RANKO BUGARSKI

SABRANA DELA
KNJIGA 10

Recenzenti sabranih dela

MILKA IVI
MILORAD RADOVANOVI

Za izdavae

ARKO IGOJA
IVAN OLOVI
Likovni urednik

IVAN MESNER
Izdavai

Ranko Bugarski

PISMO

Beograd
1997

Uvodna napomena

Ovo je pretampan tekst knjige prvi put objavljene u

ediciji Sveznanje (knj. 3) Matice srpske u Novom Sadu, maja
1996. godine. Sadrina i forma knjige odreeni su karakte

rom te edicije kao svojevrsne popularne enciklopedije. Iz

vorni tekst ovde se prenosi samo sa minimalnim tehnikim
prilagoenjima, ukljuujui modifikacije u Registru usled
prelaska sa azbunog poretka irilice na abecedni redos/ed
latinice. U Bibliografiji je registrovan meuvremeni izlazak
iz tampe Krista/ove Kembrike enciklopedije jezika kod be
ogradskog No/ita i Furunovieve Enciklopedije tamparstva.

Beograd, novembra 1996.

R.B.

Uvod

ta j e pismo?
Svi mi koji ivimo u savremenim drutvima svakodnevno
smo okrueni razliitim pisanim tekstovima, bilo da ih sami proiz
vodimo ili da primamo one koje su drugi sainili . Tako piemo
pisma, kolske zadatke i diplomske radove, razne izvetaje, a esto
i pesme i pripovetke, pa i romane. A itamo novine i knjige, potu
koju sami dobij amo, obrasce koje treba popuniti i jo mnogo toga
- od jelovnika u restoranu do ulinih natpisa ili reda vonje. Stoga
se slobodno moe rei da smo uronjeni u svet slova i da se mnoge
stranice naih ivota i doslovno ispisuju.
Poev od prvog susreta sa bukvarom, mi odrastamo u jed
nom grafikom okruenj u sa koj i m uskoro srastamo, doivlj a
vajui ga kao normalan i neophodan deo svakidanj ice, pa ga
najee nismo ni svesni , kao ni vazduha koj i udiemo. Ali im
se malo zainteresujemo za svet pisanih znakova, im se od njega
psiholoki odmaknemo kako bi smo ga bolje sagledali, otkri
emo da u nj emu ima mnogo zanimljivog i j o uvek taj anstve
nog. Tek tada emo zapravo da shvatimo koliki je znaaj pisma
u ivotu oveka.
7

RANKO BUGARSKI

U ovoj knjizi pokuaemo da, uz oslonac na naj noviju

n aunu literaturu nekol iko disciplina posveenih razl iitim as

pektima pisma, izloimo jedno moderno shvatanje prirode i su
ti ne pisma, njegovog nastanka i razvoj a, kao i tipologije pisama.
Uz to e biti rei i o pismenosti, to podrazumeva da u i u
i nteresovanja dol azi pi smeni ovek, Homo scribens, pa e biti
razmotrene implikacije i posledice mogunosti pisanj a za i vot
drutvenih zajednica i pojedinaca.
Ovakav kombinovani pristup odgovara, verujemo, ne samo
aktuelni m kretanj ima u svetskoj nauci nego i nameni edicije
za koj u je knjiga pisana. On omoguuje celovit pogled na ispi
tivani predmet , kao i formulisanje teorij ski relevantnih uopte
nj a - dakako, iskazanih jednostavnim jezikom. Kao saet opti
uvod u problematiku pisma, ovaj tekst e slediti savremeni ti
poloko-komparativni pristup ovoj materiji, koji dopunjuje tra
dicionalna istorijsko-deskriptivna prouavanj a pojedinih pisa
ma. Ovo znai da e vie panje biti posveeno strukturnom tipu
i unutranjoj formi pisama nego njihovom spoljnom izgledu i po
j edinostima okruenja u kojima su nastala. Zbog prostornih ogra
nienja nee se moi dublje zalaziti u arheologiju starih pisama,
kao ni u umetnike i tehnoloke aspekte pisanja i tampanj a. Uo
stalom, takva obavetenja mogu se lake pronai i drugde (za dalju
orijentaciju moi e da poslui selektivna bibliografij a na kraju
knjige).
Prilikom razmatranj a pojedinih delova ukupne obraene
tematike, bie uloen napor da se u granicama mogunosti bar
dotakne sve to je od veeg znaaj a. Ovakva knj iga ne moe
8

PISMO

da registruj e sva vazmJa pi sma u istoriji oveanstva, ali e

veina nj ih ipak biti pomenuta, a naj vanij a i neto podrobnije

predstavljena. U tom sklopu daemo i osnovne podatke o pis
m i ma na junoslavenskom prostoru, al i ovu materiju - inae
bliu i lake dostupnu naem itaocu - neemo ire izlagati
niti il ustrovati , kako bi vie mesta ostalo za podatke koj i e za
njega verovatno biti inforrnativnij i . B ie uvedeno mnotvo poj
mova i termina u vezi s pismom i pisanjem, a ilustracije e
biti strogo u funkciji teksta, ne pretenduj ui - za razl iku od
mnogih knj iga o pi smu - da budu samostalan ukras knj ige .
*

Za poetak emo da se zapi tamo ta j e u stvari pismo. U

smislu vrednosnog odreenja, s vakako se moe rei da je to
najvaniji znakovni sistem koj i je ovek izumeo, j er na njemu
poivaju i mnogi drugi sistemi znakova, kao i ljudska civiliza
cij a u cel ini. Ovde treba zapaziti re izumeo. Naime, nema sum
nje da je i sam jezik takoe znakovni sistem, i to znatno starij i
i obuhvatnij i od pisma. Ali za jezik se ne moe rei da je izum
ljen, j er je nastao zajedno sa ovekom, kao jedno od nj egovih
bitnih obel ej a . ovek bez jezika nije ovek, a bez pisma je
ipak ovek - iako moda nije civi lizovani ovek. Jezik je, dakle,
primarno bioloki pa onda i kulturni fenomen , dok pismo nema
izvornu bioloku podlogu i u celosti pripada sferi kul ture .
to s e pak tie definicije pisma, za nae potrebe bie do
voljno da - i zbegavajui razne mogue komplikacije - pi smo
sagledamo kao sistem komunikacije meu ljudima putem kon9

RANKO BUGARSKI

vencionalnih vidljivih znakova, naroito jezikih. Iz ovakvog

odreenj a proi sti e da se pismom u irem smi slu mogu nazivati
i sistemi simbolikog saoptavanj a ideja uz pomo vizuelnih
predstava koje nisu nuno jeziki obli kovane, al i da se u osnovi
pismo ipak vezuje za prirodni ljudski jezik. Mi emo u ovoj
knj izi uzimati u obzir i navedeni iri smisao tamo gde je to
neophodno (kao prilikom razmatranj a porekla pisma), ali emo
u principu prihvatiti sutinsku povezanost pisanih znakova sa
jezikim jedinicama na razliitim nivoima strukture jezi ka. Pre
ma tome, poj am pi sma prvenstveno se odnosi na proizvoenje
verbal nih poruka pokretanjem nekog predmeta po vrstoj povr
i ni, tako da ostaj e trag koj i e neko drugi ko raspol ae istim
simbolikim sistemom ili kodom moi da odgonetne, tj . da pro
ita tu poruku.
Ovo bi, dakle, bilo pismo u optem smislu - u istoj ravni
apstrakcije kao kada se re jezik kori sti da oznai optelj udsku
mo govora. Ali kao to ista ova re obeleava i posebne ma
nifestacije te sposobnosti u vidu pojedi nih jezika drutvenih za
jednica (npr. francuski ili kineski jezik), tako i termin pismo
oznaava i posebne sisteme pisanj a (npr. hijeroglifsko i l i alfa
betsko pismo), kao i oblike pisanja prilagoene pojedinim je
zicima (npr. ruska irilica ili eka lati nica takoe su pisma) .
U ovom potonjem sluaju, kada se misli na neku naroitu vrstu
pisma, koristi se i termi n grafija (od grkog korena sa znae
nje m 'pi sati, pisanj e'), koj i emo nai u osnovi mnogih termina
upotrebljenih u ovoj knj izi. Najzad, kao to se re jezik nalazi
i u raznim specijalizovani m ili metaforikim znaenj i ma (npr.

10

PISMO

jezik lirske poezije, romantizma, Ive Andria, gluvonemih, pe

la, raunara), i re pismo ima sl ine dodatne upotrebe (npr.
pismo doline Inda, kali grafsko, kurzivno, Morzeovo, ensko
pismo). U skl adu sa ovakvom praksom, mi emo se sluiti
ovom rej u u svim navedenim znaenj i ma, a iz konteksta bi
trebalo da bude j asno koje se od nj ih i ma na umu.
Navedena definicij a pisma obuhvata razne sisteme i teh
nike pisanja, od naj starij ih do savremenih. U davna vremena
pisalo se slikanj em, crtanjem ili urezivanjem na kamenu, ko
stima, drvetu , gl inenim i navotenim ploicama, alatkama, grn
ariji, metal u, zidovima i drugim tvrdim podlogama. Na mek
im materij alima kao to su lie, papirus, svil a i pamuk, per
gament i papir znakovi su ispi sivani uz pomo etkice, guijeg
pera, drvenog i metalnog perceta, sve do nalivpera, grafitne i
hemijske ol ovke i drugih instrumenata, a uz korienje boje,
mastila i drugi h vidljivi h i traj ni h tenosti, te novij i h tehnolokih
sredstava druge vrste.
S a i zuzetkom arhajske faze pisanja, kada su se znaci mogli
grupisati bez nekog naroitog reda i l i ispisivati kruno, pismima
je svojstven konvencional an l inearni redosled znakova prilikom
pisanj a. U veini pisama simboli se niu sleva nadesno, ali su
koriene i druge mogunosti . Za semitska pisma (kao hebrej
sko i arapsko) karakteristian je smer zdesna nalevo. U vie
starih pisama praktikovan je naizmenini sled - jedan red zde
sna nalevo, sledei sleva nadesno, idui opet obrnuto itd. Ovak
vo alterniranje moglo je da zahvata samo redove, ali i rei u
nj ima, pa i slovne znakove unutar rei , ime se orijentacij a mell

RANKO BUGARSKI

nj ala kao u ogledalu: ako je npr. idui nadesno staj alo E, u

ovom poslednjem sluaju ono bi se u sledeem redu pisalo
obrnuto, kao 3, pa zatim ponovo kao E, itd. Ovaj poredak, sa
n avedenim varij antama, nazvan je bustrofedon, to je grka ko
vanica koj a upuuje na okret vola pri oranju njive . U tradicio
nalnom kineskom i j apanskom pismu znaci idu odozgo nadole;
s asvim je izuzetan obrnut smer pisanj a - odozdo nagore. esto
se koriste i kombinacije, kao u savremenim oblicima pomenutih
dalekoistonih pisama; a i u modernim evropskim jezicima, gde
se normalno pie sleva nadesno, povremeno nal azimo natpise
i reklame ispisane odozgo nadole .
U ranim fazama starih pisama (kao to su grko, l atinsko,

ili i ndij sko pismo devanagari kojim je pisan sanskrit, drevni

jezik indijske civilizacije) pisalo se i kontinuirano, to se uglav
nom j o uvek ini u kineskom i j apanskom pismu (lat. scriptura

continua). To znai da nije pravljen razmak izmeu znacima

predstavljenih jezikih jedinica - u ovom sluaju, rei - na ka
kav smo mi navikli , to je oteavalo prepoznavanje tih jedinica
u tekstu. Zbog toga je kasnije uveden razmak, ili su rei i re
enice razdvaj ane nekim drugim grafikim sredstvom (npr. us
pravnim crticima, kosim crtama, podignutim takama i slino,
kao u raznim mediteranski m i bliskoistonim pismima).
Tehniki uslovi i sredstva pi smene komunikacije kroz isto
riju su odgovarali optim uslovima ivota i dostignutom stepenu
civi lizacijskog razvoj a pojedinih ljudskih drutava. Ve smo
neto rekli o tome kako se pi salo u drevnim vremenima, a
uglavnom nam je poznato kako se sve pie danas. Ipak nee
12

PISMO

biti naodmet da s amo naznaimo irinu dananjeg obuhvata poj

ma pisanja.
Tu spadaj u naroito rukopis, tampa i njen derivat - runo
pisanje na maini ili daktilografija. Umetniko pisanj e je kali

grafija, a izbor i organizacij a grafikih sredstava u tampanom

tekstu idu u domen tipografije. Postoje i mnoga specij alna pi
sma - od kriptografije (taj nih pisama) i stenografije (brzog pi
sanja) do Brajeve azbuke za slepe, Morzeovog koda, naunih i
umetnikih notacija i transkripcija izvedenih iz konvencional
nog pisma. Nove, ranije nesluene mogunosti vizuelne per
cepcije i produkcij e jezika otvaraj u dananje tehnike proizvo
enj a, obraivanj a i emitovanj a pisanih tekstova e lektronskim
putem. To su, primera radi, teletekst (prenos grafikih podataka
iz jednog centralnog izvora na televizij ski ekran), telefaks (da
lj inski presl ika tekstova), potom fotoslog, laserski tampai na
raunarima, tekue vesti i reklame na j avnim zgr adama i jo
mnogo toga.
Kako vidimo, pojam pisma i pisanog potencij alno j e ui
stinu veoma irok, naroito ako se nj ime obuhvate i ona sredstva
grafikog izraavanj a koja nisu nuno verbalne prirode. No mi
emo, kako smo ve rekli, ipak suziti taj poj am na vizuelno
manifestovanj e jezikih sadraj a i poruka, jer tek jezik daje pi
smu njegovu pravu svrhu, pa se bez njega ono ne moe zapravo
ni razumeti ni prouavati .

13

RANKO BUGARS K I

Funkcije pisma
Poznato je da jezik obavlj a mnoge funkcije - pored komu
nikacijske, kao osnovne i najobuhvatnije, tu su saznaj na, kulturna,
simbolika, estetska, magij ska i druge. Slian red funkcij a ima i
pismo, pri emu se najvanije meu nj ima u poneemu podudaraju
sa jezikima - razume se, uz razlike u manifestovanju koje proi
stiu iz osobenih svojstava i zadataka jezika i pisma.
I u sluaj u pisma glavna funkcij a tie se komunikacije,

ali specijalizovane na nain koj i odgovara samoj njegovoj suti

ni. Naime, dva fundamentalna obelej a pisma su trajnost i pre

nosivost napisanog. Govorni iskaz traj e samo dok ga proizvo

dimo, i ne uje se daleko. Al i jednom zapisan, taj i skaz moe
da traj e godinama ili vekovima, a esto i da se prenosi na vel ike
dalj ine. Jedno od temelj nih svoj stava jezika j este di slokacij a ili
i zmetanje, tj . prevazilaenje onog to je " sada" i "ovde" : je
zikom se moe govoriti i o vre menski i prostorno udaljenim,
pa i nepostojei m stvarima. Tako je j ezik omoguio oveku da
i s korai u vreme i prostor. Ali sledei korak od sedam milja
uinjen je upravo pronalaskom pisma, koje j e svoj im pamenu
ti m osobinama oslobodilo govorni in vezanosti za konkretnu
situaciju ne samo u sadrinskom nego i u fizikom smislu .
Upravo u ovome je utemelj en a osnovna svrha p i s m a -

komunikacija na vremensku i prostornu daljinu koja razdvaja

poiljaoca i primaoca poruke. Ona se ostvaruje u razl iitim ob
l i cima, a uz to lei u osnovi i nekih drugih, posebnih fu nkcij a
p i s m a . Ovo podrazumeva d a pismo deluje kao svojevrsno skla14

PISMO

di.,te informacija, omoguuj ui beleenje dogaaj a kako stvari

ne

bi ostale neraskidivo vezane za vreme i mesto deavanj a,

pa tako predstavlj a kolektivnu memorij u oveanstva. A tako

pohranjene informacije mogu se prenositi u dubi nu vremena i
irinu prostora, postaj ui dostupne nebrojenim korisnicima. Mu
drost zena kae: ako utimo, jedno smo; ako govorimo, dvoje
smo. Ovome bi se - kako je ve negde proniclj iva primee no
- moglo dodati sledee : ako piemo, mnogi smo !
Tokom dalj ih razmatranj a imaemo prilike da utvrdimo
kako pi smo, pored ove svoje bitne uloge kao uvara i preno
snika informacija, slui i kao oslonac pojedi nanog pamenj a
a l i i medijum spoznaje sveta, kao regul ator ponaanj a ljudi, kao
sredstvo civi lizacijskog razvitka, drutvene kontrole i jezike
standardizacije, kao simbol magijske moi, religij skih uverenj a
i grupne pripadnosti , kao izvor estetskog zadovolj stva kroz knji
evnu umetnost i istraivanje mogunosti vizuelnog izraza, i
na vie drugi h naina. Iz svega ovoga moemo da naslutimo
kol iko bi , za nas opi smenjene, i vot napreac postao oskudan
ako bismo neki m udom bili l i eni vetine pi sanj a .

Nauka o pismu
Pomenuemo, na kraju ovog uvodnog pregleda, i najvani
Je naune di scipline ij i predmet ine razliiti aspekti pisma,
kao i neke vane tehnike termine koj i e nam biti potrebni u
daljem i zl aganj u . Opta nauka o nastanku, razvoj u i vrstama
pisama nema opteprihvaenog naziva, ali se nekada zove gra15

RANKO BUGARSKI

matologija

od gr . gramma 'slovo', dakle etimol o ki 'nauka

o slovima'. (Isti koren je i u rei gramatika, i zvorno delu sin

tagme sa znaenjem ' vetina upotrebe slova'.) Ova nauka, naj
vie zaokupljena porekl om pisma u cel ini, kao i deifrovanjem
starih pisama i praenjem nj ihove evolucije, najblia je arheo
logij i , a razvijala se mahom pod okriljem sumerologije, egip
tologije, semiti stike, sinologije i drugih posebnih discipl ina isto
rijsko-filolokog usmerenj a. Problematiku pisanj a na kamenu,
drvetu , glini i drugim tvrdi m podlogama izuava epigrafija. An
tikim i srednjovekovnim rukopisima bavi se paleografija, a po
sebno pravnim i admi nistrativni m doku mentima

diplomatika.

Lingvistika disciplina koj a prouava sisteme simbola ko

rienih u pisanju pojedinih jezika, naroito sa stanovita njihove
usklaenosti sa funkcionalnim jedinicama glasovnih sistema tih
jezika, zove se grafologija. (Sa ovim ne treba meati popularno
znaenje grafologij e kao kvazinaunog zakljuivanj a o karakter
nim crtama pojedinaca na osnovu nj ihovog rukopisa.) Nekada se
iz podruja grafologije u naznaenom sistemskom smislu izdvaja

grafetika kao ispitivanje fizikih, dakle grafikih svojst va pisanih

simbola, kao to su izgled, oblik, veliina i slino
Funkcional ne jedinice pisanog jezika nazivaj u se grafeme.
Termini grafologija, grafetika, grafema sainjeni su prema ter
mi ni ma fonologija, fonetika, fonema u i straivanj u glasovne
s tr ukture, dakle govorenog jezika. I kao to j e fonema apstraktna
jedi nica glasovnog koda koj a se u govoru fiziki realizuj e kao

fon (ili glas) koji se moe uti, tako je grafema apstraktna j e

dinica grafikog koda koja se u pisanj u fiziki ostvaruje kao
16

PISMO

.l.'flif (ili slovo) koje se moe videti. (O slovima ovde govorimo

pojednostavljeno, mislei na alfabetska pisma. Kod pisama ije
grafeme prikazuj u jedinice sa znaenjem, grafovi se alternativno
nazivaj u glifovi ako su urezani u kamen - preciznije, to su pe

troglifi, za razliku od na kamenu naslikanih petrograma. Iscrtani

grafovi, izvedeni kao i glifovi u vie poteza, a naroi to kod
orijentalnih jezika, obino se zovu karakteri. Pri meri za prvo
su egipatski ili maj anski hijeroglifi, a za drugo kineski ili j a
panski karakteri . Ali ova terminologij a nije sasvim ujednaena.)
Grafeme su ono to u slovima (gl ifovima, karakterima)
prepoznajemo ako vl adamo datim kodom, bez obzira na njihove
razl iite fizike realizacij e

alografe (prema alofonima u fo

nologiji). Tako, kada vidimo likove date na S lici l, mi znamo

da je nj ihova si stemska vrednost ista, da su oni samo razliite
realizacije iste grafemske jedinice, koju - sledei notacionu
praksu - uokvirujemo prelomlj enim zagradama:

a, a,

<a>

Slika l.

Pored gramatologije i grafologije, poj edinim aspektima pi

sma i pisanj a bave se i razne druge discipl ine - od sociologije,
psihologije i neurologije do studij a vizuel ne komunikacije, teo
rije knj i evnosti , pa i filozofije. S amo neto od ovoga moi e
da bude ukljueno u naa dalj a razmatranja, i to ono to je u
najbli oj vezi sa jezikom.
17

Govor i pismo

Jezik i nj egove realizacije

Pre nego to razmotrimo odnos izmeu govora

pisma,

potrebno je da odredimo kako se govor i pismo odnose prema

jeziku. Jezik se moe definisati kao organizacij a verbalnih zna
kova kojom vlada svaki pojedinac kao lan odreene drutvene
zajednice. Ovako odreen, j ezik je u sutini apstraktna poj ava.
Meutim, samo poznavanj e j ednog sistema znakova jo nije do
voljno za komunikacij u : mi se ne sporazumevamo telepatski,
prostim itanjem misli " - uz mogue krajnje retke i samo de
"
l i mine izuzetke.
Za verbalno optenje oigledno j e neophodno da se jezik
materijalizuje, tj . uini dostupnim ulima. S toga se u svim si
tuacijama jezi kog komuniciranj a j eziki sistem stavlj a u pokret
i real izuje; a realizacij a j ezika jeste - govor. Tako j e govor
s kup svih pojedinanih ostvarenj a j ezika. Govore i , mi pokre
emo mehanizme jezika na kojima se zasnivaj u govorni inovi .
A jezik je ema po kojoj se obrazuj u reenice koje svakodnevno
izgovaramo. Jezik i govor stoje u odnosu koda i poruke , sistema
i procesa; govor je jezik u akcij i .
18

PISMO

Treba zapaziti da u ovom tehnikom smi slu, koj i je uao

u osnove moderne lingvistike, govor ne iskljuuje pi sanje, jer
sc

jezi k moe ostvarivati razliitim sredstvi ma. Ako se real izuje

u zvunim talasima, to je govorenje ili usmeni govor

grafikoj mas i , to je pisanje ili pismeni govor

ako u

a ako u gesto

vima gluvonemih, to je gestikuliranje ili gestovni govor.

Mi emo se ipak, radi jednostavnosti, u nastavku sluiti
ire poznatom podelom na govor u z naenju usmenog jezika,
upuenog na ulo sluha, i pismo u znaenju pismenog jezika,
upuenog na ulo vida. Iz razlike u prirodi ovih ula proi stie
i to da se govor odvij a u vremenu, dok se pismo rasporeuje
u prostoru. Prema tome, ako zanemarimo malopre pomenutu
gestovnu realizaciju, jezik ima dve glavne manifestacije: govor
kao auditivno-temporal nu, i pi smo kao vizuelno-spacijalnu.
Pri upravo navedenom razlikovanju, sasvim je oigledno
da govoru pripada prvenstvo, i to na vie naina. ovek govori
otkad postoji, to e rei bar l OO 000 godina a moda i znatno
due, dok pie tek neki h pet mi lenijuma. Uproeno i ematski
predstavljeno, ako postoj anje govora zauzima duinu od jednog
metra, epoha u koj oj postoji i pismo pada tek u poslednjih pet
centimetara, to je odnos reda veliine od 20: l (v. Sliku 2).
pismu:

__...__

govor:

Slika 2.

19

cm

RAN KO BUGARSKI

Zatim , u svim lj udskim drutvima uvek se govori lo, al i

naj vei broj nj ih ni do danas ne zna za pismo. Potom , na svim
se j ezicima moe govoriti , ali veli kom veinom nji h ni kada se
n ije pisalo. Naj zad, i svaki pojedi nac najpre naui da govori ,
pa tek onda naui - ili nikada ne naui ! - da pie . Ovako gle
dano, mogl o bi se rei da je pismo samo sekundaran i neoba
vezan pratilac govora, jedna srazmerno kasno steena veti na
nekih govornih zajednica i nekih pojedi naca u nj ima da gl a
sovne iskaze svog jezika predstavlj aj u putem vidljivih znakova.
Pri tome pismo nigde nije zamenilo govor, nego ga je samo
dopunila: u nekim lj udski m kolektivima se samo govori , u dru
gima se govori i pie, ali nema nijednog u kojem bi se samo
pisalo.
No koliko god sve ovo bilo u osnovi tano, cela pria
i m a i drugu stranu. Naime, na pi sanju ipak poiva svekolika
civilizacij a na naoj planeti . Prvi sistemi pis anj a obeleavaju
granicu izmeu preistorije oveanstva i njegove istorije, a ivot
u savremenom svetu teko bi se mogao zamisliti bez upotrebe
p i sma. Mi ivimo u drutvima u koj ima zvanino nismo doli
n a svet niti ga napustili, zavrili neku kolu niti stupili u brak
s ve dok o tim dogaaj ima nismo pribavili list papira posut gra
fikim znacima. Pri tome jo, kako smo istakli na samom poet
ku ove knj i ge , ispred naih oiju stalno prolaze razni pisani i
tampani tekstovi.
S toga mi danas uglavnom ne oseamo da j e pismo i zve
deno iz govora, da je na bilo koj i nain od drugostepenog zna
aj a . Naprotiv, pre bi se moglo rei da se pisani jezik vie ceni
20

PISMO

od govorenog. Uostalom, injenica je da su razvijena pisma

kojima ovek danas raspolae neto vie od grafike predstave
govora: ona poseduju, kao celoviti si stemi, i izvesnu meru sa
mostalnosti. Zato se moe rei - bar kad je re o civilizovanim,
dakle nuno pismeni m drutvima - da su govor i pismo dva
ravnopravna sredstva jezikog izraavanja, dva relativno auto
nomna komunikacij ska sistema. Oni imaj u mnogo zajednikog
al i se ponegde i znatno razilaze - pri emu s vaki ima i prednosti
i nedostataka u poreenju sa oni m drugi m.

Razlike izmeu govora i pisma

Podrazumevajui fundamentalne slinosti izmeu govora
i pisma kao dvaj u medij a ostvarivanj a jezika, skrenuemo pa
nj u na razli ke izmeu nj ih. Usled fizike blizine sagovornika,
u govoru veliku ulogu igraju modulacije glasa i tona, mimika
i gestovi. S ve se ovo u pi sanj u ne moe preneti , izuzev donekle
putem interpunkcije (koj a grubo odgovara intonacij i u govoru).
Zbog toga to mu je uskraena pomo ovakvi h izraajnih po
magala, pisanje zahteva veu eksplicitnost, paljivij u selekciju
jezikih sredstava i preciznost. Ovu potrebu podvl ai i izvesna
bezl inost veine formi pisanja: ovek obino zna kome govori,
a retko kad za koga sve pie - bar kad je re o j avnoj komu
nikacij i , za razliku od privatne korespondencije i l i linih be
leaka. Osim toga, govor obino omoguuje proveru uspenosti
komunikacije u neposrednom kontaktu, kroz zahteve da se re
eno blie obj asni i slino, dok pisanje nalae pokuaj da se
mogui nesporazumi unapred otklone.
21

RA!'IKO BUGARSKI

Iz razlika u samoJ prirodi ovih j ezikih medijuma proi

stie, dakle, to da je govor dinamian, tipino lian , esto emo
tivan i manje obavezujui . Nasuprot tome, pismo je u osnovi
stati ki , objektivnij i , intelektual niji i sveanij i medij um . Pri to
me svest o trajnosti napisanog namee izvesno oseanj e oba
veze, pa i straha od moguih pos ledica krenja norm i kodifi
kovanih u pisanj u . Tako se pisanom znaku jo od pamtiveka
pripisuje svojevrsna mo, najpre u sferama magije i religije, a
stari Lati ni nisu bez razloga stvorili poznatu krilaticu " Verba
"
volant, scripta manent - rei lete, napisano ostaje. U s vakod
"
nevnom ivotu, zahtev tipa " Samo ti to napii ! do danas je
zadrao vrednost pretnje zakonskom odmazdom za izgovorenu
u vredu, a svojeruni potpis esto slui kao glavna overa i ga
rancij a.
S a svoje strane, pismo raspol ae i nekim mogunostima
koj ima u govoru nita ne odgovara - od upotrebe vel ikih i malih
s l ova do izbora i rasporeda slovnih tipova, odnosno grafikih
jedi nica i celina kao to su strofe, pasusi ili poglavlj a, uklju
ujui i slobodnij u upotrebu interpunkcije radi postizanj a po
sebnih efekata. S ve se ovo koristi , u umetnike svrhe, naroito
u kaligrafiji i tamparstvu, ali i u knji evnosti, posebno u ek
sperimentalnoj poezij i . Primera radi , pesmicu o miu mogue
je i tipografski predstaviti u formi mijeg repa, kao to z namo
iz pustolovina male Alise Luisa Kerol a . Slino je sa " kaligra
mima" francuskog pesnika Gij oma Apolinera - pesmama gra
fi ki oblikovanim tako da l ie na svoj e predmete, pa tekst pe
sme " Mandoli na, cvet i bambus " i scrtava ove tri stvari . U ovak22

PISMO

vim sluajevima poenta bi se oigledno izgubi l a kada bi se tekst

p i s ao na konvencionalan linearni nai n.
Pomenute razlike oi tuju se na razl iitim nivoima jezike
strukture i upotrebe. U leksici, na primer, neke re i (npr. dui
i manje poznati tehniki termi ni) ree se j avlj aj u u govoru, a
druge (npr. skaradne) u pisanju. S intaksa je u pisanj u po pravilu
razuenij a i bri ljivije kontrolisana nego u govoru, gde reenice
neretko ostaju i nedovrene. Govorni diskurs obino je u veoj
meri sveden, ablonizovan i repetitivan od pisanog di skursa. A
stil koj i bi u govoru bio formalan, ak i zvetaen, l ake bi pro
ao u pisanj u .
Iz svega reenog bie jasno da nekim situacij ama i an
rovima prirodno bolje odgovara govorni , a drugim pi sani me
dijum. Dijalog bolje izgleda na ul ici nego na hartij i , a filozofski
traktat bolje je proitati nego odsluati . Teko je i zamisliti go
vorni ekvivalent velikog del a poslovne korespondencije, sloe
nij i h pravnih odredbi , ili tabelarnog prikaza rasporeda asova
ili reda letenja. Negde na sredini nal aze se deskriptivne forme:
neutralan opis nekog prizora ili dogaaja moe se podjednako
uspeno dati u govoru i pisanj u . A ima i graninih sluajeva:
pismo prijatelj u sasvim je blisko govoru, a izgovorena zdravica
na sveanom ruku - pisanju. Nisu retki ni prel azni oblici, kao
glasno i tanje napisanog govora, to je uzorak pisanog pre nego
govorenog jezika.
Da sveerno istaknute razlike, dakako sasvim pojednosta
vljeno, i govorenje i pisanje su u svojoj sutini akti komunika23

RANKO BUGARSKI

CIJe, ali je fokus u prvom sluaju na govorniku, a u drugom

na tekstu . Iz govora se razabire ta govornik namera va da kae,
a iz pisanog teksta - ta taj tekst po sebi znai. U prirodi je
govora da bude brza, neposredna reakcij a na doivljenu stvar
nost, dok pismo garantuje pregled nad aspektima stvarnosti koje
konzervira. Sportskim renikom reeno, govor ide na prvu lop
tu, a pi smo smiruje loptu !
A to se tie svakodnevnog ivota svih nas koj i govorimo
i pi emo, postoj anje dveju alternativnih mogunosti jezikog i z
raza omoguuje nam skladnij u raspodelu i efektnije aktiviranje
n aeg ukupnog verbalnog repertoara. I to stoga to govorenje
i pisanje, koliko god bili u poneemu sl ini i naelno ekviva
lentni , po svojoj prirodi nisu i ne mogu da budu i sto . Ovo bi
trebalo da bude sasvim j asno ve iz prethodnog izl aganja; do
daemo ipak samo jo pogled iz ugl a pojedinih jezika kao ce
l ovitih komunikacij skih sistema.
Zanemarujui ovom pri likom nepisane jezike, ak i pisani
jezici najee imaj u svoje nepisane varijetete. vaj carski dij a
lekt nemakog doskora je bio gotovo i sklj uivo govorni vari
j e tet, ij i su predstavnici pisali na knjievnom nemakom. U
I ndij i , sa njenim stotinama jezika i pisama, pisani jezik nije
prosto zapisan govorni j ezik nego institucij a kategorij alno vi eg
reda. Klasini pisani arapski jeste varij etet koj i m niko ne govori
(osim to se pasusi pisani nj i me recituj u prilikom verskih obre
da), dok mnogi m arapskim govorni m dij alektima niko ne pie.
O vaj rascep sve je i zrazitij i to se vie udalj avamo od alfabetske
grafike prakse. U kineskom, na primer, govor i pismo nisu
24

PISMO

dva medijuma za saoptavanje istih poruka nego, praktino, dva

odel ita si stema komunikacije. Usled veoma rairene homofonije
(o kojoj e biti rei na drugim mesti m a u ovoj knj izi), glasno
itanje nekog teksta na knjievnom kineskom esto bi bilo bez
malo nerazumlj ivo. Iz tog i drugih razloga, za stanovnike is
tone Azije govor je manjkav, nej asan i dvosmislen odraz pi
sanog jezika.
"
" Pii kao to govori - ova formula iz arsenala roman
tiarske filologije s poetka prolog sto lea saima jedan panje
vredan prosvetiteljski program, i odigrala je vanu ulogu u sklo
pu Vukovih nastoj anja na uklanj anj u j aza izmeu pi sanog jezika
kulturni h elita i govornog jezika prostog naroda, u korist ovog
drugog. Al i ovo uputstvo danas se ne bi smelo doslovno shvatati
ni kod nas, a pogotovo je neprimereno nealfabetskim tradicij a
ma. Pretpostavka prosenog Evroplj anina da bi se na osnovu
izgovora neke rei moglo bar priblino zakljuiti kako je treba
pisati, jednom Kinezu mogla bi se uiniti bizarnom. Iz razlika
na koj e smo ukazali proistie da, strogo uzev, niko ne pie kao
to govori , niti govori onako kako pie - to je, jednostavno,
nemogue . A nemogue je zbog posledica razlike izmeu dvaju
ula: pismo ne moe da bude verna replika govora zato to po
svoj oj prirodi nije upueno na uho nego na oko. Otuda je, l i n
gvistiki gledano, prihvatlj ivij a maksima "Pii za oko, govori
za uho " . (Razume se , u oba sluaj a zapravo za organ koji di
ferencirano koordinira funkcionisanje ovih ula i odgovarajuih
jezikih kodova - ljudski mozak. )

25

RANKO BUGARS K I

Govor i pismo u lingvistici

Nauka o jeziku u svojoj novijoj istoriji razliito je vred
nevaJa govor i pismo. Tu se mogu uoiti tri glavna pri stupa, u
sJedeoj gruboj hronologiji. Prvi od njih, ukorenjen u fil ologiji
i tradicionalnoj gramatici, kao disciplinama mahom posveenim
prouavanju pisanih tekstova, davao je primat pisanj u . Odraa
vaj ui drevna verovanja u magij u pisanog simbola, i voen te
njom da se utvrde i sauvaj u od promena kanonske verzij e vi
s oko cenjenih tekstova, sakral nih ali i profanih, ovaj pristup je
s asvim prirodno u pisanj u gledao "pravi " jezik, dok je govorna
praksa ostala potpuno izvan kruga njegovog interesovanja. Po
i zumu tampe , on je dobio novu potporu zahvalj uj u i oigled
nom uticaj u knjiga i drugih tampanih stvari na lj udski ivot i
civilizacij u . Odjeci ovakvog shvatanj a i danas se oseaj u u mno
gim popularnim reakcij ama.
Krajem prolog stoJea, usled zanimanja lingvista za gla
s ovne zakonitosti u razvoju jezika, ali i izrastanja fonetike i
dij alektologije, j aa svest o vanosti ivog govora. U sredite
panje tako dolazi govor kao istinska manifestacij a j ezika, dok
pismo odlazi sasvim u drugi plan i ak mu se, u nekim ek
stremnim ali uticaj nim formulacijama, odrie j eziki status, i
me se nj egovo prouavanje praktino i skljuuje i z domena lin
gvistike . Iako se slini stavovi mogu nai i kod vodeih evrop
ski h teoretiara kao to su Herman Paul i Ferdinand de Sosir,
ova tendencij a kulminiral a je u amerikoj deskriptivnoj l ingvi
stici kao jednom od ranijih oblika strukturalizma. Glavni pred
stavnik ove orijentacije, Leonard Blumfild, u svoj oj uvenoj
26

PISMO

knjizi Jezik iz 1933 . godine, odseno presuuje da " pismo nije

jezik, nego samo sredstvo beleenj a j ezika putem vidlj ivih zna
kova" . Ovo stanovite pozival o se, dakako, na filogenetsko i
ontogenetsko prvenstvo govora, i u nekim lingvistikim krugo
vima i ma sledbenika i danas .
Sredinom naeg veka, meutim, kristalizuje se jedno tree
shvatanje, kompromisno, po kome su govor i pismo u sutini dva
sinhronijski ravnopravna i komplementarna medijuma jezika, iz
meu koj ih ne postoj i prosta niti potpuna konvertibilnost. Tako
pismo nije puka reprodukcija govorenog jezika u drugom medi
jumu, nego formalan sistem sa sopstvenim zakonitostima, u punoj
meri dostojan naunog prouavanj a. Drugim reima, prethodna
opozicij a izmeu jezika i pisma sada se preformulie u dihotomiju
govoreni jezik/pisani jezik. Ovoj promeni najvie su doprinela pro
uavanja pisanog jezika u okviru nekih pravaca evropskog struk
turalizma i funkcional izma (danska glosematika kola, posebno
Praka kola sa Jozefom Vahekom, potom M.A.K. Halidej u En
gleskoj i dr.). Ovo gledite danas u svetu dominira, pa se tako
pismo ponovo nalo u okrilj u lingvistike, ali na nov i produk
tivnij i nain. italac je svakako zapazio da je ono zastupljeno
i u naem prethodnom izlaganju, a tako e biti i u nastavku.
Interdisciplinarna istraivanj a koj a su u okviru ovog sta
novita obavlj ena u novije vreme, a naroito tokom poslednje
decenije, usredsredila su se pored ostalog na razli ke koje smo
delimino ve pomenul i , uglavnom ih pripisuj ui razliitoj pri
rodi dvaj u medij uma, odnosno ula. Govoreni j ezik j e bri, ma
hom neformalan, neplaniran, implicitan, fragmentaran, kontek27

RANKO BUGARS KI

stualizovan i uronj en u govornu situacij u. U poreenj u s ovi m,

pisani jezik je sporij i, vie formal an, planiran, ekspl icitan, in
tegri sao, dekontekstualizovan i di stanciran od situacije. Meu
ti m , bitan je nalaz da ove razlike nisu kategorijalne nego kon
ti nual ne, dakle samo pitanje stepena na jednom kontinuumu iz
meu zamiljenih ekstremnih reali zacij a. Pri tome sama priroda
jezika kao nadreene cel ine ograniava i usmerava ispolj avanje
ovih parametara u interakcij i razliitih registara, anrova i sti
lova u govorenj u i pisanju.
Ako u svetlu upravo reenog jezik za trenutak sagledamo
kao sistem normi, onda ispod naj apstraktnijeg sloj a optejezikih
normi lei sloj u kome se donekle diferenciraju govorne i pisane
norme, i to kako strukturalno (jedi nice, pravila) tako i funkcio
nalno (primena, dej stvo). Pri tome su govorne i pisane norme u
meusobnoj interakciji, to znai da govor utie na pismo, ali i
obrnuto. Istovremeno su one u interakcij i i sa jezikim normama,
u vidu povratne sprege, to opet znai da govor i pismo, budui
bitno odreeni jezikom, sa svoje strane deluj u na njega. Ovaj splet
odnosa koji sinhronij ski i dij ahronij ski reguliu strukturu i evolu
c ij u jezika, govora i pisma prikazan je na Slici 3, gde dvosmeme
strelice simbolizuju mreu uzaj amnih zavisnosti.

