Savka N.

Blagojevi1
Univerzitet u Niu
Filozofski fakultet

UDK 811.111243276.6:378.331

KOMPETENTNOST U RAZUMEVANJU PREDAVANJA

IZ STRUKE NA ENGLESKOM JEZIKU I KAKO JE
UVEBAVATI2
Saetak: Jedna od odlika moderne nastave stranog jezika struke na tercijarnom stepenu obrazovanja jeste osposobljavanje studenata da prate predavanja i prezentacije iz
svoje struke na engleskom jeziku i stiu kompetenciju u razumevanju ovog govornog
anra. Sticanje takve kompetencije moe se organizovati na asovima stranog jezika
kroz sistematsku obuku koja bi obuhvatila kako fazu pripreme za sluanje predavanja,
krucijalnu za uspeh ove aktivnosti, tako i fazu aktivnog sluanja samog predavanja.
Svaka od ovih faza odlikuje se usvajanjem i ovladavanjem odreenim strategijama
koje su direktno vezane za sticanje navedene kompetencije. Najvanija strategija iz
prve faze odnosi se na predvianje teme i kljunih rei koje e se koristiti u predavanju, dok bi strategije ije se korienje preporuuje u toku druge faze, odnosno, samog
sluanja predavanja, bile sledee: 1) Predvianje sutine predavanja; 2) Razdvajanje
relevantnog od nerelevantnog materijala; 3) Koncentrisanje na lingvistike signale u
uvodnom delu predavanja; 4) Uoavanje diskursnih markera u toku predavanja; 5)
Izvoenje zakljuaka o znaenju nepoznatih rei na osnovu konteksta; 6) Elaboriranje
i povezivanje prethodnog znanja sa novim informacijama. Nabrojane strategije, uz
pomo kompetentnih instrukcija nastavnika stranog jezika struke i njegovog voenja
kroz celokupan proces usvajanja i ovladavanja vetinom razumevanja predavanja na
stranom jeziku, mogu doprineti sticanju kompetencije u ovoj oblasti i biti od velike
koristi studentima u njihovom daljem profesionalnom i naunom usavravanju.
Kljune rei: razumevanje govornog teksta sluanjem, faza pripreme za sluanje, faza
aktivnog sluanja predavanja, strategije pre i u toku sluanja predavanja

1. Uvod
Specifinost govornog jezika ogleda se u tome to on predstavlja nepovratni
kontinuum: da bismo ga razumeli, neprestano povezujemo ono to je ve reeno sa
onim to sledi, a pri tom, retko imamo mogunost, naravno, sa izuzetkom kada je u
1
2

savka.blagojevic@filfak.ni.ac.rs

Rad je uraen u okviru projekta 178014: Dinamika struktura srpskog jezika, koji finansira Ministarstvo nauke, prosvete i tehnolokog razvoja Republike Srbije.

272

pitanju dijalog ili drugi tip neposredne komunikacije, da traimo da nam se razjasni
ono to nismo uspeli da razumemo. Iz tog razloga, razumevanje govornog teksta
predstavlja hvatanje misli u letu, tj. aktivnu konstrukciju koju ine tri komponente: misao govornika, razumevanje sluaoca i sam govorni diskurs. I pored toga to
tip govornog diskursa moe znaajno da varira i da odredi stil govorne aktivnosti
(razgovorni, akademski, struno-profesionalni, itd.), kao i vrstu ove aktivnosti (svakodnevna konverzacija, medijska saoptenja, akademsko predavanje, i sl.), sutina
govornog diskursa ostaje ista. Nju odlikuje napor govornika da svoju misao prenese
sluaocu to preciznije, u elji da je on razume na nain na koji to govornik eli, a u
isto vreme, odlikuje je i napor sluaoca da tano shvati govornikovu poruku. Ovako
sloena aktivnost postaje jo kompleksnija u sluaju kada govornik i slualac nemaju
isti maternji jezik i kada priroda govorne aktivnosti nalae kako precizno prenoenja
informacije, tako i njeno precizno razumevanje. Preciznost date i primljene informacije jeste, upravo, odlika tipa govorne aktivnosti kakvo je predavanje iz struke na
stranom jeziku, a sluaoci, koji pripadaju drugim govornim sredinama, prisustvuju
takvom predavanju u cilju unapreenja svog profesionalnog znanja. Kako su takva
predavanja sve ea u savremenom svetu u kome je engleski jezik odavno postao
meunarodni jezik naune i strune komunikacije, to bi bilo poeljno da se jo na
univerzitetskom nivou obrazovanja, u okviru nastave stranog jezika struke3, pone
sa uvebavanjem vetine sluanja i razumevanja predavanja na stranom jeziku, ime
bi se studentima pruila dragocena pomo u sticanju kompetencije iz ove sloene,
a za njihovu buduu profesiju i karijeru, izuzetno korisne jezike vetine. Iz tog
razloga, u ovom radu emo ponuditi predlog naina na koji je mogue organizovati
aktivnosti koje se tiu sticanja kompetencije u razumevanju predavanja iz struke na
stranom jeziku u okviru nastavnog programa za strane jezike na univerzitetskom
nivou. Naveemo inioce koji su ukljueni u organizovanju aktivnosti koja pomae
sticanju navedene kompetencije, kao i faze njene konkretne realizacije, ne vezujui
se, pritom, za neku posebnu struku, ve nudei opte smernice takve jedne aktivnosti
kao dela nastavnog procesa stranog jezika struke.

