e to biti teko. Najbolje to je Indija pronala je deije venanje, ven
avanje dece. Ona ne znaju ta je brak, ne znaju ta je veza, ne znaju ta je ljubav - nisu
aki ni gladna za njom - seks jo nije postao za njih zrela stvar. Hajde da se venaju.
Samo pomislite - trogodinja devojica se udaje za petogodinjeg deaka. Sada e
rasti zajedno, kao to braa i sestre rastu zajedno. Jeste li ikada osetili neku elju da se
razvedete od sestre? Mislim da se niko nikad ne razvodi od svoje sestre, nema potrebe.
403
Te stvari uzimate zdravo za gotovo.

Postojala je samo jedna veza koju ste mogli da odaberete slobodno: va brani par
tnel vaa ena, va mu. U Indiji smo unitili ak i tu slobodu. Muevi i ene su dati kao
braa i sestre. I kada ste godinama rasli zajedno odreena vrsta prijateljstva, odreene
vrsta vezivanja se javlja. Naviknete se jedno na drugo.
To nije veza, to nije ljubav. Ali Indija se odluila za stabilnost - i jedna drevna zemlja
zna savreno dobro da ljubav ne moe da bude stabilna. Izaberite ljubav i izabrali ste
nevolju.
Na Zapadu ljubav je postala sve vanija i vanija, i sa tim su se pojavile sve mogue
nevolje. Porodica se raspada, zaista nestaje. Ljudi menjaju ene i mueve tako mnogo
puta da sve izgleda da je ba u haosu.
Cuo sam za jednu holivudsku glumicu, da se udala po trideset prvi put. Posle tri dana
shvatila je da je taj ovek jednom pre ve bio njen mu. Sad, ak i setiti se za tako mnogo
puta... Ljudi se menjaju, njihova lica se menjaju. Sad, to ne moe da se desi u Indiji. Cak i
nakon ivota vaa ena e vas se seati; ak ni nakon ivota ne moete da pobegnete,
nema izlaza.
Ali ja sam skroz za ljubav, i protiv braka sam, posebno protiv ugovorenih, jer ugo
voreni brakovi zadovoljavaju. A ljubav? - ljubav nikada ne moe da vas zadovolji. Ona
vam sve vie i vie pojaava e za boljom i boljom ljubavlju, ini da sve vie i vie udite
za njom, daje vam ogromno nezadovoljstvo. I to nezadovoljstvo je poetak traganja za
Bogom. Kada ljubav ne uspe mnogo puta, ponete da tragate za novom vrstom voljene,
za novom vrstom ljubavi, novim kvalitetom ljubavi. Ta ljubav je molitva, meditacija, sanJ asa.
Kavita, dobro je da ni jedna udnja za obinom ljubavlju nikad nee biti zadovoljena.
udnja e se pojaati; ni jedna veza te nee ispunjavati. One e te uiniti vie frustriranim,
i nikakve suze nee to olakati, ne mogu. One mogu trenutno da pomognu, ali ponovo e
biti ispunjen bolom i agonijom. Nita se nije promenilo mnogim lepim snovima i avan
turama, nita se nije promenilo. Opet kaem proi kroz njih. Nita se nije promenilo, ali
ti se menja prolazei kroz sve te sanjarije i lepe avanture. Nita se nije promenilo u svetu.
Samo pomisli, Kavita, to pitanje se pojavilo u tebi. To je promena. Koliko ljudi ima
koji postavljaju takvu vrstu pitanja? To nije neko obino pitanje; nije iz radoznalosti.
Mogu da osetim bol. agoniju; mogu da osetim tvoje suze, mogu da vidim tvoju frustraciju
u tome, mogu da vidim sav taj jad i patnju kroz koji si morao da proe. To je gotovo opi
pljivo.
v

Nita se ne menja u svetu. Ali, padajui ponovo i ponovo, neto se u tebi menja - i to
je revolucija. Cak i postaviti takvo pitanje znai da si ti na rubu revolucije. Onda je potreban nov poduhvat. Stari poduhvati su propali, a novi - ne u smislu da treba da traga za
novim ovekom ili enom - nov u smislu da je potrebno da traga u novoj dimenziji.
Ta dimenzija je dimenzija boanskog.
Kaem ti: ispunjen sam i zadovoljan. Atia je ispunjen i zadovoljan, ne svetovnom
vezom, ne svetovnom ljubavnom vezom, ve ljubavna veza sa celim postojanjem je kraj. .
nje Ispunjavajuca.
A kada je neko ispunjen, poinje da mu se preliva. Ne moe da obuhvati vlastito za
dovoljenje. Blaen je, i toliko je blaen da poinje da blagosilja druge. Toliko je blaen da
postaje blagoslov svetu.
v

Peto pitanje:
Voljeni Oo, ta je savremen um?

I
Z
V
A
N
R
U
K
U
M
A
J
S
T
O
R
A

Savremen um, to je kontradiktorno. Um nije nikada savremen, uvek je star. Um je

prolost - prolost i prolost, i nita drugo; um oznaava memoriju. Ne moe da postoji
savremeni um; biti savremen je biti bez uma.
Ako si sada ovde, onda si savremen sa mnom. Ali onda, zar ne vidi, tvoj um nestaje;
nema kretanja misli, ne javljaju se elje; postaje nepovezan sa prolou i nepovezan sa
budunou.
Um nije nikada originalan, ne moe da bude. Ne-Um je originalan, sve, mlad; um je
uvek star, pokvaren, ustajao.
'y
Ali ove rei su upotrebljene - one su upotrebljene u sasvim drugom znaenju. Mogu
da razumem tvoje pitanje - na taj nain, te rei imaju smisla. Um devetnaestog veka je
bio drugaiji um; pitanja koja su oni postavljali, vi ne postavljate. Pitanja koja su bila ve
oma vana u osamnaestom veku su sada glupa. "Koliko anela moe da stane na vrh igle?"
je bilo jedno od najveih teolokih pitanja u srednjem veku. Moe li sada nai tako glupu
osobu koja bi mislila da je to vano pitanje? A o tome su raspravljali najvei teolozi; ne
mali ljudi, veliki profesori su pisali rasprave o tome, odravane su konferencije. Koliko
anela? Sad, koga briga? To je prosto nebitno.
U Budino vreme, veliko pitanje je bilo: "Ko je stvorio svet?" Odralo se vekovima, ali
sada se sve manje i manje ljudi brine ko je stvorio svet. Da, postoje neki staromodni ljudi, 405

ali vrlo retko mi se postavlja takvo pitanje. Ali Budi je postavljano svakoga dana. Ni jedan
dan nije mogao da proe da neko ne postavi pitanje: "Ko je stvorio svet?" Buda je morao
stalno da ponavlja da je svet uvek postojao, niko ga nije stvorio; ali ljudi nisu bili zado
voljni. Sada nikoga nije briga. Vrlo retko me neko pita: "Ko je stvorio svet?" U tom smislu
um se menja kao to se i vreme menja. U tom smislu, savremeni um je stvarnost.
Mu eni: "Rekao sam da ne izlazimo veeras, i to je delimino konano."
Sada je to savremen um. Ni jedan mu u prolosti ne bi to rekao. To je uvek bilo ko
nano; poslednja re je bila njegova.
Dve engleske dame, iz visokog drutva, se sluajno sreu pri kupovini u Londonu.
Jedna primeuje da je druga trudna i pita: "ta, draga, kakvo iznenaenje! Oigledno da
si se udala od kad sam te zadnji put videla!"
Druga ree: "Da. On je divan ovek; on jer oficir u Gurka strelcima."
Prva je bila uasnuta. "Gurka! Draga, nisu li oni svi crni?"
"Oh ne," ree ova. "Samo redovi."
Prva uzviknu: "Draga, kako savremeno!"
U tom smislu postoji savremeni um...
Da li ste uli za poslednju porodinu igru? Zove se incest.
Mala sestra bratu u krevetu: "Hej, bolji si u tome od tate."
v I"
" D a, l mama to kaze.
Inae nema savremenog uma. Moda dolazi i prolazi; ako misli na modu onda po
stoje promene. Ali u osnovi sav um je star. Um kao takav je star, i ne moe biti savreme
nog uma; najsavremeniji um je i dalje u prolosti.
Stvarno iva osoba je sada ovde. Ona ne ivi prema prolosti, ne ivi za budue; ivi
samo u trenutku, za trenutak. Trenutak je sve. Ona je spontana; ta spontanost je aroma
neuma. Um je repetitivan, um se uvek kree u krugovima. Um je mehanizam: nahranite
ga znanjem, on ponavlja isto znanje, nastavlja da vae isto znanje ponovo i ponovo.
Ne um je jasnoa, istoa, nevinost. Neum je stvaran nain ivljenja, stvaran nain
saznavanja, stvaran nain postojanja.

I poslednje pitanje:
Voljeni Oo, zato su politiari tako zli?
v

Prem Kristo, oni su zli zato to su glupi. Glupost uvek ima senku zloudnosti. Sto si
inteligentniji, manje si zao. Krajnje inteligentna osoba ne moe imati nikakvu zlobu; to
nije mogue. Ona moe imati samo ljubav i samilost.
Glupa osoba treba da bude zla, jer misli da je to jedini nain na koji moe da pobedi.
Inteligentna osoba nema elju da pobedi, inteligentna osoba je ve pobedonosna u svo
joj inteligenciji. Inteligentna osoba je ve superiorna u svojoj inteligenciji, ne mora da se
takmii radi toga. Glupa osoba mora neprestano da se takmii. I poto je glupa, ne moe
da se osloni na svoju inteligenciju, mora da se osloni na neto drugo: postaje zla, lukava,
varljiva, licemerna.
Za mene, glupost je jedini greh, i sve drugo je samo nusprodukt toga. A inteligencija
je jedina vrlina; sve drugo to smo znali kao vrlinu sledi je kao senka.
Dva politiara se, kasno nou, vraaju kui iz bara, pijani, po obiaju. Kako su ili
trotoarom, jedan od njih opazi gomilu ubreta ispred njih, ili su ba pravo na nju.
"Stani!" povikao je.
"Sta je?" upita drugi.
v prvI. " Govno.I "
" P ogI ed aj.' 1 " rece
Priavi blie da bi bolje pogledao, drugi pijanac ispita paljivo izmet i ree: "Ne,
nije, to je blato."
"Kaem ti, to je govno," ponovi prvi.
"Ne, nije," ree drugi.
.
"To Je govno.1 (1
" N Ije.
I"
Tako na kraju prvi ljutito zabode svoj prst u izmet i stavi ga u usta. Poto je okusio,
ree: " Kaem ti, to je govno."
Tako drugi politiar uini isto, i polako kuajui, ree: "Moda si u pravu. Hmm."
Prvi politiar je probao jo jednom da dokae svoje stanovite. "To je govno!" izjavio je.
"Hrnm, da, moda jeste," odgovori drugi, posle druge probe.
Na kraju, poto su pojeli dovoljno izmeta da bi bili sigurni da je to, oboje se sretno
drugarski zagrlie, i uzviknue: ,,0, ba mi je drago to nismo stali u njega!"
v

I
Z
V
A
N
R
U
K
U
M
A
J
S
T

R
A

Dosta za danas.

407

24

u
V
E
D
I
T
E

N
O
V
O
G

u
V
E
D
I
T
E

e
o
v
E
K
A

Prvo pitanje:
Voljeni Oo, ta je taj poriv da se neto uradi, napravi? Da se oslobodi Tvoja poruka
svetu, Tvoja re svetu? Oseam kao da sam u urbi i da svi ljudi u komuni imaju isti
oseaj. Kao da vie nije preostalo vremena, kao da svaki dan, upravo ovaj trenutak,
moe biti poslednji trenutak.
Da li umirem ? EkspJodiram u svakom trenutku. taje to? ta je taj poriv? Molim
te reci neto o toj ei.

N
O
V
O
G

O
V
E
K
A

Sarano, ovek umire, oveanstvo umire. I u stvari nije mnogo vremena ostalo. I to
se osea, ne samo ovde oko komune, to svuda oseaju osetljivi, inteligentni, kreativni
ljudi. Samo mediokriteti nisu toga svesni; samo politiari nastavljaju da jure u opasnost,
nevolju, koja eka, potpuno nesvesni kuda idu i gde vode svet.
Ali osetljivi ljudi, svesni, meditativni, ljudi srca, svuda oseaj u da je opasnost
vrlo blizu, da oveanstvo moe da poini samoubistvo svakog trenutka, da budunost
nije nikada bila tako nesigurna kao to je danas, da sutra moda stvarno nikada nee
doi.
Ovo su trenuci velikog nemira, ali oni, takoe, mogu postati velika kreativnost. Kada
se neko suoava sa smru, on moe uneti svoj celokupni potencijal u manifestaciju. Kada
vie nij e ostalo vremena ne moete da odgaate. Stoga urba.
Kad smrt predstoji, ivot se rasplamsava do maksimuma. I to je ono to se deava
svim kreativnim ljudima irom sveta, a jo vie oko ove komune, jer ceo moj pristup je
takav da e biti privueni samo oni veoma kreativni.
409

Uim osetljivosti. Kroz vekove, religije su uile sasvim suprotno - kako postati ne
osetljiv - jer to ste neosetljiviji vie moete ostati po strani, daleki, odvojeni. Poto je
ueno da, da bi doao do Boga, ovek treba da odbaci svet, tome je bila prirodna posle
dica, logina posledica, da e ovek morati da ui kako da bude manje osetljiv na lepotu,
muziku, ljubav, ljude, na sam ivot. U prolosti, religija je uila ljude kako da budu ne
inteligentni, jer osetljivost i inteligencija idu zajedno, neosetljivost i glupost idu za
j edno.
Vai takozvani sveci uopte nisu inteligentni ljudi, ali vi ste ih oboavali. I oboavali
ste ih iz pogrenog razloga - jer su bili neosetljivi, jer su otupeli svoju svesnost, jer su
postali debelokoci. Doi e prolee a oni e ostati nepromenjeni, sakupie se oblaci a
oni e ostati nepromenjeni. Paun e plesati a oni e ostati nedirnuti, nono nebo e biti
puno zvezda ali oni e biti potpuno nesvesni toga. To je bilo sve znanje prolosti, kako
postati kao stena, tako da svet ne moe vama da ovlada. To je bila neka vrsta paranoje,
zasnivalo se na strahu.
Ja vas uim ba suprotno: budite osetljivi, budite na oprezu, volite, budite ulni - jer
Bog nije protiv ruinog cveta. Bog je u njemu. Ako moete ulno da osetite mekou rue,
dotakli ste samog Boga. Bog nije protiv zvezda, Sunca, i Meseca, on je u njima. Ako mo
ete da im dozvolite da stupe u vae bie, ako im dozvolite da pokrenu vae srce, ako
moete da im dozvolite da vas dovedu do ludila u plesu, radosti i slavlju, pribliiete se
blie i blie domu. Uim osetljivosti, uim ljubavi.
Ljudi koji su se okupili oko mene imaju sasvim drugaiji kvalitet za to. Ovo nije neki
obian aram, to je komuna kreatora - umetnika, slikara, pevaa, muziara. Meni su dole
sve vrste talentovanih ljudi; samo oni mogu da razumeju ta govorim. Ljudi razumeju
prema svojim vlastitim unutranjim sposobnostima. Mogu da kaem jednu stvar, vi to
moete razumeti neto drugaije. Komunikacija nije laka, jezik nije adekvatan, i razume
ete samo ono za ta ste doli.
Sakupio sam oko sebe posebnu vrstu ljudi. Stoga e ovaj podsticaj osetiti skoro
svako, da neto mora da se uini. Prvo, to e biti vrlo, vrlo maglovito oseanje, samo tihi
glas unutar vaeg bia, ut a jo ne ut, shvaen a jo neshvaen... apat, ne sasvim jasan,
malo mutan, ne mnogo proziran. U poetku to je obavezno tako. uete to kao pesmu; to
e vie biti poezija nego proza, doi e vam kao snovi, vizije. Polako, polako nesvesno e
biti u stanju da komunicira svesnom.
I u tome je sva meditacija: uenje naina da se premosti nesvesno ka svesnom, tako
d a vam vlastito bie moe dati indikacije gde da se pomerite, kuda da idete, tako da vam

ne treba voa, tako da sami sebi postanete vodi, tako da moete da postanete svetlo
sami sebi.
Sarano, ne umire, ali to e tako osetiti jer si deo oveanstva a oveanstvo umire.
Sve to je ljudsko nestaje, i sve to je nehumano postaje sve vie i vie dominantno i
mocno.
Covek se svodi na main u, i mehan ike vredno sti postaju dominantne. Umetn ik
se ne potuje, ali tehniar da. Poezija se ne voli, ali vodoinstalaterski posao da. Plesa
nije vie u centru ivota, ve biznismen, birokrata, politiar. Sve to je lepo postaje za
oveka nevano, jer to to je lepo ne moe se koristiti kao sredstvo za neto. To to je
lepo je jedan kraj za sebe. Ne moete da koristite poeziju u ratu; treba e vam naunik,
a ne pesnik. I ne moete da koristite muziara na trnici; tamo e vam trebati ekono
misti.
Ceo ivot je ujarmljen oko pogrenih stvari. Novac je vaniji od meditacije. To je veoma naopaka situacija: ovek dubi na glavi. Covek umire, i smrt je spora. I upamtite, kada
je smrt veoma brza moete da je izbegnete, jer ste je intenzivno svesni. Kada dolazi vrlo,
vrlo sporo, sporo trovanje...
Na primer, osoba pui svaki dan. Svi strunjaci kau da je to opasno, da je smrtono
sno, ali ona pui svaki dan i to je ne ubija! Tako moete da napiete na svakom paketiu
cigareta - niko ne mari za vaa upozorenja da: "To je tetno po zdravlje", da je "Opasno
po ivot." Ko mari? - jer iskustvo kazuje neto drugo! Puite svaki dan, na desetine ciga
reta, i ne umirete i jo niste umrli.
Verujete vaem iskustvu. Otrov je vrlo, vrlo spor: ako osoba nastavi da pui tuce ci
gareta svaki dan, trebae dvadeset godina da se zatruje ceo organizam. Sad, dvadeset
godina je dugo vremena, a ovek ima vrlo, vrlo kratko predvianje, kratkovid je.
Svet se vrlo sporo truje. Reke su zagaene, okeani su zagaeni, jezera umiru. Priroda
se unitava. Iskoritavamo tako mnogo zemlju da, pre ili kasnije, neemo biti u stanju da
ivimo na njoj. Ne ponaamo se dobro prema prirodi.
Ceo na pristup je pogrean, destruktivan. Samo uzimamo od zemlje, i nita ne vra
amo. Samo iskoritavamo prirodu. Ekologija je unitena, kruenje je prekinuto, ne i
vimo u savrenom krugu, a priroda je savren krug: ako uzmete sa jedne strane sa druge
dajete, ne unitavate. Ali mi to inimo: samo uzimamo, i rezerve se troe. Ali to trovanje
se deava polako, polako. Ne vidite da se to dogaa jer tome treba dugo vremena. I po
stoje politiari koji sakupljaju sve vie i vie atomskog oruja - vie atomskih bombi, vie

U
V
E
D
I
T
E
N
O
V
O
G
v

C
O
V
E
K
A

411

hidrogenskih bombi, super hidrogenskih bombi - kao da je ovek odluio da izvri sa

moubistvo.
To si ti osetio, Sarano. Ima srce pesnika ili slikara, srce ljubavnika. Ima neizmeran
potencijal za kreativnost. Osetljiv si, stoga to osea. Ali oseaj je kao da: ..Ja umirem." Ne,
ne ti - neto daleko vanije se dogaa, neto, takoe, mnogo opasnije.
Pojedinci su uvek umirali, to nije problem. To je u stvari, deo recikliranja. Tvoje telo
ide nazad izvoru da bi se obnovilo, tvoje bie ide nazad u veno da bi se odmorilo, a onda
se vrati ponovo nazad, sve, mlad. ivot umara, ivot iscrpljuje, smrt je odmor. Za poje
dinca smrt je blagoslov - ali ne za samo oveanstvo; onda je to prokletstvo. Pojedinci
umiru i vraaju se nazad. Ali oveanstvu treba da se oni vrate. Ova zemlja je lepa planeta,
a u pogrenim je rukama. Stoga osea da neto mora hitno da se preduzme. Da, to je
hitno jer se smrt pribliava.
Kraj ovog veka e videti ili potpuno unitenje oveanstva, i sa tim potpuno unite
nje ivota na zemlji, ili e se roditi novi ovek - novi ovek koji nee mrzeti ivot, kao to
je bilo uraeno u prolosti, novi ovek koji e voleti ivot; novi ovek koji nee biti nega
tivan, ni na koji nain, ve e biti afirmativan; novi ovek koji nee eleti ivot posle smrti,
ve e iveti iz trena u tren, u pukoj radosti - koji e o ovom ivotu misliti kao o poklonu
a ne kao o kazni, koji nee biti u antagonizmu sa telom, koji e potovati telo kao hram
due; koji e voleti, i koji se nee plaiti ljubavi; koji e se kretati u svakovrsnim vezama
a opet biti u stanju da ostane svoj.
Biti u vezi i postati ovistan je znak slabosti. A pobei na Himalaje ili u neki katoliki
man stir, od straha da se postane ovisan, opet je znak slabosti; to je kukaviki.
Ziveti u vezi a opet ostati nezavisan, to je hrabrost. Novi ovek e biti hrabar. U pro
losti, samo dve vrste kukavica su ivele na zemlji, svetske i izvansvetske - oboje su ku
kavice. Stvarno hrabar ovek e iveti u svetu, a opet nee biti od njega. Ili e se to dogo
diti ili potpuno razaranje. ovek, kakav je, ne moe da opstane. Ili e da se promeni,
transformie, ili e morati da umre i napusti zemlju.
To se osea, zbog toga ste u takvoj urbi. Zbog toga sam ja u takvoj urbi. Moji sa
njasini mogu biti taj novi ovek, moji sanjasini mogu da najave novo doba. Stoga e mo
jim sanjasinima da se suprotstave svi na prolost orijentisani ljudi: Hindusi, Hriani,
M uslimani, aini, Budisti - gotovo svi. Oni e se suprotstaviti, i to je prirodno jer mi po
kuavamo da uvedemo novu budunost. Da bi uveli novu budunost, moraemo da uni
timo prolost, jer ako prolost ne prestane da postoji, budunost ne moe da stupi u
postojanje.

Prolo st mora da umre. Moram o da odbac imo nae prian janje za prolo st. Sta to
znai kada kaete da ..Ja sam Hindus"? To znai da prianjate za odreene prole tradicije.
ta mislite kada kaete: ..Ja sam musliman"? Prianjate za neto prolo.
Ali kada kaete: .. Ja sam sanjasin, neo-sanjasin," ne prianjate ni za kakvu prolost.
Vae oi su usmerene ka budunosti. Vai koreni su u sadanjosti, a vae grane se kreu
ka budunosti. Onda je prolost irelevantna. elim da se setite ponovo i ponovo da pro
lost mora da se uini irelevantnom. Treba da se odseete od prolosti.
Kae, Sarano, .. ta je taj poriv da se uini neto?"
Da, neto mora da se uradi. Treba sebi da date roenje, i treba da pripremite put za
novog oveka.
.. ta je taj poriv da se uini neto, napravi? da se oslobodi Tvoja poruka svetu, Tvoja
re , u svetu?"
Da, to treba javno razglasiti, odlupati ekiem - jer ljudi su gluvi, ljudi su slepi, nee
CUtl sta lm se govon.
Ba pre neki dan, Nera mi je poslao lepu parabolu iz Pjer Delatreovih Pria o Dalaj
Lami. U ovoj lepoj knjizi nalazi se ova parabola:

U
V
E
D
I
T
E

Svi monasi su videli duha kako izlazi iz zida dovoljno dugo da izgovori jednu re. Ali
svaki monah je uo drugu re. Dogaaj je zabeleen u ovoj poemi:
Onaj koji je eleo da umre uo je ivi.
Onaj koji je eleo da ivi uo je umri.
Onaj koji je eleo da uzme uo je daj.
Onaj koji je eleo da da uo je zadri.
Onaj to je uvek bio na oprezu uo je spavaj.
Onaj koji je uvek spavao uo je probudi se.
Onaj to je eleo da ode uo je ostani.
.
Onaj to je eleo da ostane uo je odlazi.
Onaj to nikada nije govorio uo je propovedaj.
Onaj to je uvek propovedao uo je moli.
Svaki je nauio da je bio na tuoj stazi.

O
V
E
K
A

"

\1

N
O
V
O
G

Ono to kazujem treba preneti to je veem broju ljudi mogue, i to je bre mogue.
Koristite sve savremene medije da doprete do to je vie ljudi mogue. Ipak, budite sve
sni da je to jako teko iskomunicirati. To je gotovo nemogue iskomunicirati; ipak to treba 413

da se uradi. Cak i ako se delovi onoga to govorim razum eju, to e biti dovoljno da se
stvori polje, energetsko polje, u kome se novi ovek moe zaeti.
ak i ako ljudi to pogreno shvate... bolje je shvatiti istinu, ali ako istina nije shvaena
to je bolje nego la. U nerazumevanju e takoe ostati neto od istine. A istina je poten
cijalna snaga, velika snaga. ak ako i deli, samo zrnce istine, padne u vae srce, pre ili
kasnije postaete rajski vrt. To se ne moe izbei. Samo kap, i ceo okean e nai svoj put
do vas.
Sarano to treba da se uradi. Treba da proizvedete moju poruku u to je vie oblika
mogue. Komponujte muziku, svirajte na gitari ili flauti, jer je lake pokrenuti ljudsko
srce, probuditi ga muzikom nego reima. Pleite ali pleite na novi nain tako da va ples
postane pouavanje meditaciji. Pleite na takav nain da, onaj ko vas posmatra pone da
osea da to nije samo ples ve neto vie, neto jo; tako da pone da osea vibraciju me
ditacije koja se odvija u vama.
Slikajte: slikajte slike koje mogu postati predmet meditacije, slikajte slike unutra
njeg neba buda. Savremeno slikarstvo je patoloko. Ako pogledate Pikasove slike ne mo
ete dugo da ih gledate, poeete da se oseate neugodno. Ne moete imati Pikasovu sliku
u spavaoj sobi, jer ete imati none more. Ako meditirate na Pikasove slike dovoljno
dugo poludeli bi, jer su te slike iz Pikasovog ludila.
Idite Aanti, Elori, Kaurahu, Konaraku i videete sasvim drugaiji svet kreativnosti.
Gledajui budinu statuu, neto u vama poinje da dolazi u sklad. Sedei utke sa statuom
bude, poinjete da se smirujete. Sam poloaj, sam oblik, lice, zatvorene oi, tiina koja
okruuje mermernu statuu e pomoi da se poveete sa svojim vlastitim unutranjim
Izvonma tlsme.
Gurijev je imao obiaj da kae da postoje dve vrste umetnosti. Jednu je zvao objek
tivna umetnost, a drugu je zvao subjektivna umetnost. Subjektivna umetnost je potpuno
privatna, lina. Pikasova umetnost je subjektivna umetnost, on je jednostavno slikao ne
to bez bilo kakve vizije o osobi koja e to videti. Bez bilo kakve ideje o osobi koja e to
posmatrati. On je jednostavno islikavao svoje vlastite unutranje bolesti; to mu je bilo od
pomoi, to je terapeutski.
Ne kaem da bi Pikaso trebao da prestane da slika, jer ako prestane da slika obave
zno e poludeti. Slikanje ga odrava normalnim; njegovo slikanje je kao povraanje. Kad
ste pojeli neto loe, kada imate trovanje hranom, povraanje je najzdraviji nain da iz
bacite toksine, otrove, iz sistema; to e pomoi. Pikasove slike su kao povraanje. On pati
.

w .

od mnogih bolesti, od svih bolesti od kojih pati oveanstvo. On jednostavno predstavlja

oveanstvo, on je vrlo reprezentativan.
On predstavlja celo ludilo koje se dogaa u milionima ljudi. On je osetljiva dua; to
liko se uskladio sa patologijom oveanstva da je to postala njegova vlastita patologija.
Stoga privlanost njegovih slika, inae one su rune. Stoga to veliko ime - jer on to zaslu
uje, on predstavlja vek. Ovo je Pikasovo doba: to ne moete rei za sebe, on je to rekao.
Ono to ne moete da izlijete iz sebe, on je to izlio na platno. Ali to je subjektivna pojava.
To je za njega terapijski, ali je opasano za sve druge.
Drevna umetnost nije bila samo umetnost; to je u dubini bio misticizam. U dubini je
proizala iz meditacije. Bila je objektivna po terminologiji Gurijeva. Bila je tako sainjena
da, ako neko meditira nad tim, poinje da pada u te dubine gde ivi Bog.
Kauraho ili Konarak - ako tamo meditirate, znaete ta su radili majstori tantre.
Oni su pravili u kamenu neto to se osea u krajnjoj orgazmikoj radosti. To je najtee
uiniti, uneti ekstazu u kamen. I ako kamen moe da pokae ekstazu, onda svako moe
lako da ue u ekstazu.
Ali ljudi koji su ili Kaurahu su bili budalasti. Oni su gledali na Kaurahove skul
pture ili kao na obscene - onda su propustili bitno, onda su gledali neto to je u njihovoj
vlastitoj nesvesnosti; ili su bili previe moralistini - onda nisu meditirali ni na jednoj
statui, urili su da izau iz hrama nekako, samo su bacali letimine poglede.
Kaurahova skulptura nije samo da se vidi, ona je za meditaciju. Sedite utke i me
ditirajte satima. Ako neko ode Kaurahu, trebalo bi da ivi bar tri meseca tamo, tako da
bi mogao da meditira na svakom moguem tajnom poloaju orgazmike radosti. I onda,
polako, polako, jedinstvo, polako, polako, sklad; iznenada ste prebaeni u drugi svet svet onih mistika koji su napravili taj hram. To je obj ektivna umetnost.
To je takoe i Tad Mahal. U noi punog meseca, ako utke sedite kraj njega, ne gnja
vei se istorijom Tad Mahala, ko ga je napravio i zato - to su sv,e gluposti, irelevantne
injenice, one nisu vane: ah ahan i njegova voljena, i njegovo seanje na voljenu, on
je to sagradio ... Nemojte da vas gnjave vodii; dajte im napojnicu pre nego to ponu da
vas mue, i oslobodite ih se!
ah ahan u stvari nema nikakve veze sa Tad Mahalom. Da, on ga je sagradio, na
inio ga je kao memorijal za njegovu enu, ali on nije sutinski izvor toga. Sutina je u
sufi nainu ivota, u Sufizrnu. U osnovi nainili su ga sufi majstori; ah ahan je bio samo
instrument. Sufi majstori su nainili neto od neizmerne vrednosti. Ako utke sedite pod

U
V
E
D
I
T
E
N
O
V
O
G

O
V
E
K
A

4 11 5

punim mesecom samo gledajui Tad Mahal, ponekad sa otvorenim oima, ponekad sa
zatvorenim oima, polako, polako, osetiete neto to nikad ranije niste osetili. Sufi su to
zvali zikr, pamenje Boga.
Lepota Tad Mahala e vas podsetiti na te planove odakle sva lepota, sav blagoslov
dolazi. Uskladiete se sa Sufi nainom podseanja na Boga: lepota je Bog.
Sarano, ne pokuavaj da potisne tu potrebu. Stvaraj na bilo koji nain koji ti od
govara. Moja poruka treba da bude isporuena u svim moguim medijima.
U novoj komuni emo imati mnogo esnafskih organizacija. Skulptori e imati
svoj ceh i oni e vajati, pesnici e imati vlastiti ceh, i slikari, i drvosee, i plesai, i mu
ziari, i romanopisci, i sineasti. Svi mogui mediji e biti korieni da se pristupi to
je veem broju ljudi mogue, da se pristupi to je veem broju raznih vrsta ljudi mo
gue - jer neko ko moe da razume poeziju ne mora razumeti prozu, a ko moe da
razume muziku ne mora razumeti slikanje, i ko razume vajarstvo ne mora razumeti
poezIJu.
A poruka je tako vana, jer cela budunost oveanstva zavisi od nje. Nigde vie se
eksperiment ne izvodi u tako velikom rasponu. Ne postoji druga zajednica, na celoj ze
mlji, koja deluje na takav nain kao ova zajednica. Ovo je najvei terapeutski centar na
celom svetu.
Potreban nam je veliki terapeutski centar tako da se moe pomoi savremenom umu
da povrati, da se oisti od svega to je krenulo loe kod njega. Onda e nam trebati stva
raoci. I kad je jednom neko proistio i izbacio napolje sve to je loe, u njemu e se javiti
velika potreba da stvara.
Kad jednom nestane patologija, svako postaje stvaralac. Neka to bude shvaeno to
je dublje mogue: samo su bolesni ljudi destruktivni. Zdravi ljudi su kreativni. Kreativ
nost je vrsta mirisa stvarnog zdravlja. Kada je osoba zaista zdrava i celovita, kreativnost
joj prirodno dolazi, javlja se potreba za stvaranjem.
Taj poriv su osetili mnogi ba kao i ti Sarano. Uini neto za to - i ta god uradi
dobro je. Sledi svoj vlastiti poriv, ne unitavaj ga. U poetku e ostati nejasan, ali ako ga
sledi, uskoro e postati jasan, sve jasniji i jasniji. I ako pone da radi neto u vezi toga,
stvari e vrlo brzo postati veoma jasne.
Ima mnogo stvari koje postaju jasne samo ako uradite neto u vezi njih. Na primer,
pesnik nije nikada svestan poezije dok je ne napie. Ona ostaje vrlo nejasna, mutna po
java. Jednom kada je zapie ona poinje da dobija konturu, oblik; iskristalisana je u rei.