JEZIK

jezike
r1onne

Slika 3.

28

Poreklo pisma

Evolucij a ljudske komunikacije

U l . poglavlj u i stakl i smo da je glavna i najoptija funkcij a
pisma premoivanje vremenskih i prostornih udaljenosti izme
u uesnika u jezikoj komunikacij i . Ovo biva omogueno, ka
ko smo videl i, trajnou i prenosivou napisanog u poreenj u
sa izgovorenim. Ali da bismo bolj e razumel i razmere ovog do
stignua, tako to emo ga postaviti u kontekst drugih oveka
vih sposobnosti, bie dobro da izvedemo jednu malu evolucionu
rekapitulaciju ljudske komunikacije.
Iako mogu da komuniciraj u neposredno, ivotinje ne mogu
da uvaju za kasniju upotrebu i nformacije koje su im dostupne,
pa sa smru svake jedi nke u nepovrat odl azi sve to je ona
tokom svog ivota nau i l a, oseti la ili iskusila - ostavlj ajui traga
jedi no u vidu opteg genetskog naslea date vrste . U sutini je
bilo i sto i sa ovekom - uz sve razl ike koje su ga i nae del i le
od ivotinj a - sve dok je njegov mozak bio jedi no skladite
informacij a. Bitan prelom u ovom pogledu nastao j e tek kada
je ovek poeo da razvij a si steme za pohranu, obradu i prenos
informacij a i zvan svog mozga, tako i h inei dostupnima ne
29

RANKO BUGARSKI

samo neposrednim sagovornicima nego i udaljenim savremeni

ci ma, kao i potomstvu. Ovakvo povezivanje fiziki odelitih or
g anizama u prostoru i vremenu, ime su znaaj no prevaziena
ogranienj a pojedinane egzistencij e , dal o je nov i znatno bo
g atij i smisao pojmu komunikac ije. Ono je ujedno bilo i vaan
preduslov za nastanak civilizacije, koja podrazumeva postoj anje
kolektivnog znanj a i iskustva, nataloenog kroz bezbroj ne ge
neracije i sauvanog u raznovrsnim zapisima, registri m a i ka
talozima, mapama, renicima i enciklopedijama - sve do elek
tronske memorije naih dana.
Ove domete ovek je posti gao srazmerno veoma kasno u
s vom evolucionom razvoju, ali u etapama izmeu koj i h se raz
mak viestruko smanj ivao kada je proces jednom krenuo. U
tome je uspeo sekundarnim korienjem, u svakoj razvoj noj fa
zi , s istema kojima je ve prethodno raspolagao. Tako j e Homo
posle mnogih milenijuma svoje evolucije, tokom koj i h j e sva
kako disao i jeo, negde do pre l OO 000 godina bioloke me
h anizme koji su omoguaval i ove radnje dodatno pri lagodio u
s vrhu govora, postaj ui tako Homo sapiens. Potom je pre oko
5000 godina sada ve moderni ovek i zumeo pismo, prenosei
mo govora u medijum vidlj ivih znakova na vrstoj povrini i
ti me otvarajui put za nesl uene dalj e prodore. Sledei vel i ki
i skorak uinjen je pre vie od 1000 godina izumom tampe,
kao postupkom umnoavanja i razailj anja rukopi snih tekstova
koj i je omoguio demokratizacij u pismenosti, obrazovanj a i kul
ture . Naj zad, decenije koje ve moemo lako prebroj ati donose
razne telekomunikacijske sisteme, zasnovane na ranije osvoj e-

30

PISMO

n im znanjima i vetinama, a ubrzani razvoj elektronskog rau

llarstva koj i se odvija pred naim oima naj avljuje novu teh
noloku revoluciju na podruju komunikacije.
U ovom sledu treba zapaziti presudnu ulogu pronalaska
pisma, kao bitno novog medijuma lj udskog izraza. U poreenju
s

tim, sve to je kasnije usledilo - ukljuuj ui i mikroipove

dananj ice - moe se svesti na niz tehni kih pobolj anj a ko

munikacij skih kanal a u ijoj osnovi ipak lei pi smo . Isti na, mo
derna tehnologij a donekle je rel ativizovala temelj ne razlike iz
meu i zgovorenog i napisanog. Sredstva kao to su radio, te
lefon, gramofon, magnetofon, kasetofon, film, televizija, video
i druga omoguuj u neposredno konzerviranje i prenoenje go
vorni h i skaza. Ipak, sva ona svoj nastanak i razvoj u krajnjoj
li niji duguju mogunosti pisanj a .

Izmeu mita i nauke

Jo od davnih vremena ovek je fasciniran pisanim zna
cima kao taj anstvenim simbolima okultnih moi i natprirodnih
sila. Suoen sa enigmom pisma, primitivni ovek je u njemu
video boanski dar isporuen lj udima preko retki h odabranih
izaslanika - svetenika, vladara i pisara, koj i su jedini bili po
sveeni u njegove taj ne .
O ovome svedoe mitovi i legende raireni u svim zajed
nicama na poecima pisanj a. Stari Egipani veroval i su da je
pismo i zumeo bog Tot i podario ga ljudi ma. U drevnoj Indij i
se ova uloga pri pi sival a Ganeu, boanstvu mudrosti sa slonov31

RANKO BUGARSKI

skom glavom, koje je ak otki nulo jednu kljovu da bi mu sluila

"
kao pi saljka. U Kini j e za pitanj a pisma bio " zaduen bog u
liku etvorookog zmaja. Islamska i judeo-hri anska rel igij ska
tradicija takoe istiu boansko poreklo pi sma, kao to to ine
i pri mitivne kulture irom sveta. Pismo je posvuda doivlj avano
kao nekakvo udo koje prevazilazi snage zemnih bia i nosi
oreol svetog. Otuda nije sluaj no to to se i kasnije govori o
svetim knjigama, a Biblija se na neki m jezicima, uklj uuj ui i
"
na , zove " Sveto pi smo . Tragovi ovog iskonskog sujevemog
i bogobojalj ivog odnosa prema pisanom tekstu zadrae se sve
do danas .
U mitolokoj i reli gijskoj ravni , dakle, odgovor na pitanje

otkud oveku pismo bio je u suti ni jednoobrazan, uz sve lo

kalne specifi nosti . Za nauku se ovo ne bi mogl o rei . Reenj a
koj a su nuena, j o o d prvih promiljanj a ove problematike od
strane grkih i rimski h filozofa i i storiara, preko srednjove
kovnih i novovekovnih spekul acij a s ve do dana dananjeg, po
vremeno su bivala i ire pri hvaena, ali mal o kad bez rezervi ,
skepse i protivpredloga . I tako, dok s e o razvoju pojedi nih starih
p i s ama danas dosta toga zna, zahvalj uj ui - u mnogim sluaje
vima - bogatoj sauvanoj dokumentacij i , pitanje samog porekla
pisma kao takvog jo uvek je u veli koj meri otvoreno.
Zato je to tako? Pre svega, oi gl edno je da dokaznog
materijala u vidu pisanih spomenika bilo koje vrste nema pre
n astanka prvih pisama, pa je sve to j e tome prethodilo i do
toga dovelo vi e stvar hipotetikog zaklj uivanj a nego empirij
ski utemeljenog naunog postupka. Zatim, isto je tako evidentno
32

PISMO

da se pitanje porekla pisma ne moe racionalno prouavati bez

prethodne sagl asnosti o tome ta je zapravo pismo - a ove,

kako smo ranije nagovestili, nema izuzev u jednom kraj nje uop
tenom i prilino maglovitom s mislu, nedovoljnom za koheren
ta n i sistematski istraivaki zahvat u preistorij sku rekonstruk
ciju. Primera radi, potraga za korenima pisma nee dati iste
rezu ltate ako se ovaj pojam uzima u najirem smislu, kao vi
welna manifestacij a simbolikog miljenj a i optenj a, i ako se,

n asuprot tome, vezuje iskljuivo za grafiku predstavu jezika.

A ako se ovo potonje stanovite dalj e suzi - to se neretko

deavalo u novije vreme - tako to se za pre utni ideal istinskog

pisanja uzima samo alfabetski princip, pa se taj idealizovani
obrazac projektuje u prolost, pitanj e porekla ponovo e se pred
staviti u drukijem svetlu . Iz ovih i drugih razloga cela ova
oblast naunog prouavanja, i pored brojnih postignutih rezul
tata, ostaj e nedovoljno osvetlj ena.
U svakom sluaju, evolucij a pisma trajala je hilj adama go
dina. Prva pisma nastala su i razvila se u okrilju drevnih civi
lizacija, u pl odnim nizij ama natopljenim velikim rekama ili na
obalama mora. Danas je gotovo izvesno da su potpuna i au
tentina pisma samoniklo izrasla - dakle, nezavisno jedna od
drugih - na svega nekoliko mesta kroz celu ljudsku istoriju: u
Mesopotamij i i Egiptu, Kini, Srednjoj Americi i moda Indiji.
Pre ma tome, ne moe se govoriti o jednom zajednikom praiz
voru svih pis ama sveta. Tek znatno kasnije dolazi, usled kul
turnih i jezikih kontakata, do ukrtanj a, pozaj mljivanj a i pri
lagoavanj a . Za ovo j e bilo dovoljno mogunosti, jer su naj-

33

RANKO BUGARSKI

vanij a od tih starih pisama traj al a i po 3000 i vie godina,

doivljavajui razne modifikacije i transformacije. Za to vreme
i mnogi drugi narodi , bliski ali i udaljeni, mogli su da od po
menutih izvora preuzmu u najmanju ruku samu idej u o pismu,
a esto i njene konkretne realizacij e .

Izvorita pisma
Govorei sada neto odreenije o izvoritima pisma, mo
emo da kaemo da je ono nastalo kao rezultat sticanj a razl iitih
lj udski h potreba. Tu su naroito evidencija o posedovanj u i trgo
vakim transakcij ama (pouzdano knj igovodstvo ne m oe se vo
diti usmeno ! ) , beleenje i drugih podataka i dogaaj a za kasniju
upotrebu, slanje poruka prostorno udaljenima, kodifikacij a nor
mi drutvenog ponaanj a u obli ku raznih zakonika, ugovora,
povelj a i drugog, izraavanje religij skih oseanj a i u metnikih
pori va - i j o mnogo toga to trai da bude zapisano kako bi
moglo da bude dostupno drugima i ima trajnu vrednost.
Neke od pomenutih funkcija mogu se obavlj ati i nezavi sno
od pisma, putem raznih predmeta ili postupaka ako im se spo
razumno pri da simboliko znaenje kakve poruke. Tako slanje
abe jednom indij anskom poglavici od strane drugog moe da
znai obj avu rata, bacanje rukavice oznaava izazov na dvoboj ,
a poilj ka cvea izraz je panje i naklonosti . Vezivanje vora
n a maramici slui kao podsetnik da se neto uradi, a broj anica
- da se u nekom narativnom sledu neto ne ispusti . Upisivanje
u rabo moe da poslui kao evidencij a o zaduenju, a rezovi
34

PISMO

na tapu i l i vorovi na konopcu kao beleka o broju grla stoke

izvedene na pau, koj u uvee treba vratiti u tor. U krug sredstava
vizuel nog predstavljanj a koje prethodi pi sanju spadaju i razne
oznake vlasnitva i l inog identiteta (igosanje stoke, peati ,
totemi , tetoviranje i drugo to funkcionie na nain analogan
potpisu).
Ali ovo su tek daleke pretee pisma, a kao oblici od njega
nezavisnog simbolikog ponaanj a najee preivljavaju napore
do s nji m i do danas. U blie pretee i najvanija izvorita pisma
ubrajaju se naroito slike i rani sistemi raunanja i raunovodstva.
" U osnovi svekolikog pisanj a lei slika" - ovaj odreiti
sud uticajnog amerikog gramatologa L J. Gelba prilino je iro
ko prihvaen, iako je zbog nekih tekoa, al i i pod uticajem
novij i h teorij a, del imino i osporen. Stanovite koje on saeto
izraava doi sta deluje razumno, jer mu u prilog govore mnoge
poznate injenice. U periodu gornjeg paleoli ta, dakle pre nekih

30 000 godina, na stenama i zidovima peina u koj ima je obi

tavao preistorijski ovek javlj aju se , irom tadanjeg naseljenog
sveta i u vel ikom broj u , slike i crtei - najee lj udi i ivotinja.
Oni su mogli imati karakter statikog prikaza, ali - to je ve
blie pismu - i dinamikog opisa (npr. scene lova), pa i poruke
u vezi s tim. I same predstavlj ene figure bile su jedni m delom
konvencionalno izvedene, ali je jo vanije to to se meu na
slikanim i l i urezanim znacima n al aze i broj n i apstraktni simboli
- kombinacije linij a, krugova, taaka itd. - za koje se pretpo
stavlj a da su moral i imati ritual ne , magijske, mitoloke i ko
smoloke funkcije.
35

RANKO BUGARSKI

Zatim, najstariJI poznati si stemi pisanja, bez izuzetka, u

poetku imaju jasnu i manje-vie prepoznatlj ivu slikovnu po
dlogu, da bi otuda evol uirali ka principu reprezentovanj a j e
zikih jedinica, odnosno gl asovne strukture. Taj put nigde nije
bio obrnut. U ovom smislu poune su eti moloke veze, u raznim
jezici ma, izmeu znaenj skih polj a slikanj a, crtanj a ili aranja
s jedne strane , i pi sanj a s druge. Ponekad su te veze sasvim
neoekivane. Ako nekoga upitamo, na pri mer, kakva je slinost
izmeu pastrmke i pisma, on verovatno nee umeti da odgovori .
A slinost je u arama na koi ribe i listu papi ra, i na nj u upu
uj e zajedniki koren ovih rei donekle sl inog zvuka, sa znae
njem ' arati, ara' . Ili, zato se kae " !ep kao upisan " ? - Zato
to upisan znai ' naslikan ' , dakle !ep kao slika. Istu situaciju
nalazimo i u tako razliitim jezicima kao to su staroegipatski
i gotski, gde je isti glagol znai o 'slikati ' i ' pisati ' . U juno
semitskim jezicima koren shf znaio je ' pisati ' ali i 'dubiti ' .
Poj movi urezivanja, grebanj a i l i slikanj a odreuj u etimologiju
i drugi h rei sa znaenjem ' pi sati ' - npr. gr . grafein, lat. scri
bere, nem. schreiben, engl . inscri be i td .
A otkud upadlj iva formal na slinost mnogih re i u vezi
s pisanjem i naziva za bukvu u vie evropski h jezika? Nalazimo,
n a primer, u naem jeziku re i kao bukvar, bukvica, bukvalno
' doslovno' prema bukva; u ruskom 6yKea znai 'slovo ' ; u en
gleskom, book je ' knj iga' a beech - ' bukva' ; u nemakom, ana
logno, Buch ' knj iga' i Buche ' bukva ' . Sve se ovo objanj ava
tek saznanjem da su pripadnici indoevropske zajedni ce koj i su
ivel i na tim prostorima pisali - na bukovoj kori . Etimologij a
36

PISMO

nam, znai , moe otkriti ne samo kako se u poetku pisalo,

nego i na emu .
Ve i pomenute dvosmi slenosti ukazuju na odreene te
"
koe si stematskog razgranienj a "pikturalne " i " skripturalne
funkcije naslikanog u ranim fazama. Drugi m rei ma, nije do
voljno j asna granica izmeu slikanj a kao umetnike ekspresije
rcprezentacionog karaktera i slikovnog saoptavanja koheren
tnih poruka - to jest, simbolike komunikacije vizuel ni m sred
stvima. Ta razlika moe biti naroito ugroena kada se slikovne
predstave odvij aj u u nizu, kao u tehnici stripa. No u ove kom
plikacije ovde se ne moemo uputati .
to se pak tie raunanja, bilo da je re o registrovanj u
fizikih predmeta i l i o apstraktnij i m kalkulacij ama vremena,
ono pokazuje blisku povezanost, od samih poetaka, embrio
nalnih oblika pisanj a sa merenjem i , naroito, brojanjem. Osli
kani peinski zidovi na raznim kontinentima neretko sadre i neku
vrstu geometrij skih oznaka za raunanje vremena, odnosno rudi
mentarnih lunarnih kalendara, kakvi se i kasnije nal aze u usmenim
ali i pismenim kulturama. Kako se moe zakljuiti iz ve pome
nutih rezova i vorova, kao i iz injenice da i drutva koja nikad
nisu ula za pismo redovno umeju da broje bar do 3, 5 ili 1 0 a
esto i dalje, brojanje evoluciono prethodi pisanju.
Ali u najblioj vezi sa pi smom, kako danas izgleda, j esu
raunovodstveni si stemi koj i su na prostori ma Bliskog i stoka
bili korieni jo pre nekih l O 000 godina, to e rei nekol iko
mi lenij uma pre poj ave prvih pisama. Prema nedavno objavljenoj
37

RANKO BUGARSKI

i veoma zapaenoj teorij i amerike naunice Deni ze mant-Be

serat, pismo zapravo vue koren od tih sistema, pre nego od
s l i ka. Naime, iz tog i kasnijih perioda pronaeni su u vel ikom
broj u gl ineni kamenii raznih vel iina i oblika (nazvani to
"
keni " , engl . tokens ) , koj i su sluili kao registar vrste i kol iine
robe u nekoj transakcij i . U nj i h su bili urezani razliiti kon
vencionalni znaci - mahom linije i take - kakvi e se tek
znatno kas nije javiti na glinenim ploicama u prvim i tek de
l i mino deifrovanim oblicima sumerskog pi sma. Pri tome je
upadljiva slinost i zmeu trodimenzionalnih kamiaka i dvodi
menzionalnih zapisa na ploicama (v. Sliku 4: l - sedalo, 2 broj l , 3 - pas, 4 - ? , 5 - ulje, 6 - kamena posuda, 7 - itnica,
8 - krava, 9 - srce, materica, 10 - neka ivoti nj a?, l l - ?, 12

- vuna) .

/w>

fl
1\f.,
I(D1 81192 113114<81
l \7 CL>II'UW f71100711serl
l <9 IIGJ10 IIED11call12q{@l

Slika 4.

38

PISMO

A direktna veza, prema ovoj pretpostavci , jeste u gl inenim

.. kovertama" u koje su tokeni stavlj ani kako se ne bi rasturiti
i l i izgubil i . Meutim, kako ni ove stvrdnute vreice nije bilo
l a ko otvarati radi provere sadraj a, vremenom je uvedena praksa
da se taj sadraj na njih otisne na spolj a vidljiv nain - dakle,

kol iko i kakvih tokena ima unutra. Tako su tri dimenzije sve
dene na dve, zamenjivanjem tokena oti skom i stog izgleda, a
sami tokeni su postal i suvini, kao i vreice: ista evidencija
mogla se praktinije otisnuti neposredno na glinenu ploicu.
Jednom izvede na posle milenij umske pripreme, ova fascinantna
semiotika operacij a tako je obeleila sam in raanj a prvog
pravog pisma u lj udskoj i storij i , jer je time otvoren put za po
vezivanje pisanih simbol a ne sa sami m predmetima nego sa
reima koje ih oznaavaj u . U narednim pogl avljima prikazae
mo ovaj proces neto podrobnije.
S vodei nae razmatranje porekla pisma, ipak emo da
zakljuimo da pismo kao celina, po svemu sudei, nema jedin
stven poetak u slici, urezanom kameniu ili neem treem.
Ono je nastalo u interakciji razl i itih ovekovih moi i delat
nosti , a u fazi u koj oj su se stekle razne praktine i druge po
trebe koje smo pomenuli . Njegovi skromni poeci pre vie od
pet milenij um a oznaili su produktivan spoj pri mitivne rauno
vodstvene tehnologije i umetnike ekspresije. U svom potonjem
hodu kroz istorij u ono e, dalje razvijajui svoje potencijale i
umnoavaj ui svoj e zadatke, izrasti u plodotvoran i nezamenljiv
medijum modernog ivota.

39

Od slike do slova

Tipologij a pisama
U ovom poglavlj u najpre emo da izloimo jednu osnovnu

tipologij u si stema pisanj a, zasnovanu na pitanju ta u kojem

s istemu pisani znak predstavlj a, tj . n a kakvu se vrstu nejezikog
entiteta ili pak jezike jedi nice on u naelu odnosi .
Ovde postoje dve poetne mogunosti . Jedna je da pisani
znak direktno upuuje na neki element stvarnosti, neki predmet
i l i pojam; takva pisma zovu se semasiografska. Druga mog
nost je da znaci prikazuj u jezike jedinice na nek<>m od nivoa
jezike strukture, to je temeljno zajedniko obeleje glotograf
._

skih pisama.
S emasiografski sistemi dele se, s a svoj e strane, na dve
kategorije. U prvu spada piktografsko i l i slikovno pi smo, u
s u t i n i samo ni zanje m anj e i l i v i e stil izovanih slika i crtea
koj i se nazivaj u piktogrami. Pri ncip j e sasvim j ednostavan,
k ako pokazuj u pri meri na S l i c i 5 .
Drugu kategorij u i ni ideografsko i l i pojmovno pismo, ij i

ideogrami belee i apstraktne poj move, dakle ono to s e ne

40

PISMO

= oko

\\

= reka

pti<a

Slika 5.

moe neposredno naslikati . Tako krug, koj i najpre oznaava

sunce, kasnije si mbol izuje svetlost, toplotu, dan. Poguren lj ud
s k i lik sa tapom oznaava starca, ali i starost, nemo i l i oslo

nac. A dok jedan odreeni kineski znak oznaava enu, dva

takva znaka jedan do drugog ne oznaavaju dve ene ve svau . Ideogrami mogu da budu jo apstraktniji, a i sloeni,
to vidimo iz primera na Slici 6 .

prijatelj stvo

no

d<>

neprijateljstvo

plodnost (ptica+jaje)

Slika 6.

Pri i deografskom principu , kako vidimo, pisani znak nije

vie sl ika, kao u piktografiji, nego postaje simbol , time to do
bija konvencionalno znaenje koje se iz njega samog ne moe
neposredno niti nedvosmisleno iitati .
Prelazei na glotografske sisteme, polazimo od okolnosti
da jezike jedinice postoje na razliitim nivoima strukture je
zika, to daje vie teorij skih mogunosti nj ihovog odraavanj a
41

RANKO B UGARS K I

u pismu - od koj ih se koriste samo one koje su za ovu svrhu

podesne. Osnovna podela i ovde je na dve kategorij e : na pisma
koj a registruju jezike jedinice sa znaenjem (logografska, iji
s u znaci logogrami) , i ona koj a reprezentuju jezike jedinice
bez samostalnog znaenj a (jonografska, sa fonogramima kao
svoj i m znacima).
Prva grupa nosi kompromisan i zapravo neprecizan naziv,
al i emo se mi nj ime sluiti jer je sasvim uobiajen. Naime,
termin upuuje na rei, a ove nisu jedine jedinice sa znaenjem.
Vee takve jedinice - sintagme i reenice - moemo odmah
da isklj uimo, jer zbog nj ihovog beskonanog broj a ne bi moglo
da funkcionie pi smo koje bi moralo imati nov i drukij i znak
za svaku od njih. Na drugoj strani , manje znaenj ske j edinice
od rei (u l ingvistikoj terminologiji moifeme, pri emu j edna
re moe da sadri jednu i l i vie morfema) predstavlj aj u bolju
osnovu za pismo ve i zato to ih je u jezicim a uvek manje
nego rei , poto se mnoge morfeme ponavlj aj u u celi m nizo
vima rei. Otuda bi bilo teko upotrebljivo i pismo koj e bi bilo
dosledno logografsko, u tom smislu to bi imalo zaseban znak
i za svaku sloenu re , ukljuujui i gramatike elemente u
njenoj strukturi . U primeni na srpskohrvatski , na primer, ono
bi moralo da ima razliite znake za rei itati, itanje, itam,

itao itd., pa sve to opet razliito za pisati, pisanje, piem, pisao

itd. , to znai da bi se broj znakova merio desetinama ili sto
ti nama hilj ada. M nogo je ekonominije zasnovati pismo na mor
femi , to viestruko smanjuje broj u kupno potrebnih znakova,
iako on i dalje ostaje velik. Pisma koj a se obino nazivaj u lo-

42

PISMO

gografskim, kao kinesko, zapravo su u osnovi ovakva, tj . mor

fografska (sa morfogramima), ali se ovi termini ree koriste.

Fonografska pisma - ij i znac i , rekosmo, prikazuju isklju
ivo glasovne vrednosti, bez neposredne veze sa znaenjem ponovo se dele na dve glavne skupine. Prvu ine silabika ili

slogovna pisma, ili silabariji, iji silabogrami predstavljaju slo

gove datog jezika, obino parove konsonant-vokal . U nekim
prelazni m oblici ma, ovde kao stoer najee slui konsonant,
dok se njemu pridrueni vokali ubeleavaju neobavezno i ne
sistematski . Zato tako, a ne obrnuto? - Zato to u jezicima
po pravilu ima znatno vie konsonanata nego vokala, pa su oni
utoliko i nformativniji. Mi bismo vokale esto mogli ak i da
izostavi mo, a da poruka ipak ostane prepoznatljiva. Tako, re
enicu "Zato pije kad ti kodi?" nije teko deifrovati i ako
se iz nje ispi u samo konsonanti (Zt pj kd t kd), ali bi to
bilo nemogue uiniti ako bismo videli samo njene vokale (ao
ie a i oi).
Naj zad, u drugoj skupini n alazimo alfabetska ili glasovna
pisma, u koj ima jedan pisani znak predstavlj a jednu osnovnu
funkcional nu glasovnu j edinicu datog jezika - dakle, jedna gra

fema predstavlj a jednu fonemu . Iz ovog odreenj a vidi se da

je re o segmenta/nim jedinicama, koje uistinu ine osnovu
praktino svih nesilabikih fonografskih pisama. Postoji jo jed
na mogunost, ali margi nalna - da znaci pisma ne predstavlj aju
fonoloke segmente u vidu fonema nego distinktivna fonoloka

obeleja (tipa vokalsko/konsonantsko, oralno/nazalno, zvu

no/bezvuno, napeto/oputeno i td.) ijim se opozicij ima konsti43

RANKO BUGARSKI

tui u foneme . Za ovaj tip nema zgodnog naziva (mogao bi se

zvati obeleni prema engl . featural), al i je on i inae vie teo
rij ska nego praktina mogunost. Te je vrste si stem binarnih
opozicij a izgraen za naune potrebe u savremenoj generativnoj
fonologij i , koji bi , meutim, bio kraj nje nepodesan za iru prak
tinu upotrebu. Treba ipak rei da istorij a belei bar j edno us
peno konvencionalno pismo izgraeno na ovakvoj osnovi , i to
jo u 1 5 . veku - korej ski hangul, o kojem emo jo neku re
rei kasnije.
Izloenu tipoloku klasifikacij u pi sama moemo grafiki
da predstavi mo kao na Slici 7 .

pt srna
-

- - ....
l ...__

glotografska

semasiografska

.- - - -L - - - - ,
l

piktografska

------,

ideografska

logografska

silabika

Slika 7.

44

fonografska

alfabetska

"obelena"

PISMO

Na ovoj skici pune crte idu ka sistemima koj i su u svakom

pogledu punopravna i iroko zastupljena pisma, dok isprekidane
l: r l c

vode sistemima koj i su marginalni, i ako na razl iite naine

i nije sluajno to to se oni nalaze upravo na ekstremima.

Scmasiografija, realizovana kao piktografija, a u manjoj meri i
k ao ideografij a, jo uvek nije pi smo u pravom smislu rei , jer
ne

reprezentuj e jedi nice jezika - a mi smo pismo ipak povezali

"
sa jezikom . Na suprotnom kraj u , kod " obel ene fonografije,

jo uvek je re o j eziki m jedi nicama, ali na jednom vanisku

stvenom nivou apstrakcij e koj i bolje odgovara naunoj trans
kripciji nego konvencional noj grafij i . Ovo ujedno znai da suti
nu pisma treba videti u glotografij i , ostvarenoj logografski ili
fonografski , a u okviru ovog potonjeg pri ncipa, na sil abiki ili
alfabetski nain - uz izvesne rezerve u pogledu adekvatnosti
nekih od ovih termina.

Hronologij a evolucije pisma

Polazei od uloge slikovnog elementa u pismu , kao jedine
racional ne osnove za ovakav poduhvat, u ovom odeljku izve
emo saetu rekapitul aciju evolucij e pisma, u meri u kojoj je
ona danas nauci poznata. To je j edna intelektualno uzbudljiva
povest, koj a svedoi o jednom od naj veih dostignua ljudskog
uma. I za ovaj pregled moe da nam poslui dijagram na Slici
7 , koj i j e sai nj en tako da pored tipologije odslikava - bar u

optim crtama - i hronologij u razvoj a pisma u celini, i dui sleva

nadesno. U tom smislu su tipologij a pisama i hronologij a pisma
globalno paralelne.
45

RANKO BUGARSK I

Prva faza u istorijskom razvoj u pisma jeste pi ktografij a,

n a koj u se logino nastavlja ideografij a . U embrionalnim obl i
cima pisanja, kada je grafiko beleenje bilo retka i tem atski
ograniena aktivnost, za zapi se o posedovanju, pozaj micama i
dugovima, prenosu i manj a, porezi ma i slinom moglo je da bu
de dovolj no nizanje prosti h pi ktograma i ideograma za obine
predmete i poj move, uz skuen repertoar linih imena i simbola
za brojeve .
Ali sa porastom potrebe za zapisivanjem, kao i irenjem
kruga pi sanih materij ala na razne ugovore, proglase, zakonike
i drugo, postala su neophodna grafika sredstva za izraavanje
specifinijih sadraja, uklj uujui i gramatike distinkcije. A za
ovo je postojao samo jedan nain - vezivanje pisanih znakova
za jezik date civil izacij e . Stoga o istinskom pi smu govori mo
tek kada potezi na crteu prestaju da predstavljaju neki predmet
i l i radnj u , pa i izveden pojam, i poinju da simbolizuj u jedinice
odre eni h jezi ka. Ovaj proces od fundamental nog znaaj a za
razvoj pisma, pri kome vizuelni znak predmeta dobija jeziko
tumaenje, naziva se fonetizacija.
Glavno uporite fonetizacije u poetku su bil e rei ili m a
nje znaenj ske jedinice u nj ihovom sastavu, to je vodi l o lo
gografskom nainu pisanja. Dalj om stili zacijom, odnosno fo
netizacijom, dolazi do predstavlj anj a glasovnih skupova u po
jedi n i m reima nekog jezika. Ovde je klj unu ulogu odigrao
pri ncip rebusa, izveden iz homofonije - rairene poj ave da rei
istog glasovnog sklopa imaj u razliita znaenja. Homofonij i je
i inae pripalo vano mesto u pobolj avanj u mehani zama pi46

PISMO

!-.anja. U ovom sluaju, na primer, sumerski piktogram koj i je

predstavlj ao strelu poeo je da se koristi i za oznaavanje poj ma
' /.ivot' , koj i sa poj mom strele nije uopte bio povezan po zna
(enj u a l i jeste na isto zvu nom planu - jer su sumerske rei
t.a

strelu i ivot imale identi an fonetski oblik, /ti/.

Princip rebusa, koj i je oznaio prelomnu taku u prelasku

na

[onografij u, neto podrobnije emo pri kazati na jednom ve

takom ali , nadamo se, razumlj ivom pri meru. Zamislimo da

je posredi srpskohrvatski jezik, i da u njemu crte stol a poinje

da oznaava ne samo taj predmet nego i broj l OO. Ova dvo
smislenost mogla bi se ukloni ti tako to bi uz taj crte radi
ispravnog " itanja" , tj . razumevanj a, u prvom sluaju bio dodat
mali crte stolice, a u drugom, recimo, mal a aka sa napola
savijenim prstima, koj a bi asociral a na brojanje; v. Sliku 8.

f
Slika 8.

Ovakvih dodataka, zvanih determinativi, bilo je mnogo u

pismima starog sveta. Meutim, u sledeem koraku isti crte
stola mogao bi da oznaava i sluaj an sled tih gl asova u bilo
koj oj rei, pa bi se re stoka mogla pi sati kao na S l ici 9 .
47

RANKO B UGARSKI

KA

Slika 9.

Na ovaj nain pisanje postaj e zavisno od konteksta. Tu

ve uveliko tee proces konvencionalizacije pisma - to jest, nj e
govog udalj avanj a od vanjezike prepoznatljivosti, uz spora
zumno zadobijanje isto jezikih vrednosti . Narednu i zavrnu
fazu ovog procesa predstavlj aju fonografska pi sma, koj a se naj
pre ostvaruju kao sil abika; o d ovih je bio samo jedan korak,
al i presudan, do lingvi stiki naj doslednijeg, pa u tom smislu i
naj savrenijeg, oblika pi sanja - alfabetskog pisma.
Ovom principu kao da je teil a hilj adugodinj a evolucij a
pisma, prelazei dugaak i konceptualno skokovit put od slo
bodne slike, koja se moe proitati " na bilo kom jeziku - to
"
znai i bez jezika - do potpuno konvencionalnog znaka za jednu
fonemu j ednog odreenog jezika.
U prethodnom razmatranju izloili smo suti nu razliito

ustroj e ni h si stema pisanj a . Meutim, vano j e razumeti da se

data kl asifikacij a odnosi na principe ustroj stva, te da navedeni
tipoloki i logiki sled " od slike do slova" predstavlja ematsku
rekonstrukciju preenog puta i z moderne perspektive, a s ob
ziro m na pismo u celi ni . Drugo je pitanj e kako su se razvij ala
48

PISIO

l '' ' l'' d i n a istorij ski nastala pi sma. Ako s ada panj u usmerimo
u j i m a, izneta podela ukazae nam se kao samo uslovna, sa
1 1 1 1 1 1 g i rn meanim i prelaznim oblicima. Istorijski gledano, ona

., , . ""no del i mino podudara sa danas poznatom hronologijom

I' V o l ucije pojedi nih pisama, koj a po pravilu nije bi la ni jedno
t a v n a ni jednosmerna. Mnoga od tih pisama nisu nikada ni
. t t g l a do alfabetske faze, niti su uopte nuno smerala tom cilj u .

l 'r i najvaanij a i najdugotrajnij a pisma starog sveta - sumersko,

l ' g i p atsko i kinesko - tokom svog veoma dugog postojanj a u
broj n i m varij antama i derivatima, a uz mnoga vrludanja i zao
l.. rl'te, u pojedinim razvoj nim fazama razliito su kombi novala
l' k mente vie pomenutih tipova - al i su uvek zapravo bila kom
h i novana. I samo izrazitija i l i trajnij a prevaga nekog od nj ih
donekle opravdava uobiajena pojednostavljenj a pri koj ima se
neko dato pismo bez rezerve naziva ideografskim, logograf
k i rn, silabikim i slino. Pisma ipak nisu proizvod laboratorije,

nego ivota i istorije. Tako i ovde nalazimo situaciju poznatu

i z l i ngvistike tipologije u vezi s jezicima, koj i , kako god bi li

svrstani u tipoloke klase, opkorauju svaku od ovih, i spolj a

vajui samo eventualnu dominaciju nekog od apstraktno kon
ci piranih tipova, i uz to podloni tipol okim promenama u vre
menu.
Da u pomenuti m kombinacijama nema niega neobinog,
l ako emo da zakljuimo im se podsetimo da je i u naem al
fabetizovanom svetu sasvim normalna intruzija drugih elemenata.
Da ponemo izvan pisma u uem smislu, mnogi saobraajni i
drugi znaci su piktografske prirode, jer se na njima direktno vidi

49

RANKO B UGAR S K I

ta oznaavaju. Takvi znaci , koji svojim izgledom preslikavaju

glavna obeleja oznaenog predmeta, u semiotikoj terminolo
giji nazivaju se ikonikim. Neke pri mere vidimo na Slici 1 O.

Slika J O.

Drugi su pak ideografski, budui apstraktni

konvencio

nali zovani, kao to su ovi na S lici 1 1 :

a
Slika l l .

Znaci obeju vrsta sasvim su uobiajeni, a najvie i h na

lazimo na mestima kao to su aerodrom i , eleznike stanice,
saj movi i hoteli, gde se okuplj aj u predstavnici mnogih jezika,
pa je dal eko l ake preneti odgovaraj uu informaciju tim putem
nego i spi sivati natpise na vie jezi ka.
Logografski znaci ve su sasvim obini i u samom pismu,
kao kada se brojevi piu brojkama - i i zgovaraju, naravno, kao
rei , razliito u raznim jezicima (npr. l = jedan/eins/one/uno . . . )
50

PISMO

l 'u k vi logogrami su i matematiki simboli kao

hul za procent % , oznake valuta kao E ili

+,

itd., sim

$, zatim engleski

1 1 1 a k & (tzv. ampersand), ekvivalentan rei and ' i ' , i mnogi

d r ugi . Oni se esto koriste i u konvencionalnom pismu, a nj ihov

hroj znatno se uveava u specij alnim naunim notacijama.

Ali i uopte uzev, pomenuti tipovi retko su kad ostvareni

i ole istom vidu, kako smo ve konstatovat i . Potpuno " istih"

p i sama zapravo i nema - kao, uostalom, ni jezika ili rasa. Svi

ra n i logografski sistemi u stvari su bili logosilabiki, jer s u nj i
hovi znaci, pored oznaavanj a rei, po pravilu kori eni i za

del ove sloenih rei . S lino tome, mnoga stara i novij a pisma
su

kombinacije silabikog i alfabetskog pi sanj a . Pri tome je,

k ako emo videti u nastavku, veoma vanu ulogu igrala struk

t ura jezika koj i je bivao pisan. Sve je ovo samo jedan aspekt
opte evolucije pisma kao procesa postepene sistematizacije raz
norodnih postojeih elemenata, prethodno moda pri menj ivanih
parcij alno, pa i haotino.

Semiotika pisma
Gledano iz ugla semiotike kao opte teorije znakova i zna
kovnih sistema, na poetku ranij e skiciranog puta nal azimo sa

draj bez izraza, zato to u igru jo nij e uao jezik. A na nje

govom kraj u imamo izraz bez sadraja, jer grafeme (kao ni
foneme koje predstavlj aju) nemaj u nikakvo znaenje uzete po
jedi nano, nego oznaavaju tek kada se kombinuju u reima.
Dok je slikovno " pi sanje " sasvim nezavisno od jezika, alfabet51

RANKO BUGARSKI

sko pisanj e od njega u potpunosti zavis i ; a izmeu ovih kraj n osti

vizuel no reprezentovanj e predmeta i poj mova postepeno ali si
gurno zamenj uje se beleenjem nj ihovih naziva u pojedinim je
zicima. Ta putanja, dakle, vodi od ikonikog znaka do istog
simbola.
U ovom procesu odigrala se jedna uistinu temeljna semio

tika promena, koju smo pri kraju prethodnog poglavlja ilustrovali

primerom raanja sumerskog pisma. Naime, na poetku pisanja
vizuelni kod je upuivao direktno na predmete, pa su njegovi ele
menti bili maci za stvari, ili prvostepeni znaci. Ali sa interven
cijom jezika vizuelni elementi upuuj u na rei koje oznaavaj u
t e predmete, tako postajui maci znakova za stvari, ili drugoste
peni znaci. Same stvari su na taj nain postale suvi ne, jer je
nj ihovu ulogu preuzeo jezik, i " ispale su " , da tako kaemo, iz
pisma. Sutina ove promene moe se predstaviti kao na Slici 1 2.

j ezik

Slika 1 2.

