graevinsko arhitektonski fakultet u niu

nauka + praksa

12.1 / 2009

UPOTREBA BIOMASE IZ POLJOPRIVREDNOG OTPADA

KAO OBNOVLJIVOG IZVORA ENERGIJE
Marina Jordanovi-Vasi1
Rezime: Prirodni resursi (nafta, ugalj, prirodni gas) su nedovoljni da zadovolje potrebe ljudi za
elektrinom i toplotnom energijom jer su njihovi izvori ogranieni. Emisijom velike koliine ugljendioksida u atmosferu, prilikom sagorevanja tenih i gasovitih goriva zagauje se ivotna sredina.
Budunost lei u obnovljivim izvorima energije (OIE) koji su svuda oko nas. Upotrebom biomase pre
svega iz poljoprivrednog otpada, smanjila bi se potreba drave za uvozom energenata, zatita ivotne
sredine bi se podigla na vei nivo, privreda bi napredovala, smanjila bi se nezaposlenost u seoskim
sredinama i spreila migracija stanovnitva iz ovih krajeva.
Kljune rei: obnovljivi izvori energije, biomasa, otpad, energija

Abstract: The natural resources (oil, coal, natural gas) are insufficient to satisfy the needs of the people
for electric and heating energy because sources of fossile fuels are limited. Emission of large quantities of
carbon-dioxide into the atmosphere, in the course of combustion processes of solid and liquid fuels have
been disrupting the environment. The future lies in the renewable energy sources (RES) surrounding us.
Usage of biomass, which is mostly the agricultural waste, would reduce demand of the country for import
of fuels, would promote environment protection, and the economy would prosper, reducing unemployment
in rural areas and thus preventing migration from them.
Key words: renewable energy sources, biomass, waste, energy

Asistent pripravnik, Graevinsko-arhitektonski fakulet, Ni

1. UVOD
Potreba za energijom neprekidno raste. Zalihe
fosilnih, neobnovljivih goriva (uglja, nafte, zemnog
gasa) su sve manje. Upravo zbog ove injenice treba
se okrenuti drugim izvorima energije koji se nalaze u
prirodi i koji su obnovljivi (Trajkovic 2004).
Srbija nema sopstvenih energenata u onoj koliini
koje bi zadovoljile njene potrebe (mnoge energente
zbog nedostatka mora da uvozi), ali se zato procenjuje
da ima velike energetske potencijale obnovljivih
izvora energije (OIE) pre svega u biomasi.

60

Poljoprivreda je veliki potroa ali istovremeno moe

postati i proizvoa energije. Imau u vidu koliinu
proizvedene
biomase
i
mogunosti
njenog
iskorienja, zanemarljiva je koliina biomase koja se
za sada koristi kao energent.
U razvijenim zemljama sveta ve godinama, velika
panja se poklanja obnovljivim izvorima energije i
zatiti ivotne sredine. Bitna karakteristika biomase je
da pri sagorevanju ne dolazi do poveanja sadraja
CO2 u atmosferi to je sa ekoloke strane gledano vrlo
vano.