2. Razumevanje predavanja na stranom jeziku kao

sloena jezika vetina
Sticanje kompetentnosti u razumevanju predavanja iz struke na stranom jeziku
(u naem sluaju, kao to smo naznaili, to e biti engleski jezik), zavisi od velikog
broja faktora, budui da je ova vrsta jezike kompetencije usko povezana sa
individualnim sposobnostima studenata, njihovom jezikom predispozicijom, kao
i njihovim jezikim predznanjem. Ona je, takoe, uslovljena i stepenom prethodno
3

Ovde treba istai da su u silabusima za masterske studije nekih departmana nefilolokog usmerenja
fakulteta u Srbiji (kao to je to sluaj na Filozofskom fakulteta u Niu), predvieni napredni kursevi
stranih jezika, to predstavlja dobru osnovu da se u nastavu takvih kurseva uvede i uvebavanje vetine
kojom bi se sticala kompetencija u razumevanju predavanja na stranom jeziku.

273

steene jezike kompetencije koja se odnosi na razumevanje pisanog diskursa i moe

se proiriti i uspeno primeniti pri sluanju predavanja na stranom jeziku, pri emu
se pisani diskurs zamenjuje govornim, ali se isto tako ukljuuju i neke nove tehnike,
osobene za uspeno razumevanje govornog diskursa, kao to je to, npr. voenje
beleaka tokom sluanja predavanja, i sl.
Razumevanje govornog diskursa jeste jezika vetina koja predstavlja, za
razliku od drugih jezikih vetina, unutranji proces koji nije mogue direktno
posmatrati (Nicholas, 1988: 19). Ovladanost ovom vetinom najee merimo
proverom razumevanja odsluanog govornog materijala, odnosno putem postavljanja
pitanja koja nam omoguavaju da utvrdimo opte i/ili detaljno razumevanje izloene
materije (general and detailed comprehension questions), a iz prakse znamo da
kvalitet dobijenih odgovora na ta pitanja varira od sluaoca do sluaoca. Na osnovu
ovoga zakluujemo da je razumevanje govornog materijala veoma kompleksan
proces i da na njegovu uspenost utie vei broj faktora. On se odvija u nekoliko
faza, a te faze, po uvenom amerikom psihologu Andersonu (Anderson, 1985,
2000), ukljuuju sledee procese: 1) proces percepcije, koji se odnosi na usmeravanje
panje na govorni ili pisani tekst i omoguava da se delovi teksta, na selektivan
nain zadravaju u kratkoronoj memoriji, 2) proces ralanjivanja govornog
teksta na njegove komponente i konstruisanje mentalne predstave o tekstu, i 3)
proces mentalnog povezivanja stvorenih predstava sa njihovim znaenjem i njihovo
uskladitenje u dugorono pamenje.
Empirijskim putem dolo se do saznanja da u sluajevima kada studenti ne
ovladaju navedenim strategijama, oni doseu samo nivo jezike percepcije, to
znai da nee biti u stanju da kombinuju nove informacije sa svojim prethodnim
znanjem, te, samim tim, ne mogu da memoriu prezentovanu materiju. Meutim,
vetinom razumevanja govornog teksta sluanjem mogue je ovladati samo uz pomo
doslednog i sistematskog korienja veeg broja strategija. U strategije odgovorne
za sticanje kompetencije u razumevanju govornog teksta, ubrajamo sledee:
1. Strategiju za izvoenje zakljuaka, bilo putem pogaanja znaenja
nepoznatih rei ili pretpostavljanja o emu je deo informacije koja
nedostaje,
2. Strategiju za elaboraciju materije koja se slua i koja pomae da se aktivira
prethodno znanje i izvri aktivno povezivanje ve poznate materije sa
novim informacijama da bi se one u potpunosti razumele i uklopile u
sistem postojeeg znanja,
3. Strategiju za samoposmatranje pomou koje proveravamo ili korigujemo
ono to smo uli i razumeli u toku samog procesa sluanja,
4. Strategiju za sumiranje predstavljenog materijala koja se odnosi na
mentalno ili usmeno saimanje informacija iz materijala koji se sluao,
bilo da se radi o celokupnom materijalu, ili samo jednom njegovom delu,
5. Strategiju za samoprocenjivanje pomou koje se vri proveravanje
sopstvene usredsreenosti na vane informacije, kao i procenjivanje u
kojoj meri se koriste preporuene strategije,
274