Potom je, kako smo videli , i s ama predstava o rei ana

li tiki razl oena u njene sastavne del ove .
Osnove teorije o prvostepenim i drugostepenim znacima
nalaze se ve kod Aristotela. Ovaj misli l ac uz to je verovao,
kao i mnogi posle njega, da pismo naprosto reprodukuj e govor.
52

PISMO

Ali iz naeg pregleda moe se i zvesti opti zakljuak da pismo

zapravo nije nikada bilo sredstvo transkribovanj a govora; takvu
ambiciju mogu i danas imati samo specij alni sistemi naune,
fonetske transkripcije. Umesto toga, ono je bilo i ostalo instru
ment za vizuel no predstavlj anje jezika putem grafikog repre
zentovanja njegovih razliitih jedinica. Pri tome pi sani znaci
uz manj i ili vei stepen vemosti odraavaju akustike vrednosti
odgovarajuih jedinica datog jezika u odreenom razdoblju.
Izloeni sled dogaaja u razvoj u pisma podrazumeva jo
jednu semi otiki , a i inae , bitnu poj avu

linearizaciju. Na

samim poecima pisanja, i za beleenje sasvim jednostavnih

podataka, redosled grafikih simbola nije morao biti vaan . Ako
je, na primer, trebalo zabeleiti podatak o posedovanj u etiri
ovce i tri krave, znak za ovcu mogao se j aviti etiri puta, a za
kravu tri puta, u grupi. Ali raanje potrebe za razvijenij im i
specifinij i m zapisima, koje je podrazumevalo intervenciju je
zika, u isti mah je nalagalo poredak znakova u nizu, to je ka
rakteristino za sve glotografske sisteme. Optije govorei, sin

tetiki doivljaj slike, koj a se moe obuhvatiti jednim pogledom,

pretae se u analitiki izraz jezika, koj i m se zbog linearne pri
rode govora to celovito opaanje mora razloiti u sukcesivne
elemente . Drugim reima, fiziki svet se prelama kroz j ezik, i
tek tako prelomljen nalazi odraza u pismu. Ovaj proces , na i
jem je kraj u pisanje konano uhvatilo korak sa l ineamou go
vora, obeleava veliki intelektualni uspon oveka. To ostvarenje
omoguilo mu je da i u pismu u potpunosti oblikuje, i u njemu
pohrani , sve bogate plodove svoje jezike moi .

53

RANKO BUGARSKI

Da ovo ilustrujemo obinim primeri ma iz svakodnevnog

ivota. Ako neki pojedinac, neka se zove Duan, sedei u s voj oj
sobi baci pogled kroz prozor i vidi grupu deaka kako j uri za
l optom po susednom dvoritu, njegov doivljaj tog pri zora je
u sutini sintetian: on u isti mah vidi sve to ul azi u njegov
vidokrug. Ali ako Duan zati m poeli da Ivanu, koji sedi dalje
od prozora, opie prizor koji mu se ukazuje pred oima, celo
vitost njegovog doivlj aj a automatski ustupa pred sukcesivno
u koj u namee anal itiki mehanizam govora koj i je, odvij aj ui
se u vremenu, nuno l i nearan . On mora da pone od deaka,
ili od lopte, ili od dvori ta, pa da onda neki m redom opisuje
ono to vidi .
S likar ili vaj ar, pri stupajui izradi svog umetnikog dela,
mora negde da pone - kao i mi, ukoliko elimo da zavreno
delo posmatramo detalj po detalj ; ali mi isto tako moemo da
ga vi dimo i u celini, j er ono postoji u prostoru. Meutim, ono
to se odvij a u vremenu podlono j e nekom redosledu : sluaj ui
kakvu simfoniju, mi smo - kao i u govoru - vezani za red
koj i m vi bracije vazduha dopi ru do nas. Za razliku od govora,
a zaj edno sa deacima koje Duan gleda, proizvodima likovnih
umetnosti, i svim drugim to doivlj avamo ulom vida, pismo
postoj i u prostoru - ali je, kao i vremenski vezani govor, a u
kontrastu prema vizuelnim fenomenima, strogo podreeno za
konitostima linearnog odvij anja.
S toga, ako Duan sada svoj prikaz igre pretoi u pisanu
re i da to Ivanu da proita, ovaj se opet slui ulom vida, kao
i Duan dok je gledao kroz prozor - ali ako pokua da kao i
54

PISMO

ovaj jednim pogledom obuhvati sve, nee videti nita, i morae

da ita redom. Ovo pokazuje kako je govor intervenisao svojom

l i nearnou i analizirao Duanov prvobitni si ntetiki doivlj aj .

Ova analitika mo oduvek Jei u osnovi jezika i govora,
1

l i ngvisti zato s pravom govore kako jezik analizira realni, pa

i magi narni svet u kome ive lj udska bia. Ali pi sanje nije

u vek i malo ovo jedinstveno obeleje, nego ga je razvilo tek

tokom procesa linearizacije. Neraskidivo vezan sa fonetizaci
jom, ovaj proces sigurno vodi stvaranju prvih kompl etnih, dakle

sistematskih i formalizovanih pisama. Pri nj ihovoj upotrebi po

stoj i svest da je re upravo o pisanju - nasuprot ranij im nesi
stematizovani m pojedinanim ili bez reda grupisanim crteima
i l i grafikim znacima, ije su funkcije mogle da budu razl iite:
umetnike, magij ske, pa i komuni kacijske . Prva dva potpuna
pisma u danas poznatoj istorij i sveta su s umersko i egipatsko,
koj ima sada pristupamo.

55

Najstarija pisma

Sumersko pismo
Prvi nesumnjivi primeri konvencionalne upotrebe pisanih
znakova nalaze se utisnuti na glinenim ploicama sa prostora Bli
skog istoka. To je tzv. klinasto pismo ili klinopis, kojim su se
poev od oko 3200. godine pre nove ere sluili Sumerci . Prirodno
je to do raanj a pisma prvobitno dolazi upravo u donjoj Meso
potamij i, plodnom meureju Eufrata i Tigrisa - toj kolevci ci
vilizacije, gde su iznikli i prvi gradovi na zemaljskoj kugli (Uruk,
Ur, Vavilon i drugi). Sumersko pismo ujedno moe da posl ui
kao svojevrstan prototip nekih bitnih obelej a pisanja i procesa u
razvoj u pisma uopte, koji e - razume se, sa lokalnim varijaci
j ama - u sutini biti ponovljeni tokom evolucije drugih starih pi
sama. Stoga emo njih ovde prikazati neto podrobnije, a sline
tendencije u drugim sluajevima samo emo da registrujemo.
Posle Sumeraca, Akaani, Vavilonci, Asirci, Ugariti, Elamiti ,
Hetiti, Persijanci i drugi stari narodi tog podruja pisali su svoje
tipoloki i genetski razliite jezike prilagoenim verzij ama kl ina
stog pisma, da bi ono svoj dugi vek zavrilo negde sa dolaskom
hri anstva.
56

PISMO

to se tie predmeta ovih zapi sa, u poetnoj fazi to su

1 1 11 l a v n om bili primitivni raunovodstveni dokumenti raznih vrs
l tl Ndto kasnije j avlj aj u se magijski i religij ski tekstovi, kao
1 1 va n i n i

proglasi i zakoni . Potom slede hronike, te zapisi pou

t' n l lg , naunog i zabavnog sadraj a . (Slina hronologija pisanih

l t l nrova uglavnom vai i za druga stara pisma, uz izvesne spe

' l l i ( nosti. Savremenog i taoca, naviklog da visoko vrednuje pi

anu

knjievnost, moda e da zainteresuje podatak da pisma na

'laju iz izrazito praktinih potreba, dok se beletristiki tekstovi

p1 1 pravilu javljaju neto kasnije u njihovom ivotnom toku.)

U pogledu formalnih principa, odnosno tipologije, arhaj ski

1 1h l ici sumerskog pisma su piktografskog, dakle j asno motivi

a nog ili ikonikog karaktera. Ali ova ikoninost rano se izgu

hi la, tako da je pismo ve do oko
u

2500. godine p.n.e. sti lizovano

pravcu logografskog i silabikog pisanj a, uz dodatak fonetskih

demenata - naroito poto su ga, posle samih Sumeraca, drugi

pomenuti narodi prilagodili drukijim strukturama svojih j ezika.
Ovakav razvoj , kako emo odmah videti , uveliko je diktiral a
sama tehnika pisanja, pod koj om podrazumevamo prirodu po
dloge i pi saljke , kao i nain oblikovanja grafiki h znakova. U
svakoj civi li zacij i , materij alnu osnovu pisanj a prualo je ono
ega je bilo u izobilj u ; za Sumerce to su bile glina i trska.
Pomenuti proces omoguuje uvid u jedan od najfascinan
tnij ih aspekata ovekove evolucije - genezu glotografskog pi
sma. Njegovu rekapitulaciju za sumerski period dajemo na Slici

1 3 , koja na primeru nekoliko grafikih znakova uproeno Hu

struj e nastanak i razvoj klinastog pisma. Stubac I daje njihov
57

RANKO BUGARSKI

izvorni oblik, u kojem su skoro svi prepoznatlj ive slike, sa sle

de i m znaenjima: 1 - glava; 2 - usta, govori ti ; 3 - voda; 4
(kombin acij a glave i vode) - piti ; 5 - noga, ii, staj ati, doneti ;
6 - zvezda, nebo, bog ; 7 - zemlja (motivacij a ovog znaka je

izgublj e na); 8 - stidnica, ena; 9 - pl anina; 10 (kombi nacij a

ene i pl anine) - robinj a (Sumerci s u uzimali robinje o d pl a
ninskih plemena na istoku) . Svim ovim znacima odgovarale su,
razume se, fonoloke vrednosti , pa su to bi le pisane re i - tani
je, m orfeme - sumerskog jezika, o kome nauka inae malo zna.
U tom smislu je sistem bio logografski . Ali njegov izvorni pik
tografsko-ideografski karakter ogleda se upravo u neposrednoj
prepoznatljivosti znakova, to znai da su oni mogli da pred
stavlj aj u i rei drugih jezika, dakako drukijeg zvunog obl ika.
U skoro su svi znaci roti rani za 90 stepeni u levo, to po

kazuje stubac Il. Ovaj na prvi pogled neobian i proizvolj an

zaokret izgleda da je usledio zbog naina dranj a ploice i l ak
eg praenj a pi sareve ruke. Inae, sama poj ava naginj anj a ili
preokretanja znakova, izazvana raznim ini ocima, bogato je do
kumentovana i u drugim pismima. (Uostalom, takva opta prak
sa, koj a ostavlja dosta prostora i individualnim navikama, pa i
u trenutnoj udi pisara i prepisivaa, potraj ae do znatno ka
snij i h vremena, kroz razliite antike i srednjovekovne rukopi
sne tradicije. Do stabilizacij e i standardizacije oblika i poloaj a
grafikih znakova zapravo e u punoj meri doi, kako emo
kasnije videti , tek sa i zumom tampe.)
S tubac III donosi , meutim, j ednu daleko vaniju, fu nda
mentalnu promenu . Naime , u prethodnim etapama slike su is58

PISMO

I
1

\?
\f
-

II

<U

qf-:f

(!k ,

rf

)?dl

az

fL

r::=d

t>

$--

<J

(? a

10

a <J

Slika 13.

59

RA:-IKO BUGARSKI

crtavane na glinenoj podlozi zaotrenom pi saljkom, to je pru

alo iroke mogunosti vi zuelnog reprezentovanja, al i je naro
i to za pi sanje u nizu bilo nepraktino zbog rnrljanj a i zazvanog
glinom izbaenom potezima pisaljke. (Treba imati u vidu da
se radilo na vl anim ploicama, koje su se po ispisivanj u suile
i stvrdnj avale na suncu ili, ree, pekle u peima.) Stoga se ubrzo
prelo na tehniku utiskivanja pisaljke od trske sa trouglastim
vrhom u gl inenu tablicu, to je davalo uti sak klina, zbog ega
se cel o pismo i naziva klinastim. Ovom tehni kom teko su se
mogle i zvoditi due i naroito zaobljene linije, pa je otuda kl i
nasto pismo srazmerno brzo evoluirala do sadrajno ispranje
nog i fonetski fiksiranog si stema za manipul acij u manjeg broja
tipi ziranih otisaka koj i su se po odreenim pravilima kombi
noval i u sloene znakove.
Ovaj proces gublj enj a motivisanosti znakova kroz apstrak
cij u i konvencionalizacij u , ilustrovan u stupcu III, uznapredovao
j e , uz dodatna formalna uproenj a radi l akeg i breg pi sanja
i itanj a, do etape pri kazane u stupcu IV. Znaci ovde ve deluj u
sasvim arbitrarno sa stanovita sadraja, ali i m s e zvuna vred
nost precizira i utvruje - izmeu ostalog, uz ograniavanje
dej stva poli semije i homonimije. Pri tome j e nova manipul a
tivna tehnika omogui l a drastinu redukcij u broja odelitih zna
kova: dok se u arhajskoj piktografsko-ideografskoj fazi taj broj
moda peo i na 2000, ve do 2000. godi ne p.n.e. on se sveo
n a nekih 500 znakova u optoj upotrebi . Pomenute tendencije
bie j o i zraenije u potonjim verzij ama kli nastog pisma, pa
e tako staropersijski silabarij stii gotovo n a prag alfabetskog

60

PISMO

p i sanja. Kako pokazuj e Slika 14, on je sadravao svega 36 znaJ.. ova (uz 4 l ogograma) koj i su mogli da oznaavaju bilo slogove
l l i pojedinane foneme. (Kako je ovo ve
'e

6. vek p.n.e., ovde

mora raunati sa uticajem ve nekol iko stolea postoj eih

okolnih alfabeta - aramejskog, grkog i drugih.)

1>--

t{<

ta

b,

ba

a,

TI

i,

(1f

u,

TrT

t,

t.a

k,

ka

Mt>-

t,

tu

((

n,

d , da

>-TTT

ma

l(

ll ,

<(j

k , ku

l=

fr

i<((

g , gi

<(TI>-

8 ga

TI

d ' di

g,

gu

<Q:i

d , du

ba

f<(l

3. h

((TY
1>--

'ijr>-

.
e,

ea

"i=

p,

r...r

pa

D'-

Yf

""' J

r,

T i:l

IH((

r,

ru

l '

la

Tt:

s,

sa

z,

za

m , mu

Q,

ya

llr ,

e. ea
n , na

y,

nu

Ill

v , '-'l

<(::(

h,

ra

ha

Slika 1 4.

Egipatsko pismo
Priblino paralelno sa sumerskim pismom, iako sa malo
kasnij i m poetkom (moda oko 3 1 OO. god. p.n.e.) i verovatno
pod njegovim deliminim uticajem, u starom Egiptu razvijao
61

RANKO BUG ARSKI

se osoben oblik pisanj a koj i su Grci nazvali hijeroglifima (ot

pri like 'svetorez' ) . Ovo ceremonijalno pismo najee se n al a
zi lo po sveti litima kao to su hramovi i grobnice, te na usprav
n i m kamenim bl okovima spomenike funkcije (tzv. ste/ama).
Nasuprot formalnoj svedenosti i geometrij skoj apstraktnosti
poznog klinastog pisma kao sredstva za zadovolj avanje ovoze
malj s kih potreba, hijerogl ifi se obraaj u bogovima i venosti,
pa svoj om vizuelnom upeatljivou i raskonom lepotom obl i
ka i boj a ine jedinstven amalgram pisma i umetnosti .
Ovakvi m svoj im izgl edom hijerogl ifi deluju kao autenti
no piktografsko pi smo, ali je ovaj uti sak varlj iv. Pismo je za
pravo od samog poetka meovite prirode: uz nesumnjiv udeo
semasiografije, ono je ipak u osnovi glotografsko, na naroit
na i n se slui principom rebusa, a sadri tri vrste znakova (si
stemski gledano, slino sumerskom) . Prvu ine logografski in
terpretirani piktogrami i i deogrami - sti l izovani crtei lj udskih
glava, ptica, ivoti nj a, cvea i raznih predmeta. Drugu predsta
vlj aj u fonogrami - posebni dodaci koj i , ukazujui na isto zvu
ne vrednosti, olakavaj u itanje uklanj anjem dvosmi slenost i . A
treu obrazuju determinativi - semantiki klasifikatori koj i oz
naavaj u red pojava na koje upuuje osnovni znak. Na primer,
ako i sti znak usled homoni mije slui za beleenje rei sa zna
enj e m ' kua ' i ' otii ' , tom znaku u ovom drugom znaenju
dodaj u se dve noge kao simbol kretanja. (Ovaj mehanizam ve
s mo, na neto apstraktnijem nivou, i l ustrovali u prethodnom po
glavlj u .) Zanimlj ivo je, uzgred, da jedan od determinativa nosi
znaenje ' apstraktan predmet' - to j e samo po sebi veoma ap-

62

PISMO

strak tan poj am ! (V. Sl iku 1 5 , koj a sadri razne vrste znakova;
to je " stranica " iz tzv. egipatske Knjige mrtvih.)

Slika 1 5.

I pored svoje naglaene sakralne namene, egipatsko pi smo

moralo je, iz razumlj ivih razloga, da se kori sti i u razliite sve
tovne svrhe - poev od spiskova robe i poseda, preko branih
i drugih ugovora i pravnih kodeksa, do knjievnih formi (himne,
sage, basne, l irika) i naunih rasprava. Meu ovi m poslednjim
pomenuemo, kao posebno aktuelna, podruja geografije i as
tronomije; potrebe navodnjavanj a i pretnja od poplava Nil a vo
dile su izradi solarnog kalendara. A materij ali na kojima se sve
to pisalo ukljuivali su, pored kamena, krenjaka i grnarije, i
63

RANKO BUGARSKI

meke podloge papirusa i pergamenta, uz upotrebu pisalj ke

masti la.
Oigledno j e da se ovakav raspo!) nij e mogao pokriti pri
menom i zvorne monumentalne verzije urezanih ili slikanih hi
jeroglifa. im je pi sanje postalo neto ira del atnost, to je
proizvelo potrebu za manje nezgrapni m i bri m zapi sivanjem,
u Egiptu su - kao, videemo, i u drugim kulturama - razvijene

kurzivne forme pisanja. Za razliku od dekorativnih monumen

talnih formi, primerenih spomenicima i j avnim natpisima, kur
zivni obl ici pri lagoeni su efemernij im potrebama, te pisanj u
na mekim materij al ima. (Pratei ruku, o n i su u kasnijim s i
stemi ma pi sanja bivali i ukoeni , pa s e naziv kurziv d o danas
zadrao u tipografiji za kosa slova kojima se esto istiu delovi
teksta.) Ovakvi praktinij i obl ici egipatskog pisma bili su hije

ratsko pismo za religij s ke i demotsko za svetovne svrhe. Oni

su sti l izacijom postepeno izgubili svoj slikovni karakter, pot
puno se liavaj ui ikoninosti , ali ipak nisu prerasli u alfabet.
Jedino se moe rei da su to ve izrazito fonografska pisma,
dok j e prvobitno hijeroglifsko pi smo, kako smo videl i, bilo sa
mo del imino takvo. (V. Sliku 1 6, koj a prikazuje pomenuti pro
ces : l

hijeroglifsko, 2 - hij eratsko, 3

demotsko pismo.)

Prethodno smo videli kako se sumersko pismo usled prak

tinih potreba srazmerno brzo menj alo u upravo naznaenom
pravcu. Meutim, zahvalj uj ui upravo tome to su hijeratsko i
demotsko pismo preuzeli na sebe irok opseg praktinij i h z a
dataka, izvorni hijeroglifi mogli s u da ostanu sutinski neiz
menjeni, u svom punom reprezentacionom i koloritnom piktu64

PISMO

ralnom sj aju, tokom svog veoma dugog postoj anja. Jedino se

nj ihov broj , koji je u poetku verovatno bio osetno vei, posle
nekog vremena ustalio na oko 500.

2.

l t& t1\ "' l' rn ta

// l

.J-. 4 L
(O- )\ n
-:2 ......." ,_IL A
& ?J ?l 1' v r ).e=.
P1 fl i> rn ll. (tJ N r

JJrJ

-Jo-

? _p

(,..._ )

(: l

aE!I!!III c:::a::. ..... .... =

l"000- 2 100 l70G-lOOQ
e
oc

' !.:0<>0- 1100

:.,uoo ac>W-100

' 1 .100
K

.a.

' I 'JOQ
K

" ""'
K

, :zgg
K

:&

'(
--oo
K

Slika 1 6.

Za razl iku od sumerskog pisma, egipatskim pismom pi san

Je samo jedan j ezik, egipatski , a takoe pribl ino do nastupa
nove ere. Neto due odral a se jedino demotska verzij a

do

5 . veka nove ere, kada je ovaj jezik u svoj i m kasnij im fazama,

a pod uticajem hrianstva, poeo da se pi e modifikovanim
grkim slovi ma. Sveta pismena teokratske egipatske civili zacije
tako su, posle vie od 3000 godina kontinuirane upotrebe, po65

RAN KO BUGARSKI

tonula u mraku istorije, da bi nauka nj i hovu tajnu odgonetnula

tek poetkom prolog stolea - o emu e biti rei u zavrnom
odelj ku ovog pogl avlj a . Iako nije posl uilo kao gotov obrazac
za dalj e prilagoavanje u primeni na jezike ml aih kultura,
drevno egipatsko pismo verovatno je predstavljalo bar poetnu
inspiraciju za raanje prvi h semitskih pisama na susednim geo
grafskim prostorima - proces u koj i emo da zaviri mo u sle
deem poglavlj u .

Kinesko pismo
Dok su sumersko i egipatsko pismo davno izumrli zaj edno
s a s tarim civilizacij ama koje su ih iznedrile, kinesko pismo,
kao jedna od vrhunski h tekovi na naj starije ive civilizacij e , upo
treblj ava se u konti nuitetu bar nekih 3500 godina, sve do danas .
Na tom dugom putu ono je sauvalo svoj a osnovna strukturalna
obelej a, iako je doivelo razne promene - najee na linij i
formalnog uproavanj a komplikovanog grafikog naslea. Ne
ke od ovih promena i ovde su bile uslovlj ene tehnikom pisanj a
- od ranih oblika urezivanj a na ivotinj ski m kostima i lj utu
rama, potom na grnarij i i metalu , do i spisivanja kiicom i m a
stilom na ploicama od drveta i bambusa, te na mekim po
dlogama kao to su svila, pergament i papir.
Pore kl om takoe piktografsko-ideografsko, kinesko pismo
je vremenom stilizovano i donekle fonetizovano, opet uz pomo
principa rebusa, a razvili su se i razliiti stilovi pisanj a, uklj u
ujui i kurzivne forme. (S lika 1 7 i l ustruje promenu nekih ka66

PISMO

raktera od naj starij ih oblika do nj ihovih modernih ekvivalenata,

a S lika 1 8 razne stilove pi sanja, rastue kurzivnosti . )
bik

ovca

drvo

mesec

zemlj a

voda

tronoac

f t

} _o_

'ft

lF

.11

7k

MU

tt

Slika 1 7.

-t JE l -t- tt
w - .i. J -:t 1
nn j)t : jtf J ,ft
tK ;rk : 7 1 1
Slika 1 8.

Najstarij i danas poznati primerci kineskog pisma nalaze

se na tzv. "orakularni m kostima" - kosti ma stoke i lj uturama
kornjaa, iz peri oda dinastije ang (oko 1 500 godine p.n.e. ).
67

RAI>KO B UGARSKI

Pre dmet ovih zapi sa su razna proroanstva, to govori o ranoj

primeni kineskog pisma u magijsko-religij ske svrhe; no n ij e iz
vesno da je to i njegova najranij a upotreba, jer - u Kini kao i
drugde - eventual ni ranij i zapisi na mekim materij al i m a lako
su mogli propasti, a arheoloke i skopine mogu da budu stvar
istorij s ke sluaj nosti . U svakom sluaju, pismo jedne tako bo
gate i razvijene civi li zacije van svake sumnj e je pokrivalo uku
pan raspon njenih raznovrsnih potreba, od raunovodstva i me
renj a do poezije i estetike.
Pri tome je - sl ino Egiptu , ali na drukij i nain - isto
util itarna funkcij a pi sma, zahvaljuj ui ve i samom izgledu i
sloenosti njegovi h znakova, kombinovana sa artistikom ek
spresijom. Tako karakteri koj i obrublj uj u neki kineski pej sa
esto jednovremeno predstavlj aj u tekst i dekoraciju, a tradi cio
nal n a kineska kal igrafij a u mnogim svoj i m ostvarenj ima dosti
gla j e retko viene vrhunce elegancije i vizuelne poetinosti .
to se pak tie unutranje, sistemske strane ovog pisma,
treba rei da ono uopte nije ideografsko, premda se neretko
takv i m smatra. Ono, n aime, ne prikazuje znaenja neposredno,
nego preko jedinica kineskog jezika, to znai da je u s uti ni
l ogografske prirode. Ali i ovakvo odreenje treba precizirati . U
kineskom, kao jeziku korenske (ili izol ativne) strukture, nosioci
znaenj a su meusobno jasno razgraniene morfeme, koj e se
u iskazima prosto niu jedna za drugom, pa su sintaksiki ek
vivalentne reima. I morfeme su zapravo ono na ta se odnose
kineski karakteri . S druge strane, kako se jedna morfema u i z
govoru najee ostvaruje kao jedan slog, a slogovi s u takoe
68

PISlO

odelite jedi nice, karakter i ma zvunu vrednost na nivou sloga.

Ovo je, meuti m, sekundarna podudarnost koj a kinesko pismo
ne ini s ilabiki m : setimo se da silabogrami u p uuj u na i sto
glasovne skupove, a ne na znaenj ske jedi nice.
Ovako izvedeni trougao karakter-morfema-slog donekle je
ideal izovan, jer u modernom standardnom ki neskom , za razl iku
od klasinog ki neskog, znatnij u ulogu igraj u i rei sl oene od
dve, pa i vie morfema, a ve ina rei danas ima i dva ili vie
slogova. Otuda su i m nogi karakteri sloeni. Ipak, ostaje bitna
inj enica da svaki ki neski karakter sadri obavetenj a u pogledu
znaenj a ( morfema) i zvuka (slog ) . Ovo je svakako povolj n a
situacija, utol iko to onaj koji j e ovl adao pri ncipi ma ovog pisma
pri pogledu na bilo koj i karakter otkriva i ta on znai i kako
" zvui " . Ali ove indikacije esto su samo pribline , pa i nesi
gurne, iz razl oga na koje emo odmah ukazati .
Naznaena struktura kineskog jezika

posebno zaotre

nom vidu namee pitanje jezike ekonomije, u smislu postizanj a

potrebni h sem antikih distinkcij a formalno ogranienim sred
stvima. Broj morfema u modernom kineskom viestruko nad
mauje broj fonoloki moguih s logova. Pri strukturalnom pri n
cipu da j ednoj morfemi odgovara jedan slog, iz ovog raskoraka
sledi da e m noge morfeme, esto sasvim nepovezane po zna
enj u , imati identinu zvunu real izacij u . Drugim reima, ovde
se u jo akutnij em obl iku j avlj a problem homofonij e : gotovo
da nema sl ogova koji bi nedvosmisleno izraavali samo po jed
nu morfemu, prosek je moda 5-6 morfema po slogu, a neretko
i po desetak i vie morfema zvui potpuno isto !
69

RA N KO BUGARS K I

U govoru se ovaj problem reava kontekstualno; meuti m,

u si stemu pisanja ij i znaci primamo prikazuju morfeme a ne
s logove, karaktera bi naelno moral o da bude priblino onoliko
kol i ko u jeziku ima morfema. Ovo izgl eda kraj nje nefunkcio
nalno, ali bar uveliko redukuje dvosmislenost govornog j ezika.
Upravo je zahtev da jedinice istog zvuka budu u pisanj u pred
stavlj ene razliitim karakterima, j er upuuj u na razliita znae
nj a, urodio nepreglednim mnotvom karaktera. A ovo je opet,
sa s voje strane, zakonito porodi lo razliite mehanizme raste
reenj a glomaznog tradicionalnog grafikog inventara. Pre sve
ga, drastino je smanjen broj karaktera. Dok vel iki starij i renici
s adre i do 50 000 karaktera, od kojih su mnogi zastare l i ili
specij al i zovani , obrazovani ljudi danas barataj u - kako se pro
cenj uj e - sa moda 5-6000 njih, dok je za osnovnu pismenost
dovolj no i " svega" 2000 (to je za evropske poj move takoe
ogroman broj razliiti h grafikih znakova). Zatim, likovno su
uproeni i sami pojedinani karakteri. I tree, oni su tako ustro
jeni i klasifikovani da je njihova manipul acij a osetno olakana.
D a ilustrujemo ovo poslednje, karakteri se formalno kl a
sifikuj u po broj u poteza kiicom potrebnih da bi se i spisali u poj ednostavljenoj savremenoj verzij i , od l do 25 ; S lika 1 9
prikazuje spisak od 300 primamih karaktera, poredanih redo
sledom rastue grafike kompl ikovanosti , a koj i se mogu upo
treblj avati samostalno i l i u kombinacij ama. Vel ika veina svih
karaktera pripada kategorij i semantiko-fonetskih sloenica karaktera sloenih od semantikog klasifikatora (tzv. radikala),
koj i upuuje na znaenje, i fonetske oznake (tzv. fonetika), koj i
70

PISMO

/Tm
t22
f5
l
i, :12

13
S3
37J
ft43 l!.
123
tf 126
J!:.
N
./ 4 -n 34 JTG4
li
-;tas
'"J :sr.
r
lij t-ur;
l..& 7)34 /IAI A 126
l_.7 Jt.37 "\:; C7 11:9'1 *127
L X38 fLG8 11. Jfl28
J . o X liO AL 6o 9'.1 /1<..120
< 10 r.a fl70 7(. 100 !1<.130
l ll r tn :u: 101 *: 131
.=.t2 .y 42 n 12 Ft 102 11\ 132
_LIS T" on f"t103 "- 133
"-.H "5" !eP 1f.t04 ::1: l:U
t\ lot 129 135
/\1& rt$ F
16
4
8
)\. .:::.
e. 3t lOG s 13G
n En ii 107 8137
l \.11
JL 1e ({{ 48 ? 8 WI .FJ 138
iLl\/ { 4.9 9 m 101 E,t39
11..,'20 1'10 :i. se 1::. 110 140
fL 21 6n ..,, 81 111 :i: lU
+22 "Jn ....... ., t 112 1: 142
tQ R&3 rp a =F ll.S 8 1&3
n2' 54 lfJ" $114 }1;J 144
....... 23 16 Ll.JU *115
J{. Uli
LJ !l ". Ill lJ- lli liJ ld
LJ. rl - 67 ll nm 11Ju7
AtS !i_68 I. }:1 118 Ep Ul
L :t 1\. T- ?f" Ut Rl '"
C:JO *eo {tili -=f 120 i!J-160
-,

ll

1:::.

ll

,:ic el T
/R G% cp

Ul

re
.f.

t
M

Sl 24.1

.illi. t&! =f 183 tJ. 213 * 243

._1!>4 184 {t2u jl2u
tl!G IM ..a 210 ;l; 2&6
(5 IGG $tas g ne 2cG
E. 157 ..' 187 717 m
E9 168 188 (2: 218 fEJ 248
9
.A *189 lm 21 mm
180 m-1110 220 *250
8111 ffl191 lj :!21 m 251
IC2 -ffl-m E:Jm 202
'
pg1G3 193 /?f223 H 2:.3
g
tu 2"1,
}jtt64
4J:.204
9S
m
1
J!
tt us

*'
IM e! lUG f(m im 2611
3f ll iiii 197 ;ift= 1it %67
JR.l88 im 19tl Efi! m -= 268
IllO IW mm fi 269
200
r.x 170 ilfi200
171 i! 201
: tsl
+ 1'12 f\202 ft =n :zU
;Em 103 m *263
11t 174 8Z04 .134 te&
* 175 tit !'l& Jt235 .268
'E 171 - !12311 171 m- -jt:!:l7 jflw.
* 178 !liJ 1fm - 17t :!OO 1t 9 289
180 %10 1! 2to $o
!!

ffitm

111

152

Slika 19.

71

211

212

271

272

Pi

z;.

!<.l
Oi

...

h
275

fl!

209

280
t21
if m
at283
2,
.29S
!lG
$787
.

:
lt{

l] 291
.2!1'

#293

ft2<U
... 2();.
9_29G
m
291
.m

ft300

RANKO B UGARSKI

u kazuje na izgovor. Radi kali i fonetici imaj u uzaj amno di skri

m i nativnu funkcij u: jedan bez drugog pruaj u samo nagovetaj
znaenj a odnosno zvuka, al i u spoj u daj u j asnij u sliku. Radikal i ,
koj ih je prethodno bilo vie stoti na, svedeni su n a broj od 2 1 4 ,
al i m ogunost razliitog kombinovanj a radi kal a i fonetika um
noava grafiki repertoar.
Tako, na primer, karakter za re /t' an g/ 'eer' sadri ra
dikal sa znaen jem 'pirina', koj i kae da je posredi neto u
vezi s a itaricama, i fonetik sa izgovorom /t'ang/, koj i inae
s amostalno slui kao karakter za l ino ime, a ovde je samo
pozaj m ljen kao indikator zvuka, zbog homofonije sa re i 'e
er'. Drugim reima, u sastavu ovog sloenog karaktera radikal
kao da kae "ovaj fonetik do mene nije l ino ime nego itarica" ,
a fonetik kao da uzvraa "ovaj radikal do mene je upravo ona
itarica koja zvui kao j a, dakle eer" . Ovo moe da nas pod
seti na sl ine diskrimi nativne mehanizme koje smo pom i nj ali
ranij e , posebno kod egipatskog pisma. Ako se pak zapitamo
zar ne bi bi lo j ednostavnije imati prost karakter sa znaenjem
'eer', odgovor je da bi moda bilo, u tom pojedinanom slu
aj u kao i u drugima, al i da bi time bio naruen temelj ni pri ncip
ekonomije na kome poiva ceo sistem. Naime, tako bismo opet
dobi l i nesavladivo vel i k broj razliitih karaktera koj i se moraj u
uiti kao odelite jedinice

a daleko je ekonominije operis ati

manji m bro jem komponenti koje razliitim kombi nacijama po

potrebi daju sloene znakove . Na spi sku od svega 21 4 radikal a,
kao nosilaca semantikih kategorija, moe biti mesta samo za
neodreen opti poj am itarica, zastupljen pirinem, al i ne i za

72

PISMO

svaku itaricu ponaosob; za speci fikaciju, kako smo videli , pri

begava se odgovarajuim foneticima, koji drugde funkcioniu
i samostalno, to je opet ekonomino.
Na taj nain, u ki neskom pismu ponovo vidimo na delu
kombinatomi princip koji je poetni glomazni inventar sumer
skog pisma vremenom sveo na manipul isanj e tipiziranim oti
scima kao komponentama znakova. Odi s ta fascinira nalaz da
su u tako davna vremena, i nezavisno jedni od drugih, korisnici
prvih pisama dol azili na sline idej e o tome kako uprosti ti i
operacionalizovati inherentno glomazne logografske sisteme pi
sanja. A pomenuti kombinatomi princip doi e do punog izra
aj a, kako emo videti u sledeem poglavlju, sa poj avom alfa
betskih pisama.
Poev od sredine prolog stolea bilo je i nekol iko pro
jekata romanizacije - to j est, latinike alfabetizacije - ki neskog
pisma, to je jedna u nizu kineskih jezikih reformi, preduzi
mani h u razna vremena, sa nej ednakim dometom i uspehom.
Aktuelna verzij a romani zacije, zvana pin-jin (pin-yin), zvanino
odobrena 1 95 8 . godine, predstavlj a funkcionalno ogranienu do
punu tradicionalnog sistema pisanj a u domaoj i meunarodnoj
upotrebi , al i ne i i sti nsku zamenu za njega.
Tradicionalno kinesko pis mo preuzeto je i prilagoeno za
pisanje drugih dalekoi stonih j ezika - j apanskog, korej skog, vi
jetnamskog. Ovaj potez bio je prirodan u svetlu OgJOmnog pre
s tia kineske civili zacije u tom delu s veta (u istonoj Aziji Kina
j e odigrala ulogu Grke i Rima u Evropi), al i je bio kopan
73

RANKO B UGARSKI

sa vel i ki m praktinim tekoama j er je re o jezicima tipoloki

veoma razliitim i od kineskog i meusobno. Stoga s u u ovim
kulturama ponikli i al ternativni sistemi pisanja. Pomenute pro
bleme il ustrovaemo kratkim osvrtom na j apanski sluaj .
Negde oko 5 . veka nove ere u Japanu se poelo pisati pi
smom kani (kanji), izvedenim iz tradicionalnih kineskih karak
tera. Ali to nije ilo nimalo lako, jer dok korenskoj strukturi ki
neskog odgovara kombinacij a logografskog i sil abikog principa,
aglutinativnoj strukturi j apanskog daleko je primereniji izrazito si
l abiki tip pisanja. Zato je iz kanij a derivirano japansko silabiko
pismo kana, ije se dve srodne i izomorfne verzije, svaka sa po
48 znakova, danas zovu katakana i hiragana; v. Sliku 20.

l-

romai

2-

katakana

3-

hiragana

---

ro

h ,a

nl

ho

he

to

r'

rt.

Jo

.... ...

n. r: l! - ! 't

wa

ka

ry tJ

? L.-- .,

w)i

ku

-* / ;;t ? Jf(

l> t: < -'(::>

yo

ta

re

so ISU

Chi

rl

nu

+ lJ x
ne

ru

.ft..-

:t

JQ

na

ra

mu

-- -r-

lwlc

--
A ?

'J - -r 7
;h %1 j. tt "? n b (.r ;
no

sa

it

kl

)B ma

yu me ml

.:1

tt

.
.;1 -

.H.

Slika 20.

74

'?

ke

tu

"T 7

1 H" .J.
s hl

We

hl

ko

:J z

..

._

te

7 7

't SJ

rno se

su

..::E. t -7.. ;...

l

.i. ZA -tt

-r

PISMO

S obzirom na nj i hov nastanak i istorij ski razvoj , prvi si

stem je pogodnij i za strunu, a drugi , kurzivnij i , za svakodnevnu
i knjievnu upotrebu .
Odskora uz to postoj i i romanizovana verzij a j apanskog
pi sma, zvana romai (romaj i ) . Meuti m , ovo danas nisu etiri
al ternativ na sistema za pisanj e istih tekstova, nego komponente
zajednikog konvenc ional nog pisma u optoj upotrebi - to zna
i da se elementi svih nj ih kombi nuj u u bezmalo svakoj reeni
ci . Okvirna ras podela pri tome j e sledea: karakterima kanij a
pie se vei na leksikih rei, uklj uujui naroito one ki neskog
porekl a; karakterima hiragane gramatike morfeme i neke do
mae rei ; karakterima katakane rei transkri bovane iz zapadnih
jezika i drugi delovi teksta koj i se posebno istiu; a romaij em
- reklamni segmenti , internacional ne skraenice i slino, npr.
u tampi. Ova meavina i ni j apansko pismo najkomplikovani
j i m na svetu, s loenij i m i od ki neskog, iz koga je prvobitno
poteklo. Tolerisanje takve sloenosti , sa uti l itarnog stanovita
zauuj ue, moe se obj asniti jedino kao odraz ukorenjene so
ciolingvistike tradicije. Naime, pisanje je u ovoj zemlj i od po
etka uivalo status prestine arti stike delatnosti, pa je japan
s ko pismo i zamiljeno upravo tako da bude intelektualno i
umetniki izazovno, a ne j ednostavno i funkcionalno - i to na
slee, koliko god moglo izgledati anahrono u modernim vre
meni ma, odralo se do danas.