graevinsko arhitektonski fakultet u niu

2. BIOMASA I ENERGIJA IZ BIOMASE

Biomasa (eng. biomass) je obnovljiv izvor
energije, organska razgradiva materija biljnog ili
ivotinjskog porekla kao i bioloki razgradivi deo
industrijskog i gradskog otpada koji se razliitim
procesima pretvara u vie vidova energije. Ovako
dobijena energija prvenstveno se koristi za
proizvodnju elektrine i toplotne energije. injenica
da je energija u biomasi hemijske prirode, to ovu
energiju ini konstantnom. U njenoj eksploataciji
nema prekida rada, kao kod solarne energije ili
energije vetra.
U Srbiji je veoma teko proceniti postojee
koliine otpada. Veina otpada tretira se ili odlae u
oblasti, odnosno regionu u kojem je i nastao. Ne
retko, on se tu i unitava iako bi mogao da se iskoristi
u druge svrhe, mnogo korisnije.
Generalno, otpad moemo podeliti na kontrolisan i
nekontrolisan otpad, ali obe grupacije zapravo
predstavljaju izvore biomase kao to su:
Drvni otpad (neiskorieno i otpadno drvo,
ostaci panjeva i klada, poludivlje drvee,
itd.), uzgojno brzorastue drvee i
brzorastue alge i trave
Ostaci i otpaci iz poljoprivrede (prirodni
teni stajnjak, slama, lie, ljuske, oklasak
razliite itarice (eerna repa, eerna trska,
kukuruz), energetske itarice (repa, krompir)
Industrijski otpad (od industrija koje
proizvode organski otpad- industrija pia i
prehrambena industrija)
Gradski otpad (papir, biljni ostaci)
Energija iz biomase moe se dobiti na vie naina:
(1) neposrednim spaljivanjem radi dobijanja toplotne
energije (drvo, biljni ostaci, otpadno drvo), (2)
digestijom-preradom otpadaka ivotinjskog porekla
(stajnjak) u biogas, (3) preradom biomase u alkohol
(etanol) ili proizvodnjom biljnih ulja (orevi,
2008).
U poljoprivredi postoje velike koliine biljnih
ostataka koji se mogu delom koristi u energetske
svrhe. Nedopustivo je potpuno ukloniti sve biljne
ostatke sa tla kako ne bismo osiromaili zemljite i
poremetili prirodni ciklus kruenja materije u
njemu.esto, zbog neznanja ta uraditi sa biljnim
ostacima, on bude spaljen na njivama, to je vrlo
tetno.
Biomasa iz stoarske proizvodnje (teni stajnjak)
takoe predstavlja izuzetan energetski izvor. Energija
dobijena iz tenog stajnjaka prilikom eksploatacije ne
emituje tetne gasove koji se stvaraju pri sagorevanju

nauka + praksa

12.1 / 2009

klasinih fosilnih goriva i time doprinosi veoj zatiti

ivotne sredine.
Primera radi, oko 10 do 12 kg tenog stajnjaka sa 4
do 10 % suve materije je potrebno za dobijanje 1 m3
biogasa (Furman i sar.,2007). Domae ivotinje iji se
teni stajnjak moe ekonomino koristiti za
proizvodnju biogasa su krave muzare, goveda, svinje
u tovu, koke nosilje ( slika1).

- 1 UG = 0,6 - 1,2 krava

muzara
- priblino 1,3 m3 biogasa
dnevno po UG
- snaga biogasa: 6
kWh/Nm3
- 1 UG = 2 - 6 svinja
- priblino 1,5 m3 biogasa
dnevno po UG
- snaga biogasa: 6
kWh/Nm3
- 1 UG = 250 - 320 koka
nosilja
- priblino 2 m3 biogasa
dnevno po UG
- snaga biogasa: 6,5
kWh/Nm3

( UG- uslovno grlo, jedno ili vie njih)

Slika 1) Udeo domaih ivotinja u proizvodnji biogasa

Najvei problem je zapravo investiranje u

sisteme za proizvodnju biogasa. Ako bi uloena
energija u eksploataciju i preradu nekog energenata
bila vea od dobijene energije tog energenta,
eksploatacija je ist gubitak. Cilj, zapravo, jeste
stvoriti sistem koji sam sebe izdrava( slika 2).

Slika 2) ema procesa i postrojenja za preradu

stajnjaka i dobijanje organskog ubriva i biogasa

61

graevinsko arhitektonski fakultet u niu

Postrojenja za proizvodnju energije iz biomase u

budunosti e omoguiti napredak u razvoju
ekologije, poljoprivrede, energetike i uopte cele
ekonomije, svakog regiona koji se opredeli za njihovu
upotrebu i korienje.