6. Strategiju za tolerantnost na nejasnoe u materijalu koji se slua, a koja

se odnosi na prihvatanje injenice da mnogi delovi predavanja mogu biti
nejasni i nepoznati u samom trenutku sluanja. Korienje ove strategije
pomae da se smanji mogua frustracija zbog toga to u tom datom
trenutku ujemo rei ije znaenje nam nije poznato, ili su nejasni neki
delovi predavanja zbog trenutne jezike barijere.
Nabrojane strategije odnose se na razumevanje govornog jezika opteg tipa
(Young, 1997), ali one se koriste i za sluanje predavanja iz struke ili akademske
discipline, sa naznakom da ova vrsta predavanja predstavlja jedan specifian usmeni
anr koji obiluje ne samo strunom terminologijom, ve i posebnom strukturnom
organizacijom koja reflektuje vrstu struke ili nauke kojoj ono pripada.4

3. Procedure za uvebavanje razumevanja predavanja

iz struke na engleskom jeziku
Uvebavanje razumevanja predavanja iz struke na engleskom jeziku moe se
uspeno izvesti kao deo nastave stranog jezika na univerzitetskom nivou uz blisku
saradnju nastavnika stranog jezika sa strunjakom iz oblasti koju studenti prouavaju na svojim studijama, a koji se aktivno slui engleskim jezikom, i sa studentima
koji su motivisani da unaprede ovu svoju jeziku vetinu. Kako je anagaovanje
takvog strunjaka potpuno na bazi njegove dobre volje, a, opet, dragoceno je za
osmiljavanje ovog segmenta nastave stranog jezika, to bi bilo optimalno da se ono
obavi bar dva puta u toku trajanja nastavnih aktivnosti kojim se uvebava razumevanje predavanja iz struke na stranom jeziku. Studente treba neprestano ohrabrivati da
u toku rada na sticanju kompetencije razumevanja govornog materijala, kao i po zavretku ove vrste obuke, esto presluavaju audiovizuelne zapise slinih predavanja
sa interneta. Ovakav materijal je veoma pogodan kao osnova za sticanje kompetencije o kojoj je re, jer dozvoljava da se presluava onoliko puta koliko je to potrebno
i isto tako da se vraa deo po deo materijala koji studentima nije bio u potpunosti
jasan. Meutim, prisustvo ivog predavaa znaajno je jer se njime simulira celokupna aktivnost na nain na koji se ona deava u realnom okruenju. Takav predava
bi mogao da se uvede na jeziki as tek poto su studenti dobili podrobne instrukcije
o strategijama koje bi trebalo da koriste u toku sluanja predavanja i poto su vei
broj puta, u prisustvu svog nastavnika stranog jezika, ija bi uloga bila instruktorskog tipa, bili izloeni sluanju strune materije na engleskom jeziku posredstvom
interneta. Pre okonanja ovog segmenta nastave, bilo bi poeljno da se studentima
4
Najea organizacija pisanog, a i govornog teksta u prirodnim naukama, kao to su to fizika, hemija i
geologija, moe se razvrstati u etiti tipa: 1) Prezentovanje redosleda u sprovodnom postupku (pogotovu
kod tekstova iz oblasti hemije), 2) Utvrivanje uzroka i posledice opisanih pojava, 3) Nabrajanje
postupaka, efekata, elemenata, itd., 4) Poreenje ili kontrastiranje dogaaja, postupaka ili rezultata
(Blagojevi & Kuli, 2013).