75

RANKO B UGARSKI

Deifrovanje starih pisama

Ukazaemo jo na problem odgonetanj a zapi sa pisanih ne
poznatim pismima. Ovaj del ikatni i mukotrpni posao zahteva
odreena predznanj a o istorij i i kul turi date zajednice, a uz to
i i nventivnost (pa i detektivske sklonosti ! ) onoga koj i mu pri
stupa . Uspeno reenje moe, meutim, da bude od izuzetne
v rednosti. Ocenj uje se da je deifrovanje klinastog pisma done lo
vie saznanj a o civilizacij i Sumera i Vavilona nego svi arheo
loki nalazi sa tog podruj a . A ako se tome doda i dei frovanje
hij e roglifa, moe se rei da su ova dva intelektualna dostignua
1 9 . veka, uzeta zajedno, naem poznavanj u prolosti dodala tri
mi lenijuma zabeleene istorije.
Tekst na nepoznatom pismu po pravilu se moe odgonet
nuti samo ako je poznat jezik tog dokumenta, ili bar jedan od
j e zika ukoliko je re o dvojezinom ili vi ej ezinom zapisu (bi

lingvalu, trilingvalu, kvadrilingvalu). Upravo ova potonj a srena

oko l n ost omogui la j e deifrovanj e egipatskih hijeroglifa 1 822.
godi ne . Naime, Napoleonova ekspedicij a u Egiptu 1 799. godi ne
otkri l a j e u delti Nila kamen od crnog bazalta, nazvan rozeta
po mestu nalaza, sa tekstom na grkom i na egipatskom , pri
emu je ovaj drugi pisan u dve verzij e - hijeroglifskoj i de
motskoj . (Kako j e kasnije utvreno, kamen potie iz 1 97 . go
dine p . n . e . , a predmet zapisa j e sveteniki dekret povodom km
n i s anj a Ptolomej a V; v. Sliku 21 . )
Polazei od grkog, francuski egiptolog an-Fransoa am
polion uspeo je da deifruje ostal a dva pisma. On je ti me de76

PISMO

finitivno opovrgao i j ednu ukorenjenu zabludu. Dugo se sma

tral o da s u hijerogl ifi piktogrami i l i ideogrami koj i di rektno
upu uj u na svete sadraje, ali je on, sledei svoj u intuicij u, sa
mim i nom deifrovanj a dokazao da je si stem u osnovi gloto
grafski, jer je re o zapisima na egipatskom jeziku, i to deli
mino fonografski .

Slika 21.

77

RANKO B UGARSKI

Slian podvig izveo je 1 952. godine britanski arhitekt Majki

Ventris uz pomo klasiara Dona edvika. On je posle dugo
traj nih napora, ovog puta bez oslonca u drugom jeziku, deifrovao
tzv. Linear B, pokazuj ui da je jezik tog dugo zagonetnog pi sma,
otkrivenog tokom arheolokih iskopavanj a u Knososu na Kritu
1 9 00. godine, bio grki . Tanije, to je bio grki dijalekt koj i se
i zmeu 1 400. i 1200. godine upotreblj avao na Kritu i u j unoj
Grkoj . Time je pruen i dokaz o postoj anj u preal fabetske pismene
kul ture na grkom tlu, jer je ovo pismo relativno ist primer si
l abikog tipa (v. tabl icu iz Pilosa na Slici 22).

Slika 22.

78

PISMO

U oba sluaj a, kao i inae pri odgonetanj u zaboravljenih

pisama, vanu poetnu pomo pruila je identi fikacij a vlastitih

imena , esto pozaj mljenih iz drugih i nauci poznatij i h j ezika.

Tako je Ventrisu veoma pomoglo j avljanje toponima Knosos i
Pilos, a ampolionu - i mena Ptolomeja, Kleopatre i Aleksandra
Velikog . U ovom potonjem sluaj u , koj i emo kratko da ilu
struj emo, imena vladara nije bilo teko uoiti, jer su zbog svoje
vanosti isticana stavlj anjem u ovalan i l i duguljast okvir; to su
tzv. kartui (franc. cartouche) - u neku ruku, prototip kurziva !
ampolion je najpre dei frovao kartu sa imenom Ptolomeja, da
j ui znacima fonetske vrednosti, a zatim, pratei nj ihovo ponavlja
nje, i one sa imenima Kleopatre i Aleksandra (v. Sliku 23).
P

Oo

Ll

JZ",

:h

S E

qq

.__ :).____,

..""

Cleopatra

fl e=

'!

Alexander

Slika 23.

Tako je uveao broj odgonetnutih znakova, to je u pri

meni na celi nu teksta progresijom dovelo do deifrovanj a celog
pisma. Sve ovo nij e , naravno, bilo tako jednostavno kako smo
79

RANKO BUGARSKI

mi to uproeno prikazal i ; pored vel ikog znanja i strplje nj a,

kao i stvaral ake intuicije, uspehu je ponajvie doprinela zdrava
l i ngvistika metodologija.
Tokom prolog veka naj veim delom je de ifrovano kli
nasto pismo (najpre u staropersij skom sil abarij u, kao njegovom
n ajj ednostavnijem i n jsistematskijem obl iku) , naj vi e zaslu
gom Nemca Georga Fridriha Grotefenda i Engleza Henrij a Ro
li nsona. Ovde je klju pronaen prouavanjem trojezinih za
p i s a persij skih kralj eva, pisanih s taropersij skom , elamitskom i

a kaanskom verzijom klinastog pisma. Zatim je, u prvim de

cenij ama naeg stolea, uglavnom odgonetnuto hetitsko pismo,
koj e se upotreblj aval o od oko 1 500. do 700. godi ne p.n . e . na
prostorima Anatol ije i Sirije, i to najpre u njegovoj klinastoj a
poto m i hijeroglifskoj real i zacij i ( eh Bedi h Hrozni, odnosno
Amerikanac l. J. Gelb i drugi ) . Ovi hetitski sil abarij i sadre
n aj s tarij e nauci poznate zapise jednog indoevropskog jezika.
Meutim, u odsustvu neophodnih uslova mnoga dokumen
tovana pi sma nisu ni do danas odgonetnuta (neka su samo ma
nj i m del om proitana), tako da predstavlj aj u otvoren i zazov ot
krivakom duhu. Nj ih ima u raznim delovima sveta i u razl i
i ti m kulturama. Na prostoru Mediterana i Bl iskog istoka, to
se u prvom redu odnosi na preostal a vanija pi sma tog regiona
-

protoelamitsko u El amu, drevnom kraljevstvu istono od Va

vilonij e , neznatno mlae od sumerskog i egipatskog ali m nogo

kraeg trajanj a (3 000-2200. p.n.e.), te na pisma kritske i l i mi

nojske kulture (2000- 1 200. p.n.e.). Meu ovima su Linear A i

potpuno nepoznato pismo piktografskog lika pronaeno j edino
80

PISMO

na obe strane poznatog gl inenog diska iz Festosa, verovatno iz

1 7 . veka p.n.e . , sa utisnuti m znacima spiral no rasporeenim u
grupama od dva do pet, to upuuj e na silabarij (v. S l iku 24).

Slika 24.

U dol ini Inda, na lokal itetima Harapa i Mohendo-Daro,

iz mulja je iskopano nekol iko stotina peata od kamena i bakra
sa urezani m l i kovima ivotinj a i predmeta i prateim grafikim
znacima, grubo datiranih u period oko 2200. godine p.n .e. O
kratkovekoj prei ndoarij skQj kulturi koj oj su pripadali ne zna se
nita, pa tako ostaju nepoznati jezik i pismo ovi h kratkih zapisa.
Ovo pismo nauka registruje kao protoindijsko (v. Sliku 25).
Kao svojevrstan kuriozitet vredi pomenuti j o zagonetno
pismo zvano rongo-rongo na drvenim ploama i stenama uz
di novske kamene figure Uskrnjeg ostrva u Polinezij i , koje
svoj u tajnu - ako je uistinu re o pravom pismu, u to neki
sumnj aj u - ljubomorno uva jo od Uskrsa 1 7 22. godine, kada
je ostrvo otkrio holandski admiral Jakob Rohefen.
81

RA N KO B UGARSKI

Slika 25.

Meu nedovoljno upoznatim pismima ipak je najmarkan

tnij a porodica pisama prekolumbovske Srednj e i delimino Ju
ne A merike, po svemu s udei nezavisnog nastanka, sa poecima
moda tokom poslednj i h stoJea pre nove ere. Ovim pismima
kroz vekove su se sluile kulture Olmeka, Maj a, Tolteka i Aste
ka, a prvi deifrovani spomenici padaj u u 2. i 3. vek nove ere .
Naj vanij e meu nj ima j e p i s m o kul ture Maj a na Jukatanu , koj a
j e i i nae dostigl a visok civili zacij ski nivo. Majansko pismo
ine hij eroglifi osobenog i upeatlj ivog i zgleda, urezani u ka
men ili islikani na papiru od l i stova agave u vidu iluminiranih
rukopisa (v. Sliku 26) .
Pojedinani glifovi imaj u oblik zaobljenih kvadrata, koj i
s u u kodeksima kurzivno ukoeni, obino s u rasporeeni dvo
stubano i itaj u se u parovima odozgo nadoJe. Iako su majanski
jezici i danas u upotrebi na toj teritorij i , hijeroglifi s u samo
deli m ino odgonetnuti zato to su panski osvajai u svom pra82

PISMO

Slika 26.

83

RANKO BUGARSKI

vovernom destruktivnom aru unitili gotovo sve to se od ove

"varvarske" kulture moglo uni titi, uklj uuj ui i skoro sve ru
kopise. Stoga su dosad ugl avnom deifrovani datumi, brojevi i
imena vladara, dok je sa kontinuirani m tekstovima ilo mnogo
tee . Ipak j e utvreno da j e pismo naj vi e korieno u kalen
darske i hronoloke s vrhe, za beleenj e vanij i h dogaaj a u i
votu v ladara, te u ritualni m, mitolokim i astrolokim funkci
jama.

I ovaj si stem dugo je smatran istom piktografijom i l i ide

ografijom, ali su novij a prou avanj a iza mnogih od vie stoti na
s auvanih slikovnih znakova otkril a logografij u sa elementima
[onografije, i to uz, kako i zgleda, neizbeni princip rebusa. Tako
uestal a pojava glave ajkule na glifovima nalazi obj anjenje u
homofonij i rei sa znaenjem 'aj kula' i 'broj ati ' /ok/, pa je
ova "slika" zapravo znai l a 'od', 'do' i s lino u vezi s datira
nje m . Ovo pokazuj e kol iko kod logografskih si stema spolj ni
i zgled znakova moe da zavara ako se samo gledaj u sl ike ume
sto da se u nj ima trae rei . A ire govorei , i ovde se u nekim
bitni m takama ponovi l a pria o razvoj u pisma u S tarom s vetu .
U poj edi nostima je tu i tamo bilo i inovacij a ; u elabori ranom

pi smu Asteka, na pri mer, pronaeni su i crtei lj udskih li kova

koj i ma iz usta i zlazi baloni sa upisanim tekstom, kao u mo
dern i m stripovima.
Napomenimo jo da kod hij eroglifa, maj anskih kao i egi
patskih , slika neke ivotinje i l i bi lj ke (krokodila, psa, odreenog
cveta i slinog) esto ima i simbolika znaenja, ve zivanj em
za lokalna kul turna verovanj a o smrti i zagrobnom ivotu , srei
84

PISMO

i nesrei, lj ubavi i neverstvu i td. Ovakva simbolika tekstu daje

dodatnu di menzij u, ali kako se iz nj ega ne moe neposredno
iitati , predstavlj a i dodatnu tekou za deifranta ukoliko mu
dati kulturni obrasci nisu ve poznati .
ematski sumiraj ui izloene di leme, nalazimo da jedna
sl ika u nekom hijerogli fskom nizu ima ak etiri mogunosti
tumaenj a - kao l. upravo to, dakle slika ili ilustracij a, vanje
ziki ornament; 2. simbol neke apstraktne kategorij e; 3. re ko
jom se nasli kano imenuje u datom jeziku; 4. neka "sasvi m de
seta" re, sa prethodnom povezana sluajnou homofonije. S ve
ovo pokazuj e koliko j e trnovit i raznim zamkama posut put
odgonetanj a nepoznatih pisama, naroito u poetnim fazama tog
procesa, i ujedno obj anj ava injenicu da bogata riznica takvih
pisama irom planete jo uvek eka svoj e klj uare.

Slika 27.

85

RANKO B UGARSKI

Na kraj u ovog pregleda naj starijih pisama, na S l ici 27 pri

kazujemo lokacij e gl avnih pisama do poetaka alfabetskog pi
sanj a: l - sumersko, 2 - egipatsko, 3 - protoindij sko, 4 - kri t
ska, 5 - heti tske, 6 - ki nesko, 7 - sevemosemitski protoalfabet.

86

6
Alfabetska pisma

Poeci alfabetskog pisanj a

Alfabetski pri ncip pisanj a, po kome jedna grafema odgo
vara jednoj fonemi, proi stekao je iz hilj adugodinj e evolucije
pisma. Stoga se zasluga za nj egovo otkrie ne moe u celosti
pripisati samo jednom narodu . Pa ipak, presudni korak od si
l abarij a ka alfabetu autohtono je uinjen, koliko se danas zna,
s amo jednom: negde izmeu 18. i 1 6 . veka pre nove ere , na
teritorij i dananj e Sirije i l i Palesti ne . Otuda se ne moe sasvim
i sklj uiti - iako nije nimalo verovatna - mogunost da je u
ovom konceptualnom skoku od izvanrednog znaaja, koj i nama
u retrospekcij i izgleda kao logian zavretak j ednog mi lenijum
skog procesa, vanu ulogu odigral a i i ndividualna inspiracija
nekog anonimnog genija koj i izranj a iz pepela vekova, pruaj ui
nam osnov budue pismenosti naj veeg dela oveanstva - fo
nemsko naelo pisanja. Meutim, m noga pitanj a u vezi s na
s tankom i razvojem alfabeta j o uvek su u nauci sporna, pa
tako i mera eventualnog poj edinanog doprinosa ostaj e u do
menu spekulacije.

87

RANKO BUGARSKI

S druge strane, bitni prelomni dogaaj i mogu se dosta po

u zdano smestiti u ire prostorne i vremenske koordinate. Do
nj ih je po pravi lu dol azilo, kao i inae u razvoj u pi sma, u pro
cesu pri l agoavanja ve postojeih sistema pisanj a jezicima
drukij e strukture od onih za koje su ti sistemi prvobitno uo
blieni. Kako smo ve videli, dve vel i ke civilizacije Bliskog
istoka, mesopotamska i egipatska, u nekim el ementi ma pri bli
ile s u s e alfabetskom pi sanj u, ali ga u celini ni su dosti gle.
Ono se u potpunijoj formi razvilo tek na prostoru i zmeu nj ih,
nastanjenom starim jevrej skim narodima.
Kako je do toga dolo? Pre svega, i egipatski i sumerski
sistem imali su u sil abikoj komponenti svoj i h meovitih gra
fi ki h repertoara znake koji su mogl i da predstavlj aj u i poj e
dinane foneme ako bi se pod odreenim okolnostima slogovi
sveli na njih. Tako s u neki egipatski znaci prikazivali jedno
konsonantske korene, a neki sumerski - vokalske vrednosti . Ve
u ovome moe se videti embrion alfabetskog pisanj a. Polazei
od ovakvih silabikih elemenata i podeavaj ui ih strukturi se
mitskih jezika, pomenuti jevrej ski narodi izradil i su prve kon

sonantske alfabete, kod kojih su pisani znaci zapravo predsta

vlj a l i i nventar konsonanata. Naime , u semitskim jezicima no
silac l eksikog znaenj a je koren sainjen od konsonanata, dok
vokali uglavnom unose modifikacije gramatike prirode , za koj e
se n a poecima alfabetskog pisanj a smatralo d a su od sekun
darne vanosti jer se ionako najee mogu razabrati i z kon
teksta (tako npr. koren ktb u arapskom nosi porodicu rei i obli
ka u vezi s pisanjem). Stoga su u pisanj u vokali bivali izosta88

PISMO

vlj e ni , ili upisivani posebnim oznakama oko konsonanata. Ovaj

postupak zove se vokalizacija teksta, a same dodatne oznake
koj e omoguuj u da se tekst i spravno i precizno proita poznate
su pod slikovitim nazivom matres lectionis ('majke i tanja') ;
takvo pisanje zvalo s e 'puno' (scriptio plena).
Naj starij i poznati protoalfabet, severnosemitski, sastoj ao
se od 22 konsonantska znaka, a potie iz perioda oko 1700.
godi ne p.n.e. Od nj ega vode koren mnoga pisma ovog tipa, uk
lj u uj ui feniansko, aramej sko, hebrejsko i arapsko. Kako se
iz izloenog moe zaklj uiti , konsonantski alfabeti su u stvari
prelazni oblici izmeu sil abarija i potpunih alfabeta, pa ih stoga
neki strunjaci i ne svrstavaj u u alfabetski nego u silabiki tip
pisanja. Veina nj ihovih simbola reali zuje se silabiki ; tako he
brejski znak zvani bet nema zvunu vrednost s amog konsonanta
lb/ nego slogova /bal, !bel, !bil, !bol ili /bu/. (Ovo je istovremeno
povezano sa okolnou, vanom za nastanak alfabeta, da se za razliku od vokalskih fonema - konsonanti po pravilu ne iz
govaraju samostalno nego uz neki pratei vokal, tako dobijajui
"
"i zgovorlj iva i mena; uporedimo i danas l atinine nazive slova
"
"
"
"
"
"be , "ce , "de , "ef', "ge , "ha itd.) . Meutim , mali i nventar
simbola - do 30 - ove si steme ipak odreuj e kao alfabetske.
U drevnom Mediteranu, kao basenu u kome se odvij ao
i ntenzivan privredni, trgovaki i kulturni ivot, u znaku broj nih
kontakata i razmene materij alnih i duhovni h dobara izmeu ve
likog broj a lokalnih al i i udaljenij ih naroda, nastaj ala su, menja
la se, odumirala i u drugim oblicima oivlj avala mnoga i raz
novrsna pisma. Tu su, primera radi, koegzi stirati ili se smenji89

RANKO B UGARSKI

vali tipoloki razl iita pisma Krita i Mikene, kiparski i hetitski

silabarij, te prvi konsonantski alfabeti . Pri tome su se neka od

nj i h ostvarivala sredstvima nasleenog klinastog pisma, ali su
veinom razvijane i drukij e, primerenij e grafike aparature . U
takv i m uslovima veza i zmeu tipol ogije i hronologije, ustanov
Uena u 4. poglavlju ove knj ige, nuno se rel ativi zuje, pa tako
treba posmatrati i okvirnu podelu s i mbolizovanu naslovima
prethodnog i ovog pogl avlja. Naime, u rel ativnoj , "tipolokoj "
hronologiji takva deoba i ni se opravdanom, iako su u apso
l utnoj hronol ogij i sami poeci al fabetskog pi sanja - za razliku
od nj egovih potpunij ih obl ika - moda neto starij i od kineskog
pisma u njegovoj dokumentovanoj i ve prilino razvijenoj fazi .
Jedno od vanij i h mediteranskih pisama bio je ugaritski
klinasti konsonantski alfabet (nazvan po gradu U gari tu bli zu
Biblosa) oko 1400. god. p.n.e., sa 22 konsonantska znaka. Za
menj uj ui klinasto pismo znacima s lovnog tipa, Feniani su oko
l 000. god. p.n.e. ostvaril i konsonantski princip u najistije m i

najprostijem vidu, to je - udrueno s a nj ihovom pokretlj ivou

kao vodei h moreplovaca i trgovaca i stonog Mediterana - ui
nilo da su upravo iz ovog pisma, a preko grkog, potekla naj
vanij a pisma zapadnog sveta. (Slika 2 8 prikazuje fenianski
zapi s iz Biblosa.)
Ali pre nego to nastavimo sa priom o prel asku konso
nantskih alfabeta u potpune alfabete, kratko emo se osvrnuti
na n aj vanije prelazne oblike silabikog i alfabetskog pi sanj a
u ovom delu sveta. Pri tome moramo i m ati na umu metodoloki
vanu okolnost da j e upotreba naziva kao to su semitska pisma,
90

PISMO

hebrej sko, arapsko i l i grko pismo stvar naune konvencije . Pri

blina datiranj a nekih od ovih pisama koja e da uslede ne znae
da su narodi koj i se u nj ihovim nazivima pominju pre toga bil i
nepismeni , nego, naj ee, d a su s e oni - ili nj ihovi delovi ranije sluili drugim pismima. Tako su Jevrej i preteno pisali
aramej skim pismom ; Grci na Kritu i Kipru prealfabetskim si
l abarijima; a meu nekim Arapima preislamsko junoarabijsko
pismo, ij i je moderni izdanak etiopsko pismo, bi lo je u upotrebi
dobar milenij um pre poj ave pisma koje nazivamo arapskim.

f K 6C9 1'V(j 11 S l<) 1 o .:9 ftlr (o) I iff

J j {o 1f'*l'-l- + If' 1.] _j

Itf fl j Kt-J1}7f)'(lfY1j-.vlf 'YtfJtk

J'?+.i+J3m;wjlyeEJiif:+t/+t1T '1/:':. 1 {1J'I5]71'Z.Co
IJV14)JW/'"tl1ii, K "3y,{g1,{o,l1191-l+l1J't'21tp K-v
Slika 28.

Meu potomcima severnosemitskog protoalfabeta iz reda

semitskih pisama posebno vana uloga pripal a je aramejskom
pismu, poev od oko 1 0. veka p . n.e . , iji e j ezik vekovima
sluiti kao sredstvo ire komunikacij e na Bl iskom istoku. Za
j edno sa hebrej s ki m , aramej sko je i zvorno pismo S tarog zaveta.
Ono se ugasilo negde do 3. veka n.e. , ali su od nj ega potekla
neka znaaj na pisma - sirijsko, potom persij sko pismo pah/avi
91

RA:'IKO BUGARSKI

i preko njega a vestijsko, verovatno i brahminsko u Indij i , a i z

vesno hebrej sko i arapsko. Za razliku od aramejskog, hebrej sko
i araps ko pi smo ostali su u kontinui ranoj upotrebi do danas, i
to u sutinski neizmenj enom obliku.
Dok je starohebrejsko pismo, kao i feniansko, i zvedeno
preko kanaanskog pisma, kvadratno hebrejsko pismo, di rektne
aramej s ke derivacije, konsolidovano je tokom poslednjih stoJea
pre nove ere, sa 27 znakova u potpunij i m verzijama. Tzv. kva

dratna pisma pri menj ivana su u klasinim varij antama nekih

sistema pisanj a u zvanine i sveane svrhe. Tu su znaci pravilno
upisivani u zamiljene uzastopne kvadrate iste veliine, to je
tekstu davalo odmere nost i eleganciju (v. primer na Slici 29) .
Tek znatno kasnije, za praktinije potrebe uvedene su i kurzivne
forme hebrej skog pisma.

--

.....

Slika 29.

Znatno mlae arapsko pismo derivirano je iz aramej s kog

preko nabatejskog i sinajskog pisma, a dokumentovano j e od
92

PISMO

4. veka nove ere . Grafiki se veoma razlikuje od hebrej skog,

budui izrazito kurzivnog karaktera : nasuprot kvadratima odli
kuje se obl inama, a esto i povezanou znakova koj i teku u
nizu (tzv. ligatura ; istim terminom oznaavaju se, kod potpunih
al fabeta, spojena slova kao JE, re). Tipoloki je, meutirrl, sa
svim blisko hebrej skom; alfabetski ureeni si stem sadri 28
konsonantskih znakova, jedan poluglasni znak i dijakritike za
beleenje vokala. (Dijakritikim znacima nazivaj u se razne crte,
kukice, take i druge oznake preko ili oko pojedinih slova ra
zliitih alfabeta u cilj u finijeg razli kovanj a vrednosti nekih op
tij i h simbola - npr. li), . ti, a, , , fi, g itd.)
Ali hebrej sko i arapsko pismo uporedljivi su i po visokom
prestiu koji uivaj u u svoj im kulturama, jer su oba smatrana
svetinj om, bojim darom. Arapi su verovali da je Alah proroku
Muhamedu Kuran kazivao u pero. Vizuelni odraz ovakvog sta
tus a j este i zuzetna kaligrafska ornamentika ovih pisama; tako
neupueni posmatra moe da se nae u dilemi da li impresivne
are na nekom spomeniku predstavlj aj u nejeziki ukras i l i pak
dekorativno i spisan arapski tekst (kao kuranski tekst na Tad
Mahalu, prikazan na S lici 30) . (Sl ine nedoumice izazivali su
i egipatski hijerogli fi , kao takoe vrhunski spoj umetnosti i pi
sanja.)
Vezano za rel igiju koj a zabranj uj e slikanje. svetih, a nekad
i profanih sadraja, arapsko pismo je u potpunosti preuzelo na
sebe dekorativnost koj a dolikuje svetilitima, a jedno od nje
govih glavnih obelej a je mnotvo grafikih varijanti i stilova
u koj ima se j avlja.
93

RANKO B UGARSKI

Slika 30.

Vraaj ui se procesu alfabetizacij e , nal azimo da su n Je

govu zavrnu fazu izvel i Grci, na nain koj i nikada kasnij e nee
biti nezavisno ponovljen ni ti sutinski prevazien. Upoznavi
se sa feni anski m pismom, oni su na toj osnovi , ve rovatno do
800. godine p.n.e., stvorili p rvi potpun) alfabet. Taj odluuj ui
korak oni su izveli tako to su za vokale do dali posebne znake
i s te v rste kakvi su bili konsonantski nosioci semitskih slogova,
ovom operacijom pretvoreni u iste konsonantske znake . Time
s u Grci konsonante i vokale treti ral i ravnopravno, jer je to od
govaralo struktu ri nj ihovog jezika - za razliku od semi tskih j e
zika, g de je vokalima pripadal a manj a uloga. Nedostaj ue znake
oni su pozajmili od aramej skog konsonantskog alfabeta, pri l a
goavaj ui njegove s imbole za konsonante koj ih u grkom n ije
94

PISMO

bilo u svrhu obeleavanj a grkih vokala. Potom su i sami izu

meli neke dodatne si mbole, ime je stvoren alfabet od 24 slovna
znaka - 17 konsonantskih i 7 vokalskih (v. kl asinu verzij u na
Slici 3 1; u zagradi je savremena latinina transliteracij a).

l:, T, Y, <I>, X, '11, Q (i.e. A, B, G, D, E, Z, E, Th, I, K,

L, M, N, Ks, O, P, R, S, T, U/0, Ph, Kh, Ps, )
Slika 31.

Uz neznatne izmene, ovaj alfabet, koj i se upotreblj avao i

irom Istonog rimskog carstva, do danas je ostao u upotrebi
u Grkoj i na Kipru .
Stari Grc i su uspostavi li i razliku izmeu izvornih velikih
slova, korienih za natpi se na kamenu, i malih slova kasnije
uvedenih za obino pisanje na grnariji, papirusu i navotenim
tabl icama. Ovo razli kovanje, potom preneto u druge alfabete,
poznato je pod latinskim nazivima majuskula (maiusculus ' ove
i ' ) i minuskula (minuscul us ' omanj i ' ) . Oba tipa slova mogu
da budu uspravna (kapitala, od capi talis ' glavni ' ) ili ukoena

(kurziv, od scriptura cursiva ' pi smo koje tri ' ) . Minuskul a se

razvila iz uncijale (uncialis ' veliine unce ' ) - knj i kog maju
skulnog pisma sa vel ikim ali zaobljenim slovima, preko po

luuncijale (semiuncialis) - preteno crkvenog rukopi snog pisma

smanjenih slova. Uncijala i poluuncij ala, veoma este u grkim
i latinskim rukopisima izmeu 4. i 8. veka, tako ine prelazne
obl ike od maj uskule ka minuskuli, a poluuncijala je neposredni
95

RANKO B UGARSKI

izvor savremenih mal i h slova. Nasuprot velikim slovima, koj a

se piu izmeu dve zamiljene li nije, mal a slova ispisuj u se
izmeu e tiri , j er neka od njih idu iznad i l i ispod dveju osnovnih
li nij a .
Kako smo ve ranije videli, razvoj pisma u celosti je obe
leen rastuom apstraktnou znakova, koj a do punog izraaj a
dolazi s a alfabe tskim pi sanjem. Pa ipak se u oblicima dananj ih
slova, kol iko god ona bila konvencional izovana i s tilizovana,
jo u vek krij e trag nj ihovog slikovno-poj movnog porekla. Preu
zimajui egipatske hij eroglife, Semiti su izvrili deli minu fo
netizacij u uvoenjem principa akrofonije ('prednjeg glasa') . To
je konvencija po koj oj preuzeti slikovni znak poinje da oz
naava prvi slog ili glas u domaoj rei koj a ga sadri. Drukije
reeno, pojedina slova najee su imenovana prema obinim
re i m a koje su nj i ma poinjale.
Tako se u slovu A moe prepoznati preokrenuta volovska
glava - od semitske rei alef 'vo'. Ta re j e inae ovekoveena
u prvom delu same rei alfabet; njen drugi deo, naziv slova B,
j e od bet 'kua' - a uz mal i napor mate u njemu se jo moe
videti ograen prostor. Naziv treeg slova hebrej skog al fabeta,

gimel (doslovno 'kami la', potom i ugl asti tap za bacanj e na

protivni ka), obj anj ava moguu asocij acij u grkog slova gama
i i rilinog r sa grbom kamile . Ako slovo O nekoga podseti
n a oko, a l atinino N na zmij u, to nee biti sluajno. (Sl i an
pri n cip nal azimo u savremenim dej im azbukama tipa "A je
k a o a l a, B je kao brat, V je kao vila . . . " .) Prema preovlauj ue m
milj enj u , upravo j e akrofonij a otvori l a vrata al fabetizacij i .
96

PISMO

Alfabetsko pisanje ukazuje nam se kao logian zavretak

jednog razvoj nog toka od prostog ikonikog znaka do isto ap
straktnog simbola. U svemu bitnom, taj proces je okonan po
j avom prvog potpunog alfabeta u istorij i oveanstva, grkog,
koj i e da poslui kao prototip svih potonjih al fabetskih sistema.
Ovo ujedno znai da su se svi kljuni i ntelektual ni proboji u
fascinantnoj istorij i pisma odigrali u davnoj prolosti . Da reka
pituliramo, to su sledea dostignua: l. sama ideja o si stemat
skom pisanj u (za razliku od sl ikanj a, crtanj a i primitivnih mne
motehniki h radnji), ija je gestacij a mogl a traj ati vie hiljada
godi na; 2. prelazak od semasiografije na glotografiju uz pomo
principa rebusa i nastanak prvih pravih pisama poev od 3200.
god. p.n.e . ; 3 . izrada prvog konsonantskog alfabeta, verovatno
na bazi akrofonije, oko 1 700. god. p.n.e . ; 4. ravnopravno do
davanje vokal skih znakova inventaru znakova za konsonante,
ime je roen potpuni alfabet, oko 800. god. p.n.e. (Sva dati
ranj a su, dakako, samo priblina i podlona korekcij i u svetlu
novih saznanja.) Prva dva dostignua ostvarena su na nekol iko
mesta nezavi sno, a druga dva samo po jednom, da bi nj ihovi
rezultati potom bi li preuzimani i prilagoavani _drugde .
Zadivljuje pomisao da su ove domete postigli lj udi u ranim
fazama civil izacije, i to u procesu sopstvenog opismenjavanja
- a, razume se, bez oslonca u bilo emu to bi liila na modernu
tehnologij u . U poreenju s tim, sve to se desilo u potonjem
razvoj u pisma, koliko god bilo vano sa mnogih stanovita, mo
e se svesti na sukcesivna tehnika pobolj anj a bez veeg pri n
cipijelnog znaaja. Poto je alfabetsko pisanje, oblikujui se od
97

RANKO B UGARSKI

svoj ih prikazanih nesistematskih poetaka u "razbijanju " slo

gova, uz to oieno od raznih determinativa i logografskih sim
bol a, u grkom pismu konano sistematizovano na nivou do
sJednog formativnog principa, dalje od toga se nije imalo kuda
ii . Tako je alfabet kroz narednih blizu 3000 godina do danas
ostao strukturalno istovetan, pa mu je preostalo jedino da se
umnoava i iri po svetu uz odgovarajua doterivanj a "kozme
tikog" karaktera. Stoga e od ove take i na pregled biti neto
selektivniji i saetij i .

Alfabet osvaja svet

Jednom i zumljen, alfabetski princip srazmerno b rzo se
proirio po svetu . Ako raunamo i konsonantske alfabete , ko
j i ma se piu arapski , hebrej ski i drugi semi tski j ezici na Bli skom
istoku (uz neke nesemitske drugde po svetu), onda je, uz j edan
vaan izuzetak i vie p raktino beznaajnih, do danas alfabe
ti zovan ceo zemljin ar. Vani izuzetak j e i stona Azija, gde se
logografsko pi sanje odralo zahvaljujui monoj kulturi i tra
dicij i Kine . Ovo znai da je zemlj i n a l opta uglavnom podeljena
izmeu dva glavna si stema pisanj a - fonografskog, izvorno se
mitskog a sa nekim uzorima u egipatskom i sumerskom pismu,
u kome su ukorenjene razne verzij e arapskog, hebrejskog, g r
kog, l atinskog i irili nog pisma, i logografskog u delovima
Azij e pod kineskim uticaj em. Pri tome j e unutar fonografij e de
l ovala snana tendencij a prelaska od silabikog principa, zastu
pljenog u mnogim starim mediteranskim i bliskoistonim kao i
j o nekim pismima (a do danas zadranog, meu veim jezicima,
98

PISMO

jedino u japanskom pismu), ka alfabetskom. Sva modema pisma

- u naelu, i uz manja ili vea odstupanja - al fabetskog su
tipa. A sva pisma koja nisu istorijski povezana ni sa jednim od
dva velika pomenuta izvora, semitskim i kineskim - od Lineara
B do osobenog korej skog pisma - bila su i ostala ograniena
na pojedine, relativno marginalne kulture.
Otkud ovako fenomenalan uspeh alfabetskog pisanj a na
ogromnim prostorima koji su ranij e bili tipol oki raznovrsniji
i l i jo uopte nisu bili opismenjeni? Najpre emo letimino da
ukaemo kako je do toga dolo, a onda, u sledeem odeljku, i
- zato. Poeemo, pri rodno, sa potomstvom grkog pisma, kao
neposrednog ili posrednog pretka veine srodnih sistema. Grki
al fabet posluio je kao baza za nekol i ko porodica pisama. Neka
od ovih su mahom lokalnog znaaj a: koptsko, za pisanje naj
mlaeg obl ika drevnog egipatskog j ezika, zapravo kombinacij a
g rkog i egipatskog demotskog pisma, nastala u 3 . ili 4. veku
i jo uvek u litu rgij skoj upotrebi u j unom Egiptu i Etiopij i ;

gotsko, koje je u 4 . veku sainio vizigotski bi skup Vul fila za

prevod Novog zaveta; te jermensko i preko ovog gruzijsko, iz
4. i 5. veka, oba i danas u funkcij i nacionalnih pisama. Ali dve
porodice su od naj vee svetske vanosti - latinsko pismo u raz
nim vari jantama i i ri lina slovenska pi sma.

Latinsko pismo, sai njeno prema grkom modelu uz vano

posredstvo etrurskog kao pisma j edne upeatlj ive ali slabo poz
nate civili zaci je, j avlj a se poev od 7. veka p.n.e. u desetak
ve rzij a na tlu Ital ije. U svom kl asinom obliku sadri 23 slova;
ovaj broj kasnij e e porasti na 26, koliko standardna lati nica
99

RANKO B UGARSKI

i m a s ve do danas . Naroito imp resivna realizacij a ovog pi sma

j este monumentalna rimska kapitala, i to najpre kvadratna a
potom i rustina (sa uim i izduenim s lovima) i uncijalna. Za
efemernije svrhe i ov de e se razviti ku rzivni obl ici, koj i ma su
ispisani , izmeu ostalog, i grafiti na zidovima Pompej a. (Sl i k a
3 2 p rikazuje natpis na stubu cara Traj ana u Ri mu, jedan od
naj bolj i h primera spomenike kvadratne kapital e.)

Slika 32.

Neki vani ji rani alfabeti , zakl juno sa l atinskim, p rika

zani su na Sl ici 3 3 , redom: l. fenianski, 2. starohebrej s ki , 3 .
rani g rki, 4 . kasnij i grki , 5. etru rski, 6 . rani latinski ; pod 7.
je data moderna latinica.
1 00

PISMO

-t::
'
1

.o.

'
y
1
,_

_.

)!

l.

,
1

...

"""'
,. ,.

.,..
'

T
'\
f\

.,

"'

l.

'1
o

l
q,
....,
A.

"'

B
l

-..,
...,
o
.,
<P

A
8
\

B
<
o

/""

B
l

1-4
l

-"
.l
"""""-1

t<
tM
;V
o
r
Q
p
>
...,....

E
<l>
l

/'.
,.-...
N

rr

p
L.
l

1.

z.

A
>

......,
o
-,

a
4

t"

v
X

Ae
Bb
Cc
Dd
Ee
Ff
Gg

Hh
li
Jj

Kk
ll
Mm
Nn
Oo
Pp
Oq
RT
Ss

Tt

Uu
Vv
Ww
Xa
Yy

Slika 33.

Raspad Zapadnog rimskog carstva doveo je do progresiv

nog umnoavan ja latinskog pisma, koje je na toj teritori ji tokom
Sre dnjeg veka porodi l o veliki broj modifikovanih kurzivnih mi
nuskula, koje paleografija naziva "nacionalnim " . Ovaj proces
svojev rstan je grafiki ekvivalent rastakan ja govornog latinskog
jezika na moderne romanske jezike. Meu ovim regionalnim
derivatima l atinice su beneventana (juna Italija i Dal maci ja),
langobardsko pismo (severna Itali ja), vizigotsko pismo ( pani 101

RANKO BUGARS K I

j a) , merovinko pismo (Fran cuska), te insularna (ostrvska, an

glo-irska) pi sma. Ovi o bl i ci pisanja bil i su i u kancelarij skoj
upotre bi , u crkvenim i dvorskim pisarni cama. U ci lj u reduko
vanja ovog arenila, u sklopu reformi Karla Velikog u 8. veku
proizvedena je karolinka minuskula ili karolina

vano fra

nako pismo, zam i ljeno kao opteevropski oblik l atinice, i do

sta iroko prihvaeno zahvaljujui svojoj jasnoi kao i estetskim
kval itetima. Izmeu 8. i 12. veka afirmaciju lati ni ce na svoj
nai n je potpomogl a tzv. kurija/a

pismo rimske papske kan

cel arij e , u vi e verzija.