3. SITUACIJA U EVROPSKOJ UNIJI

Evropska unija je 2001. godine usvojila
Deklaraciju o obnovljivim izvorima (2001/77/EC)
koja predstavlja obavezu za zakonodavstva zemaljalanica Evropske unije, u smislu poveanja udela
obnovljivih izvora energije u proizvodnji elektrine
energije. Evropska unija je sebi postavila za cilj da
uee obnovljivih izvora energije u ukupnoj
proizvodnji energije uvea sa 15 odsto koliki je bio u
2002.godini, na 22.1 odsto do 2010. godine.
U tabeli 1, prikazano je zateeno stanje udela
odreenih zemalja lanica EU u korienju
obnovljivih izvora energije u proizvodnji elektrine
energije i zadata oekivanja od istih u 2010.godini.

nauka + praksa

12.1 / 2009

obnovljivih energenata, pa se u Nemakoj prognozira

da e 2020.godine biti 400 hiljada novih radnih mesta.
U Danskoj, koja je dva puta manja od Srbije, ali
jedan od vodeih uzgajivaa svinja u svetu, ve
godinama se koristi biomasa u energetske svrhe. U
2000.god. bilo je izgraeno 20 postrojenja za
proizvodnju biogasa iz tenog svinjskog stajnjaka i
otpadnih voda iz prehrambene industrije ( slika 3).
Vei broj postrojenja se nalazi na farmama gde se
prerauje stajnjak nego na industrijskim kompleksima
gde se prerauje industrijski otpad. Biogas, nakon
sagorevanja, se koristi za proizvodnju elektrine i
toplotne energije a preradom supstrata se dobija i vrlo
kvalitetno organsko ubrivo. Ovako dobijeno ubtivo,
bez neprijatnih mirisa, vraa se farmerima koji ga
koriste na svojim njivama.
Danska je nakon svetske ekonomske krize
sedamdesetih godina donoenjem vie planova u
sklopu svoje energetske politike, pokazala kako je
mogue iskoristiti potencijale u biomasi za
proizvodnju elektrine i toplotne energije. Ona danas
proizvodi dovoljnu koliinu energije za svoje potrebe
a 5% energije i izvozi drugim zemljama ( Brki 2002).

Tabela 1.Obnovljivi izviri energije u EU

Zemlja

Austrija
Belgija
Danska
Finska
Francuska
Grka
Irska
Italija
Luksemburg
Holandija
Nemaka
Portugal
panija
vedska
Velika
Britanija
Ukupno EU 15

Zeteeno stanje
1997 (%)

Zadata
oekivanja 2010
(%)

70.0
1.1
8.7
24.7
15.0
8.6
3.6
16.0
2.1
3.5
4.5
38.5
19.9
49.1

78.1
6.0
29.0
31.5
21.0
20.1
13.2
25.0
5.7
9.0
12.5
39.0
29.4
60.0

1.7

10.0

13.9

22.1

U Nemakoj broj postrojenja za proizvodnju

biogasa u relativno kratkom periodu, od 1999.godine
do 2004. godine, je udvostruen. Naravno, sa ovakvim
dinaminim razvojem proizvodnje biogasa logino je
oekivati i poveanje zaposlenosti u sektoru

62

Slika 3) Postrojenje biogasa u Thorso-u, Danska

U vedskoj postoje postrojenja za proizvodnju

toplotne energije sagorevanjem slame (slika 4).
Skupljena slama sa 120 ha je dovoljna da zagreje 130
kua. Ova investicija kotala je 520 hiljada evra i
isplatie se za 6,7 godina. Samo jedna kompanija ima
ve 30 ovakvih postojenja to ukazuje na reenost
drave da ozbiljno ulae u obnovljive izvore energije
ali i na isplativost ovakvih projekata. Naravno pri
tome se i radi na zatiti ivotne sredine( Brki 2002).