275

omogui da ponovo uju pravog predavaa, da bi mogli da sami procene sopstveni napredak u sticanju kompetencije razumevanja predavanja na stranom jeziku na
osnovu uporeivanja stepena svoje kompetentnosti u razumevanju prvog predavanja
i onog koje bi usledilo na kraju aktivnosti koje su oganizovane u tu svrhu.
3.1. Priprema za sluanje predavanja
ini se da ni za jednu jeziku vetinu nije u tolikoj meri vana paljivo osmiljena pripremna faza u aktivnostima koje treba organizovati da bi se ona unapredila,
kao to je to kada je u pitanju vetina razumevanja govornog teksta iz struke na
stranom jeziku. Pored toga to je ova faza obavezna pre pristupa svakom sluanju
govornog materijala iz struke na stranom jeziku, ona prua mogunost uspostavljanja dobre komunikacije izmeu nastavnika stranog jezika i njegovih studenata, koji,
na istom zadatku, lako postaju svesni znaaja meusobne kooperativnosti i saradnje.
Uloga nastavnika stranog jezika u pripremnoj fazi navedenih aktivnosti bi bila da
sa studentima zajedno razmilja o predavanju koje sledi, to znai da ih upuuje na
korienje strategija koje su relevantne za ovu fazu.
Strategije koje se koriste u fazi pripreme za sluanje predavanja mogu se podeliti na dve grupe strategija: na strategije kojima se predvia tema predavanja na
osnovu njegovog naslova i na strategije pomou kojih se predviaju kljune rei
koje e se koristi u predavanju. Ove strategije navode studente na aktivno razmiljanje o emu e se govoriti na predavanju, ime se alarmira njihova panja u toku samog sluanja predavanja. Naime, uporeivanje materije koja se izlae sa onim to je
slualac ve predvideo i pretpostavio, moe ga motivisati da izlaganje to paljivije
prati. Ono to se preporuuje pri davanju instrukcija za primenjivanje ove strategije
jeste da studenti u svojim mislima ve predviaju neka opta pitanja (ta, kako, kada,
gde i zato), a svakako, mogu ih i zapisati, budui da odgovori na ta opta pitanja
uvek korespondiraju sa osnovnim idejama postavljenim u predavanju. Na taj nain
panja se fokusira upravo na osnovne elemente jednog predavanja, na njegov kostur, ime se prua dobra osnova za praenje tog predavanja, a u isto vreme, vri se
selekcija vanih od manje vanih ideja, koja je krucijalna za globalno razumevanje
svakog govornog materijala.5
to se pak tie druge strategije pomou koje se predviaju rei koje e se
koristiti u predavanju, a koje se vezuju za pojmove iz oblasti studentove struke i
konkretne teme predavanja, korisno je o njima unapred razgovarati sa studentima i
ukoliko su nepoznate, preporuiti im da ih potrae u dvojezinim strunim renicima
i zapiu pre sluanja predavanja.
3.2. Aktivno sluanja predavanja
Da bi bio uspean i razumeo onog ko mu se obraa, svaki slualac mora da
aktivno konstruie koherentnu interpretaciju kognitivno zasnovane govorne poruke
5
Poznato je da upravo koncentrisanje panje na manje vane detalje u govornom materijalu rezultira
slabim uinkom razumevanja celokupnog materijala.