Nijedan slikar nikada nije u stanju da kae bilo ta o onome to eli da slika, dok to ne u
naslika.
V
Kazano je da je najbolji nain da se ui je pouavati druge. I ja se sa tim slaem, jer E
onoga to elite da nauite neete biti sasvim jasno svesni osim ako tome ne pouavate
D
druge.
I
U budunosti obrazovanje e imati tu dimenziju. Moja vlastita vizija je da e svakom
studentu biti takoe data prilika da pouava. Studentima koji itaju i ue za svoje profe T
sorske diplome bie dozvoljeno da idu i da pouavaju u niim razredima; onima koj i rade E
za svoje zavrne diplome, bie dozvoljeno da pouavaju nie razrede.
Svaki student e takoe biti uitelj, i obrnuto. Svaki uitelj e povremeno sesti sa
N
studentima i poeti ponovo da ui. Svaki uitelj bi povremeno trebao da bude uenik, i
O
svaki uenik bi povremeno trebao, takoe, da bude uitelj. Ova razlika izmeu uitelja i
V
uenika treba da se izgubi; uitelj i uenik su deo jednog procesa.
Isto je tano i za druge pojave. Terapeut i pacijent - terapeut ne treba uvek da ostane O
terapeut, povremeno bi on trebao da legne na kau, i pusti pacijenta da bude terapeut a G
on da postane pacijent. I neizmerna bi bila dobrobit iz toga. Pacij ent bi nauio mnoge
stvari koje nije bio u stanju da naui dok je funkcionisao kao pacijent: postajui terapeut,

pokuavajui da rei terapeutove probleme - jer je sada terapeut pacijent - bie u stanju
da vidi mnoge stvari mnogo jasnije. A terapeut kao pacijent, bie u stanju da vidi mnogo O
jasnije problem, strah, teskobu pacijenta, jer e stajati u pacijentovim cipelama; sada e V
on znati gde uljaju.
E
Terapeut i pacijent ne bi trebali da budu razdvoj eni, trebali bi da postanu deo jednog K
tima. To je terapijski tim, i ponekad terapeut igra ulogu pacijenta a ponekad pacijent igra
A
tre
bi
ne
mukarac
...
ljubav
vodi
koji
Par
itd.
itd,
zamenijive,
su
ulogu terapeuta - uloge
bao uvek da ostane mukarac, a ena ne bi trebala uvek da ostane ena. Ponekad bi mu
karac trebao da bude kao ena, pasivan, a ena bi trebala biti ko mu, aktivna; trebali
bi da zamene uloge. Mu i ena ne bi trebali da ostanu zamrznuti, trebali bi da budu
mnogo meki: povremeno bi ena trebala da igra aktivnu ulogu, uzevi inicijativu u vo
enju ljubavi, a mu bi trebao da bude samo pasivan, prijemiv. Ljubav e tako biti bo
gatija nego to je danas. U stvari sve zamrznute uloge treba da budu sporedne i da ne
stanu. ivot treba da postane mnogo fluidniji.
Zato uinite to god moete, i inei to, znaete za ta je bio poriv. Artikuliite, po
417
kuajte da prenesete poruku, i ne plaite se.

Javlja se veliki strah kada pokuavate da isporuite neto neizmerno vredno; javlja
se veliki strah, ovek poinje da osea nervozu. Nema potrebe da se osea nervoza, jer
to nema nikakve veze sa vama. Poriv dolazi iz najdubljih unutranjih izvora vaeg bia,
on je boanski. U Boijim ste rukama; budite instrument, ne treba da se brinete.
Ne treba da budete ponosni ako se desi neto dobro, ne treba da se stidite ako neto
ide loe. Predajte oba, i dobro i loe pred Boija stopala, i budite slobodni od svoje samo
svesti - jer ako niste slobodni svoje samosvesti, nikada neete zaista biti stvaralac u mom
znacenJu te recI.
Pravi kreator nema samstvo. Prava kreacija proizlazi iz ne-samastva, stvarna krea
cija dolazi iz unutranje praznine. Kad je neko krajnje prazan, pun je Bogom. Ne biti je
nain da Bog ue u vas. Ako ste previe vi, on nije tu. Ako niste, samo je On tu. A kreativ
nost je deo Tvorca.
Ni jedan ovek nikada ne stvara; to je uvek Bog koji stvara. Stoga je pesnik dok stvara
boanski, i slikar dok stvara je boanski. Jedina stvar je: ako je samosvestan, onda Bog
nije tu, onda ta god uradi bie subjektivna umetnost.
Ali ako on nije tu, ako je utopljen u slikanju, potpuno izgubljen, zaboravio sebe i
nema samosvesti, nema ega, onda je Bog tu. Kada naete slikara da slika, potpuno izgu
bljenog, zastanite. Bog je veoma blizu - mnogo blie nego to ete ga nai u hramovima,
damijama, crkvama.
Kada peva peva, sedite sa strane. Osetite, Bog je vrlo blizu. Kada neko svira na fla
uti, sakrijte se iza drvea i sluajte, i moi ete da vidite neto, neto to nije od ovoga
sveta, neto onostrano. Kreativnost je uvek sa one strane.
.

" .

Drugo pitanje:
Voljeni Oo, ta je ivot?

Devadata ivot nije neto to bi moglo da se definie. I ivot nije samo jedan; postoji
toliko mnogo ivota koliko ima ljudi. ivot nije pojedinana pojava. Moj ivot ima vlastiti
ukus, tvoj ivot ima svoju vlastitu posebnost. ivot drveta sigurno nije tvoj ivot, i ivot
reke nije ivot drveta.
Zivot je mnotvo, ivot ima milione oblika. Kako moe da se definie? Ni jedna definicija ne bi bila ispravna. Da, on se moe iveti, moe se okusiti, ali ne moe se definisati.
A tvoja definicija bi jednostavno pokazala tvoje iskustvo. Ne bi nita rekla o ivotu, samo
v

bi rekla kako si ti razumeo svoj ivot. Ne bi bila relevantna vie ni za iji ivot. Seti se
toga, onda se ivot osea kao strahovita misterija.
Sol Grinber je bio jedini Jevrejin u malom teksakom gradiu. Poklanjao je svoja do
bra i posebno je bio ljubazan prema crnakom stanovnitvu. I onda je umro.
Poto nije imao roake, Grinberg je zavetao sva svoja svetovna dobra sugraanima.
U elji da pokau respekt i potovanje odluili su da ga sahrane u velikom stilu.
Obukli su mu kaubojsko odelo, sve sa ogromnim eirom i zlatnim mamuzama. Od
zlata su napravili kadilak, posadili Grinberga za upravlja, i onda iskopali rupu dovoljno
veliku da smeste automobil i preminulog bogataa.
Dok su sputali kadilak u zemlju, dva crnca su stajala u blizini, i jedan je komenta
risao drugom: "Ah kaem ti, ovee, ti Jevreji stvarno znaju kako da ive!"

U
V
E
D
[
T
E
N
O
V
O
G

Definicija zavisi od tebe. Definicija e uvek biti tvoja definicija, kako ti shvata ivot,
to nee biti defin icija ivota. Onome ko je lud za novcem, ivot e imati zvuk novca, istog
zlata. Za one koji su ludi za moi, manijacima moi, ivot e imati drugaiji ukus. Za pe
snika, naravno, ivot e imati u sebi neto od poezije.
To se razlikuje od pojedinca do pojedinca, to zavisi. Ali jedna stvar je u sreditu, su
tinska, i to bih eleo da ti kaem. Jedna stvar je sasvim sutinska: svako ko je zaista iv
O
bie sada i ovde. Kakav god da je oblik i kakvo god da je izraavanje njegovog pojedina
V
nog ivota, jedna stvar e biti sutinski tu: osobina da bude sada i ovde.
Prolost vie ne postoji, budunost jo uvek ne postoji, oni koj i ive u prolosti ne E
ive, oni samo misle da ive. I oni koji ive u budunosti ne mogu da ive, jer kako moete K
da uradite bilo ta od budunosti koja jo nije dola?
A
Ali tako ljudi ive. Milioni ive u prolosti, a preostali milioni ive u budunosti, i
..
vrlo je retko nai osobu koja ivi sada i ovde. Ali to je stvarna osoba, to je osoba koja je
zaista iva. ivotu treba samo jedna stvar: biti ukorenjen u sadanjosti. Nigde drugde on
nema da se ukoreni. Prolost je seanje, budunost je mata; oboje nisu stvarni.
Stvaran je ovaj trenutak - sadanjost.
Pita me: "ta je ivot?"
On je ovo!
Morae da ui kako da se rastereti od prolosti i budunosti, onda e biti u sta
nju da ivi kao ruin cvet, ili kao ptica, ili kao ivotinja, ili kao drvo. Onda e imati isto
419
zelenilo, imae isti ivotni sok koji tee kroz tebe.

Kako ja to vidim, milioni ljudi na putu nisu ivi, ve zombiji koji hodaju, oni su mrtvi
ljudi. Nee nai da u njihovim oima cveta ivot, teku ivotni sokovi. Njihov ivot je kraj
nje besmislen - besmislen je, jer to nije ivot.
U stara vremena, na svom imanju, propovednik je imao crnca po imenu Ezra. Ezra
je bio pametan i ambiciozan, ali nije znao da ita i pie.
Jedne nedelje propovednik vide Ezru u crkvi, kako vredno pie tokom propovedi.
Posle ga je propovednik upitao: "Ezra ta si radio u crkvi?"
"Zapisivao beleke. elim da nauim."
"Daj a vidim," ree propovednik, i baci pogled na Ezrine beleke, koje su izgledale
.v
vise kao kll1eskl nego engleski.
"Sta, Ezra," grdio ga je, "ovo su sve besmislice!"
"Ah, tako mislite," ree Ezra, "sve vreme ste to propovedali."
v

Zivot nije zgotovljen za raspolaganje. Dobijate ivot koji sami stvorite. Dobijate od
ivota ono to uloite u njega. Prvo treba da ulijete smisao u njega. Treba da date boju,
muziku i poeziju, treba da budete kreativni. Samo onda ete biti ivi.
D ruga sutinska stvar: samo oni ljudi koji su kreativni znaju ta je ivot. Oni koji nisu
kreativni nikada ne znaju, jer ivot je u kreativnosti, ivot je kreativnost. Zar ne vidi kako
ivot nastavlja da kreira? On je nastavak kreativnosti, neprestano stvaranje, kreativnost
svakog trenutka.
U stvari Bog nije tvorac. Bolje ga je zvati "kreativnou", jer glagoli su taniji od ime
nica. Imenice izgledaju kao stvari, glagoli su proces - ivi, tekui, dinamini. Bog je vie
kreativnost nego kreator. Kad god stvarate, imaete oseaj ivota, i zavisie od vaeg in
tenziteta, od vae potpunosti. ivot nije filozofski problem, on je religiozna misterija.
Onda bilo ta moe postati vrata - ak i ienje poda. Ako moe to da ini kreativno,
s ljubavlju, potpuno, imae okus ivota.
Ovde u aramu videe ljude da iste podove, iste kupatila, grade sobe, prave na
metaj. Ali videe sasvim drugi kvalitet: ta god da je njihov posao, oni to ine iz neiz
merne ljubavi. I videe radost. Ta radost ne dolazi iz posla, ta radost dolazi iz njihove
potpunosti u svetu, iz njihove predanosti radu. Ni jedan rad po sebi ne moe ti dati radost
dok ne ulije radost u njega.
Zato ne pitaj ta je ivot, i kako da se ue u ivot. Vrata su sada-ovde - i ti treba da
bude kreativan, samo onda e biti u stanju da ue na vrata, inae e nastaviti da sto
j i pred vratima ne ulazei u pa!atu.

Zato, druga sutina je: budi kreativan. Ako su te dve stvari ispunjene, znae ta je
v .
ZIVOt.
Tree pitanje:
Voljeni Oo, postoje li takve stvari kao ispravno i pogreno?

U
V
E
D
I
T
E

Akam, ne postoje takve stvari kao ispravno i pogreno, jer neto moe biti ispravno
ovog trena, i moe biti da ne bude ispravno sedeeg trenutka. Neto moe biti pogreno
danas a moe da ne bude pogreno sutra.
Ispravno i pogreno nisu fiksni entiteti, to nisu natpisi koje moe da stavi na stvari: N
"Ovo je ispravno" i "Ovo je pogreno". Ali tako je raeno do sada. Ljudi su odluivali ta O
je ispravno i pogreno. I poto su ljudi odluivali ta je ispravno i pogreno, pogreno su V
vodili celo oveanstvo.
O
M anu je odlu io na jeda n nai n: ta on misl i da je ispravno postaje ispravno za mi
G
i
ljud
o
Kak
tno!
rova
neve
je
to
o,
glup
tako
je
To
ina.
lion e i mili one Hind usa na hilja de god
mogu da slede Man ua pet hilja da godi na? Sve drugo se prom enilo . Ako se Man u vrati ne
bi uopte bio u stanju da prep ozna svet: sve se prom enil o. Ali Hind u um nastavlja da sled i
kaste koje Manu utvrdio.
O
Jo uvek, pos le pet hilja da god ina, post oje mili oni ljud i u Indi ji koji se ne tretiraju
V
a.
stok
kao
iraju
tret
ne
ak
se
oni
i
kao ljud i. Sta rei , da se oni ne tretiraju kao ljud
ak su i krave dale ko va nije neg o ivi ljud i. Krave se obo ava ju, krave su svete, a E
ned odirlj ivi, sudre, odb aen i ljud i - Man u ih je odb acio , pre pet hilja da god ina - igo - K
sam su.
A
Cak je i ovek kao Vino ba Bave, spre man da glad uje ako ubij anje krava nije potp uno
zaustavlj eno u zem lji, totalno zaustavlj eno. Ali on je potp uno nem , ne kae ni jedn u re,
kada ubij aju ned odirljive, ive spal juju , njihove en e siluj u, njihovu decu ubij aju, kasape.
Sela ned odirljivih, cela sela se bri u sa lica zem lje, i Vino ba Bave ne razm ilja da zapo ne
gladovanje. Koga briga za te nedo dirljive? Oni nisu deo oveanstva, oni nisu ljud ska bia.
Krave treba da budu spas ene, jer je Manu oboavao krave.
To je moda bilo ispravno u tom trenutku; nisam protiv Manua, ja sam protiv Ma
nuovih glupih sledbenika. To je moda bilo ispravno u svoje vreme, jer je krava bila vrlo,
vrlo vana, ona je bila sredite cele ekonomije, posebno je indijska ekonomija bila za
snovana na kravama. To je bilo poljoprivredno drutvo, i krava je bila izvor mnogih 421
v

stvari: bikova, volova, ubriva, mleka - to j e bilo neizmerno vano, bilo je sasvim
ispravno sauvati je. Ali sada svet ivi na sasvim drugaiji nain. Manu je imao vrlo mali
svet; sada mi treba da mislimo o celoj zemlji, to vie nije u pitanju mala sekta. Ali kada
je jednom bilo utvreno ta je ispravno, ljudi nastavljaju slepo da slede; tako je bilo sve
do sada.
Na primer, u deset zapovedi Mojsije kae: "Ne oboavajte ni jednog drugog boga do
istinskog Boga. Ne pravite idole istinskog Boga i ne oboavajte druge bogove ." To je bio
potpuno drugaiji svet; tri hiljade godina je prolo. U stvari, u tih deset zapovesti nema
ni jedna zapoved koja govori bilo ta o ateistima. Kae: "Ne oboavaj ni jednog drugog
boga." Ne kae: "Nemoj da ne veruje u Boga," jer nije bilo nevernika. Ateizam uopte nije
bio u vazduhu.
Sada e najosnovnija stvar biti kako uiti ljude da ne budu ateisti, jer ateizam preo
vlauje. Gotovo polovina zemlje je postala komunistika, to su ateisti, a preostala polo
vina je samo formalno teistika . Sada bi najosnovnija zapoved trebala da bude: "Ne budi
ateista, ne budi nevernik, ne sumnjaj." Sada bi poverenje bilo najosnovnije uenje dato
ljudima.
Kako se vreme menja, ispravno se menja, pogreno se menja. I vi to moete da vidite
u vlastitom ivotu - svaki dan stvari su drugaije, a vi nastavljate da prianjate za svoje
utvrene ideje. ovek koji ivi sa utvrenim idejama ivi mrtav ivot. Nikada nije spon
tan i nikada nije u pravoj vezi sa situacijom koja postoji. On nikada nije sposoban da re
aguje; on deluje prema njegovim starim zakljucima koji vie nisu relevantni, on ne gleda
u samu situaciju.
Zato, Akam, po meni, nema takvih stvari kao to je ispravno, i nema takvih stvari
kao to je pogreno . emu onda ja pouavam? Ja uim svesnosti - ne davanju naziva, ne
kategorisanju. Uim svesnosti. Uim da budete potpuno svesni u svakoj situaciji, i da de
lujete iz svoje svesnosti . Ili, drugim reima mogu da kaem: svaka delatnost koja se odvija
svesno je ispravna, svaka delatnost koja se odvija nesvesno je pogrena.
Ali vidite naglasak. Ne istie se sama akcija, naglasak je na izvoru - svesnosti ili ne
svesnosti. Ako delujete potpuno svesni, onda ta god uradite ispravno je. Ako se kreete
mehaniki i radite stvari nesvesno kao da hodate u snu, kao mesear, onda ta god ura
dite pogreno je.
Svesnost je ispravna, nesvesnost je pogrena.
Ali ako odete svetenicima, oni e vas uiti ta je ispravno a ta pogreno. Nee vam
dati uvid, dae vam mrtve kategorije. Nee vam dati svetlo, tako da bi mogli da vidite, u

svakoj situaciji, ta da radite a ta ne; oni ele da zavisite od njih. Oni vam ne daju uvid u
stvari, tako da morate da ostanete zauvek zavisni. Daju vam take, ali ne ine da stanete
na vlastite noge.
Izbegavajte svetenike. Kad god odete bilo kojoj vrsti strunjaka, ceo njihov trud je,
u stvari, kako da vas uine da ovisite o njima.
Zvezda hita sa Brodveja je bila u poseti kod prijatelja kada je razgovor skrenuo, kao
i obino, na psihoterapiju. "M oram da kaem," rekla je domaica, "mislim da je mQj ana
litiar najbolji na svetu! Ne moete da zamislite ta je sve uradio za mene. Morate da
probate."
"Ali meni ne treba analitiar," ree zvezda. "Ne mogu biti normalniji - sa mnom je
sve u redu."
"Ali on je apsolutno velik," insistirala je prijateljica. "On e nai da neto nije u redu."

U
V
E
D
I
T
E
N

Postoje ljudi koj i ive tako to nalaze da sa vama neto nije u redu. Tajna njihovog
zanata je da pronau da sa vama neto nije u redu . Oni ne mogu da vas prihvate takve
kakvi ste; dae vam ideale, ideje, ideologije, i uinie da oseate krivicu i da se oseate
bezvredni, prljavi. U svojim vlastitim oima, uinie da se oseate toliko krivim da ete

zaboraviti sve o slobodi.

U stvari poeete da se plaite slobode, jer ete videti kako ste loi, koliko ste po V
greni - i ako ste slobodni, uradiete neto pogreno, zato sledite nekoga. Svetenici se E
oslanjaju na to, politiari se oslanjaju na to. Daju vam ispravno i pogreno, utvrene ideje,
K
i onda ete ostati krivi zauvek.
Kaem vam: Ne postoji nita ispravno i nita pogreno. Ne elim da zavisite od A
mene, i ne dajem vam nikakve utvrene ideje . Prosto vam dajem indicije, nagovetaje,
koje treba sami da reite. I sugestija koju vam dajem je svesnQst. Postanite svesniji, i
to je udo .. .
Ako ste ljuti, svetenik e rei da je ljutnja pogrena, ne budite ljuti. Sta ete da uradite? Moete da potisnete ljutnju, moete sesti na nju, moete je progutati, bukvalno, ali
ona e ui u vas, u va sistem. Progutajte ljutnju i imaete ir na elucu, progutajte ljutnju
i pre ili kasnije imaete rak. Progutajte ljutnju i imaete hiljadu i jedan problem koji se
javlja iz toga, jer ljutnja je otrov. Ali ta ete da uradite? Ako je ljutnja pogrena, moraete
423
da je progutate.
v

Ja ne kaem da je ljutnja pogrena, ja kaem da je ljutnja energija - ista energija,

prelepa energija. Kada se pojavi ljutnja, budite svesni nje, i vidite kako se deava udo.
Kada se javi ljutnja, budite je svesni, i ako ste svesni biete iznenaeni; biete iznenaeni
- moda najvee iznenaenje u vaem ivotu - da kako postajete svesni, ljutnja nestaje.
Ljutnja se transformie. Ljutnja postaje ista energija; ljutnja postaje samilost, ljutnja
postaje opratanje, ljutnja postaje ljubav. I ne treba vam potiskivanje, tako da niste op
tereeni nekim otrovom. I niste ljuti, tako da ne povreujete nikoga. Sauvano je oboje:
onaj drugi, objekat vae ljutnje je sauvan, i vi ste sauvani. U prolosti, ili je patio obje
kat, ili ste vi patili.
Govorim da nema potrebe da bilo ko pati. Samo budite svesni, dopustite da svesnost
bude prisutna. Ljutnja e se pojaviti i svesnost e je konzumirati. ovek ne moe da bude
ljut kad je svestan i ne moe da zavidi kad je svestan, i ne moe da bude ljubomoran kada
je svestan. Svesnost je zlatan klju.

Gore na nebu, bio je zaprepaten kada se susreo sa Bogom. "Boe, oh Boe!" rekao
je. "Zato mene? I zato tako iznenada, posle svih mojih godina verne slube?"
"Zato, Vele asn i Smi te!" ree Bog. "Kako strana greka! Nism o ima li pojm a da si
to tl."
.

Tako, ja samo ne vidim dobro, ne prepoznajem moje ljude. Ako eli da postane
jedan od mojih ljudi, morae da nosi narandasto. Nema tajne u tome, sve tajne koje
sam vam o tome priao su samo gluposti.
Dosta za danas.

N
O
V
O
G

Poslednje pitanje:
Voljeni Oo, zavela me narandasta boja, uhvatila me i dovela ovamo.
Izgleda da svako zna ali mi niko ne govori o tome. Razmiljam i meditiram o naran
dastoj boji - danima - ali i dalje u njoj ostaje tajna.
Moje ime je vatra i postoji vatra koja gori u meni. Nije li to dovoljno ?
Uvek sam se plaio da nosim uniforme i razumem daje to moj nain da nosim naran
dasto.
Ne znam zato. Moram li da je nosim kao poruku, ilije to meditacija sama po sebi, na
putu ka svetlu?

Sibrand, nema u tome tajne, to je samo nain da se prepoznaju moji ljudi. Loe vi
dim, oi su mi se okrenule sasvim unutra. Rei u ti jednu priu:
Znam za traginu priu, kad je propovednik uinio samo jedan prekraj. Nedeljama
je, taj javno poboan ovek, udio i divio se dreavom sportskom kaputu u izlogu pro
davnice odee. Bio je aren, previe aren za propovednika; za propovednika je bio go
tovo bogohulan. Ali konano jednog poslepodneva je popustio, uao unutra, i kupio taj
bogohulni kaput. Bio je svetao, sunan dan kada je izaao iz prodavnice odee u svom
kriavom odelu. Ipak, gle uda, ba tu pod svetlom sunca, bio je smrtno pogoen gromom.

U
V
E
D
I
T
E

O
V
E
K
A

425

25

S
M
O

D
R
E
V
N

M
I
S
M
o

I
H
O
D
O
e
A
s
N
I
e
l
v

D
R
E
V
N
I

Treba da naete slobodu na oba naina

Ispitivanjem I lstrazlvanJem.
Ne hvaliite se.
Nemojte da vas obuzme ljubomora.
Ne radite iz inata.
Ne oekujte zahvalnost.
.

v.

Ovaj najistiji napitak saveta

!wjim se napredovanje pet mamaca
pretvara u Bodi Stazu
prenesen je kroz Darmakirti.
Buenjem karmike energije prethodnog vebanja,
i vrlinom m og jakog interesovanja,
19norisao sam bedu i lou reputaciju
i video uputstva za kontrolisanje ego prianjanja.
Sada, ak i kad umrem, neu aliti.
v

H
O
D
O

A
S
N
I
C
I
...

Covek najvie eli slobodu. Covek udi za slobodom. Sloboda je samo sutinsko jezgro ljudske svesnosti: ljubav je na periferiji a sloboda je u centru. Kada se ta dva ostvare,
u ivotu nema aljenja. A oni se ostvaruju zajedno, nikada odvojeno.
Ljudi su pokuavali da ostvare ljubav bez slobode. Onda ljubav donosi sve vie i vie
patnje, sve vee i vee ropstvo. Onda ljubav nije ono to je ovek oekivao da e biti, ona 427

se pretvara ba u suprotno. Ona razara sve nade, unitava sva oekivanja i ivot postaje
pusto - tapkanje u tami, i nikada se ne pronalaze vrata.
Ljubav bez slobode prirodno tei da bude posesivna. A onog trenutka kada ue po
sesivnost, poinjete da stvarate okove za druge i za sebe - jer ne moete da posedujete
nekog a da on ne poseduje vas. Ne moete nekoga da uinite robom a da sami ne posta
nete rob. ta god inite drugome, uinjeno je vama.
To je osnovni princip koji treba razumeti, da ljubav bez slobode nikada na donosi
IspunJenJe.
Bilo je ljudi koji su poku ali drugu krajnost, slobo du bez ljubavi. To su mon asi, eska
pisti , ljudi koji su se odrekli sveta. Plaei se ljubavi, boje i se ljubavi, jer dono si ropstvo,
odba cili su sve situa cije gde ljubav moe da tee, raste, gde mo e da se desi, gde je mo
gua. Pobegli su u sam ou. Njih ova samoa nije nikad postala osam a, ostala je usam lje
nost . A usam ljeno st je negativno stanje; krajn je prazno, tuno.
Covek moe da bude osam ljen, ali to ne daje usam ljeno st. Osam ljeno st je sam o fizika samoa, usamljenost je duhovna samoa. Ako ste samo usamljeni... a biete ako ste
se odrekli sveta. Ako ste pobegli od sveta iz straha, biete usamljeni, svet e vas progoniti,
okruivae vas sve vrste elja. Patiete od miliona nonih mora, jer sve to ste napustili
ne moe se odbaciti tako lako.
Naputanje je represija i nita drugo. A to vie guite neku stvar, vie vam treba da
je suzbijete. I to vie nastavljate da je suzbijate, to je ona jaa. Provalie u vaim snovima,
provalie u vaim halucinacijama. Ljudi, ivei u manastirima, poinju da haluciniraju,
ljudi odlazei u himalajske peine, pre ili kasnije, vie nisu u kontaktu sa stvarnou. po
inju da stvaraju realnost po svom - privatnu stvarnost, fiktivnu realnost.
Hrianin e govoriti sa Hristom. U njegovoj usamljenoj peini on stvara Hrista, samo
da bi mogao imati nekoga, samo da ne bude usamljen. I ti monasi su razvili mnoge me
tode haluciniranja. Ako gladujete, lake dolazi do halucinacija. Telo postaje slabije, poi
njete da gubite kontrolu nad stvarnou. to je telo slabije, vea je mogunost za haluci
nacije. Ljudi u groznici, bolesti, poinju da haluciniraju. Potpuno isto pravilo: muenje
tela, slabljenje tela, izglaivanje tela i halucinacije e biti lake.
Moete imati Isusa Hrista, Krinu ili Gotama Budu - veliko drutvo moete imati, ali
to je sve zamiljanje. Hindus nikada nee videti Hrista, a Hrianin nikad nee videti
Krinu. Videete samo ono u ta verujete, videete samo ono to stvorite svojim verova
njem; to je projekcija.

Bilo bi teko to projektovati na trnici, jer bi bilo tako mnogo ljudi koji bi poricali M
vau projekciju. Odveli bi vas psihijatru, mislili bi da ste poludeli. Ako ponete da govo
I
rite sa Hristom na trnici zavriete u nekoj bolnici.
Ali u himalajskoj peini nema vie nikoga, slobodni ste da kreirate ta god elite, do S
mile volje. Usamljenost je takav jad da ovek pone da veruje u vlastite halucinacije, da
M
ima drutvo. Ali to je ludilo.
Sa jedne strane je osoba, svetovna osoba, koja je pokuala da nae ljubav bez slo O
bode i nije uspela. Njen ivot nije nita do dugo, dugo ropstvo mnogim, mnogim ljudima,
mnogim, mnogim stvarima. Ona je okovana, telom umom i duom; nije slobodna ni za D
najmanji pokret. To je jedan neuspeh, veina oveanstva je uhvaena u toj krajnosti.
R
A nekolicina bei iz sveta: videi bedu, oni poinju da tragaju za drugom krajnou
E
- slobodom, mokom, nirvanom. Ali postaju neurotini, pSihotini, poinju da ive u vla
V
stitim snovima. Samoa je tolika da moraju da stvore neto sa ime bi bili.
Oba ova ekstremna pokuaja su bezuspena. Stoga oveanstvo stoji na raskru. N
Kuda ii? Prolost je krajnje neuspela. Svi napori koji su bili uraeni u prolosti, pokazali
I
su se pogrenim, vode u orsokak. Kuda sada ii, ta raditi?
Atia ima jednu vanu poruku da vam da. To je poruka svih buda, svih prosvetljenih
H
ljudi na svetu. Oni kau: Ljubav i sloboda nisu odvojene stvari, ne moete da birate. Ili
ete imati oboje, ili ete morati da odbacite oboje. Ali ne moete da birate, ne moete O
D
imati jedno.
Ljubav je periferija, sloboda je sredite.
O
ovek mora da napreduje u tako osetljivom balansu, u kome ljubav i sloboda mogu
da cvetaju zajedno. I to mogu, jer se kod nekoliko retkih pojedinaca to dogodilo. I ako se
A
to dogodilo samo jednom pojedincu, u celoj istoriji, to se moe dogoditi svakom ljudskom
S
biu. To je va potencijal, vae uroeno pravo .
Meditacija je balans.
N
.
MeditaCija je ptica sa dva krila: sloboda i ljubav.
I
Moj napor je u ovom polju buda da vam dam oba krila: budite puni ljubavi i budite
C
slobodni, imajte ljubav i ne budite posesivni. Budite slobodni ali nemojte postati hladni;
I
ostanite topli, topli od ljubavi.
Vaa sloboda i vaa ljubav treba da rastu ruku pod ruku, u dubokom zagrljaju, u jed ...
noj vrsti plesa, pomaui jedna drugu. I tada je roen potpun ovek, koji ivi u svetu i
uopte nije od sveta. Onda je roen ovek u kome se sreu suprotnosti, sjedinjuju i po
staju komplementarne; onda je ovek bogat. Samo voleti bez slobode je osiromaenje, ili 429

sam o biti slo bod an bez ljub avi jeste iveti usa mlj eno , tuno, u tam i. Slo bod a je potrebna
za rast ljubavi, ljubav je potrebna da bi uzgajali slo bod u.
Mo j san jas in treba neprestano da se se a da ne bira izm eu ova dva. Ob oje treba
zaJ. edn o a se aps orb uju , zaj edn o da se svare. Ljubav treba da pos tan e vaa per iferija,
,
vasa akcIJa, a slo bo da treba da postane vae bie, vae sredite, vaa du a.
Prva izreka:
Treba da naete slobodu na oba naina, ispitivanjem i istraivanjem.