Poev od 12. veka izdanak karoline nazvan gotica (koj i
n e tre ba meati sa prvobitnim gotskim pismom biskupa Vul file)
pro irio se na severozapadu Evrope, meu ge rmanskim naro
dima, ali je od 15 . veka poeo da se povl ai pred neodoljivim
naletom humanistike

italij anske humanistike prerade karol i

n e . S asvim u duhu vremena, tamna i izlomljena s lova goti ce

ustupil a su mesto svetli m i zaobljenim pismenima humanistike,
upravo kao to se u arhitektu ri gotski nain graenj a povukao
pred renesansnim romans ki m stilom. (Poslednj e upori te gotica
je nala u Nemakoj , gde se uz latinicu, a u statusu kvazina
ci onal nog nemakog pisma, upotreblj aval a sve do II svetskog
rata, kada ju je nacistiki reim proterao iz zvanine upotre be
kao, navodno, jevrej ski izum!) Tako je humanistika prevladala
na celom latininom podruju, postajui osnovom dananje in
ternacionalne lati nice .
Lati nica e tokom vekova sluiti kao uzor za sve zapadne
al fabete, pa je ona u svoj i m razliitim verzij ama danas naj raire1 02

PISMO

nije svetsko pismo. Uz celu Evropu izuzev i rilinog i g rkog

podruja, ona pokriva vel ike delove sveta, uklj uujui i tako
razl iite jezike kao to su turski, svahi l i , vijetnamski i indo
neanski (kod koj i h je zamenil a neko ranije pismo), a i veina
pisama danas u izradi za ranije nepisane j ezike Afri ke, Amerike
i drugih kontinenata jeste latinina. Dodaj mo tome projekte ro
manizacije kineskog, japanskog ili arapskog, i dobiemo sliku
svetske prevlasti lati ni ce kao nesumnj i vo praktinog i interna
ci onal no upotreblj ivog pisma, ali i vanog simbola presti ne
zapadne ci vilizacij e .
Prve slovenske alfabete, odnosno azbuke, izradili s u irilo
i Metodije i njihovi ueni ci u 9. i 10. veku. Kako poetkom 10.
veka svedoi monah Crnorizac Hrabar, Sloveni pre primanja hri
anstva nisu imali pismo, nego su se sporazumevali, itajui i
"
gatajui, " rtami i rezarni (dakle, rezovima u drvetu), ali su po
tom prihvatili slovenska pismena. Hronoloki je prvenstvo po svoj
prilici imala glagoljica (od stsl . glagoljati 'govoriti'), namenjena
prevoenj u crkvenih knjiga na staroslovenski. Ovo komplikovano
i nepraktino pismo, ija derivacija nije pouzdano utvrena iako
njeni uglavnom izmiljeni znaci odaju optu grku inspiraciju,
imalo je dva glavna oblika: stariji obli (bugarski), i mlai uglasti
(hrvatski). Ova potonja verzija (kojom je pisana poznata Baan
ska ploa, iz Bake na Krku, oko 1100. godine) zadrae se u
crkvenoj upotrebi u Dalmacij i do sredine 1 9. veka.
Glagolji cu je ubrzo potisnula i po vanosti daleko nad
mai l a j ednostavnij a irilica, sastavlj ena po obrascu g rke un
cij ale . Njena tri osnovna tipa su ustavni, najstariji i sveani, sa
1 03

RANKO BUGARSKI

odelitim uspravnim slovima, ij u lepotu odlino ilustruje Mi

roslavlj evo jevanelje s a kraj a 1 2. veka - naj stariji sauvani
srpski iri lini spomenik; iz ovoga izvedeni poluustavni; te br
zapis ni

za potrebe rastue svetovne pisme nosti . (Navedeni ter

mini, uobiajeni u slovenskoj paleografij i , odgovaraju uncij al i ,

poluuncij ali i kurzivu u latinskoj .) iril ica je tokom stoJea u
raznim nacionalnim redakcij ama vi e puta reformisana, kako
bi uhvatila korak sa j ezikim promenama od staroslovenskog
perioda i bila prilagoena specifinostima pojedinih slovenskih
jezika. Tako je Vuk Karadi izveo dalekosenu reformu srpske
iri l ice , prvi put primenjenu u njegovom Srpskom rjeniku

1 8 1 8, a zvanino prihvaenu 1 868. godine. A ruska irilica, koj u

je poetkom 1 8. veka preuredio Petar Vel iki , svoj dananj i obl ik
dobij a posle Oktobarske revolucije. Pored slovenskih jezika, pri
lagoenim verzij ama iri lice piu se i neki j ezici biveg S ov
jetskog S aveza (kao tatarski, uzbeki i kirgiski), a del imino i
mongol ski . I irilica se koristi pri izradi novih pisama, premda
znatno manje nego latinica. S ve ovo obezbeuje iril ici drugo
mesto po svetskoj rairenosti .
N a srpskqhrvatskom jezikom podruj u danas su u irokoj
upotrebi samo irilica i latinica, ali su u prolosti, uz nj ih i
glagolj icu, tu bila zastuplj ena i druga pisma. U srednj ovekovnoj
Bosni pisalo se i bosanicom

zapadnom, preteno katol ikom

i hrvatskom varij antom brzopisne irilice, ij i je poznat spo

menik povelj a Ku lina bana iz 1 1 89. godine. Jugoslovenski Je
vrej i sluili su se i hebrej skim pismom, a sa dolaskom Turaka
na ove prostore stiglo je i arapsko pi smo. Nedugo potom mu-

1 04

PISMO

s l imani su sainili arabicu, obl i k ovog pisma p ri lagoen za pi

sanje srpskohrvatskog jezika. Arabica je koriena i za tam
panje knj iga, pa je u Bosni i Hercegovini od 1 6. veka do II
svetskog rata nastao znaaj an korpus alhamijado literature (ovaj
arapski termi n, sa znaenj em 'nearapski', oznaava del a pisana
panskim, a potom i drugim j ezicima, ali arapskim pismom).
Latinsko pismo verovatno je inspi ri sal o neke osobene i
do danas nedovoljno razjanj ene oblike pisanj a, kao to su ger
manske rune. Ovo pismo otrih poteza, po tradicij i (ali proble
matino) asoci rano sa okultni m mo i ma, korieno je u seve
rozapadnoj Evropi izmeu 3 . veka p.n.e. i 1 7. veka za krae
zapi se na amaj lij ama i nadgrobni m spomenicima. Zajedniki
starogerm anski runski alfabet, nazvan futa rk (futhark) po ime
nima svoj i h prvi h est slovni h znakova, sadravao je 24 takva
znaka, sasvim idiosinkratino u reena u tri serije od po osam
- moda po nekom magij skom pri n cipu, ili pak u pedagoke
svrhe, radi l akeg uenj a (v. Sli ku 3 4) .

,.

!"--..

1'
t

D
b

l>

<

F=

.r

[::::

<">

Z:

<>

Slika 34.

1 05

n g

l>

W'

.,..

[Xl

z.

RANKO BUGARSKI

Rune su umele da zau i duboko u ,.tue " teritorij e , pa

je tako runski alfabet pronaen i na j ednom spomeniku u ruevi
nama crkve iz 6. veka u Brezi (Bosna). Latinica ih je ipak vre
menom s asvim potisnuta.
U ranom keltskom periodu na B ritanskim ostrvi ma se j a

vilo i kraj nje neobino pismo zvano ogam (ogam, ogham), neu
tvrene derivacije, sa 20 simbol a sainjenih kombinacij ama ta
aka (za vokale) i crtica (za konsonante) i urezivanih u kame ne
bloko ve ili drvene ploe, naroito du uglova, i to u istorij i
pisma izvanredno retkim smerom odozdo nagore. Zahvalj uj ui
svoj oj prostoj strukturi, ovaj alfabet - koji modernog itaoca
moe da podseti na Morzeov kod - od svih je najlaki za ure
zi vanj e i ispolj ava naj manje kaligrafskih pretenzij a (v. Sliku 35).

i.
= "
,..

=s

b
,_l

1\

1\

ng

Slika 35.

Idui iz Evrope dalje po svetu, treba da uz ve ranij e na

vedene pomenemo jo neke al fabete . U Indij i poev od 3 . veka
p.n.e. nal azimo veliku i razgranatu porodi cu od preko 200 al106

PISMO

fabeta, koj a (bez i kakve mogue veze sa protoindij ski m pismom

iz dol ine Inda) po s voj pri lici vodi poreklo od mediteranskih
uzora, posebno aramej skog i fenianskog pisma (zahvalj ujui
trgovaki m putevima izmeu Indije, Arabi je i Mediterana) . In
dij ski prototip svih ovi h pi sama, koj a danas opsluuj u stotine
jezika u Indij i i okoli ni , jeste brahminsko pismo; naporedo s
nj im u poetku je korieno i pismo kharoti, ali je ono izalo
iz upotrebe ne ostavlj ajui potomke . Naj rai re ni ji izdanak brah
minskog pi sma je devanagari ('sveto gradsko pismo') , koj im
je pisan sans krit a i danas se piu hindi i mnogi drugi jezici.
Ovaj al fabet, dokumentovan od 7. veka, ima 48 slovnih znakova
(34 konsonantska i 14 vokalskih); meutim, svi vokali osim a
upisuj u se dodatno uz konsonante, kao i u drugi m indijskim
pi smima, to otkriva nj ihov semitski praizvor i donekle im us
krauje status potpunih al fabeta kakvi su grki i latinski . Naj
upadljivije vizuelno obel eje devanagarij a je horizontalna crta
iznad svakog znaka, to u konti nui ranom tekstu daje punu gor
nju liniju na koj u su znaci "okaeni " (v. Sl iku 36, sa l atininom
translite racijom odlomka) .

4""ilittn.JC@m:
tflUlljtti"(OI - 11\11
f14q'i'ttq:

ryavabaran nrpab pasyed vidvadbhir brtihmanaib

wha dharmaiastriinuuire!Jtl krodha.lobha..,ivarjil4b
Slika 36.

1 07

RANKO BUGARSKI

Zbog prestia kineske civilizacije, u Vijetnamu i Koreji se

vekovima pisalo prilagoenim kineskim karakterima. Danas se vi
jetnamski pie romanizovanim pismom koje su sainili portugalski
jezuiti u 1 7. i 1 8. veku. A u Koreji je, deli mino usled tipoloki h
nepodudarnosti, kralj Sejong 1 447. godine uveo svojevrstan fo
netski alfabet, koji je verovatno izumeo on sam uz pomo savet
nika na svom dvoru. On je najpre nazvan onmun ' narodno pismo'
(za razliku od elitnog kineskog), ali je poetkom 20. stolea prei
menovan prestinije kao hangul (han ' giil 'veliko pismo'). Danas
se u Junoj Korej i oba sistema, kineski i hangul, upotreblj avaj u
naporedo, al i j e u Severnoj Koreji hangul potpuno potisnuo stariji
sistem. Hangul je prvobitno imao 28 slovnih znakova, ali su etiri
vremenom zastarela i izala iz upotrebe. Ono to ovaj oblik pisanja
ini sasvim izuzetnim jeste okolnost da u njemu segmenti simbola
za grafeme analitiki predstavljaju artikulaciono-akustika obele

ja govornih glasova (tipa napeto/oputeno, aspirovano/neaspi

rovano, otvoreno/zatvoreno), to ne ini nijedno drugo konven
cionalno pismo na svetu. Tako se iz izgleda nekih grafema moe
videti, pri mera radi, gde vrh jezika dodiruje nepce ! Hangul je
otuda i ngeniozan sistem, lingvistiki na nivou danas aktuelnih
fonolokih teorija, i u tom smislu verovatno najsavrenij i alfabet
svih vremena; no ovo ipak ne znai da je i u praksi nuno
nadmoan drukije utemeljenim sistemima pisanja. (Slika 37
prikazuje osnovne kombinacije konsonanata /levo/ i vokala /go
re/ u savremenoj verzij i ovog pisma.)
Rasprostiranje po svetu alfabeta - i pisama uopte - po
pravilu je sledi lo pravce irenj a pojedinih religija - putem geo-

1 08

P IS :viO

......

.......

-r

.,.,..

ya

eo

ye o

yo

yu

eu

7\-

71

'i

.:i!.

-'il

T-

....
T

;r
'-

.:L

71

.h.

.,.,..

'-l

-ff-

.5..

c-1

-ii-

i!. l

..
"TT"

"l

..!!.

..

,
,

--,

&{k)

e.

2.

r(l)

tl

"r
tt}-

'-!-

""

L.

.!s:..

t:

r.i

.s:.

.b..

i!l

i!.
u

ii!i

.i.

s.

3F-

vi

.;

!l.

lL

..
T

lli

lt-j

lL

..
T

....
o

..Ci

,ej

:.

:!:.

4'-

'iT-

t;_

...

!tE

"'t
o f-

oi

o:1

.9...

_s_

o
-r

o
-rr

2...

oJ

:A

;cf-

...

..li

1!:-

.a

<r

11-

..e_

;.rJ

ch

;;i)=

:ii

::t.

.A.

-'}

{-

.::\ ]

==t

7'

7'):

5i

ll!.

=r

-n-

.:.

7']

E.}-

f):

E
......

-ft-

JI

ll\-

fi

lli

lL

"t"

t\-

1-1

.!:.

&i

1:

..!.

&]

ll
"TT"

-'"l

t-

.:t.

tl

Slika 37.

grafskih osvaj anj a i kul turnih uticaj a - sa koj i ma su glavna pi

sma, kao i najvaniji nj ima pisani jezici, bival i u manjoj ili
veoj meri pois toveeni . Takva veza postoj i izmeu indij skih
al fabeta i hinduizma, hebrej s kog pi sma i j udaizma, arapskog
pisma i islama, l atinice i katolianstva, irilice i pravoslavlja.
U tom sklopu verski razlog umeo je da nadj aa l i ngvi s tiku
s tvarnos t. Tako je arapski alfabet, podesan za pisanje arapskog
jezika, preuzet i za niz drugi h jezika i slamskih naroda, ijoj
s trukturi zapravo ne odgovara - persij ski , urdu , ujgurski u Kini,
1 09

RANKO BUGARSKI

doskora malaj ski i turski, pa del imino, u posebnim okolnosti

ma, panski i srpskohrvatski itd. Ovo je arapsko pismo dovelo
na tree mesto po svetskoj rasprostranjenosti, posle lati ni ce i
iri l ice .
S ada smo u prilici da malo izotrimo sliku grafikog omo
taa nae planete , datu na poetku ovog poglavlja. Pomenuta
kretanj a, uz veliku kolonijalnu ekspanziju u 1 9. veku, dovela
su do toga da danas u svetu imamo pet glavnih zona. Dve naj
vee, latinina i irilina, sustiu s e n a teritorij i bive Jugosla
vije, presecaj ui srpskohrvatski jezik. Od Hrvatske kao svoje
istone granice latinica ide kroz celu zapadnu i severnu Evropu,
zatim preko Atlantika u obe Amerike i dalje, pokrivajui naj
veim delom Pacifik i Okeaniju, a u z t o i dobar deo Afrike.
irilici je zapadna granica u Srbij i, odakle se prostire u velikom
istonoevropskom i delimino central noazijskom poj asu sve do
Pacifika. Zona arapskog pisma obuhvata sevemu Afriku i preko
Bliskog i stoka protee se delom centralne Azije do Indonezij e .

Kinesko pismo zauzi ma istonu Aziju - Kinu, Tajvan, delimino

Japan i Koreju . Najzad, velika porodica indijskih pisama iri
se iz Indije u Tibet, Burmu, Tajland, Laos, Kampuiju, ri Lan
ku i dalje do Filipina. Na rubovima ili u depovima ovih pet
velikih zona nal aze se i mnoga druga pisma, mahom lokalnog
znaaja. Od " nerasporeeni h" pisama po vanosti se istiu j a
pansko, ki neskog porekla ali ipak samosvojno, te grko u Evro
pi i hebrejsko u Izraelu. Ve nam je poznato da su sva ovde
pomenuta pisma, osim kineskog i j apanskog, alfabetskog tipa,
iako nisu sva potpuni alfabeti .

110

PISMO

U dva tabelama pregleda na kraj u knjige dat je grafiki

rezime naeg izlaganj a o pismima sveta. Sl ika 4 1 pokazuje gru
bu i deliminu, mestimino jo uvek spekulativnu, genealogij u
i hronologij u vanij i h pisama pomenutih u ovoj knjizi. S kica
se ne srne uzimati doslovno, ve slui samo za najoptij u ori
jentacij u . Kao i u tekstu, pojedini nazivi se esto zapravo odnose
na cele porodice pisama, ili na ranije odnosno kasnije faze ne
kog pi sma, pa stvarna grafika i storij a sveta pokazuje mnogo
vie konti nuiteta i prepl itanj a nego to to ovakvi dij agrami mo
gu da nagoveste. A S lika 42 pri bl ino prikazuje ivotni tok glav
nih pisama, ubedlj ivo govorei o nj ihovoj dugovenosti . Naj
due je dosad traj alo egipatsko, u svoj a tri oblika (3600 god.),
a neto krae klinasto (3200 god.) . Ali kako su se ova pisma
davno ugasila, apsolutni rekorder uskoro e postati kinesko pi
smo (3500 god. do danas, i sa izglednom budunou) . Grki
alfabet (2800 god.) takoe e ubrzo prei granicu od tri mile
nijuma traj anja, a neto kasnije latinica i hebrejsko pismo. I
,
iri l ica, kao najmlae svetski raireno pistno u aktivnoj upo
trebi , ve je starij a od hilj adu godi na.

Pismo, nacionalnost i j ezik

Primarno povezano sa religij om, pismo e se u \ asnijem
sledu dogaaja, sa raspadom starih imperij a i poecima 'k msti
tuisanj a nacija, sekundarno vezivati - opet u razliitoj meQ i sa nacionalnou. Sa ovog stanovi ta, na primer, rune i agam
su rana " nacionalna" pisma germanskih i keltskih naroda, uz

Izvesnu meru diferenciranj a (npr. nemake, skandinavske, en111

RANKO BUGARSKI

gleske, kotske ili irske verzije). Slino tome, klasina rimska

latinica vremenom e poroditi iroku lepezu izdanaka (francu
sku, ital ijansku, pansku, rumunsku, nemaku, englesku, holan
dsku, vedsku, dansku, finsku, eku, polj s ku, maarsku, hrvat
sku itd.). iri lica e se takoe umnoiti kroz verzij e kao to
su staroslovenska, bugarska, ruska, ukraj inska, beloruska, srp
ska, makedonska itd. U drugim delovima sveta izradie se
mnotvo pisama za jezike pojedi nih naroda. (Sl ika 38 sadri
mali izbor pisama koja ranije nisu ilustrovana.)
Ipak ne treba uzimati da je veza izmeu pisma i nacio
nalnosti nuna, univerzalna i nepromenljiva. Naprotiv, u mno
gim s luajevima nju bi bilo teko ustanoviti, tim pre to nije
nikakva retkost da neki narod iz civilizacij s kih, konfesionalnih,
ideoloki h ili prakti nih razloga, sopstvenom volj om ili pod ne
kom vrstom istorij ske pri nude, svoj e tradicionalno pismo za
meni nekim drugim, ne gubei time svoj nacionalni identitet.
Malopre smo pomenuli neke primere takve zamene pisma. Do
dajmo tome da su neki narodi biveg Sovjetskog Saveza stica
jem politikih okolnosti ak dva puta u ovom veku menjali pi
smo (od arapskog u latinicu pa onda u irilicu). Blie nama,
Rumuni su 1 863. godine preli sa irilice na latinicu, dok su
Turci pod evropski i modemizatorski orijenti sanim Ataturkom
1 928. godine arapsko pi smo zamenili latinicom. Ovde se treba
setiti i maloas pomenutog japanskog pisma, sainjenog od vie
odelitih komponenti, koje bi zbog tako meane istorij ske deri
vacij e bi lo teko dovesti u vezu s nacionalnim identitetom Ja
panaca.

1 12

PISMO

etiopsko
fia.tpnt ";..,.p l. t .utnpt nst<oc:.u.oc
2.....:n nq\!1Rp1 .U....a.Ta.Tq trr (<{TRiq ttna.
DW"DI\RI6(K t.8Ka.l!_t ipoq HT<q\!ITU&Ta.t<D

k opt sk o
jermensko

"".".,,." frr"'
... t.fo\ n,..,./r."

lf _..;" ""

n.. ..... ._,.

-,.,rt. Jfit.L&. "" Jfr.

"'"j"''- o H,..,,." .," IUo/(.-\
l

)3001'0/:JW.OOI 'li:J""
:)<'>) 3:Jti>IMi u"""J:J<:::'" :Jli:J,
3noaql( d:J<.P cn3u" ab""<:::'"' l!!

gruzijsko

,.:ry/.. r - r:.s..r ...:..r """'

sirijsko
l

tamilsko
burmansko
tibetsko
erokijsko
eskimsko

-4 ,...,.; fl'
/

.j;

'

t'-&.;.,..f t . '
- i l;;

#rL...
. fir LDC!JD'-ILJ tjl11 Cu(!! ew
-trlFtru!1(3&pofir fT'fa!JJJLD
o.,:_(JJ,jaur&/fM.) tifiru rl&.Li Qu

O?'PI::Oo:ll ::O'J:O) 6
:
OJ'XXj !l:l ::onS9:91"cmq::o:
coo5o? D:l&:oro: #'J gjcro'XO::o:cfl
WJnSd,

-.ljl;cr'i'i'fl.rra,l'l<; 1 611P.'il'i"<l&."'''i'\q'il.,.S.

;... , 'i"61iiJ-!141'"JS-r2f
r :C,..N 1 -"""'1"1'
.,JI'SfiiN'<rl&'i'<l'l
6,nr.,u; lo tiV ()I'JlWo-..4 O'
:r-c-n :v ll G".A , oon:v oo? li t ()!>.
eJ. IOi:V O'R.AC" O'.ll oQ .A 1 :VIil
t.L jn< <'<.?<T-ri>< .,..... rv, .o.'cr)<i.,.
).,. _,J, .o. .".;.n e> N>' <'.J' ci-e>c.;.r<,
..;'j n > ro.... ,o. .,jnl.<cc ... rc.

(Poslednja dva su silabariji, a ostali su alfabeti)

Slika 38.

1 13

RANKO BUGARSKI

I narodi koj i se sinhronij ski slue dvama pismima, kol iko

god pre dstavlj ali srazmernu retkost, rel ativizuj u pomenutu aso
cij acij u - to je dobro poznato mnogim govornicima srpsko
hrvatskog koj i prihvataj u oba njegova pisma, ne dele i ih na
"
"
"
" svoje i " tue . A ire gledano, " nacionalne verzije latinice
i iri lice danas u opticaj u u Evropi (da ne idemo dalje po svetu)
naj ee su toli ko sline da bi retko kome palo na pamet da
svoj etniki identitet vezuje za male specifinosti u pisanj u osi m , razume se, ako se tako neto radi u svrhe politike m a
nipulacije, za to je pismo kao i jezik zahvalna materij a. Ukrat
ko, premda se pismo i jezik esto oseaj u kao inioci nacional ne
pripadnosti, u i stonoj i jugoistonoj Evropi izrazitije nego
drugde, to nema snagu optevaee norme, kako za drutvene
zajednice tako ni za nj i hove pojedinane lanove.
Na kraju, kao to nema nune podudarnosti izmeu pisma
i nacionalnosti, tako j e nema ni izmeu pisma i jezika. Ve smo
vie puta konstatovaH da pojedini tipovi pisama bolje odgovaraj u
odreenim tipovima jezike strukture nego nekim drugim. Ali smo
isto tako utvrdili da j e iz raznih vanj ezikih razloga esto pribe
gavano prilagoenjima nepodesnih preuzetih pisama strukturama
sopstvenog jezika. Ve pominjanim primerima moemo dodati da
su hebrej skim pismom izmeu ostalog pisani i ladino (dij alekt
panskog) i j idi (dijalekt nemakog). A tokom arapske vladavine
u panij i Jevrej i su govorili arapski ali su pisali hebrej ski, dok
su Arapi koj i su po povratku panske vlasti prihvatili panski kao
svoj govorni jezik svoj a dela na tom j eziku pisali arapskim pi
smom, tako stvarajui izvornu alhamijado pismenost.
1 14

PISMO

Kao to je evidentno da se jednim pismom mogu pisati

'
razliiti \jezici , tako u punoj meri vai i obrnuto, da se jedan
l

jezik m e pisati razl i itim pi smi ma. Na sinhronijskom pl anu

ovo dokjumentuju pri meri srpskohrvatskog, j apanskog i korej

skog, a u dij ahronij skoj projekcij i takvi sluajevi se vie struko

umno vaj u , pri emu se i sti jezik neretko presvlai u tipoloki

sasvi rri raznol i ka pisma. U davna vremena hetitski je, na primer,

pisan /najpre klinastim pismom pa potom hijeroglifima. Persij ski

av): stijskog stigao do arapskog (da su novije politike prilike

je ta oe krenuo od klinastog pisma, da bi preko pisama pahlavi

i

bile drukij e, lako je mogao da zavri sa latinicom). A egipatski ,

kao j ezik sa naj duom zabeleenom kontinuiranom i storijom,
pisan je kl asinim hij eroglifima, zatim hijeratskim i demotskim
pismom, i naj zad grkim odnosno koptskim alfabetom.
Zakljuujemo da pismo pokazuj e izvesne korelacije sa je
zikom strukturom, a potom i sa drutvenim kategorij ama kao to
su religija i nacija, u novije vreme i drava - ali ono ispoljava i
nemalu meru autonomije u tim odnosima. Mogue su razliite
kombi nacij e ovih elemenata, a svaka empirij ska situacij a u po
neemu je sui generis; zato se ovde treba uvati neodmerenih
tvrenj a i komotnih uoptenja.

Uporedno vrednovanj e pisama

Poto smo u prethodnim odeljcima videli kako se alfabet
sko pisanje rairilo po ogromnim s vetskim prostranstvima, sada
emo da razmotrimo ve naj avljeno pi tanje - zato je ta uloga
1 15

RANKO B UGARSKI

pripala upravo alfabetskim, a ne nekim drugim sistemima pi

sanj a. S ocioloki odgovor mogao bi da bude da je to obina
istorij ska sluaj nost, jer su se po svetu naj vie proiri l i narodi
ij i su j ezici ve bili alfabetizovani . U ovome ima istine, ali
takvo rasuivanje zanemaruje injenicu da su kroz istorij u alfabet
prihvatal i i mnogi narodi koj i se nisu nigde naroito irili i koji
su mogl i da uine i drukiji izbor. A lingvistiki odgovor bio bi
da je alfabet jednostavno po sebi najbolj i tip pisma. I u ovome
ima i stine, ali to opet nije sve: takav stav ne srne da pomuti pogled
na neka dublj a i kompleksnij a pitanj a uloge pisma u ivotu ljud
skih zajednica, na koj a emo se u nastavku takoe osvrnuti.
S a isto lingvisti kog stanovita, za alfabetsko pisanje se
moe rei da predstavlj a naj savrenij i oblik pi sanj a - naj vie
zbog s voje jednostavnosti , ekonominosti i prilagodlj ivosti . Ono
je j e dnostavno utol iko to ne kombinuj e j edi ni ce razliitih vrsta
i n ivoa, to neal fabetske sisteme po pravilu ini nezgrapni m.
Ekonomino je zato to operie malim brojem osnovnih zna
kova - priblino onol ikim koliki je i broj fonema datog jezika,
a to je najee oko 20-40. Razliitim kombinacij ama ovi h j e
dinica dobijaj u se deseti ne, pa i stotine hilj ada rei , ime se
od malog dobij a mnogo. Ovako gledano, manj e su ekonomini
silabiki sistemi, sa vi e desetina ili koj om stotinom osnovnih
jedinica (jer moguih slogova u svakom jeziku ima znatno vie
nego fonema) , a pogotovo logografski s istemi , sa vie hilj ada
znakova koj i se od poetka moraj u zasebno uiti , pa je i opi
smenj avanj e u principu mnogo lake u alfabetskim sistemima.
S druge strane, ovi ipak imaj u dovolj an broj jedinica da rei

1 16

PISMO

ne moraj u da budu predugake kako bi se meusobno razliko

vle (to bi bio sluaj kada bi ih bilo, recimo, manje od deset).
Tako alfabeti pogaaj u pravu meru ekonominosti . Najzad, oni
su prilagodljivi jer se lake usklauj u sa strukturama razliitih
jezika nego, na primer, logogrami , ij a je modifikacij a najee
kompl ikovana. Ove osobine uinile su alfabetski tip pisanj a naj
pogodnijim i za internacionalnu komunikacij u .
U upravo naznaeni m odnosima krije s e bar deo obj a
njenj a nauci poznate injenice da su sva stara pisma bez izu
zetka, dospevi iz semasiografske u gl otografsku fazu, unutar
ove potonje poinj al a uz dominacij u logografije, i spolj avajui
j aku tenj u ka silabografij i i potom fonografij i (iako su ovu
poslednju dostizal a samo u manj oj meri ). Drugim reima, lo
gografski sistemi evolutivno tee da se preobrate u silabike,
a ovi u alfabetske. Taj proces mogao j e kod pojedi nih pisama
da se realizuje i l i ne, ali je bitno da on nikada i nigde nije bio
obrnut: nijedan ve alfabeti zovan sistem nije naknadno postao
silabarij , niti je koj i silabarij krenuo na " pogrenu " stranu, ka
logografij i .

I z svega ovoga, meuti m, n e treba bez rezervi zakljuiti

da su alfabeti u svakom pogledu nuno i pojedinano superiorni
al ternativnim oblicima pisanj a . Svi ti sistemi ne mogu se ob
jektivno rangirati na nekoj dekontekstuali zovanoj skal i apsolut
nog kval iteta, pa su istaknute prednosti alfabeta, po sebi ne
sumnj ive, u stvarnosti ipak relativne . Pre svega, to se samog
al fabeta tie, treba imati u vidu da je u njegovoj osnovi jedan
apstraktan princip, kao takav teorij ski i st i elegantan, ali da u
1 17

RANKO B UGARSKI

njegovoj primeni na pojedine jezike neizostavno dol azi do kom

plikac ij a jedne ili druge vrste . Ali j o vanij e od ovoga je to
to, u n aelu, svakoj kulturi odgovara sistem koj i je sama stvo
ri la za svoje potrebe - pri emu vana uloga pripada i struk
turnom tipu nj enog jezika. Uz to, i svaki pojedi nac prirodno
prihvata tradi cionalni sistem kroz koj i se opismenio, i obino
nij e sklon da ga bez veli ke nude menj a za neto " bolje " .
Ako se do kraja proslede i mplikacij e modernog shvatanj a
d a pi smo poglavito slui z a skladitenje i transmisiju informa
cij a , onda, strogo uzev, svaki si stem pis anj a i spada jednako vre
dan : svako drutvo pohranjuje i prenosi i nformacije koj e su mu
potrebne, na nain koj i mu je dostupan . Tu , dakle, nema m nogo
smisla govoriti o preteama i razvij enim obl icima, ili o savren
s tvu alfabetskog principa. Ovaj "egal itari zam " naizgled se su
protstavlj a " evolucionizmu " prihvaene slike o razvoj u pi sma

iz perspektive tipologije i hronologije. Meutim, ova dva pri

stupa zapravo se uzaj amno ne iskljuuj u , jer je ipak re o ra

zl iitim stvarima, pa ih je produktivnij e sagledati kao komple

mentarne .
Naime, stav o j ednakoj vrednosti odnosi se na nepono
vlj ivu raznolikost lj udskih kultura, uklj uujui i nj i hove jezike
i pisma, a ove ne podleu apriomoj aks iolokoj hijerarhizacij i .
A s tav o kretanj u o d jednih oblika k a drugima, koj i mogu sa
odre enih gledita da budu razvojno prilagoenij i , pa utol i ko i
"
" progresivnij i , vai za pismo kao celovit fenomen i tu j e me
todoloki bitan. Kako s mo ve ranij e videli , kol iko god bio e
matska rekonstrukcij a, on ipak unosi kakav-takav red i omo1 18

PISMO

guuje racionalno i koherentno razmatranje jednog pitanj a koje

bi bez toga l ako moglo da potone u kovi tlacu partikul arnih fa
kata i proizvoljnih sudova o nj i ma. U naj manju ruku, dakle, tu
imamo princip organizovanj a jednog naunog podruj a - u ko
me, inae, meu relevantnim autori ma ima dosta nesl aganj a
upravo o ovakvim pitanj i ma.
Koliko je, inae, cela stvar kompli kovana i dvosmislena
na nivou pojedinanih empirij skih situacija moe se pokazati
na primeru Kine . Poznato je da bez veih tekoa pismeno opte
i mnogi Kinezi koj i se u govoru, usled vel iki h dij alekatskih
razl ika, ne bi mogli sporazumevati . Tako je zaj edniko pismo
- .. a ne zajedniki govorni jezik ! - postalo glavni obj edinj ujui

faktor ki neske nacije, civilizacije i kulture, to mu je dalo izuzetan presti. Zato se tradici onal ni nain pisanja, koj i je uz to
primeren strukturi samog j ezika, odrao sve do danas . I zato
al fabetizac ij a kineskog, premda mogua - kao to pokazuju pin
-ji n i slini projekti - a sa nekih stanovi ta i lingvistiki pre
porulj iva, ostaj e ogranienog dometa. U irem obimu ona bi
bila kulturno neostvariva, jer bi oznai la prekid sa hilj adugo
di nj om tradicijom logografske pi smenosti . Ali i sa stanovita
sinhronijske komunikacije izmeu Kineza ona bi pored mo
guih prednosti i mala i dva krupna nedostatka. Dosledna alfa
betizacij a, upuena na glasovne a ne na znaenj ske j edinice,
imala bi za posledicu prenoenje visokog stepena homofonije
govornog jezika u pi smo, dakle razgranatu homonimiju , dok bi
s druge strane svaki od veli ki h kineskih dijalekata, u govornom
smislu zapravo odel itih jezika, morao da dobije zasebno pismo.

1 19

RA N KO B UGARS K I

Na istom primeru mogu se ilustrovati jo neke tekoe i

nedoumice u vezi s vrednovanjem pisama. Kada se bolje po
gleda, vidi se da na pitanje " ta ini dobro pismo? " nema je
dinstvenog odgovora: pokazuj e se da postoj i vie moguih kri
terijuma valj anosti pisma, koj i se uz to mogu meusobno su
koblj avati . Okvi rno uzeto, oni se mogu svesti na meri la efika
snosti i lakoe uenj a i upotrebe. Pod efikasnou se ovde naj
v i e m i s l i na ekonominost, jednostavnost, brzinu, preciznost i
slina manje-vie formalna svojstva nekog si stema i njegove
primene. Sa ovog stanovita alfabetski si stemi su generalno

prednos ti nad logografskim, pa i silabiki m . Ovo preimustvo,

vidlj i vo i u obinom pisanju, jo je izrazitije u novij im tehno
logij ama, pa se ki neski i japanski pokazuj u srazmerno nezgod
nim za tampanj e i daktilografij u . Dodue, ovaj krupan nedo
statak donekle je umanjen u potonj oj raunarskoj tehnologij i ,
koj a doputa drukiju konfiguraciju i manipul acij u elemenata
u strukturi znakova. Druga realna slabost ki neskog i japanskog
pisma koj a je aktuelizovana moderni zacij om ivota - pi sanje
stranih i mena i uopte pozajmljenica iz zapadnih jezika - ostaje
problem kome se ne vidi zadovolj avaj ue reenje.
Meutim, lakoa uenj a itanj a i pisanj a i kas nije primene
ovih vetina nije u oekivanoj korelacij i sa faktorima efikasno
sti . Naime, iako je potreban znatno vei inicij alni napor za usva
janj e jednog tako sl oenog sistema kao to je kineski nego za
neki alfabetski si stem, itanje kineskog, kada se to jednom nau
i , i de lako i brzo. Prema nekim istraivanj ima, lj udi koj i pod
jednako teno itaju kineski i engleski , ki neski itaju bre . Ovu
1 20

PISMO

moda neoekivanu razliku podupim i optij i nalazi da se pri

normalnom itanju na bilo kojem pismu zapravo ne " hvataj u "
pojedinana slova nego cele rei , grupe re i pa i reenice - to
bi znailo da su u tom pogledu logografski sistemi ekonominiji
o d alfabetski h . (Uz to je re o razl iitim vrstama tekoa: uenje
mnotva zasebnih logograma j e napor za memorij u, ali itanje
alfabetskih tekstova podrazumeva anal itiku sposobnost seg
mentovanj a grafi kih ce lina na nj ihove sastavne jedinice . Ne
kome moe jedno biti tee , drugome - drugo.)
Analogno je, naj veim delom, i u pisanj u. S vakako je da
leko tee nauiti pisati kineski nego koj i alfabetizovan jezik
(iako kod nedosledne alfabetizacije, kao u savremenom engle
skom, deca i maj u nemal ih poetni h tekoa), ali pi sanj e kine
skog kasnije ide za evropske pretpostavke neobino brzo i ele
gantno. Ovde dodatnu potkreplj ivaku ul ogu igra i motivacija,
jer je pravi izazov savladati takav sistem, a njegovi inherentni
kal igrafski elementi pridodaju tome i vaan sastoj ak umetnikog
izraza. (Uzgred reeno, da li je psiholoki realno oekivati da
e neko ko je to postigao, i ve time stekao odreen presti,
tek tako sve to da napusti u korist ekonominijeg ali ogoljenog
i toliko " nekineskog" pin-j i na?)
S a ovim je u uskoj vezi i pitanj e ireg opi smenj avanja.
Standardne zapadnj ake pretpostavke, po koj ima bi stopa pi
smenosti u tako komplikovanim pismima morala biti ni ska, i
ovde padaj u u vodu. Iako je za ranij e periode teko doi do
pouzdanih podataka, rauna se da je nivo pismenosti u kineskoj
civi lizacij i kroz istorij u bio bar uporedlj iv sa onim u Evropi .
12 1

RANKO B UGARS KI

A po procenama Uneska, Japan je sredinom naeg stolea imao

97-9 8 % pismenog odrasl og stanovnitva - vie nego Francuska,
Belgij a ili SAD. Nasuprot tome stoj i niska pismenost Indij e ,
zemlj e koj u ve vekovi ma karakterizuj e mnotvo alfabetskih pi
sama. Takoe, na 25 teritorij a u Africi i Azij i koje j e Unesko
klasifikovao kao one sa najniom stopom pismenosti u svetu do 5 % - bez izuzetka su u upotrebi fonografski sistemi pisanj a.
Oigledno je, dakle, da nivo pismenosti odreuje stepen razvi
jenosti drutva, vie nego sam tip pisma.
Prema tome, izneti uporedni podaci j asno govore o rel a
tivnosti alfabetizacije kao pretpostavke masovnog opi smenj a
vanj a . Kao to je ranije navedeno, alfabet u veini sluaj eva
olakava ovaj proces, ali ima i znaaj nih izuzetaka, jer l ogo
grafski sistemi istone Azije uporno i uspeno dre svoj tere n,
i sa dobrim razlozima. Kinesko i j apansko pismo, u z sve svoj e
nezgode i komplikacije, proizveli su neke o d najpismenijih kul
tura koj e svet poznaj e . (Procenjuje se, na primer, da je sve do
polovine 1 8 . veka vie knj iga objavljeno na kineskom nego na
svim drugim jezicima s veta zaj edno.) S druge strane j e , recimo,
geometrij ski j ednostavni ogam zauvek ostao zatvoren u malom
krugu pisara na srednj ovekovnom evropskom severozap adu .
Stoga j e tvrenje kako j e tradicionalno ki nesko pismo nekako
propustilo da uhvati korak, da se modemizuj e u pravcu sila
bikog i najzad alfabetskog pisanja, obian evropocentrini ste
reotip. to vai za veinu ne mora da vai za sve - naroito
ako ima valj anih protivrazloga.

1 22

PISMO

Moemo da zakljuimo da mate matiki formal izam, kome

su po svom duhu bliski alfabetski sistemi pisanj a, ima nesum
nj ivih preimustava ali ne predstavlj a nuno vrednost po sebi,
nezavisno od kulturnog konteksta svake sredi ne ponaosob. Sva
ki sistem pis anj a ima i prednosti i nedostataka, i za neke svrhe
nij e osobito pl odotvorno odmeravati ih in abstracto sa nekih
pretpostavljenih univerzalnih polazita. Umesto toga valj a ih
razmatrati u odnosu prema specifinim jezicima i kulturama, a
s

obzi rom na mogunosti i potrebe razl iitih grupa kori snika

datog pisma. Pri tome, kako pokazuje iri uvid u konkretne

empirij ske situacije, u i zradi i prihvatanj u si stema pisanj a i sto
li ngvistiki kriterij umi kval iteta, kao to su ekonomi nost, efi
kasnost i slini, u cel ini igraju manj u ulogu od vanjezikih ini
laca - istorijskih, civi lizacijskih, kulturni h, verskih, privredni h,
politikih i drugih.