276

(Thomson, 1995). Kako je ovo veoma zahtevan mentalni proces, bilo bi potrebno da
nastavnik stranog jezika postupno vodi svoje studente kroz proces sluanja predavanja, ukazujui im na ono to je vano u tom procesu. Za ovu fazi uvebavanja vetine
razumevanja predavanja na stranom jeziku nastavnik stranog jezika bi mogao odabrati video predavanje za koje procenjuje da moe da poslui kao model na kome e
demonstrirati razliite strategije koje su u slubi uspenog razumevanja predavanja.
Sve ove strategije, osim one koja se odnosi na koncentrisanje na uvodni deo predavanja, primenjuju se paralelno u toku sluanja predavanja. Meutim, da bi uspeno
demonstrirao korienje ovih strategija i studentima dao korisna uputstva za njihovu
primenu, nastavnik stranog jezika bi mogao da sve njih pojedinano demonstrira, tako
to bi snimljeno predavanje studentima najpre prikazao u celini, a zatim deo po deo.
Vraanje delova snimljenog predavanja i njegovo presluavanje zajedno sa studentima
omoguava nastavniku stranog jezika da usmerava panju studenata i da organizuje
proces sluanja na nain koji je potreban da se ova jezika vetina usvoji.
U cilju osposobljavanja studenata da razumeju predavanje na stranom jeziku,
nastavnik bi trebalo kod svojih studenata da podstie upotrebu sledeih strategije u
toku sluanja:
1. Koncentrisanje na uvodni deo predavanja;
2. Razdvajanje relevantnog od nerelevantnog materijala;
3. Uoavanje diskursnih markera (jezikih signala) u toku predavanja;
4. Izvoenje zakljuaka o znaenju nepoznatih rei na osnovu konteksta;
5. Elaboriranje i povezivanje prethodnog znanja sa novim informacijama.

Koncentrisanje na uvodni deo predavanja je znaajno za kompletno uspeno razumevanje predavanja. Uvodni deo govornog diskursa ima ulogu neke vrste vodia za
dalje sluanje. Uvodni delovi akademskih i strunih predavanja, bez obzira na raznovrsnost naune discipline kojom se bave, odlikuju se jednobraznom strukturom, to znai
da su njihovi konsititutivni delovi gotovo identini.6 Ovo je od velike pomoi sluaocima
predavanja, budui da svaki predava koji eli da pridobije panju svojih slualaca mora
da vodi rauna o tome da uvod njegovog predavanja treba da ima dve jasno definisane
funkcije, a to su: da predstavi okvir predstojeeg predavanja tako to daje neophodne
informacije o temi, obliku, strukturi i ciljevima predavanja, i da uspostavi kontekst za sadraj predavanja, time to temu o kojoj e govoriti povezuje sa prethodnim znanjem sluaoca i pri tom ukazuje na njenu vanost i znaaj za odreenu naunu ili strunu oblast.
Druga strategija koju je vano primenjivati u toku sluanja predavanja je razdvajanje veoma vanog od manje vanog materijala u predavanju. Ovo se moe
uspeno izvesti uz upotrebu modernih elektronskih sredstava koja se esto koriste
6

Na jednobraznu strukturu uvodnih delova akademskih lanaka ukazao je jo Don Sveilz (Swales,
1990) analizirajui ovaj anr iz oblasti ekonomskih nauka. Po ovom autoru, dobro napisan uvod mora
da sadri sledee celine i podceline (korake koje autor preduzima u okviru tih celina): 1) Utvrivanje
teme, koje ukljuuje sledee korake: naglaavanje znaaja teme, isticanje vanosti teme i navoenje
prethodnog znanja o temi, 2) Pregled prethodnog istraivakog rada, 3) Utvrivanje polazne osnove,
koje ukljuuje naglaavanje praznine u znanju i osvetljavanje problema, 4) Zauzimanje polazne osnove,
koje ukljuuje: isticanje cilja rada i prikaz strukture rada.