Im ti vrste slobode, i treba ih dobro razumeti. Prvo je sloboda od, drugo je sloboda
.
za, I trece Je samo sloboda - ni od ni za. Prvo, sloboda od, je reakcija. Orijentisana je na
prolos t; borit se protv prolosti, elite da je se oslobodite, opsednuti ste njom.
.
PSlhoanahza pokusava da vam prui tu slobodu, slobodu od - od prolih trauma
rana iz detinjstva. Primaina terapija je u osnovi zasnovana na prolosti. Treba da se vra
:ite un.aad da bi e oslobodili prolosti, treba da doprete do prvog primalnog krika, onda
cet bltl slobo nt. Zato sloboda znai - za primainu terapiju, za psihoanalizu i druge te
rapiJe - da proslost treba da se odbaci. Treba da se borite sa njom, treba nekako da ure
dite da se razreite prolosti; onda ete biti slobodni.
Dokle god je u pitnju t sloboda, Karl Marks i Sigmund Frojd nisu u suprotnosti;
, se. Karl Marks kaze da covek treba da se oslobodi prolosti, svih prolih socijalnih
slazu
st:u tua, e onomskih struktura. Njegov pristup je politiki, Frojdov pristup je psiho
loski, ah obOje su zasnovani na ideji slobode od.
Sve politike reforme su reakcije - a kada reagujete nikada niste slobodni. To treba
da se razume. To samo daje izgled slobode, ali to nikada nije istinska sloboda. Iz reakcije
potpuna sloboda nije mogua. Iz reakcije, istinska sloboda nije mogua. A samo potpuna
sloboda je istinska sloboda.
Moete da idete protiv prolosti, ali u samom stavu protiv nje uhvaeni ste na zadnja
vrata. Zato se deavalo ponovo, i ponovo da sa kim god ste se borili, postali ste kao on.
Biraj te s oje nep ijatelje vrlo paljivo, jer ete biti njima odreeni! Oigledno, borei se
. .
protiv nJih, moracete da nauite njihove strategije. Moraete da nauite njihove taktike,
moraete da nauite njihove naine. Polako, polako, neprijatelji postaju vrlo slii - sliniji
od prijatelja.
To se desilo u Sovjetskoj Rusiji... Kada je dola revolucija i komunisti promenili celu
..
socijalnu strukturu, car je bio ubijen, i udna pojava je nastala. Ljudi koji su ubili cara

postali su vei carevi nego sam car. Josif Staljin se pokazao daleko stranijim od Ivana M
Groznog. Ivan nije nita u poreenju sa Staljinom.
I
I to je prirodni fenomen. Uopte ne krivim Josifa Staljina, mogu da razumem ta se
u stvari dogodilo. Ako se borite sa carom morate da nauite njegove naine, i dok doete S
do pobede postali ste tako veti, tako efikasni, to su postali vai naini. Poinjete da pri
M
menjujete isto na svoje neprijatelje. Zbog toga je svaka revolucija propala. Osobe se pro
O
mene ali struktura ostaje ista, jer je ideja o slobodi od u osnovi pogrena.
Druga ideja je sloboda za; ona je orijentisana na budunost. Prva je politika, druga
je vie poetska, vizionarska, utopijska. Mnogi ljudi su to takoe pokuali, ali to takoe D
nije mogue, jer orijentisani na budunost ne moete da ivite u sadanjosti. Ne ivite u R
prolosti, ne ivite u budunosti, treba da ivite u sadanjosti.
E
Vizionari samo mataju. Lepe utopije su zamislili, ali te utopije nikada nisu postale V
stvarnost. N e mogu da postanu stvarnost.
N
Ako reagujete na prolost, odreeni ste prolou. Ako zaboravite prolost i pogle
I
date u budunost, jo uvek vama upravlja prolost, samo toga niste svesni. Gledajui u
budunost sanjate lepe snove, ali oni ne mogu da promene stvarnost. Stvarnost ostaje
H
ista; a snovi su vrlo neefikasni, impotentni.
Prvo, sloboda od, je reakcija. Drugo, sloboda za, je revolucija. Tree, samo sloboda, O
je pobuna. Orijentisana je na sadanjost. Prvo je politika, drugo je poetska, tree je mi D
stina, religiozna.
O
ta mislim kada kaem "samo sloboda"? Ni za ni protiv, bez prolosti, bez buduno
sti, samo sada ovde, samo iveti iz trenutka u trenutak bez ideologije, bez utopije.
Pravi sanjasin, pravi mistik, nije protiv prolosti, nije za budunost. On je potpuno A
apsorbovan u sadanjosti da nema vremena, nema energije, za prolost i budunost. Tako S
se raa pobuna.
N
Pobuna je najlepa pojava na svetu. Buda je buntovnik, to j i Isus; Atia je buntov
I
nik, kao i Kabir. To su buntovnici. Neete ih razumeti ako mislite o njima kao da su bili
revolucionari; nisu bili. Nisu bili ni reakcionari. Njihova orijentacija je potpuno drugaija, e
I
njihova orijentacija je sada, ovde. Oni ne ive ni za kakav ideal, i ne ive protiv bilo kog
ideala. Oni nemaju nikakve ideje; u njihovoj svesti ne postoji nikakva ideologija. Oni su T
samo u istoi ovog trenutka... oni to ive, uivaju u tome, pevaju, pleu. I kada sledei
trenutak doe, oni ive sledei trenutak sa istom radou, sa istim veseljem. Oni se kreu
iz trenutka u tren, oni ne planiraju unapred.
431

Zbog toga se na Istoku, gde su mistici bili velika sila, nije dogodilo nita kao komu
nizam. Ideja je Zapadna, ta ideja ne moe da se zamisli da se dogodi u Istonoj svesnosti.
I nita kao futuristike utopije - Morova utopija ili druge utopije, ima tako mnogo soci
jalista utopista - nije se ni tako neto dogodilo.
Ali neto sasvim drugaije se dogodilo: Buda, jedan Atia - pojedinci koji ive iz trena
u tren, u tako istoj radosti da je njihova radost zarazna. Ko god doe u kontakt sa njima
je savladan, poinje da gleda na stvarnost novim oima. Oni vam daju novi uvid u sada i
ovde. To je "samo sloboda." Meditirajte o tome.
Nema potrebe ni za nekom psihologijom, i zato se psihologija nije dogodila na Istoku.
Nema potrebe da se ide u prole traume, i u stvari ak i ako odete u prole traume nikada
niste slobodni od njih. Moda ponete vie da podnosite, vie da razumete, ali nikada
niste slobodni od njih.
Sta god osniva primaine terapije, Artur Danov, kae o postprimalnom oveku, nije
bio u stanju da stvori jednog jedinog postprimalnog oveka. On sam nije postprimalan
ovek. Potpuno slobodan od prolosti, potpuno slobodan od rana iz prolosti - to nije
mogue. Na nain na koji je to uradila psihoanaliza i sline terapije, to nije mogue. Nema
prolosti. Od ega pokuavate da se oslobodite?
U stvari, pod uticajem harizmatskih psihoterapeuta moete poeti da stvarate pro
lost prema njima. To se dogaa: ako odete Frojdovcima stvarate frojdovsku prolost, ako
odete jungovcima, stvarate jungovsku prolost. Sada je to dobro poznata injenica, da
pacijenti poinju da stvaraju, fantaziraju, prolost kakvu terapeuti oekuju. jungovi pa
cijenti poinju da odlaze u prole ivote vrlo lako i poinju da iznose velike misterije,
ezoterino, okultno. To se nikada nije desilo ni jednom Frojdovom pacijentu. Frojdovi
pacijenti iznose ono to Frojd oekuje: libi do, seksualne fantazije, neobine seksualne
fantazije, incest i sve vrste seksualnih povreda. One nikad ne izlaze na povrinu u jun
govskoj psihoterapiji. Primaini pacijenti poinju da putaju krikove koji ne moraju imati
nikakvu realnost.
Ali ljudi su jako susretljivi: ako im date neku ideju, oni su, prema vama, obavezni da
je ispune. U stvari pacijent poinje da se osea jako samilosno prema terapeutu - on tako
naporno radi, jadni drugar - tako da pre ili kasnije poinje da izlazi u susret. Sada ima
na stotine psihoterapeuta na Zapadu, i svaki psihoterapeut postaje uveren da je on u
pravu. Njegovi pacijenti ga obmanjuju. I isti pacijenti idu drugom psihoterapeutu i ob
manjuju i druge takoe. Pacijenti igraju veliku igru, i to se deava nesvesno.
v

ljaovo
zad
e
i
koj
a
nat
me
frag
o
olik
nek
te
ere
izab
da
e
et
mo
k
uve
k,
iro
o
tak
je
Um
an
om
ogr
je
ek
Cov
.
piju
tera
nu
ee
odr
,
giju
olo
psih
nu
ee
odr
iju,
zof
filo
nu
ee
odr
i
vat
kontinent, ovek nije mala pojava. Mo e sadrati mnogo Frojdova, mnogo jungova, mnogo
da
e
et
mo
k
uve
da
a
vam
u
a
tog
ogo
mn
o
tak
ima
ete
ber
oda
da
e
et
k
mo
uve
I
Adlera.
naete na ina da odaberete odr ee ne fragmente koji se ukl apa ju sa ter api jom kroz koju
prolazite.
e
odr
iz
a,
aliz
oan
psih
kao
a
nit
orio
stv
nije
i
,
zam
uni
kom
kao
a
nit
orio
stv
nije
k
Isto
enog razloga. Razlog je to mis tik ne pokuava da se oslo bod i pro los ti, mis tik ne po
kuava da bud e slob oda n radi ne eg u bud un ost i. Mis tikov nap or za slob odo m, koju on
o
celo
gov
Nje
a.
nem
vie
a
eg
m
oni
sa
a
nit
a
nem
m,
odo
slob
om
pun
pot
m,
ko
naziva, mo
interesovanje je ovaj trenutak, ovaj ma li kristalno isti trenutak.
I biti u ovom trenutku znai biti u meditaciji.
Biti potpuno u ovom trenutku znai biti u meditaciji.
I kad se desi meditacija videete da dva krila rastu u vama: jedno e biti od ljubavi
Atia to zove samilou - drugo e biti od slobode. I poee da rastu zajedno. To donosi
ispunjenje. Nema gunanja, nema aljenja. Atia je u pravu; on kae:
v

Sada, ak i kad umrem, neu aliti.

ivot je bio ispunjenje. Spoznao sam njegove tajne. Voleo sam, iveo u slobodi, sa
znao sam sve to je bilo potrebno da se bude zadovoljan. Krajnje sam ispunjen. ivot je
bio plodonosan. ivot nije bio traenje, bio je neprestano bogaenje, i cvetao sam i lotos
se otvorio.
Umreti sa svojim unutranjim lotosom potpuno rascvetalim, umreti u ljubavi, u slo
bodi, dokaz je da je ovek spoznao ivot, dokaz je da je ovek stvarno iveo. Svi drugi
samo prolaze kroz prazne kretnje; one nisu ivot.

Treba da naete slobodu na oba naina

Ispitivanjem I IstrazI vanJem.

Kako nai tu slobodu? Kako nai to sutinsko jezgro svoga bia? To se deava u me
ditaciji. Atia naziva meditaciju "svesnost". A svesnost treba da se razvije; ona je u vama
samo seme, moe postati drvo. I on sugerie da bi dve stvari bile od pomoi: jedno je
ispitivanje a drugo je istraivanje.

M
I
S
M
O
D
R
E
V
N
I
H
O
D
O

A
S
N
I
C
I
T
433

Ispitivanje znai, nikada ne dozvolite bilo emu da proe kroz va um a da to pomno

ne posmatrate. Pria se da je Sokrat rekao da je ivot bezvredan ako niste iveli ispitiva
jui. Jedan ivot bez ispitivanja je bezvredan ivot.
Ispitivanje je prvi korak: postati oprezan prema onome to prolazi kroz va um. A
tamo je neprestan saobraaj - tako mnogo misli, tako mnogo elja, tako mnogo snova
prolazi. Treba da budete paljivi; treba da ispitate svakog i sve to prolazi kroz um. Ni
jedna jedina misao ne bi trebala da proe nesvesno, jer to znai da ste spavali. Pos ma
trajte sve vie i vie.
I drugi korak je istraivanje. Prvo posmatrajte, ispitajte, a onda ponite da gledate
u korene. Zato se odreena stvar deava ponovo i ponovo? Postajete ljuti ponovo i po
novo: istraivanje e vam jednostavno pokazati da ljutnja doe i ode. Istraivanje e vam
pokazati korene ljutnje, odakle dolazi - jer ona moe biti, to je gotovo uvek tako, da je
ljutnja simptom neeg drugog to je skriveno. To moe biti da se va ego osea povree
nim i vi se ljutite, ali ego se uva skrivajui se iza. To je kao koren drvea: vidite lie ali
ne vidite korenje.
Ispitivanjem videete drvee, istraivanjem videete korene. A transformacija je
mogua samo kada vidite korene. Iznesite korene na svetlo i drvo poinje da umire. Ako
moete da naete koren svoje ljutnje, iznenadiete se kad ljutnja pone da nestaje. Ako
moete da naete koren svoje tuge, biete ponovo iznenaeni.
Prvo ispitajte ta je neprestano tu u vaem umu, ta se ponavlja ponovo i ponovo.
Vi nemate mnogo misli. Ako pomno ispitate videete da imate samo nekoliko misli koje
se ponavljaju, ponovo i ponovo - moda u novim oblicima, novim bojama, novoj opremi,
novim maskama, ali imate samo nekoliko misli.
I ako uete pomno u to biete iznenaeni: imate jednu osnovnu misao.
Gurijev je imao obiaj da kae svojim uenicima: "Prvo pronaite svoju glavnu oso
binu." A svaka osoba ima glavnu osobinu - to moe biti pohlepa, moe biti ljutnja, moe
biti seks, ljubomora, moe biti neto drugo. Otkrijte ta je vaa glavna osobina, ta je
centar oko koga se kreu sve vae misli i sva raspoloenja. Ako moete da naete centar,
nali ste koren.
I udo je, da kada je koren jednom pronaen, ne morate da ga seete, iseen je sa
mim pronalaenjem. To je unutranja tajna transformacije.
Posmatrajte: ponovo i ponovo postajete tuni. Iznenada niotkuda... sve je ilo dobro,
i neto je kliknulo i vi ste postali tuni. I ponovo, to je otilo, i do veeri se vratilo, i tako
dalje i tako dalje. Zato se to deava?

Prvo ispitajte onda istraite. I spitivanjem i istraivanjem u vama e biti roena oso
bina zvana svesnost. Kada je jednom svesnost tu, vi imate ma koji moe da sasee sve
korene svih bolesti. I kada je jednom svesnost roena, polako, polako izlazite iz prolosti
i budunosti, i ulazite u sadanjost. Postajete prisutniji u sadanjosti. Dostiete do sve
snosti koja nikada nije bila; postajete svetlosni. I u tom prisustvu, kada moete da osetite
trenutak kako prolazi, sva vaa ula e postati tako ista, tako osetljiva, tako ulna, tako
oprezna i iva, da e ceo ivot uzeti novi intenzitet. Dospeete do velikog uitka. Svet e
biti isti, a opet nee biti isti: drvee e izgledati zelenije, rue crvenije, ljudi vie ivi, lepi
- isti svet, i obluci na obali poinju da izgledaju kao dijamanti i smaragdi.
Kada je svesnost vrlo, vrlo duboko zasnovana, kada ste prisutni u sadanjosti, po
stiete psihodelinu viziju ivota. Zato mistici govore o tako velikoj lepoti, a vi je ne na
lazite. Mistici govore o neizmernom slavlju koje se odvija, a vi nigde ne vidite nikakvo
slavlje. Mistici govore o velikoj muzici, ali vi ne ujete nikakvu muziku.
A mistici su u pravu - velika muzika prolazi, ali vi ste gluvi. Velika lepota je svuda
naokolo, ali vi ste slepi. Cela egzistencija slavi upravo ovaj trenutak, jednako kao to je
slavila i kad je Atia bio iv. Postojanje je proslava.
Ali vae srce je mrtvo. Samo vae fiziko srce kuca, vae duhovno srce potpuno ne
funkcionie. I bez njega neete moi da vidite slavlje ivota. Kako moete osetiti zahval
nost Bogu ako ne vidite dar? Za ta da budete zahvalni? Moete samo da budete puni
pritubi, albi, zamerki. Moete samo da se ljutite na postojanje. Zato ste stvoreni, zato
ova patnja? Vidite samo patnju, jer vae oi mogu da vide samo patnju. Inae postojanje
je blagodat, blagoslov.
Druga izreka:
Ne hvaliite se.

M
I
S
M
O
D
R
E
V
N
I
H
O
D
O

A
S
N
I
C
I

Atia je zaista divan, vrlo telegrafski. Njegove izreke izgledaju kao da je uzimao kvan
tne skokove, izgledaju nepovezane. Nisu; postoji jedna unutranja veza - jer kad vam se
desi ta pSihodelina vizija, poeete da se hvaliete. Kada vam se dogodi ta svesnost, po
slednji, ali jedan napad ega obavezno e se desiti. To je neizbeno. Poeete da se oseate
vie svetim od drugih. Poeete da se kreete kao svetac, poeete da osea te, da poka
zujete, da niste obian smrtnik, da ste neobini, da niste od ovoga sveta, da ste onostrani.
I mada su sve ove stvari tane, Atia kae: Molim vas ne hvaliite se. On ne kae da
laete. Sve te stvari su tane; kada se dogodi svesnost, uda poinju da se deavaju. Svaki 435

trenutak postaje takvo udo, i poinjete da se diete visoko, poinjete da postiete nove
vrhunce u svemu. Sta god uradite postaje takva radost, i gde god krenete, ivot izgleda
tako boanski. I vi takoe moete da vidite, da gde god krenete vi donosite odreenu
svetost tom mestu. Nisu to lai; to se deava. Ali ako ponete da se hvaliete, sve te stvari
e nestati, jer je ego uao na tako suptilan nain, i vi niste mogli to da ispitate i niste mo
gli to da istrai te.
Ego e jahati sada na vaem duhovnom iskustvu. Covek treba sada da bude vrlo
oprezan. Ne-meditant moe da bude bezbrian - on moe podneti da bude bezbrian,
jer nema ta da izgubi. Ali meditant ne srne biti nepaljiv, on ima mnogo da izgubi. Tu su
sada blaga i ona mogu biti izgubljena za sekund.
Kada ponete da se pomerate na vie planove moete lako da padnete - i pad e biti
velik. Ako padnete hodajui ulicom nema mnogo opasnosti, ali ako padnete sa Everesta
to je vrlo opasno, moete da ne preivite.
Zato oni koji ponu da se kreu svetom meditacije moraju da naue da budu jako
paljivi. Staza je uska, i ba kraj staze je veliki ambis. Jedan pogrean korak i paete - i
bie to teak pad. Moe potrajati godinama ili ivotima da dospete ponovo do iste visine.
J ako padnete jednom sa odreenog mesta; to postaje vaa navika.
Moje vienje je: da meditanti ue navike da uvek padaju sa odreenog stadijuma,
zato kad god je to stanje ponovo tu, oni padnu. Veliki napor je potreban da se to ponovo
dostigne, ali sada to postaje taka gde um iznenada preduzima pogrean korak, po navici,
mehaniki. Zato je bolje biti paljiv kada po prvi put idete navie, tako se nikakve navike
padanja ne stvaraju u vama.
v

Ne hvaliite se.

Ne treba govoriti o duhovnim iskustvima. Ako u vama naraste velika potreba da go

vorite o tome moete ii svome majstoru. U tome nema opasnosti, jer deljenje sa majsto
rom je uvek od pomoi. Kao prvo, ta god iznesete pred majstora on e uiniti da osetite
da to nije nita: "Ne budi glup, to je samo glupost. Zaboravi sve o tome." Cak i ako mu
iznesete nirvanu, rei e: "To nije nita - izbaci to! Ostavi to gde si ostavio svoje cipele"
- ak i nirvanu!
To je jedna od tajni majstora u njegovom radu sa uenikom. Nikada vam nee uzvra
titi, nikada nee rei: "Divno! Ti si tako uzvien, postigao si!"
v

Drugo, on e uvek uiniti da bude svestan da iskustva, ma koliko lepa, i dalje su

iskustva. Stvarno nije ono to je doivljeno, ve onaj koji doivljava. On e uvek da istie
svedoka, unutranju subjektivnost, a ne objekat.
Neko vidi uzvieno svetlo - i to je zaista velika radost kada vidite unutranje svetlo.
Ne hodate po zemlji; tako ste ushieni da gubite teinu, gravitacija vie ne deluje na vas.
Oseate kao da, ako elite, moete da letite.
Ali ako odete majstoru on e rei: "Pa ta? To se deava svakome. To nije nita po
sebno, drugi rade mnogo bolje. To je samo jedno iskustvo, i iskustvo znai neto spolja
nje. Seti se iskuavaoca, seti se onoga ko doivljava svetlo. Ti nisi to: ti si svedok toga. Da,
tu je svetlo, ali ti nisi to. Ti si onaj ko je video svetlo. Seti se posmatraa."
Majstori su jako veti u povlaenju za noge. Moete da stojite naglavake a oni e
vas povui za nogu i paete ravno na zemlju. J sledei put kada se desi neko veliko du
hovno iskustvo, plaiete se ak i da odete majstoru da mu za to kaete. To je vrlo bitno.
J trea stvar: ima stvari koje, ako o njima govorite, ako ponete da ih pokazujete,
energija koja je potrebna da ih negujete poinje da odlazi u njihovo pokazivanje.
Seme treba da bude skriveno u tlu. Ne treba da bude stalno iznoeno napolje; ako
ga iznesete napolje ubiete ga. J ta duhovna iskustva su kao veliko seme. Uenik treba da
ui vetinu uvanja tajne. To je jedan od zaista sutinskih delova boravka uz majstora:
sposobnost da se sauva tajna.

M
J

S
M
O
D
R
E
V
N
J
H

O
D
O

A
S
N

uo sam: ovek je tragao za majstorom koji je postigao najviu tajnu. Iao je mno
gima ali je na kraju bio frustriran, razoaran. Onda je uo da daleko, duboko u bespuu,
postoji jedan starac koji je postigao najviu tajnu, ali teko ga je nagovoriti; on ne prihvata
lako uenike.
ovek je bio izazvan. Prodao je sve to je imao i otputovao u pustinju. Trebalo mu je
J
tri godine da stigne tamo. Krajnje umoran, iscrpljen od cele potrage... mnogo puta je odluio da krene nazad, ali to je bilo protiv njegovog ega, ega tragaoca - "ta e rei ljudi? C
Kod kue e se smejati i rei e: 'To smo ti pre rekli! ' "
J
Tako da je istrajao, i konano stigao. Da, starac je imao neto; to je bilo tako oi T
gledno, bilo je tako vidljivo. Video je mnoge majstore, ali sve lani, hokus pokus; ovaj
ovek je imao neto. Pogledao je starca u oi i video takvu dubinu kakvu nikada nije vi
437
deo.

Starac je sedeo pod drvetom, i cela vibracija oko drveta je bila tako velika da je o
vek bio savladan. Poeo je da se osea opijenim. Pao je pred stareva stopala i rekao:
"Doao sam da naem najviu tajnu. Moe li mi je rei?"
A majstor ree: "Onda tri godine treba da uti, ni jedna re ne srne biti izgovorena.
Slui mi tri godine u apsolutnoj tiini. Ako moe to da uradi, onda ti mogu rei tajnu,
jer tajna treba da bude sauvana kao tajna. Ako moe da odri utanje tri godine, to e
biti dokaz da si sposoban da zadri neto u sebi."
Covek se sloio. Te tri godine su bile zaista duge, skoro kao tri ivota... pustinja, ni
koga vie, samo taj starac, i tiina - tiina pustinje, tiina starca, i tri godine. Izgledalo je
kao da je mnogo, mnogo godina prolo. Kada se navrilo tri godine, ovek upita: "Sada,
gospodine, tri godine su navrene. Recite mi tajnu."
Majstor ree: "Sada mora da mi obea da nikada nee ovu tajnu nikome rei - ni
kad, nikad. Potrebno je potpuno obeanje."
ovek ree: "Obeavam, obeavam vam, obeavam Bogu, svim svojim srcem, da ni
kada nikome neu otkriti tajnu."
Onda starac poe da se smeje. Ree: "To je dobro. Pa ta misli, ako ti moe uvati
tajnu celog ivota, da ja ne mogu? To je obeanje koje sam dao mom majstoru: ne mogu
da je otkrijem! Ali rei u ti jednu stvar," ree . ..ista stvar se desila sa mojim majstorom.
Tri godine sam utao, i bilo je dugo kao to je bilo i tebi. I onda je doao dan, i bio sam
mnogo sretan to sam utao tri godine. Desila se potpuno ista stvar! Pitao sam ga za tajnu
i on je rekao: 'Obeaj da nikada nee nikome otkriti tajnu: Obeao sam, i on se smejao
kao to sam se i ja smejao, i rekao: 'Pa ta misli, ako ti moe uvati tajnu celog ivota,
da ja ne mogu?'"
"Zato u stvari nema tajne. Cela umetnost je u njenom uvanju; nije u pitanju tajna.
Ja mislim da se isto deavalo ponovo i ponovo. To mora da se dogodilo sa mojim majsto
rom i njegovim majstorom, i tako dalje, i tako dalje. Izgleda da nema tajne, ali mnogo smo
nauili uvajui je!"
v

Vidite smisao: ako moete da sauvate tajnu ... bila tajna vredna uvanja ili ne, nije u
tome stvar. Bilo tajne ili ne, nije u tome stvar. Majstor je mogao aputati u vae uvo da:
"Dva i dva su etiri: sada to uvaj kao tajnu." To bi posluilo - ali nije pitanje ta je to, pi
tanje je da li moete da sauvate neto u sebi?
Ba pre neku no sam rekao Radi: "Sada to treba da sauva kao tajnu." Nisam joj
rekao nikakvu tajnu, ali ona je obeala. "Da", rekla je: "uvau to." Rekao sam joj: "Ti si

traara, jedna od najveih traara u komuni, zato to treba da sauva kao tajnu." I ona je
obeala. Ne seam se za kakvu je tajnu dala obeanje, ali sada treba da je uva! Vetina
Je u cuvanJu.

M
I

Ne hvaliite se.

S
M

Ne pokazujte. Prirodna tenja uma je da pokazuje. I kada imate neto posebno - na

primer, moete da itate neije misli - sasvim je prirodno da odete i to pokaete ljudima. D
Jednom je neki muslimanski mladi bio sa mnom mnogo godina - vrlo istrajan mo
R
mak - i ta god sam mu dao da uradi, on bi stavio celu svoju energiju u to. Onda se jednog
dana desilo da je poeo da ita ljudske misli. Bilo mi je jako teko da ga zadrim da ne E
V
govori o tome. I to je bespravno, itati neije misli; to je ulaenje u neiju privatnost.
Poto sam mu rekao da to zadri za sebe, da to nikada ne primenjuje, on je to sau N
vao. Iz uvanja toga kao tajne i ne pokazivanja i ne primenjivanja, nastao je drugi kvalitet
I
iz toga: postao je sposoban da u va um stavi misao vrlo lako, bez vaeg znanja. ta god
je eleo da stavi u va um, vi bi odmah delovali u skladu sa tim. Postao je neka vrsta Del H
gada, a bez ikakvih elektroda. To je iznenada otkrio...

Poslao sam ga na put; sedeo je u autobusu, i samo ideja, samo ideja, iznenada mu
D
doe na pamet: ako moe da ita ljudske misli, moe li da stavi misao u neiji um? niot

kuda?
Poto mu nisam nita rekao o tome, pokuao je. Samo je pokuao sa osobom koja je
sedela na seditu ispred njega: "Padni sa svog sedita" - i ovek je pao dole! On sam je A
bio zapanjen, ali onda je pomislio da je to mogla biti samo koincidencija, ovek je ba S
imao da padne. Zato je pokuao na drugome, i ponovo se to dogodilo. Tako se uplaio, i N
poela je da ga mui ideja: "Zato da ne baci ceo autobus niz brdo?" Morao je da zaustavi
I
vozaa i sie iz autobusa usred putovanja.
Vratio se do mene i rekao: "Ovo je jako opasno. Pokuao sam sa dve osobe; deluje, a C
I
onda mi je dola ideja: "Zato da ne pokuam sa celim autobusom?"
Ako uete u svet meditacije, to su male stvari koje poinju da se deavaju. Izbegnite T
ih, nikada ih ne koristite, nikada ne pokazujte, i ne govorite o njima - jer ako govorite,
ljudi e rei: "Pa prui mi neki dokaz." Ako priate o tome oni e traiti dokaz. Onda ete
439
poeti da ih primenjujete i uskoro ete izgubiti energiju.
,

Energija je potrebna za unutranju negu. Kada u vama neto raste cela energija treba
da se pretvori u ubrivo. Ne koristite je spolja ni na koji nain. Najbolji nain da se pone
je: Ne hvaliite se.
Trea izreka:
Nemojte da vas obuzme ljubomora.

Sada neete uspeti da naete vezu, ali ona je tu. Atia kae da ne smete da se hvali
ete ali drugi mogu; javie se ljubomora. Drugi mogu da ponu da pokazuju svoju du
hovnu snagu, i pokazivanjem njihove duhovne snage ljudi mogu da ih oboavaju, mogu
da ih potuju, da ih smatraju za velike svece. Vi uvate tajnu u svom srcu, i znate da mo
ete da uinite vea uda od njih. Njih ljudi oboavaju, a o vama niko nita ne zna, i vi ste
samo niko. Moe da se javi ljubomora, i ako se ljubomora javi, to je negativna strana hva
lisanja. Onda, pre ili kasnije, poeete da se hvaliete.
Jo neto da se razume ... Deava se, kada po prvi put meditant postigne neku psi
hiku energiju, neku psihiku snagu, tenja, prirodna tenja, je da se to pokae. I ako
pokae, pre ili kasnije izgubie mo. Onda se javlja veliki problem: on to sad ne moe, ali
sada ima potovanje. Oboavan je i ljudi oekuju da ini uda. ta e sada da uradi? Mo
rae da se okrene magiji, morae da pone da ui trikove, da odri svoj presti.
To se desilo sa Satija Sai Babom i slinim ljudima. Prve stvari koje su uradili bile su
stvarne, prvih nekoliko eksperimenata koji su uradili nisu bili lani. Ali onda energija
nestaje. I do tada ste postali slavni, i ljudi poinju da se okupljaju, glupi ljudi, i oekuju
od vas, i ceo va ego zavisi od vaeg pokazivanja.
Onda je jedina mogua alternativa nauiti magijske trikove tako da moete da odr
avate svoj presti. Ako se hvaliete, pre ili kasnije postaete rtva magijskih trikova.
Moraete da nauite, i da obmanjujete ljude.
Ne budite ljubomorni, jer ako ste ljubomorni bie vam nemogue da dugo odrite
tajnu.
I etvrto:
Ne radite iz inata.

Ne iritirajte nepotrebno ljude pretvarajui se da ste posveeniji od drugih, pretva

rajui se da ste sveti, pretvarajui se da ste posebni. Ne iritirajte ljude, ne delujte na taj

nain. Zato? - jer e tekoe narasti same od sebe, zato nemojte, molim vas, da ih doda
jete.
Samo vae prisustvo e izazvati nevolje po vas, zato izbegavajte to je vie mogue
da iritirate ljude. Ako se pretvarate da ste sveti, onda ete stvoriti suparnike. Ako se pre
tvarate da ste posebni, onda e biti drugih koji e to poricati. Javie se argumentacije,
nepotrebne kontroverze, neprijateljstva.
Atia to kae iz vrlo posebnog razloga. Poseban razlog je da je samo prisustvo osobe
koja ima neke duhovne kvalitete dovoljno da joj stvori nevolje, jer slepi ljudi ne vole ljude
sa oima. Oni koji su uvek iveli u tami, ne vole one koji im donose svetlo, oni ih mrze jer je prisustvo oveka svetla uvredljivo, ini da se oseaju inferiorno.
I to se dogaa samo od sebe, zato nemojte ni na koji nain to da uveavate. ak i ako
drite sve u tajnosti, nekoliko ljudi e znati za to. Prisustvo toga je takvo da e vas nekoliko ljudi obavezno pronai. Cak i ako pobegnete na Himalaje, nekoliko ljudi e obavezno
tragati i nai e vas, jer postoje tragaoci. Postoje ljudi koji su vrlo osetljivi, postoje ljudi
koji ivotima tragaju za neim da se dogodi u njihovom ivotu. Postaete poznati. Nema
potrebe da se hvaliete, nema potrebe da budete ljubomorni. Pokuajte da se sakrijete
to vie moete; ipak ete postati poznati.
Ne moete da sakrijete svetlo ispod grma; pokazae se. Ne moete sakriti svetlo, ono
e sijati. I kad jednom tragaoci ponu da se okupljaju oko vas, i kada uenici dou, i po
sveenici dou, drutvo e nairoko da bude iritirano vama, drutvo e biti ljuto na vas.
Drutvo e pokuati da vas uniti, i ceo va rad, i celu vau zajednicu.
Zato? - jer potkopavate drutvo, seete same njegove korene. Ono ivi na ambiciji,
a vi uite ne-ambicioznom ivotu. Ono ivi na Makijavelijevski nain, a vi uite Budinom
nainu. Ono ivi kroz ljubomoru, nasilje, posesivnost, a vi uite ljubavi. Vi potkopavate
same njegove osnove, unitavate same njegove korene. Ono ne moe da vam oprosti,
svetie se. Zato je bolje biti veoma oprezan.
v

Ne oekujte zahvalnost.

M
I
S
M
O
D
R
E
V
N
I
H
O
D
O

A
S
N
I
C
I

To je prirodno, kada stiete sve blie i blie Bogu, veoma je prirodno da osetite da
e vam ljudi biti vrlo zahvalni. Donosite im poklon, najvei poklon to postoji, poklon T
Boga. Sasvim je prirodno osetiti da e ljudi biti zahvalni. Nemojte to oekivati; oekujte
ba suprotno, da ljudi nee nikada biti u stanju da vam oproste. Sto im vei poklon donesete, vea e biti njihova ljutnja. Razapee vas, otrovae vas - oekujte takve stvari.
441
v

ak ni Isus nije oekivao da e ga toliko muiti, da e mu priiniti toliku patnju. Sa

krsta je povikao Bogu: .. Da li si me napustio? Zato? Zato mi se ovo dogaa? ta sam loe
uinio?" U dubini on nije oekivao da e se razapinjanje na krst dogoditi.
Atia je vrlo jasan u njegom savetu uenicima:
Ne oekujte zahvalnost.