1 23

Pismenost

ta je pismenost?
U dosadanjem izlaganj u mi smo povremeno, uz razma

tranj e pisma, pominj ali i oigledno srodni poj am pismenosti,

ne daj ui nikakvu njegovu definicij u . Meutim , u ovakvoj knj izi
pismenost se ne srne uzimati kao unapred poznat, neanaliziran
koncept, i sada je vreme da se i nj ime mal o pozabavi mo . Pa
ta j e , onda, pismenost? Standardna renika definicij a glasi da
je to sposobnost itanj a i pisanja. Ovo je neosporno tano, al i
sasvim nedovoljno: kako se moglo naslutiti kroz ceo prethodni
tekst, i kako e biti eksplicitnije pokazano u nastavku, pisme
nost j e mnogo vie od toga. Naime, sama sposobnost itanj a i
pisanj a podrazumeva i podstie niz drugih umenj a i vetina sa
koj ima se viestruko proima, pa se otuda mora govoriti o ra
zl iitim kognitivnim, psiholokim, sociolokim i drugi m impl i
kacij ama i posledicama pi smenosti .
Zato je ovo podruje naroito tokom poslednje decenije
postal o predmet intenzivnog multidi scipl i narnog prouavanj a,
uz uee li ngvistike, antropologije, sociologije, psihologij e , ne
urologij e , komunikologije, i storiografije, pedagogije i drugih di1 24

PISMO

sciplina, a najee pod zajednikim i menom " studija pisme

nosti " (engl . literacy studies). A pored sticanja naune aktuelnosti,
pitanja pismenosti zadrala su svoju vekovnu drutvenu aktuelnost,
jer u svakom drutvu ima raznih problema i dosta nezadovoljstva
u vezi s pojedinim aspektima pismenosti (ili nepismenosti, ili po
lupismenosti !) njegovih lanova, naroito ali ne iskljuivo na polju
uenja i nastave itanja i pisanja, i uopte obrazovanja, od predkol
skog do visokog, ukljuujui i edukaciju odraslih.
Nemajui mogunosti da zal azimo u sve ovo, ovde emo
dati samo neke optije napomene. Najpre, to se tie mogueg
ireg odreenj a poj ma pi smenosti kako se on danas mahom
shvata, to nije samo sposobnost itanj a i pisanj a nekog pisma
(ili , u viej ezinim situacij ama, dvaj u ili vie nj ih), nego i skup
drutveno organizovanih praktinih aktivnosti povezanih sa vla
danjem jednim dodatnim simbolikim sistemom i kanalom ko
munikacije. B iti pismen znai aktivno i pouzdano obavlj ati ove
delatnosti, u razliite svrhe i u specifini m kontekstima upo
trebe, to opet podrazumeva razvijanj e optih intelektualnih spo
sobnosti - naroito ako se pismenost stie na vreme i u toku
kolskog obrazovnog procesa. (Pozitivne saznajne posledice
obino izostaju u akcijama opismenj avanj a odraslih, gde je do
bitak vie tehnike i pragmatike prirode). Pismen ovek je uz
to po svojoj prirodi ovek od znanj a i obavetenosti, ali i po
tencij al ni stvaralac u novim svetovima koje otvara pi smo ; stoga
j e razvoj pismenosti istorij ski bio praen izrastanjem novih obli
ka umetnosti , meu nj ima i verbalne. ak i kada je re o go
voru, govoriti j edni m pisani m j ezikom nije i sto to i govoriti

1 25

RANKO B UGARSKI

nepi sanim jezikom ; kako je jo Galilej pri meti o, raspolagati mo

gunou pisanj a znai stvarati jedan svet na papiru.
Dalj e , bitno j e da se zapazi da pismenost nije univerzal na
lj udska sposobnost, te da se i tamo gde postoj i ona ne j avlj a
kao j ednoobrazna vetina, nego u celoj lepezi veoma razl iitih
ispoljavanj a . Stoga znaenje pismenosti varira od jedne lj udske
zajednice do druge i od jednog razdoblj a do drugog u okviru
istog kolektiva. Uz to idu i velike varij acij e u vrsti , stepe nu i
funkcij ama pismenosti izmeu pojedi nih drutvenih grupa, kao
i pojedinaca. Stoga se u najnovij oj l iteraturi i sama re "pi
smenost" esto j avlj a u mnoini, pa se govori o razl iitim pi

smenostima.
Meu drutvima u kojima postoj i pismo ima onih koj a su
samo rudimentarno pi smena, kao i drugih u kojima je ova spo
sobnost tol iko bitna i rairena da se naprosto podrazumeva. U
manj i m zajednicama na niem stepenu civilizacijskog razvitka pi
smenost j e po pravilu ograniena na mali broj posveenih i po
vremeno se praktikuje samo u nekim domenima, kao to su re
ligija, raunovodstvo ili trgovina. Nomadska populacij a Tuarega
Ra severu Afrike, na primer, ve dugo poseduje pismo ali se njime
veoma retko koristi, i to samo za stvari kao to su arolije i pisanje
ljubavnih pisama. Na drugom kraju skale, u razvijenim modernim
drutvima gotovo da je teko navesti bilo koju vaniju oblast ivota
gde pismenost ne bi igrala nikakvu ulogu.
Pomenuti raspon obuhvata i evoluciju u vremenu, p a i sta
zaj ednica moe u ranij i m fazama da ima elitnu, a kasnije, upo1 26

PISMO

redo sa svoj i m optim civilizacij skim napretkom, i

masovnu

pi

smenost. A taj razvoj ide raznim tokovima, tako da specifini

karakter pismenosti odraava lokalni civi lizacij ski tip, domi nan
tne kulturne obrasce i s isteme drutvenih vrednosti . U nekim
kulturama preovlauje "pragmatika" i l i "egzaktna" , u drugima
"
"
" spekul ativna ili " humanistika vrsta pismenosti (npr. u Kini,

odnosno Indiji ) . Unutar ovakvih optih kategorij a dol azi do da

lj eg diferenciranj a pismenosti po anrovima - npr. na svakod

nevnu, naunu, literarnu i druge, esto sa j o fi nij im podelama,
a u irem i slobodnijem smislu govori se i o muzikoj , mate
matikoj , tehnikoj i l i elektronskoj pismenosti.
Meu iniocima koj i odreuju preteni tip pismenosti moe
da bude i samo pismo: formalne odlike i izraajni potencijal si
stema pi sanj a u konvencionalnoj upotrebi ponekad utiu na ka
rakter date pismene tradicije. Takav je sluaj , na primer, kod in
herentne kaligrafskih pisama kakva su arapsko ili j apansko, koja
svoj im kulturama tako daju i svoj osoben peat, nasuprot svede
nom i srazmemo " isposnikom" evropskom alfabetizmu. Ali ovde

se treba kloniti grubih uoptenj a, kao kada se tvrdi da su stari

Grci rano dostigl i zavidan nivo teorijskog miljenja i logikog ra

suivanja samo zahvaljujui svom apstraktnom alfabetu, dok je

slian razvpj na Dalekom istoku navodno oteavalo "prizemnije"
logografsko pisanje. Ako u drevnoj Kini logika nije posebno ne
govana, razlog za to bie u drukijem usmerenj u tradicionalne
kineske kulture, pre nego u nekakvoj manjkavosti njenog pisma.
Unutar i ste zaj ednice, neki drutveni sloj evi (ugl avnom i n
telektualci) takorei danonono neto itaju i piu, a drugi (kao
1 27

RANKO B UGARS K I

fiziki radnici) svoje aktivnosti ove vrste moda svode na po

vremeno itanje stripova i navrlj ane pozdrave na razglednici
sa odmora. Ponegde se , u tradicionalnim kao i u modernim kul
turama, mogu zapaziti i izvesne polne razlike, odnosno dife
renciranj e na " muku" i " ensku" pismenost.
A to se tie pojedi naca, do danas j e ostalo sporno pitanje
t a zapravo treba smatrati individualnom pismenou, i kakvi
standardi i memi instrumenti tu treba da vae. Ovde se moraj u
uzeti u obzir i velike razlike zavisne od uzrasta, ne zaboravlj aj ui
ni probleme pismenosti kod odraslih, kao i razlike izmeu samih
vetina itanj a i pisanja. itanje se po pravilu lake ui (po nekim
nalazima, priblino dvostruko lake) i ire praktikuje nego pisanje.
Otuda mnogo vie ljudi urne da ita nego da pie, a i oni koji
umej u oboje gotovo uvek mnogo vie itaj u nego to piu. U
pogledu standarda, teko bi se mogao nazvati pismenim ovek
koji urne samo da se potpie i da s mukom odgonetne neki javni
natpis, ili da sriui proita obian lanak u novinama, i koji uz
to ima problema i sa brojanjem; a ovakvih ima mnogo meu for
malno opismenjenima. Ove tekoe ine metodoloki problema
tinim zvanine statistike o procentu pismenih u pojedinim zem
ljama, naroito onim zaostalijim, gde je posebno teko izgraditi
adekvatan i pouzdan i nstrumentarij za proveru pismenosti.
Da bi se izbegle zamke elementarne pismenosti ili polu
pismenosti kao veoma raireni h poj ava, u novij e vreme se kao
meri l o i obrazovni cilj postavlj a tzv. funkcionalna pismenost

to jest, opremljenost za uestvovanj e u onim oblicima ivota

odree ne zajednice ili drutvene grupe koj i podrazumevaj u pi1 28

PISMO

smenost. A ove oblasti veoma se razlikuj u u pojedinim drutvi

ma, zbog specifinih ivotnih uslova koj i odreuj u ne samo
obim nego i glavne funkcije i opti pre sti pis menosti. Ono to
se u jednoj kul turi ubraj a u najvanije zadatke pi smenosti , kao
nauni i tehnoloki razvoj ili znaajna pisana knj ievnost, nee
uopte biti na dnevnom redu neke primitivnije zajednice, kojoj
pis menost treba samo za trgovanje ili veronauku. Pitanje dometa
i vrste pismenosti u zaotrenom obliku se postavlja u aktuelnoj
civilizacij skoj epohi razvijenog dela oveanstva . Recimo samo
da se ovde, s pogledom u budunost koj a je ve poela, sada
sa dobrim razlozi ma govori o raunarskoj pismenosti kao meri
potrebnih znanj a i vetina.
Najzad, valja i stai da pismenost nij e sama sebi cilj , nego
sredstvo za postizanje izvesnih drutvenih i individualnih cilje
va, ve prethodno postojeih ili novih, omoguenih upravo pi
smenou . Stoga nije toliko vano ta ljudi postaj u samim tim
to su pismeni, koliko ta oni rade sa svojom pismenou i
kako se kori ste njenim potencij al i ma. Ne postoj i pismenost koja
bi bila ista za sve, uvek i svuda, pa ni kakav univerzal i stiki i
statiki pogled ovde ne moe da bude od neke vee koristi .
Pismenost j e sloen i dinamiki poj am koj i treba diferencirano
i anal itiki primenj ivati na pojedine empirij ske situacije, sa pu
nom otvorenou prema njegovi m raznolikim manifestacij ama,
usl ovljenim ni zom civilizacij skih, kulturnih, istorijskih, drutve
nih i indvidualnih okolnosti .
Ali da bi se ovakvo gledanj e i stinski prihvatilo, potrebno
je osloboditi se nasleeni h predrasuda, apriornih vrednosnih su1 29

RANKO BUGARS K I

dova i evropocentrinih stereotipa koj i pismenost pojednosta

vljeno vide kao oigledan, neproblematian i za sve obavezan
put ka racionalnosti, modernizacij i i lj udskoj srei . Uz sve to
je ree no o nesporni m prednostima pismenosti, jasno je da pro
blemi nerazvij enog s veta nee nestati samim njegovim opisme
nj avanj em, iako se ti m putem lake mogu stvoriti uslovi za nj i
hovo re avanj e . Osim toga, nije nimalo humano predstavlj ati
odsustvo pi smenosti kao kakvu bolest ili poast (kao u popu
larnim propagandni m sloganima o i skorenj i vanj u nepi sme nosti) ,
a milione lj udi u svetu koj i u svoj im okvirima sasvim lepo fun
kcioniu bez pisma, kao defektne predstavnike lj udske vrste.
Ovo tim pre to ovakve predstave , veoma rairene naroito u
pol itikim i obrazovni m krugovima, nemaj u valj anog osl onca
u poznatim injenicama o istorij skom razvoj u i dananjem sta
nj u oveanstva. O razvoju oveka bez pisma ve smo ranij e
dovolj n o rekli , a to s e tie dananj ice dodaemo samo sledee .
B iti nepi smen u visoko pi smenom drutvu naj ee jeste oz
bilj an hendikep i oko toga se vredi potrudi ti ; ali biti nepismen
u kolektivu male ili nikakve pismenosti naprosto je prirodno
stanj e . Drugo je pitanj e da l i takva zajednica i ma elj u ili mo
gunost da se uklj ui u tehnoloku civilizacij u zapadnog tipa,
za to bi pismenost predstavlj ala neophodan preduslov.

irenje pismenosti
Izmeu izuma pisma u Starom svetu i samog poj ma ma
sovne pismenosti proteklo je nekol iko hi lj ada godina. Naime,
kroz sve ovo vreme pismene su bile samo malobroj ne elite,
1 30

PISMO

verske kao i svetovne. Pismenost je veoma dugo smatrana da

rom boj i m koj i nije za obine smrtnike, pa je bi la strogo u
nadlenosti faraona, careva i kraljeva, svetenika, dvorskih i po
tom manastirski h pi sara i prepi sivaa. Osim toga, ona je omo
guaval a pristup znanju i moi , postaj ui prerogativom i uenih
krugova. S ve ovo uinil o j e pi sme nost snanim instrumentom
drutvene kontrole. Stoga nije udo to su pismeni pojedinci u
raznim tipovima drutava lj ubomorno uva!i ovaj svoj dragoceni
posed, daleko od svake pomi sli da ga podele sa neposveenim
masama. (Delimini izuzeci su Grka i Rim.)
Kako smo ve ranije imali prilike da vidimo, na poecima
pisanja uveliko se pi salo na raznovrsnim prirodnim ili proizve
denim tvrdim podlogama, gde nij e postoj ala mogunost um
noavanj a i razailjanja i stog teksta - a takva mogunost je
osnovna pretpostavka svake ire pi smenosti. Ali ovo ogranienje
nije vail o za meke materij ale, od koj i h je papirus veoma rano
bio u irokoj upotrebi, da bi mu se posle pridruili pergament
i, znatno kasnije, papir. Na nj i ma i spisani tekstovi mogli su se
prenositi i pohranj ivati u ranim bibliotekama, od kojih je naj
vea bila Aleksandrij ska - za koju se rauna da je u jedno vreme
sadravala ak 700.000 spi sa. (Rei biblioteka, Biblija i nj ima
srodne upuuju na i me drevnog fenianskog grada Biblosa, sre
dita proizvodnje i izvoza papirusa, pa je Biblij a eti moloki za
pravo ' papirus; knj i ga od papirusa ' ; a re pergament analogno
potie od imena grada Pergamena u M aloj Azij i . ) Meke podloge
svakako su bile praktinije, al i i daleko podlonije propadanj u,
pa i gubljenju, to j e dugorono ipak moglo da ogranii nj ihovu

131

RANKO B UGARSKI

traj nost. Stoga je mnotvo na nj ima pisanih tekstova u raznim

kulturama ostalo nedostupno nauci jer naprosto nisu sauvani ,
vero vatno uklj uuj ui i mnoge iz ranih faza pismenosti starih
civilizacij a .
S vojevrstan prel azni obl ik o d tvrdih ka meki m podl ogama
predstavljale su navote ne tablice od g l i ne ili drveta, utol iko
to su one doputale brisanj e i ponovno ispisivanje zaotrenom
pisalj kom (lat. stilus - otuda i re stil) . Takve tabl ice su bivale
i preklopljene radi zatite napi sanog i spoj ene sa strane - po
dve, tri i l i vi e (diptih, triptih, poliptih ; isti term i n i u sli karstvu
oznaavaj u slike analogno sastavljene iz delova). Ova tehnika,
poznata jo Asircima poev od 8. veka p.n.e. i potom Grcima,
u starom Ri mu je ve iroko koriena za s vakodnevne potrebe.
Ovakvi kodeksi (lat . codex) ve predstavlj aj u zametak knjige
kakvu mi poznajemo.
Meutim, poj am rukopisa u pravom smislu re i , kao gl av
nog obli ka pisanj a na mekim materij ali ma pre izuma tampe,
vezuj e se naroito za papirus, koj i su masovno upotreblj aval i
jo stari Egipani , i potom pergament. esto kori en rukopisni
obl i k bio j e svitak (lat. rotulus) - dugaka ispisana rol na, nekada
sa drvenim tapom na j ednom i l i oba kraj a radi lakeg savij anj a
i odvij anj a. Poznati su, na primer, tzv. S vici Mrtvog mora, i l i
Kumranski rukopi si - kul tumoistorij ski veoma vana zbirka i z
vorn i h jevrej s ki h tekstova iz perioda oko 1 80. godine p.n.e.,
veinom pisanih kvadratnim hebrej ski m pismom, koje su pasti ri
sluaj no otkrili u peinama uz obalu Mrtvog mora 1 947. godine.

1 32

PISMO

Rukopisi dominiraju naroi to poev od ranog Srednjeg ve

ka, mnogo puta prepisivani u okviru razl iitih prepisivakih ko
la i tradicij a, najee po manastirima, u posebnim odajama
zvanim skriptoriji; kroz sl edeih hilj adu godina u Evropi e
veti na pisanj a praktino ostati monopol kaluera. Iako po pra
vilu anonimni , prepi sivai su mogl i da unose i obelej a vlasti te
ruke, ukljuujui i povremene "autorske" greke . Rukopisi su
raeni kaligrafski, i mnogi od nj ih su prava umetnika remek
del a. Nj ihovoj vizuelnoj lepoti doprinosila je upotreba vi e boja
i , osobito, ilum inacija - posebnih dekoracij a teksta. Meu ovi
ma je vano mesto pripadalo inicijalu - prvom slovu na poetku
pogl avlj a i l i pasusa, veih dimenzij a i ukraenom ornamentima
i likovnim motivima; sam tekst esto je bio proaran mal im
i l ustracijama, zvanim m inijature. S astavlj ane su i lepo povezi
vane zbirke na pergamentu pisanih religij skih i klasinih tek
stova, koje se takoe zovu kodeksi ; to su zapravo prve prave
knj ige, premda rukopisne.
Radi tednje dosta skupog materij ala, i l i pak u cilj u na
memih izmena postoj eeg zapi sa, tekstovi rukopisa su esto bri
sani, odnosno strugani, kako bi se na istoj podlozi ispi sao nov
tekst, i to neretko u vie slojeva. Takav rukopis zvao se palim

psest (od gr . ' ponovno struganje' ) . Otkrivanje starijeg teksta

i spod gornj ih sloj eva, koj e se danas postie primenom speci
j alnih fotografski h tehnika, od viestrukog je znaaj a za paleo
grafij u , jer moe da prui dragocene morfol oke, hronoloke i
kulturnoistorij ske podatke .

1 33

RANKO BUGARSKI

to se tie sadraj a, srednj ovekovni rukopisi bili su po

s ve eni verskim temama, budui raeni po nalogu crkvenih kru
gova i plemstva. Od poetka 1 3 . veka j avlj aj u se i gilde sve
tovnih pisara, koje za potrebe ml ade graanske kl ase izrauj u
rukopise i knj i ge poslovne, pedagoke, naune, zabavne, ku
l i n arske, beletri stike i druge tematike .
Ali od naj vee vanosti bio je pronal azak papira i tam

parske tehnike, koj i je omoguio srazmerno brzu, j ednostavnu

i j eftinu izradu kopij a nekog izvornika u velikom broju prime
raka, a time i razvoj pismene kulture i kulturnu difuzij u . Papir
je ki neski izum iz 1 05 . godine nove ere, koj i su Arapi preuzeli
negde u 7: veku a u Evropu preneli preko panije u 1 2. veku .
tampa je takoe pronaena u Ki ni, i to naj kasnije u 7 . veku
u s m i slu pravljenj a oti saka original nog teksta, a poev od 1 1 .
veka i kao tehnika pokretnih drveni h (od kraja 1 4. veka i me
tal n i h ) kockica sa urezanim pojedinanim karakteri ma. U na
re dn im stoleima ovo otkri e bie masovnije kori eno u Korej i
ne go u samoj Kini.
U Evropi se tampa j avlja sredinom 1 5 . stolea, moda
ne zav i sno od ki neskog prethodnika, a pripisuj e se Johanesu Gu
te nberg u, koji je u Maj ncu naini o runu presu za tampanje
p u tem pokretnih metal ni h slova. Jedna od prvih tako proizve

de ni h knj i ga, tzv. Gutenbergova Biblija , dovrena je 1 456. go

di ne , a tampana je na latinskom, goticom i - to e ostati
re do v na praksa rani h tampara - u vernoj i mitacij i rukopisnog
st il a , s a rukom dodatim iluminacij ama (Slika 39 prikazuje jednu

st ra n i cu).

1 34

PISMO

Slika 39.

Do kraj a veka tamparij e su iznikle po celoj Evropi. Go

dine 1 494 . tampana je i prva srpska iril ina knj iga, uraena
sa bogatim dekoracij ama u tamparij i Crnojevia na Ceti nj u

Oktoih ( ' osmoglasnik' : knj iga za liturgij sko poj anje u osam gla
sova u pravosl avnoj crkvi). Iste godine u Senj u je na hrvatskoj
glagolj ici tampan Misal (knj iga molitvi i pesama kori ena pri
likom sl uenj a mise), prvi za koj i se pouzdano zna da je nastao
na junosl avenskom tl u. S ve knj ige tampane u tom prvom raz
doblj u , zakljuno sa 1 500. godinom , zovu se inkunabule (lat.
incunabulum ' povoj ; poetak' ) .
1 35

RANKO B UGARSKI

Tokom narednih vekova izraeno je mnotvo slovnih ti

pova latininog al i i iri linog pisma, na bazi rukopisnih tra
dicij a i stilova, uz delimino regionalno, konfesionalno i nacio
nalno diferenciranje. Time su i ranije pomenute verzije ruko
pisne latinice dobile svoj e tampane ekvivalente (npr. goticafra

kturu a humanistika antikvu), dok j e tamparstvo sa svoje strane

iznedrilo i nove forme tipografskih pisama. Naporedo s tim,
pravoslavni Sloveni na istoku i jugoistoku Evrope obl ikuj u ra
zliite varij ante irilice .
O vakav razvoj dogaaj a stvori o je tehnoloke uslove za
postepenu demokratizaciju pisanja. U davna vremena, kada se
pisalo po sistemu " kl i n u plou " ili slikanjem komplikovanih
hijeroglifa, pisanj e ni isto tehniki gledano nije moglo biti po
pularna del atnost. U ovom smislu njegovom irenju doprinele
su, kako smo ranije ustanovili , kurzivne i minuskulne forme.
A tamparstvo i tipografij a dodae tome bitnu komponentu um
noavanj a i razailjanj a tekstova u razliitim grafikim verzij a
ma, i me su postignute tehnoloke pretpostavke za ire i bre
opismenj avanje. Za razliku od prethodnog razdoblja, kada s u
knj ige bile retke i skupe, i najee na l atinskom, novostvorena
graanska i talaka publ ika mogla je i na svom jeziku da ita,
pored visoko cenjenih religij skih i umetnikih del a, tivo proiz
vedeno radi pouke i zabave, to je dalo zamah popularnoj pi

smenosti.
S voj prilog ovom procesu dale su i pratee institucije kao
to s u izdavake, knjiarske i novinske kue, koje su zadovo
lj avale potrebe rastueg trita tampanih materijala. Profesio1 36

PISMO

nalni izdavai i knj iari poinj u da posluj u ne dugo po poj avi

prvih tamparija - ne raunaj ui nj ihove prethodnike koj i su
radili sa rukopi sima. Prve prave novine i asopisi u Evropi se
j avlj aj u u 1 7 . veku (nj ihov embri onalni pretea su Acta diurna
' dnevni spisi ' u Rimu Julij a Cezara poev od 59. god. p.n.e. neka vrsta zidnih novina, a u Srednjem veku su postoj ali ru
kopisni bi lteni sline name ne).
Runo slaganje bie mehanizovno tek u 1 9. veku (kada
na scenu stupa i pisaa maina, naprava zamiljena znatno ra
nij e ali ostvarena tek 1 867 . godine kao izum amerikog pro
nalazaa Kristofera oulza) . Polovinom naeg stolea u iru
upotrebu e ui fotoslog i , potom, danas aktuelni raunarski

slog. Nov proboj u irenj u navike itanj a oznaila j e masovna

poj ava broirani h i jefti ni h depni h knj i ga, izazivajui pravu re
volucij u u izdavatvu sa poetkom oko 1 930. godi ne . A sada
se proizvode meunarodna i zdanj a enciklopedij a, strunih i
umetni kih knj i ga i asopi sa na vie jezika istovremeno, to
znaaj no smanjuje trokove produ'kcije i ubrzava proces irenja
informacij a. Treba, naj zad, pomenuti i sada masovno kori enu
mogunost umnoavanj a tekstova putem kseroksiranja (fotoko

piranja), kao i s ve iru praksu komuniciranja tzv. elektronskom

potom i slinim medijima.
Ali od bar j ednake vanosti bili su spoljni, drutveni uslovi
za razvoj pismenosti . U ranijim epohama pismenost se mahom
rasprostirala po svetu osvaj anjem novih teritorija za stare im
perije, pa je tako lati nica marirala sa ri mskim legij ama, a arap
sko pismo j e galopiralo sa ratnicima polumeseca. Sl ine posle1 37

RANKO B UGARSKI

dice i malo je, dakako, i irenje i stonog i zapadnog hrianstva.

U ranom modernom periodu od Renesanse do i ndustrij ske re
volucij e - okvirno, izmeu 1 500. i 1 800. godine - irenj e pi
smenosti , naroito alfabetske , ilo je u korak sa savremenim
oblicim a optenja, udruivanj a i razmene unutar i izmeu dru
tvenih kolektiva, sa razvojem kolstva, komunikacij a i privrede,
sa stvaranjem pol i tikih zajednica i obl i kovanj em nacional ne
svesti . Posebno treba zabeleiti dopri nos pismenosti optoj de
mokratizacij i ivota, j er je ona u svoj i m strogo ogranienim
ranij i m obl icima pre delovala suprotno, kao instrument represije
elita nad masama (to se ponegde odralo i do danas) . Meuti m,
idej e sadrane u knj i gama, novi nama, brourama i na pl akati m a
svoj i m brzi m rasprostiranjem omoguile su i takve drutvene
prevrate kao to su amerika i francuska revol ucija, koj e su
pripremile teren za pl odan razvoj graanske demokratije. A vi
zij a moguih blagodeti potonjeg industrijskog, naunog i teh
nolokog razvoj a sa s voj e strane je podstakla opismenj avanje
novih sredina i drutvenih slojeva.
Tako je pismenost - ne zaboravimo, snano podrana
tamparstvom - odgovoril a odreenim lj udskih potrebama i
ujedno stvorila prostor za itav niz novih delatnosti . No uz sve
to, s hvatanje o masovnoj pi smenosti kao optem drutvenom
dobru zapravo se razvij a tek tokom 1 9. stoJea (pri emu j e
jo o k o 1 850. godine umela d a ita i pie j edva jedna deseti na
odrasle s vetske popul acije), da bi na vek doao i do ideala
pismenosti kao univerzalnog ljudskog prava. Al i od prava do
ostvarenj a i ovde je, kao i u mnogim drugi m ivotnim domenima,

1 38

PISMO

veoma dugaak put. Uprkos novijem razmahu pismenosti, i po

red uestalih i neretko uspenih nacionalnih i meunarodnih
projekata za suzbij anje nepismenosti, jo smo daleko od opi
smenjenosti svih ljudi . Prema podacima Uneska, u svetu danas
ivi blizu milij ardu nepismenih iznad 1 5 godina starosti, to bi
moglo da znai da je najmanje svaki trei odrasli stanovnik
nae planete j o uvek nepismen.
Pri tome postoj e izuzetno velike razl ike izmeu najrazvi
jenijih i najslabij e razvijenih zemalja, u rasponu od praktino
stoprocentne do minimalne pismenosti - ne raunajui, dakako,
nebroj ene male plemenske zajednice koje uopte ne znaju za
pismo. U dananjoj Jugoslavij i , prema podacima iz 1 99 1 . go
dine, potpuno nepi smenih meu odraslima ima 1 0 - 1 5 % ; broj
funkci onal no nepismenih teko je utvrditi , ali se, raunat prema
broj u oni h bez zavrene osnovne kole, penje na dobri_h 30%
(kod ena ak 40% ) - zaista skroman rezultat za jednu evropsku
dravu !
Nepismeni su, dakle, naj gue koncentri sani u naj slabije
razvijenim zemlj ama; uz to i h je uvek vie meu siromanij im
nego bogatij im drutvenim slojevima, meu enama nego mu
karcima, i na selu nego u gradu . Prema tome, svetski prototip
nepismene osobe jeste siromana selj anka u nerazvijenoj zemlj i .
A to se tie pomenutih kampanj a z a opismenj avanje, one naj
ee postiu samo relativan uspeh, ak i tamo gde i m a stvarnog
interesovanj a - j er ima i zajednica koje za tako neto nisu zai n
teresovane, naprosto zato to u svom ivotu ne oseaj u nikakvu
potrebu za pi smom (ima i takvih pojedinaca u pismenim dru1 39

RANKO B UGARSKI

tvi m a) . S druge strane, ve postoj ea mera pismenosti kolektiva

i poj edinaca moe se u nepovoljnim okolnostima i izgubiti, pa
se postavlj a i pitanje odravanja steene pismenosti . Vidimo,
zna i , kako se teorij ski apsolutno pravo na pismenost u ivotu
ipak relativizuje.
Na kraj u, kako s tvari stoje ako pismenost dovedem o u
odno s , ne prema broj u ljudi, nego prema broj u jezika - ne za
boravlj aj ui da svi pripadnici pisani h jezika nisu nuno pisme
ni ? S tatistiki gledano, ovde je slika prili no sumorna. Razma
traj u i prostiranje pisma po svetu, ustanovili smo da je manj i
broj optih obrazaca pri lagoavan strukturama novih jezika, pa
se broj pisama brzo u mnoavao. Ali ako bi se iz toga stekao
utisak da su do danas manje-vie svi jezici s veta dobili pismo,
to bi, naalost, bilo veoma daleko od istine. Tano je da nema
nij e dnog veeg i vanijeg jezika bez pisma, ali ovakvi j e zici
ine s a mo manj i procenat svih postojeih j ezika.
U ovom trenutku irom pl anete nalazimo pravo bogatstvo
od neki h hiljadu pisama. Ovaj broj se s jedne strane uveava
izradom pisama za ranij e nepi sane jezike, ali se s druge strane
s manj uje gaenjem nekih del imino pisanih idioma malih za
jednica. Meutim, j ezika danas ima ak oko 5000. Ovo zna i ,
grubo uzev, d a s e tek na svakom petom jeziku moe pisati da i ne govorimo o pisanju kao rairenoj svakodnevnoj delat
nosti , a pogotovo o znaaj nijoj pisanoj knj ievnosti kao nekom
meri l u , j er je ovako neto ostvareno moda samo u stotinak
jezika. Pomenute proporcij e jo su izrazitije ako se podseti mo
da su m nogi j ezici nastal i , odsluili svoje i nestal i jo pre izuma
1 40

PISMO

pisma. A i u savremenom svetu smo svedoci dramatinog odu

miranj a velikog broja malih jezika koj i su ve nestali - ili e
ubrzo nestati - sa lica zemlje nikada ne stekavi mogunost da
se nj ihovi iskazi zapiu. Ako sve ovo uzmemo u obzir, ne moe
mo izbei zakljuak da je, gledano komparativno i kvantitativno
iz jezikog ugla, pismenost daleko od univerzalnosti, skoro
predstavljaj ui kulturnu retkost - pre izuzetak nego pravi lo. Pi
smo i pisanje ostaju nedosanjani san za veli ku veinu jezika
prolosti i sadanjosti.

Standardizacija pisma
Jedan vaan uslov irenja pismenosti, koj i objedinjuje teh
noloke i kulturne aspekte ovog fenomena a koji u prethodnom
odeljku nije eksplicitno naveden, zasluuje posebnu obradu u
ostatku ovog poglavlj a; to je standardizacija pisma i pisanja.
U ranim fazama pisma bi lo je dosta kolebanj a u broju,
izgl edu i orijentacij i pojedinanih grafikih simbola, kao i u
smeru nj ihovog ispisivanja u nizu. Sa irenjem prakse pisanja
postepeno se smanjivao obim ovih varijacija - to jest, krenuo
je proces standardizacije razliitih aspekata pisma i pisanja. Do
izvesne mere ujednaavanja i regul isanj a dolo je tokom stoJea
i u najstarijim pismima, da bi stabilizacija najvei stepen do
stigla u alfabetskim oblicima pisanj a.
Poetni i nventar znakova jednog alfabetskog sistema to
kom vremena j e tipino doivljavao odreene modifikacije, uki
danjem nekih simbol a a dodavanjem drugih, ili pak razdvaja141

RANKO BUGARSKI

njem odnosno spaj anjem pojedinih meu nj ima. Pri tome su

simboli dobijali svoj manje-vie konaan vizuel ni oblik u ma
lom broju standardnih varijanti (velika i mala, pisana i tam
pana, osnovna i kurzivna slova, te kod nekih pisama - siste
matski samo u arapskom - poziciono odreeni alografi , tj. raz
liiti oblici istih grafema u nezavisnom i u poetnom, srednjem
i zavrnom poloaju u reima). Konsolidovanje izgleda znakova
uklj uivalo je i orijentaciju, pa oni vie nisu mogli - kao u
nekim starim obl icima pisanj a - proizvolj no da "gledaju " levo
il i desno, nagore il i nadole. Sva slova su pojedinano imeno
vana, a utvren je i njihov redosled u okviru alfabeta. (U ovom
poretku nekada su kodirane i mitoloke ili kosmoloke pred
stave strukture sveta i toka stvari - upor. i danas izraze tipa
"alfa i omega" , "od A do " .) Imena i redosled u nizu vani
su za utvrivanje porekla i hronologij e pojedinih alfabeta,
zbog mogueg preuzi manj a ovih elemenata od datiranih sta
rijih uzora.
I pojedine vrste alfabeta dobile su svoje nazive, najee
- kao i kod rei alfabet -prema imenima dvaju ili vie poetnih
slova u tako ureenom nizu. Latiniki, a ree i drugi alfabeti
zovu se i abecede, a iriliki azbuke - po latinskim imenima
slova A, B, C, D, odnosno slovenskim nazivima slova A (az)
i B (buki). Kasnije uvedena slova, domaa ili preuzeta, redovno
se svrstavaju na kraj niza. Smer pisanj a, koji je inae veina
pisama menjala tokom svog trajanj a, takoe je standardizovan.
S va modema pisma teku sleva nadesno i odozgo nadole; u ne
kim nealfabetskim pismima, kao to su kinesko i j apansko, ko142

PISMO

riste se i razliiti smerovi , ali su i takve kombinacije podlone

odreenim pravilima.
Iako j e stabi lizacija grafike prakse poela jo u davna
vremena, najvei podsticaj standardizacij i pisma pruio je izum
tamparske tehnike. Samom svojom prirodom tampa smanjuje
obim prostornih, vremenskih i socijalnih varij acij a, pa tako na
mee i stroga ogranienj a raznolikosti rukopisnih tradicija i in
dividualnim prepisivakim slobodama (i grekama), favorizu
jui jednoobrazna reenj a koja kodifikuju pisanu re razdvaja
jui je od arenila govorne prakse. Tako je j ednom utvrenu
kanonsku verziju nekog teksta mogao u istovetnom obliku i
istovremeno da ima pred oima veliki broj italaca, to ranije
nije bilo mogue, a to je unapredilo egzaktnost, udarnu snagu
i uticaj tampanog materijala. Sa novom tehnikom, mesto ru
kopisne kaligrafije uveliko je preuzela tipografij a, koj a je pri
lagodila neke od ve postojeih tipova slova i uvel a nove.
Primera radi, grki alfabet, koji je nakon nekoliko stoJea
slobodnije upotrebe u vie svoj ih formi stabilizovan u svom kla
sinom obliku u 5. veku p.n.e., uveo je pisanje izmeu dve linije,
dajui ispisanom tekstu geometrijski dosledan likovni utisak, koji
e tampa samo pojaati. Razlika izmeu maj uskule i minuskule,
takoe grkog porekla, tipografski se uobliava kao verzal (velika
slova) nasuprot kurentu (mala slova), sa meuoblikom zvanim

ka

pitala (slova oblika verzala a veliine kurenta, dakle "mala velika

slova" ). A odblesak razlike izmeu uglastog i zaobljenog, odnosno

kvadratnog i kurzivnog naina pisanja, u tipografiji se j avlja kroz

podelu na normal (osnovni, nemarkirani slog) i kurziv (markirani
143

RANKO BUGARSKI

A
5 B
B B
r r
.l
ll

>K}f{

dD

b B
e e

tj 'D
e E

3
Hl1
3

dD
dD
e E
f F

aA
6B
a B
z r

l) D
e E
:HC)[(
3 3

a: A
bB
cC

d_ D
dD
dD
e E

o ,a

uH

fF

HH

j J
K

}{

fb

nJI

MM

gG
h H
l I
j J
k K

HH
fb lb
oO
n ll
p P

KK
AJI
.lb lb

.MM
gG

h H
il

jJ

l L
lj Lj
nj Nj

kK

lL
lj Lj

mM
n N

nj Nj

Slika 40.

1 44

xX

e
T

h n
y y
lP

mM
n N

j J

e
T

o
niT
p p

JbJb

}-b

u.

q
l)
mill

J,J

T
uU
v V
z z

o
p p
r R
s s

e
T T
li 'Ii
yY
e

ljJC/J
oO
p P
rR
sS

xX
u, U
t.tq
fl.

lJ

w.Hl
tT
uU
v V
zZ

PISMO

slog za posebna isticanja). Unutar ovih osnovnih slovnih tipova

vremenom su izraene mnogobroj ne stilski diferencirane vari
jante za posebne tamparske i tipografske svrhe.
Slika 40 (preuzeta iz

Pravopisa srpskoga jezika,

str. 3 8)

prikazuje osnovne standardizovane oblike savremene srpskohr

vatske irilice i latinice. Za naune i druge specijalne potrebe
u naoj latinici koriste se i dopunske grafeme iz opte latinice:
<q,

W, X,

y>.