277

na savremenim predavanjima. Ovde prvenstveno mislimo na Power Point prezentacije, koje kada su znalaki i veto osmiljene, predstavljaju dobar putokaz kroz
akademsko predavanje. Ovakva prezentacija pomae da se naglase najrelevantniji
elementi u izlaganju materije, a kognitivni efekat ovakvog izlaganja daleko je vei
nego kod predavanja koje se svodi samo na govornu re7, jer povezuje ula vida i
sluha, te time pomae da se izloena graa bolje upamti.
Pored ovoga, predava moe znatno da pomogne sluaocima i da im olaka
praenje materije tako to e koristiti diskursne markere koji imaju funkciju jezikih
signala pomou kojih, s jedne strane, skree panju sluaoca na vane momente u
predavanju, a s druge, ini svoje predavanje koherentnim. Takoe, dobar predava
poznaje funkciju retorikih pitanja, vanost ponavljanja onih rei i izraza koji su
kljuni za praenje materije, kao i tempa jezike artikulacije koji varira u toku predavanja i usporava se kada se neki segment u izlaganju eli posebno istai.
Kada je u pitanju engleski jezik, najei diskursni markeri koji, s jedne strane
povezuju materiju, a s druge, jasno upuuju studente na bitne elemente u njoj, izmeu
ostalih, su i sledei izrazi: What is important here is The main point is, The important thing here is, What Im trying to show is, What Im going to talk about is,
The purpose of my remarks is , itd. Najea retorika pitanja koja predavai koriste
u sline svrhe su: What is the purpose of this investigation?, ili: What would be the main
problem here? How shall we explain / demonstrate this?. Takoe, dobar predava e
usmeravati svog sluaoca i voditi ga kroz svoje predavanje podseajui ga na ono to je
ve reeno (..., As you might remember what I have said), najavljivati o emu e biti re
u delu koji sledi (Well, now, I shall turn to...), skrenuti mu panju na delove predavanja
(What do we have here? Lets see...), a na kraju predavanja, svakako i sumirati ve reeno (In conclusion, we might say...) (Risselada and Spooren, 1998). Naravno, na sve ovo
treba skrenuti panju studenata kada sluaju predavanje iz svoje struke.
Pored usmeravanja panje studenata na nivou celog predavanja, pojednako je
vano skrenuti im panju na grupe jezikih iskaza koji su karakteristini za usmeni
i pisani akademski diskurs, a kojima se ureuju logiki odnosi izmeu ideja, kao to
su: 1) izjednaavanje (at the same time, by the same token, equally itd.); 2. proirivanje (aside from this, further, in addition, moreover, what is more, itd.); 3. objanjavanje (for example, for instance, in fact, namely, itd.); 4. ukazivanje na uzronoposledine odnose (accordingly, as a consequence, as a result, for this reason, since,
therefore, itd.); 5. kontrastiranje (alternatively, , however, in contrast, instead, on the
contrary, on the one hand ... on the other hand, to the contrary, itd.); 6. dopusnost
(however, nevertheless, nonetheless, rather, though,itd.); 7. izvoenje zakljuka (after all, hence, then, therefore, thus, itd) (Blagojevi & Vuki, 2012).
to se tie izvoenja zakljuaka o znaenju nepoznatih rei na osnovu konteksta, moe se rei da je ova strategija opteg karaktera, jer se primenjuje na isti nain
za bilo koju vrstu materijala koji se slua. To bi znailo da dobra ovladanost ovom
7

Korienje PP prezentacije esto je uslovljeno vrstom naune ili akademske discipline, tako da
su mnogo ee u oblasti egzaktnih nauka, nego npr. filolokih (ovde, prvenstveno, mislimo na
predstavljanje knjievnih tema).