Ba suprotno, oekujte da e ljudi biti ljuti, iritirani, osvetoljubivi, suprotstavie vam

se. Nadajte se najboljem i oekujte najgore . Ako vas ne ubiju budite im zahvalni.
Jedan Budin uenik je krenuo da iri majstorovo uenje . Buda ga je pitao: .. Kuda si
poao, u kom pravcu, u koji provinciju?" A on ree da je poao u udaljeni kraj Bihara zove se Suka - ..jer ni jedan tvoj uenik nije iao u taj kraj."
Buda ree: .. Pre nego to odlui, odgovori na tri pitanja. Prvo, da li zna da su ljudi
u toj provinciji vrlo nasilni, lako razdraljivi, ubilaki raspoloeni? Opasno je ii kod njih,
zato ni jedan drugi uenik nije ni pomislio da ode kod njih. Ako te uvrede, a uvredie te,
kako e uzvratiti? ta e se dogoditi u tvom srcu?"
A uenik ree: "Ti savreno dobro zna ta e se dogoditi u mom srcu, jer zna moje
srce, jer si ti moje srce . emu ova nepotrebna pitanja? Ali poto si pitao, moram da od
govorim. Ako me uvrede, duboko u srcu osetiu zahvalnost to su me samo uvredili; mo
gli su da me istuku."
Buda ree >Sada, drugo pitanje. Oni e te istui, bie prebijen. ta e se onda dogo
diti sa tobom? Sta e misliti?"
Uenik ree: ..Ti savreno dobro zna. Biu im zahvalan, jer me samo tuku a mogli
su da me ubiju."
Buda ree: .. Sad tree pitanje. Mogu da te ubiju. I ako te ubiju, te e biti sa tobom?
ta e misliti u svom srcu?"
Uenik ree: "Savreno dobro zna, nepotrebno me pita. Ali poto pita, moram da
odgovorim. Ako me ubiju, dok me budu ubijali biu zahvalan, jer su mi dali lepu priliku,
najvei izazov."
Moe li biti zahvalan ak i onima koji te ubijaju? Najvei izazov!
"Biu im zahvalan jer me ubijaju i oduzimaju mi ivot - ivot u kome sam mogao da
uinim neto pogreno. Sada vie nema mogunosti; nikad neu uiniti nita pogreno .
ivot u kome mogu da padnem iz moje svesnosti ... sada mi oduzimaju taj ivot, ne mogu

vie da padnem iz svoje svesnosti. Biu im zahvalan, krajnje zahvalan, jer kada je neko
ubijen, ako moe da ostane paljiv, to je njegov poslednji ivot, vie se nee vraati na
zemlju. M isliu da su mi oni prijatelji, izbavljuju ime iz ropstva. Uvek u ih se seati sa
ogromnom zahvalnou u srcu."
Buda ree: "sada moe da ide gde god eli, jer gde god ode bie u stanju da iri
moju energiju. Bie u stanju da deli moju ljubav, moju samilost i moi e da uini
ljude paljivim, svesnim. Ti si spreman."

M
I

Atia kae: Ne oekujte zahvalnost. Ba suprotno, budite zahvalni ako vam uine ne
to loe. To je prirodno; treba dobro da znate, treba to da oekujete. Ako se to ne dogodi,
to je udo. Da Isus nije razapet na krst, da Sokrat nije otrovan, da Mahavira nisu stalno
tukli, da nisu uinjeni mnogi napori i napadi na Budin ivot, to bi bilo udo. Te stvari treba
da se oekuju. Tako ivi vei deo oveanstva - u tami, u takvoj tami; od njihove tame ne
moete oekivati vie.

D
R
E
V
N
I

Ovaj najistiji napitak saveta

kojim se napredovanje pet mamaca
pretvara u Bodi Stazu
prenesen je kroz Darmakirti.

Izvorni majstor je Gotama Buda, ali Atiin majstor je Darmakirta. Uenik nikad ne
zaboravlja majstora, ak i kad sam postane prosvetljen. Onda takoe ostaje njegova za
hvalnost, postaje potpuna, apsolutna. Atia pamti svog uitelja Darmakirtu. Bio je to
Darmakirta koji mu je rekao da ode Darmarakiti da naui jo vie, i Darmakirta mu je
rekao: .. Posle Darmarakite, idi joginu Maitreji da naui jo vie." I on je sledio vostvo
svog majstora Darmakirte.
Darmakirti je jedan od najpoznatijih Budistikih majstora. Mnogi od njegovih ue
nika su postali prosvetljeni. Atia je samo jedan od njegovih uenika, ali najpoznatiji. On
kae:
Ovaj najistiji napitak saveta...

S
M
O

H
O
D
O

A
S
N
I
e

"Ovaj nektar koji sam izlio u prethodnim izrekama nema nikakve veze samnom. Ni
sam autor tih izreka. Te izreke mi je preneo moj majstor, a mom majstoru ih je preneo 443

njegov majstor. Izvorno one su dole od Gotama Bude. Te izreke nisu moje," kae on. "One
nemaju na sebi moj potpis, i ja sam samo sredstvo, prenosei sve to mi je bilo dato. Ja
sam instrument."
Vidite neegoistinost osobe, i zapamtite to. I ta je najistiji napitak njegovog saveta?
To je kako pretvoriti napredovanje pet mamaca u bodi stazu. ta su pet mamaca?
Meditirajte o dva stanja. Jedno je stanje sna u kome se nalazi vei deo oveanstva.
Ljudi ive kao meseari; njihov ivot je mehanian, njihovo ponaanje je nesvesno. Oni
nisu svesni ta su, nisu svesni ta rade, nisu svesni kuda idu. Njihov ivot je sluajan, drvo
koje nosi reka.
U tom stanju takoe, bodiita budina svesnost, ili Hristova svesnost, ili Krinina
svesnost, koje god ime odaberete, moete da odaberete - postoji. ak i u ovim ljudima
koji savreno spavaju, u kojima nema ni traka svesnosti, postoji bodiita, postoji budina
svesnost, ali je prekrivena smeem. A smee dolazi od pet ula - oiju, uiju i drugih ula.
Cula nastavljaju da ulivaju u vas svakovrsne utiske iz spoljanosti. ta god vidite
odmah dopire unutra, ta god itate dospeva unutra. I vaa bodiita je kao dijamant pre
kriven slojevima i slojevima utisaka. To je jedno stanje.
ta god vam tih pet ula donesu bie odneto smru, jer to god dolazi iz spoljanosti,
smrt e vas odvojiti od toga. To nikada ne moe postati deo vas, ostaje odvojeno. To ostaje
u vama strani element, nikad ne postaje vaa priroda.
Drugo stanje je stanje probuenog, bude, prosvetljenog, onog ko je potpuno budan.
U njemu se desila transformacija. On takoe ima pet ula, ali sada njegovih pet ula funk
cioniu na sasvim drugaiji nain. Njegovih pet ula poinju da izlivaju njegovu samilost
na spoljni svet.
Za osobu koja spava, pet ula samo donose utiske iz spoljanosti. Za osobu koja je
probuena, istih pet ula poinju da izlivaju njenu ljubav, njenu energiju, njenu samilost,
u svet.
Kada otkrijete bodiitu, kada spoznate unutranju svesnost, vie niste prosjak. Ne
uzimate nita iz spoljanjeg. Ba suprotno postajete vladar, pOinjete da ulivate svoje bie
u spoljni svet; ulepavate ga, postajete blagoslov za njega. To je transformacija.
Ako ste budni, daete neto svetu, biete davalac. Upamtite to vie dajete vie imate
- jer to vie ulivate u svet, iz nepoznatih izvora postojanja sve vie i vie utie u vas. Po
vezani ste sa okeanskim. Bodiita je vrata ka okeanskom. Okean je Bog. Iz tog okeana
izvori teku u vas. Vi samo delite.
-

Isus kae: "Oni koji uvaju izgubie, oni koji daju sauvae."
Delite i imaete vie. Dajte, i dobiete od onostranog. Transformisana osoba nepre
stano daje. Ona ima tako mnogo da da, iz nje se preliva.

M
I
S
M

Ovaj najistiji napitak saveta

kojim se napredovanje pet mamaca
pretvara u Bodi Stazu
prenesen je kroz Darmakirti.

,
ija
rg
e
nja
sa
mi
fo
ns
ra

jnu
ta
u
ov
o
da
je
i
"m
:
ia
At
e
ka
i,"
:
:
"M oj ma jst or, Darmakirt
r
sm
I
ti
nu
ru
Ist
ce
Je
kO
e
ec
sm
o
bn
tre
po
ne
aju
lav
uputstvo. Sa da pe t u la vi e ne na go mi
e."
gij
er
en
ke
ns
a
bo
je
jan
bu
no
jed
za
zi
ola
pr
li
sta
po
deti. Ve su sa da
Buenjem karmike energije prethodnog vebanja,
i vrlinom mog jakog interesovanja,
ignorisao sam bedu i lou rep utaciju
i video uputstva za kon tro lisa nje ego prianjanja.
Sada, ak i kad umrem, neu aliti.

.
nja
ga
tra
lih
o
pr
h
oji
m
og
zb
mo
sa
ija
irt
ak
rm
Da
m
e
On govori: "M ogao sa m da na
Kroz m no ge ivote sa m tragao."
e
zlv
p
ko
di
lju
a
Im
,
ce
Ina
i.
oc
ga
tra
ni
ev
dr
ste
vi
di,
lju
vi
no
ste
Ni
I ja vam isto ka e m:
i
ti,
u
a
ad
nik
e
ne
ji
ko
i
eti
vid
ad
nik
e
ne
ji
ko
i
,
eli
vid
u su se ds tv u, ko ji me nis u ak ni
koji nee ni ka da zn at i ta se ovde dogaa!
. oz mnoge
kr
h
ga
tra
ste
da
ra
Mo
.
eta
sv
a
tak
ku
ih
en
alj
ud
iz
a,
lek
da
A vi ste do li iz
o
din
bu
s
va
i
a
ivl
pr
i
,
lje
po
o
din
bu
je
e
gd
a
zn
ja
ko
u
gij
ivote. Sa ku pil i ste odreenu en er
.
.
po lje . Znate gd e je magnet
v

. .

v .

Buenjem karmike energije prethodnog vebanja...

On kae: "To mora biti jer sam u mojim prolim ivotima disciplinovao sebe na
mnoge naine, pa sam sakupio odreenu karrniku energiju, da mogu da naem majstora,
da sam dovoljno sretan da naem majstora."

D
R
E
V
N
I
H

A
S
N
I
C
I
T

445

i vrlinom mog jakog interesovanja...

... moja strasna elja da naem istinu. Samo dve stvari su potrebne: energija da se
traga, i strastan interes da se ta energija usmeri u odreenom pravcu.
19norisao sam bedu i lou reputaciju...

Kada doete majstoru, i majstor je stvarno majstor, drutvo e biti protiv vas, dru
tvo e vam stvoriti muku. Moraete da patite zbog raznoraznih stvari - loe reputacije.
Ignorisao sam bedu i lou reputaciju...

"To mora da je bilo zbog moje karmike energije iz prolosti, to mora da je bilo jer
sam kroz mnoge ivote tragao i istraivao."
Svako je jedan drevni hodoasnik.
19norisao sam bedu i lou rep utaciju...

o
eg
?
oI
d
je
da
Ka
a.
eg
u
nj
va
ta
i
un
o
a
uk

Sve ove izreke ni su ni t a drugo do cela na

da
te
lsh
ne
o

d
je
a
?
ka
,
ja
an
oj

os
od
ni
je
n:

vie ni je tu, kada je dn om vi e ni st e odvo

g
Bo
se
je
ju
vl
ja
pO
o,
eg
e
aj
st
ne
Tu
.
em
tij
ve
os
pr
e
st
ste odvojeni od postojanja, trenutno
- neposredno, odmah.
Sada, ak i kad umrem, neu aliti.

Nadam se da e moji sanjasini takoe biti u stanju to da kau jednog dana.

Sada, ak i kad umrem, neu aliti.

To je mogue samo ako je postignuta bodiita. To je mogu e sa o ako ste sP.ozn1i

vae najdublje sutinsko jezgro - koje nije personalno, oJe Je umverz lno; kOJe mJ e
.
smrtno, koje je besmrtno; koje nema nita sa vremenom I prostorom, kOJe Je sama vecnost.
Am ritasja Pu tra: m i sm o sin ov i be sm rt no st i.
e.
nj
lje
a
je
ni
t
vo
i
li,
na
oz
sp
om
dn
je
to
e
st
Ka da
ivot je blagodat, bl ag os lov.
. od ne lz
'
flJe
m
To
tl.
os
dn
re
ne
er
m
Je
to
;
te
ve
sa
e

.. .
M editirajte o Atii, sl u aj te nj egov
IJ
ac
rm
fo
ns

ra
u
nJ
as
ltr
un
za
vo
st
ut
up
je
to
,

be
se
e
et
uj

lozofija, to je up utstvo da di sc ip lin

I.
st
ro
ud
m
om
jig
Kn
am
ziv
na
Je
Ja
.
st
ro
ud
m
e
at
To je knjiga koja vam m o e po m o i da uve
Dosta za danas.
.

Vrlo je teko ignorisati bedu i lou reputaciju. Sada ja za moje sanjasine stvaram hi
ljadu i jednu vrstu tekoa. Svet e biti protiv vas: gde god da odete, imaete lou repu
taciju, hm? Samo da budete u vezi samnom bie za ljude dovoljno da vas osude, da vam
se podsmevaju, da misle o vama da ste ludi i slino.
Samo oni koji su pravi tragaoci bie u stanju da ignoriu svu tu muku i lou reputa
ciju. Oni koji su samo radoznali, nee biti u stanju da to urade. Samo sreni ci, samo hra
bri, samo pravi tragao ci e moi da ignoriu sve, bie u stanju da rtvuju sve, bie spo
sobni da stave sve na kocku.
Jednom kada ste doli u dodir sa ivim majstorom, onda je sve drugo besmisleno;
onda se sve moe staviti na kocku, moe se lako rtvovati.
l video uputstva za kon tro lisa nje ego prianjanja.

"Odbacio sam ljude, ignorisao ta kau. Umesto toga, ulio sam svu svoju energiju u
jednu stvar: kako da odbacim ovu ideju o egu, kako da odbacim prianjanje za ego."

"

M
I
S
M
O
D
R
E
V
N
I
H
O
D
O

A
S
N
I
e
I
T

447

Voljeni Oo, sloboda moe biti eljena, ljubav ne. Molim te prokomentarii.

Anand Akam, sloboda se moe eleti, jer to je tvoja vlastita odluka da ostane u za
tvoru. To je tvoja vlastita odgovornost. eleo si svoje ropstvo, odluio si da ostane rob,
stoga si rob. Promeni odluku, i ropstvo nestaje.
Investirao si da ne bude slobodan. Svakog trena vidi u emu je stvar, moe to da
odbaci; to trenutno moe da se odbaci. Niko ti nije silom nametnuo da ne bude slobo
dan, to je tvoj vlastiti izbor. Moe izabrati da bude slobodan, moe izabrati da ne bude
slobodan; toliko si slobodan da moe da bira bilo koje od ta dva. To je deo tvoje unu
tranje slobode - ne birati je deo tvoje slobode. Stoga se moe eleti.
Ali ljubav se ne moe eleti. Ljubav je nusprodukt slobode; to je prelivajua radost T
slobode, to je miris slobode. Prvo, tu treba da bude sloboda, onda ljubav sledi. Ako po
kua da eli, stvorie samo neto vetako, proizvoljno. I eljena ljubav nee biti istin
ska ljubav, bie lana.
A to je ono to rade ljudi. Ljubav se ne moe eleti, a oni nastavljaju da je ele. Ono
to se moe eleti, sloboda, nastavljaju da ignoriu. Nastavljaju da misle da je neto drugo
odgovorno za njihovo ropstvo i njihov ropski ivot. To je veoma izokrenuta koncepcija
vaeg vlastitog ivota. Okrenuti ste naglavake.
Promenite vienje: elite slobodu, i ljubav e doi sama po sebi. Kada ljubav doe
sama po sebi samo tada je lepa, jer samo tada je prirodna, spontana.
Zeljena ljubav e biti neka vrsta glume. Pretvaraete se - ta drugo moete da radite?
Praviete prazne pokrete - ta je drugo mogue? Ne moe vam se zapovediti da nekoga 449
-

E
L
E
K
T
R
O
N

volite, ne moete da naredite sebi da volite nekoga. Ako nije tu onda nije tu; ako je tu, tu
je. To je neto iznad vae volje. U stvari to je upravo suprotno od volje: to je predavanje.
Kada je neko potpuno rastopljen u slobodi, i kada je zaista slobodan, ego nestaje.
Ego je va okov, ego je va zatvor. Ego se ne nalazi u potpunoj slobodi. Dogaa se predaja,
poinjete da oseate da ste jedno sa postojanjem - i to jedinstvo donosi ljubav.
Drugo pitanje:
Voljeni Oo, mnogi vide rad koji se odvija oko tebe kao model holistikog pristupa i
votu. Molim te govori o tome.

Kri na Prem, starac um ire . I dobra je vest da je starac na sam rtnikoj postelji, jer
novo mo e da se rodi tek kada staro ode, pot pun o ode . Staro treba da prestane. Staro je
dugo postojalo, i starac je bio prokletstvo, jer je bio ukorenjen u vrlo glu pim koncepciJama zivota.
Stari ovek je bio zas novan na praznoverju. Na jos novnija greka u konceptu starog
oveka je bila per fekcio niz am : eleo je da bud e savren, i sam a ide ja o per fekcio niz rnu
dov odi ljud e do lud ila. Perfekcio nista je obavezno neurotian, ne mo e da uiva u ivotu
dok ne pos tan e savren. A per fekcija kao takva se nikada ne de ava, ona nije u pri rod i
stvari. Pot pun ost je mogua, perfekcija nije mogua.
To je osnova hol istikog pristupa. A pos toj i ogromna razlika izm eu perfekcije i pot
pun ost i. Perfekcija je cilj negde u budunosti, pot pun ost je iskustvo sad a ovde. Potpunost
nije cilj, to je ivotni stil. Ako moete da uete u svaki akt, sa celim svo jim srcem, pot pun i
ste. Pot pun ost don osi cel oku pno st, pot pun ost don osi zdravlje, i pot pun ost don osi du
ev no zdravlje.
Per fekcio nis ta pot pun o zab oravlja na pot pun ost . On ima neku ide ju kakav bi trebao
da bud e, i oigledno e bit i potrebno vreme da se postigne ta ide ja. To ne moe da se des i
sad a - sutra, prekosutra, u ovom ivotu, mo da u sle de em ivotu ... tako ivot treba da
bud e odgoen za kas nije .
To je stari ovek radio do sada, odl agao, odlagao. ovek u pro lo sti nije stvarno i
veo; njegov ivot nij e bio ni ta do niz odl aga nja .
Ja vas ui m da ivite sad a ovde, bez ikakve ide je o bud un ost i. Bud un ost e biti ro
en a iz vae proivljen e sad an josti. Ako je sad an jos t bila pot pun o proivljena, bud u
nos t e biti jo pot pun ija. Iz pot pun ost i se raa jo vi e pot pun ost i.
Ali ako imate nek u ide ju ta elite da bu dete u bud un ost i, dan as ete iveti drugo
raz red no, jer va glavni interes postaje bud un ost . Oi su vam usm ere ne na bud un ost ,
.

gubite kontakt sa stvarnim i sadanjou - i sutra e biti roeno iz stvarnog sa kojim ni N

ste u kontaktu. Sutra e proizii iz dananjeg, a dananje nije proivljeno.
E
Engleska re avo (devil) je vrlo lepa. Ako je itate unazad postaje proivljeno (li
L
ved). Ono to je proivljeno postaje boansko, a ono to nije proivljeno postaje avolsko.
Samo se proivljeno transformie u boansko, neproivljeno se pretvara u otrovno. Danas O
odlaete, i ta god ostane neproivljeno u vama visie vam kao teret. Da ste to proiveli G
bili bi ste slobodni od toga. Ne bi vas lovilo, ne bi vas muilo.
I
Ali ovek je do sada uio, ne da ivi ve da se nada - nada da e sutranje stvari biti

takve da ete biti u stanju da ivite, nada da ete sutra biti vredni ivljenja, nada da ete
N
sutra biti Isus Hrist ili Gotama Buda.
Nikada neete biti Isus Hrist ili Gotama Buda, jednostavno biete svoji. Niste kopija
I
nikoga drugoga. Bilo bi runo biti drugi Isus Hrist, ili drugi Buda; to bi bila velika uvreda
za oveanstvo. ovek ima dostojanstvo jer ovek ima originalnost.
Stari koncept je bio da se ivi po odreenom ablonu - budistiki ablon, hrianski E
ablon, hindu ablon. Staro nije bilo u korist pojedinca, bilo u je u korist odreenog a L
blona. Taj ablon stvara ropstvo.
E
Uim pojedincu, uim jedinstvenom pojedincu. Potujte sebe, volite sebe, jer nikad
K
nije postojala osoba kao vi, i nikada vie nee. Bog nikada ne ponavlja. Vi ste krajnje jedin
stveni, neuporedivo jedinstveni. Ne treba da budete kao neko drugi, ne treba da budete T
imitator, treba da budete autentino svoji, svoje vlastito bie. Treba da radite svoju stvar. R
U trenutku kad ponete da prihvatate i potujete sebe poinjete da postajete celoviti. O
Onda nema niega da vas deli, onda nema niega da stvara rascep. Do sada, ovek je bio
N
izofren. A ja ne kaem da je nekoliko ljudi bilo izofreno: celo oveanstvo je bilo izo
freno. Ostavite nekoliko izuzetaka - Krinu, Lao Cea, tu i tamo - moete ih nabrojati na ...
prste. Oni ne ine oveanstvo, oni su izuzeci, a izuzeci samo dokazuju pravilo. Ali vei
deo oveanstva je iveo izofrenim ivotom, podeljenim, deliminim ivotom.
A kako je ovek postao tako rascepljen? Prvo: vi niste prihvatljivi takvi kakvi ste,
zato odbacite sebe. Pre nego da potujete sebe, odbacite sebe; radije nego da potujete
sebe, potujte neku ideju, neku imaginarnu ideju, kakvi bi trebali da budete. Nemojte
iveti stvarno, pokuajte da ivite "kako bi trebalo" - i onda ste rascepljeni, postali ste
dvoje. Vi ste to to ste, ali to odbacujete, potiskujete. I elite da budete ono to niste, i to
to niste, vi volite, potujete i oboavate. Postali ste podvojeni.
Ne samo da ste se rascepili na dvoje, postali ste mnotvo - jer ste ueni da je telo
va neprijatelj, da treba da se oslobodite tela. Ueni ste da mnoge stvari u vama treba da
se odseku, da niste kakvi bi trebali biti, da treba da se naine velike izmene.
45 1

Prirodno, poinjete sa odbacivanjem vae seksualnosti, poinjete odbacujui vae

elje, poinjete odbacujui vau ljutnju. I svi ti odbaeni delovi su energije koje treba
preobraziti. One nisu va neprijatelj, one su zamaskirani prijatelji.
Preobraena ljutnja postaje samilost, preobraena seksualnost postaje molitva, pre
obraena zavist postaje deljenje. Ali u prolosti je stalno govoreno, ponavljano kroz vekove,
da morate da odbacite ovo, da morate da odbacite ono. Ako sluate stara uenja bili bi
iznenaeni - odbacujete skoro devedeset devet posto. Samo jedan procenat, neka imagi
narna dua, koje uopte niste svesni, je prihvaena. A sve ega ste svesni je odbaeno.
Ti delovi vam ne dozvoljavaju da postanete jedna celina, i dok ne budete u jednom
komadu, nikakav mir nije mogu. Dok niste u zajednitvu, integrisani, iskristalisani, ne
ete saznati ta je Bog - jer Bog govori samo onima koji su stvarni, Bog govori samo onima
koji nisu gomila, koji nisu buni.
Kada postoji mnotvo u vama, vi ste gomila, a gomila je buna. Kada postanete jedno,
tiina je. Samo ako postanete jedno postii ete tiinu, i u toj tiini moete uti Boiji glas,
u toj tiini moete poeti da oseate prisustvo boanskog. A kada ste jedno, biete u sta
nju da imate zajednitvo sa celinom. Bivajui sami celoviti, postajete sposobni da imate
jedinstvo sa celinom.
Covek je iveo veoma parcijalno - u fragmentima, u krivici, u strahu. Potreban je
novi ovek, hitno je potreban. Sada je dosta: kaite dovienja starom oveku. Staro je
stvorilo samo ratove, nasilje; nainilo je sadiste, mazohiste, stvorilo je veoma runo ljud
sko bie . Uinilo je ljude patolokim, nije dozvolilo prirodnom, zdravom, razboritom o
veanstvu da se rodi.
Ba pre neki dan, neko je pitao: "Ko je mazohist, a ko sadist?"
Mazohist je osoba koja voli svako jutro da se istuira hladnom vodom, ali umesto
toga se tuira toplom. A sadista je osoba koja, ako je mazohista zamoli: "Molim te, udari
me jako u glavu," kae: "Neu!"
Ljudi mue sebe i druge na sve mogue naine. U ime religije, u ime moralnosti, u
ime nacionalnosti, ljudi mue jedni druge, ubijaju jedni druge. Lepa imena su naena za
veoma patoloke, lude stvari. Ludila se zovu "nacionalizmi", ludila se zovu "moralnosti"
- lepa imena za veoma rune stvari.
Ali vreme je da se oslobodimo svega toga. I ako se toga ne oslobodimo dovoljno brzo,
.
onda e oljica biti puna. Covek e umreti, ako novi ne stigne, stari ne moe da preivi.
Za staro g nema mogunosti da preivi, stigao je do kraja svojih snaga. iveo je due nego
v
to se ocekivalo.

Uim vas novom oveku, novom oveanstvu, koje nee misliti na budunost, i koje
nee iveti sa: moralo bi i trebalo bi, koje nee negirati ni jedan prirodan instinkt, koje e
prihvatiti svoje telo, koje e prihvatiti, sve to je od Boga dato sa dubokom zahvalnou.
Vae telo je va hram, ono je sveto. Vae telo nije va neprijatelj. Nije nereligiozno
voleti svoje telo, voditi rauna o svom telu - to je religiozno. Nereligiozno je muiti svoje
telo i unititi ga. Religiozna osoba e voleti svoje telo, jer to je hram u kome ivi Bog.
Vi i vae telo niste stvarno dvoje, ve manifestacija jednog. Vaa dua je vae nevid
ljivo telo, a vae telo je vaa vidljiva dua. Ja uim tom jedinstvu, i sa tim jedinstvom, o
vek postaje celina. Uim vas radosti, a ne tuzi. Uim vas razigranosti, a ne ozbiljnosti.
Uim vas ljubavi i smehu, jer za mene nema nieg to je vie sveto od ljubavi i smeha, i
ni u emu nema vie molitve od razigranosti.
Ne uim vas odricanju, kako je to ueno kroz vekove. Uim vas: radujte se, radujte,
i radujete ponovo! Radovanje bi trebalo biti sutinsko jezgro mojih sanjasina.
Da, Krina Prem, moj pristup ivotu je holistiki, jer za mene, biti celovit je biti svet.
Tree pitanje:
Voljeni Oo, da li te ispravno razumem da, ako ti i tvoja voljena moete da transformi
ete svoju seksualnu energiju u duhovnu, takva veza takoe nee biti zadovoljavajua?
Tvoja, naizgled, kontradikcija o ljubavi me zbunjuje.

Neli, zbunjivanje je moj nain da radim na vama. Zbunjujem vas zato da bi jasnoa
postala mogua. Ljudi su jako mnogo sigurni, oni ve misle da znaju. I zbog njihove ube
enosti oni su zatvoreni. Ako ve znate, onda nema potrebe da traite i istraujete. Zato?
Ako ve znate, onda moete da drite svoja vrata i prozore zatvorene.
Ljudi su previe sigurni, i to je veliki problem. Treba ih ponovo uiniti nesigurnim, treba
da budu uzdrmani u svojoj sigurnosti; njihove dogme i verovanja moraju biti odneseni. Stoga
se javlja zbunjenost. Sta je zbunjenost? - kad ponete da gubite mo nad svojom starom sigurnou. Oseali ste da znate, i iznenada poinjete da oseate da ne znate. Mislili ste da imate
odgovor, i iznenada ste postali svesni da je pitanje tu a odgovor je samo podmetnut.
To se dogaa svakom novom ueniku ovde - a Neli je nov sanjasin; ba pre neki dan
je postala sanjasin. Za nekoliko dana bie jo vie zbunjena. To je dobar znak, to znai
da me slua.
Ima nekoliko ljudi koji me sluaju i nikada nisu zbunjeni. To prosto znai da nisu uli;
njihove ui su pune voska, oni su gluvi. Oni su ljudi koji ne samo da ne postaju zbunjeni,
ve sluajui me postaju jo sigurniji. To znai da su uli neto drugo to nije reeno.

N
E
L
O
G
I

N
I
E
L
E
K
T
R
O
N
....

453

Dva nosaa su se borila sa velikim sandukom na prolazu. Gurali su i vukli dok se nisu
iscrpeli ali ga nisu pomerili.
Konano ovek sa spoljne strane ree: "Bolje da odustanemo, neemo ga nikad uneti
unutra." Drugar sa unutranje strane ree: "Kako misli da unesemo? Mislio sam da po
kuavamo da ga iznesemo!"
Ako postanete zbunjeni sluajui me, tog trena ste me uli. to ste inteligentniji, vie
ete biti zbunjeni. A ja koristim kontradikciju kao tehniku, nastavljam da budem u kon
tradikciji sa sobom.
Zato sam u kontradikciji sa sobom? Ja ovde ne predajem filozofiju. Filozofija mora
da bude vrlo konsistentna - bez pukotina, logina, racionalna, uvek spremna da se ra
spravlja i dokae svoja tvrenja. Ja nisam filozof. Ja vam ovde ne dajem konsistentnu
dogmu za koju moete da se uhvatite. Ceo moj trud je da vam dam neum.
Neka vam je to savreno jasno. Moj trud nije da ojaam odreeni um, moj trud je
sasvim suprotan tome: da vam dam stanje neuma - stanje koje nema znanje, stanje koje
funkcionie iz nepoznavanja, stanje nevinosti.
Koristim kontradikciju kao sredstvo. Kaem jednu stvar, prema svojim starim navi
kama vi se uhvatite za to; sledeeg dana moram da budem u kontradikciji sa tim. Kada
sam u kontradikciji vi to morate da odbacite. Ali moete da ponete da prianjate za novu
stvar koju sam rekao; morau ponovo da budem u kontradikciji sa tim.
To e se nastaviti, vi ete nastaviti da prianjate za ovo, za ono. Jednog dana postaete
svesni ta se deava. Ne dozvoljavam vam nikakvu sigurnost, ni za ta da se uhvatite. I
ako sam kontradiktoran, kakav je uopte smisao prianjati? Zato onda ne saekati? Ja u
biti kontradiktoran, a vi ete to onda morati da napustite, a to je bolno. Jednom se uhva
tite za stvar, a onda morate da je ostavite, to je bolno, to stvara strahove.
Zato oni koji su me dugo sluali, sluaju jednostavno. Oni prosto sluaju, oni ne pri
anjaju. Oni savreno dobro znaju, sada su svesni igre, da u sutra biti kontradiktoran.
Zato, zato nositi to dvadeset etiri sata? Bol noenja tereta, i bol zbog odbacivanja toga...
polako, polako svie u vaoj svesnosti da nema potrebe da prianjate; ovaj ovek je kon
tradiktoran. Ovaj ovek je konsistentno nekonsistentan.
Kada ste jednom to razumeli, vi ete me sluati kao to neko slua muziku. Sluate
me kao to neko slua vetar koji prolazi kroz borovo drvee, sluate me kao neko ko slua
ptiije pevanje u zoru. Ne kaete kukavici: "Tvoja pesma je jue bila drugaija," i ne idete
rui da kaete: "Prole sezone cvetovi su bili vei" - ili manji - "zato si u kontradikciji sa
sobom?"