Kao poseban aspekt grafike kodifikacije pomenuemo

radu

iz

pisama za ranije nepisane jezike. Popularno reeno, tu se

ide od glasa do slova - za razliku od deifrovanj a starih pisama,

gde je pravac kretanj a od slova do glasa. Usmene kulture su
se kroz istoriju najee opismenjavale u dvostepenom postup
ku. Najpre bi njihove elite usvoj ile kompletan pisani jezik nekog
prestinog suseda, pa je taj jezik sluio kao medij um domae
pismenosti , a potom bi - esto nakon dueg vremena - dvoje
zini pojedinci ostvarivali zamisao da pismo drugog jezika pri
lagode za pisanje svog maternjeg. Tako su, na primer, postupili
Hetiti u odnosu prema sumerskom i akaanskom, a Japanci,
Korejci i Vijetnamci u vezi s kineskim.
Iako je, kako smo ranije videli, nastanak pojedinih pisama
plod truda mnogih generacij a i otuda po pravilu anoniman, za
sluge za prilagoavanje ve postojeih pisama novim jezicima
ponekad pripadaju i nadahnutim pojedincima, voama svojih
naroda. Ovde se moemo setiti kralj a Sejonga i korejskog han
gula, iako je ovaj sluaj specifian zbog inovativnosti ispoljene
145

RANKO BUGARSKI

u konstruisanj u ovog sasvim apartnog pisma. Mnogo je tipinija

situacija kada do takvih poduhvata dolazi u uslovima predsto
jee ili ve obavljene kolonizacij e.
Primitivne zajednice irom sveta esto su autohtono raz
vile oblike piktografskog ili pikto-ideografskog pisanja - od Es
kima na Aljasci i severnoamerikih Indijanaca do Bumana u
Africi, i od australijskih domorodaca do Jukagira u Sibiru. Al i
nijedna od ovih zajednica, svakako zbog odsustva civi lizacijskih
preduslova, nije spontano dostigla fazu fonografije, dakle pra
vog pisma. Tek sa dolaskom hrianskih misionara i koloniza
cijom tih prostora stvorena je mogunost primene evropskih ob
razaca fonografske pismenosti u izradi pisama za jezike lokalnih
zajednica, bilo da su se tog posla poduhvatali sami misionari
i l i pak domai uglednici . Kao rani primer prvog sluaja na
veemo alfabet koj i j e za jezik Maja polovinom 1 6. veka izu
meo panski biskup Dijego de Landa. Ovaj sistem nije, dodue,
bio uspean, pa nij e ni doprineo deifrovanju autentinog ma
janskog hijeroglifskog pisma; u kasnij im vremenima, a naroito
u ovom veku, misionari (esto sa valjanim li ngvistikim obra
zovanj em) e imati mnogo vie uspeha u ovom poslu, proiz
vodei adekvatna pisma za stotine jezika.
D rugu mogunost i lustruj e indijanski poglavica Sekvoja,
koji j e 1 82 1 . godine sai nio originalan silabarij za svoj jezik
eroki , koj im su se decenijama potom sluil i misionari. Zanim
lj iv je i sluaj pisma za jezik naroda Bamum u Kamerunu, koje
je krajem 1 9. veka izradio kralj Ndoja. Ovo pismo je veoma
brzo prelo put od izvorne piktografije do silabografije (sa sve
146

PISMO

manj e znakova, do nekih 70 na kraju, i sa tendencijom alfabe

tizacije). To je bi la svojevrsna rekapitulacija inae hi ljadugo
dinjeg procesa, pod uticajem prirunih stranih uzora; sl ine
pojave zapaene su i kod drugih pisama nastalih kolonizacijom.
U savremeno doba, pak, izradom pisama veinom se bave ti
movi strunjaka, uglavnom lingvista. Uopte uzev, ovde je naj
pre potrebno izabrati i adaptirati odgovarajui sistem pisanja,
najee alfabetski, a zatim utvrditi i pravila pisanja, dakle pra
vopis (o pravopisu e biti vie rei u narednom odeljku).
Kod ve utvrenih pisama moe se iz raznih razl oga uka
zati potreba za nj ihovom

reformom.

Kada je posredi samo po

kuaj da se modifikacijom pravila pisanja uhvati korak sa pro

menama u jeziku, to je srazmerno lako postii. Meutim, ne
kada se - iz raznih vanjezikih, a ree i jezikih razloga - ide
i na promenu samog pisma, to j e korak od dalekosenog i
dugoronog znaaja, ilustrovan u prethodnom poglavlju. I kako
je na tom mestu ve istaknuto, isto lingvistiki kriterijumi mo
raju se u ovakvim poslovima, bilo da je re o izradi ili o reformi
pisma, kombinovati sa sociolingvistikim, kulturnim i politi
kim meril ima, kako bi rezultat bio uistinu prihvaen u jezikoj
zajednici. Ovo stoga to vidlj ivost ini pisma i pravopise emo
cijama podl onim segmentima svakog jezika, koj i simbolizuju
grupnu lojalnost i identitet, pa otuda mogu snano da utiu na
drutvenu strukturu i vrednosne sisteme zajednice. Tu vana
uloga pripada kolektivnim stavovima prema jeziku, koj i mogu
uiniti veoma poeljnim da jedan jezik bude vizuel no sl ian
nekom drugom, ili pak da se od njega to vie razl ikuje. Ube147

RANKO BUGARSKI

dljive potvrde za ovo mogu se nai na raznim stranama, uklju

ujui i noviju istoriju junoslovenskih naroda sa njihovim je
zicima i pismima. U celini, jezike reforme obino su vie stvar
politike nego lingvistike.

Pismo i pravopis
Ako su se napomene u prethodnom odeljku uglavnom od
nosile na standardizaciju samog pisma kao inventara grafikih
simbola, sada treba neto da kaemo i o standardizovanju pi
sanja kao procesa, a ovde sredinja uloga pripada izradi pra
vopisa. Dok pojam pisma ili

grafije

podrazumeva bilo kakvo

pisanje, ui pojam ortografije ili pravopisa odnosi se na pra

v iln o pisanje. Pravopis je, dakle, skup konvencionalnih pravila
za ispravnu, tj. struno normiranu i drutveno sankcionisanu
upotrebu neke grafije u datom jeziku. To je standardizovan si
stem za pisanje nekog posebnog jezika, koji ukljuuje - kod
alfabetskih pisama, koja emo ovde uzeti za primer - propisan
skup grafema, odnosno slovn ih znakova i znakova interpunkcije,
i niz pravila za njihovo kombinovanje prilikom pisanja (npr.
upotreba velikih i mali h slova, sastavljeno i rastavljeno pisanje,
glasovne promene u nizu, skraenice, pisanje pozajmljenica i
imena iz drugih jezika, itd.). Posebnim dodatkom ovom i nven
taru mogu se smatrati znakovi za brojeve, veinom logogrami
izvedeni iz oblika obinih slova, iji je poredak u nizu mogao
imati i numeriku vrednost (kao u grkom alfabetu), ili pak
specijalno konstruisani (kao rimski i

148

a rapski

brojevi; ovi drugi,

PISMO

koj i poznaju i bitan pojam nule, zapravo potiu iz Indije, odakle

su ih Arapi preuzeli u 7. veku i preneli u Evropu).
Pravopis je jo konvencionalniji od alfabeta: mnogi jezici
piu se lati nicom, ak nj enim sasvim bl iskim ako ne i iden
tinim verzijama, al i ne postoj e dva sa istovetnim pravopisnim
pravilima. Jednom stabi lizovani , naroito uz pomo tampe, al
fabet i pravopis i ne temelj za izgraivanje standardnih ili knji
evnih jezika - jezikih varij eteta kodifikovanih u normativnim
prirunicima, meu kojima su za standardizacij u pisanja, osim
pravopisnih, veoma vani i renici.
Pravopisi mogu da budu ustroj eni na razliitim principima.
Pravopis koj i odraava starija stanja jezika ili u pisanj u stranih
imena prenosi nj ihov izvorni pisani oblik obino se zove eti
moloki, a onaj koj i tei reprodukcij i savremenih zvunih vred

nosti -fonetski. Tako se u pisanj u latinicom u Hrvatskoj kom

binuju ova dva naela, sa aktuelnom tendencij om porasta eti
molokog, dok se u Srbij i u upotrebi obaju pisama sledi fonetski
princip (uz mogue alternativno ili dodatno izvorno pisanje ime
na iz latininih jezika). Treba uzgred da primetimo da su po
menuti popularni termini zastarel i i sa naune strane neprecizni.
U prvom sluaj u zapravo je vie re o morfolokim nego o eti
molokim obavetenjima, a u drugom o fonolokom a ne fo
netskom nivou - to, dakako, podrazumeva moderno i u svetu
prihvaeno razlikovanje fonologije kao nauke o funkcionalnim
jedinicama glasovnih sistema od fonetike kao nauke o fizikim
svojstvima pojedinih glasova.

149

RANKO BUGARSKI

Pravopis odraava specifine kulturne i drutvene norme

poj edinih zajednica, pa j e podloan i raznim vanj ezikim uti
caj ima, kao i dejstvu jezikih promena u vremenu. Ove pro
mene glavni su razlog to se savremeni pravopisi alfabetskih
pisama toliko razlikuj u u meri ostvarivanj a sistemske fonem
sko-grafemske korespondencije. Ve nam je poznato da je takva
korelacij a tipa l: l samo princip i i deal; u realizacij i , nij edan
konvencionalni sistem pisanja nije dosledno i potpuno fonem

ski, a j o je manje fonetski. Naime , iako jedna grafema esto

predstavlja j ednu fonemu (npr. sh. <k>), neretko ista grafema
izraava vie fonema (npr. franc. <s> je /s/ ili /z/), a i obrnuto,
vie grafe ma izraava istu fonemu (npr. pan. <b> i <v> su
/v/). Kako lati nski alfabet nije imao poseban znak za fonemu
//, jer takve u lati nskom nije bilo, ona se danas u raznim j e
zicima predstavlja razliitim grafemama: ital . <sc> ili <sci>,
franc. <ch>, nem. <seh>, polj . <sz>, ma. <s> itd.
Kako vidimo iz ovih primera, grafeme se mogu pisati j ed
nim slovom, ali i slovnim grupama: digramima sa dva znaka,
trigramima sa tri , tetragramima sa etiri (npr. nem. <tsch> za

//). Sa izuzetkom latininih digrama <lj , nj , d>, oba pisma

srpskohrvatskog jezika imaju jednoslovne grafeme za foneme
koj e zastupaju. (Za teleprinterske potrebe u latinicu se uvode i
posebni digrami, kao <sx> za // ili <zh> za //). Pri tome se
isti osnovni znaci mogu modifikovati dodavanjem dijakritikih
znakova za obeleavanj e drukije zvune vrednosti , kao kod
naih latininih < , , , , >, polj. <S, i>, nem. <a, o, ii> itd.

150

PISMO

I u istom jeziku moe da bude znaajnih odstupanja

oba pravca. Tako engl. fonema If/ ima etiri grafoloke alter
native u raznim reima; obrnuto, grafolokoj sekvenci <ough>
odgovara ak est fonemskih vrednosti. Ali ak i tako naizgled
haotian odnos izmeu izgovorenog i napisanog kakav nalazimo
u engl eskom (i li, u neto manjoj meri, u francuskom) ipak po
iva na pomenutom fonemskom principu, poznatom otkad po
stoji alfabet. Stvar je samo u tome to su narodi ovih jezika to
naelo uveli znatno ranije, ali u meuvremenu nisu bitno pri
lagoaval i svoj pravopis. A rastui raskorak izmeu jednom
utvrenog pravopisa i stalnih govornih promena upravo i uraa
takvim neusaglaenostima izmeu govora i pisanja kakve danas
nalazimo u engleskom i francuskom. Pisanje na ovim jezicima
vemij e odraava davnanj i nego dananj i izgovor; tako se engl.
knight ('deak', potom 'vitez') pre pet vekova uisti nu izgovaralo

/kniht/, dok je usled meuvremenih glasovnih promena savre

meni izgovor /nait/.
Prema tome, injenica da oba pisma srpskohrvatskog je
zika idu u red onih koja se u najveoj meri pribliavaju fo
nemsko-grafemskoj korespondencij i nij e rezultat nikakve inhe
rentne "fonetinosti" ovog j ezika, odnosno njegovih pisama ili
pravopisa, kako su to laici skloni da veruju. Jednostavno, mi
smo danas u srenijem poloaju od veine drugih naroda, zah
valj uj ui tome to je Vukova reforma izvedena dosledno i sraz
memo nedavno, pa nije bilo vremena za ispoljavanje malopre
navedenog raskoraka izmeu govora i pisanja.

15 1

RANKO BUGARSKI

Prenoenje znakova iz jednog pisma u drugo - esto ogra

nieno nepodudarnostima izmeu grafolokih sistema, naroito
kod j ezika u tom pogledu veoma razliitih - zove se translite
racija. Ovaj postupak razlikuje se od transkripcije- prenoenja

glasova u pismo, koje je sa svoj e strane sputano nemogunou

pretakanja svih zvunih vrednosti u grafiki medijum. Tu se
razl ikuj u ira ili fonoloka transkripcija, koja se zadovoljava
prenoenjem fonemskih jedi nica i kojoj su neki pravopisi bliski,
i ua ili fonetska transkripcija, koja nastoj i da registruje i po. jedi nosti fonetskog reda, a koristi se u specijalnim strunim pi
smima od koj ih je najpoznatije Meunarodni fonetski alfabet
(International Phonetic Alphabet - l. P. A.). Postupci translite

racije i fonoloke transkripcije primenjuju se, nekada i kombi

novano, prilikom prenoenja imena iz jednog j ezika u drugi;

problemi su najvei kada se u evropske j ezike prenose npr. arap

ska ili kineska imena.
Ovde je vano primetiti da mi sve vreme govorimo o j e
dinicama j ezikog koda, a ne o nj ihovoj realizacij i u govoru, i
to zato to je samo ono prvo, a ne i ovo drugo, relevantno za
pravopis - bar u principu. Nij edno pismo niti pravopis u optoj
upotrebi ne mogu da reprodukuju sve uj ne vrednosti, niti i m
t o uopte moe d a bude cilj . (Tome mogu samo donekle d a se
priblie pomenuti sistemi notacije koje za svoje potrebe izrauj u
fonetiari.) Stvar je u tome to - kako je to jo pre vie od
jednog veka veoma jasno i zrazio nemaki lingvist Herman Paul
- jedna i zgovorena re nije sled odreenog broja nezavisnih
glasova, od kojih bi se svaki mogao predstaviti nekim alfabet152

PISMO

skim znakom. U sutini, ona predstavlja kontinuiran i sl iven

glasovni tok sainjen od neodreeno velikog broja moguih seg
menata, pa alfabetski simboli uspevaju samo da priblino oz
nae neke karakteristine take u tom toku. U terminologiji mo
derne fonologije, ovo znai da alfabetsko pisanje nastoj i da za
belei distinktivne jedinice glasovne strukture koje percipiramo
u govornom nizu, a ne sam taj niz - foneme , a ne fone.
Drugim rei ma, alfabetskom pisanju u naelu odgovara
fonoloki pravopis. Meutim, sasvim je normalna pojava da jed

na ortografija kombinuje jeziki nivo koji nael no i primarno

predstavlja sa elementima drugih nivoa, pa izgleda da u ovom
smislu i nema " istih" ortografija. Od fonolokog nivoa mogua
su odstupanja u dva pravca: prema " gore" , ka nivou morfofo
nologije i morfologije, pa i leksikona, i prema " dole " , ka nivou
fonetike. Prvi sluaj (" duboku ortografiju " ) imamo kada se eli
sauvati morfoloka prozirnost napisane rei, ouvanjem zaseb
nog identiteta sastavnih morfema, a time i njena etimologija,
po cenu odstupanja od izgovora. U drugom sluaju (" pl itka or
tografija" ) ide se ka to blioj reprodukcij i izgovome vrednosti,
bez obzira na identitet morfema. U naem jeziku, pisani lik
predsednik priblino bi ilustrovao morfofonoloki princip, lik
pretsednik fonoloki , a lik precednik - fonetski. Poto vaea

pravopisna pravila normiraju prvi navedeni lik, ve i ovaj primer

pokazuje da na u osnovi fonoloki pravopis sadri elemente
morfofonolokog predstavljanja, ime inklinira u pravcu suprot
nom od fonetskog.

153

RANKO BUGARSKI

O vakva inklinacija inae je tipina za fonoloki ustrojene

pravopise, i predstavlja snanu dijahronijsku tendenciju. Jezike
promene, ako nisu propraene ortografski m prilagoenjima,
vremenom unose nered u povrinsku fonemsko-grafemsku si
stematiku, ali se zato u pravopisu jasnije ocrtavaj u ne samo
preanja stanja jezika nego i vee jedinice na jednom dubljem
nivou reprezentovanja. Stoga su ovakva odstupanja vea u ranije
ustanovljenim pravopisi ma, a manja kod kasnije uvedenih ili
nedavn o reformisanih, pa su srpskohrvatska, litvanska, finska,
panska, eka ili turska ortografija blia ostvarenja fonolokog
principa nego engleska ili francuska (tj . prve su srazmemo ,.plit
ke" , a druge su ve postale prilino " duboke" ).
Treba rei da je pomenuta tendencija, kakve god bi le prak
tine posledice njenog delovanja (npr. za uenje itanja i pisanja
na engleskom), u saglasnosti sa psiholingvistikim i neurolin
gvistikim nalazima da pojedinani konsonanti i vokal i nisu pla
uzibilne minimalne jedinice u procesima produkcije i percepcije
govora, nego da takve jedinice treba pre traiti na nivou veih
segmenata - slogova, odnosno morfema. Zasad ostaje u sferi
spekulacije zanimljivo pitanje da li ovo ima veze i sa injenicom
da su silabiki i logografski sistemi pisanja samonikl o nastajali
u raznim delovima Starog sveta, dok j e alfabetsko pisanje i zum
ljeno svega jednom.
Meutim, nazvati tip pravopisa o koj em govorimo fono
lokim zapravo je, strogo uzev, takoe svojevrsno uproenj e.
Naime , fonoloki nivo, pored segmental nih fonema kakve su
konsonanti i vokali , obuhvata i suprasegmental ne ili prozodijske
154

PISMO

fenomene kao to su akcent, duina i i ntonacija, koj i su u go

voru esto distinktivni (tj. utiu na razlikovanje znaenja) a u
pisanju se najee odraavaju nesistematski ili fakultativno, ili
se pak nikako ne odraavaj u. Kategorijalno posmatrano, ovo je
glavna slabost alfabetskih, tj. fonolokih ortografija. Dodue, ne
ki pravopisi ovog tipa nastoje da i to pokriju u nekoj meri - npr.
panski i italijanski belee naglasak, a eki i finski duinu. In
tonacija se samo okvirno moe nagovestiti interpunkcijom.
Iz navedenog razloga ovakve pravopise pre bi trebalo zvati
fonemskim, mislei na segmentalne foneme. Ali ni tu nije kraj

kritikoj analizi poj mova i termina, jer dok je kod konsonanata

stvar manje-vie u redu, kod vokala, kao glavnih nosilaca po
menutih prozodij skih pojava, fonemsko-grafemska podudarnost
neretko je daleko od potpune. Ovo je produena posledica "is
tonog greha" samog alfabeta, koji je kao izvorno semitski pro
izvod, ve smo videl i, od samog poetka zapostavljao beleenje
vokala. I pored velikog grkog dopri nosa, ova neravnomernost
ni do danas nije sasvim uklonjena, pa esto nalazimo da vo
kalskih fonema ima vie nego vokalskih grafema (to onda zna
i da je u mnogim alfabetski pisanim jezicima i ukupan broj
fonema vei od broj a grafema). Usled toga se u jezicima sa
distinktivnim akcentom i kvantitetom te razlike u obinom pi
sanju generalno ne registruju, iako se po potrebi nekada mogu
obeleiti posebnim dijakritikim dodacima.
Pokuaj mo, pri mera radi, da proitamo sasvim obine
reenice naeg jezika kao to su "Nema radnika" , "Grad je
pao" i l i " ta je radi o? " . Ovde nam nee pomoi kolsko pra155

RANKO BUGARSKI

vilo da se ima itati "kako j e napisano" , prosto zato to se ne

zna ta j e napisano: u svakom primeru mogua su dva seman
tiki j asno razliita "itanja" (donekle vetaki primer "G ore
je gore " , recimo, nudi ak etiri). Postoj e samo dve mogunosti:
ispravno itanj e mora se ili dedukovati i z ireg konteksta, i l i
obezbediti dodavanjem znakova z a akcent i kvantitet pri l i kom
pisanj a. Prvi postupak uopte vie nij e pitanje ortografije, a dru
gi ostaj e u nj enim granicama ali na poseban nain, zahtevaj ui
dodatnu obuku i specijalno znanje izvan normalne upotrebe
konvencionalnog pisma.
D vosmislenosti pomenutog tipa mogle bi se sistematski
izbei jedino ako bi u ovakvim j ezicima bilo mnogo vie za
sebnih vokalskih grafema. U naem standardnom jeziku, sa nj e
govih pet vokala koji mogu da budu kratki ili dugi , nenaglaeni
ili naglaeni, i silaznog ili uzlaznog tona ako su naglaeni, mo
rali bismo imati nekoliko puta vie odelitih vokalskih simbola.
Tek tada bismo, strogo govorei, imali potpun fonemski pra
vopis, koj i bi uveliko bio i fonoloki - ali ne bi, iz iznetih
razl oga, ni tada bio fonetski. Iz svega reenog sledi zaklj uak
da u praksi nema savrenih pisama niti pravopisa, te da se moe
govoriti samo o stepenu aproksimacij e principima koji ine os
novu datog sistema pisanja.

156

Svet

ogledalu pisma

Pismo i civilizacija
Na samom poetku ove knjige utvrdili smo da je jezik
neodvoj iv od sutine oveka, a da je pismo ovekov izum, neto
bez ega su lj udi iveli hiljadama godina, pa i danas esto ive.
Ali tehnol ogij a pisanja ipak j e oznaila ogromnu prekretnicu u
ivotu oveanstva. U ovom, zavrnom poglavlju osmotriemo
neke implikacije i posledice vetine pisanja i pismenosti.
U svim ljudskim zajednicama se govori, a u nekima od
njih se uz to i pie - ali je ta pismenost uvek utemeljena u
usmenoj kul turi i njome okruena. Otkad je sveta i veka, drutva
bez pisma u svojim okviri ma ipak mogu da dostignu punou
ivljenja. Nj ima nipoto nisu nedostupni mnogi oblici privrede
ili trgovinske razmene, pa ni verbalna umetnost visokog dome
ta; setimo se samo drevnih epova, balada i drugih spevova, koji
su usmeno prenoeni kroz bezbroj ne generacij e da bi tek kasnije
bili zapisani - od mesopotamskog Gilgamea, indijske Mahab
harate i Ramajane, grke Ilijade i Odiseje do germanskih i nor

dijskih saga i naih narodnih pesama. Postoje i svedoanstva o

zauujuoj sposobnosti orijentacije bez oslonca na pisani jezik
157

RANKO BUGARSKI

i raunske operacije koje on omoguuje. Jedno od nj ih j e na

vigacij a preistorijskih plemena Polinezije, bez kompasa i karte,
hilj adama milja po Pacifiku. A kako smo videl i u prethodnom
poglavlj u , ak i danas , u j eku raznih projekata opismenjavanj a,
neke zaj ednice oseaju da mogu i dalje komotno da ive bez
pisma, onako kako su uvek ivele.
No i pored svega ovoga, injenica je da su isklj uivo us
mene zaj ednice mahom male, upravo kao to je i komunika
cijski dobaaj lj udskog glasa ogranien. One su uz to i prostije
ustroj e ne. A sloeni oblici socijal ne organizacije, kakve podra
zumeva raanje starih civi lizacija, nisu nigde nastali bez pisma.
Ovo ukljuuje naroito razvijenu poljoprivredu i uzgoj domaih
ivotinja, razuenu trgovinu i saobraaj , metalurgij u i poetke
industrije, upravljake institucije, razvoj umetnosti i drugo. Bez
pisma je posebno nezamisliv nastanak gradova i razvitak urbane
ku tl ure.
Upravo reeno vai za sve vel ike drevne imperije bez izu
zetka - od Mesopotamij e i Egipta, preko Persije, Grke i Rima,
do Indije i Kine. Nijedna od nj ih ne bi mogla da funkcionie
bez oslanjanja na pismo. Tako, na primer, uvrivanje grke
vladavi ne i donoenje j edinstvenih standarda administracije i
prava na ogromnom prostoru od Pel oponeza do doline Inda ne
bi se nikako moglo ostvariti bez kohezivne snage pisane rei.
A tu snagu moe da nam predoi i kontrast izmeu arol ikih
i fragmentarnih usmenih kultura amerikih Indijanaca i jedin
stva centralizovanog kineskog carstva, gde je zajedniko pismo
okupil o - i zadralo na okupu - stotine miliona ljudi. Ovaj
158

PISMO

primer podvlai sutinsku razliku izmeu usmenih zajednica,

kod kojih je meugeneracijski prenos znanja i iskustva sveden
na line i porodine kontakte, i drutava koja su u pi smenosti
stekla akumulativno sredstvo to prevazilazi ova ogranienja,
obezbeujui civilizacijski kontinuitet. Kad je re o pomenutim
prostranim carstvima, treba zapaziti da za stvaranje i odravanje
njihovih razgranatih komunikacijskih mrea nije potrebna ma
sovna, pa ni ira pismenost: dovoljna j e administrativna infra
struktura sainjena od malog broja pismenih dravnih i novni
ka, rasporeenih na kljunim mestima.
Vetina pi sanja pruila je, dakle, osnovu za praktino fun
kcionisanje starih civilizacija u administraciji, trgovini, ipio
matiji , zakonodavstvu. Zakonik vavilonskog kralja Hamurabija
oko 1 800. godine p.n.e., na primer, utvrdio je, na nain vidljiv
svi m podanicima, ta sve nije dozvoljeno i kakve kazne oekuju
prekrioce. S druge strane, pismo je, udrueno sa sposobnou
izvoenja sofisticiranih raunskih operacija, omoguilo rano po
stignute uzlete u matematici, astronomiji, logici, filozofiji i dru
gim discipli nama ljudskog duha. Ipak, iz svega ovoga ne treba
zakljuiti da je pismo samo po sebi bilo presudni inilac u na
stanku civilizovanog ivota, jer su u i gri oigledno bili i drugi
faktori. Adekvatniji opti zakljuak bie da je pismo i stovre
meno proizvod i instrument civilizacije, neto to ona donosi
ali i to regulie njene tokove. Nema civilizacije bez pisma, ali
ni pisma bez civilizacije.
A da Ii je za pravi civilizacijski zamah dovoljno bilo kakvo
pismo, ili su neki tipovi pisma - recimo, alfabetski - ve samom
159

RANKO BUGARSKI

svojom prirodom predodreeni da civilizatorsku ulogu ispunja

vaju u najveoj meri , i uspenije od drugih sistema pisanja?
Ovo teorijski zanimljivo pitanje podstaklo je tokom poslednjih
decenija raspre u koje su se ukljui li strunjaci iz raznih disci
plina i koje jo ne jenjavaju. U osnovi se spor vodi izmeu
zastupnika tzv. "alfabetske hipoteze " , koji veruju da je tek al
fabetsko pisanje prokrilo neke bitne puteve materijal nog i du
hovnog napretka ljudskih drutava, i onih koji osporavaju ovako
povlaen poloaj ovog sistema pisanja u odnosu prema dru
gima.
Uz "alfabetsku hipotezu" stoje neka poznata imena. Istak
nuti predstavnik starije kole miljenja u gramatologiji , Dejvid
Dirinder, svom kapitalnom del u dao je naslov " Alfabet - klju
za istoriju oveanstva" . Njegov sunarodnik, britanski antropo
log Dek Gudi, u nekoliko knjiga je obrazlagao stanovite da
samo alfabet odslikava prave mogunosti ljudske inteligencije
i kulture, dok logografski sistemi ograniavaju raspon moguih
naina miljenja i kulturnih obrazaca. Kao najbolji primer on
istie visok nivo teorijske i naune misli kod alfabetizovanih
Grka, koja je poloila temelje svekolikoj zapadnoj civil izaciji.
Kanadski komunikolog Maral Makluan ak je ispevao svoje
vrsnu himnu alfabetskom principu, u nizu karakteristino lapi
darnih, problematinih al i podsticajnih opaski. A glavna opo
zicija ovim autorima dolazi upravo ovih godina iz redova mla
ih, svestranije obavetenih i utoliko manje dogmatinih lin
gvista specijalizovanih za pitanja evolucije i tipologije sistema
pisanja, koji istiu da su prednosti alfabeta samo uslovne i re160

PISMO

la tivne, te da je insistiranje na njihovoj apsolutizaciji samo izraz

zapadnjakih predrasuda prema drugom i drukijem.
Argumenti obeju strana ovde se ne mogu ni sumarno izlo
iti. Rei emo samo da je alfabetska pi smenost neosporno ila
ruku pod ruku sa krupnim civilizacijskim dostignuima zapad
nog sveta, ali da to jo ne znai da je ona jedini validan uzor
za celu planetu. Alfabet jeste podrao procese modernizacije
na raznim stranama, ali dananji Japan, na primer, kombinuje
najsloenije nealfabetsko pismo sa jednom .od najrazvijenijih
svetskih tehnologija. Ne treba zaboraviti ni na ranije date po
datke o stopi pismenosti u pojedinim zemljama, ukrtene sa
zastupljeni m sistemima pi sanja. Sve u svemu, izgleda da se po
menuta hipoteza, ma koliko mogla izgledati atraktivna, u svojim
ekstremnim formulacijama ne moe odrati. Pre e biti da je
bitan generator promena i napretka samo pismo, dok njegov
specifini tip u najboljem sluaju igra sekundarnu ulogu u jed
nom sklopu u kome primat pripada lokalnim civilizacijskim,
kulturnim i drutvenim okolnostima.
Donekle po strani od ovog sporenja stoji jedan broj znaaj
nih autora koji su u novije vreme iz razliitih uglova podstakli
teorijsko interesovanje za prouavanje prirode pisma i njegovog
mesta u ljudskoj kulturi . Tako, recimo, francuski filozof ak
Derida pod imenom gramatologije razvija uenje po kome su
pismo i knjige apsolutno bitni za nae moderno shvatanje jezika,
ljudskih bia i drutava. Njegov sunarodnik i kolega Rolan Bart
razrauje koncepciju pi sma kao " skripture " (ecriture), koja e
uticati na knjievnoteorijske pristupe problematici pisanja : uk16 1

RANKO BUGARSKI

ljuujui i karakteristike ,,rukopisa" pojedinih kola, razdoblja,

polova ili autora. A britanski lingvist Roj Haris nedavno je i zlo
io osobeno shvatanje identiteta pisma kao pisma, a ne kao
proste grafi ke alternative govoru. U ovom vienju, pi smo ini
grafiku komunikaciju nainom optenja sui generis, koji otuda
moe ali i ne mora uvek da se oslanja na strukturalne modele
koje nude drugi naini optenja, na prvom mestu govoreni jezik.
Ovakvi pristupi jo jae istiu izvesnu nezavi snost pisma u naj
irem smi slu od govora; to im garantuje filozofsku i semiotiku
aktuel nost, ali- tako nam bar zasad izgleda- po cenu slabljenja
sistematske osnove za koherentno prouavanje pisma i pisama.

Pismo i ljudski um
Da bismo razumeli kako je pismo moglo da deluje tako
podsticajno na razvoj oveka i njegove civilizacije i kulture,
potrebno je da bar u najkraem razmotrimo njegov ui nak na
ljudski um. Taj uinak ima vie komponenti. Pre svega, ve
smo videli da pismo, pored unapreivanja komunikacije i drugih
funkcija, slui i kao nezamenljiv oslonac memoriji, kroz mo
gunost zapisivanja podataka za kasniju upotrebu. Meu sva
kidanjim primerima su voenje beleaka na asu u koli, bez
ega bi primljeni sadraj bio brzo zaboravljen, zatim voenje
dnevnika, liste za kupovinu, rokovnici i slino. Uz to kod alfa
betskih pisama utvreni redosled simbola dodatno olakava sve
vrste organizovanja i klasifikovanja podataka, pa i njihovo zapam
ivanje. (Ne moe se uzeti ozbiljno primedba nekih tradicionali
stiki nastrojenih komentatora da je pismo evolutivno unazadilo
162

PISMO

oveka utoliko to je omoguilo da r.1U memorija usled slabijeg

treninga "zakrlja " , a to je onda ugrozi lo i kontinuitet oralne
tradicije. Usmeni spevovi odlino se uvaju zapisivanjem, a mo
derni ovek valjda ima i preeg posla nego da naizust ui i
doivotno pamti hiljade stihova!)
Pismo, dakle, otvara pristup informacijama nezavisno od
prisustva drugih ljudskih bia. Stoga pismenost i jeste neto
vie od vetine itanja i pisanja: ona je istinska veba uma,
uporedljiva sa jaanjem miia kroz fizike vebe, jedna pot
puno nova "tehnologija intelekta" , kako je nazivaju neki autori.
Tako je ovek, otkrivajui mogunost pisanja, otvorio sebi put
u jedan novi mentalni svet.
Pismen ovek moe da zaustavi misao u letu, pretvarajui
je u znake na papiru, te da je okree i obre, ponavlja, saima
i proiruje, tako razvijajui sposobnost uoavanja i uporeiva
nja, analize i argumentacije. Filozof Fransis Bekon jo davno
je rekao da pisanje stvara egzaktnog oveka. Pored razvijarJa
logikog miljenja i boljeg razumevanja sveta, tim putem se na
vii stepen podiu u mee introspekcije i samosvest ljudske je
dinke. Nasuprot anonimnosti oralne tradicije, ovek se pisanjem
individualizuje. Uz to, dakako, pismenost omoguuje upozna
vanje sa intelektualnim bogatstvom nataloenim kroz stoJea u
nebrojenim pisanim tekstovima, to izmeu ostalog doprinosi
stvaranju svojevrsnog kolektivnog "pismenog mentaliteta" , ali
i duhovne sredi ne u kojoj pojedinac moe u potpunosti da raz
vije svoje potencijale za kreativno pisanje. Sve ovo u velikoj
meri podstie i kritiko miljenje, zbog ega su pismeni ljudi
163

RANKO BUGARSKI

kroz istoriju esto bivali - a ponegde i do danas ostali - predmet

podozrenja, pa i progona. O tome reito govore razni crkveni
i svetovni indeksi zabranjenih knjiga, kao i ritualno spalji
vanje knjiga u ostraenoj reiji total itarnih rei ma.
Prema iznetom, pismo naem umu nudi osnovni mne
moniki okvir, a s druge strane i moan anal itiki pri ncip.
Stoga prelaenje iz usmenosti u pismenost, kao i iz jedne
pismenosti u drugu, nije samo tehniki korak nego i prelomna
taka u obrascima uenja i saznanja.
S voj uticaj na ljudsku misao, a ti me i na sav ovekov
real ni i imaginarni svet, pismo uveliko ostvaruje delujui i na
sam jezik. Gledano najpre spolja, da tako kaemo, pismo kao
relativno autonoman jeziki kod otkriva neoekivane potencijale
grafikog izraza, moda najupeatljivije u vizuelnoj lepoti i slo
enosti istonjakih pisama, kao i u kaligrafiji uopte.
Zatim, i vanije od ovoga za razvoj civilizacije, pisani je
zi k utvruje drutvene norme, regul ie pravila ponaanja, pri
emu ta autoritarna funkcija utie i na njegovu sopstvenu struk
turu i evoluciju. (Primetimo uzgred da rei autor i autoritet
imaju isti koren, sa znaenjem 'poroditelj, stvaralac'.) Japanski
jezik je, na primer, pretrpeo velike promene otkad je poeo da
se pie kineskim karakterima. Latinski se ak ugasio kao go
vorni jezik, poraajui moderne romanske jezike, upravo kada
je stekao pismo i tako kodifikovan poeo da okotava. I kad
smo ve pomenuli latinski , dodajmo u prolazu da pismo na
neki nai n obezbeuje jezicima zagrobni ivot. Dok nepisani
1 64

PISMO

jezici koji izgube svoje govornike nepovratno odlaze bez ikak

vog traga, ba kao i narodi koji su njima govorili, jedan pisani
jezik moe i dalje da ivi u svojim sauvanim tekstovima - pa
ak, ako je dovoljno vaan, i da posthumno poizvodi nove tek
stove religij skog ili naunog sadraja, naravno kroz delatnost
govornih predstavnika drugih, ivih jezika.
A optije uzev, zahvaljujui moi pi smenih elita i prestiu
pi sanog jezika, konvencije pi sanja u poneemu postaj u obrazac
i za kultivi sanu govornu upotrebu. Tu je od naj veeg znaaja
bio nastanak ortografija, o emu je ve bilo rei, i razvoj stand
ardnih odnosno knj ievnih jezika, visoko cenjenih u poreenju
sa drugim jezikim varijetetima. Njihovom ugledu doprinela je
i si mbolika vrednost koju jeziku, videli smo, daje stabilizovano
vizuelno ostvarenje. Sve ovo podvlai takoe ve pominjanu
ulogu pisma kao mehanizma drutvene kontrole. S druge strane,
s tim je u vezi i uloga pismenosti u izgraivanju apstraktnog
jezika konceptualne analize, kao i posebnih simbol ikih jezika
matematike, geometrije, fizike, hemije, raunarstva i drugih ob
lasti . Menj aj ui tip oveku dostupnih kognitivnih i mentalnih
operacij a, pisanje unapreuje sposobnost "meta-milj enja" kao
i upotrebe metajezika, odnosno kritiku kontrolu mi saonih pro
cesa i jezikih operacija.
Povratni uticaj pi sma na jezik verovatno je naj dublj i u
ravni percepcije jezikih, a preko njih i psihikih struktura i
procesa u svesti samih govornika. Ako jezik ini svet objektom
refleksije, pismo preobraa i sam j ezik u predmet koj i se moe
posmatrati , otelovlj uj ui ga u grafikom medijumu; ono ujedno
165

RANKO BUGARSKI

prua i i nstrumente za njegovu analizu. Pismo omoguuje lju

dima da ralanjuju govorni tok u delove i celine, tipove i ka
tegorije, te da ga rekonstruiu putem analitikih i sintetikih
mehani zama koj i su na neki nain, bar latentno, moral i postoj ati
u govoru al i koji, osveeni putem pisma, povratne deluju i na
sam govor. Na taj nain, pismo ne presli kava samo ve neza
visno postojeu strukturu jezika, nego mu i namee deo struk
ture, oblikujui ga onako kako to bez pisma ne bi bil o mogue.
Ove mogunosti lee u osnovi lingvistike kao nauke o j eziku.
A bez pisma, razume se, ne bi ni bilo lingvistike, kao ni drugih
nauka.
Ali i obini ljudi, nestrunjaci za jeziku problematiku,
pokazuj u se podlonim dubokom uticaj u pisma kojim piu s voj
maternj i jezik, bili toga svesni ili ne. Ako je pi smo kod kojim
se i spisuj e svaka kultura, ono je u i sti mah i deo intelektual ne
opreme svakog njenog opi smenj enog lana. Ovo se pokazuje i
u svakodnevnoj komunikaciji. Kinezi i Japanci, na primer, mogu
se nai u poloaju da tee shvataj u ta se govori ako ne znaj u
kako se date rei piu. A deava s e i d a s e ueni kineski s a
govornici, kada upotrebe neku redu ili izrazito viesmislenu re,
ispomau tako to prstima u vazduhu "nacrtaju " dati karakter,
to se odmah razume!
Razvijajui svest

jeziku, o j edinicama sopstvenog jezika

i njegovim gramatikim mogunostima, pismo unapreuje poi

manj e jezikih poj ava, ali ide i dalje i dublje od toga. Da pone
mo j ednim banalnim i ekstremnim primerom, izgleda da u ne
kim nepisanim jezicima zapadne Afrike ne postoji re sa zna1 66

PISMO

enjem 're' - to bi valjda znail o da njihovi govorniCI ne

poseduju ak ni pojam o ovoj osnovnoj jezikoj jedi nici. Pred
stavnici pisanih jezika, pak, po prav i l u su svesni upravo onih
njihovih jedinica koje njihovo pismo izdvaja i reprezentuje. Ta
ko alfabetska pismenost vodi fo nems koj segmentacij i - ili, pro
stije reeno, za obinog predst avnika ne kog alfabetski pisanog
jezika rei su sastavljene od s l o va. Na s uprot tome, logografska
pismenost raa svest o jedinic ama na nivou slogova ili morfe
ma, u koj oj nema mesta za p ojedin an e foneme, pa se u tom
sluaju rei automatski dele n a slogove, odnosno morfeme. Sve
se ovo odraava u specifinim problem i ma uenj a i poduavanja
itanja i pi sanja na tipoloki razliitim jezicima i pismima, a
pomenute intuicij e obilato su potvrene u nizu eksperimenata.
Povrh toga, kod pisanih j e zika percepcija jezikih pojava na
suptilne naine se stapa sa i rim kultu rni m obrascima, sistemima
vrednosti, pa i konvencionalnim nainim a vienja sveta izvan je
zika. O ovome postoji mnogo s vedoanstava - od etnopsiholokih
i kulturnoistorijskih do psiholi n gvistikih i neuropsiholokih. Se
timo se samo emotivnih reakcija na sopstveno pismo, naroito
kada se ono simboliki povee sa konfesi onalnom ili nacionalnom
pripadnou, ili nalaza da se obelej a razliitih pisanih tradicija
pojedinih naroda u nekim slu ajevima mogu dovesti u vezu sa
specifinostima sistema pisanja u koj ima su oblikovane. (Ovo po
gotovo vai za autohtone tradicije u istraivanj u samog jezika,
dakle lingvistike kole - od s tare Grke do Indije i Kine.)
Idui dalje, ustanoviemo da karakter pi sma kojim se neka
zajednica slui moe da uti e - na ve oma prefinjene i jo nei167