278

vetinom kroz estu izloenost govornom materijalu stranog jezika za opte svrhe
moe samo da pospei ovladavanje ovom vetinom kada se radi o sluanju materije
iz oblasti struke i nauke.8 Takoe je potpuno razumljivo da se materija koja se slua
moe upamtiti samo ako se povee sa poznatim informacijama o predmetu koji se
izlae. Jedino na taj nain ona moe postati aktivni deo sistema znanja sluaoca, a da
bi se taj put sluaocu olakao, potrebno ga je podsticati da prilikom sluanja predavanja iz svoje struke na stranom jeziku vodi beleke na efektan i svrsishodan nain.
3.3. Ovladavanje tehnikom voenja beleaka na stranom jeziku
Nastavnik stranog jezika treba stalno da ohrabruje svoje studente da vode beleke
prilikom sluanja predavanja na stranom jeziku i to na isti nain kao to to ine pratei
nastavu iz svoje struke ili akademske discipline, samo u ovom sluaju to treba initi na
engleskom jeziku. Pokazalo se da se ovom tehnikom studenti uspenije slue ukoliko
su uvebani i ve imaju iskustvo u njenom korienju, te pozitivan transfer iz maternjeg
jezika ovde treba to efikasnije upotrebiti u cilju memorisanja predstavljenog usmenog
materijala. Ono to je vano za korienje ove tehnike je da ona ne treba da remeti proces
sluanja, ve da se njome podstaknu i ohrabre sluaoci da se potpuno usredsrede na ono
to se predaje. Takoe, potrebno je insistirati da informacije ponu da se zapisuju jo od
samog uvodnog dela predavanja. Naime, zapisivanje informacija iz uvoda daje okvir
na koji se oslanjamo u toku samog predavanja, a nepoznavanje takvog okvira oteava
praenje i razumevanje celokupnog predavanja (Nwokoreze, 1990).
Jasno je da ono to se zapisuje prilikom sluanja predavanja na stranom jeziku
treba da verno odrava i prenosi iznete ideje, ali i pravu poziciju koje te ideje imaju u
predavanju, odnosno da su u saglasnosti sa mestom koje im, po njihovom znaenju,
daje sam govornik u svom predavanju. Davanje centralnog mesta sporednoj ideji u
belekama, ili obrnuto, moe potpuno da narui originalnu intenciju i smisao jednog predavanja, te ono ponekad moe da se protumai na pogrean nain.
Poznato je da svako voenje beleki nije podjednako efikasno: zavisi od linih
sposobnosti sluaoca i obuenosti u ovoj vetini na maternjem jeziku. Nastavnik
stranog jezika bi putem sistematinih instrukcija o korienju ove tehnike mogao
znaajno da utie na poboljanje njenog kvaliteta. Jedna od takvih instrukcija je
da se pri voenju beleaka nikako ne piu itave reenice, ve da se zapisuju njeni
elementi, kljune rei, koriste skraenice, kao i da se maternji jezik koristi u to je
mogue manjoj meri. Neki autori, kao to su to Malij i amo (Malley & Chamot,
1990) preporuuju uvebavanje ove tehnike uz pomo korienja T-liste, to bi
znailo da se glavne ideje nekog predavanja, (a ove ideje se obino predstave jo u
uvodnom delu predavanja), zapisuju na levoj strani slova T, dok se primeri, detalji,
objanjenja, itd., zapisuju na desnoj strani slova T, paralelno s glavnim idejama.
Ono to uvek treba preporuiti studentima kada je ova tehnika u pitanju, i na ta ih
8

U praksi je pokazano da e strunjaci iz neke oblasti i kad nisu izuzetno uspeni govornici stranog
jezika, mnogo uspenije razumeti rei i izraze iz svoje struke, ak i od izvornih govornika koji tu struku
ne poznaju.

279

treba redovno podseati, jeste da se beleke sa predavanja, odmah nakon odsluanog

predavanja, paljivo pregledaju, prepiu i dopune elementima koji su izostavljeni.
Na taj nain, studenti e upotpuniti skicu predavanja koje su sluali i svoje beleke
urediti u jednu smisaonu i koherentnu celinu.
I na kraju, treba jo samo dodati da se tanost i preciznost beleaka poveavaju
uz esto praktikovanje ove tehnike, kao i uz permanentno bogaenje vokabulara iz
oblasti jezika struke.