Pesniku ne kaete: "U jednoj svojoj pesmi si rekao to, a u drugoj pesmi si rekao neto
drugo." Ne oekujete da pesnik bude konsistentan, zato ne pitate. Poezija nije teorija, nije
silogizam, to je pesma.
Nisam filozof. Uvek se setite da sam pesnik, nisam filozof. Uvek se setite da nisam
misionar, ve muziar koji svira na harfi vaeg srca. Pesme e nastaviti da se menjaju ...
ne treba da prianjate ni za ta, onda uopte nee biti konfuzije.
Ljudi koji uvek ude za konsistentnou nikada ne mogu da uu u misteriju ivota.
Konsistentnost je ovekova tvorevina, proizvoljna. Postojanje nije konsistentno. A sada
se ak fiziari slau sa pesnicima i mistici ma.
Morate biti svesni da savremeni fiziari veruju u teoriju kolebljivosti; savremeni fi
ziari veruju u nelogino ponaanje atoma, u nepredvidljivo ponaanje elektrona. To je
bio takav ok za savremenu fiziku, jer su uvek verovali da se materija ponaa konsisten
tno. Cela osnova nauke je bila uzdrmana; tih dvadesetih godina, to je bio takav ok. Ljudi
jo nisu postali svesni toga, jer su teorije tako komplikovane i tako prefinjene da nikada
nee postati deo obinog znanja. I one su toliko protiv zdravog razuma - izgledaju vie
kao bajke, prie napisane za decu.
Elektroni skau sa jednog mesta na drugo, a izmeu oni ne postoje. Sad, moe li se u
to verovati? Neki elektron skoi sa mesta A na mesto B, a izmeu on ne postoji? I ja kori
stim "on" sa znanjem, namerno, jer vie ne moete da upotrebljavate "to". Velika misterija...
oni to nazivaju kvantni skok. Posebna re je skovana - kvantni, jer izmeu nije naen.
To je kao da iz Njujorka doete u Ponu, ali u prostoru izmeu ne postojite. Jedno
stavno nestanete u Njujorku i pojavite se u Poni. Sad, ima mogunosti da jednog dana ...
ovog trenutka je to nauna fantastika, ali postoji mogunost da e se j ednog dana to
modavdesiti, da nee biti potrebe za dugim putovanjima, gubljenje vremena. Vreme je
ograIlIceno.
Na primer, ako elite da odete do najblie zvezde, to e trajati etiri godine - do naj
blie zvezde! I to takoe tek ako putujete brzinom svetlosti. A to je neizmerno, brzina
svetlosti: trista hiljada kilometara u sekundi. Ako putujete tom brzinom, to izgleda go
tovo nemogue, onda e trajati etiri godine da stignete do najblie zvezde.
A onda ima zvezda koje su sto godina, dvesta godina, hiljadu, dve hiljade, milion, dva
miliona godina daleko. Postoje zvezde tako udaljene da jo nismo u stanju da ih registruJemo.
Kako da se izvedu putovanja do tako udaljenih zvezda? Jedina mogunost je ako
jednog dana uspemo da uradimo ono to ve radi elektron ... maina u kojoj ovde ulazite
i nestajete, i druga maina na zvezdi udaljenoj milion godina, i pojavite se tamo. Izmeu

N
E
L
O
G
I
C
N
I
-

E
L
E
K
T
R
O
N

455

nj ih, nije izgubljeno vreme za putovanje; jednostavno se dematerijalizujete ovde i mate

rijalizujete negde drugde. To je mogunost. Ako to moe elektron, zato ne ovek? ovek
nije f!,ita do milioni i milioni elektrona, zato postoji mogunost.
Cak i misliti o tome izgleda uzbudljivo. Ali savremeni fiziari kau da se elektroni
ponaaju na vrlo misteriozan nain - nelogino, nepredvidljivo, zbunjujue.
Ja nisam filozof koji pokuava da napravi misaoni sistem. Ja sam mistik koji poku
ava da prenese tajne koje su mu dostupne. Zbuniu vas.

Jednom kada postanete svesni toga, onda poinje novi rad: vaa unutranja ena i unu N
tranji mukarac mogu da se sretnu i taj susret moe postati apsolutan. Nema potrebe E
da se vrati nazad sa vrhunca. Ali prva vizija dolazi od spoljanjeg.
L
Stoga Tantra koristi spoljanju enu, spoljanjeg oveka, kao deo unutranjeg rada.
Jednom kada ste postali svesni da imate enu unutar vas ili mukarca unutar vas, onda O
rad dobija sasvim novi kvalitet, poinje da se kree u novoj dimenziji. Sada susret treba G
da se desi unutra, treba da dozvolite vaoj unutranjoj eni ili mukarcu da se sretnu.
I
U Indiji smo imali taj koncept bar pet hiljada godina. Moda niste videli statue Sive

kao ardanarivar: pola mukarac pola ena. To je slika svaijeg bia, unutranjeg bia.
Sigurno ste videli ivalingam : on simbolie muko. Ali ivalingam je stavlj en u enski N
polni organ, nije sam; oni su zajedno. To ponovo predstavlja unutranju dualnost, unu
I
tranju suprotnost, ali suprotnost moe da se susretne i spoji.
Spoljanje spajanje e biti samo na trenutak. Onda velika frustracija i velika beda...
E
i to je vii trenutak, dublja e biti tama koja sledi. Ali susret se moe desiti i unutra.
Prvo uite da je vrhunac mogu, a onda osetite zahvalnost prema eni koja vam je dala L
vrhunac, osetite zahvalnost prema mukarcu. Tantra oboava enu kao boginju, i mukarca E
kao boga. Svaka ena koja vam pomogne da postignete ovu viziju je boginja, svaki mukarac
K
koji vam pomogne da postignete ovu viziju je bog. Ljubav postaje sveta jar daje prve prosjaje
T
boanskog. Onda poinje unutranji rad. Radili ste spolja, sada treba da radite iznutra.
Tantra ima dve faze, dva stadijuma: spoljnji, ekstrovertna Tantra, i unutranji, intro R
vertna Tantra. Poetak treba da bude uvek spolja; to je zato to smo mi tamo, zato mo O
ramo da krenemo sa mesta gde smo, a onda krenuti unutra. Kada su se unutranji ovek
N
i ena sreli i stopili, i kada vie niste podeljeni unutra, postali ste jedno - integrisani,
T
iskristalisani, jedno - postigli ste. To je prosvetljenje.
Ali upravo sada sve je naopako. Potpuno ste zaboravili unutranje; spoljanje je po
stalo ceo va ivot. To je kao kad neko dubi na glavi i potpuno je zaboravio kako da po
novo stane na noge. Sad, dok dubi te na glavi, ivot e vam biti zaista teak. Ako elite da
idete negde, ako elite neto da uradite, sve e postati vrlo, vrlo teko, gotovo nemogue.
Sve to je ono to se dogaa. Ljudi stoje naopako, jer je spoljanje postalo vanije od
unutranjeg. Spoljanje je postalo u svemu znaajno, a unutranje je potpuno ignorisano,
zaboravljeno.
Pravo bogatstvo je unutra. Iz spoljanjeg moete dobiti samo nagovetaje unutra
njeg bogatstva; iz spoljanjosti samo strelica pokazuje na najdublje jezgro vaeg bia; iz
spoljanjosti samo putokazi. Ali ne prianjajte za putokaze, i ne mislite da je to cilj i da ste
457
stigli.
"

To je kao sa mojim prijateljem koji je ljubitelj slagalica. Jednog dana su se njegova

deca igrala sa njegovim slagalicama, i stavili su zadnjicu Merlin Monro u istu kutiju sa
slagalicom Revolucionarni rat.
Upitao sam ga kako je izaao na kraj sa pomeanim stvarima.
"Oh," rekao je, "Sve sam ispravno uradio. Ali nikad nisam shvatio da je Dord Va
ington imao tako seksi noge."
ivot je jako izmeana slagalica. ta god nainite od toga bie proizvoljno, ne moete
to da pronaete u stvarnosti. Sugeriem mojim sanjasinima da zaborave sve o iznalae
nju ta je to. Radije, ivite to; radije, uivajte u tome! Ne analizirajte to, slavite to.
Zato, Neli, morae da me trpi, morae da tolerie moje kontradikcije. One se
samo tebi javljaju kao kontradikcije. Sa moje strane ja jednostavno kazujem tajne, i tajne
su obavezno nelogine. Ali tvoje pitanje je znaajno i vano.
Pita: "Da li te ispravno razumem, da ako ti i tvoja voljena moete da transformiete
vau seksualnu energiju u duhovnu, takva veza takoe nee biti zadovoljavajua?"
Da, ni to nee biti zadovoljavaj ue. U stvari, to e stvoriti u vama najvee nezado
voljstvo koje ste ikada osetili, jer e vas uiniti svesnim koliko mnogo je mogue. Uinie
vas svesnim strahovitog trenutka tog orgazmikog jedinstva, te duhovne transrnutacije.
Ali to e ostati samo trenutno. Nita spoljanje ne moe ostati trajno. I kada jednom tre
nutak proe, to je vii bio vrhunac, dublja e biti dolina, i paete duboko dole u tamu.
Ali to e vas uiniti svesni m jedne stvari, da ako muka i enska energija mogu imati
susret koji nije privremen, onda e to biti veno zadovoljenje.
Kako to ostariti? Iz ovog pitanja je roena cela Tantra. Kako to uraditi? To se moe
uraditi. To se ne moe uraditi sa voljenom spolja - to se ne moe uraditi bez voljene spolja,
upamtite i to, jer prvi traak dolazi od voljene spolja. To je samo prosjaj, ali sa tim dolazi
nova vizija toga, da dole unutar vas, postoje prisutne obe energije - muka i enska.
ovek je biseksualan - svaki ovek, svaka ena. Jedna vaa polovina je muka a druga
polovina je enska. Ako ste ena, onda je enski deo gore a muki se krije iza, i obrnuto.

II

Setite se da obian ovek ivi veoma nenormalnim ivotom, jer su njegove vredno
sti okrenute naopako. Novac je vaniji od meditacije, logika je vanija od ljubavi, um je
vaniji od srca. Mo nad drugima je vanija od vlasti nad sopstvenim biem. Svetske stvari
su vanije od nalaenja nekog blaga koje smrt ne moe da uniti.
Lari je otiao u jedan Italijanski restoran, i ba kad je hteo da ga uslui, kelner se
spotakao i izruio ceo bokal supe pravo Lariju u krilo.
Da li je Lari bio ljut? Da li se bar malo uzrujao?
Jednostavno je sa velikim dostojanstvom i prezirom digao pogled i rekao: "Konobar,
verujem da imam supu na muvi."
Stvari su potpuno izokrenute. Muva nije u supi, supa je na muvi. l zbog toga ima tako
mnogo jada. Svako izgleda da jednostavno juri za senkama, znajui sasvim dobro da se
tu ee nita dogoditi, da se nikada nee nita dogoditi, ali ta drugo da se radi? Stajati
kraJ puta dok svi drugi jure izgleda glupo. Bolje je juriti sa gomilom.
Dozvolite da ovo duboko utone u vae srce: da dok unutranje ne postane vanije
od spoljanjeg, vi ivite vrlo nenormalnim ivotom. Normalna osoba je ona ije je unu
tranje izvor svega to ini. Spoljanje je samo sredstvo, unutranje je okonanje.
Ljubavna veza koju imate sa enom ili mukarcem je sredstvo ka okonanju. Okon
anje je imati ljubavnu vezu sa vaom unutranjom enom ili mukarcem. Spoljanje
treba da se iskoristi kao uenje situacije; to je velika prilika.
Ja nisam protiv spoljanjih ljubavnih veza, potpuno sam za to, jer bez toga vi nikada
neete postati svesni un utranjeg. Ali upamtite, nemojte se zalepiti za spoljanje.
v

Cetvrto pitanje:
Voljeni Oo, zato postoje takvi izrazi kao: "prljavi starac"? Poinjem da sumnjam da,
ljudi poinju da misle o meni tano tim reima.

Zato to dugo, dugo postoji represija u drutvu, zato postoji prljavi starac. Zbog va
ih svetaca, vaih svetenika, vaih puritanaca, postoji prljavi starac.
Da je ljudima dozvoljeno da ive svoj seksualni ivot radosno, do vremena kada se
blie etrdeset drugoj - setite se, kaem etrdeset druga, ne osamdeset etvrta - ba dok
se blie etrdeset drugoj, seks e poeti da gubi svoju vlast nad njima. Ba kao to se seks
javlja i postaje vrlo snaan u vremenu kad je nekome etrnaest godina, na potpuno isti
nain u vreme od oko etrdeset druge poinje da nestaje. Uzrok je prirodan. [ kada seks

nestane, starac ima ljubav, ima samilost, potpuno drugaije vrste. Nema poude u njego
voj ljubavi, nema elje, ne eli da dobije nita iz toga. Njegova ljubav ima istotu, jednu
nevinost; njegova ljubav je radost.
Seks vam prua zadovoljstvo. A seks vam prua zadovoljstvo samo kada ste uli u
seks; onda je zadovoljstvo krajnji rezultat. Ako je seks postao nebitan - nije potiskivan,
ali poto ste ga iskusili tako duboko on vie nije neka vrednost... Spoznali ste ga, i spo
znaja uvek donosi slobodu. Spoznali ste ga potpuno, i poto ste ga spoznali, misterija je
zavrena, vie nema nieg da se istrauje. U tom spoznavanju, cela energija, seksualna
energija, preobraena je u ljubav, samilost. Izlazi iz radosti. Onda je starac najlepi ovek
na svetu, najistiji ovek na svetu.
Nema izraza ni u jednom jeziku kao isti starac. To nikada nisam uo. Ali taj izraz,
prljavi starac, postoji u gotovo svim jezicima. Razlog je to telo postaje staro, umorno,
telo eli da se oslobodi sve seksualnosti - ali um, zbog potiskivanih elja, jo uvek ezne.
Kada telo nije sposobno, a um vas neprestano nagoni na neto to telo nije sposobno da
ini, starac je zaista u kripcu. Njegove oi su seksualne, poudne; njegovo telo mrtvo i
tupo. A um nastavlja da ga nagoni. On poinje da zadobija prljav izgled, prljavo lice; po
inje da ima neto runo u sebi.
To me podsea na priu o oveku koji je sluajno uo svoju enu i njenu sestru kako
diskutuju o njegovim estim poslovnim putovanjima izvan grada. Sestra se drala suge
stije, da ena treba da bude zabrinuta to je njen mu bez pratnje, u tim lepo poseenim
hotelima za sastanke, sa tako mnogo privlanih, uspenih ena na raspolaganju.
"Da se brinem?" ree ena: "Zato, nije me nikada prevario. Previe je odan, previe
poten... previe star."
Telo pre ili kasnije postaje staro; obavezno postaje staro. Ali ako niste proiveli svoje
elje one e nastaviti da galame oko vas, obavezno e stvoriti u vama neto runo. Ili sta
rac postaje najlepi ovek na svetu, jer stie jednu nevinost, istu kao nevinost deteta, ili
ak daleko dublju od nevinosti deteta - postaje mudrac. Ali ako u elje jo uvek tu, teku
u osnovi, onda je on u meteu.

N
E
L
O
G
[

N
I
E
L
E
K
T
R
O
N
...

Vrlo star ovek je bio uhapen dok je pokuavao da seksualno uznemirava mladu
enu. Videi tako starog oveka, osamdeset etvorogodinjaka, na sudu, sudija za prekr
aje je tubu za silovanje preinaio u napad mrtvim orujem.
Ako starite, setite se da je starost vrhunac ivota. Setite se da starost moe biti naj
lepe iskustvo - jer dete se nada budunosti, ivi u budunosti, ima velike elje da uini 459

ovo ili ono. Svako dete misli da e ono biti neto posebno - Aleksandar Veliki, Josip Sta
ljin, Mao Ce Tung - ono ivi u eljama i budunosti. Mlad ovek je previe opsednut in
stinktima, svim instinktima koji u njemu eksplodiraju. Tu je seks. Savremena istraivanja
kau da svaki ovek pomisli bar jednom na seks u toku tri sekunde. ene su malo bolje,
one pomisle na seks svakih est sekundi. To je velika razlika, skoro duplo; to moe biti
uzrok mnogih raskola izmeu mueva i ena.
Svake tri sekunde seks nekako sevne kroz um. Mlad ovek je opsednut tako velikim
prirodnim silama pa ne moe da bude slobodan. Tu je ambicija, i vreme brzo prolazi, i
on mora neto da uini, i mora da bude neko. Sve te nade, elje i fantazije iz detinjstva
treba da se ispune; on je u velikoj jurnjavi, urbi.
Starac zna da su te detinjaste elje bile zaista detinjaste. Starac zna da su svi ti dani
mladosti i nemira proli. Starac je u istom stanju kao kada proe oluja i vlada tiina. Ta
tiina moe biti od ogromne lepote, dubine, bogatstva. Ako je starac zaista zreo, to je
vrlo retko sluaj, onda e on biti prelep. Ali ljudi samo dobijaju na godinama, ali ne odra
staju. Stoga problem.
Odrasti, postani zreo, postani budniji i svesniji. I starost je zadnja prilika koja ti je
data: pre nego to smrt doe, pripremi se. I kako se neko priprema za smrt? Postajui
meditativniji.
Ako su neke prikrivene elje jo tu, a telo stari i telo nije u stanju da ispuni te elje,
ne brinite. Meditirajte o tim eljama, posmatrajte, budite svesni. Samo kad ivite svesni,
paljivi i budni, te elje i energija sadrana u njima mogu da budu transformisani. Ali pre
nego to smrt doe, budite slobodni od svih elja.
Kada kaem, budite slobodni od svih elja, prosto mislim da budete slobodni od svih
objekata elja. Onda ostaje samo ista udnja. Ta ista udnja je boanska, ta ista udnja
je Bog. Onda postoji ista kreativnost bez objekta, bez obraanja, bez usmerenja, bez
odredita - samo ista energija, rezervoar energije, koji se nikuda ne kree. To je buda
stvo. Atia to naziva bodiitom, budinom svesnou.
Peto pitanje:
Voljeni Oo, zato je Indija tako siromana?

Odgovorni su takozvani sveci. Tokom vekova je Indija ivela sa pogrenom filozofi

jom - filozofijom koja ui drugom svetu, filozofiji koja ui da je svet iluzija i da je istinit
samo drugi svet. Niste videli drugi svet, istinski svet; morate da verujete. A svet koji ste
videli, i vidite svaki dan i iskuavate svaki dan je iluzoran, maja.

Ova glupa filozofija je osnovni uzrok indijskog siromatva. Ako je svet iluzoran zato N
onda mariti za nauku, zato mariti za tehnologiju? Kakav je smisao? Ako je svet iluzoran, E
siromatvo je takoe iluzija, prosjak na ulici je takoe jedna iluzija, osoba koja gladuje je
L
takoe jedna iluzija.
Zapad je iveo kao da je samo ovaj svet stvaran. Stoga je postao bogat, bar spoljanje O
bogat. Zapad je poricao drugi svet: Bog je mrtav. I Zapad je poeo da se bogati tek kada G
je poeo da odbacuje ideju o drugom svetu; onda je celokupna energija usmerena na ovaj
I
svet. Postaje bogat materijalno, ali postaje siromaan duhovno.

Drugi svet je takoe stvaran, stvaran na viem planu. I stok postaje siromaan ma
terijalno. Drugi svet je stvaran, ali drugi svet moe samo da bude zasnovan na stvarnosti N
ovog sveta. Ovaj svet funkcionie kao temelj. Zato moe biti, povremeno, da je osoba u
I
Indiji bila u stanju da postane spoljanje bogata. Ali milioni, mase, ostaju spolja siro
mane. I poto nema osnove, oni su ostali iznutra takoe siromani.
Ti stavovi su bili dve polovine jedne celine. Novi ovek o kome govorim, i novo o E
veanstvo, nee biti ni Istono ni Zapadno. Ono nee verovati samo u ovaj svet ili samo L
u onaj svet, verovae u potpunost oveka. Verovae u telo oveka, verovae u duu oveka;
E
verovae u materijalno, verovae u duhovno. U stvari, novo oveanstvo e misliti o du
K
hovnosti i materijalnosti kao o dva aspekta jedne pojave. Onda e svet biti bogat na oba
T
naina, spolja i iznutra.
Indija treba da se oslobodi te opsednutosti drugim svetom. Treba da naui da voli R
ovaj svet takoe, treba da naui da je ovaj svet takoe stvaran. Sam trenutak kada se to O
dogodi bie velika promena u ivotu Indije. Ali sveci, takozvani sveci, i dalje nastavljaju
N
da ue da ovaj svet nije stvaran. I siromani ljudi su time uteeni, zato oni nastavljaju da
prianjaju za filozofiju. Ako svet nije stvaran, to daje utehu; nema zato da se brine, to je ...
samo pitanje nekoliko godina, onda ete stupiti u stvaran svet. Zato zato se uzrujavati?
Istoni um ostaje nenauan zbog ove u osnovi pogrene filozofije, nauka moe da se
stvara samo ako je svet prihvaen kao stvaran. A ako je prisutna nauka, onda je prisutna
tehnologija, a tehnologija je jedini nain da se stvore bogatstva. Odgovorni su takozvani
sveci, i takozvane voe, politiari, su odgovorni, jer politiari nastavljaju da pouavaju
nenaunom stavu u zemlji. Gandijeva filozofija je antinauna. Bili bi iznenaeni kad bi
znali da je on bio protiv eleznice, pote, telegrafa, savremene medicine. On je bio protiv
osnovnih tehnologija koje mogu zemlji da pomognu. A on i dalje ostaje oinska figura,
jo uvek vlada indijskim umom, posebno indijskim politikim umom.
I ndija treba da se oslobodi Gandija, inae ne moe da postane bogata. Ali Gandi ta
koe daje utehu, jer on ceni siromanog oveka. On siromanog oveka naziva daridra 461

narajan: kae da je Bog u siromanom oveku, da je siromaan ovek boanski. Njegovo

uenje je: da je bogat ovek neto pogreno, a da je siromaan ovek neto ispravno. Si
romatvo ima neke duhovnosti u sebi, prema njemu.
Ako cenite siromatvo kao duhovno, normalno da je ego siromane osobe zadovo
ljen. Stoga siromani ljudi u Indiji nastavljaju da oboavaju Gandija; svaki grad ima nje
govu statuu. Siromaan ovek nema ni za ta drugo da osea zahvalnost. Ta ideja mu daje
veliko zadovoljenje, da on ima neeg duhovnog u sebi, njegovo siromatvo je duhovno.
Nema nieg duhovnog u siromatvu. Siromatvo je runo, neduhovno, nereligiozno.
Siromaan ovek je uzrok svega to je pogreno u svetu, jer iz siromatva sve vrste sve
taca i kriminalaca nastaju. Siromaan ovek ne treba da bude nagraen, treba da bude
uinjen svesnim: "Uini neto i izai iz svog siromatva." Ako nastavite da nagraujete
siroman c:g oveka, on e postajati sve vie i vie siromaan, da bi postao sve vie i vie
duhovan. Sto je siromaniji, vie je boanski.
Rad nik na far mi je dob io telegrafsku poruku od kue; javljen o mu je da je njegova
en a upravo rod ila petorke. Odl ui o je da je vreme da nae bol je pla en pos ao.
"Re ci mi," rekao je agent za zapoljavanje u firmi gde se obratio, "Da li ima spo sob nos t da prodaje? Ume li da kuca, da li zna da radi na kompjuteru ili da vozi kamion?"
Tuno je odgovorio: "Ne."
Ovaj je zatim zapitao: "ta onda moe da radi?"
On posegnu u dep, izvadi telegram i ree: "Ovo, proitaj to."
Cela kreativnost Indije se sastoji od donoenja sve vie i vie dece na svet. Nema
razloga da se bude iznenaen siromatvom u Indiji. Svakog dana se rodi na hiljade. Me
dicina je pomogla ljudima da dugo ive, medicina je pomogla ljudima da umiru sve ka
snije i kasnije. Smrtnost se strahovito izmenila: samo pre trideset godina, od desetoro
dece roene u Indiji devet bi umrlo pre navrene prve godine. Sada devet preivi, samo
jedno umre. Smrtnost se promenila, ali natalitet je ostao isti.
Sada ima samo dve mogunosti: ili smanjiti natalitet, ili poveati smrtnost. Postoje
samo dve mogunosti: ubiti ljude ili na ovaj, ili onaj nain ... A to je ono to se deava po
novo i ponovo - prirodne nepogode ubijaju ljude, velike zaraze se ire i ubijaju ljude. Ali
sve one zaostaju; nisu u stanju da se bore sa savremenom medicinom. Dok se natalitet
ne smanji nema mogunosti da u Indiji bude bolje. Ali Indijci su se navikli da imaju mnogo
dece. To je vrlo ljudski, smatra se velikim blagoslovom od Boga: to vie dece imate, to
ste blagoslovljeniji.

Te glupe ideje treba da se promene, ali veoma je teko promeniti ih. Poto sam pro N
tiv svih tih ideja indijske mase su protiv mene. Oni ele da imaju podrku... njihovi sveci E
nastavljaju da im govore da je dete dar od Boga, njihovi sveci nastavljaju da ih blagosi
L
ljaju. Sada svako dete donosi novu bedu; to vie nije blagoslov.
Politiari se plae da, ako nametnu kontrolu raanja u zemlji, ljudi nee glasati za O
njih, zato oni ne mogu da nametnu kontrolu raanja. Zato oni dre propovedi o brama G
ariji, celibatu; oni sami nisu u celibatu, a nastavljaju da ue ljude celibatu. I ljudi vole te
I
ideje, to su ideje koje su voleli vekovima, zato se oseaju jako dobro: to je njihova kultura,

njihova kultura se pohvaljuje. To je pravi nain da se kontrolie populacija - celibat.

A koliko ljudi e to da radi? Uopte nije u tome stvar. Kulturna ideja, hvaljena veko N
vima, deluje veoma zadovoljavajue na ego.
I
Celibat nee delovati. Kontrolu raanja treba uvesti. Ako to ljudi dobrovoljno pri
hvate, dobro. Ako je ne prihvate dobrovoljno, onda im se treba nametnuti. Ljudima se ne
srne ostaviti da unite celu zemlju. Ali ako govorite o nametanju kontrole raanja, oni E
L
onda kau da niste demokrata.
Silom ste spreili ljude u mnogim stvarima: lopovima nije dozvoljeno da kradu - da E
li je to nedemokratski? Lopovima treba dozvoliti, dati slobodu - demokratija znai slo
K
bodu! Ubistva nisu dozvoljena. Sad, dozvoljavajui da se rodi tako mnogo dece je daleko
T
vei zloin nego kraa; u stvari to je daleko vei zloin od ubistva.
Stvari su se promenile, situacija se promenila. Sada doneti neko nepotrebno dete na R
svet je daleko vie zloin nego ubiti osobu. To nije pitanje demokratije, to je pitanje op O
stanka. Demokratija je dobra, ali demokratija moe da postoji samo ako zemlja moe da
N
preivi. Zemlja umire, umire od gladi. Dok se kontrola raanja potpuno ne nametne, ova
zemlja ne moe da bude bogata.
Moj stav je vrlo jasan, moj pristup je apsolutno jasan, ali zemljin stari um nije spre
man da slua. Ljudi mi dolaze i kau: "ta ti ini zbog Indijskog siromatva? Zato ne
otvara bolnice, zato ne deli besplatnu hranu iz arama?"
To je raeno bar deset hiljada godina. Arami su delili besplatno hranu deset hiljada
godina: to nije pomoglo. Kako e to pomoi ako jo jedan aram nastavi da deli besplatno
hranu? Postoji tako mnogo bolnica - to nije pomoglo; kako e to da pomogne ako otvo
rimo jo nekoliko bolnica?
To nije moj pristup. Ja elim da preseem sam koren problema, ne interesuje me
potkresivanje lia. Ali ljude su nasamarili i zaslepili sveci, voe, smrtnici.
Karl Marks je izgleda u pravu, bar u jednom smislu, da je religija bila koriena kao
neki opiomat, da nasamari ljude i da zaslepi njihovu inteligenciju. Stvarna religija nije 4:63

opijum, ali stvarna religija je retka. Ona postoji samo tamo gde je ivi majstor - inae
svetenici nastavljaju da se pretvaraju da imaju kljueve religije. Oni nemaju nikakve
kljueve; sve to oni rade je da slue politiarima.
Postoji zavera izmeu organizovane religije i drave - izmeu crkve i drave. Zajedno
one vladaju ljudima, zajedno one svode ljude u ropstvo. Ako su ljudi siromani lake ih
je naterati u ropstvo; ako su ljudi siromaniji lake im je dati verovanja, praznoverice.
Ako su ljudi sromani oni se uvek plae pakla, i uvek zavide nebu. Svetenik njima moe
da vlada i politiar takoe moe njima da vlada jer oni su tako siromani.
U siromatvu ljudi gube inteligenciju. I nteligenciji je potrebna odreena nega. To je
dobro poznata nauna injenica, ako u vaoj hrani nedostaju odreeni vitamini, neete
biti inteligentni. I ja sam zaista zabrinut, jer su to vitamini koji nedostaju u Indijskoj
ishrani. Indijska hrana je vrlo manjkava - stoga vidite da je inteligencija na jako niskom
nivou. ak i takozvana inteligencija u Indiji ne izgleda mnogo inteligentna. Inteligencija
Je potrebna da se preobrazi ova zemlja, njeno siromatvo.
A to je moj posao ovde: da stvorim vie inteligencije kroz meditaciju; da stvorim
inteligentnije ljude unitavajui njihove praznoverice, verovanja; da stvorim budnije
ljude, tako da oni mogu da budu vie prijemivi za stvarnu situaciju koja postoji u zemlji
i u svetu.
Samo na ovaj nain moemo da preseem o sam koren problema.
Poslednje pitanje:
Voljeni Oo, zato sam ja ovde?

To je veoma filozofsko pitanje, Kirtan.

Postoji pria o dva veoma snana amerika igraa ragbija na asu filozofije. Oni sede
na svom zavrnom ispitu. Ispitno pitanje je bilo samo jedna re: "Zato?"
Svi studenti su poeli da piu kao ludi, ispunjavaj ui list za listom. Dvojca ragbista
su se gledali i slegali ramenima. Prvi je napisao dve rei na svom ispitnom listu: "Zato
ne?" i napustio prostoriju. Drugi momak je napisao jednu re: "Zato" i otiao za svojim
prijateljem.
Ne znajui ta da radi, profesor je prvog ocenio sa A, a drugog momka sa A minus.
To je zaista filozofsko pitanje: "Zato sam ja ovde?"
Ne znam. Zato da ne? Ili - zato.

Tri novo pristigla kandidata za nebo sede u ekaonici kancelarije Svetog Petra. Ko
nano Sveti Petar se vratio sa ruka i traio od recepcionara da mu poalje prvog kandi
data.
"Kako si umro, i zato misli da si pogodan za nebo?" Pitao je Sveti Petar.
"Pa," ree ovek, "jedno vreme sam sumnjao da me ena vara. Jutros je zvao komija
i potvrdio tu uasnu istinu. Rekao mi je da je momak uao u na stan pre pola sata i nije
izaao. Furiozno sam odjurio kui, provalio u stan, i naao moju enu golu, kako lei na
krevetu. Poeo sam, u ljubomornom besu, da pretraujem stan. Pretraio sam ceo stan
- pod krevetom, u ormanima, iza zavesa, svuda.
Nisa m nikoga naao. Kon ano , iz iste frustrac ije i slepog besa, podigao sam friider,
izneo ga na zad nji trem i bac io sa treeg sprata u dvorite. Nap or i uzb ue nje je izgleda
bilo preveliko za men e, mora da sam ba tada i tamo umro od sranog udara."
"Pa," ree Sveti Petar, "to je vrlo neo bia n nai n da se umre, ali potp uno moralan.
Uvaava se. Poaljite sledeeg kandidata."
Dru gi kan dida t je ispr iao jo neo bin iju pri u. "Sveti Petre," rekao je, "oprostite na
izrazu, kune m se u Boga da sam , drem aju i na lea ljci u dvoritu, sam o gledao svoja poslao Cuo sam buku i pog leda o gore ba u trenutku da vidi m frii der, u pun oj veli ini, kako
pada na men e sa treeg sprata.
"Hmmm," ree Sveti Petar. "Najtraginije i potpuno sluajno. Ali opet sasvim ispravno
i moralno. Primi ovog oveka i poalji sledeeg kandidata."
"Sveti Petre," ree trei kandidat, "znam da nee verovati ni re to budem rekao,
ba to znam. Pozvan sam u stan te gospoe da popravim njen friider. Radio sam na njemu
kada je ona iznenada kriknula: 'Evo dolazi moj mu! U ime Boije sakrij se! ' Tako mi po
mogao, Sveti Petre, poslednja stvar koje se seam bila je, da sam se uvukao u friider i
zatvorio vrata."
v

Kirtan, ne znam zato si ovde. Zato ne? Zato!

Dosta za danas.

N
E
L
O
G
I

N
I
E
L
E
K
T
R
O
N
T

465

27

D
u

D
U

P
I
T
A

j
E

NJ

Prvo pitanje:

Voljeni Oo, zato je tako teko biti u odnosu?