RANKO BUGARSKI

straene naine - na neke aspekte percepcije, anal ize i razu

mevanj a spoljnog sveta od strane njenih lanova. Re je, dakle,
o nekoj vrsti grafike relativnosti, kao mogueg a ranij e neza
paenog segmenta tzv. j ezike relati vnosti - hipoteze po koj oj
specifina struktura pojedinih jezika ima uticaja na nain na
koj i nj ihovi predstavnici doivljavaju svet oko sebe. Ovde je
vaan i poj am grafike intuicije - jezike intuicije uslovljene
sistemom pisanja kojim raspolau lanovi neke kulture. Budui
vezane, ne za pismo uopte, nego za konkretna pisma razl iitih
etnoj ezikih zajednica, grafike intuicije dopri nose naroi tim j e
zikim percepcij ama asocirani m sa odreenim sistemom pisanj a
kao sredstvom anali ze i interpretacije, pa mogu da imaju i ta
nane kognitivne efekte - to ih upravo i dovodi u sferu jezike
relativnosti.
O svrui se sada na psiholoki poloaj i drutveni status
pojedi naca u vezi s pismom, moramo da ukaemo na oigledno
_
razl iitu poziciju nepismenog oveka u nepismenoj i u pismenoj
zaj ednici. Prvi sluaj j e prirodan, da tako uslovno kaemo uz vanu dodatnu napomenu da u takvim kulturama neki pre
stini govorni anrovi i stilovi i graj u ulogu analognu funkcij i
pisanj a u pismenim drutvima. Ali sasvim j e neto drugo biti
nepismen u okruenj u pismenih: to moe da bude i te kakav
hendikep. Neto je bolje, iako daleko od dobroga, biti polupi
smen - a dobro je, u takvim okolnostima, samo biti pismen
(uz sve prethodno iznete ograde u pogledu sadri ne i merenj a
te sposobnosti). A u situacij ama gde s u u opticaju dva pisma,
dobro j e biti i "dvopismen" .
168

PISMO

Ako smo ovako obeleili skalu i zmeu nepismenosti i

"dvop i smenosti " , moemo, imaj ui u vidu raznol ike empirijske
situacije u svetu, naznaiti malu probnu tipol ogiju pismenosti.
Tako bi smo imali jednostruku pi smenost u jednom jeziku, dvo
struku pi smenost u istom jeziku, dvostruku pismenost u dva
jezika, i viestruku pismenost u vie jezika. Ovde ne moemo
ii u ira razmatranja, pa emo se ograniiti na empirijski sraz
memo redak, a teorij ski zanimljiv i eksperimentalno bar valjano
naet, sluaj naporedne upotrebe dvaj u pisama za isti jezik. Nai
me, vana uloga koja pismenosti pripada u uenju, saznanju i
pamenju ovde se prelama kroz dva grafika kOda u istom "jed
nojezinom" mozgu, i time otvara novu perspektivu prouava
nju tih procesa.
Upravo na jezik jedan je od retkih koj i se sinhronijski
slue dvama pismima u optoj upotrebi, dodue u ovom sluaju
sasvim bli skim, izomorfnim i uzajamno konvertibil nim. Dvo
azbunim govornicima sprskohrvatskog mogu se, na primer, po
kaz a ti alfabetski dvosmisleni likovi, dakle takvi koj i se mogu
pro itati bi lo irilicom ili latinicom, dajui razliite rezultate
(PECA: resa ili Peca? HEBA: Neva ili Heba?). Tada brzina
prepoznavanja, odnosno ukljuivanje jednog ili drugog koda,
pokazuje koj i je od nj ih blii datom ispi taniku. Iz ovakvih i
slinih ogleda izvlae se i druge vrste zakljuaka - o strukturi
mentalnog leksikona, o pohranj ivanj u leksikih i gramatikih
jedi nica u mozgu, o procesima odluivanja prilikom izloenosti
rei ma i ne-reima (tj. grafoloki moguim ali leksiki neostva
renim likovima kao to su vosar ili blikac) u oba pisma, itd.
169

RANKO BUGARSKI

Jo perspektivnij i rezultati dobijeni su eksperi mentima sa

subjektima koj i svoj jezik alternativno piu tipoloki veoma ra
zliitim pismima, recimo jednim logografski m a drugim sila
bikim ili alfabetskim, kao to su Japanci i Korejci. Istraivanja
su ukazala na mogunost da razliiti si stemi pisanja angauj u
razl iite modane funkcije ili su pak Jokalizovani u razni m de
lovima mozga. Tako su, na primer, ponovlj ena neurol ingvistika
ispitivanja disleksij e (tekoe u itanju izazvane povredom moz
ga) nagovestila da se logografski i fonografski simboli odvojeno
obrauju kod italaca upoznatih sa sistemi ma koji sadre oba
tipa, kao kod kandi i kana karaktera u japanskom. Naime, ote
enj a j ednog tipa simbola nisu automatski praena slabostima
u percepcij i drugog tipa.
Ovo bi znailo da razlike izmeu logografskih i fonograf
skih s istema nisu prosto povri nske razl ike kodiranja, nego su
povezane sa neuropsi holokim razlikama u pohranjivanj u i ob
radi j edinica pi sanog jezika. Pri tome japanski pacijenti znatno
ree gube sposobnost identifikacije logografski h nego fonograf
s ki h si mbola; a korej ski subjekti, kako se pokazalo, bolje pamte
rei predstavljene kineskim pismom nego hangulom. Da li, on
da, vrsta usidrenost l ogografskih sistema na dalekom Istoku
ima, pored kulturne, i neurolingvi stiku podlogu? Vremena da
je stekne svakako j e bilo dovolj no!
Istraivanja ove vrste pokazuju da je za potpunije razu
mevanj e fenomena pisanja potrebno prouiti i objedi niti niz raz
norodnih i nilaca, meu njima i neuroanatomsku bazu pisme
nosti. Ovim se jo jednom potvruj e da za pismene zajednice
170

PISMO

pojedince, pisma nisu puka sredstva preslikavanja govornog

toka u njegovu grafiku predstavu, nego sastavni delovi ukupnih
jezikih sistema koj i se njima slue. Otuda i imaju tako dubok
uticaj na poimanje jezikih jedinica i na optu jeziku svest
svoj ih kori snika.

Budunost pisma
Ovu knjigu, koj a se u svom naj veem delu bavila dalekom
i bliom prolou, kao i sadanjim stanjem pisma i pismenosti,
zavriemo spekul ativnim pogledom u budunost. ta se na
ovom podruju moe oekivati u 2 1 . veku?
Skoranj i proboj i u oblasti raunarske tehnologij e i tele
komunikacija ve su doneli nove tehnike proizvoenja, skla
ditenja, prenosa i razmene zapisa i tekstova - od mikrofilmova,
mikroprocesora i kompakt diskova, preko elektronske pote i
raunarskih onferencij a, do teleteksta i telefaksa. Ove novosti
zahvatile su razne ivotne domene, a taj proces svakako e se
ubrzavati u godinama koje dolaze.
Da uzmemo za primer samo oblast izdavatva, prema ne
kim oekivanjima ve kroz dvadesetak godina elektronsko izda
vatvo bi moglo da postane dominantan oblik prenosa i irenj a
informacij a. Ve se uveliko eksperimentie sa potpuno novim
medijima, kao to su tzv. elektronske novine, koje se (sa svim
ilustracijama) prelistavaju i itaju preko raunarskog ekrana, sa
perspektivom da se putem prij ema zvunog zapisa i - sluaju!
Re je o multimedijskoj "informativnoj kutij i " , kombinaciji no17 1

RANKO BUGARSKI

vina, televizije i radij a, koja bi uz to doputala direktno uklju

ivanj e novinara i reportera na video-kanal i neposrednu ko
munikacij u sa "itaocima" - dakle, jedan kontinuiran proces
obnavlj anja i razmene informacija.
Ako je ovo vizija novina bez hartije, ve se uveliko radi
na proizvodnji knjiga bez papira - na disketama. Ovde je
naelno i teorijski najinteresantnij e eksperi mentisanje sa tzv. hi
pertekstom - tehnikom proizvoenj a tekstova za prijem preko

interaktivnog ekrana, koj a itaocu omoguuje raunarsko ma

nipulisanje nj ihovim fragmentima. italac tako "eta" po tekstu
u vie pravaca, istovremeno sagledava razliite blokove, uoava
njihove dodirne take i mogue veze, pa ih, sledei razne ra
spoloive staze po svom nahoenju, povezuje u novim kombi
nacij ama. Tekstovi tako nemaju zadat j edinstven poetak, tok
i zavretak, nego doputaju viesmerno " raitavanje " sa alter
nativnim ulazima, putanjama i izlazima.
Ova tehnika krije u sebi znatne heuristike potencij ale,
pa se moe koristiti u didaktike svrhe (udbenici raznih struka,
renici, enciklopedije i slino). Pojedi ni entuzijasti ve neko
vreme eksperimentiu hipertekstom u kreativnoj knjievnosti,
doivljavajui ga kao tehnoloki odgovor na intuitivne izazove
ovakvom eksperimentisanju sklonih pisaca - od Lorensa Sterna
i Denij a Didroa u 18. veku, preko Doj sa i Borhesa, do Milo
rada Pavia kod nas. Hipertekst, koj i aktuelizuje razne moderne
i postmoderne ideje o otvorenom delu, o dekonstrukcij i i in
tertekstual nosti, omoguuje prekomponovanj e i razgranavanj e
teksta uspostavljanjem novih mrea, a l i i njegovu ekstenzij u u
172

PISMO

druge, srodne tekstove koj i se po elj i mogu pozvati na ekran

(kao kada se u konvencionalnom itanju prosledi referenca u
fusnoti). Uz mnotvo razl iitih itanj a ide i mogunost slobod
nog dopisivanj a, to itaoca dovodi u stvaralaku simbiozu sa
autorom, pa se time i sam pojam autorstva relativizuje. (U ovom
pogledu hipertekst je slian usmenoj knj ievnosti, gde narod
ni peva ima analogne sl obode u i nterpretacij i teksta.) Pred
nosti, kao i mogue slabosti, hiperteksta u knj ievnosti vre
menom e svakako da proceni knj ievna teorij a i kritika.
to se pak nas tie, bitno j e da zapazimo da se ovakvim
postupcima razbij a linearnost, po sebi jedno od glavnih optih
obelej a pi sma. Pred nama je fenomen nesekventivnog pisanja
i nel inearnog organizovanj a vizuelnih informacija, kakvo do
puta raunarski ekran, to teorij ski ini j asan prekid sa line
arnou tradicionalnog tampanog teksta. Zato se ovde moe
govoriti o treoj tehnolokoj revolucij i na podruju pisanj a: po
sle samog izuma pisma i kasnijeg otkria tamparske tehnike
(Gutenbergove galaksije po Makluanu), na dnevni red dolazi
elektronska pismenost. Ona oveku prua mogunost da se najzad
otrgne od fiksiranosti tampanog teksta, koji se mora itati redom
steva nadesno, odozgo nadole, od prve do poslednje stranice.
lako neki medijski proroci naj avljuju skoru smrt knjige,
o tome j e preuranjeno govoriti, jer knjiga ak i fiziki uzeto
ima prednosti koje joj garantuju dug ivot i u izmenjenim uslo
vima (na primer, moe se poneti u krevet i na put!). Kultura
tampane knj ige kakvu poznajemo po svoj prilici e se odrati,
iako uz izvesne modifikacije.
173

RANI<,O BUGARSKI

Meutim, kakva god ih sudbina oekivala, knjige i novine

su samo jedan aspekt ire teme pisma i pismenosti koj u mi raz
matramo. Gledano u celini, moe se rei da smo u pogledu ma
sovne pismenosti stigli na prag svojevrsnog paradoksa: ideal sve
opte pismenosti po prvi put u istorij i izgleda dostian upravo u
eri kada elektronski audio i video ureaji u mnogim domeni ma
potiskuju pisanu re. Drugim reima, nekadanj a "primarna" us
menost veine, koju je odmenila rasprostranjena pismenost, sada
kao da se vraa u vidu "sekundarne" , tj . postpismene, usmenosti.
Ali paradoks je samo prividan, jer e pismo, makar i u donekle
izmenjenim oblicima, nesumnjivo sauvati svoja glavna uporita.
Mogua je izrazitija specijalizacija po domenima i anrovima, tako
to e se neki sadraji jo vie nego danas upuivati na oralne a
drugi na grafike kanale. U ukupnom obimu ovo bi moglo da
vodi otrijem diferenciranju govora i pisma kao jezikih medij u
ma, uz izvesnu redukciju potonjeg. Time bi pismo ostalo vaan
medijum jezika, ali bi se jo u veoj meri "odlepilo" od govora
nego to je do toga dolo ve po izumu tampe.
Principijelne i uopteno gledano, ta se zapravo desilo?
Koj a j e bitna novost koj u donosi elektronska revolucija u pi
smu? Pozivajui se na na ranije i zloeni okvir u kome se pis mo
pre svega povezuje sa informacijama, nalazimo da se informa
cije mogu ponovo pohranj ivati u memoriji, kao i pre nastanka
pism a, ali sada u memorij i - raunara! I kao to je pismo i zu m
lj eno kada je obim informacija prerastao mogunosti lj udskog
pamenj a, tako nova tehnologij a izrasta zato to je opseg po
stojeih i nformacij a prevaziao ono to se moe sauvati u kon174

PISMO

vencional nom pismu. tavie, pohrar:jivanje je danas mogue i

bez tradicionalnog pisma, ija se uloga naprosto preskae time
to elektronsko tampanje direktno preobraa i nformacije u ob
lik itljiv za mai nu. Time naelno prestaje potreba za pisarima,
izdavaima i knj iarima, jer je sve neposredno dostupno na zah
tev. Recimo, i najvee enciklopedije se mogu ekranizovati, uz
mogunost kontinuiranog inoviranja, pa se pritiskom na dugme
lako dobijaju podaci koji bi i nae zahteval i dugo i mukotrpno
prelistavanj e i uporeivanje. A mogu je i dijalog (akustiki, vi
zuelni ili kombinovani) izmeu oveka i elektronske memorije.
Sve ovo ima mnogo i mplikacija, u koje ovde ne moemo
ulaziti. Treba ipak istai da je tu uveliko re o teorij i, dok se
u praksi stvari mnogo sporije menjaj u, a razliiti tokovi jo dugo
teku naporedo. Drukije reeno, svemoni raunar ipak jo nije
ovladao lj udima i nj ihovom okolinom u meri koja bi nama, pa
i naim bliim potomcima, davala razloga za zabrinutost. Iz
meu ostal og, nema realnih izgleda da e ljudi koji prave i
prodaju knj ige i novine uskoro ostati bez posla!
Moe biti da e u predstojeem razdoblj u oveanstva tra
dici onalna pismenost postati manje vana u svakodnevnom i
votu i obinoj komunikaciji, u administraciji, trgovini i politici,
gde e je odmeniti elektronski oblici usmenog saobraaja. Iz
vesno je, meutim, da e ona svoju punu vanost zadrati u
dalj em razvoj u ljudske misli, obrazovanju, nauci i tehnologiji,
kao i u knjievnosti. To znai da e ovekov napredak u sferama
saznanja i razumevanja nastaviti da zavisi od pismenosti, makar
i osetno modifikovane.
175

RANKO BUGARSKI

Da se na kraju j o j ednom vratimo pojedinim pismima i

jezici ma. U pogledu distribucij e glavnih tipova pisma, svet e
po svoj prilici uglavnom ostati podeljen onako kako je to ranij e
konstatovano, u z izrazitu i moda rastuu dominacij u alfabet
skih sistema al i i uz opstanak logografskih pisama kod priblino
jedne petine oveanstva u istonoj Aziji. Ne izgleda verovatno
da bi alfabet, koji se u svom prodoru zaustavio pred Kineskim
zidom, mogao u budunosti da savlada i tu prepreku. Jo su
manj i izgledi da bi u ulozi irom sveta prihvaenih konvencio
nalnih svakodnevnih pisama mogli konano da se nau univer
zalni si stemi znakova i simbola koj i bi se razliito itali u sva
kom j eziku, poput brojeva. Ovaj jo srednjovekovni ideal moda
je neke anse imao u 1 8. veku, potom je u ogranienoj meri
ostvare n kroz specij alizovane sisteme tipa " Vidljivog govora"
(Visible Speech) ili Meunarodnog fonetskog alfabeta, ali su do
danas tzv. nacionalne ortografije toliko ukorenjene da mogu samo
da budu povremeno modifikovane ali ne i ugroene bilo kakvim
projektom svetske grafike unifikacije. Svet ne izgleda nita
spremnij i za jedinstven sistem pisanj a nego za jedan sveopti jezik,
ili pak za zajedniku svetsku vladu.
A moe li se oekivati neka radikalna promena veoma
nepovolj ne proporcije pisanih i nepisanih j ezika? Rekli bismo
da moe, i to nabolje - ali , da tako kaemo, naj veim delom
iz pogrenih razloga. Naime, nee se nekom naglom i koordi
niranom akcijom opismeniti svi danas postojei jezici (iako neki
od nj i h svakako hoe), nego e naj vei broj jezika da izumre
u doglednoj budunosti. Praktino bez izuzetka, to e biti ne176

PISMO

pisani jezici malih zajednica (koj ih j e i inae daleko najvei

broj meu jezicima sveta), pa e u onome to preostane pisani
jezici poeti da ine veinu. ak je verovatno da e, kada uku
pan broj jezika padne na oko hilj adu, to se pri sadanjem stanju
stvari moe oekivati pre kraj a idueg veka ako ne i znatno
ranije, manje-vie svi preiveli jezici imati pismo. Ovo otuda
to je u ivotu jezika postojanje pisma evol uciono vana adap
tacija - potkrepa za govornike manjih i inae ugroenih jezika
da ipak ostanu pri svom jeziku, ne prelazei na neki prestiniji
idiom.
Pri jednom ovakvom scenariju, lake bi se irila grupna
kao i pojedinana pismenost, bar globalno posmatrano, i sa izu
zecima koj i su uvek mogui ali koj i ne utiu bitnije na optu
sliku. (Razume se da bi osnovni preduslov za ovo ipak bio eko
nomski napredak: nepismenosti e biti dok god ima kraj nje be
de.) Tako bi konano bio ostvaren ideal univerzalne pi smenosti
- u epohi u kojoj e, kako smo malopre nagovesti li, konven
cionalnom pisanju pripadati drukij a i, verovatno, neto manja
uloga nego danas. Ali pismo e dobiti nove oblike, od koj ih
se neki ve naziru. U svakom sluaju, ostae na snazi zapaanje
da se ovekov svet uveliko ogleda u njegovom moda najveem
izumu - pismu.

177

$:l

""'
......

p.n.e.
3200
3000
2800
2600
2400
2200
2000
1 800
1 600
1400
1200
1 000
800
600
400
200

protoindijsko
kritska

u ga ri

ts ko

sevemosemitsko

hetitsko

kinesko

1nsko
ansko

staropersijsko

staro.
hebreJ s ko

gr ko

etrursko
' t atinica

200
400
600
800
1000

n. e.

p.n.e.
3200
3000
2 800
2 600
2400
2200
2000
1 800
1 600
1 400
1200
1 000
800
600
400
200
o

amerika

etiopske

gotsko

tijsko
inlica

japansko

200
400
600
800
1000

n. e.

z
!j

"'
e
Cl
;..
"'
Vl

p.n .e.
3000

n.c.

2500

2000

1 500

1 000

500

!EGIPATSKO (hijcroglifsko;hijeratsko, demotsko) / / /

iPROTOELAMITSKO l
jPROTOINDIJSKO j

-..J
1.0

/// /

1 500

1 000

500

2000

/// ' / /]

IKRITSKA Z]
IHETITSKO '2]
j KI N ES KO /77r777/ /// . / //

/ / / j
! ARAMEJSKu , / / / / l
jdR.CJ(()(ai fabetsko) ' / ' / / //T / / '// //// / / '/]
'l
'
! LATINI CA ) / /; / // / / ; / / / /. / / / ' / / / ; /
... ..... ......... ... .
I HI:ltsKI:lJ :'Il\.U (Kvaoramo) / . ' / / / / / / ' / / 'l
' ' ' '
' '11 l
!I N DI J S KA ( a lt'abeh'l / / / / / / / / / / / /

'/

' /

'

!'J

'

'

- - .... -

'

/ //' / /'l
IAMERIKA
jARA PSKO / / . T / / / / / / / / /j
!JA PAN SK O / . 7 // / / / / ' /)
ICIRILICA ' ' / / / / j
/

/ '

3000

2500

2000

1 500

1 000

500

p.n .e.

500

1 000

1 500

2000

n.c.

""

v;
s:
o

B ibliogra1ij a

Iako u svetu postoj i veoma obuhvatna literatura o pojedi

nim aspektima pisma i pisanja, nije bilo gotovih obrazaca za
pisanje sintetike a obimom nevelike knj ige ove vrste. Za ira
obavetenja itaoca upuujemo samo na manji izbor dela, re
dosledom koji okvirno prati tok naih i zlaganja. O optim pi
tanj ima pisma, naroito njegove istorije, na naem jeziku postoji
samo obimni kompendij Z. KuJundia Knjiga o knjizi, I tom:
2
Historija pisama, Zagreb 1 957 , krcat arheolokim i etnograf
skim podacima, ali nedovolj no pregledan i nuno zastareo; v.
sada i leksikonski jezgrovit a veoma i nformativan opti pregled
D. kiljana "Pismo " , Lingvistiki asopis SOL, br. 1 2- 1 3 , Za
greb, 1 99 1 . Meu najpoznatij e tradicionalno pisane preglede na
drugim jezicima idu M. Cohen, La grande invention de l 'ecri
ture et son evolution I-III, Paris 1 95 8; H. Jensen, Die Schrift
in Vergangenheit und Gegenwart, Berlin 1 9693; D. Diri nger,
Writing, London 1 962; B . 11cTpHH, Bo3HUK1WBeHue

pa3-

Bumue nucb.Ma, MocKBa 1 965 . Modernije poglede zastupaju

l. J. Gelb, A Study of Writing: The Foundations of Grammato

2
logy, Chicago 1 963 i A. Gaur, A History of Writing, London
1 984. - Zapaena studija o odnosu govora i pisanja u perspektivi
18 1

RANKO BUGARSKI

aktuelnih istraivanja je D. Biber, Variation Across Speech and

Writing, Cambridge 1988, a prirodu pisanog jezika istanano

anal izira J. Vachek, Written Language Revisited (ed. P. A. Luel

sdorff), Amsterdam 1988. - Pitanje porekla pisma provokativno
razmatra R. Harris, The Origin of Writing, London 1 986, dok
hipotezu o raunovodstvenim korenima pisma autori tativno i z
lae D. Schmandt-Besserat, Before Writing, Austin, Texas 1992 .
Savremen prikaz postanka i razvoj a starih pisama ponaosob, u
koricama j edne knj i ge, daje zbornik: W. M. Senner (ed.), The
Origins of Writing, Lincoln, Nebraska 1989 . - Moderno kon
cipiranu lingvistiku tipologiju pisama iznose G . Sampson, Wri
ting Systems: A Linguistic Introduction, London 1 985 , i F. Coul

mas, The Writing Systems of the World, Oxford 1989 . O samom

alfabetu j o je nezamenlj ivo monumentalno delo: D. Diringer,

The Alphabet: A Key to the History of Mankind I-II, New York
3
1 968 .

- O usme nim i pismenim tradicij ama i anrovi ma re

prezentativno obavetava zbornik: S. Petrovi (ur.), Usmeno i

pisano/pismeno u knjievnosti i kulturi, Novi Sad 1 988, a mo

nografske prikaze ove materije ilustruje E. A. Havelok, Muza

ui da pie, Novi Sad 199 1 (E. A. Havelock, The Muse Learns
to Write, New Haven/London 1986 ) . - Iscrpan uvod u proua

vanje rukopisa daje V. Novak, Latinska paleografija, Beograd

3
1 99 1 ,

a osnovne poj move iz tamparstva i tipografije H. Kl ajn,

Mali leksikon tamparstva i grafike, Beograd 1 97 9 . Saet pre

gled razvoj a pi sma i tamparstva dat je u svesci Komunikacija

i jezik (S avremena ilustrovana enciklopedij a), Beograd/Lj ublj a

na 1968. N. sada i D. Furunovi, Enciklopedija tamparstva

I-III, Beograd 1 996/. Istoriju knjige podrobno prikazuje A. S tip182

PISMO

evi, Povijest knjige, Zagreb 1 985 . - Razmatranje nekih pitanja

standardizacije pisanj a, uz osnovne podatke o istoriji naih pi
sama, sadri uvodno poglavlje o pismu novog Pravopisa srpsko
ga jezika (prir. M. Peikan, J. Jerkovi i M. Piurica), Novi
Sad 1 993. ire, naroito o iril ici i njenim tipografskim nor

mama, pie M. Peikan, Naa azbuka i njene norme, Beograd

1 993 ;

standardna istorij ska rasprava o irilici je P. ori, Isto

3

rija srpske irilice, Beograd 1 990 . - O aktuelnim raspravama

sa podruj a pismenosti i njenih kognitivnih, psiholokih i so

ciol okih implikacija iscrpno obavetavaju skoranji zbornici:
D. R. Olson, N. Torrance, A. Hildyard (eds.), Literacy, Lan
guage and Learning: The Nature and Consequences of Reading
and Writing, Cambridge 1 985 ; D. R. Olson, N. Torrance (eds.),
Literacy and Orality, Cambridge 1 99 1 ; R. J. Scholes (ed.), Li
teracy and Language Analysis, Hillsdale, New Jersey 1 993. Ta

koe i dve najnovij e monografije: D. R. Olson, The World on

Paper: The Conceptual and Cognitive Implications of Writing
and Reading, Cambridge 1 994, i D. Barton, Literacy: An In
troduction to the Ecology of Written Language, Oxford 1 994.

- Filozofsku misao o pismu ilustruje uticaj no delo: . Derida,

O gramatologiji, Sarajevo 1976 (J. Derrida, De la grammato
logie, Paris 1 967). - Enciklopedijske podatke o raznim aspek

tima pisma daje D. Kristal, Kembrika enciklopedija jezika (deo

V - Jeziki medijum: pisanje i itanje), Beograd 1 996 (D. Cry
stal, The Cambridge Encyclopedia of Language, Cambridge
1 987 ).

183

RANKO BUGARSKI

Napomena :

Na nekol iko mesta

ovoj knj izi u tekst su

uneti prilagoeni krai delovi iz autorovih ranije obj avlj enih

radova, to zbog prirode i namene knj ige nije posebno naz
nae no.

184

Registar

Ovaj registar ima tri dela. Prvi obuhvata 80 pis a ma k oj a

se u knj izi pominju. Drugi sadri blizu 1 5 0 tehnik i h termi na
'

uklj uujui i neke vanij e opte poj move, ali nij e ni izd al ek a
kompletan poj movnik (skraenica p. ovde znai "pism o" ili "pi
sma" ). U oba dela, kod pisama odnosno termina koj i se u te ks tu
nalaze vie puta, upuuje se samo na naj vanij a mes ta. Tre i
deo ini i ndeks od 50 l inih imena.
l. Pisma
akaansko 80

bosanica l 04

amerika 82-8 5 , 1 46

brahminsko 92, l 07

arabica 1 05

burmansko 1 1 3

aramej sko 9 1 , 94
arapsko 92-93 , 1 09- 1 1 0

erokij sko 1 1 3 , 1 46

asteko 84
avestijsko 92

iri lica 1 03- 1 04, l l O, l 1 2, 1 44

bamumsko 1 46- 1 47

demotsko 64, 76

beneventana l O l

devanagari l 07

185

RANKO BUGARSKI

egipatsko 6 1 -66, 76-77, 84

kana 74

elamitsko 80

kanaansko 92

eskim s ko 1 1 3

kandi 74-75

etiopsko 9 1 , 1 1 3

karolina l 02

etrursko 99- 1 OO

katakana 74-75
kharoti l 07

fenian sko 90, l OO

kinesko 66-75 , 86, 1 1 0,

1 1 9- 1 22

glagolj ica l 03

kiparsko 90

gotica l 02, 1 34

koptsko 99, 1 1 3

gotsko 99, 1 02

korej sko

grko 94-95 , 1 00, 1 43

kritska 78-80, 86, 90

gruzij s ko 99, l 1 3

kurij ala l 02

hangul 44, 108, 1 45

langobardsko l O l

hebrej sko 92-93, 1 32

latinica 99- 1 03, 1 1 0, 1 1 2, 1 44

hetitsko 80, 86, 90

linear A 80

hijeratsko 64

linear B 78

v.

hangul

hiragana 74-75
human i stika l 02

maj ansko 82-84, 1 46

merovinko l 02

indij ska 1 06-1 07, 1 1 0

mikenska 89-90

insulam a l 02

minoj ska

japansko 74-75, 1 20, 1 70

nabatej sko 92

v.

kri tska

jermens ko 99, 1 1 3
junoarabij sko 9 1

ogam 1 06, I l l , 1 22

186

PISMO

pahlavi 9 1

sirij sko 9 1 , 1 1 3

persij sko 9 1 , 1 1 5

starohebrejsko 92, l OO

pin-jin 73, 1 1 9, 1 2 1

staropersij sko 60, 80

protoelamitsko 80

sumersko 37-39, 56-6 1 , 86

protoindij sko 8 1 , 86
tamilsko 1 1 3

romai 74-75

tibetsko 1 1 3

rongo-rongo 8 1
rune 1 05- 1 06, I l l

ugaritsko 90
semitska 90-9 1
severnosemitsko 86, 89

vijetnamsko l 08

sinaj sko 92

vizi gotsko l O l

2. Termini
abeceda 1 42

Brajevo p. 1 3

akrofonij a 96

brojanje 37

alfabet 88, 94, %, 1 4 1 , 1 60--1 61

brojevi 46, 50, 1 4 8

alfabetsko p. 43-45, 48,

5 1 -52, 87-1 1 0, 1 1 6- 1 23

brzopi s 1 04
bustrofedon 1 2

alhamij ado 1 05 , 1 1 4
alograf 1 7, 1 4 1 -1 42

daktilografija 1 3 , 1 37

antikva 1 36

determi nativi 47, 62

az buka

digram 1 50

l 03, 1 42

dijakritiki znaci 93, 1 50

biblioteke 1 3 1

diplomatika 1 6

bilingval 76

dipti h 1 32

187

RANKO BUGARSKI

elektronska pota 1 37

hijerogli fi 1 6- 1 7, 6 1 -62,
64-65 , 76-78, 8 1 -85

elektronske novine 1 7 1

hipertekst 1 72- 1 73

epigrafij a 1 6

homofonij a 46, 69, 72, 84

Festos (disk) 8 1

ideografij a 40-4 1 , 45-46

foneti k 70-73

ideogram 40-4 1 , 50-5 1 , 62

fonetiz acij a 46

ikoniki znaci 48-49, 5 7-5 9

fonografij a 42-45, 1 70

i lumi nacije 1 3 3

fonogram 4 1 -42, 62

inicij al 1 3 3

fotokopiranje 1 37

inkunabule 1 35

fotoslog 1 37

interpunkcija 1 48

fraktura 1 36

izrada pi sama 1 45- 1 47

futark 1 05
kaligrafij a 1 3, 68, 92
glasovno p. v. alfabetsko p.

kaligram 22

glif 1 7, 82-84

kapitala 95 , 1 00, 1 43

glotografij a 40-45

karakteri 1 7, 66-75

graf 1 6- 1 7

kartu 79

grafema 1 6, 1 49- 1 5 1

klinasto p. 37-38, 5 6-6 1 , 80,

89-90

grafeti ka 1 6

klinopis v. klinasto p.

grafika intuicij a 1 68
grafika relativnost 1 68

knj iga 1 32- 1 34, 1 36- 1 37,

1 7 1 - 1 73

grafij a 1 0, 1 48

kodeks 1 32-1 3 3

grafiti 1 00

konvencionalizacij a 48, 60

grafologij a 1 6

kriptografij a 1 3

gramatologij a 1 5- 1 6, 1 6 1

kseroksiranje 1 37

188

PISMO

kurent 1 43

paleografij a 1 6

kurziv 64, 95, 1 43

pal impsest 1 33

kvadratna p. 92, 1 OO

papir 1 34

kvadri1ingval 76

papiru s 1 32
pergament 1 32

ligatura 93

petroglif J 7

linearizac ij a 53-55, 1 73

petrogram 1 7

logografija 40-44, 1 1 9- 1 2 3 ,

piktografija 40, 45-46, 58-59,

1 70

81

logogram 42, 50

piktogram 40, 49-50, 59, 62

1ogosilabika p. 5 1

pismenost (statistike) 1 2 1 - 1 22,

1 39

majuskula 95

poj movno p. v. ideografija

matres Jectionis 89
Meunarodni fonetski
alfabet 1 52, 1 76

po1iptih 1 32
poluuncij ala 95

minij ature 1 33

poluustav l 04

minuskula 95

pravopis 1 48- 1 56

monumentalna p. 64, 99
monografija 42-43
morfogram 43

raunarski slog 1 37
raunarstvo 30, 1 7 1 , 1 73-1 74
radikal 70-73

Morzeovo p. 1 3 , 1 06

rebus 46, 96
normal 1 43

reforma pisama 1 47

novine 1 37, 1 7 1

romanizacija 73-75, 1 02- 1 03,

1 08

"obeleno" p. 43-44 , 1 08- 1 09

rotacija znakova 5 8-59

ortografija v. pravopi s

rozeta 76-77

189

RANKO BUGARSKI

rukopi si 9 5 , 1 32- 1 3 3

tampa 30, 1 34- 1 37, 1 43- 1 45

rusti ka 1 00
telefaks 1 3
scriptio plena 89

telekomunikacij a 30, 1 7 1

scriptura continua 1 2

teletekst 1 3

semasiografija 40, 45

tetragram 1 50

silabarij 43-45, 60-6 1 , 74,

80-8 1
silabogram 43
skriptorij 1 33
slikovno p. v. piktografij a
slogovno p. v. silabarij

tipografij a 1 3 , 1 36, 1 43
transkripcij a 1 5 2
transliteracij a 1 5 2
trigram 1 50
trilingval 76

slovo 1 7, 1 48, 1 50

triptih 1 32

smer pisanj a 1 1 - 1 2, 1 06,

1 4 1 - 1 42

uncijala 95 , 1 00

stela 62

ustav 1 03

stenografij a 1 3
strip 37, 84

verzal 1 43

svitak 1 3 2

vokalizacij a 89

3. Imena
Aleksandar Veliki 79

Bart, Rolan (R. B arthes) 1 6 1

Apoliner, Gijom (G.

Apol l i n ai re) 22

Bekon, Fransis (F. B acon) 1 63

Ari stotel 5 2

Blumfild, Leonard (L.

B loomfield) 26

Ataturk, Kemal (K.

Borhes, Horhe Luis (J. L.

Borges) 1 72

Ataturk) 1 1 2

190

PISMO

Crnorizac Hrabar l 03

Karadi, Vuk Stefanovi 25,

1 04, 1 5 1

edvik, Don (J.

Karlo Veliki 1 02

Chadwick) 78

Kero!, Lui s (L. Carroll) 22

Kleopatra 79

irilo 1 03

Landa, Dijego de (D. de

Derida, ak (J. Derrida) 1 6 1

Landa) 1 46

Didro, Deni (D. Diderot) 1 72

Dirinder, Dejvid (D.

Makluan, Maral (M.

Diringer) 1 60

McLuhan) 1 60, 1 73
Metodije

D ojs, Dej ms (J. Joyce) 1 72

l 03

Galilej (G. Galilei) 1 26

Napoleon (N. Bonaparte) 76

Gelb, Ignacius (1. J. Gelb) 35,

80

Ndoja (Njoya) 1 46

Grotefend, Georg Fridrih (G.

F. Grotefend) 80

Paul, Herman (H. Paul) 26,

1 52

Gudi , Dek (J. Goody) 1 60

Pavi, Milorad 1 72

Gutenberg, Johanes (J.

Gutenberg) 1 34, 1 7 3

Ptolomej 76, 79

Halidej , Majki ( M . A . K.
Halliday) 27

Rohefen, Jakob (J.

Roggeveen) 8 1

Hamurabi 1 59

Rolinson, Henri (H.

Petar Veliki l 04

Rawlinson) 80

Haris, Roj (R. Harri s) 1 62

Hrozni , Bedih ( B . Hrozny) 80

Sejong (Sejong) 1 08 , 1 45
Julije Cezar 1 37

Sekvoj a (Sequoia) 1 46

19 1

RANKO BUGARSKI

oulz, Kri stofer (C. L.

Sosir, Ferdinand de (F. de

Sholes) 1 37

S aussure) 26
Stem, Lorens (L. Sterne) 1 72

Traj an 1 00
Vahek, Jozef (J. Vachek) 27

ampolion, an-Fransoa (J.-F.

Champollion) 76, 79

Ventri s , Majki (M.

Ventris) 78, 79

mant-Beserat, Dcniz (D.

Vulfila (Wulfila) 99, l 02

Schmandt-Besserat) 38

192

Sadraj

Uvodna napomena

l . UVOD
ta je pismo?

Funkcije pisma
Nauka o pismu

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
.

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15

2 . GOVOR I PISMO
Jezik i njegove realizacije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18

Razlike izmeu govora i pisma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2 1

Govor i pismo u lingvistici
3.

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26

POREKLO PISMA
Evolucija ljudske komunikacije .
. .
. 29
i
Izmeu m ta i nauke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 1
Izvori ta pisma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34
.

4.

OD SLIKE DO SLOVA
Tipol ogij a pisama
.
.
Hronologij a evolucije pisma
.

Semiotika pisma

. .

40

. .

45

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51

193

RANKO BUGARSKI

5 . NAJSTARIJA PISMA
Sumersko pismo

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56

Egipatsko pismo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 1
Ki nesko pismo

. .
.

..

..

66

Deifrovanje starih pisama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76

6. ALFABETSKA PISMA
Poeci alfabetskog pi sanj a .

87

Alfabet osvaja svet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98

Pi smo, nacionalnost i jezik

. ... .. . . . ... ..... .. .. 111

Uporedno vrednovanje pisama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 1 5

7. PISMENOST
ta je pismenost?
irenj e pi smenosti

1 24
1 30

Standardizacij a pi sma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 4 1
Pi smo i pravopis

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148

8. S VET U OGLEDALU PISMA

Pi smo i civilizacija
.
.
157
Pi smo i ljudski u m . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 62
B udunost pisma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 7 1
.

B ibliografija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Regi star . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
l . Pisma
2. Termini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
.

3 . Imena

181
1 85
1 85
1 87
1 90

1 94

C I P - KaTaJJ OrH3al.\Hja y ny6JJ H Kal.\Hj H

HapoA H a 6H6JJ H OTeKa Cp6Hjc, EeorpaA

003 (09 1 )
EYfA PCKl1 , PaHKO
Pi smo l Ranko Bugars.ki . - B eograd : igoj a
tampa, 1 997 (Beograd : Cigoj a tampa). - 1 94
str. : i lustr. ; 2 1 cm. - (Sabrana del a l
Ranko Bugarski ; knj . 1 0)
Prema u vodnoj napomeni ovo je pretampano l .
izd. iz 1 996. - Tira l 000. - B i bliografij a:
str. 1 8 1 - 1 84 . - Registri .

930.27
a) ITHCMO - l1 CTopHj a 6) IT an eorpaqmj a
1 0=566272 1 2