4. Zakljuak
Ovim radom se elela skrenuti panja na neophodnost uvoenja jedne nove komponente u savremenu nastavu stranog jezika struke na univerzitetskom nivou na uvebavanje vetine razumevanja predavanja iz struke na stranom jeziku. Potreba osavremenjavanja nastave u tom smeru javlja se kao odgovor na aktuelne potrebe studenata naih
univerziteta koji se povezivanjem u mreu evropskog visokog kolstva i stvaranjem
uslova za mobilnost studenata u okviru evropskog akademskog prostora suoavaju sa
problemom aktivnog praenja predavanja iz svoje struke na stranom jeziku. Kako je, u
velikom broju sluajeva, re o engleskom jeziku, to smo u radu pokuali da damo model
pomou kojeg bi nastavnici engleskog jezika, a analogno ovom modelu i drugih stranih
jezika, mogli da organizuju uvebavanje vetine razumevanja predavanja iz struke. Pokazali smo da je u pitanju veoma kompleksna i zahtevna jezika vetina, koja u isto vreme
trai visok nivo kako jezike, tako i strune kompetencije. Sticanje jezike kompetencije
ove vrste podrazumeva ovladavanje veim brojem jezikih strategija, koje mada esto
korespondiraju sa strategijama koje se koriste za razumevanje pisanog strunog teksta i
mogu se proiriti i oblikovati na novi nain, imaju i svoje specifinosti i karakteristike.
Ovladanost ovom vetinom i njena uspenost zasnivaju se na velikom broju
komponenata i faktora, budui da je ona usko povezana sa individualnim sposobnostima studenata, njihovom jezikom sklonou (language aptitude) i njihovim jezikim predznanjem, a kao to smo ve pomenuli, zasniva se i na adekvatnoj obuenosti
i uvebanosti jezikih vetina i tehnika koje se vezuju za kompetenciju razumevanja
pisanog diskursa. Meutim, bez obzira na to koliko sticanje kompetencije u razumevanju predavanja iz stranog jezika predstavlja sloen proces, njime je ipak mogue
ovladati uz pomo sistematskih instrukcija i kompetentnog voenja nastavnika stranog jezika, ali, svakako i uz individualno zalaganje i upornost njegovih studenata.

Literatura
Anderson, J. R. (1985). Cognitive psychology and its implications. New York: Freeman.
Anderson, J. R. (2000).Learning and Memory: An Integrated Approach.Wiley.
Blagojevi, S. i M. Vuki (2012). Tekstualni konektori za izraavanje logikih odnosa u
srpskom i engleskom akademskom diskursu. Zbornik radova sa VI meunarodnog
280

,
naunog skupa Strukturne karakteristike srpskog jezika. Ur. Milo Kovaevi. Filoloko-umetniki fakultet. Kragujevac. 477488.
Blagojevi, S. i D. Kuli (2013). Strani jezik na tercijarnom stepenu obrazovanja. Filozofski fakultet: Ni.
Nicholas, L. (1988). Teaching Listening Comprehension, ET Forum, 26:1. 1922.
Nwokoreze, U. N. O. (1990). Note Taking, ET Forum, 28:2. 3941.
Malley, J. M. and Chamot, A. U. (1990). Learning Strategies in Second Language Acquisition. Cambridge: CUP.
Risselada, R. and Spooren, W. (1998). Introduction: Discourse markers andcoherence
relations. Journal of Pragmatics 30(2). 131133.
Swale, J. (1990).Genre Analysis: English in academic and research settings.Cambridge:
Cambridge University Press.
Young, M. Y. C. (1997).A Serial ordering of Listening Comprehension Strategies Used
by Advanced ESL Learners in Hong Kong. Asian Journal of English Language Teaching. Vol.7. 3553.

Savka N. Blagojevi

THE COMPETENCE IN UNDERSTANDING LECTURES

FOR PROFESSIONAL PURPOSES IN ENGLISH AND
HOW TO PRACTISE IT
Summary: One of the features of modern ESP teaching is to enable students to understand lectures for their professional purposes in English and to acquire a sufficient
level of listening comprehension competence. This competence can be practised through several stages, starting with the pre-listening stage which includes the anticipation
of the topic of the presentation and its key words, and through the stage of an active
listening to lectures, which includes several strategies. These strategies are used for:
1) Predicting the essence of a particular lecture; 2) Sorting out the relevant from irrelevant material; 3) Focusing ones attention to linguistic signals in the introductory
part of a lecture; 4) Identifying discourse markers employed in a lecture; 5) Drawing
conclusions about the meaning of unknown words from the context, and 6) Relating
previously acquired knowledge to new information. The permanent employment of
the above listed strategies may significantly contribute to development of listening
comprehension skills and help their mastering, so that university students, after they
have graduated from their faculties may, hopfully, listen to various professional and
scientific lectures and presentations in a competent way.

281