,l

!
I
I

P
I
T
A
Nj
E

Deva Santa, jer jo uvek niste. Postoji jedna unutranja praznina i strah da ete se,
ako ste sa nekim u vezi, pre ili kasnije izloiti kao prazni. Stoga izgleda bezbednije drati
rastojanje sa ljudima; bar moete da se pretvarate da jeste.
Vi niste. jo niste roeni, vi ste samo prilika. Vi jo niste ispunjenje - a samo dve ispu
njene osobe mogu da budu u odnosu. Biti u odnosu je jedna od najveih stvari u ivotu: biti
u odnosu znai voleti, biti u odnosu znai deliti. Ali pre nego to moete da delite, morate
da imate. A pre nego to moete da volite morate biti puni ljubavi, preplavljeni ljubavlju.
Dva semena ne mogu da budu u odnosu, ona su zatvorena. Dva cveta mogu da budu
u odnosu; oni su otvoreni, mogu da alju svoje mirise jedan drugom, mogu da pleu na
istom suncu i istom vetru, mogu da razgovaraju, mogu da apuu. Ali to nije mogue za
dva semena. Seme je potpuno zatvoreno, bez prozora - kako da budu u vezi?
A situacija je takva. Covek je roen kao seme; moe da postane cvet, ne mora. To
zavisi od vas, ta uinite sa sobom; to sve zavisi od vas, da li rastetI'! ili ne. To je va izbor
- i svakog trenutka treba se suoiti sa izborom; svakog trenutka ste na raskru.
Milioni ljudi odluuju da ne rastu. Oni ostaju seme, ostaju potencijalnosti, nikada se
ne aktualizuju. Oni ne znaju ta je samorealizacija, oni ne znaju ta je samoaktualizacija,
oni ne znaju nita o biu. Oni ive krajnje prazni, oni umiru potpuno prazni. Kako mogu
da budu u odnosu?
To bi bilo izlaganje sebe - vae nagosti, vae runoe, vae praznine - bezbednije je,
tako izgleda, drati distancu. Cak i ljubavnici dre odstojanje; oni samo idu donekle, i 467
v

ostaju pripravni kada da okrenu nazad. Oni imaju ogranienja, nikada ne prelaze granice,
ostaju omeeni njihovim granicama.
Da, postoji nekakav odnos, ali to nije odnos veze, to je onaj posedniki: mu pose
duje enu, i ena poseduje mua, roditelji poseduju decu, itd, itd. Ali posedovati nije kao
biti u vezi. U stvari posedovanje unitava sve mogunosti za vezu. Ako ste u vezi, vi uva
avate; ne moete da posedujete. Kada ste u vezi, postoji veliko potovanje. Ako ste u
vezi, prilazite vrlo blizu, vrlo, vrlo blizu, u duboku intimnost, preklapajui se. I dalje, to
ne smeta slobodi onog drugog, drugi i dalje ostaje nezavisna individua. Odnos je onaj Ja
ti, ne onaj Ja-to - preklapajui, proimajui, a opet na neki nain nezavisan.
Kalil Gibran kae: "Budite kao dva stuba koji podupiru isti krov, ali nemojte poeti
da posedujete, ostavite drugog nezavisnim. Podupirite isti krov - taj krov je ljubav."
Dvoje zaljubljenih podupiru neto nevidljivo i neto neizmerno vredno: jednu poe
ziju bivanja, jednu muziku koja se uje u najdubljim predelima njihove egzistencije. Oni
oboje podupiru, oni podupiru jednu harmoniju, ali i dalje ostaju nezavisni. Oni mogu da
se izloe drugome, jer nema straha. Oni znaju dajesu. Oni znaju svoju unutranju lepotu,
oni znaju svoj unutranji miomiris; nema straha.
Ali obino strah postoji, jer vi nemate miomiris. Ako se izloite, jednostavno ete
zaudarati. Smrdeete od ljubomore, mrnje, ljutnje, poude. Neete imati miomiris lju
bavi, molitve, samilosti.
Milioni ljudi su odluili da ostanu semenke. Zato kada mogu da postanu cvee, i
mogu takoe da pleu na vetru, suncu, i mesecu, zato su odluili da ostanu semenke?
Ima neeg u njihovoj odluci: seme je sigurnije od cveta. Cvet je lomljiv; seme nije lomljivo,
seme izgleda jae. Cvet moe biti vrlo lako uniten; samo jai vetar i latice e biti oduvane.
Vetar ne moe tako lako da uniti seme, seme je veoma zatieno, vrlo sigurno. Cvet je
izloen - tako osetljiva stvar, a izloena mnogim rizicima: moe da doe jak vetar, moe
da lije kia kao iz kabla, sunce moe da bude prejako, neki budalasti ovek moe da ubere
cvet. Bilo ta moe da se dogodi cvetu, svata moe da se dogodi cvetu, cvet je neprestano
LI opasnosti. Ali seme je sigurno; stoga milioni ljudi odluuju da ostane seme. Ali ostati
seme znai ostati mrtav, ostati seme uopte nije ivot. To je bezbedno, sigurno, ali nema
ivota. Smrt je sigurnost, ivot je nesigurnost. Onaj ko zaista eli da ivi mora da ivi u
opasnosti, u neprekidnoj opasnosti. Onaj ko eli da stigne do vrhova mora da preuzme
rizik da bude izgubljen. Onaj ko hoe da se popne na najvie vrhove mora da preuzme
rizik da padne odatle, da sklizne dole.

Velika je udnja za rastom, sve vee i vee opasnosti moraju da se prihvate. Stvaran D
ovek prihvata opasnost kao svoj stil ivota, kao samu klimu za rast.
U
Pita me anta: "Zato je tako teko biti u odnosu?"

Teko je jer vi jo uvek niste. Prvo budite. Sve drugo je mogue samo posle toga: prvo
A
budite.
Isus kae to na svoj nain: "Prvo traite carstvo nebesko, onda e vam se dati sve
J
drugo." To je samo jedan stari izraz iste stvari koju kazujem: prvo budite, onda e sve
ostalo da vam bude dato.
E
Ali bivanje je osnovni zahtev. Ako jeste, hrabrost dolazi kao konsekvenca. Ako jeste
javlja se velika elja za avanturom, da se istrauje - i kada ste spremni da istraujete,
P
moete da budete u odnosu. Biti u odnosu je istraivanje - istraivanje svesnosti drugog,
I
istraivanje teritorije drugog. Ali kada istraujete teritoriju drugog, morate da dozvolite
i pozdravite drugog, da istrauje vas; to ne moe biti saobraaj u jednom smeru. A vi mo T
ete da dozvolite drugom da vas istrauje samo kada imate neto, neko blago unutar A
sebe. Onda nema straha. U stvari vi pozivate gosta, primate gosta, zovete ga unutra, elite NJ
da ue. elite da vidi ta ste otkrili u sebi, elite to da deli te.
E
Prvo budite, onda moete da budete u odnosu - i setite se, lepo je biti u odnosu. Biti
T
u vezi je sasvim druga pojava; veza je neto mrtvo, fiksirano, dostignuta je punoa. Oe
nite se; ostvarena je punoa. Sada e stvari samo da opadaju. Dostigli ste granicu, nita
vie ne raste. Reka se zaustavila i postala rezervoar. Veza je ve stvar, kompletna; odnos
je proces. Izbegavajte veze, i idite dublje i dublje u odnose.
Ja istiem glagole, ne imenice; izbegavajte imenice to vie moete. U jeziku ne mo
ete da izbegnete, to znam; ali u ivotu, izbegavajte - jer ivot je glagol. ivot nije imenica,
on je u stvari "ivljenje" a ne "ivot". Nije ljubav, to je voljenje. Nije veza, to je odnos. Nije
pesma, to je pevanje. Nije ples, to je plesanje.
Vidite razliku, okusite razliku. Ples je neto zavreno; zadnji pQkreti su uinjeni, sada
vie nema nieg da se radi. Neto dovreno je neto mrtvo. ivot ne zna za dovrene stvari;
zarez je u redu, ali nema take. Mesta za predah su u redu, ali nema cilja.
Santa, umesto da razmilja kako da bude u vezi, ispuni prvi zahtev: meditiraj, budi
i onda e odnos narasti sam po sebi. Onaj ko utihne, ispuni se blaenstvom, ko pone da
ima prelivajuu energiju, postaje cvet, mora da ima odnos . To nije neto to on mora da
naui kako da radi, to pone da se dogaa. On stupa u odnose sa ljudima, odnosi se sa
469
ivotinjama, odnosi se sa drveem, ima odnos ak i sa kamenjem.
v

U stvari, dvadeset etiri sata dnevno on je u odnosu. Ako hoda po zemlji, ima odnos
sa zemljom ... njegova stopala dotiu zemlju, on se odnosi. Ako pliva u reci, ima odnos sa
rekom, i ako gleda u zvezde, ima odnos sa zvezdama.
To nije pitanje odnosa sa nekim posebno. Osnovna injenica je, ako vi jeste, ceo va
ivot postaje odnos. To je neprestana pesma, neprestani ples, to je kontinuitet, proticanje
kao reka.
Meditirajte, pronaite prvo sopstveni centar. Pre nego to moete da se odnosite sa
nekim drugim, budite u odnosu sa sobom: to je osnovni zahtev koji treba da se ispuni.
Bez toga, nita nije mogue. Sa tim nita nije nemogue.
Drugo pitanje:
Voljeni Oo, kada si se danas odvezao osetio sam da se plaim zaboravljanja... Postoji
li neto to treba da pamtim?

Ananda Vandana, da, postoji velika potreba da pamti sebe. Tvoje pitanje je zaista
znaajno. Pitanje nazivam vanim kada je egzistencijalno, kada nije intelektualno, kada
nije knjiko, kada nije proizalo iz vaeg znanja ve proizlazi iz vaeg ivotnog iskustva.
Ima potpuno drugaiji kvalitet u sebi.
Da, ima neto da se pamti. Ali to neto nije izvan tebe, zato ne moe da otkrije ta
je to. Jednostavno si osetio strah, kao da neto zaboravlja, vrlo neodreen strah - neto
si osetio, ali jo nisi jasno osetio. Neto je tu, prikriva se u podsvesti, u tami tvoje due:
osetio si strah od zaboravljanja.
I zaista onda to postaje veliko pitanje: Sta se bojim da zaboravim? Postoji li neto
to treba da pamtim?

Uenici to ne mogu da ree, jer to nije nain; ljudi prvo pitaju za pitanje, onda pitaju
za odgovor.
I neto ba tako se dogodilo tebi, Vandana. Plai se zaboravljanja - zaboravljanja
ega, to nij e jasno. Samo oseaj, oblak prolazi. .. i oseaj mora da je bio intenzivan.
"PostOji li neto to treba da pamtim?" pita.
To si ti sam. Samo-pamenje je potrebno. Buda je to obiavao da zove pravom sve
snou, samasati; Mahavir je obiavao to da naziva vivek, svesnost; Gurijev je to obiavao
da zove samo-pamenjem, Kabir je to obiavao da zove surati. Ali svi su oni mislili isto.
Ti ne zna ko si. Ti jeSi - toliko je sigurno. U stvari, samo to je sigurno, i nita drugo.
Postojanje drugih nije sigurno.
Engleski filozof Berkli, je iao u jutarnju etnju sa Dr. Donsonom. Dr. Donson je
bio vrlo kritian prema Berklijevim idejama, jer je Berkli obiavao da kae da je ceo svet
jedna ideja; da nije stvarnost, ve samo ideja, jedna ideja u boijem umu. Mi smo ideje u
boijem umu - samo ideje, iste ideje, nismo stvarni entiteti.
On je stalno dobovao po glavi Dr. Donsona sa istom filozofijom - tog jutra je bilo
previe. Rekao je: "Sve to drvee, to sunce, to nebo, sve su to ideje." Bilo je dosta! Dr. Don
son je bio realista, prizeman ovek. Podigao je kamen sa zemlje i snano bacio Berkliju
na nogu. Berkli je jauknuo od dubokog bola, krv je poela da kaplje iz noge, i on je rekao:
"Sta to radi? Da li si iznenada poludeo?"
A Dr. Donson je rekao: "Ali to je samo ideja, taj kamen. Zato vie? Zato si tako ljut?"

D
U

A
J
E
P
I
T
A
NJ
E
T

Zen majstor je umirao. U poslednjem trenutku, kada su se okupili svi njegovi uenici,
otvorio je oi i rekao: "ta je odgovor?"
Uenici su se zabezeknuli, nisu mogli da ree: "ta je odgovor?"
Zato je majstor poeo da se smeje, i rekao je: "Pa u redu, ta je pitanje?"

Postulirao je vrlo, vrlo ivotnu stvar: ta je odgovor? ak pre nego to je postavljeno

pitanje pitao je ta je odgovor. Pitanje nije postavljeno, jer ne moe da se postavi. Ali pi
tanje je tu, ono je tu u svaijoj dui. ovek moe biti svestan toga, ovek ne mora biti toga
svestan, ovek moe to potpuno da zaboravi; ali pitanje je tu u svaijoj dui.
Dua je pitanje, ona je istraga. Stoga majstor pita: "Sta je odgovor?"
,

Nije izveteno ta je Berkli rekao, ali postoji paralelna pria u Indijskoj istoriji, koja
ima divan obrt.
Budista je doao na kraljev dvor. Bio je veliki mistik, i pripadao je odreenoj koli
koja je prethodila Berkliju bar dve hiljade godina. Njegova je ideja bila ista: to se zove
vigjanvad celo postojanje nije nita drugo do mnotvo ideja.
Kralj mora da je bio ovek kao Dr. Donson - vrlo prizeman, vrlo realistian, pra
gmatian. Filozof je bio veoma ubedljiv; porazio je kraljeve dvorjane, sve uene ljude koje
je kralj okupio oko sebe. Kralj se oseao ponienim pa je rekao: "Sada poslednji argument,
.
pravI argument."
Imali su besnog slona koji je uveden u dvorite palate. Siroti mistik, filozof, je bio
ostavljen sam u dvoritu, i tresao se... i onda je pomahnitali slon puten. Slon je pojurio 471
-

ka filozofu - i moete da zamislite, ono to se dogodilo Berkliju nije nita u poreenju sa

ovim: on je skakao, vikao, plakao i molio za ivot.
Kralj je stajao na balkonu sa celom svitom, i smejali su se. Tako, sada je bilo doka
zano da slon nije samo neka ideja, nije samo san.
Filozof je plakao sa sklopljenim rukama i molio: "Spasite me molim vas!" U poslednjem asu je bio spaen - ba u zadnji as. Cak i poto je bio spaen tresao se satima, slon
je bio tako straan.
Kralj mu je rekao: "Pa, ta sada misli? Da li je slon stvaran ili ne?"
On ree: "Ne gospodine. On je samo ideja."
Kralj ree: "Zato si onda vikao i zato si molio za ivot?"
Filozof ree: "To je bila takoe jedna ideja. Moje plakanje, moj trud da budem spa
en, vaa dobrota da me spasite - sve su to ideje, one stvarno ne postoje, samo izmiljo
tine uma." To je bio vrlo logian zakljuak o tome! On ree: "Nemojte se tako radovati - jer
i ja sam sam samo ideja i nita drugo."
Kralj ree: "Onda emo te staviti nazad, i dovesti besnog slona!"
A filozof ree: "Moliu ponovo za svoj ivot! Ali to nije vano; to ne menja moj argu
ment i moj stav. Filozofija ostaje netaknuta."
-

san, potreban je stvaran sneva; da bude zavaran, barem neko je potreban da bude za
varan.
Svet moe biti iluzija, ali ko je neka iluzija? Potrebna je najmanje svesnost, apsolutno
je potrebna, kategoriki potrebna; bez svesnosti iluzija ne moe da postoji. Konopac ne
mora da bude zmija, zmija moe biti iluzija. Ali osoba koja ima iluziju, sama nije iluzija.
To treba zapamtiti: "J a sam stvaran." To treba zapamtiti: "Ja sam jedina izvesna stvar
nost - sve drugo moe postojati, ili ne mora postojati."
Nikada ne gledamo unutra za apsolutnom stvarnou; i nastavljamo da ivimo ivot
ne zasnivajui ga na tom kamenu sigurnosti. Stoga su nai ivoti samo dvorci u vazduhu,
ili najvie kule od peska, potpis ispisan na vodi - niste ni zavrili a potpis je nestao. Nai
ivoti su takvi - jednog trenutka smo ovde, sledeeg trenutka smo nestali, a taj trenutak
je mogao biti iskorien za pamenje sebe.
Samo ljudi koji koriste svoje ivote za pamenje sebe koriste ovu veliku priliku.
ovek naleti na starog prijatelja koji je postao pijanac. "Ali zato tako mnogo pije?"
upitao ga je.
"Da zaboravim," odgovori pijanac.
"Sta da zaboravi?" upita prijatelj.
"Oh," ree pijanac, eui se po glavi: "Zaboravio sam."
-

U stvari nema naina da se dokae da drugi postoje, jer nikada nikoga niste dotakli,
i nikada nikoga niste videli. Kada vidite nekoga, ne vidite ga stvarno; sve to se deava je
vienje slike u vaem mozgu. To moe da odgovara nekoj stvarnosti, to ne mora da od
govara. Nema naina da se sazna, jer ne moemo da saznamo realnost neposredno.
Uvek preko ula saznajemo stvarnost. ula mogu da varaju - i sasvim dobro znate
da pod uticajem alkohola ona varaju, pod uticajem psihodelika ona jako mnogo varaju.
Osoba moe da deluje na glup nain, na samoubistven nain, pod uticajem nekih psiho
delika.
Jedna ena u Njujorku je uzela LSD i pomislila da moe da leti. A kada ste pod utica
jem LSD-a vi jednostavno verujete u to, to je tako. To nije u pitanju san, ili elja, ili fanta
zija; to je tako stvarno, stvarnije nego spoljani svet, nego objektivni svet. Ona je jedno
stavno skoila kroz prozor sa devetog sprata, udarila u zemlju i poginula. Ovakvi incidenti
su se dogaali irom sveta.
Postojanje drugih, postojanje spoljanjeg sveta, nije apsolutno sigurno. Berkli jo
uvek stoji nepobijen, nema naina da ga pobijete. Jedina apsolutno sigurna stvar je vae
vlastito postojanje. San moe biti laan, ali sneva ne moe biti. ak, da bi postojao i laan

D
U

A
J
E
P
I
T
A
NJ
E
....

ovek ode kod psihijatra: "Doktore," kae, "treba da mi pomognete. Imam straan
problem: zaboravljam sve, apsolutno sve."
"Pa priajte mi o tom problemu," odgovori terapeut, pripremajui belenicu.
"Kom problemu?" upita ovek zbunjen.
M i smo u toj zaboravnosti, mi smo ta zaboravnost.
.
Svidelo mi se tvoje pitanje, Vandana. Kae: "Kada si se danas odvezao, osetio sam
da se plaim zaboravljanja... Postoji li neto to treba da pamtim?"
Treba da pamti sebe. Treba da postane plamen unutranje svesnosti - jedne sve
snosti tako duboke da e biti prisutna ak i u snovima; jedne tako iskristalisane svesno
sti da ak i u dubokom snu, snu bez snova, ona e biti tu plamtei kao svetlo.
ak i u dubokom snu svestan ovek zna da vrsto spava; to je deo njegove svesnosti.
Ti ne zna, ak ni dok si budan, da postoji. Svestan ovek zna, ak i dok spava, da postoji. 473

Bud in glavni ue nik Ananda, je jedn om pita o: "Ban te, nekoliko stvari me jako mnogo
zbu njuj e, i jedn a od stvari koja najvie zbu njuj e je to, da sam te nou posmatrao mnogo
puta - jako je lepo gledati te dok spava - ali uvek spava u isto m poloaju, i zad rava
isti poloaj od po etka do kraja. Kada odla zi na spavanje, ti si u tom polo aju ; tokom
no i, mnogo puta se pro bud im i posmatram te, i ti si u istom polo aju : ruka se odmara
na istom mestu, stopala i glava. I ujutro takoe kada te vidim, ti si u istom polo aju . Kako
je to mogue?"
Bud a ree: "Po to osta jem bud an. Telo spava, ali moj vlastiti san je zauvek nestao.
Telo se odmara, ali ja sam budan."
Ta budnost je potrebna, Vandana. Ta budnost e ti uiniti dostupnim sve tajne po
stojanja. Prvo se privi kni na tajnu da postoji, onda ima glavni klju: on moe da otvori
sva vrata postojanja.
Tree pitanje:
Voljeni Oo, zaljubila sam se i mnogo patila. Poto sam te sluala, osetila sam da nisam
voljna da se odvojim od sna da duboko, bogato iskustvo, koje moja ljubavna veza do
nosi, nee na kraju dovesti do zadovoljenja. Kako da prevaziem ovu privrenost koja
je tako bogata, a opet tako bolna?

Dona, ljubav je oboje. Ona je dragocena i bolna, agonija i ekstaza - jer ljubav je su
sret neba i zemlje, poznatog i nepoznatog, vidljivog i nevidljivog.
Ljubav je granica koja razdvaja materiju i svest, granica nieg i vieg. Ljubav ima
korene u zemlji; to je njen bol, njena agonija. l Ijubav ima svoje grane u nebu; to je njena
ekstaza.
Ljubav nije jednostruka pojava, ona je dvostruka. Ona je kanap razapet izmeu dve
suprotnosti. Morae da razume te dve suprotnosti: jedna je seks, druga je molitva. Lju
bav je kanap razapet izmeu seksa i molitve; deo nje je seks, deo nje je molitva.
Seksualni deo je obavezan da donese mnoge patnje, deo koji pripada molitvi donee
mnoge radosti. Stoga je teko odrei se ljubavi, jer se ovek u odricanju boji da e radosti
koje dolaze takoe biti odbaene. ovek nije ni u stanju da potpuno bude u njoj, jer svi
ti bolovi vas stalno podseaju da je se odreknete. To je tajna onih koji vole: onaj koji voli
ivi u napetosti, rastavljen.

Dona, mogu da razumem tvoj problem. To je osnovni problem svih onih koji vole, D
jer ljubav donosi oboje, mnogo trnja i mnogo cvea, i oni oboje dolaze zajedno. Ljubav je U
ruin grm. Covek ne eli to trnje, voleo bi da ruin grm bude sav od cvea i bez trnja; ali
oni dolaze zajedno, oni su aspekti jedne energije.
Ali ja ti ne kaem da se odrekne ljubavi, ne kaem ti da postane odvraena. Ono A
to ti kaem je: naini je sve vie i vie molitvenom. Ceo moj prilaz je u transformaciji, ne
u odbacivanju. Mora da si me pogreno razumela. Ja nisam protiv seksa, ali sam u pot
J
punosti da se od seksa naini molitva. Najnie moe posednuti najvie, onda njegov bol E
nestaje.
Kakav je to bol u seksualnosti? Poto vas podsea na vau animalnost - to je bol.
Podsea vas na prolost, podsea vas na bioloke okove, podsea vas da niste slobodni, P
vi ste u ropstvu pod instinktima koje vam je dala priroda; niste slobodni od prirode, vae
I
konce pokree priroda, vi ste samo lutka u rukama nepoznatih nesvesnih sila.
T
Seks se osea kao ponienje. U seksu poinjete da oseate da gubite svoje dostojan
A
stvo, stoga bol. A onda ispunjenje je tako trenutno; pre ili kasnije svaka inteligentna osoba
NJ
e postati svesna da je zadovoljenje samo trenutno i sledi ga duga no bola.
Ekstaza je kao povetarac, dolazi i odlazi, i ostavlja vas u opustoenom stanju, krajnje E
frustriranim, razoaranim. Mnogo ste se nadali; mnoge stvari je obeao va instinktivni
deo, a nita nije dato.
U stvari seks je strategija prirode da ovekovei sebe. To je mehanizam koji vas dri
da se razmnoavate, inae bi ljudi nestali. Samo pomislite na oveanstvo gde seks vie
nije neki instinkt i da ste slobodni, po svojoj volji, da imate seks ili ne. Onda bi cela stvar
izgledala tako apsurdno, cela stvar bi izgledala smeno. Samo pomislite - ako nema in
stinktivne sile da vas gura, mislim da niko ne bi bio spreman da se uputa u seks. Niko
ne ide dobrovoljno; nerado, opirui se ovek ulazi u to.
Ako itate i prouavate seksualne ablone razliitih vrsta ivotinja i insekata bili bi
veoma zbunjeni: kako bi to bilo uraeno da je bilo ostavljeno samim vrstama? Na primel
ima paukova koji, dok mujak vodi ljubav sa enkom, ona poinje da ga jede. Do trenutka
kada se ljubav zavri, mujak je gotov! Sada pomislite na paukove ako imaju slobodu da
biraju: u trenutku kada bi videli enku pobegli bi to dalje mogu. Zato bi izvrili samo
ubistvo, znajui to savreno dobro? Videli su druge mujake kako nestaju na isti nain
- to se dogaa svakog dana - ali instinkt ih uhvati i oni su njegovi robovi. Drui, upla
eni, i dalje vode ljubav, znajui savreno dobro da je to kraj. Kada mujak ima orgazam,
enka pone da ga jede.
475
v

enka stenice nema otvor, zato je jako teko voditi ljubav sa njom. Mujak prvo mora
da napravi otvor na njoj. Moete lako da vidite da li je enka stenice nevina ili ne, jer svaki
put kada vodi ljubav, ostane oiljak - to je stvarno uvrnuto! - ali voljno ona to dozvoljava.
To je bolno, i opasno po njen ivot, jer ako mujak napravi otvor na pogrenom mestu
ona e umreti - a ima i glupih mujaka! Ali i dalje rizik mora da se prihvati; postoji neka
nesvesna sila da to mora da se prihvati.
Da je seks ostavljen na vama da odluite, mislim da ljudi ne bi ulazili u to. Postoje
razlozi zato ljudi vode ljubav krijui se od javnosti, od ljudi - jer to izgleda podrugljivo.
Samo voenje ljubavi javno, znate da bi drugi videli ruglo toga; vi sami znate da je to
podrugljivo. Covek osea da pada ispod ljudskosti; u tome je veliki bol, povueni ste
unazad.
Ali seks donosi nekoliko trenutaka krajnje istote i radosti, i nevinosti t-akoe, Do
nosi nekoliko trenutaka bezvremenosti, kada iznenada vie nije preostalo vremena. To
donosi nekoliko momenata bez ega takoe, kada je u dubokom orgazmikom spazrnu
zaboravljen ego. To vam daje nekoliko prosjaja Boga, stoga se to ne moe ni odbaciti.
Ljudi su pokuali da se odreknu seksa. Tokom vekova monasi su se odricali toga, iz
jednostavnog razloga to je to tako poniavajue, tako protiv dostojanstva ljudskih bia.
Biti pod uticajem neeg nesvesnog je dehumanizujue, demoraliue. Monasi su se toga
odrekli, oni su napustili svet, ali sa tim je nestala i sva radost u njihovom ivotu. Postali
su jako ozbiljni i tuni, okrenuli su se samounitenju. Sada oni ne vide nikakvog smisla
u ivotu, ceo ivot je postao besmislen. Onda oni jednostavno ekaju da doe smrt i oslo
bodi ih.
To je delikatan problem; kako ga reiti? Monasi nisu bili u stanju da ga ree. Ba su
protno, oni su stvorili mnoge perverzije u svetu. Sve perverzije koje su zabranili takozvani
sveci su stvorili ti isti ljudi. Prva ideja o homoseksualnosti se pojavila u manastirima, jer
su ljudi drani zajedno, daleko i odvojeni od ena, i ene su drane zajedno, odvojene i
daleko od mukaraca.
Postoje katoliki manastiri gde ni jedna ena nije ula hiljadu godina. ak ni malim
bebama od est meseci nije dozvoljeno. Cak i sama ideja izgleda vrlo strano; ti monasi
izgleda da su vrlo opasni - ak i est meseci staroj devojici nije dozvoljeno da ue u ma
nastil: ta to pokazuje? Kakva paranoja!
Prirodno ti monasi, stisnuti zajedno, onda njihovi instinkti poinju da grade nove
puteve, poinju da izmiljaju perverzije; postaju homoseksualci. Homoseksualnost je
v

zaista vrlo religiozna, ona je nusprodukt religije. Religija je dala mnoge stvari svetu; ho D
moseksualnost je jedna od njih.
U
Sve vrste perverzija ... Sada ne ujete ni o jednoj eni da vodi ljubav sa avolom; avo
je izgubio iznenada sav interes za enu! Ne postoji avo. Ali ako drite enu van svih mo
A
gunosti da se zaljubi, ili da voli, onda e um poeti da stvara vlastite projekcije, i naravno
te projekcije e biti vrlo, vrlo ivopisne. I te projekcije e se obavezno desiti, ne moete
ih izbei.
J
Zato monasi i kaluerice nisu bili u stanju da ree problem, oni su ak napravili jo E
veu zbrku. I svetovna osoba, ulna, popustljiva, takoe nije mogla to da rei. Ona jadno
pati; ceo njen ivot je patnja. Ona nastavlja da se nada, od jedne do druge nade, i nastav
lja sa neuspehom u svakoj nadi, i polako, polako, u njenom biu se ustaljuje velika bezna P
I
denost.
Moj pristup nije ni svetovan ni onostran.
T
Moj pristup nije odbacivanje neega ve korienje toga.
A
Moje shvatanje je, da ta god vam je dato, dragoceno je. Moete znati njegovu vred
NJ
nost, moete da ne znate njegovu vrednost, ali je dragoceno; ako to nije tako, bivstvo vam
to ne bi ni dalo. Zato morate nai naina da to transformiete. Treba da uinite vau lju E
bav vie molitvenom, da uinite va seks vie ljubavnim. Polako, polako, seks treba da T
bude transformisan u svetu aktivnost, treba da bude uzdignut. Pre nego da vas seks po
vue dole u veu animalnost, vi treba da uzdignete seks gore.
Ista energija koja vas vue dole moe da vas podigne gore, i ista energija vam moe
dati krila. Ona ima ogromnu snagu; sigurno je to najmonija stvar na svetu, jer se ceo
ivot podie iz nje. Ako moe da da roenje detetu, novom ivotu, ako moe da unese
novi ivot u postojanje, moete da zamislite njen potencijal: moe, takoe, i vama do
neti novi ivot. Ba kao to moe doneti novo dete na svet, moe i vama dati novo ro
enje.
I to je Isus mislio kada je rekao Nikodimu: .. Dok se ne rodi ponovo, nee biti u sta
nj u da ue u carstvo nebesko" - dok se ne rodite ponovo, dok ne bude sposobni da sebi
date novo roenje - novo vienje, nov kvalitet vaih energija, novo podeavanje vaeg
instrumenta. Va instrument sadri divnu muziku, ali treba da nauite kako da ga svirate.
Seks treba da postane veliki meditativni in. To je doprinos Tantre svetu. Tantrin
doprinos je velik, jer vam daje kljueve da transformiete najnie u najvie. Daje vam
kljueve da transformiete mulj u lotosov cvet. To je jedna od najveih nauka koja se po
javila - ali zbog moralista i puritanaca, i takozvanih religioznih ljudi, Tantri nije bilo 477

doputeno da pomogne ljudima. Njeni spisi su bili spaljeni, hiljade majstora Tantre su
bili ubijeni, ivi spaljeni. Cela tradicija je bila skoro unitena, ljudi su bili prisiljeni da
preu u ilegalu.
Ba pre neki dan sam dobio pismo od mojih sanjasina iz Amerike, u kome pie da
su Gurijevljevi ljudi, tako progonjeni od vlade, da su odluili da preu u ilegalu. Piu:
.. Bojimo se da e se to, pre ili kasnije dogoditi i nama. Treba li da ponemo da se pripre
mamo, tako, da ako nam se to desi takoe moemo da ponemo da radimo skriveno?"
To je mogue, jer uvek je bilo tako. Rad Gurijeva se takoe sastoji u transformisanju
seksualne energije u jednu unutarnju integraciju - organizovana crkva je uvek protiv bilo
kakvog napora te vrste.
Moj rad je ometan na svaki nain, moji ljudi su uznemiravani na svaki nain. Ba pre
nekoliko dana, indijski parlament je raspravljao ceo sat ta treba da se radi samnom kao da ova zemlja nema ni jedan drugi problem o kome bi se raspravljalo. Toliki strah! A
ja ne inim nikakvu tetu nikome; ak ne izlazim izvan kapija. I bar toliko slobode je uro
eno pravo svakome - ako neko eli da doe kod mene i eli da se preobrazi, nije niiji
posao da se mea. Ja ne idem kod nikoga. Ako ljudi dou kod mene i ele da budu tran
sformisani... kakva je onda to vrsta demokratije?
Ali glupi politiari i svetenici su uvek bili u zaveri. Oni ne ele da se ljudi transfor
rniu, jer transformisani ljudi vie nisu pod njihovom vlau. Transformisani ljudi postaju
nezavisni, slobodni; transformisani ljudi postaju tako svesni i tako inteligentni da mogu
da prozru sve igre politiara i svetenika. Onda oni nisu niiji sledbenici; onda oni poi
nju da ive potpuno novu vrstu ivota - ne ivot gomile, ve ivot individualca. Postaju
lavovi, vie nisu ovce.
A politiari i svetenici su zainteresovani da svako ljudsko bie ostane ovca. Samo
onda oni mogu da budu pastiri, voe, velike voe. Mediokriteti i glupi ljudi se pretvaraju
da su velike voe - ali to je mogue samo ako celo oveanstvo ostane jako nisko u inte
ligenciji, ako je zadrano u represiji.
Do sada, uinjena su samo dva eksperimenta. Jedan je bio preputanje uicima, to
je doivelo neuspeh - to Zapad ponovo pokuava i to e doiveti neuspeh, krajnji neu
speh. I drugi je odricanje - to je pokuao Istok, i takoe Hrianstvo na zapadu. To je
takoe pretrpelo neuspeh, krajnji neuspeh.
Potreban je novi eksperiment, hitno je potreban. ovek je u velikom meteu, u velikoj konfuziji. Kuda ii? Sta uiniti sa sobom?
"

Dona, ne kaem da se odrekne seksa, kaem da ga transformie. Ne treba da ostane D

samo bioloki: unesi neto duhovnosti u njega. Vodi ljubav, meditiraj takoe. Dok vodi U
ljubav moli se. Ljubav ne treba da bude samo fiziki akt; ulij svoju duu u nju.