graevinsko arhitektonski fakultet u niu

nauka + praksa

12.1 / 2009

5. ZAKLJUCI

Slika 4) Postrojenje biogasa u Gutenberg -u, vedska

4. POTENCIJALI SRBIJE U BIOMASI

Srbija sa povrinom od 88 361 Km2, od ega je
umom pokriveno oko 24 000 Km2 dok je oko 45 000
Km2 poljoprivredno zemljite, ima izuzetno velike
energetske potencijale u biomasi. U Srbiji se u
proseku svake godine proizvede oko 13 miliona tona
biomase (Brki, Furman, 2004), od toga samo u
Vojvodini oko 9 miliona tona gde se pre 15-20 godina
i poelo sa izgradnjom postrojenja za korienje
biomase u energetske svrhe. Meutim, zbog opte
situacije u zemlji, drava je prestala da podstie
izgradnju ovakvih postrojenja (Babi i sar, 2001).
Energija koja bi se mogla dobiti korienjem ovog
izvora je 2,68 miliona tona ekvivalentne nafte, koja bi
utedela oko 60 miliona evra godinje na raun uvoza.
Ipak, izgraeno je nekoliko postrojenja za
korienje biomase kao energenta u Vojvodini.
Naalost, jedno od njih Viktoriaaoila.d. u idu je
nakon prvobitne proizvodnje biodizela od sojine
slame i suncokretove ljuske, prela na proizvodnju
ulja zbog neisplativosti proizvodnje goriva
(orevi,2008).
U Republici Srbiji jo uvek ne postoje znaajni
rezultati u korienju biomase kao energenata i pored
velikih postojeih potencijala. Neophodno je
zajedniko angaovanje domae privrede i
istraivakih insitucija, kroz demonstracione projekte,
kako bi se stvorili uslovi da poljoprivredna gazdinstva
vie koriste sopstvene ostatke biomase za proizvodnju
energije.
Svesna znaaja obnovljivih izvira energije,
Republika
Srbija
je
potpisala
pristupnicu
Meunarodnoj agenciji za obnovljivu energiju
IRENA
(INTERNATIONAL
RENEWABLE
ENERGY AGENCY), na Osnivakoj konferenciji u
Bonu, odranoj od 25.-27. januara 2009.godine.

Ukljuivanjem Srbije u evropske integragije

prihvata se i obaveza za smanjenjem emisije CO2 u
zemljinu atmosferu. Upotrebom biomase umesto
tenih goriva za proizvodnju energije znatno se
smanjuje zagaenje okoline. Sagorevanjem biomase
ne samo da ne poveava sadraj CO2 u atmosferi i ne
stvara efekat staklene bate ve se pri sagorevanju ne
stvara ni tetni pepeo.
Potrebno je Zakon o energetici unaprediti i
prilagoditi propisima EU, koja ima duu tradiciju u
korienju biomase u energetske svrhe. Iako je
Ministarstvo rudarstva i energetike u Vladi Srbije
uvelo jednu od vanih novina u Zakonu o energetici o
subvenciji i brojnim olakicama proizvoaima koji u
proizvodnji energije koriste OIE, mora se jo mnogo
toga uiniti.
Ukljuivanjem domae privrede u razvoj
tehnologija, proizvodnju opreme i edukaciju buduih
proizvoaa energije iz obnovljivih izvora, dolo bi do
podizanja svesti o vanosti ovog problema.
injenica da se OIE nalaze u seoskim sredinama
omoguilo bi veu uposlenost seoskog stanovnitva
to bi dovelo do razvoja itave privrede u zemlji.
Ovim bi se u dobroj meri zaustavila, moda i porpuno
spreila, migracija stanovnitva iz seoskih sredina.
Sela u Srbiji bi ponovo postala iva.

6. LITERATURA
[1] Babi,M., Babi,LJ., Dejanovi,A., Francuski,P.
Brki,M. (2001) Program inteziviranja korienja
biomase kao goriva u Vojvodini. PTEP, 5, 57-61
[2] Brki,M. (2002) Dostignua u korienju biomase
u Danskoj i vedskoj. Traktori i pogonske maine,
7, 50-55
[3] Brki,M., Furman,T. (2004) Obnovljivi izvori
energije u poljoprivredi. Traktori i pogonske
maine, 9, 12-18
[4] orevi,B.(2008)
Objektivno
vrednovanje
obnovljivih energija. Vodoprivreda, 40, 19-38
[5] Furman,T., Nikoli,R., Tomi,M., Savin,L.,
Simiki,M. (2007) Alternativni-obnovljivi izvori
energije u poljoprivredi. Traktori i pogonske
maine, 12, 7-10.
[6] Trajkovic, S. (2004) Irrigation water quality as
indicator of sustainable development, Spatium,
11, 106-108.

63