Onda polako, polako, bol poinje da nestaje i energija koja je sadrana u bolu se
A
oslobaa, i postaje sve vie i vie blagoslov. Onda je agonija transformisana u ekstazu.
Kae: .. Zaljubila sam se i mnogo patila."
Ti si sretna. Istinski siromani ljudi su oni koji se nikada nisu zaljubili i nikada nisu
J
patili. Oni uopte nisu iveli. Zaljubiti se i patiti u ljubavi je dobro. To je prolaenje kroz E
vatru; to proiava, daje vam uvid, ini vas pripravnijim. To je izazov koji treba da se
prihvati. Oni koji ne prihvate taj izazov ostaju beskimenjaci.
Kae: .. Zaljubila sam se i mnogo patila. Poto sam te sluala, osetila sam da nisam P
voljna da se odvojim od sna da duboko, bogato iskustvo, koje donosi moja ljubavna veza,
I
nee na kraju dovesti do zadovoljenja."
T
Ne kaem ti da odbaci svoju lj Ubav, prosto ti govorim injenicu - da ti to nee do
A
neti krajnje zadovoljenje. Nije u mojim rukama da menjam prirodu stvari. Jednostavno
potvrujem injenicu. Da je to u mojim rukama voleo bih da ima krajnje zadovoljenje u NJ
ljubavi. Ali to se ne deava. Sta moemo da uradimo? Dva plus dva su etiri.
E
To je osnovni zakon ivota da ljubav donosi sve dublje i dublje nezadovoljstvo. Na
kraju ljubav donosi takvo nezadovoljenje da poinje da udi za krajnjim voljenim, Bo
gom, poinje da traga za najviom ljubavnom vezom.
Sanjasa j e krajnji ljubavni dogaaj: traganje za Bogom, traganje za istinom. To je
mogue tek kada ste mnogo puta doiveli neuspeh, voleli i patili, i svaka patnja je donela
sve vie svesnosti, sve vie razumevanja. Jednog dana dolazi prepoznavanje da ljubav
moe dati nekoliko prosjaja Boga - ali moe vam dati samo prosjaje; vie od toga nije
mogue. Ali i to je previe; bez tih prosjaja nikada ne bi ste traili i tragali za Bogom.
Oni koji nisu voleli i patili nikada ne postaju tragaoci za Bogom - ne mogu; nisu ste
kli tu vrednost, nisu zavredeli. To je jedino pravo onih koji vole, da jednog dana ponu
da tragaju za najviim voljenim.
Volite, i volite dublje. Patite, i patite dublje. Volite potpuno i patite potpuno, jer to je
nain na koji neisto zlato prolazi kroz vatru i postaje isto zlato.
Ne kaem vam da pobegnete iz vaih ljubavnih veza: uite dublje u njih. Pomaem
mojim sanjasinima da uu u ljubav, jer znam da ljubav na kraju dovodi do ne uspeha. I
dok oni ne saznaju iz vlastitog iskustva da ljubav na kraju dovodi do neuspeha, njihovo
479
traganje za Bogom e ostati lano.
"

Cetvrto pitanje:

Svako je ljubomoran na svakog drugog. I iz ljubomore se stvara takav pakao, i iz lju

bomore postajemo veoma zli.

Voljeni Oo, taje ljubomora i zato tako mnogo boli?

Prem Garba, ljubomora je poreenje. A mi smo ueni da poredimo, bili smo uslov
ljeni da poredimo, uvek da poredimo. Neko drugi ima bolju kuu, neko drugi ima lepe
telo, neko drugi ima vie novca, neko drugi ima harizmatiniju linost. Poredite, nastavite
da poredite sebe sa svakim pored koga proete, i posledica e biti velika ljubomora; ona
je nusprodukt uslovljenosti da se poredi.
I nae, ako odbacite poreenje, ljubomora nestaje. Onda prosto znate da ste vi vi, i
niste niko drugi, i nema potrebe. Dobro je da se ne uporeujete sa drveem, inae bi po
eli da se oseate jako ljubomorni: zato niste zeleni? I zato je Bog bio tako okrutan
prema vama - nemate cvee? Bolje je da se ne poredite sa pticama, rekama, planinama;
inae bi patili. Poredite se samo sa ljudskim biima, jer ste uslovljeni da se poredite samo
sa ljudskim biima; ne poredite se sa paunovima i papagajima. I nae bi vaa ljubomora
bila sve vea i vea: bili bi tako optereeni ljubomorom da uopte ne bi bili u stanju da
Zlvlte.
Poreenje je jako glup stav, jer svaka osoba je jedinstvena i neuporediva. Kada se
jednom ovo razumevanje nastani u vama, ljubomora nestaje. Svako je jedinstven i neu
porediv. Vi ste samo vi: niko nikada nije bio kao vi, i niko nikada nee biti kao vi. I ne treba
ni da budete kao neko drugi.
Bog stvara samo originale; on ne veruje u kopije.
v .

Mnotvo kokoaka je bilo u dvoritu kada je lopta doletela preko ograde i pala meu
njih. Petao se dogega, proui je i onda ree: "Ne alim se, devojke, ali pogledajte ta prave
u sused nom dvoritu."
U sused nom dvoritu se deavaju velike stvari: trava je zelenija, rue su crvenije.
Svako izgleda tako sretno - izuzev vas. Vi se neprestano poredite. I isti je sluaj sa dru
gima, oni se takoe uporeuju. Oni moda misle da je trava na vaem travnjaku zelenija
- ona uvek izgleda zelenija iz daljine - da vi imate lepu enu ... Umorni ste, ne moete da
verujete da ste dozvolili da vas ulovi ova ena, ne znate kako da je se oslobodite - a ko
mija je moda ljubomoran na vas, to imate tako lepu enu! A vi ste moda ljubomorni
n a njega ...

jedan stari farmer'se zlovoljno alio zbog pustoenja od poplave. "Hiram!" povikao
je komija: "tvoje svinje je sve odnela voda."
"Sta je sa Tompsonovim svinjama?" upita farmer.
"I one su otile."
"A Larsenove7. "
I one.
"Hm" izusti farmer, oraspoloivi se. "I nije tako loe ko to sam mislio."

D
U

"

j
E

II

Ako je svako u bedi, to je dobar oseaj; ako svi gube, oseate se dobro. Ako je svako
sretan i uspean, to ima jako gorak ukus.
Ali zato je, kao prvo, ideja o drugima ula u vau glavu? Dozvolite da vas ponovo
podsetim: jer niste dozvolili vlastitim sokovima da teku; niste dozvolili sopstvenoj srei
da raste, niste dozvolili vlastitom biu da cveta. Stoga se iznutra oseate prazno, i gledate
u svaku i svaiju spoljanjost, jer se samo spoljanjost moe videti.
Znate svoju unutranjost, i znate spoljanost drugih: to stvara ljubomoru. Oni znaju
vau spoljanost, i znaju svoju unutranjost: to stvara ljubomoru. Niko vie ne zna vau
unutranjost. Tu vi znate da ste nita, bezvredni. A ostali spolja izgledaju nasmeeni. Nji
hovi osmesi mogu biti lani, ali kako moete da znate da su oni lani? Moda se njihova
srca takoe smee. Znate da je va osmeh laan, jer se vae srce uopte ne smeje, ono
moe da plae i tuguje.
Vi znate svoju unutranjost, i samo je vi znate, niko vie. I znate spoljanost svakoga,
i ljudi su svoju spoljanost uinili lepom. Spoljanosti su za pokazivanje i one su veoma
varljive.
Postoji jedna drevna sufi pria:

P
I
T
A
Nj
E
T

Covek je bio jako mnogo optereen svojom patnjom. Obiavao je da se svakog dana
moli Bogu: "Zato ja? Svi izgledaju tako sretni, zato samo ja toliko patim?" jednog dana,
iz velikog oajanja, molio se Bogu: "Moe mi dati patnju bilo koga drugog i spreman sam
da je prihvatim. Ali uzmi moju, ne mogu vie da je podnosim."
Te noi je imao lep san - Iep i vrlo razotkrivaju. Sanjao je, da se te noi pojavio Bog
na nebu i rekao svima: "Donesite svu svoju patnju u hram." Svako je bio umoran od svoje 481

patnje - u stvari svako se molio ponekad: "Spreman sam da prihvatim patnju bilo koga
drugog, samo skloni moju, to je previe, nepodnoljiva je."
Tako su svi skupili svoju patnju u torbe, i stigli u hram, i izgledali su veoma sretni;
doao je dan, njihova molitva je usliena. I taj ovek je takoe odjurio u hram.
I onda je Bog rekao: "Stavite svoje torbe kraj zidova." I sve torbe su bile kraj zidova,
i onda je Bog objavio: "Sada moete da birate. Svako moe da uzme bilo koju torbu."
I stvar koja je najvie iznenadila je ovo: taj je ovek, koji je uvek molio, pojurio do
svoje torbe pre nego to bi neko drugi mogao da je izabere! Ali bio je iznenaen, jer su
svi pojurili ka svojim torbama, i svako je bio sretan da je ponovo izabere. U emu je bila
stvar? Po prvi put, svako je video jade i patnju drugih - njihove torbe su bile jednako ve
like ili ak vee!
I drugi problem je bio, da se svako privikao na vlastite patnje. Sada izabrati neije
tue - ko zna kakve bi patnje bile u vrei? Zato se muiti? Bar ste upoznati sa sopstve
nim patnjama, i navikli ste se na njih, i one su podnoljive. Toliko mnogo godina ste ih
podnosili - zato izabrati nepoznato?
I svako je otiao kui srean. Nita se nije promenilo, nosili su istu patnju nazad, ali
svako je bio srean, nasmejan i radostan to je mogao dobiti svoju vlastitu torbu nazad.
Ujutro, on se molio Bogu i rekao: "Hvala ti za san; nikada vie neu traiti. ta god
mi da za mene je dobro, zato si mi to i dao."
Zbog ljubomore vi neprestano patite; postajete zli prema drugima. I zbog ljubomore
postajete lani, jer poinjete da se pretvarate. Poinjete da se pretvarate u stvarima koje
nemate, pretvarate se za stvari koje ne moete da imate, koje za vas nisu prirodne. Po
stajete sve vie i vie izvetaeni. Imitirajui druge, takmiei se sa drugima, ta drugo
moete da uinite? Ako neko ima neto a vi to nemate, i nemate prirodne sposobnosti da
to imate, jedini nain je imati neku jeftinu zamenu za to.
v

Cuo sam da su se Dim i Nensi Smith lepo proveli u Evropi ovog leta. Zaista je to
divno kada par konano dobije ansu da proivi. Ili su svuda i svata su radili. Pariz,
Rim ... nabrojte sami, i svata su videli i radili.
Ali bilo je tako neugodno pri povratku kui, i pri prolasku na carini. Znate kako
carinski slubenici zaviruj u u sve vae line stvari. Otvorili su torbu i izvadili tri perike,
svileni donji ve, parfem, boje za kosu ... zaista neprijatno. A to je bila samo Dimova
torba!

Samo pogledajte u svoju torbu i nai ete tako mnogo vetakih, lanih, pseudo stvari
- zbog ega? Zato ne moete da budete prirodni i spontani? - zbog ljubomore.
Ljubomoran ovek ivi u paklu. Odbacite poreenje i ljubomora nestaje, zloba ne
staje, lanost nestaje. Ali to moete da odbacite samo ako ponete da uveavate svoja
unutarnja blaga, nema drugog naina.
Odrastite, budite sve vie i vie autentina individua. Volite sebe i potujte sebe na
nain na koj i vas je Bog nainio, i onda, trenutno, otvaraju vam se vrata raja. Ona su uvek
otvorena, vi jednostavno niste gledali prema njima.
Poslednje pitanje:
Voljeni Oo, zar ti ne zna da broji?jednog dana pasje etvrtog pitanja rekao si: ..sada
sedmo pitanje."

To je za mene zaista teko. Treba da bude sretan da nisam rekao posle sedmog,
"Prvo pitanje."

D
U

A
j
E

P
I
T
A
Nj
E

Mali okica je u uionici uio kako da sabira. "Koliko je dva i dva, okice?" upitala
je Uiteljica.
okica je oklevao, pogledao u svoje ruke, i poeo da broji na prste: "j edan, dva, tri,
etiri!" uzviknuo je.
"Ne, ne okice", rekla je Uiteljica. "Ne sme da koristi ruke. Treba da broji u glavi.
Zato, koliko je etiri i etiri, okice?" upitala je ponovo.
okica je sakrio ruke iza lea i apuui brojao: "jedan, dva, tri, etiri. .. osam!" uzvi
knuo je trijumfalno.
"Ne, ne, ne, okice!" odgovorila je uiteljica ljutito. "Sada, stavi svoje ruke u depove
i kai mi koliko je pet i pet?"
.
okica je stavio ruke u depove, skoncentrisao se, razmiljao pet minuta i onda za
vapio: "jedanaest, gospoo!"
Zaista mi je teko da brojim. Ne mogu da brojim na prste. Bilo bi teko da drim pr
ste iza lea, i nemam depove!
Dosta za danas.

483

28

B
U
D
I
v

S
A
L
A

B
U
D
I

Z r;=====::;
A
S
E
B
E

A
L
A

Prvo pitanje:
Voljeni Oo, molim te objasni razliku izmeu sanjasina i nekoga ko to nije, a opet ivi
duboko posveen istini.

Z
A

Lin Stivens, da li ti zna ta je istina? Inae, kako moe biti posveenosti? Posvee
nost je mogua samo ako zna. Sanjasin je onaj ko zna da ne zna, sanjasin je neko ko nije S
posveen istini ve traenju istine. A traenje je mogue samo sa nekim ko zna, ko je po E
stigao. Sanjasin je neko ko je posveen osobi, ili ne-osobi, kod koje osea vibraciju istine, B
vibraciju autentinosti.
E
Lin Stivens, tvoja posveenost istini je samo jedna ideja. Tvoja istina je samo re,
T
trip uma. Ako eli to da uini stvarnim hodoaem morae da bude uenik - a biti
uenik je biti sanjasin.
Biti uenik znai biti spreman za uenje, spreman da se ide u nepoznato sa nekim
ko je bio. Vrlo retko je neko sam postigao istinu. Ne da se nije dogodilo - sam, desilo se
takoe, ali vrlo retko, samo izuzetno; inae mora da se ivi u zajednitvu sa majstorom.
Tada se, takoe, to ne deava lako. To je naporno putovanje. Odbacivanje prianjanja
za poznato nije lako. To je celokupno nae ulaganje, to je ceo na identitet. Odbacivanje
prianjanja za poznato je odbacivanje ega, to je injenje jedne vrste duhovnog samoubi
stva; sami, neete biti u stanju to da uradite. Dok ne vidite nekog ko je poinio to samo
ubistvo i jo uvek jeste - u stvari po prvi put postoji... Moraete da gledate u te oi koje
su videle istinu, i odsjaj istine e biti uhvaen kroz te oi. Moraete da se drite za ruke
485
sa nekim ko je spoznao, primio toplinu i ljubav... i nepoznato e poeti da utie u vas.

To znai biti sa majstorom, biti uenik. Ako ste zaista posveeni istini obavezno po
stajete sanjasin. Ako posveenost istini postane jedno istraivanje, onda ete morati da
nauite puteve uenja. A prva stvar za uenje je predavanje, poverenje, ljubav.
Sanajasin je onaj ko se zaljubio u osobu, ili ne-osobu, kod koje jako osea: "Da, to se
ovde dogodilo." Biti sa nekim ko je spoznao je zarazno - istina nije smiljena, ona je do
bijena.
Tvoja istina nije nita do jedna ideja u tvom umu - moda filozofsko pitanje, ali fi
lozofsko istraivanje nee pomoi. To mora da postane ivo, mora da da dokaze u svom
ivotu da si zaista posveena. Inae moe da nastavi da igra igru rei, divne igre teo
rija, sistema miljenja - a postoji ih na hiljade. Takoe moe da napravi svoj privatan
sistem misli, i misli e da je to istina.
Istina nije neto to ti pravi, istina nema veze sa tvoj im umom. Istina se deava, a
deava se samo kada postane neum. Ali kako e postati neum? Sama po sebi, ostae
um. Moe da misli o neumu, moe da filozofira o neumu, moe da ita svete spise
o neumu, ali ostae um. Sama po sebi, traei i istraujui, tvoj ego e se oseati jako
dobro - ali to je prepreka. To je kao dizanje sebe u vis potezanjem za sopstvene pertle.
Ako otkrijete da je negde dostupna pomo nemojte to da propustite - jer prilika je
retka, budastvo je retko. Samo povremeno, ponegde, pojavi se buda, dogodi se bodiita.
Onda ne proputajte priliku. Ako ste zaista posveeni istini, ne moete da izbegnete da
postanete sanjasin. To je neizbeno, jer neum se ui samo sedei kraj neuma.
Ako sedite kraj mene, polako, polako va um e poeti da nestaje kao jutarnja izma
glica. Polako, polako, tiina e poeti da vas proima - ne vaim radom, ve dolazei sama
od sebe. Tiina e vas ispuniti.
I u trenutku kada ste krajnj e mirni, ak se ni misao ne pomera u vama, to je trenutak
prosvetljenja. Po prvi put imate prosjaje istine - ne ideju istine, ve samu istinu.
Drugo pitanje:
Voljeni Oo, oseanja mi govore da, dok te ne upoznam, ne mogu da imam poverenja
u tebe. A opet ti kae da dok nemam poverenja u tebe, ne mogu da te upoznam. ta
da radim?

Vilijame, postoje dve vrste saznavanja. Jedna je sa distance: ostaje izdvojen, ostaje
posmatra, gledalac. To je nauno saznanje; ne treba da se umea, u stvari ne sme da

se umea. Treba da bude vrlo objektivan, ne sme da dozvoli svojoj subjektivnosti da B

se umea u tvoje posmatranje. Jednostavno treba tu da bude kao mehaniki posmatra. U
Ne treba da bude ljudsko bie, treba da bude samo kompjuter.
D
I sigurno je, da e pre ili kasnije nauku preuzeti kompjuteri, roboti, jer e oni biti
I
vie nauni. U njima nee biti subjektivnosti, oni e jednostavno videti injenicu. inje
nica nee biti izmeana sa unutranjim ni na koji nain, ostae krajnje objektivna.
To je nauni metod - saznanje sa distance, dranje izdvojenim, ravnodunim. Tako
naunik saznaje ruin cvet, tako naunik saznaje zalazak sunca, tako naunik saznaje A
lepotu ene ili mukarca.
L
Ali problem je to obavezno neto sutinsko nedostaje, neto zaista osnovno, neto
to je jezgro cele stvari. Naunik moe saznati ruin cvet - moe saznati od ega se on A
sastoji, moe znati sve hemijske sastojke, itd., ali nikada nee znati njegovu lepotu. Ostae
sIe p za lepotu; sam njegov pristup, njegova metodologija ga spreava.
Z
Ako ste ravnoduni, ne moete saznati lepotu. Lepota se zna tek kad stupite u vezu,
A
kada posmatra postane posmatrano, kada nema zidova izmeu, kada je svaki zid pre
tvoren u most. Kada postoji neka vrsta stapanja, kada postanete cvet a cvet postane vi,
onda je to potpuno drugaija vrsta saznavanja - nain na koji saznaje pesnik. On e sa
S
znati lepotu, nee znati hemijske sastojke. On nee znati objektivni cvet, znae neto E
daleko dublje. Znae duhovno cveta, duu cveta.
B
A mistik, njegovo saznanje je najvii oblik poetskog saznanja, krajnji oblik poetskog
saznanja. Pesnik je u tome samo na trenutke. Ponekad se pesnik, sree, mea, stapa sa E
cvetom; ponekad postaje ravnoduni posmatra. Stoga je poezija meavina oba saznanja.
Nauno saznanje je isto objektivno, mistino saznanje je isto subjektivno, poetsko
saznanje je izmeu ta dva, meavina oba - malo od nauke, malo od religije. Ali saznanje
se u osnovi moe podeliti na dva, nauno i mistino.
Sada zavisi od vas, na koji nain hoete da me saznate.
Kae: "Oseanja mi govore, da dok te ne upoznam, ne mogu,da imam poverenja u
tebe."
To nisu oseanja - ti tu pogreno razume sebe. To su misli, to ne mogu biti oseanja,
to je puko nerazumevanje. To je nain na koji govore misli. Misli uvek kau: "Budi opre
zan, predostroan, idi logino" - i naravno to je vrlo logino: kako moe da mi veruje
ako me ne poznaje? To je logino tvrenje. To nije tvrenje iz nivoa tvoje utrobe; ne
moe da bude, jer su oseaji jako nelogini. Unutranji oseaj i e ti rei isto to ti i ja govOrlm: Imaj poverenja I saznaces.
487

Zato, prva stvar koja treba da se kae je: to nisu oseanja, to su tvoje misli. Posmatraj
ponovo, ui u ta takozvana oseanja ponovo, i videe da ona ne dolaze iz srca, ona do
laze iz glave. Glava kae: .. Prvo upoznaj, onda imaj poverenja."
I to je velika strategija, ako veruje u glavu i njene zapovedi - .. Prvo upoznaj. onda
imaj poverenja," onda nee nikada imati poverenja, jer saznavanje ne moe da se dogodi
bez poverenja. Nauno saznanje je mogue, ali nauno saznanje ovde nije primenIjivo.
Moe me upoznati nauno. Moj doktor doe da pregleda moje telo; on me zna na neki
nain. Ti me ne zna na taj nain, zna me na potpuno drugaiji nain. Moj doktor se boji
da doe da me slua, jer on ne eli da izgubi pacijenta. Ako me slua, onda u ja biti dok
tor; a on e biti pacijent! On doe i uri da pobegne.
Jednom se dogodilo da me je drao za ruku - imao sam neke nevolje sa palcem - i
njemu se dogodilo neto to nije nauno. Bio je izvan sobe i rekao Viveki: .. On je Bog, on
je Bog!" - ali od tada ga nisam video, jednostavno je nestao. Neto nenauno, neto to
nije iz glave... Osetio me je za trenutak ali se uplaio.
Posmatraj. Ako tvoja glava govorio te stvari, to nisu oseaji. Oseaji ne mogu da kau
te stvari, jer to nije jezik oseaja. Oseaji kau: ..Zaljubi se, i onda e znati." Misli kau:
..Sumnjaj, ispitaj. uini sigurnim. Kada je sve potpuno provereno i ubeen si, racionalno
ubeen, onda moe imati poverenja." I logika izgleda jako, jako isto, izgleda da u njoj
nema prevare. Ima! Varka je da kroz nauno saznanje ne moe saznati tajnu sa kojom
se suoava, ne moe saznati poeziju kojom si obasut, ne moe videti lepotu i skladnost
koja ti je na raspolaganju.
Videe moje telo, sluae moje rei, ali propustie moja utanja. A to su moje
prave poruke. Bie u stanju da me vidi kakav sam na povrini, ali nee moi da pro
dre u mene, kakav sam u sreditu.
Saznavanje periferije je mogue nauno, ali spoznajom povrine osobe, ne javlja se
ljubav. A odnos izmeu uenika i majstora je kreendo ljubavi, najvii vrh ljubavi. Ljubav
ne moe ii iznad toga; to je krajnje u ljubavi.
To su tvoje misli, nisu oseaji. I ako slua misli, ne moe biti u zajednitvu samnom.
Sluae moje rei, sluae moje argumente, postae ueniji, bie savreno zadovoljan
to ima neto sa sobom. A sve to je glupost. Te rei koje si sakupio, znanje koje si naku
pio, nije ni od kakve koristi.
Ovde nije u pitanju sakupljanje informacija, to je pitanje usvajanja duha; jedini nain
je imati poverenja. Samo se kroz poverenje dogaa spoznavanje.

Nauka koristi sumnju kao svoj metod, religija koristi poverenje kao metod. To je B
njihova osnovna razlika. Sumnja je nebitna u svetu ljubavi, kao to je poverenje irelevan U
tno u svetu stvari. U svetu Ja-to, samo je sumnja vana: ne moe da veruje stvarima, D
naunik ne moe samo da sedi tamo sa poverenjem, ekajui da se neto dogodi. Nita
I
se nee dogoditi. On nema sumnju, ispitivanje, istraivanje, analiziranje. On mora da ko
risti svoj um, svoju logiku, samo onda moe da se doe do nekih zakljuaka.
I ti zakljuci e uvek ostati priblino tani, uvek e ostati uslovljeni, jer e u budu
nosti moi da se sazna vie injenica i cela stvar e ponovo morati da se promeni. Oni ne A
mogu da budu kategorini.
Tako poverenje nije bitno, ono se nikada ne javlja u svetu nauke; sumnja ostaje os L
nova. Ako ponekad doe do zakljuka, zakljuak ne postaje tvoje poverenje, ne postaje A
tvoja vera. Ostaje hipoteza.
A hipoteza znai da do sada sve to je saznato podrava tu teoriju. I to je samo do Z
sada; nita ne moemo da kaemo za sutra. Sutra se moe saznati vie injenica, i vero
A
vatno kada se vie injenica sazna, hipoteza treba da se prilagodi, i teorija e morati da
se promel1l.
Nauka nastavlja da se menja svaki dan; ona je privremena, ivi u svetu vremena, jer S
um je vreme. Um ne moe da ivi bez vremena; um je trenutan, privremen.
E
Svet religije funkcionie u sasvim drugoj dimenziji, na drugom nivou. On poinje u
B
poverenju, ljubavi, onda se sasvim drugaije vrste saznanja deavaju.
Kada voli enu, saznaje je. Saznaje je ne kao ginekolog, saznaje je na sasvim drugi E
nain. Ne zna njenu psihologiju, ne zna njeno materijalno postojanje, ali zna njeno 'y"
duhovno prisustvo. Ljubav, samo ljubav, je sposobna da sazna duhovno prisustvo. Zalju
bljuje se, ne u fiziko telo, zaljubljuje se u duhovno prisustvo osobe. Ali to je mogue
samo u poverenJu.
U nauci, poverenje je krajnje beskorisno. U religiji, sumnja je krajnje beskorisna.
Zato, Vilijame, to je do tebe. Ako si doao da nauno prouava ta se ovde deava,
onda si dobrodoao. Moe ii prema svojim mislima - ne nazivaj ih, molim te, oseajima.
Moe ii prema svojoj glavi - ne zovi to svojim srcem, to nije. Ovde si dobrodoao: budi
ovde prouavaj, posmatraj, doi do odreenih zakljuaka - ali oni e ostati hipoteze.
Ali ako si doao da se preobrazi, ne samo da se informie, onda mora da shvati
da postoje druga vrata. A ta vrata su poverenje. Poverenje je jedan apsurdan fenomen,
logiki apsurdan. Zato logika uvek kae da je ljubav slepa, mada ljubav ima svoje oi, koje
zalaze mnogo dublje... ipak, za logiku je slepa.
489

Logika se podsrneva ljubavi, a ljubav se smei znajui za svu glupost logike.

Ako si doao ovde sa loginim pristupom ... prouavaj, posmatraj, doi do nekih za
kljuaka, ali oni te nee preobraziti, toga mora da bude svestan. Ako si doao da se
preobrazi, onda se zaljubi. Onda zaboravi na glavu, onda dozvoli da bude kontakt od
srca srcu, od duha duhu. Onda nema potrebe da se mnogo brine za ono to vidi, tvoja
cela briga bi trebala da bude ono to osea. Onda ne treba mnogo da brine o sakuplja:
nju informacija, ve da slavi samnom.
Onda ne uzimaj mnogo u obzir ta ja kaem; uzmi u obzir ta sam ja. Sluaj moje
utanje, pauze, praznine, razmake - ja sam vie u tome. Onda e postati svestan da pot
puno drugaiji svet postoji tu, budastvo. To je energetsko polje; treba da se otvori i bu
de ranjiv za njega, tek tada ono moe da te prome, ispuni, preplavi.
Tree pitanje:
Voljeni Oo, rekao si, pre neki dan, da niko vie nije zainteresovan za pitanja kao: "Ko
je stvorio vasionu ?" Ali skoranje izdanje asopisa Tajm je posvetilo znaajan prostor
jednom lanku sa naslovom: " U poetku: Bog i nauka."
Osnovna tema lanka je bila da su nauka i religija bile donete zajedno u teoriji
" Velikog praska " u kojoj se pretpostavlja da je kosmos nastao u velikoj eksploziji, pre
petnaest ili dvadeset miliona godina.
Tajm kae da to zvui jako slino prii koju sve vreme imamo u Starom zavetu,
naime da je kosmos nastao u jednom bljetavom inu stvaranja.
Sta je pogreno u hipotezi da je kosmos stvoren, da ima poetak? l zato tvrdi da
nije? Zar to nije korak u pravom smeru kada se nauka i religija slau?
v

Subuti, prva stvar koju treba imati na umu je, da ve tri stotine godina religija ne
prestano gubi svoju teritoriju. Prvo je religija pokuala da uniti nauku. To nije bila u
stanju da uini - jer ne moe se unititi istina, a nauka je bila istinitija, koliko se to tie
objektivnog sveta, od religije. U stvari religija nema autoriteta da kae bilo ta o objek
tivnom svetu.
Kada si bolestan ide kod lekara, ne ide kod pesnika. Pesnik nije struan; on moe
biti veliki pesnik ali to je nevano kada si bolestan. On moe biti veliki pesnik, ali kada
neto ne valja u tvom kupatilu ti ga ne zove, zove vodoinstalatera. Vodoinstalater ne

mora nimalo da bude pesnik, ali on je tu relevantan. Ne zove Alberta Antajna - on moe
biti veliki fiziar, ali ta on zna o popravljanju vodovodne instalacije?
Religija je dokazala da je sasvim pogrena. Ona je bila pogrena u vezi objektivnog
sveta. Jednom kada je nauka poela da ispituje, objektivno, organizovana religija je bila
jako zaplaena. Da je tu bio Isus on se ne bi uplaio, on bi prosto imao da kae: "O objek
tivnom, sluajte nauku." Da je Buda bio tu on bi rekao: "Sluajte nauku."
Ali nije postojao buda na Zapadu gde se razvijala nauka. I ljudi kao Galileo, Kopernik
i Kepler, bili su mueni, na svaki mogui nain, jer se organizovana religija, crkva, jako
mnogo uplaila: ono to su oni govorili bilo je u sukobu sa njihovim svetim spisima.
Naunici su govorili da Sunce ne krui oko zemlje - a Biblija kae da krui. Naunici
su govorili da zemlja krui oko Sunca... sada, ako Biblija moe da pogrei u jednoj stvari,
zato onda ne i u drugim? To je bio problem, u tome je bio strah.
Osoba koja je rekla da se zemlja okree oko Sunca je bila pozvana na sud u Vatikan.
Galileo je morao da se pojavi, star - tada je imao sedamdeset, bolestan, u samrtnikoj
postelji, ali je bio prisiljen da doe na sud da izjavi da je sve to je rekao pogreno.
On mora da je bio jako duhovit ovek. Rekao je: "Da, ako vas to vrea, izjavljujem da
je sve to sam rekao pogreno - da se Zemlja ne okree oko Sunca, ve da se Sunce okree
oko Zemlje."
Svi su izgledali sretno, a onda je Galileo rekao: "Ali gospodine, nita se nee izmeniti
mojom izjavom. Zemlja e i dalje da se kree oko Sunca - moja izjava ne ini nikakvu ra
zliku! Ako vas je uvredila moja izjava ja u je povui, mogu da je opovrgnem. Ako elite
da napiem drugu raspravu, mogu i to da napiem. Ali time se nita nee promeniti. Ko
mari za moje tvrenje? Ni Sunce ni Zemlja."

B
U
D
I

A
L
A
Z
A
S
E
B
E

Organizovana religija je pokuala da ubije nauku - nisu mogli, jer istina ne moe da
se ubije. Polako, polako, nauka je zaposela celokupnu teritoriju oqjektivnog sveta. Onda
je prirodna tendencija uma... nauka je poela da zahteva ono to ne moe da trai. Nauka
je napravila istu zabludu kao i organizovana religija, kad je kazivala: "Takoe smo u pravu
o objektivnom svetu." Nisu bili u pravu. Bili su u pravu o subjektivnom svetu; o najunu
tarnjijem biu postojanja su u pravu. Ali nisu u pravu o njegovoj periferiji, to nije njihova
oblast. Ali oni su zahtevali da budu u pravu u vezi oba.
Isto je poelo da se dogaa sa fiziarima, hemiarima i drugim naunicima. Poetkom veka, nauka je postala vrlo arogantna - ista vrsta arogancije, samo se autoritet 491

premestio sa svetenika na naunike. Naunici su poeli da govore: "Ne postoji Bog, i

nema d ue i nema svesnosti, i svih tih besmislica."
Ta vrsta arogancije je uvek postojala kod oveka. Jo nita nismo nauili. Ponovo se
igra ista igra. Kada nauka postane jako arogantna, prirodno religija postaje veoma de
fanzivna. Gubila je, postala je defanzivna. Zato sve to nauka otkrije religija pokuava da
prisvoji. Ona pokuava da to nekako uskladi sa sobom, jer jedina joj je mogunost da sada
preivi ako dokae da je nauna.
U poetku je to bilo sasvim suprotno. Ako je naunik hteo da preivi, jedini nain je
bio da dokae da je sve to je otkrio u skladu sa svetim knjigama, da to potvruje zapise,
da nije protivno.
Sada je cela stvar sasvim obrnuta. Sada ako religija eli da ivi u svetu, neprestano
mora da gleda prema nauci. ta god nauka otkrije, religija odmah na to skae i pokuava
da dokae: "To je ono to mi govorimo sve vreme."
Ta teorija "Velikog praska" nema nieg sa religioznim stavom i religioznom teorijom
nastanka . U teoriji Velikog praska nema Boga, tu je sve sluajnost; to nije stvaranje,
upamti, jer u tome nema kreatora.
Ali religija je vrlo defanzivna, neprestano tragajui za neim za ta e da se uhvati.
Teorija Velikog praska kae da je to bila iznenadna eksplozija, u velikom bljesku i svetlu,
svet je nastao. Uhvati se za to, moe uvek nai neki nain, neki logian nain. Moe da
kae: "Da to je u redu, to smo govorili sve vreme. Bog je u poetku rekao: 'Neka bude
svetlo' - i sada teorija kae da je bila velika eksplozija, svet je iznenada stvoren."
Ali osnovna stvar nedostaje - nemoj da bude zavaran. Religija je govorila da je Bog
rekao: "Neka bude svetlo." Osnova nije svetlo, osnova je Boije kazivanje: "Neka bude
svetlo." Taj Bog nedostaje u teoriji Velikog praska: nema Boga, bio je to iznenadan doga
aj, nije to bila kreacija.
I jo jedna stvar: ta teorija Velikog praska nije potpuno prihvaena, postoje mnoge
druge teorije. To su sve pretpostavke; jo nisu dokazane, nita nije dokazano. U stvari
mislim da se nikada nee dokazati kako je nastao svet. To nije mogue, jer niko nije bio
da prisustvuje tome, ne moe da nae oevica, zato sve to mogu da urade je nagaanje.
A to se dogodilo pre petnaest ili dvadeset biliona godina. N e moe da bude siguran
da li je pre samo pet hiljada godina, Krina uopte postojao ili ne. Ne moe da bude
siguran ak ni za Isusa, da li je on zaista neka istorijska linost ili samo mit - a bio je pre

samo dve hiljade godina. Misli li da moe da bude siguran o neemu to se dogodilo B
pre dvadeset biliona godina? Sve nagaanja.
U
I dalje ja govorim da svet nije nikada stvoren, nije bilo poetka.
D
Zato govorim da nije bilo poetka? Subuti, to je tako jednostavno. ak i ako veruje
I
u teoriju Velikog praska moralo je da postoji neto to je eksplodiralo. Da li misli da ni
ta nije eksplodiralo? Ako je bilo neto, x, Y, z, - bilo kako da se zvalo, ja nisam mnogo
zainteresovan u te gluposti, x, y, z, ta god da je eksplodiralo - ako je neto bilo pre ek
splozije, onda eksplozija nije poetak. To moe biti neki poetak ali to nije sam poetak. A
I kada kaem da nikada nije bilo nikakvog poetka, mislim na sam poetak. Neto je
L
uvek tu - to ili eksplodira ili sporo narasta, u jednom danu ili za est dana ili u jednom
trenutku, nije vano. Moralo je biti neeg pre toga, jer samo neto moe da nastane iz A
neeg. ak i ako kae da nije bilo nieg, i da je to nastalo iz niega, .onda je tvoje nita
bilo puno neega, to nije zaista nita.
Z
Stoga kaem da nikada nije bilo nikakvog poetka i nikada nee biti nikakvog kraja. A
Moda nekakav poetak, moda mnogi poeci i moda mnogo krajeva, ali nikada prvi i
nikada poslednji. Uvek smo u sredini. Postojanje nije kreacija nego kreativnost. Nije to
da ona pone jednog dana i jednog dana zavri. Ona se nastavlja i nastavlja; to je jedan S
tekui proces.
E
Zato, Subuti, kaem da su sva ta nagaanja beskorisna, i nema potrebe za njima, i B
ona ne slue nikakvoj svrsi. To je takoe bio Budin pristup. Kad god je neko postavljao
E
pitanje kao: "Ko je stvorio svet?" - kao da je svet ikada bio stvoren ili nije stvoren - Buda
bi odgovorio drugim pitanjima. Pitao bi: "Ako je odreeno ko je stvorio svet, da li e to T
pomoi tvom prosvetljenju? Da li e to pomoi da postane tii, meditativniji, svesniji?"
Osoba bi sigurno odgovorila: "To nee pomoi. Nije vano ko je stvorio svet. To nee
pomoi mom prosvetljenju i to me nee uiniti meditativnijim."
Onda Buda kae: "Zato se onda muiti oko svega toga? Misli o stvarima koje mogu
da pomognu da postane meditativniji, misli o stvarima koje mogu da ti pomognu da se
oslobodi od svih ego-prianjanja, misli o stvarima koje na kraju mogu odvesti u stanje
samadija."
Moj pristup je isti: to su sve nevana pitanja. I zbog tih nevanih pitanja, bilo je tako
mnogo kontroverzi kroz vekove i hiljade ljudi su straile ivot raspravljajui ko je stvorio
svet, kada tano, koji je bio datum - i tako dalje i tako dalje.
Mislim da su ti ljudi bili neurotiari. Ne mislim da su bili zdravi, normalni, razumni
493
ljudi. Koga briga? Zbog ega? To uopte nije vano, to je nebitno .

Cetvrto pitanje:
Voljeni Oo, ta je tajna ale?

Iznenadan neoekivan obrt, to je tajna ale - otkrivanje. Ti oekuje neto a to se ne

dogodi; ono to se dogodi je potpuno apsurdno a opet ima svoju logiku ... smeno je a opet
nije nelogino. To je ono to iznenada u tebi postane smeh. Vidi da je to smeno, a ta
koe i njegovu logiku. To je neoekivano - ako je oekivano, onda ti ne donosi smeh. Ako
zna vic onda te ne zasmejava, jer sada zna, sve je oekivano.
Dva insekta su ivela na groblju. jedan ree drugom: "Hoe li da noas vodimo lju
bav u mrtvom Ernestu?"
Sad, siroti mrtvi Ernest. . . !
jedan Englez je na svom prvom putovanju u Ameriku otiao, po prvi put, u jedan od
onih stojeih, komiarskih, nonih klubova. Poto je popio nekoliko pia, svetla su se pri
guila i Henri jangmen je izaao pod svetla reflektora i pozdravio gomilu sa gegom koji
je njegov zatitni znak: "Uzmite moju enu ... molim vas ."
Gomila se grohotom smejala. Englez je bio impresioniran. "Boga mi" ree sebi: "mo
ram to da zapamtim i pokuam to sa momcima kod kue."
Sad, kad neko kae: "Uzmite moju enu," oekujete da e rei: "na primer." "Uzmite
moju enu na primer." Ali on kae: "Uzmite moju enu," onda tiina, mala pauza... "molim
vas." To je neoekivano.
Nekoliko nedelja kasnije, u Londonu, on je izaao pred mikrofon, na sastanku u nje
govom klubu, i sa velikim samopouzdanjem, izvalio: "Uzmite u obzir moju enu. Molim
vas."
Sad je cela stvar propala. Samo jedna re daje tome lepotu.
Tajna ale je da vas dovodi do take kada iekujete, oekujete, da e to da se dogodi;
onda se to ne dogodi. A ono to se dogodi je tako iznenadno ... i poto ste oekivali neto,
doli ste u tenziju, a onda se iznenada neto drugo desilo, i tenzija je dola do takvog vr
hunca da je eksplodirala. Vi ste potpuno u smehu. To je ogromno otputanje, to je velika
meditacija. Ako moete potpuno da se smejete, to e vam dati trenutak bezvremenosti,

neuma. Um ivi logino sa oekivanjima, smeh je neto to dolazi sa one strane. Um uvek
nagaa ta e se dogoditi, ispipava. I desi se neto to je potpuno suprotno njegovim oe
kivanjima: on jednostavno stane na trenutak.
I to je trenutak kada um staje, kada smeh dolazi iz vaeg trbuha, grohotan smeh.
Celo vae telo ulazi u spazam, to je orgazmino.
Dobar smeh je strahovito meditativan.
jedan Engleski dentlmen je otiao kod svog hirurga i rekao: "Staro mome, imam
tu prokletu elju da budem Irac. Moe li da izvede neku operaciju da me naini ta
kvim?"
"Pa," odgovori hirurg: "to je malo rizian posao, zna. Treba da odstranimo devede
set posto tvog mozga."
"Uini to," odgovori Englez.
Kada se probudio posle operacije naao se u krevetu okruen licima zabrinutih dok
tora. Njegov hirurg je istupio napred i kazao: "Strano nam je ao, staro mome, ali tokom
operacije stari skalpel je skliznuo i sluajno smo uklonili sto posto tvog mozga!"
"Ah, jebe ga, ne brini drugar!"
Peto pitanje:

B
U
D
I

A
L
A
Z
A
S
E
B
E

Voljeni Oo, ta je tvoja poruka ukratko?

Paranirvana - bolje poznata u komuni kao Parinibana - Budina poruka ukratko je:
Budi svetlo sam sebi. A moja? Budi ala sam sebi!
v

Sesto pitanje:

Voljeni Oo, zato ja uvek mislim o novcu?

emu jo ima da se misli?

Novac je mo. Svi drugi misle o novcu, ne brini. Cak i oni koji misle o drugom svetu...
oni imaju drugaije novie ali oni takoe misle o novcu. Novac predstavlja mo, sa nov
cem moe da kupi mo.
o

495

Vai sveci takoe misle o novcu - oni to nazivaju vrlinom. Vrlinom moete da kupite
bolje kue na nebu, bolja kola, bolju enu. Nekoliko ljudi nije toliko pohlepno, oni misle
samo o novcu koji ima vrednost u ovom svetu. A neki ljudi su pohlepniji, oni misle o dru
gom svetu. I ako misli o vrlini kako bi postigao raj. ta je to nego novac?
ovek prestaje da misli o novcu samo kada pone da ivi u sadanjosti. Novac je bu
dunost; novac je sigurnost za budunost, garancija za budunost. Ako imate dobar raun
u banci vaa budunost je bezbedna.
Ceo svet razmilja u terminima novca. Oni koji razmiljaju u terminima politike moi
misle u terminima novca, jer novac nije nita do simbol moi. Zato moete da nastavite
da sakupljate sve vie i vie novca, ali nikad vas ne naputa elja da imate jo vie - jer
e za moi je neograniena, nema kraja.
Ljudi su edni moi jer su duboko dole prazni. Nekako ele da ispune tu prazninu
sa neim - to moe biti novac, mo, presti, potovanje, karakter, vrlina. Sve moe biti od
koristi, oni ele da ispune svoju unutranju prazninu.
Postoje samo dve vrste ljudi na svetu: oni koji pokuavaju da ispune svoju unutra
nj u prazninu, i ona vrlo retka, dragocena bia, koja pokuavaju da vide unutranju pra
zninu. Oni to pokuavaju da ispune, ostaju prazni, frustrirani. Nastavljaju da sakupljaju
otpatke, ceo njihov ivot je uzaludan i besplodan. Samo druga vrsta, vrlo dragoceni ljudi
koji pokuavaju da gledaju u svoju unutranju prazninu bez bilo kakve elje da je ispune,
postaju meditanti.
Meditacija je gledanje u svoju prazninu, prihvatanje sa dobrodolicom, uivanje u
njoj, bivanje u jedinstvu sa njom, bez elje da je ispuni - nema potrebe, jer je ve puna.
Izgleda prazno jer nemate pravi nain da je vidite. Vidite je kroz um; to je pogrean nain.
Ako stavite um na stranu i pogledate u svoju prazninu, ona ima strahovitu lepotu, ona je
boanska, preliva se radou. Nita vie nije potrebno.
Samo tada osoba prestaje da misli o novcu, prestaje da misli o moi, prestaje da mi
sli o raju - jer je ve u raju, jer je ve bogata, jer je ve mona.
Ali obino, Ramdas, to nije samo sa tobom; svi misle na jedan ili drugi nain o novcu .
Dve majke su razgovarale. Jedna ree drugoj: "Nisam te videla dugo vremena. Kako
je tvoj sin, ta radi?
Ona odgovori: "Moj sin je slavan glumac u Holivudu i stie bogatstvo. Upravo gradi
kuu koja kota trista hiljada dolara. ta radi tvoj sin?"

Druga majka ree: "Mom sinu je jo bolje. On je peder i ivi u Holivudu. Upravo se
uselio kod nekog glumca koji ima kuu od trista hiljada dolara."
Mlada ena je odluila da stavi na stranu neto novca za crne dane, i obavestila je
svog mua da, svaki put kada vode ljubav, oekuje da on stavi pet dolara u kasicu prasicu.
Te noi, kada je krenuo, ona ga je podsetila na zahtev. On je naao da ima samo etiri
dolara u novaniku i tako se ena sloila na samo etiri petine ljubavi. Meutim kako je
njena strast narasla, ponudila je da mu pozajmi dolar do sutra.
Rejel je trudna, i Sem, njen mu, vrlo temperamentan ovek, pati zbog celi bata.
Rejel, koja vodi domainstvo, saali la se na njega i dala mu sto talira da poseti javnu
kuu.
Kada je Sara, susetka, videla Sema, kako tri iz kue, pozvala ga je: "Gde tako tri?
Izgleda tako sretan?"
Sem joj pokaza novac i ree da e da ga potroi na lepu mladu devojku.
"Daj mi novac!" predloi zgodna Sara, "Nee zaaliti, videe!"
Rejel je uskoro saznala za to. Vrlo ljuta, eksplodirala je, "Kuka! Kada je ona, prole
godine, bila trudna uinila sam isto to za Isaka, njenog mua, besplatno!"

B
U
D
I

A
L
A
Z
A
S
E
B
E
....

Ljudi neprestano misle o novcu, novcu i novcu. Nije to kod tebe nita posebno, Ram
das, ti si normalno nenormalna osoba, neurotian kao i svi drugi.
Ali molim te izai iz te neuroze. ivi trenutak, odbaci budunost, i novac gubi svoj
glamur. ivi trenutak sa takvom potpunou i odbaci, kao da nema drugih trenutaka koji
e ti opet doi, kao da je ovo poslednji trenutak. Onda te sva elja za novcem i moi jednastavno napusta.
Ako iznenada sazna da e umreti danas, ta e se desiti? Da li e i dalje biti zain
teresovan za novac? Iznenada e te sva elja za novcem napustiti. Ako je ovo poslednji
dan, ne moe da ga trai mislei o sutranjem, da ima vie novca u svetu; nee posto
jati sutra.
Poto ivimo u sutranjim danima, novac je postao jako vaan. I poto ne ivimo, mi
samo imitiramo druge, novac je postao jako vaan. Neko pravi kuu, i sada se oseate
jako inferiorna. Niste uopte bili nezadovoljni svojom kuom samo pre par dana, ali sada
je taj ovek napravio veu kuu: javlja se poreenje, i to povreuje, vrea va ego. eleli
497
bi da imate vie novca. Neko je uradio neto drugo, i va ego je uznemiren.
v

Odbacite poreenje i ivite zaista lepo. Odbacite poreenje i moete da uivate u

ivotu, u potpunosti. A osoba koja uiva u svom ivotu, nema elju za posedovanjem, jer
zna da prave stvari u ivotu koje su vredne uivanja ne mogu da se kupe.
Ljubav ne moe da se kupi. Da, seks moe da se kupi. Zato onaj ko zna ta je ljubav
nee biti zainteresovan za novac. Ali onaj ko ne zna ta je ljubav, obavezno ostaje zainte
resovan za novac, jer novcem moe da se kupi seks, a seks je sve to on zna.
Ne moete da kupite zvezdanu no. Onaj ko zna da uiva u noi punoj zvezda, nee
mnogo mariti za novac. Ne moete da kupite zalazak sunca. Da, moete da kupite Pikasa
- ali onaj ko zna da uiva u zalasku sunca nee uopte biti zainteresovan za kupovanje
slike. ivot je takva slika, film, iva slika.
Ali ljudi koji ne znaju da gledaju zalazak sunca spremni su da kupe Pikasa za milione
dolara. Nee znati ak ni kako da ga okae, da li je naopako ili uspravno, ali oni ele dru
gima da pokau da imaju Pikasovu sliku.
uo sam da je jednom bogata doao kod Pikasa; eleo je dve slike, odmah, i bio je
spreman da plati koliko bude traio. Pikaso je traio neverovatnu sumu - mislei da ovaj
nee biti u stanju to da plati - jer bila je spremna samo jedna slika. Ali bogata je bio
spreman da plati. Tako je Pikaso uao unutra, isekao platno na pola, i bogata je mislio
da su to bile dve slike.
uo sam jo jednu priu: na jednoj izlobi, Pikasovoj izlobi, ljudi su se divili njego
vim slikama. Svi kritiari su se okupili oko izvesne slike koja je izgledala najapsurdnije,
stoga i najprivlanije - jer kada je neto apsurdno to je izazov za va intelekt, i svaki kri
tiar je eleo da pokae da razume ta je to.
I onda je doao Pikaso i rekao: "Cekajte. Neka budala je to okaila naopako. Dozvolite da je prvo postavim ispravno." I oni su iskazali veliko divljenje za sliku!
v

Ako znate kako da uivate u cvetu rue, zelenom drvetu u dvoritu, planinama, reci,
zvezdama, Mesecu, ako znate da uivate u ljudima, neete biti tako mnogo opsednuti
novcem. Opsesija se javlja jer smo zaboravili jezik slavlja. Stoga je novac postao jedina
stvar za hvalisanje - va ivot je tako prazan.
Neu vam rei da odbacite novac. To vam je kazivano kroz vekove; to vas nije izmenilo.
Rei u vam neto drugo: slavite ivot, i opsednutost novcem automatski nestaje. I kad ode
sama po sebi, ne ostavlja oiljke, ne ostavlja rane za sobom, ne ostavlja za sobom trag.

Sedmo pitanje:
Oo ta je m udrost?

Stefan Kran pie: sreo sam proroka, drao je u rukama knjigu mudrosti.
"Gospodine," obratio sam mu se, "dozvoli mi da itam."
" D ete . . ." poce on.
"Gospodine," rekoh, "ne mislite da sam dete, jer ve znam mnogo od toga to drite."
"Ah, mnogo!" smeio se on. Onda je otvorio knjigu i drao je preda mnom. udno,
da sam tako iznenada oslepeo.
v

B
U
D
I

A
L
A

Mudrost nije znanje. Uena osoba je ne moe videti, slepa je. Samo nevina osoba je
moe videti, samo dete, samo ona osoba koja nita ne zna, ona koja funkcionie iz stanja Z
neznanja, moe znati ta je mudrost. Mudrost nema nita sa znanjem, ba nita; ima veze A
sa nevinou. Neophodno je neto istote srca, potrebno je neto praznine bia da bi ra
sla mudrost.
S
"Samo oni koj i su kao mala deca moi e da stupe u carstvo Boije" Da, Isus je u
E
pravu.
Znanje dolazi spolja, mudrost se otkriva iznutra. Znanje je pozajmljeno, mudrost je B
originalna. Mudrost je va uvid u postojanje - ne Budin uvid, ne Atiin uvid, ne moj uvid, E
ve va uvid, apsolutno va uvid u postojanje.
T
Kada ste u stanju da vidite, bez praine znanja na ogledalu vae due, kada je vaa
dua bez ikakve praine znanja, kada je ona samo ogledalo, ona reflektuje to to je. To je
mudrost. Taj odraz toga to jeste, to je mudrost.
Znanje godi egu, mudrost se deava tek kad je ego otiao, kada je zaboravljen. Zna
nje se moe nauiti; univerziteti postoje da vas naue. Mudrost se, ne moe nauiti, ona
je kao infekcija: treba da budete sa mudrim, treba da se kreete sa mudrim, i samo tada
e neto poeti da se kree u vama.
Kretanje u ueniku nije izazvao majstor, nije pod zakonom uzroka i posledice. To je
ono to je Karl Gustav Jung zvao "sinhronicitet". Majstor je tako ispunjen tiinom, tako
preplavljen nevinou, da njegovo prisustvo pokree proces u vama, jednostavno pokree
proces u vama. Nita se ne prenosi; vae unutranje bie poinje da se prisea da: "Ja
imam isto blago kao i moj majstor, samo sam prosto zaboravio na to. Premestio sam se 499

u spoljanje, drei unutranje u pozadini. Blago nije izgubljeno ve samo zaboravljeno;

Zaspao sam."
I osoba koja spava najvie to moe je da sanja da je budna. Ali to je takoe san. Taj
san je znanje. Osoba koja spava i misli da zna... to je znanje. Ali osoba koja je zaista pro
buena je mudra. Znanje je lano, plastina zamena za mudrost.
Mudrost je istinsko znanje - pre spoznavanje nego znanje, jer ono nema ispunjenja.
Nastavlja da raste, i nastavlja da tee. Covek mudrosti nastavlja da ui: nikada ne prestaje.
Ne budite ueni, budite mudri.
v

I poslednje pitanje:

Covek odgovori: "Hou da budem glumac. Hou da igram Hamleta!"

. "Da li se ali iii si stvarno poludeo?" pitao je reiser. "Visok si samo metar i po, i
ima takav akcent da bih mogao noem da ga seem. ta ti moe da radi?"
Mali ovek ree: "Hou da glumim. Daj mi ansu."
Konano reiser se predao. "Penji se na pozornicu i probaj."
Mali ovek izae na scenu. Nekako je izgledao mnogo vii i pun energije. Poeo je
da govori jakim glasom i savrenim kraljevskim engleskim: "Biti il' ne biti... "
Kada je zavrio, nastao je muk. Svi su bili zapanjeni. Reiser ree: "To je neverovatno."
Ostali glumci rekoe: "Zadivljujue."
Mali Jevrejin samo slee ramenima i ree: "To je gluma!"

B
U
D
I

A
L
A

Dosta za danas.

Voljeni Oo, ko si ti i ta ti radi?

Krina Prem, ja nisam, i ja nita ne radim. Ali neto se deava, neto strahovito se
deava - to je druga stvar, to nema nikakve veze sa mojim radom.
"Ja nisam". Kada to kaem, mislim da nema personalnosti, nema osobe, ve samo
prisustvo. A prisustvo bez osobe izgleda skoro kao odsustvo. To je. Osoba nije prisutna.
Ja sam samo uplji bambus, i ako ujete neku muziku onda to mora biti od Boga, nije
od mene; nema nikakve veze samnom. Ja nisam tu, potpuno sam nestao. U tome je pro
svetljenje. To Atia naziva bodiitom.
Ali stvari se deavaju, one se uvek deavaju. Kada god osoba nestane i postane pri
sustvo, neizmerno vredne stvari se deavaju oko nje. Veliki sinhronicitet poinje da funk
cionie. Oni koji su dovoljno hrabri da priu dovoljno blizu takvom prisustvu poinju da
se menjaju, bez napora, samo ist sklad, poinju da postaju potpuno drugaija bia, samo
prisustvujui u polju bude, u energetskom polju majstora.
Ja nita ne radim Krina Prem, i ja nisam. Ali i dalje vidi da dolazim, hodam, razgo
varam sa vama, inim ovo i ono. Zbog toga u ti ispriati priu:

Z
A
S
E
B
E

Holivudski reiser je jednom pustio glas da trai glumca koji bi glumio Sekspirovog
Hamleta. Glumac bi morao da bude visok, preko metar i osamdeset, mlad, energian i da
odlino vlada jezikom.
Jednog dana, na kastingu, pojavilo se mnogo finih, visokih mladia, ali meu njima
je bio mali postariji Jevrejin sa tekim jevrejskim akcentom. Reiser ga je odmah izveo i
LI pitao: "Sta ti hoe?"
v

501

o
o

Veina nas ivi svoje ivote u svetu vremena, u uspomenama iz prolosti i oekivanju
budunosti. Samo retko dotaknemo bezvremenu dimenziju sadanjosti - u trenucima
iznenadne lepote, ili iznenadne opasnosti, u susretu sa voljenom osobom ili iznenaeni
neoekivanim. Samo retki ljudi su iskoraili iz sveta vremena i uma, njegovih ambicija i
takmienja, i poeli da ive u svetu bezvremenosti. I oni to jesu, samo je nekoliko poku
alo da deli svoje postojanje. Lao Ce, Gotama Buda, Bodidarma... ili u skoranje vreme
Gurijev, Ramana Mahari, O. Krinamurti - njih su njihovi savremenici smatrali ek
scentricima i ludacima; posle smrti zvali su ih "filozofima". I vremenom su postali legende
- ne ljudska bia od krvi i mesa, ve vie mitoloka predstavljanja nae kolektivne elje
da prerastemo nau nitavnost i trivijalnost, besmislenost naeg svakodnevnog ivota.
Oo je jedan onih koji su otkrili vrata postojanja. Njegov je ivot u bezvremenoj di
menziji sadanjosti - sam je sebe zvao "istinskim egzistencijalistom" - posvetio je svoj
ivot provociranju drugih da otkriju ista vrata, da izau iz sveta prolosti i budunosti, i
nau sebe u svetu venosti.
Oo je roen u Kuvadi, Maa Prade, Indija, 1 1 . decembra 1 9 3 1 . Od najranijeg de
Linjstva bio je buntovnog i nezavisnog duha, insistirajui na linom iskuavanju istine
pre nego na sakupljanju znanja i verovanja koja pruaju drugi.

Posle prosvetljenja, u dvadeset prvoj godini, Oo je zavrio svoje akademske studije

i proveo nekoliko godina predajui filozofiju na univerzitetu abalpur. U meuvremenu
je putovao Indijom drei predavanja, izazivajui ortodoksne religiozne lidere na javnu
raspravu, dovodei u pitanje tradicionalna verovanja, i upoznaj ui ljude svih ivotnih
staza. Mnogo je itao, sve to je mogao da nae, da bi proirio svoje razumevanje sistema
verovanja i psihologiju savremenog oveka. Kasnih ezdesetih Oo je poeo da razvija
svoju jedinstvenu dinamiku meditativnu tehniku. Savremeni ovek, kae on, optereen
je zastarelom tradicijom prolosti i strahovanjima savremenog ivota, zato mora da proe
kroz dubok proiavaju proces pre nego to moe da se nada da otkrije bez-misaono,
oputeno stanje meditacije.
U ranim sedamdesetim, prvi zapadnjaci su uli za Oa. Do 1974 oko njega je bila
osnovana komuna u Poni, I ndija, i kapi posetilaca sa Zapada su uskoro postali poplava.
Tokom njegovog rada, Oo je govorio o praktino svakom aspektu razvoja ljudske svesti.
On je izvukao sutinu onoga to je vano za duhovno istraivanje savremenog oveka,
zasnovano ne na intelektualnom razumevanju ve provereno na njegovom vlastitom i
votnom iskustvu.
On ne pripada tradiciji - "Ja sam poetak potpuno nove religiozne svesti," kae, "Mo
lim vas, ne povezujte me sa prolou - ona ak nije ni vredna priseanja."
Njegovi govori uenicima i tragaocima iz celog sveta, su bili objavljeni u vie od est
stotina knjiga, i prevedeni na preko trideset jezika. On kae: "Moja poruka nije doktrina,
nije filozofija. Moja poruka je odreena alhemija, nauka transformacije, zato samo oni
koji su spremni da umru takvi kakvi su i da se ponovo rode u neemu tako novom, da ak
to ne mogu sada ni da zamisle... samo tih nekoliko hrabrih ljudi bie spremno da sluaju,
jer e sluanje biti rizino.
"Sluajui, vi preduzimate prvi korak ka ponovnom raanju. Zato to nije filozofija
od koje moete da napravite jedan mantil i da idete okolo da se hvaliete. To nije doktrina
u kojoj ete nai utehu za muna pitanja. Ne, moja poruka nije neka verbalna komunika
cija. To je daleko opasnije. To nije nita manje do smrt i ponovno roenje."
Oo je napustio svoje telo 19. Januara 1990, kao posledica trovanja od strane age
nata Amerike vlade, dok je bio dran inkognito u pritvoru zbog tehnikog prekraja
imigracionih zakona 1985. Njegova ogromna komuna u Indiji nastavlja da bude najvei
centar za duhovni rast na svetu privlaei hiljade internacionalnih posetilaca koji su doli
da sudeluju u meditaciji, terapiji, radu na telu i kreativnim programima, ili samo da iskuse
ivot u polju bude.

O
O

U
T

503

* * * *

O OVA I N T E R NAC I O NALNA KO M U NA

Za v i e informacij a :

WWW.OSHO.COM

Sveobuhvatan veb sa i t n a nekol iko jezika. koj i u k ljuuj e v ideo o b ilazak

Meditativnog Centra u Pn i. I n d ija. kalendar kurseva koj i se tamo odravaju,
katalog knj iga i kaseta, spi sak Oshovih infonnativnih centara u ce lom svetu i
izbor Oshovih predavanja.

aova internacionalna komuna u Poni, I ndija, je najvei svetski centar za duhovni

razvoj. To je mesto susretanja i duhovni dom stotine hiljada ljudi iz skoro svake zemlje
na svetu. Voena vizijom prosvetljenog majstora aa, komuna se moe opisati kao labo
ratorija, jedan eksperiment u stvaranju "Novog oveka" - koji ivi u harmoniji sa sobom
i svojom okolinom, i koji je slobodan od svih ideologija i sistema verovanja koji sada dele
covecanstvo.
"

"

Svestranost aove komune nudi stotine radnih oblika, grupa i treninga, to pred
stavlja njegovih devet razliitih kola:
aova kola centriranja
aova kola kreativnih umetnosti
aova internacionalna akademija umetnosti leenja
aova akademija meditacije
aova kola misticizma
aov institut za Tibetansko merenje pulsa
aov centar za.transformaciju
aova kola zen borilakih vetina
aova akademija zen sportova i fitnesa
Svi ovi programi su nainjeni da pomognu ljudima da naue meditaciju: pasivno
svedoe nje misli, emocija, i akcija, bez suenja ili identifikacije. Za razliku od mnogih
tradicionalnih Istonjakih disciplina, meditacija u aovoj komuni je neodvojiv deo sva
kodnevnog ivota - rada, odnosa ili samog postojanja. Rezultat je da ljudi ne odbacuju
svet ve unose u njega duh svesnosti i slavlja, u dubokom potovanju prema ivotu.
U ii, tokom dana, u komuni je skup Bratstva belih haljina. avo dvoasovno slavlje
muzike, plesa, i tiine, sa aovim predavanjima, jedinstveno je - potpuna meditacija u
sebi gde se hiljade tragalaca, po aovim reima, "rastapaju u moru svesnosti."

Osho In ternational, Njujork

E-Ma i l : oshointemationa l w)oshoin ternational .com
=

www. osho.com/os hointernational

o AUTORU
Oshovo uenje prkosi sv im kategorizacijama, pokrivajui sve od pojed inane

potrage za smi slom do naj h itnij i h drutven ih i politikih tema sa koj ima s sllo ava
.
dana nje dl1ltvo. Njegove knjige nisu napisane, ve su prenesene sa audiO I V ideo
zapisa nj egov ih vanvremen skih predavanja, koje je on odravao s luaoc Bn<l SVih
nacija tokom perioda od 3 5 godina. Osha je

Salldej TaJIlIs

u Londonu opisao kao

jednog od ,. 1 000 najznaaj n ij ih lj udi 20. veka" , a ameriki autor Tom Robins kao
.. najopasnijeg oveka posle I susa Hrista".

.
Osho je rekao o svom sopstvenom radu da on pomae da se stvore uslOVI za

raanje nove vrste ljudskog b ia. On j e esto opisivao to novo ljudsko bie kao
,.ZOIba Buda" - podjednako sposobno za uivanj e u zemaljskim zadovolj stv i m a
kao Grk Zorba i tihu vedrinu Gotama Bude. Zajednika nit koja se prov lai
kroz sve aspekte Osho\'og rada j e v izija koja obuhvata podjednako bezvremenu
mudrost istoka i n ajv ie potencij a l e zapadne nauke i tehnologije.
Osho j e takoe poznat kroz svoj revolucionarni doprinos nauci unutranje
transformacije. sa prilazom da na med itacij i utie ubrzani tempo savremenog
ivota. Nj egove jedins tvene .. Aktivne Med itacije"
os lobode nagom ilan i stres te la

su stvorene da pre svega

uma. takoda j e lake iskusiti oputeno stanje

med itac i i e oslobot1eno m is l i .

o

Dostupna su i dva autobiografska Osho\'a dela:

A utobiografija Duhovno Nepravilnog Mistika
Otlb/esci Z/utllog Detinjstva

505